Спречавање корупције, заштита узбуњивача и лобирање
116 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 80/2026 · историја измена · како је гласио на дан.
Овим законом уређују се правни положај, надлежност, организација и рад Агенције за спречавање корупције, правила о спречавању сукоба интереса при обављању јавних функција, кумулација јавних функција, пријављивање имовине и прихода јавних функционера, поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона и друга питања која су значајна за спречавање корупције.
(1) Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:
(1) свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, осим лица која су представници приватног капитала у органу управљања привредног друштва које је орган јавне власти,
(2) државни службеник на положају, заменик директора Агенције за спречавање корупције, шеф Кабинета председника Владе, шеф Кабинета потпредседника Владе, саветник председника Владе, саветник потпредседника Владе и посебни саветник министра,
(3) директор, члан надзорног или извршног одбора јавног предузећа и правног лица у коме Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градске општине има већинско власништво или контролно власништво по другом основу,
(4) представник Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе или градске општине у скупштини правног лица у коме Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина има власништво;
Измењен: Сл. гласник РС 88/2019, 94/2021, 80/2026
(1) Агенција за спречавање корупције (у даљем тексту: Агенција) је самосталан и независан државни орган, који за обављање послова из своје надлежности одговара Народној скупштини.
(2) Агенција има својство правног лица.
(1) Средства за рад Агенције обезбеђују се у буџету Републике Србије у посебном буџетском разделу и из других извора, у складу са законом.
(2) Предлог годишњег финансијског плана средстава која се обезбеђују у буџету Републике Србије усваја директор Агенције и упућује министарству надлежном за послове финансија.
(3) Годишња средства за рад Агенције која се обезбеђују у буџету Републике Србије треба да буду довољна да омогуће њен ефикасан и независан рад.
(4) Агенција самостално располаже средствима за рад.
(5) Влада не може без сагласности директора Агенције обуставити, одложити или ограничити извршење буџетских средстава намењених за рад Агенције.
(1) Седиште Агенције је у Београду.
(2) Агенција може да образује организационе јединице изван свог седишта.
(3) Организационе јединице изван седишта Агенције немају својство правног лица.
Агенција:
У поступку који води Агенција, у складу са овим законом, сходно се примењује закон којим се уређује општи управни поступак.
Органи Агенције су директор и Веће Агенције.
Директор представља и заступа Агенцију, руководи радом службе Агенције, организује и обезбеђује законито и делотворно обављање послова Агенције, доноси опште и појединачне акте, одлучује о захтевима јавних функционера у складу са овим законом, доноси одлуке о повреди овог закона и изриче мере, даје мишљења и упутства за спровођење овог закона, подноси Народној скупштини годишњи извештај о раду Агенције и извештај о спровођењу стратешких докумената, израђује предлог буџетских средстава за рад Агенције, одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у Агенцији, спроводи одлуке Већа Агенције и обавља друге послове одређене законом.
(1) За директора може да буде изабрано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен правни факултет, најмање девет година радног искуства у струци, поседује посебна знања и искуство у области спречавања корупције и није осуђивано за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или кажњиво дело које га чини недостојним за обављање јавне функције.
(2) Директор не може да буде члан политичке странке, односно политичког субјекта и подлеже истим обавезама и забранама које се по овом закону односе на јавног функционера.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
(1) Директора бира Народна скупштина већином гласова свих народних посланика после спроведеног јавног конкурса, који расписује министарство надлежно за послове правосуђа.
(2) Оглас о јавном конкурсу за избор директора објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и најмање једном средству јавног обавештавања које покрива целу територију Републике Србије, као и на интернет страници министарства, Агенције и Правосудне академије.
(1) Јавни конкурс за избор директора Агенције спроводи Правосудна академија.
(2) Управни одбор Правосудне академије образује Комисију за избор директора Агенције и Жалбену комисију, које су састављене од по три члана. Чланови комисија имају право на накнаду за рад у комисији, чији износ одређује Управни одбор Правосудне академије.
(3) За члана комисије може бити именовано лице које испуњава услове који се по овом закону траже за директора Агенције.
(4) Комисија за спровођење конкурса прегледа пријаве на јавни конкурс и приложене доказе, сачињава списак кандидата који испуњавају услове за избор и спроводи тест у којем се проверавају стручна оспособљеност, знање и вештине кандидата.
(5) Тест се састоји из три дела.
(6) У првом делу теста оцењује се стручност кандидата, у другом делу теста оцењује се професионални интегритет кандидата за обављање функције директора Агенције, а у трећем делу теста оцењује се програм рада Агенције који кандидат представља члановима комисије. На тесту се оцењују само стручне оспособљености, знања и вештине које су одређене у програму теста који доноси министар надлежан за послове правосуђа.
(7) За први део теста кандидат може да добије највише 70 бодова, а за трећи део теста највише 30 бодова.
(8) Други део теста оцењује се оценама „положио” и „није положио”. Кандидат који добије оцену „није положио” не може бити предложен за избор директора Агенције.
(9) Комисија за избор директора Агенције, у року од 15 дана од дана завршетка теста, објављује резултате теста.
(10) Кандидат има право приговора на одлуке Комисије за избор директора Агенције у року од три дана од дана објављивања резултата теста, односно од дана одбачаја пријаве на јавни конкурс.
(11) О приговору из става 10. овог члана одлучује Жалбена комисија у року од три дана од дана истека рока за приговор.
(12) После спроведеног теста и окончања поступка по приговору, Комисија за избор директора Агенције доставља министру надлежном за послове правосуђа ранг листу кандидата према успеху постигнутом на тесту.
(13) Министар надлежан за послове правосуђа доноси акт којим ближе уређује спровођење јавног конкурса за избор директора Агенције.
(1) Министар надлежан за послове правосуђа дужан је да Народној скупштини предложи кандидате који су на тесту остварили најмање 80 бодова.
(2) Ако Народна скупштина одлучи да не изабере ниједног кандидата или ако нема кандидата који су на испиту остварили најмање 80 бодова, поново се расписује јавни конкурс у року од 30 дана од дана када је Народна скупштина одлучивала, односно од дана када је утврђена ранг листа кандидата из члана 12. став 12. овог закона.
(1) Мандат директора траје пет година.
(2) Исто лице може да буде изабрано за директора највише два пута.
(1) Јавна функција директора престаје даном истека мандата, подношењем оставке, ако због болести постане трајно неспособан да обавља функцију или разрешењем.
(2) Министарство надлежно за послове правосуђа је дужно да три месеца пре истека мандата директора распише јавни конкурс за избор директора, а ако директору престане јавна функција пре истека мандата – у року од 15 дана од дана престанка јавне функције.
(3) У случају истека мандата, директор наставља да обавља функцију директора до ступања на функцију новог директора, а најдуже једну годину од дана истека мандата.
(4) Ако нови директор не ступи на функцију до истека рока из става 3. овог члана, надлежни одбор Народне скупштине именује вршиоца функције директора Агенције у складу са чланом 18. овог закона.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Директор се разрешава ако постане члан политичке странке, односно политичког субјекта, ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним јавне функције или ако се утврди да је повредио закон из области спречавања корупције.
(2) Поступак у коме се одлучује о постојању разлога за разрешење директора покреће надлежни одбор Народне скупштине. Директор има право да се о покретању поступка изјасни пред надлежним одбором Народне скупштине.
(3) Надлежни одбор Народне скупштине може да удаљи са јавне функције директора против кога је покренут поступак до окончања поступка, али не дуже од шест месеци од дана покретања поступка.
(4) У случају из става 3. овог члана јавну функцију директора врши заменик директора.
(5) Одлуку о разрешењу директора доноси Народна скупштина већином гласова свих народних посланика по предлогу надлежног одбора Народне скупштине.
(1) Директор има заменика који обавља послове у оквиру овлашћења која му повери директор и замењује директора кад је одсутан или спречен да обавља јавну функцију.
(2) Заменик директора бира се после јавног конкурса који расписује директор у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију.
(3) Директор води поступак за избор и доноси одлуку о избору заменика директора међу кандидатима који испуњавају услове за избор.
(4) Јавна функција заменика директора престаје и ступањем на јавну функцију новог директора.
(5) О разрешењу и о другим разлозима за престанак јавне функције заменика директора одлучује директор.
