Кривична дела и кривични поступак
41 члан. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 72/2009.
Овим законом утврђују се начин, обим и облици сарадње државних органа Републике Србије са Међународним кривичним судом, пружања правне помоћи том суду и извршења његових одлука, те особености поступка за кривична дела прописана чланом 5. Статута Међународног кривичног суда, односно за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом (Глава XXXIV Кривичног законика).
(1) „Међународни кривични суд” је суд основан Римским статутом Међународног кривичног суда, који је усвојен у Риму, 17. јула 1998. године.
(2) „Статут” је Римски статут Међународног кривичног суда, који је ратификован Законом о потврђивању Римског статута Међународног кривичног суда („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 5/2001).
(3) „Тужилац” је овлашћени тужилац предвиђен чланом 42. Статута, ради кривичног гоњења у поступку пред Међународним кривичним судом.
(4) „Окривљени” је лице против кога се у Републици Србији води поступак за кривично дело из члана 1. овог закона или је такав поступак против њега у Републици Србији завршен, односно у погледу кога се захтева предаја Међународном кривичном суду.
(5) „Оптужни акт” је захтев за спровођење истраге, предлог да се истрага не спроведе и оптужница.
(6) „Правила о поступку и доказима” су правила донесена на основу члана 51. Статута.
(7) „Надлежно веће” је веће надлежног суда састављено од тројице судија, које у седници одлучује о жалбама против решења истражног судије и доноси решење о захтеву Међународног кривичног суда за предају окривљеног.
(8) Кривични поступак се, у смислу овог закона, сматра започетим онда када је донето решење о спровођењу истраге, без обзира на то да ли је то решење постало правноснажно, односно онда када је оптужница ступила на правну снагу, уколико није вођена истрага.
На поступак против окривљених за кривична дела из члана 1. овог закона и поступак сарадње са Међународним кривичним судом примењују се одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или посебним законом није друкчије одређено.
(1) Захтеви за сарадњу са Међународним кривичним судом и за извршење одлука тог суда достављају се Министарству надлежном за правосуђе (даље: Министарство), ако овим законом није друкчије одређено.
(2) Пошто утврди да захтев из става 1. овог члана садржи податке предвиђене Статутом, Министарство га доставља надлежном државном органу ради поступања предвиђеног овим законом.
(3) Ако Министарство утврди да захтев из става 1. овог члана не садржи податке предвиђене Статутом, вратиће захтев Међународном кривичном суду да га допуни односно исправи.
(4) Државни органи Републике Србије дужни су, када сарађују са Међународним кривичним судом, да поступају са нарочитом хитношћу.
(5) Стварна и месна надлежност судова, јавних тужилаштава и других државних органа у поступку сарадње са Међународним кривичним судом одређује се према правилима Законика о кривичном поступку, ако овим или посебним законом није друкчије одређено.
Републику Србију пред Међународним кривичним судом заступа лице које располаже потребним стручним знањима и које има најмање десет година искуства у области кривичног права, а које својом одлуком одређује Влада.
(1) Државни органи службено опште са Међународним кривичним судом на српском језику или на једном од службених језика Међународног кривичног суда, уз превод на српски језик, ако Влада не одлучи друкчије.
(2) Службено општење државних органа и Међународног кривичног суда одвија се дипломатским путем.
(3) Из разлога хитности, као и из других оправданих разлога, службено општење се може одвијати и непосредно или посредством Међународне организације криминалистичке полиције (Интерпол), о чему се одмах обавештава Министарство.
(4) Министарство може у сваком случају захтевати да се службено општење одвија дипломатским путем.
(1) Надлежни државни органи у поступку сарадње са Међународним кривичним судом предузимају радње на начин прописан законима и другим прописима Републике Србије.
(2) Одредбе овог закона и других прописа који се примењују у поступку сарадње са Међународним кривичним судом тумаче се у складу са правним поретком Републике Србије, а на начин који одговара циљевима и смислу Статута.
