I Основне одредбе
(1) Овим законом уређују се услови, начин и поступак регулисања обавеза по основу неисплаћене девизне штедње грађана коју су до 27. априла 1992. године положили:
- 1) држављани бивших република СФРЈ, осим Републике Србије, код банака са седиштем на територији Републике Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ;
- 2) држављани Републике Србије код филијала банака са седиштем на територији Републике Србије, а које су се налазиле на територијама бивших република СФРЈ.
(2) Обавезе из става 1. овог члана односе се на остваривање појединачних права држављана из става 1. овог члана.
(3) Обавезе из става 1. овог члана односе се и на наследнике држављана из тог става.
(4) Одредбе овог закона не односе се на девизну штедњу из става 1. овог члана која је у потпуности исплаћена у складу са прописима бивших република СФРЈ на чијој територији је положена, или коју су бивше републике СФРЈ својим прописима пренеле на друга правна лица, односно конвертовале у друга права.
(5) У случају када је девизна штедња из става 1. овог члана исплаћена делимично у складу са прописима бивших република СФРЈ на чијој територији је положена, право на исплату преосталог дела те штедње остварује се у складу са одредбама овог закона.
(6) Право на исплату из става 1. овог члана, утврђује се појединачно за сваког девизног штедишу.
(7) Република Србија задржава право потраживања од држава сукцесора СФРЈ по основу исплата девизне штедње извршених у складу са овим законом.
Обавеза Републике Србије по основу неисплаћене девизне штедње из члана 1. овог закона представљаће њен јавни дуг даном емитовања обвезница којима се ове обавезе регулишу.
(1) Лица из члана 1. став 1. тачка 1) овог закона остварују право на исплату девизне штедње само под условом реципроцитета.
(2) Постојање реципроцитета из става 1. овог члана, утврђује министарство надлежно за послове правде.
(1) Обавеза Републике Србије по основу неисплаћене девизне штедње из члана 1. овог закона износи до 310 милиона евра и обухвата:
(2) – девизну штедњу положену до 27. априла 1992. године, умањену за извршене исплате по основу прописа из члана 1. став 4. овог закона;
(3) – камату обрачунату по уговореној каматној стопи, односно по каматној стопи од 5% годишње ако се не може утврдити уговорена каматна стопа – до 31. децембра 1997. године;
(4) – камату обрачунату по каматној стопи од 2% годишње за период од 1. јануара 1998. године до 31. маја 2016. године;
(5) – камату обрачунату по каматној стопи од 0,5% годишње за период од 1. јуна 2016. године до рокова доспећа рата обвезница.
(6) Обрачун камате се врши применом простог интересног рачуна и обрачун броја дана по методи 30/360.
Измењен: Сл. гласник РС 113/2017
III Поступак за утврђивање права на исплату девизне штедње
(1) Утврђивање права на исплату девизне штедње, у складу са овим законом, врши Министарство финансија – Управа за јавни дуг (у даљем тексту: Управа) на предлог посебне комисије, коју образује Влада на предлог министра надлежног за послове финансија.
(2) Комисија из става 1. овог члана мора имати најмање пет чланова (у даљем тексту: Комисија).
(3) Чланови Комисије имају право на накнаду, која се утврђује актом о образовању Комисије и која се обезбеђује из буџета Републике Србије.
Измењен: Сл. гласник РС 144/2020
(1) Ради утврђивања права из члана 9. овог закона, Управа ће објавити позив за пријаву потраживања по основу девизне штедње у „Службеном гласнику Републике Србије” и у по једном високотиражном дневном листу који се дистрибуира на целој територији бивше републике СФРЈ.
(2) Позив из става 1. овог члана објавиће се и на званичним интернет презентацијама Министарства финансија, Управе, Агенције за осигурање депозита и Народне банке Србије.
(3) Позив из става 1. овог члана обавезно садржи начин пријаве потраживања, образац пријаве потраживања, коме се подноси пријава, рок за подношење пријаве, документацију која се подноси уз пријаву и остале податке у вези са подношењем пријаве.
(1) Пријава потраживања може се поднети у року од две године од дана објављивања позива у дневном листу који се дистрибуира на целој територији бивше републике СФРЈ из члана 10. став 1. овог закона.
(2) По истеку рока из става 1. овог члана губи се право на потраживање по основу неисплаћене девизне штедње из члана 1. овог закона.
Измењен: Сл. гласник РС 113/2017
(1) Пријава потраживања подноси се Управи на посебном обрасцу.
(2) Уз пријаву потраживања доставља се оверена копија личне карте или пасоша, као и оригинал штедне књижице, односно оригинал картице девизног рачуна, правноснажног решења о наслеђивању и изјаве девизног штедише дате под кривичном и материјалном одговорношћу, оверене код надлежног органа да није пренео своју девизну штедњу на друго лице.
(3) Уз пријаву потраживања доставља се и оригинал потврде надлежних органа, односно финансијских институција бивших република СФРЈ о томе да девизни штедиша није остварио своје право по основу девизне штедње, нити да му је то право признато од стране бивших република СФРЈ. Ако је девизни штедиша положио девизну штедњу у филијалама на територијама више бивших република СФРЈ, односно ако је мењао пребивалиште у више тих република, доставља оригинале потврда надлежних органа свих бивших република СФРЈ на чијој територији је положио девизну штедњу, односно у којима је имао пребивалиште.
(4) У случају када је право по основу девизне штедње остварено делимично, у потврди из става 3. овог члана, уносе се подаци о висини исплаћених износа и датумима тих исплата.