(6) На услове за избор заменика директора и разлоге за престанак јавне функције заменика директора, сходно се примењују одредбе овог закона о директору, ако овим законом није другачије одређено.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
(1) У случају да је директору престала јавна функција, надлежни одбор Народне скупштине именује вршиоца функције директора Агенције између помоћника директора.
(2) Вршилац функције директора врши ту јавну функцију до ступања на јавну функцију новог директора.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Директор има право на плату у висини основне плате судије Уставног суда.
(2) Заменик директора има право на плату у висини од 70% од основне плате директора.
(3) Директору и заменику директора може се увећати плата до 20% на основу одлуке Већа Агенције.
(4) Директору и заменику директора припада накнада плате три месеца од престанка јавне функције, у висини плате на дан престанка јавне функције.
(5) Право на накнаду плате престаје пре истека три месеца, ако директор и заменик директора заснују радни однос или стекну право на пензију.
(1) Веће Агенције, одлучује о жалбама на одлуке које доноси директор у складу са овим законом, изузев одлука о правима и обавезама запослених у Агенцији, заузима начелне ставове за примену овог закона, надзире рад директора и прати његово имовинско стање.
(2) Веће Агенције чини пет чланова.
(1) За члана Већа Агенције може да буде изабрано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен правни факултет, најмање девет година радног искуства у струци и није осуђивано за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним јавне функције.
(2) Члан Већа Агенције не може да буде члан политичке странке, односно политичког субјекта и подлеже истим обавезама и забранама које се по овом закону односе на јавне функционере.
(3) Члан Већа Агенције може бити запослен изван Агенције или обављати други плаћен посао, ако то није у супротности са овим законом.
(1) Члана Већа Агенције бира Народна скупштина већином гласова свих народних посланика после спроведеног јавног конкурса, који расписује министарство надлежно за послове правосуђа.
(2) Оглас о јавном конкурсу за избор члана Већа Агенције објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и најмање једном средству јавног обавештавања које покрива целу територију Републике Србије, као и на интернет страници министарства, Агенције и Правосудне академије.
(1) Јавни конкурс за избор члана Већа Агенције спроводи Правосудна академија.
(2) Управни одбор Правосудне академије образује Комисију за избор члана Већа Агенције и Жалбену комисију, које су састављене од по три члана. Чланови комисија имају право на накнаду за рад у комисији, чији износ одређује Управни одбор Правосудне академије.
(3) За члана комисије може бити именовано лице које испуњава услове који се по овом закону траже за члана Већа Агенције.
(4) Комисија за избор члана Већа Агенције прегледа пријаве на јавни конкурс и приложене доказе, сачињава списак кандидата који испуњавају услове за избор и спроводи тест у којем се оцењују стручна оспособљеност, знање и вештине кандидата. На тесту се оцењују само стручне оспособљености, знања и вештине које су одређене у програму теста који доноси министар надлежан за послове правосуђа.
(5) Тест се састоји из два дела.
(6) У првом делу теста проверава се стручност кандидата, а у другом делу теста оцењује се професионални интегритет кандидата за обављање функције члана Већа Агенције.
(7) За први део теста кандидат може да добије највише 100 бодова.
(8) Други део теста оцењује се оценама „положио” и „није положио”. Кандидат који добије оцену „није положио” не може бити предложен за избор члана Већа Агенције.
(9) Комисија за избор члана Већа Агенције, у року од 15 дана од дана завршетка теста, објављује резултате теста.
(10) Кандидат има право приговора на одлуке Комисије за избор члана Већа Агенције у року од три дана од дана објављивања резултата теста, односно од дана одбачаја пријаве на јавни конкурс.
(11) О приговору из става 10. овог члана одлучује Жалбена комисија у року од три дана од дана истека рока за приговор.
(12) После спроведеног теста и окончања поступка по приговору, Комисија за избор члана Већа Агенције доставља министру надлежном за послове правосуђа ранг листу кандидата према успеху постигнутом на тесту.
(13) Министар надлежан за послове правосуђа доноси акт којим ближе уређује спровођење јавног конкурса за избор члана Већа Агенције.
(1) Министар надлежан за послове правосуђа дужан је да Народној скупштини предложи кандидате који су на тесту остварили најмање 80 бодова.
(2) Ако Народна скупштина одлучи да не изабере све чланове Већа Агенције чији је избор оглашен или ако нема довољног броја кандидата који су на испиту остварили најмање 80 бодова, поново се расписује јавни конкурс у року од 30 дана од дана када је Народна скупштина одлучивала, односно од дана када је утврђена ранг листа кандидата из члана 23. став 12. овог закона.
(1) Мандат члана Већа Агенције траје пет година.
(2) Исто лице може да буде изабрано за члана Већа Агенције највише два пута.
(1) Јавна функција члана Већа Агенције престаје даном истека мандата, подношењем оставке, ако због болести постане трајно неспособан да обавља функцију или разрешењем.
(2) Министарство надлежно за послове правосуђа је дужно да три месеца пре истека мандата члана Већа Агенције распише јавни конкурс за избор члана Већа Агенције, а ако члану Већа Агенције престане јавна функција пре истека мандата – у року од 15 дана од дана престанка јавне функције.
(1) Члан Већа Агенције се разрешава ако постане члан политичке странке, односно политичког субјекта, ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним јавне функције или ако се утврди да је повредио закон из области надлежности Агенције.
(2) Поступак у коме се одлучује о постојању разлога за разрешење члана Већа Агенције покреће надлежни одбор Народне скупштине. Члан Већа Агенције има право да се о покретању поступка изјасни пред надлежним одбором Народне скупштине.
(3) Надлежни одбор Народне скупштине може да удаљи са јавне функције члана Већа Агенције против кога је покренут поступак до окончања поступка, али не дуже од шест месеци од покретања поступка.
(4) Одлуку о разрешењу члана Већа Агенције доноси Народна скупштина већином гласова свих народних посланика по предлогу надлежног одбора Народне скупштине.
(1) Радом Већа Агенције руководи председник, кога између себе бирају чланови Већа Агенције, на једну годину, с тим што исто лице може бити изабрано највише два пута.
(2) Веће Агенције ради и одлучује на седницама.
(3) Одлука је донета када за њу гласа већина свих чланова Већа Агенције. Члан Већа Агенције не може да буде уздржан приликом гласања.
(4) Веће Агенције доноси пословник о свом раду.
(1) Члан Већа Агенције има право на плату у висини плате одређене за прву групу положаја, у складу са прописима који уређују плате државних службеника.
(2) Члан Већа Агенције који је запослен изван Агенције има право на накнаду за рад у Већу Агенције у висини од 50% од износа плате из става 1. овог члана.
(3) Члану Већа Агенције који је запослен у Агенцији припада накнада плате три месеца од престанка јавне функције, у висини плате на дан престанка јавне функције.
(4) Право на накнаду плате престаје пре истека три месеца, ако члан Већа Агенције заснује радни однос или стекне право на пензију.
(1) Агенција има службу, која обавља стручне и друге послове за потребе Агенције.
(2) Службом Агенције руководи директор.
(3) Унутрашње уређење и систематизација радних места у служби Агенције уређују се актом који доноси директор, по прибављеном мишљењу Већа Агенције и уз сагласност одбора Народне скупштине надлежног за послове државне управе.
(4) У акту из става 3. овог члана мора бити предвиђена, као посебна организациона јединица, стручна служба Већа Агенције.
(1) Запослени у служби Агенције су државни службеници на положају, државни службеници и намештеници.
(2) Државни службеници на положају у Агенцији су помоћници директора, секретар Агенције и секретар Већа Агенције.
(3) Државни службеници из става 2. овог члана разврставају се у трећу групу положаја, у складу са прописима који уређују разврставање државних службеника.
(4) На права и обавезе запослених у служби Агенције примењују се прописи о државним службеницима и намештеницима, ако овим законом није друкчије одређено.
(1) На примања запослених у служби Агенције примењују се прописи којима се уређују плате, накнаде и друга примања државних службеника и намештеника.
(2) Запосленима у служби Агенције плата се може увећати до 30%, о чему одлучује директор Агенције.
(1) Агенција сарађује са органима јавне власти и другим правним лицима у вршењу послова из своје надлежности.
(2) Агенција сарађује са научним институцијама и удружењима.