(1) Против окривљеног о чијој је кривици правноснажно одлучио Међународни кривични суд не може се за исто кривично дело покренути нити водити кривични поступак у Републици Србији, нити се може извршити претходна пресуда домаћег суда, која се односи на исто кривично дело.
(2) Против окривљеног који је у Републици Србији правноснажном пресудом ослобођен или осуђен, односно у погледу кога је донето решење о обустави кривичног поступка, не може се покренути или водити кривични поступак за исто кривично дело пред Међународним кривичним судом, осим када су за то испуњени услови из члана 20. став 3. Статута.
(3) Против истог окривљеног се у Републици Србији не може за исто кривично дело покренути или водити кривични поступак, ако се за то кривично дело већ води поступак пред Међународним кривичним судом, који је покренут пре кривичног поступка у Републици Србији.
(1) Уколико је окривљени претходном пресудом домаћег суда правноснажно осуђен, а потом за исто кривично дело одлуком Међународног кривичног суда ослобођен кривице, надлежни јавни тужилац ће по службеној дужности затражити од суда у Републици Србији који је судио у првом степену да, сходном применом одредаба Законика о кривичном поступку, понови кривични поступак и донесе пресуду којом се окривљени ослобађа од оптужбе, односно пресуду којом се у односу на окривљеног оптужба одбија.
(2) Захтев из става 1. овог члана могу поднети и окривљени и његов бранилац.
(1) Кривично гоњење окривљених за кривична дела из члана 1. овог закона предузима надлежни јавни тужилац а суди им надлежни суд у Републици Србији.
(2) Међународни кривични суд надлежан је за вођење кривичног поступка против окривљених за кривична дела из члана 1. овог закона, када би иначе били надлежни државни органи Републике Србије, само ако су испуњени услови из члана 17. Статута.
(3) Ако сматра да је надлежност Међународног кривичног суда заснована противно ставу 2. овог члана, Република Србија има право да поднесе приговор ненадлежности или недопуштености покретања и вођења кривичног поступка, у складу са чланом 19. Статута. Пре подношења приговора Министарство прибавља мишљење Врховног касационог суда.
(1) Сви државни органи дужни су да надлежном јавном тужиоцу пријаве кривична дела из члана 1. овог закона, о којима су обавештени или за њих сазнају на други начин, уколико се за то кривично дело већ не води кривични поступак у Републици Србији, у другој држави или пред Међународним кривичним судом.
(2) Ако се кривични поступак због стварних или правних сметњи или других разлога не може покренути или водити у Републици Србији, надлежни јавни тужилац о томе обавештава Министарство.
(3) Одмах након пријема обавештења из става 2. овог члана, Министарство пријављује Тужиоцу извршење кривичног дела из надлежности Међународног кривичног суда, у складу са чланом 14. Статута.
(1) Када Тужилац обавести Републику Србију да постоје разлози да се покрене кривични поступак за кривично дело из члана 1. овог закона и да би државни органи Републике Србије могли бити надлежни за кривично гоњење, Министарство о томе без одлагања обавештава надлежног јавног тужиоца.
(2) Уколико је обавештење Тужиоца из става 1. овог члана означено као поверљиво или ако из садржине тог обавештења, односно других важних околности произлази да се ради о поверљивом садржају, обавештење и сви подаци у вези са њим сматрају се службеном тајном.
(1) Одмах након пријема обавештења из члана 12. став 1. овог закона, надлежни јавни тужилац и други државни органи предузимају потребне мере ради откривања кривичног дела односно у циљу кривичног гоњења, ако се у Републици Србији већ не води поступак за кривично дело о којем је примљено обавештење.
(2) Министарство одмах по сазнању, а најкасније у року од месец дана од пријема обавештења из члана 12. став 1. овог закона, обавештава Тужиоца о томе да ли је у Републици Србији покренут кривични поступак за кривично дело о којем је примљено обавештење.