(5) Надлежни орган, односно финансијска институција из става 3. овог члана јесте орган, односно финансијска институција коју је бивша република СФРЈ овластила да издаје потврде из тог става.
Измењен: Сл. гласник РС 113/2017
(1) Уколико уз пријаву није достављена комплетна документација из члана 12. ст. 2. и 3. овог закона, Управа ће од подносиоца пријаве тражити да у року од 30 дана комплетира документацију, а може тражити и другу документацију ради утврђивања права у смислу овог закона, уз упозорење на правне последице ако не уреди пријаву у року.
(2) На начин из става 1. овог члана поступа се и у случају кад подносилац пријаве није доставио оригинал штедне књижице, односно оригинал картице девизног рачуна.
(3) У случају кад уз пријаву није достављен оригинал штедне књижице, односно оригинал картице девизног рачуна или из другог разлога постоји основана сумња о постојању потраживања и његове висине, Управа ће упутити подносиоца пријаве да код надлежног суда у Републици Србији покрене одговарајући поступак за утврђивање постојања потраживања и његове висине.
(4) Уз поднесак из става 3. овог члана подносилац пријаве доставља надлежном суду документацију којом се несумњиво доказује потраживање по основу штедног улога и његове висине.
(5) Утврђивање чињеница из ст. 3. и 4. овог члана у поступку пред надлежним судом сматра се претходним питањем у управном поступку, о чему Управа доноси одговарајући закључак.
(6) У поступку пред судом, у име Републике Србије, учествује државни правобранилац.
(7) На основу правноснажне одлуке суда донете у поступку из ст. 3. и 4. овог члана Управа доноси решење по пријави девизног штедише.
Измењен: Сл. гласник РС 113/2017
(1) У поступку утврђивања права на исплату девизне штедње Управа, односно Комисија може предузети додатне активности ради провере тачности података и документације која је достављена уз пријаву потраживања.
(2) Банке код којих је положена девизна штедња, односно њихови правни следбеници, као и банке које су у складу с прописима преузеле послове у вези са исплатом девизне штедње положене код банака над којима је покренут поступак стечаја или ликвидације, а код којих се воде девизни штедни улози, у смислу овог закона, дужне су да, на захтев Управе, доставе расположиве податке о тим улозима.
(3) У случају да је поступак стечаја или ликвидације над банком код које је положена девизна штедња окончан, на захтев Управе, Агенција за осигурање депозита доставља расположиве податке о девизним штедним улозима код ових банака, на основу документације из Централне архиве Агенције.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2019
(1) Управа на предлог Комисије утврђује право на исплату девизне штедње на основу података и документације из члана 12. овог закона која јој је достављена уз пријаву потраживања и на основу података и документације којом располажу банке из члана 14. став 2. овог закона.
(2) Ако утврди да су за то испуњени прописани услови, Управа решењем утврђује право на исплату девизне штедње и висину потраживања, односно права на обвезнице по том основу.
(3) Остваривањем права по одредбама овог закона девизни штедиша се одриче, односно губи право на вођење поступка за утврђивање права и наплату девизне штедње пред судом и другим органом, односно организацијом, укључујући и поступке извршења.
(1) О утврђивању права на исплату девизне штедње Управа одлучује најкасније до 31. августа 2023. године.
(2) Управа одбацује пријаву потраживања ако уз пријаву или накнадно није поднета комплетна документација, ако је пријава неблаговремена или је пријаву поднело неовлашћено лице, као и у другим случајевима прописаним законом.
(3) Управа одбија пријаву потраживања ако нису испуњени прописани услови за признавање права по основу девизне штедње прописане овим законом.
(4) Акт Управе донет по пријави доставља се девизном штедиши и државном правобраниоцу.
(5) Против акта Управе није допуштена жалба, али се може водити управни спор.
(6) У име Републике Србије управни спор покреће Државно правобранилаштво.
(7) На поступак утврђивања права на исплату девизне штедње сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, ако овим законом није друкчије уређено.
Измењен: Сл. гласник РС 52/2019, 144/2020
(1) По правноснажности решења из члана 15. овог закона, Управа ће поништити оригинал штедне књижице, односно оригинал картице девизног рачуна.
(2) На основу правноснажног решења из члана 15. овог закона, банке код којих је положена девизна штедња, односно њихови правни следбеници, као и банке које су у складу с прописима преузеле послове у вези са исплатом девизне штедње положене код банака над којима је покренут поступак стечаја или ликвидације, уз присуство девизног штедише или лица које поседује за то оверено пуномоћје девизног штедише, и стављања на увид поништене штедне књижице, односно картице девизног рачуна, или потврде Управе да је то решење донето на основу одлуке суда из члана 13. ст. 3. и 4. овог закона (у случају кад Управи није приложен оригинал штедне књижице, односно оригинал картице девизног рачуна) отварају за девизног штедишу власнички рачун хартија од вредности у Централном регистру.
(3) Истовремено са отварањем власничког рачуна из става 2. овог члана, банке девизном штедиши отварају наменски девизни рачун на који се, у роковима доспећа, преносе средства у висини доспеле рате.
Измењен: Сл. гласник РС 113/2017, 52/2019
(1) Влада ће прописати образац пријаве потраживања из члана 10. став 3. овог закона, начин обраде документације из члана 12. овог закона, начин вршења конверзије штедних улога у амортизационе обвезнице, начин њиховог књиговодственог евидентирања, начин уписа амортизационих обвезница у Централном регистру, извештавања и ближе уредити друга питања од значаја за остваривање права по одредбама овог закона.
(2) Позив за пријаву потраживања из члана 10. овог закона објавиће се у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(3) Прописе из става 1. овог члана Влада ће донети у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.