(3) Сарадња се састоји од заједничких деловања у спровођењу стратешких докумената у области борбе против корупције, спровођења програма обуке, истраживања стања корупције и од других послова значајних за спречавање корупције.
(1) Агенција сарађује са међународним институцијама, организацијама и иницијативама, у циљу развијања механизама и стандарда и унапређења праксе у области спречавања корупције.
(2) Агенција у сарадњи са надлежним државним органима прати и у случају потребе учествује у координацији међународне сарадње у спречавању корупције коју воде државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе.
(3) Надлежни државни органи обавештавају Агенцију о пословима међународне сарадње у спречавању корупције.
(1) Агенција иницира доношење прописа, ради отклањања ризика од корупције или усклађивања прописа са потврђеним међународним уговорима у области борбе против корупције.
(2) Орган државне управе којем је Агенција поднела иницијативу из става 1. овог члана дужан је да у року од 30 дана од дана пријема иницијативе достави Агенцији обавештење о прихватању, односно о разлозима за неприхватање иницијативе.
(3) Орган државне управе дужан је да достави Агенцији нацрт закона из области посебно ризичне за настанак корупције и нацрт закона којима се уређују питања обухваћена потврђеним међународним уговорима у области борбе против корупције, ради давања мишљења о процени ризика од корупције.
(4) Орган државне управе дужан је да, у року од десет радних дана од дана пријема мишљења Агенције из става 3. овог члана, достави Агенцији образложено изјашњење о том мишљењу.
(5) Ако орган државне управе не достави Агенцији обавештење о прихватању, односно о разлозима за неприхватање иницијативе из става 2. овог члана или не достави образложено изјашњење из става 4. овог члана у прописаном року, Агенција о томе обавештава председника Владе и надлежни одбор Народне скупштине, ради предузимања мера из њихове надлежности.
(6) Иницијативе Агенције за доношење прописа, мишљења Агенције на нацрте закона, обавештења органа државне управе о прихватању, односно о разлозима за неприхватање иницијативе Агенције за доношење прописа, као и образложено изјашњење органа државне управе о мишљењу Агенције на нацрте закона објављују се на интернет страници Агенције.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Органи јавне власти и друга лица која врше јавна овлашћења дужни су да, на писмени и образложен захтев Агенције, ради обављања послова из њене надлежности, омогуће Агенцији директан приступ базама података које воде у електронском облику.
(2) Ако приступ подацима на начин из става 1. овог члана није могућ, органи јавне власти и друга лица која врше јавна овлашћења дужни су да, у року од 15 дана од дана пријема писменог и образложеног захтева Агенције, доставе сва документа и информације којима располажу, односно да Агенцији омогуће непосредан увид у та документа, ради обављања послова из надлежности Агенције.
(3) Обавезе из ст. 1. и 2. овог члана имају и друга правна лица, изузев банака и других финансијских институција.
(4) Агенција може, ради обављања послова из своје надлежности, прибављати податке о рачунима јавног функционера од банака и других финансијских институција, а податке о рачунима других лица уз њихову сагласност.
Јавни функционери, запослени и други радно ангажовани у органу јавне власти, као и друга лица дужни су да се одазову на позив Агенције, ради утврђивања чињеница у поступку пред Агенцијом.
(1) Субјекти одговорни за спровођење мера и активности које су садржане у стратешким документима дужни су да извештавају Агенцију о њиховом спровођењу.
(2) Начин извештавања из става 1. овог члана ближе се уређује актом директора Агенције, у складу са стратешким документима.
(3) Агенција подноси Народној скупштини извештај о спровођењу стратешких докумената са препорукама за даље поступање, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину.
(4) Агенција даје мишљења са препорукама у вези са спровођењем стратешких докумената.
(1) Агенција подноси годишњи извештај о свом раду Народној скупштини, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину, а ванредне извештаје о раду на захтев Народне скупштине или на сопствену иницијативу.
(2) Агенција може, на захтев Народне скупштине или на сопствену иницијативу, да поднесе Народној скупштини извештаје о стању корупције и о ризицима од корупције у органима јавне власти.
(1) Јавни функционер дужан је да јавни интерес не подреди приватном, да се придржава прописа који уређују његова права и обавезе и ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно обављање јавне функције.
(2) Јавни функционер не сме бити зависан од лица која би могла да утичу на његову непристрасност, нити да користи јавну функцију зарад стицања било какве користи или погодности за себе или повезано лице.
(3) Јавном функционеру је забрањено да употреби, ради стицања користи или погодности себи или другом или наношења штете другом, информације до којих дође на јавној функцији, ако нису доступне јавности.
(1) Сукоб интереса је ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављање јавне функције.
(2) Приватни интерес је било каква корист или погодност за јавног функционера или повезано лице.
(1) Јавни функционер је дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, без одлагања, а најкасније у року од пет дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има.
(2) Јавни функционер је дужан да прекине поступање у предмету у којем постоји сумња у сукоб интереса .
(3) Агенција даје мишљење о томе да ли постоји сукоб интереса у року од 15 дана од дана пријема обавештења јавног функционера.
(4) Ако јавни функционер тражи мишљење о постојању сукоба интереса у поступку јавних набавки, Агенција даје мишљење о томе у року од осам дана.
(5) Агенција може да позове јавног функционера и тражи да достави потребне податке, у циљу прибављања информација о постојању сукоба интереса из ст. 1. и 4. овог члана.
(6) Ако Агенција утврди да постоји сукоб интереса из ст. 1. и 4. овог члана, о томе обавештава функционера и орган у коме он врши јавну функцију и предлаже мере за отклањање сукоба интереса.
(7) Одредбе ст. 1. и 6. овог члана не искључују примену одредби о изузећу прописаних другим законима.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Агенција покреће по службеној дужности поступак у коме одлучује о постојању сукоба интереса, у року од две године од дана сазнања за постојање поступања или непоступања јавног функционера које је изазвало сумњу у сукоб интереса.
(2) Поступак из става 1. овог члана не може се покренути или окончати, ако је од поступања или непоступања јавног функционера које је изазвало сумњу у сукоб интереса протекло пет година.
(3) Агенција може да покрене поступак и по пријави физичког или правног лица.
Ако јавни функционер Агенције уочи постојање сукоба интереса или могућност да до њега дође, дужан је да о томе одмах писмено обавести Веће Агенције, које даје мишљење да ли постоји сукоб интереса.
(1) Јавни функционер који у тренутку ступања на јавну функцију обавља други посао или делатност дужан је да у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију обавести Агенцију о обављању тог посла или делатности.
(2) Агенција, по пријему обавештења, утврђује да ли се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције.
(3) Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. овог члана угрожава непристрасно вршење јавне функције, Агенција доноси одлуку којом одређује рок, који не може бити дужи од 60 дана, у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.
(4) Ако јавни функционер не поступи у року из става 3. овог члана, Агенција спроводи поступак за утврђивање повреде закона.
(5) Ако Агенција не обавести јавног функционера у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана, сматра се да јавни функционер може да настави да обавља други посао или делатност.
(1) Јавни функционер, чија јавна функција захтева рад са пуним радним временом или стални рад, не може да обавља други посао или делатност.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, јавни функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова, односно делатности, јавни функционер је дужан да пријави Агенцији.
(3) Изузев послова, односно делатности из става 2. овог члана, Агенција може, на захтев јавног функционера, да да сагласност за обављање и других послова, односно делатности. Захтев за давање сагласности подноси се у року од 15 дана од дана почетка обављања послова, односно делатности. Уз захтев јавни функционер доставља позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију. Државни службеник на положају дужан је да, уз захтев, достави сагласност непосредно претпостављеног. О потпуном и уредном захтеву Агенција је дужна да одлучи у року од 15 дана од дана пријема захтева.
(4) Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из ст. 2. и 3. овог члана, угрожава непристрасно вршење или углед јавне функције, односно да представља сукоб интереса, Агенција одређује рок у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.
(5) У случају да Агенција не одлучи у року из става 3. овог члана, сматра се да је дала сагласност за обављање другог посла или делатности.
(6) Другим законом или прописом могу да буду прописани и други послови или делатности које јавни функционер не може да обавља за време вршења јавне функције.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021, 80/2026
Јавни функционер не сме да саветује правна и физичка лица о питањима у вези са јавном функцијом на којој се налази, осим ако је на то обавезан.