(3) Ако је у Републици Србији већ покренут кривични поступак, Министарство ће затражити од Међународног кривичног суда да Републици Србији уступи кривично гоњење, уколико се за исто кривично дело већ води истрага од стране Тужиоца, односно ако Тужилац намерава да за то кривично дело започне истрагу.
(4) Уколико Претпретресно веће Међународног кривичног суда, супротно захтеву из става 3. овог члана, одобри вођење истраге Тужиоцу, Република Србија ће изјавити жалбу, у складу са Статутом и Правилима о поступку и доказима.
(5) Ако жалба из става 4. овог члана буде одбијена, кривични поступак покренут у Републици Србији се прекида.
(6) Прекид кривичног поступка у Републици Србији траје до правноснажног окончања кривичног поступка пред Међународним кривичним судом, а када Република Србија буде обавештена о томе да је одлука Међународног кривичног суда постала правноснажна, надлежни суд доноси решење о обустави кривичног поступка за кривично дело о коме је одлучио Међународни кривични суд.
(7) Надлежни јавни тужилац редовно обавештава Министарство о радњама које се предузимају у вези са кривичним гоњењем за кривична дела из члана 1. овог закона, те о већ покренутим кривичним поступцима за та кривична дела.
(8) Обавештења из става 7. овог члана Министарство доставља Тужиоцу, по потреби или на његов захтев.
(1) У складу са чланом 93. Статута, сви државни органи преко Министарства сарађују у потпуности и у доброј вери са Међународним кривичним судом, ради пружања правне помоћи том Суду, у циљу кривичног гоњења окривљених за кривична дела из члана 1. овог закона.
(2) Садржај захтева за пружање правне помоћи који упућује Међународни кривични суд сматра се службеном тајном и може бити објављен, у потпуности или делимично, једино када је то потребно ради извршења захтева или из других нарочито важних околности и уз претходну дозволу Међународног кривичног суда.
(3) Надлежни државни орган ће у поступку пружања правне помоћи Међународном кривичном суду предузети и радње чије извршење Међународни кривични суд није посебно захтевао, ако је спровођење тих радњи непосредно повезано са циљем пружања правне помоћи, или када је то неопходно ради откривања учиниоца кривичног дела и прикупљања доказа потребних за поступак пред Међународним кривичним судом и ако би, у супротном, прибављање тих доказа било онемогућено или знатно отежано.
(1) Државни орган који предузима радњу правне помоћи, на захтев Међународног кривичног суда, дозволиће његовим представницима да присуствују извршењу радње правне помоћи.
(2) Представници Међународног кривичног суда који присуствују извршењу радње правне помоћи могу да постављају питања и стављају предлоге, а на њихов писмени и образложени захтев може им се омогућити видео и звучно снимање радње, ако то не би ометало извршење радње или било у супротности са оправданим интересима лица која радњи присуствују односно циљевима кривичног поступка.
(3) Представницима Међународног кривичног суда на њихов захтев доставља се копија записника, односно видео и звучног снимка радње правне помоћи.
(4) Представницима Међународног кривичног суда се, изузетно, може дозволити да присуствују и радњи у погледу које је, у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, искључена јавност, ако то није у супротности са разлозима из којих је јавност искључена.
(5) У случају из става 4. овог члана, државни орган који радњу извршава посебно упозорава присутне на њихову дужност да као тајну чувају све што сазнају приликом извршења радње, те их упозорава на последице одавања тајне.
(1) Изузетно, на захтев Међународног кривичног суда, може се дозволити да представници Међународног кривичног суда спроведу поједине радње на територији Републике Србије.
(2) Спровођењу радњи из става 1. овог члана обавезно присуствује лице које одреди министар надлежан за правосуђе.
(3) Представници Међународног кривичног суда немају право да на територији Републике Србије носе оружје, а приликом вршења радњи из става 1. овог члана не смеју ускраћивати или ограничавати уставна права грађана Републике Србије, нити права која се односе на сведоке, вештаке, осумњичене и окривљене из Законика о кривичном поступку.
