Овим законом уређују се односи Републике Србије и банака у стечају, односно ликвидацији са територије Републике Србије које су дужници, односно оригинални дужници или гаранти према повериоцима Париског и Лондонског клуба, Међународној банци за обнову и развој, Европској инвестиционој банци, Банци за развој Савета Европе и другим иностраним повериоцима, у погледу обавеза које је по тим основима преузела Република Србија, као и односи Републике Србије и крајњих дужника и пословних банака крајњих дужника које су гаранти или дужници према банкама у стечају, односно ликвидацији по основу поменутих кредита, односно зајмова.
Банке у стечају, односно ликвидацији са седиштем на територији Републике Србије ослобађају се обавеза према иностраним повериоцима по основу кредита, односно зајмова из члана 1. овог закона, у случају кад су:
1) дужници или гаранти према Међународној банци за обнову и развој;
2) дужници или гаранти према Европској инвестиционој банци;
3) дужници или гаранти према Фонду за финансирање повећања запослености у привредно недовољно развијеним и изразито емиграционим подручјима СРЈ, а по основу средстава прибављених на основу уговора о зајму између поменутог фонда и Банке за развој Савета Европе (раније: Фонд за реинтеграцију Европског Савета);
4) дужници или гаранти према другим иностраним повериоцима, у случају кад је Република Србија те обавезе преузела према Закону о регулисању односа између Савезне Републике Југославије и правних лица и банака са територије Савезне Републике Југославије које су првобитни дужници или гаранти према повериоцима Париског и Лондонског клуба („Службени лист СРЈ”, бр. 36/02 и 7/03);
5) дужници или гаранти према иностраним повериоцима, у другим случајевима кад је Република Србија, у складу са законом, преузела или ће преузети обавезе по основу иностраних кредита, односно зајмова.
Крајњи дужници – правна лица, односно њихови правни следбеници са седиштем на територији Републике Србије, у погледу чијих је обавеза банка у стечају, односно ликвидацији дужник, односно оригинални дужник или гарант у смислу члана 2. овог закона, ослобађају се обавеза према банкама у стечају, односно ликвидацији и ступају у обавезу према Републици Србији.
Пословне банке крајњих дужника које су биле гаранти, односно дужници према банкама у стечају, односно ликвидацији за обавезе из члана 2. овог закона, ослобађају се обавеза према банкама у стечају, односно ликвидацији и ступају у обавезу према Републици Србији.
Република Србија, банке у стечају, односно ликвидацији, крајњи дужници, односно њихови правни следбеници и њихове пословне банке дужни су да изврше потребне промене у својим пословним књигама, сагласно одредбама чл. 2, 3. и 4. овог закона.
(1) Потраживањима из чл. 3. и 4. овог закона, у име и за рачун Републике Србије, управља Агенција за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију банака (у даљем тексту: Агенција).
(2) Пословне банке и крајњи дужници из чл. 3. и 4. овог закона, односно њихови правни следбеници дужни су да, у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона, са Агенцијом закључе уговор којим ће регулисати своје обавезе према Републици Србији.
(3) Уговором из става 2. овог члана на Републику Србију пренеће се сва средства обезбеђења и остала споредна права којима су располагале банке у стечају, односно ликвидацији.
(1) Средства остварена наплатом потраживања по уговорима из члана 6. овог закона, уплаћују се у буџет Републике Србије.
(2) Средства из става 1. овог члана служе за измирење обавеза Републике Србије према повериоцима по основу обавеза које је Република Србија преузела сагласно одредбама чл. 1. и 2. овог закона.