(1) Јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа, рад са пуним радним временом или стални рад у органу јавне власти, за време вршења јавне функције, не може да оснује привредно друштво, односно јавну службу, нити да започне обављање самосталне делатности, у смислу закона којим се уређује предузетништво.
(2) Јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа, рад са пуним радним временом или стални рад у органу јавне власти, за време вршења јавне функције, не може бити заступник или члан органа правног лица у приватној својини, нити вршити управљачка права.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
Јавни функционер не сме да буде члан органа удружења, нити његов заступник, ако између јавне функције и чланства у органу удружења или заступања удружења постоји однос зависности или други однос који угрожава или би могао да угрози његову непристрасност или углед јавне функције или ако је законом или другим прописом забрањено да јавни функционер буде члан органа одређеног удружења.
(1) Јавни функционер може да врши функцију у политичкој странци, односно политичком субјекту и да учествује у њиховим активностима, ако то не угрожава вршење јавне функције и ако то није законом забрањено.
(2) Сматра се да јавни функционер саговорницима и јавности износи став органа у којем врши јавну функцију, изузев када недвосмислено предочи саговорницима и јавности да износи став политичког субјекта.
(3) Јавни функционер је дужан да означи налог који користи у својству јавног функционера на друштвеним мрежама и на том налогу не сме да поставља објаве које се односе на активности политичке странке, односно политичког субјекта. Јавни функционер не сме да поставља објаве које се односе на вршење његове јавне функције на налог на друштвеној мрежи који није означен као налог који користи у својству јавног функционера.
(4) Јавни функционер не може да користи јавне ресурсе за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката, њихових изборних листа и кандидата на изборима, под чиме се посебно подразумева коришћење јавних ресурса у сврху јавног представљања учесника у изборима и њихових изборних програма, позивања бирача да за њих гласају на изборима, односно да бојкотују изборе, као и коришћење јавних ресурса за друге видове политичких активности, као што су рад са бирачима и чланством, организовање и одржавање скупова и промоција, израда и подела рекламног материјала, брошура, лифлета и публикација, политичко оглашавање, истраживање јавног мњења, медијске, маркетиншке и консултантске услуге и спровођење обука за страначке активности.
(5) Изузетно од става 4. овог члана, јавни функционер може да користи јавне ресурсе ради заштите личне безбедности, уколико је таква употреба јавних ресурса уређена прописима из те области или одлуком служби које се старају о безбедности јавних функционера.
(6) Јавни функционер не може да користи јавне скупове на којима учествује и сусрете које има у својству јавног функционера, за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката, њихових изборних листа и кандидата на изборима, под чиме се посебно подразумева коришћење тих јавних скупова и сусрета за јавно представљање учесника у изборима и њихових изборних програма, позивање бирача да за њих гласају на одређеним изборима, односно да бојкотују изборе.
(7) У току изборне кампање, а након истека рока за подношење изборне листе односно подношење предлога кандидата за председника Републике (у даљем тексту: истек рока за кандидовање), јавни функционер не може да у том својству организује промотивне активности органа јавне власти, да их спроводи нити да учествује у промотивним активностима које организују друга лица, изузев:
(8) Промотивна активност из става 7. овог члана јесте активност органа јавне власти или другог лица која утиче на стварање повољне перцепције код потенцијалних бирача о политичкој странци односно политичком субјекту, кандидату или изборној листи коју је предложила политичка странка на чији предлог је јавни функционер у том органу јавне власти изабран, односно именован, као и на одлуку потенцијалног бирача да гласа за тог кандидата или изборну листу.
(9) Након расписивања избора, орган јавне власти који планира да промотивну активност из става 7. овог члана спроведе у периоду након истека рока за кандидовање, а пре краја изборне кампање, дужан је да у року од седам дана од дана расписивања избора, Агенцији достави обавештење о планираној промотивној активности, са пратећом документацијом.
(10) Изузетно од става 9. овог члана, орган јавне власти који планира промотивну активност која је неопходна због одржавања међународних односа, обавештење Агенцији о њеном спровођењу може да достави и након истека рока из става 9. овог члана, ако је потреба за њеним организовањем наступила након расписивања избора.
(11) Агенција на својој интернет страници објављује списак промотивних активности о којима је добила уредна обавештења органа јавне власти са пратећом документацијом. Орган јавне власти не може да одржава промотивну активност која се не налази на списку промотивних активности које је објавила Агенција на својој интернет страници.
(12) У току изборне кампање, јавни функционер не може током радног времена органа јавне власти у којем обавља јавну функцију да учествује у активностима политичке странке, односно политичког субјекта, нити може сам да спроводи страначку активност. Ова забрана се на народне посланике, посланике у скупштини аутономне покрајине и одборнике у скупштини јединице локалне самоуправе односи само у време одржавања седнице Народне скупштине, односно скупштине аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, као и седнице њихових радних тела чији су чланови.
(13) У току изборне кампање, а након истека рока за кандидовање, јавни функционер не сме да издаје саопштења у вези са вршењем јавне функције која имају за циљ или за последицу промовисање политичке странке, политичког субјекта, изборне листе или кандидата.
(14) Одредба става 13. овог члана не односи се на народне посланике, посланике у скупштини аутономне покрајине и одборнике у скупштини јединице локалне самоуправе.
(15) Приликом учешћа у активностима политичке странке, односно политичког субјекта, јавни функционер не сме да се најави, односно да буде најављен као јавни функционер. Уколико политичка странка, односно политички субјект најави учешће јавног функционера у том својству, јавни функционер је дужан да без одлагања исправи погрешну најаву.
(16) Уколико медиј који преноси активности политичке странке, односно политичког субјекта, јавног функционера најави супротно ставу 15. овог члана, дужан је да без одлагања објави исправку на исти начин на који је објављена и погрешна најава јавног функционера.
(17) У току изборне кампање, у поступку из члана 78. ст. 1. и 2. овог закона, у коме одлучује да ли постоји повреда из ст. 1, 3, 4, 6, 7, 12, 13. и 15. овог члана, Агенција одлучује у року од пет дана од дана покретања поступка по службеној дужности, односно од дана пријема пријаве правног или физичког лица.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Након расписивања избора, Агенција прати поштовање обавеза јавних функционера из члана 50. овог закона.
(2) Праћењем из става 1. овог члана обухватају се обавезно активности јавних функционера који у том својству наступају у медијима, на конференцијама за медије, говоре на јавним скуповима, објављују изјаве на интернет страницама органа јавне власти, званичним налозима органа јавне власти на друштвеним мрежама, као и на отвореним приватним каналима комуникације са јавношћу на којима јавни функционер објављује информације о активностима које предузима у том својству.
(3) Праћење из става 1. овог члана врши се увидом у информације које су објављене у медијима и на друштвеним мрежама, прикупљањем информација од органа јавне власти, пружалаца медијских услуга, јавних функционера, других правних и физичких лица.
(4) У року од три дана од дана расписивања избора директор Агенције доноси план праћења активности јавних функционера током изборне кампање, којим се утврђује списак јавних функционера који ће бити праћени. План праћења активности јавних функционера током изборне кампање се израђује коришћењем софтверског алата за случајни одабир, као и на основу процене ризика засноване на одлукама Агенције и пријавама о кршењу овог закона током претходних изборних кампања.
(5) Списак јавних функционера из става 4. овог члана садржи не мање од 60 лица када се одржавају избори за народне посланике или председника Републике, не мање од 40 лица када се одржавају избори за посланике у скупштини аутономне покрајине или избори за одборнике у скупштини града Београда и не мање од 20 лица када се одржавају избори за одборнике у скупштини јединице локалне самоуправе или градске општине.
(6) Осим јавних функционера обухваћених праћењем на основу списка из става 4. овог члана, Агенција обавезно прати активности председника Републике и чланова Владе.
(7) Када се избори одржавају истовремено у више градова, општина или градских општина, списак јавних функционера из става 4. овог члана садржи најмање три лица која обављају јавну функцију у органима сваког од тих градова, општина, односно градских општина.