(4) Радње из става 1. овог члана не смеју се спроводити принудно, нити се у вези са њима може предузети лишавање слободе или било која друга мера процесне принуде.
(1) Министарство може одложити извршење захтева за пружање правне помоћи Међународном кривичном суду, када то налаже:
(2) Одлагање извршења захтева за пружање правне помоћи може трајати најдуже до правноснажног окончања кривичног поступка који се води у Републици Србији за кривично дело обухваћено захтевом, или док се не предузму потребне мере за заштиту националних интереса Републике Србије односно док се не донесе одлука о приговору ненадлежности или недопуштености покретања и вођења кривичног поступка пред Међународним кривичним судом.
(1) Када оцени да постоје стварне или правне сметње које би могле онемогућити или отежати извршење захтева за пружање правне помоћи Међународном кривичном суду, а нарочито када се ради о разлозима наведеним у члану 97. Статута, државни орган о томе одмах обавештава Министарство, које ће обавити консултације са представницима Међународног кривичног суда о начину отклањања сметњи.
(2) На начин прописан у ставу 1. овог члана Министарство ће поступити и када на други начин сазна за постојање стварних или правних сметњи за пружање правне помоћи Међународном кривичном суду.
(1) Када Међународни кривични суд, у складу са Статутом и Правилима о поступку и доказима, уступи Републици Србији кривично гоњење за кривично дело из члана 1. овог закона, надлежни јавни тужилац ће пред надлежним судом покренути кривични поступак.
(2) Оптужни акт у случају из става 1. овог члана заснива се на доказима садржаним у претходној оптужби Тужиоца, односно на доказима изведеним у поступку пред Међународним кривичним судом, али се може заснивати и на другим доказима којима располаже надлежни јавни тужилац.
(3) Кривични поступак у Републици Србији водиће се према правилима домаћег права.
(4) Докази који су прибављени или изведени од стране Међународног кривичног суда могу се користити у кривичном поступку у Републици Србији само уколико су прибављени, односно изведени у складу са Статутом и Правилима о поступку и доказима и ако би они и иначе могли да се користе у поступку пред Међународним кривичним судом.
(5) Доказе из става 4. овог члана надлежни суд оцењује у складу са начелом слободне оцене доказа и према свом слободном уверењу.
(6) Представници Међународног кривичног суда имају право присуствовања свим стадијумима кривичног поступка који се води у Републици Србији, а надлежни суд им благовремено упућује позиве за присуствовање појединим радњама и главном претресу.
(7) Право присуствовања представника Међународног кривичног суда не може се ограничити ни када суд, у складу са правилима Законика о кривичном поступку, донесе решење о искључењу јавности са главног претреса. У том случају, представници Међународног кривичног суда се посебно упозоравају на дужност да као тајну чувају све што су на таквом претресу сазнали.
(8) Право присуствовања представника Међународног кривичног суда доказним радњама које се предузимају пре почетка главног претреса или ван главног претреса може се ограничити у случају да надлежни суд услед објективних тешкоћа не може благовремено да обавести представнике Међународног кривичног суда о радњи у односу на коју постоји опасност од одлагања.
(9) Влада може са Међународним кривичним судом закључити посебан споразум, којим ће се детаљније уредити сва питања која су у вези са уступањем кривичног гоњења Републици Србији од стране Међународног кривичног суда.
(1) Захтев Међународног кривичног суда за лишење слободе окривљеног и његову предају или за привремено лишење слободе окривљеног који се налази на територији Републике Србије или за кога Међународни кривични суд сматра да је на територији Републике Србије, доставља се Министарству.
(2) Министарство је дужно да у року од 8 дана од дана пријема захтева из става 1. овог члана утврди да ли захтев садржи податке и документацију у складу са чланом 91, односно 92. Статута.