(8) Агенција једном недељно објављује налазе праћења из става 1. овог члана, који укључује податке о врстама праћених активности, врсти и броју праћених појављивања јавних функционера у јавности и покренутим поступцима и мерама које је Агенција предузела због повреде обавеза из члана 50. овог закона.
(9) У случају сумње у кршење обавеза из члана 50. овог закона, Агенција без одлагања покреће поступак по службеној дужности против јавног функционера.
(10) Средства за обављање послова праћења активности јавних функционера током изборне кампање обезбеђују се Агенцији у буџету Републике Србије, а у случају ванредних избора из текуће буџетске резерве, у складу са предлогом који достави директор Агенције.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Јавни функционер који у време избора, постављења или именовања на јавну функцију има или који у току јавне функције стекне удео или акције у привредном друштву, на основу којих има управљачка права, дужан је да у року од 30 дана од дана избора, постављења или именовања, односно стицања удела или акција, пренесе своја управљачка права у привредном друштву на правно или физичко лице, да их то лице, у своје име, а за рачун јавног функционера, врши до престанка јавне функције.
(2) Јавни функционер је дужан да привредном друштву и Агенцији достави податке о лицу на које је пренео управљачка права и доказе о преносу управљачких права који је регистровао у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката, у року од 15 дана од дана преноса.
(3) Лице на које су пренета управљачка права постаје повезано лице.
(4) Посебним законом за јавне функционере у појединим органима јавне власти могу се прописати строжа правила у вези са поседовањем удела, акција и других хартија од вредности у одређеним привредним друштвима и обавезом њиховог отуђења након ступања на јавну функцију.
(1) Јавни функционер који има или стекне удео или акције у привредном друштву до 3%, није дужан да пренесе управљачка права у њему.
(2) Одредба става 1. овог члана не односи се на јавног функционера којем је посебним законом забрањено поседовање удела, акција и других хартија од вредности у одређеним привредним друштвима.
(1) Правно лице у коме јавни функционер или члан породице, за време јавне функције и две године од њеног престанка, има удео или акције и које учествује у поступку јавне набавке или приватизације или другом поступку чији је исход закључивање уговора са органом јавне власти, другим корисником буџета или другим правним лицем у којем Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина има удео или акције, дужно је да Агенцији достави у року од 15 дана од дана окончања поступка, обавештење које садржи податке о:
(2) Обавештење се подноси на обрасцу и на начин који прописује Агенција.
(3) Агенција проверава благовременост и потпуност података из обавештења.
(4) Агенција сачињава и води евиденцију правних лица из става 1. овог члана у којима јавни функционер или члан породице има удео или акције.
(5) Подаци који су јавно доступни из Евиденције правних лица из става 4. овог члана су:
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
(1) О недозвољеном утицају члан Већа Агенције обавештава Веће и директора, директор обавештава Веће Агенције, а заменик директора и други јавни функционери у Агенцији обавештавају директора.
(2) Под недозвољеним утицајем из става 1. овог члана подразумева се сваки утицај који није заснован на закону или другом пропису, којим се утиче на законито и правилно поступање јавног функционера Агенције у вршењу јавне функције.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
(1) Лице коме је престала јавна функција, две године по престанку јавне функције, не може, без сагласности Агенције, да заснује радни однос, односно пословну сарадњу са правним лицем, предузетником или међународном организацијом који имају пословни однос са органом јавне власти у којем је јавни функционер вршио јавну функцију, односно ако је током вршења јавне функције доносио или учествовао у доношењу одлука у вези са пословањем тог правног лица, предузетника или међународне организације, односно ако је орган јавне власти у којем је јавни функционер вршио јавну функцију вршио надзор над тим правним лицем, предузетником или међународном организацијом.
(2) Лице коме је престала јавна функција дужно је да, пре заснивања радног односа, односно пословне сарадње из става 1. овог члана, затражи сагласност Агенције, која је дужна да одлучи по захтеву у року од 30 дана.
(3) У случају да Агенција не одлучи у року из става 2. овог члана, сматра се да је дала сагласност за заснивање радног односа, односно пословну сарадњу.
(4) У поступку давања сагласности из става 1. овог члана, Агенција нарочито цени која овлашћења у вршењу јавне функције је имао подносилац захтева.
(5) Забрана из става 1. овог члана не односи се на јавног функционера изабраног непосредно од грађана.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021, 80/2026
(1) Јавни функционер може да врши само једну јавну функцију, осим ако је Уставом, законом и другим прописом обавезан да врши више јавних функција.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, јавни функционер може да врши другу јавну функцију, на основу сагласности Агенције.
(3) Јавни функционер изабран на јавну функцију непосредно од грађана може, без сагласности Агенције, да врши више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, осим у случајевима неспојивости утврђених Уставом.
(4) Јавни функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију и који намерава да више јавних функција врши истовремено дужан је да у року од 15 дана од дана избора, постављења или именовања затражи сагласност Агенције. Уз захтев, јавни функционер доставља и прибављено позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију, а јавни функционер који је изабран на јавну функцију непосредно од грађана доставља позитивно мишљење надлежног радног тела органа у коме је јавни функционер.
(5) Агенција је дужна да одлучи по потпуном и уредном захтеву из става 4. овог члана у року од 15 дана од дана пријема захтева. Агенција неће дати сагласност за вршење друге јавне функције, уколико је вршење те јавне функције неспојиво са јавном функцијом коју јавни функционер већ врши, односно уколико утврди постојање сукоба интереса, о чему доноси образложену одлуку.
(6) У случају да Агенција не одлучи у року из става 5. овог члана, сматра се да је дала одобрење јавном функционеру за вршење друге јавне функције, осим ако је јавном функционеру другим прописом забрањено истовремено вршење те две јавне функције.
(7) Јавни функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију, супротно одредбама овог закона, дужан је да у року од осам дана од дана достављања одлуке Агенције поднесе оставку на једну од јавних функција и о томе обавести Агенцију. Ако јавни функционер не поднесе оставку у прописаном року, каснија јавна функција престаје по сили закона.
(8) Одлуку о престанку јавне функције у случају из става 7. овог члана доноси орган, односно стално радно тело органа који је јавног функционера изабрао, поставио или именовао на каснију јавну функцију, у року од осам дана од дана пријема одлуке Агенције којом се утврђује да је јавни функционер изабран, постављен или именован на другу јавну функцију супротно одредбама овог закона.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
Поклон је ствар, право или услуга, дата или учињена без одговарајуће накнаде, односно корист или погодност учињена јавном функционеру или члану породице.
Јавни функционер и члан породице не сме да прими поклон у вези са вршењем јавне функције, изузев протоколарног и пригодног поклона.
(1) Протоколарни поклон је поклон који јавни функционер или члан породице прима од представника стране државе, међународне организације или страног физичког или правног лица приликом службене посете или у другим сличним приликама.
(2) Пригодни поклон је поклон који се прима у приликама када се традиционално размењују поклони.
(3) Примљени пригодни и протоколарни поклони постају јавна својина, у складу са законом који уређује јавну својину.
(4) Јавни функционер дужан је да у року од десет дана од дана пријема пригодног или протоколарног поклона, односно од повратка у земљу преда поклон органу јавне власти у коме је на јавној функцији, а орган јавне власти да поклон даље преда органу надлежном за поступање са стварима у јавној својини.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Изузетно, јавни функционер и члан породице имају право да задрже у својину протоколарни или пригодни поклон чија вредност не прелази 10% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, али тако да укупна вредност у својину задржаних поклона не пређе у календарској години износ једне просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији.
(2) Поклон који је задржао у својину члан породице рачуна се јавном функционеру у укупну вредност поклона које је задржао у својини у календарској години.
(3) Ако јавни функционер или члан породице жели да задржи пригодан или протоколарни поклон чија вредност прелази 10% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, а који није од посебног значаја за Републику Србију, аутономну покрајину, локалну самоуправу или градску општину, може за време трајања јавне функције по основу које је поклон примљен, поднети захтев органу надлежном за поступање са стварима у јавној својини за откуп поклона по тржишној вредности.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Вредност поклона чини тржишна цена поклона на дан када је понуђен или примљен.
(2) Тржишна цена поклона је просечна цена предмета или услуге који су предмет поклона на тржишту, односно просечна цена предмета или услуге сличне врсте и вредности у слободној продаји на тржишту.
(3) У случају потребе, јавни функционер, орган јавне власти у коме је јавни функционер на јавној функцији или орган надлежан за поступање са стварима у јавној својини, може затражити процену вредности поклона од надлежног органа или организације, као и правног и физичког лица које обавља послове процене вредности ствари.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Јавни функционер је дужан да о сваком поклону примљеном у вези са вршењем јавне функције писмено обавести орган јавне власти у коме је на јавној функцији, у року од десет дана од дана пријема поклона, односно од повратка у земљу.
(2) Обавештење о примљеном поклону садржи:
(3) Обавештење садржи и датум његовог сачињавања и потпис јавног функционера.
(4) Јавни функционер предаје обавештење и када је поклон примио члан породице.
(5) Ближу садржину и образац обавештења о примљеном поклону прописује Агенција.
(1) Орган јавне власти води евиденцију о поклонима који су примили његови јавни функционери и чланови породице.
(2) Евиденција садржи назив органа јавне власти, место и датум попуњавања евиденције, потпис одговорног лица органа јавне власти и податке које садржи обавештење јавног функционера о примљеном поклону из члана 62. став 2. овог закона.
(3) Образац евиденције поклона прописује Агенција.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Орган јавне власти дужан је да преда копију евиденције поклона Агенцији до 1. марта текуће године за претходну календарску годину.
(2) Подаци из евиденције поклона која је предата Агенцији су јавни, изузев адресе поклонодавца, ако је поклонодавац физичко лице.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Агенција проверава да ли је евиденција поклона благовремено предата и да ли садржи потпуне податке.
(2) Агенција проверава да ли је јавни функционер или члан породице примио, односно задржао поклон на који према овом закону нема право или задржао поклон на који према овом закону има право, а који је могао да утиче на непристрасност јавног функционера и ако јесте – покреће поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона и обавештава надлежни орган.
(1) Користећи податке из евиденције поклона, Агенција објављује Каталог поклона на својој интернет страници.
(2) Каталог поклона објављује се до 1. јуна текуће године за претходну календарску годину.
(1) Орган јавне власти који је изабрао, поставио или именовао јавног функционера о томе, односно о престанку јавне функције обавештава Агенцију у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију, односно престанка јавне функције.
(2) О избору и о престанку јавне функције на коју је јавни функционер изабран непосредно од грађана, орган у који је јавни функционер изабран обавештава Агенцију у року из става 1. овог члана.
(3) Обавештење садржи следеће податке о јавном функционеру:
(4) Обавештење садржи и потпис одговорног лица у органу јавне власти.
(5) Обавештење се предаје на обрасцу и на начин који прописује Агенција.
(6) Агенција сачињава и води Регистар јавних функционера, који објављује на својој интернет страници. Подаци из става 3. тач. 2) и 3) овог члана нису јавни.
(7) Агенција проверава благовременост и потпуност података из Регистра јавних функционера.
(1) Јавни функционер подноси, у року од 30 дана од дана избора, постављења или именовања, Агенцији извештај о својој имовини и приходима, имовини и приходима супружника или ванбрачног партнера, као и малолетне деце уколико живе у истом породичном домаћинству, према стању на дан избора, постављења или именовања (у даљем тексту: извештај).
(2) Јавни функционер који је по престанку јавне функције одмах поново изабран, именован или постављен на исту јавну функцију, не подноси поново Извештај ако нема промене података из претходног Извештаја, али је дужан да о томе обавести Агенцију у року од 30 дана од дана поновног избора, постављења или именовања.
(3) Извештај подноси и лице коме је престала јавна функција, у року од 30 дана од дана престанка јавне функције, према стању на дан престанка јавне функције.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Ако се имовина или приходи јавног функционера битно промене у претходној години, јавни функционер подноси Агенцији Извештај према стању на дан 31. децембра претходне године, а најкасније до истека рока за подношење годишње пореске пријаве за утврђивање пореза на доходак грађана.
(2) Битна промена постоји када су увећани или умањени имовина или приходи који, према претходном Извештају, прелазе просечну годишњу зараду без пореза и доприноса у Републици Србији, за било коју годину после подношења тог Извештаја у периоду до подношења новог Извештаја или до почетка провере Извештаја, као и када је промењена структура пријављене имовине.
(3) Под променом структуре пријављене имовине подразумева се и промена права својине или права закупа на покретним стварима које подлежу регистрацији.
(4) Лице коме је престала јавна функција дужно је да две године после престанка јавне функције поднесе Извештај према стању на дан 31. децембра претходне године, односно према стању на дан истека периода од две године после престанка јавне функције, најкасније до истека рока за подношење годишње пореске пријаве за утврђивање пореза на доходак грађана, под условом да су имовина и приходи битно промењени у односу на претходну годину.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Редовно и ванредно пријављивање имовине и прихода (чл. 68. и 69) не примењује се на одборнике , чланове општинских и градских изборних комисија и чланове органа јавних предузећа, привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач или члан општина, град или градска општина.
(2) Редовно и ванредно пријављивање имовине и прихода не примењује се ни на чланове органа јавних предузећа, привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач или члан Република Србија или аутономна покрајина, ако законом, другим прописом или актом није предвиђено да јавни функционер има право на накнаду по основу чланства.
(3) Агенција може да затражи Извештај и од јавних функционера из ст. 1. и 2. овог члана, у року који она одреди.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Извештај садржи следеће податке о имовини и приходима јавног функционера и чланова породице из члана 68. став 1. овог закона:
(2) Извештај садржи и датум и место његовог сачињавања и потпис јавног функционера који га подноси.
(3) У Извештају се наводе имовина и приходи у земљи и у иностранству.
(4) Извештај се подноси на обрасцу и на начин који прописује Агенција.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Агенција сачињава и води Регистар имовине и прихода јавних функционера, који садржи податке из Извештаја.
(2) Јавни функционери Агенције, као и запослени и радно ангажовани у Агенцији, који имају приступ подацима из Регистра имовине и прихода јавних функционера који нису доступни јавности, не смеју те податке саопштавати, достављати, нити на било који начин омогућити приступ тим подацима.
(1) Подаци који су јавно доступни из Регистра имовине и прихода јавних функционера су:
(2) Изузетно, подаци из Извештаја јавних функционера у државним органима одређеним законима којима се уређује организација и надлежност државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције нису доступни јавности док не истекну две године од престанка јавне функције.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Подаци из Извештаја који нису доступни јавности користе се само код провере Извештаја и у поступку у коме се одлучује о постојању повреде овог закона.
(2) Податке који нису доступни јавности Агенција доставља суду, јавном тужилаштву, министарству надлежном за унутрашње послове, Управи за спречавање прања новца, Пореској управи и другим надлежним органима, у складу са законом.
(1) Агенција проверава тачност и потпуност података у Извештају, као и благовременост достављања Извештаја, према годишњем плану провере који доноси директор.
(2) Годишњи план провере доноси се на основу претходне анализе Агенције, при чему се нарочито води рачуна о категорији јавних функционера, висини њихових примања и висини финансијских средстава из буџета којима располажу органи јавне власти у којима су јавни функционери на јавној функцији.
(3) Агенција ванредно проверава тачност и потпуност података из Извештаја, ако посумња да у Извештају нису пријављени тачни и потпуни подаци.
(1) У поступку провере имовинског стања, Агенција оцењује да ли постоји несагласност између података из Извештаја и стварног стања или несагласност између увећане вредности имовине и пријављених прихода.
(2) У случају да постоји несагласност, Агенција позива јавног функционера или лица из члана 68. став 1. овог закона да се, у року од 15 дана, изјасне о разлозима несагласности.
(3) Ако при провери Извештаја посумња да јавни функционер прикрива стварну вредност своје имовине или прихода, Агенција може захтевати да јој повезана лица непосредно поднесу податке о својој имовини и приходима, у року од 30 дана од дана пријема захтева.
(4) Кад утврди да постоји несагласност, Агенција обавештава надлежни орган, ради предузимања мера из његове надлежности.
(5) Орган из става 4. овог члана дужан је да, у року од три месеца од дана пријема обавештења, упозна Агенцију о предузетим мерама.
(1) Агенција одлучује о повреди овог закона.