(3) Ако утврди да захтев из става 1. овог члана не садржи прописане податке и документацију, а посебно податке који су потребни за утврђивање идентитета окривљеног, Министарство ће вратити захтев Међународном кривичном суду са упутством да се захтев допуни, односно да се његови недостаци отклоне.
(1) Окривљени чију предају захтева Међународни кривични суд мора имати браниоца од првог саслушања и током целокупног трајања поступка предаје.
(2) Ако окривљени сам не обезбеди браниоца у року од три часа откада је поучен о том свом праву или ако изјави да неће узети браниоца, председник надлежног суда му поставља браниоца по службеној дужности из реда адвоката по редоследу са списка који доставља надлежна адвокатска комора.
(1) Странке у поступку предаје су окривљени чија се предаја тражи и надлежни јавни тужилац.
(2) Представник Међународног кривичног суда има право присуствовања свим радњама у поступку предаје, али нема својство странке у поступку.
(3) За одлучивање у поступку предаје надлежан је Виши суд у Београду.
(1) Министарство без одлагања доставља полицији захтев Међународног кривичног суда да се окривљени лиши слободе.
(2) Полиција је дужна да поступи по захтеву Међународног кривичног суда и лиши слободе окривљеног, те га без одлагања спроведе надлежном истражном судији.
(3) Окривљени лишен слободе у смислу става 1. овог члана има сва права која у складу са Закоником о кривичном поступку има лице лишено слободе.
(4) Ако се окривљени крије или се налази у бекству, полиција предузима све потребне мере да га пронађе и лиши слободе, те спроведе надлежном истражном судији.
(5) О скривању или бекству окривљеног полиција без одлагања обавештава надлежног јавног тужиоца, који може предложити истражном судији доношење наредбе о издавању потернице.
(1) Надлежни истражни судија коме је доведен окривљени лишен слободе (члан 23. став 2), окривљеног ће обавестити о његовим правима, а потом ће га, у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, саслушати о околностима из захтева Међународног кривичног суда.
(2) Ако истражни судија установи да је окривљени лице на које се односи захтев Међународног кривичног суда, одредиће му притвор решењем.
(3) Против решења из става 2. овог члана, окривљени и његов бранилац могу у року од 24 часа од пријема решења изјавити жалбу о којој решава надлежно веће.
(4) Притвор одређен решењем истражног судије може трајати најдуже месец дана, а одлуком надлежног већа може се продужити највише за два месеца, на образложени предлог јавног тужиоца.
(5) Истражни судија приликом саслушања посебно утврђује да ли окривљени пристаје да добровољно приступи Међународном кривичном суду. Ако окривљени то потврди у посебној исправи, те се истовремено одрекне свих правних лекова у поступку предаје, истражни судија ће решење о притвору донети само ако за то постоји неки од разлога утврђених Закоником о кривичном поступку. У супротном, окривљени се пушта на слободу уз одређивање јемства, забране напуштања боравишта, односно других мера за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка прописаних Закоником о кривичном поступку
(6) О пристанку окривљеног истражни судија одмах обавештава Министарство, које предузима потребне мере да окривљени без одлагања приступи Међународном кривичном суду.
(1) Када донесе решење о притвору на основу захтева Међународног кривичног суда за привремено лишење слободе окривљеног, у складу са чланом 92. Статута, истражни судија о томе одмах обавештава Министарство.
(2) Ако Међународни кривични суд у року одређеном Правилима о поступку и доказима не достави захтев за предају окривљеног из става 1. овог члана или не достави потребне доказе и документацију, решење о одређивању притвора престаје да важи. Министарство о томе одмах обавештава истражног судију, који без одлагања доноси одлуку о пуштању на слободу окривљеног.
(1) О захтеву за предају окривљеног Међународном кривичном суду одлучује надлежно веће.
(2) Окривљеног веће упознаје са захтевом Међународног кривичног суда и оптужбом пред тим судом и саслушава га, сходном применом Законика о кривичном поступку, о кривичном делу које му се ставља на терет те о свим другим околностима битним за одлучивање о захтеву.