(2) Поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона води се у случају сумње у постојање сукоба интереса (чл. 40–44), постојање неспојивости (чл. 45–55), кумулацију јавних функција (члан 56), пријема поклона (чл. 57–66) и пријављивања имовине и прихода (чл. 67–76).
(3) Поступак из става 2. овог члана може се покренути у року од две године од дана сазнања за постојање повреде овог закона, а не може се покренути или окончати, ако је од поступања или непоступања јавног функционера, којим је учињена повреда овог закона, протекло пет година.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
(1) Поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона покреће Агенција по службеној дужности.
(2) Агенција може да покрене поступак по захтеву органа јавне власти који је јавног функционера изабрао, поставио или именовао или у коме је јавни функционер на јавној функцији или по пријави физичког или правног лица.
(3) Под пријавом физичког или правног лица из става 2. овог члана подразумева се писмено обраћање физичког или правног лица Агенцији у коме се износе чињенице које изазивају сумњу у постојање повреда овог закона.
(4) Ако Агенција утврди да не постоје разлози за покретање поступка за повреду овог закона на основу захтева или пријаве из става 2. овог члана, директор Агенције доноси решење којим се одбија захтев или пријава. Против решења директора Агенције подносилац захтева или пријаве може изјавити жалбу Већу Агенције у року од 15 дана од дана пријема решења.
(5) Захтев или пријава мора да буде у писменом облику и да садржи:
(6) Изузетно од става 5. овог члана, пријава може да буде и анонимна.
(7) Анонимна пријава мора да садржи податке из става 5. тач. 2) и 3) овог члана.
(8) Ако је поднета пријава за покретање поступка, Агенција може да захтева од подносиоца пријаве да достави документа и информације којима располаже, а који су значајни за одлучивање о покретању поступка.
(9) Агенција штити идентитет подносиоца пријаве, тако што податке о њему не може доставити никоме изузев суду, ради доношења одлуке о томе да ли идентитет подносиоца пријаве може бити откривен у циљу очувања јавног интереса или заштите права трећих лица.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Агенција обавештава јавног функционера да је против њега покренут поступак и позива га да се у року од 15 дана од дана пријема обавештења писмено изјасни.
(2) Обавештење садржи наводну повреду овог закона због које је покренут поступак и чињенице из којих произлази да је учињена повреда.
(3) Неизјашњење јавног функционера не задржава вођење поступка.
(4) Јавни функционер задржава право да се, све до доношења одлуке, изјасни о чињеницама и доказима који га терете и да изнесе чињенице и доказе који му иду у корист.
(1) Директор Агенције доноси решење којим се утврђује повреда овог закона и изриче мера или обуставља поступак.
(2) Поступак се обуставља када се утврди да нема основа за вођење поступка за одлучивање о постојању повреде овог закона.
(3) Против решења директора Агенције може да се изјави жалба Већу Агенције, у року од 15 дана од дана пријема решења.
(4) Веће Агенције је дужно да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана пријема жалбе.
(5) Изузетно од става 4. овог члана, у току изборне кампање, Веће Агенције је дужно да о жалби одлучи у року од 15 дана од дана пријема жалбе.
(6) Решење Већа Агенције је коначно и против њега може да се покрене управни спор.
(7) У управном спору суд је дужан да пресудом реши управну ствар.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Јавности је доступан само податак о томе да ли је против јавног функционера покренут поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона и исход поступка.
(2) Ако поступак буде обустављен, подаци из списа предмета, изузев о исходу поступка и података који су доступни јавности према другим прописима, не могу постати доступни јавности без сагласности јавног функционера.
(3) Агенција је дужна да обавести подносиоца пријаве о исходу поступка покренутом на основу захтева или пријаве.
(1) Јавном функционеру може се изрећи мера опомене или мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, јавном функционеру који је изабран непосредно од грађана, као и лицу коме је престала јавна функција, може да се изрекне мера опомене или мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона.
(3) При изрицању мере узимају се у обзир све околности случаја, нарочито тежина и последица повреде овог закона и могућност отклањања повреде, као и чињеница да ли је јавни функционер поступио по претходно изреченој мери опомене до истека рока који му је у одлуци одређен.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
(1) Мера опомене изриче се ако је јавни функционер лакше повредио овај закон.
(2) Лакша повреда закона је таква повреда која није утицала на објективно обављање јавне функције.
(3) Мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције и мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона изричу се због теже повреде овог закона.
(4) Тежом повредом овог закона сматра се таква повреда која је утицала на објективно обављање јавне функције, као и на углед и поверење грађана на јавног функционера и јавну функцију коју врши.
(1) После коначности решења којим је изречена мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције, Агенција доставља решење органу јавне власти надлежном за разрешење, у року од осам дана од коначности решења.
(2) Орган јавне власти обавештава Агенцију о мерама које је предузео на основу коначног решења, у року од 60 дана од дана пријема решења.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Изрека и сажето образложење коначног решења којим је јавном функционеру изречена мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције и мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона објављују се на интернет страници Агенције и у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, изрека и сажето образложење првостепеног, односно коначног решења, донетог у поступку у коме се одлучује о постојању повреде одредаба члана 50. овог закона учињене за време изборне кампање, објављују се на интернет страници Агенције у року од једног дана од дана доношења решења.
(3) Жалба изјављена против првостепеног решења из става 2. овог члана објављује се на интернет страници Агенције у року од једног дана од дана пријема жалбе.
(4) Ако је коначним решењем из става 2. овог члана, јавном функционеру изречена мера из члана 82. овог закона, изрека и сажето образложење тог решења објављују се и у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Кад у току поступка нађе да постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности или прекршај или повреда дужности из радног односа, Агенција подноси надлежном органу кривичну пријаву, захтев за покретање прекршајног поступка или иницијативу за покретање дисциплинског поступка.
(2) Ако је у поступку пред Агенцијом утврђена повреда овог закона која има обележја прекршаја предвиђеног овим законом, Агенција је дужна да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.
(3) Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, против јавног функционера којем је у поступку одлучивања о постојању повреде овог закона, решењем директора Агенције први пут изречена мера опомене због лакше повреде овог закона, Агенција неће поднети захтев за покретање прекршајног поступка.
(4) Ако јавни функционер поново учини повреду из става 3. овог члана, Агенција ће против њега поднети захтев за покретање прекршајног поступка, без претходног изрицања мере опомене.
(5) Надлежни орган је дужан да, у року од 90 дана од пријема кривичне пријаве, захтева за покретање прекршајног поступка или иницијативе за покретање дисциплинског поступка, обавести Агенцију о томе шта је предузео.
(6) Одлуке Агенције не утичу на кривичну и материјалну одговорност јавног функционера.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Представка је писмено обраћање физичког или правног лица Агенцији у коме се износе чињенице које изазивају сумњу у корупцију.
(2) Ако Агенција није надлежна да поступа по представци, прослеђује представку надлежном органу и о томе обавештава подносиоца представке.
(3) Агенција штити идентитет подносиоца представке, тако што податке о њему не може доставити никоме изузев суду, ради доношења одлуке о томе да ли идентитет подносиоца представке може бити откривен у циљу очувања јавног интереса или заштите права трећих лица.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Представка садржи чињенице које изазивају сумњу у корупцију, назив органа јавне власти, име и презиме лица против кога се подноси, односно податке из којих се може утврдити идентитет тог лица, време, место и опис коруптивне радње или коруптивног понашања, као и потпис и податке о подносиоцу представке, изузев ако је представка анонимна.
(2) Представка је неуредна ако има недостатке који Агенцију спречавају да поступа по њој, ако није разумљива или потпуна. Ако је представка неуредна, Агенција обавештава подносиоца како да уреди представку у року од 15 дана од дана пријема обавештења.
(3) Ако представка не буде уређена у року, сматра се да је подносилац одустао од представке.
(4) Поступање Агенције по представкама ближе се уређује актом директора.
(1) Ако су током поступања по представци утврђене чињенице и изведени докази који изазивају сумњу да постоје неправилности у раду органа јавне власти, Агенција подноси образложени предлог за надзор органу који надзире рад органа јавне власти против кога је представка поднета.
(2) Ако одбије предлог Агенције, орган који надзире рад органа јавне власти је дужан да, најкасније у року од 30 дана од дана пријема предлога, Агенцији писмено образложи разлоге за одбијање.
(1) Ако Агенција у поступању по представци оцени да у раду органа јавне власти постоје околности које могу да доведу до корупције, Агенција даје препоруке органу јавне власти са мерама ради отклањања стања, са роком за њихово предузимање.
(2) Орган јавне власти у року од 30 дана од дана пријема препоруке дужан је да писмено обавести Агенцију о предузетим мерама из препоруке.
(3) Кад у поступку по представци нађе да постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности или прекршај или повреда дужности из радног односа, Агенција подноси надлежном органу кривичну пријаву, захтев за покретање прекршајног поступка или иницијативу за покретање дисциплинског поступка.
(4) Надлежни орган је дужан да, у року од 90 дана од пријема кривичне пријаве, захтева за покретање прекршајног поступка или иницијативе за покретање дисциплинског поступка, обавести Агенцију о томе шта је предузео.
(5) Агенција је дужна да о исходу поступања по представци обавести подносиоца представке.
(1) Агенција поступа по анонимним представкама ако наводи из представке изазивају сумњу у корупцију.
(2) Ако анонимна представка не садржи јасне наводе који изазивају сумњу у корупцију, Агенција не поступа по тој представци.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Агенција је дужна да по службеној дужности покрене поступак у коме се испитује постојање корупције у органу јавне власти, ако располаже сазнањима која изазивају сумњу у корупцију.
(2) У поступку из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује поступање по представци.
(1) Интегритет је скуп вредности и поступања органа јавне власти, других организација и правних лица који омогућавају да јавни функционери, запослени и радно ангажовани у органима јавне власти поштују законе, кодексе понашања и етички делују са циљем избегавања корупције и побољшања рада.
(2) План интегритета се доноси после процене сопственог интегритета и спроводи ради побољшања процењеног интегритета.
План интегритета обавезно садржи:
(1) План интегритета доносе и спроводе органи Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, установе и јавна предузећа и друга правна лица чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина, који имају више од 30 запослених (у даљем тексту: обвезник доношења плана интегритета).
(2) Агенција доноси Упутство за израду и спровођење плана интегритета, које садржи начин израде и ближу садржину плана интегритета, рокове за доношење и спровођење плана интегритета, рокове за достављање извештаја о спровођењу плана интегритета Агенцији и начин вршења надзора од стране Агенције над доношењем и спровођењем планова интегритета.
(3) Обвезник доношења плана интегритета дужан је да Агенцији достави план интегритета и извештај о спровођењу плана интегритета, у року и на начин који су прописани упутством из става 2. овог члана.
(1) Извештај о спровођењу плана интегритета садржи:
(2) Уз извештај о спровођењу плана интегритета обавезно се прилаже одлука о усвајању извештаја.
(1) За доношење, спровођење и извештавање о спровођењу плана интегритета одговоран је руководилац обвезника доношења плана интегритета.
(2) Руководилац из става 1. овог члана дужан је да одреди лице које ће обављати послове координације у вези са доношењем, спровођењем и извештавањем о спровођењу плана интегритета.
(1) План интегритета могу донети и правна лица и организације која нису обвезници доношења плана интегритета, према Упутству за израду и спровођење плана интегритета.
(2) На њихов предлог и о њиховом трошку, Агенција може да одреди области и процесе нарочито ризичне за настанак корупције и да процени степен ризика од корупције.
(1) Агенција доноси и објављује програм обуке у области спречавања корупције, злоупотребе јавних ресурса и јачања интегритета, као и упутство за спровођење обуке.
(2) Агенција стручно оспособљава лица која ће спроводити обуку.
(3) Органи јавне власти дужни су да спроводе обуку запослених и руководилаца, у складу са програмом обуке и упутством за обуку и да писмено известе Агенцију о спровођењу обуке.
(4) Агенција прати спровођење обуке у органима јавне власти.
(5) Агенција може да спроводи обуке запосленима у предузећима, другим правним лицима и удружењима, у складу са годишњим програмом обуке.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) Агенција води следеће евиденције:
(2) Подаци из евиденција, изузев из Каталога поклона, престају да се објављују на интернет страници Агенције када истекну три године од престанка јавне функције.
(3) Начин вођења и чувања евиденција прописује Агенција.
(4) Агенција може да води и друге евиденције, у складу са законом.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
Јавни функционер који супротно одредбама овог закона не пријави Агенцији имовину и приходе или даје лажне податке о имовини и приходима, у намери да прикрије податке о имовини и приходима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
Осудом на казну затвора за кривично дело из члана 101. овог закона, даном правноснажности пресуде, наступају следеће правне последице:
(1) Новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај јавни функционер ако:
(2) Новчаном казном од 120.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај јавни функционер ако јавну функцију врши супротно члану 50. ст. 4, 6, 7, 12. и 13. овог закона.
(3) Новчаном казном од 100.000 до 120.000 динара казниће се за прекршај јавни функционер ако јавну функцију врши супротно члану 50. ст. 1, 3. и 15. овог закона.
(4) При одмеравању казне за прекршаје из става 2. овог члана нарочито се узимају у обзир тежина повреде, врста и обим коришћених јавних ресурса, трајање и понављање повреде, положај јавног функционера и утицај повреде на равноправност учесника у изборима.
(5) За прекршај из става 1. тачка 1) овог члана казниће се запослени и други радно ангажовани у органу јавне власти новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара.
(6) За прекршај из става 1. тач. 13) и 15) овог члана казниће се члан породице јавног функционера новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара.
(7) За прекршај из става 1. тачка 17) овог члана казниће се лице коме је престала јавна функција новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021, 80/2026
(1) Новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу јавне власти ако орган јавне власти:
(2) За прекршај из става 1. тачка 1) овог члана казниће се лице које врши јавна овлашћења новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021, 80/2026
(1) Новчаном казном у износу од 1.000.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара.
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
(1) Новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај лице које се не одазове на позив Агенције (члан 37).
(2) Новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај лице коме је престала јавна функција ако заснује радни однос, односно пословну сарадњу супротно члану 55. овог закона.
(3) Новчаном казном у износу од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај лице које не поднесе Агенцији податке о својој имовини и приходима у прописаном року (члан 76. став 3).
Измењен: Сл. гласник РС 94/2021
За прекршаје из чл. 103. до 106. овог закона обавезно се изриче заштитна мера јавног објављивања пресуде.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
Прекршајни поступак за прекршаје прописане овим законом не може се покренути ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.
(1) За прекршаје прописане овим законом Агенција може са учиниоцем прекршаја да закључи споразум о признању прекршаја.
(2) Услови закључења споразума из става 1. овог члана, поступак преговарања о закључењу споразума и поступак закључења споразума, ближе се уређују актом директора Агенције.
Поступци започети по одредбама Закона о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11 – УС, 67/13 – УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15 – УС), који нису окончани до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.
(1) Подзаконски акти предвиђени овим законом донеће се у року од 90 дана од дана почетка примене овог закона, изузев прописа из члана 23. ст. 4. и 13. овог закона који ће се донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(2) До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11 – УС, 67/13 – УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15 – УС), ако нису у супротности са одредбама овог закона.
(1) Даном почетка примене овог закона Агенција за борбу против корупције основана у складу са Законом о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11 – УС, 67/13 – УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15 – УС), наставља са радом као Агенција за спречавање корупције.
(2) Директор и заменик директора Агенције за борбу против корупције који су изабрани према Закону о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11 – УС, 67/13 – УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15 – УС) настављају да обављају те функције до истека мандата на који су изабрани.
(3) Чланови Одбора Агенције за борбу против корупције који су изабрани према Закону о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11 – УС, 67/13 – УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15 – УС) настављају да обављају те функције до дана почетка примене овог закона.
Чланови Већа Агенције биће изабрани до дана почетка примене овог закона, а на функцију ступају даном почетка примене закона.
Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11 – УС, 67/13 – УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15 – УС).
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. септембра 2020. године, изузев одредаба члана 20. став 2. и чл. 21. до 25. овог закона, који се примењују од дана ступања на снагу овог закона.
Акти који се у свом уводу позивају на овај закон као правни основ.
Сл. гласник РС 80/2026
Сл. гласник РС 14/2022
Сл. гласник РС 94/2021
Сл. гласник РС 11/2021
Сл. гласник РС 88/2019
Сл. гласник РС 35/2019
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.