(3) Веће приликом саслушања обавезно поступа на начин утврђен чланом 24. став 5. овог закона.
(4) Веће доноси решење о предаји окривљеног Међународном кривичном суду, када утврди:
(5) Када је у Републици Србији већ започео кривични поступак против окривљеног у погледу кога се од стране Међународног кривичног суда захтева предаја, а такав захтев је Републици Србији упућен након започетог кривичног поступка, решење о предаји може се донети само ако су испуњени услови из члана 17. Статута.
(6) Уколико веће утврди да нису испуњене претпоставке из става 4. овог члана, доноси решење којим се одбија захтев за предају окривљеног Међународном кривичном суду.
(7) После доношења решења о захтеву Међународног кривичног суда, притвор може трајати најдуже до предаје окривљеног Међународном кривичном суду, односно до правноснажности решења којим је захтев одбијен, у оквиру Уставом и законом предвиђеног времена.
(1) Против решења из члана 26. став 4. овог закона жалбу могу изјавити окривљени и његов бранилац, а против решења из члана 26. став 6. овог закона, надлежни јавни тужилац.
(2) Жалба из става 1. овог члана може се изјавити у року од три дана од дана пријема решења и иста одлаже извршење решења.
(3) О жалби из става 1. овог члана одлучује веће непосредно вишег суда састављено од пет судија.
(4) Веће може жалбу окривљеног и његовог браниоца одбацити као недозвољену или неблаговремену, одбити као неосновану или је усвојити, када својим решењем преиначује решење из члана 26. став 4. овог закона, те доноси решење којим се одбија захтев за предају лица Међународном кривичном суду.
(5) Веће може жалбу јавног тужиоца одбити као неосновану или је усвојити, када својим решењем преиначује решење из члана 26. став 6. овог закона, те доноси решење о предаји окривљеног Међународном кривичном суду.
(1) Решење о предаји окривљеног Међународном кривичном суду може се извршити када постане правноснажно и када нема сметњи за његово извршење.
(2) Министар надлежан за правосуђе може привремено одложити извршење решења о предаји окривљеног, када је то неопходно због болести окривљеног или из других оправданих разлога.
(1) Правноснажно и извршно решење о предаји окривљеног Међународном кривичном суду доставља се Министарству, које га прослеђује Међународном кривичном суду.
(2) Решење из става 1. овог члана Министарство доставља полицији ради његовог извршења.
Предају окривљеног Међународном кривичном суду спроводи полиција.
(1) Република Србија ће у доброј вери извршавати пресуде и друге одлуке Међународног кривичног суда.
(2) У поступку извршења одлука из става 1. овог члана надлежни државни органи примењују Статут и друге прописе који су извори права у поступку пред Међународним кривичним судом или у вези са њим, као и одговарајућа правила домаћег права.
(3) О постојању стварних или правних сметњи за извршење одлука из става 1. овог члана, Република Србија без одлагања обавештава Међународни кривични суд, ради консултација о даљем поступању.
(1) Република Србија омогућиће извршење казне затвора изречене пресудом Међународног кривичног суда у одговарајућим установама у Републици Србији, на основу посебног споразума између Републике Србије и Међународног кривичног суда.
(2) Казна затвора из става 1. овог члана извршава се у складу са прописима Републике Србије, ако посебним споразумом није друкчије одређено.
(3) Трошкове извршења казне затвора из става 1. овог члана сноси Међународни кривични суд, ако посебним споразумом није друкчије одређено.
(1) Када Међународни кривични суд захтева од Републике Србије извршење одлуке о новчаној казни, заплени имовине осуђеног или новчаном обештећењу жртве кривичног дела из члана 1. овог закона, поступак извршења спроводи суд у Републици Србији надлежан за извршење, у складу са законом.
(2) Ако поступак извршења није спроведен, у потпуности или делимично, због тога што у имовини дужника нема средстава подобних да буду предмет извршења или из других разлога предвиђених законом, надлежни извршни суд о томе извештава Министарство.
(3) О сметњама из става 2. овог члана Министарство без одлагања обавештава Међународни кривични суд, ради консултација о даљем поступању.
Судије, Тужилац, заменици Тужиоца, Секретар, заменици Секретара, особље канцеларије Тужиоца и Секретара Међународног кривичног суда, када на територији Републике Србије обављају задатке од интереса за Међународни кривични суд, поседују имунитет у складу са споразумом о имунитету и привилегијама закљученим између Републике Србије и Међународног кривичног суда.
(1) Надлежни државни органи ће на захтев Међународног кривичног суда обезбедити слободан пролаз лицима која путују преко територије Републике Србије, а која раде за Међународни кривични суд или чија је делатност од значаја за Међународни кривични суд.
(2) Када је то потребно због околности случаја, надлежни државни органи ће лицима из става 1. овог члана обезбедити и одговарајућу полицијску или другу пратњу.
(1) Представника Републике Србије у Скупштини држава чланица, као и заменика представника, одређује Влада.
(2) Поред представника Републике Србије и његовог заменика, у раду Скупштине држава чланица могу учествовати истакнути стручњаци за међународно кривично право.
(3) У складу са Статутом и другим прописима Међународног кривичног суда, Влада се стара о учествовању представника Републике Србије у раду других тела Међународног кривичног суда.
(1) Када се избор судија Међународног кривичног суда или службеника тог Суда обавља на предлог држава чланица, Влада ће, ако сматра да Република Србија треба да предложи кандидата, објавити јавни оглас, којим ће позвати заинтересована лица која испуњавају тражене услове да се у одређеном року јаве.
(2) Влада спроводи поступак избора пријављених кандидата на начин који обезбеђује увид јавности у критеријуме избора, начин рангирања кандидата и све друге чиниоце од значаја за непристрасан избор.
(3) Ако је Статутом или другим прописом Међународног кривичног суда предвиђен посебан начин спровођења поступка за избор лица из става 1. овог члана, Влада ће избор спровести на тако прописан начин и уз сходну примену прописа Републике Србије.
(4) Влада ће посебним огласом, ако то сматра оправданим, о предстојећем избору судија Међународног кривичног суда обавестити јавност и када се кандидати сами непосредно пријављују Међународном кривичном суду.
(5) Стручне и административно-техничке послове за потребе Владе, у оквиру учешћа Републике Србије у раду Међународног кривичног суда, обавља Министарство.
(1) Трошкове сарадње са Међународним кривичним судом, у складу са одредбама члана 100. Статута, сноси Међународни кривични суд, ако споразумом између Републике Србије и Међународног кривичног суда није друкчије предвиђено.
(2) Уобичајени трошкови поступања по захтеву Међународног кривичног суда на територији Републике Србије и трошкови који настану због примене законодавства Републике Србије исплаћују се из буџета Републике Србије.
(1) Финансијска средства којима Република Србија доприноси раду Међународног кривичног суда, Скупштине држава чланица и других тела повезаних са Међународним кривичним судом, обезбеђују се у буџету Републике Србије.
(2) Финансијска средства из става 1. овог члана одређују се у обиму и на начин утврђен споразумом између Републике Србије и Међународног кривичног суда.
(3) Споразум из става 2. овог члана превасходно се заснива на критеријумима Организације Уједињених Нација који се односе на финансијски допринос држава чланица буџету Организације Уједињених Нација.
(1) До почетка рада Врховног касационог суда, Министарство прибавља мишљење из члана 10. став 3. овог закона од Врховног суда Србије.
(2) До почетка рада Вишег суда у Београду, надлежности тог суда прописане чланом 22. став 3. овог закона, врши Окружни суд у Београду.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Сл. гласник РС 72/2009
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.