Спречавање прања новца и финансирања тероризма и ограничавање располагања имовином

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма

138 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 19/2025 · историја измена · како је гласио на дан.

I Уводне одредбе

Члан 1 Предмет закона

(1) Овим законом прописују се радње и мере које се предузимају ради спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма.

(2) Овим законом уређује се надлежност Управе за спречавање прања новца (у даљем тексту: Управа) и надлежност других органа за спровођење одредаба овог закона.

Члан 2 Прање новца и финансирање тероризма

(1) Прањем новца, у смислу овог закона, сматра се:

1) конверзија или пренос имовине стечене извршењем кривичног дела;
2) прикривање или нетачно приказивање праве природе, порекла, места налажења, кретања, располагања, власништва или права у вези са имовином која је стечена извршењем кривичног дела;
3) стицање, држање или коришћење имовине стечене извршењем кривичног дела.

(2) Прањем новца, у смислу овог закона, сматрају се и активности из става 1. овог члана извршене изван територије Републике Србије.

(3) Финансирањем тероризма, у смислу овог закона, сматра се обезбеђивање или прикупљање имовине или покушај њеног обезбеђивања или прикупљања, у намери да се користи или са знањем да може бити коришћена, у целости или делимично:

1) за извршење терористичког акта;
2) од стране терориста;
3) од стране терористичких организација.

(4) Под финансирањем тероризма сматра се и подстрекавање и помагање у обезбеђивању и прикупљању имовине, без обзира да ли је терористички акт извршен и да ли је имовина коришћена за извршење терористичког акта.

(5) Терористичким актом, у смислу овог закона, сматра се дело утврђено споразумима наведеним у анексу уз Међународну конвенцију о сузбијању финансирања тероризма, као и било које друго дело чији је циљ да изазове смрт или тежу телесну повреду цивила или било ког другог лица које не учествује активно у непријатељствима у случају оружаног сукоба, када је сврха таквог дела, по његовој природи или сплету околности повезаних са тим делом, да застраши становништво, или да примора неку владу или неку међународну организацију да учини или да се уздржи од чињења неког дела.

(6) Терористом, у смислу овог закона, сматра се лице које само или са другим лицима са умишљајем:

1) покуша или учини терористички акт на било који начин, непосредно или посредно;
2) подстрекава и помаже у извршењу терористичког акта;
3) располаже сазнањем о намери групе терориста да изврши терористички акт, допринесе извршењу или помогне групи настављање вршења терористичког акта са заједничком сврхом.

(7) Терористичком организацијом, у смислу овог закона, сматра се група терориста која:

1) покуша или учини терористички акт на било који начин, непосредно или посредно;
2) подстрекава и помаже у извршењу терористичког акта;
3) располаже сазнањем о намери групе терориста да изврши терористички акт, допринесе извршењу или помогне групи настављање вршења терористичког акта са заједничком сврхом.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 3 Појмови

(1) Поједини појмови у смислу овог закона имају следеће значење:

1) имовина јесу ствари, новац, права, дигитална имовина, хартије од вредности и друге исправе у било ком облику, којима се може утврдити право својине и друга права;
2) новац јесте готов новац (домаћи и страни), средства на рачунима (динарска и девизна) и електронски новац;
3) физички преносива средства плаћања јесу готов новац, чекови, менице и друга физички преносива средства плаћања, платива на доносиоца;
4) лице страног права је правна форма организовања у циљу управљања и располагања имовином која не постоји у домаћем законодавству (нпр.: траст, ансталт, фидуције, фидокомис и сл.);
5) странка јесте физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос са обвезником;
6) траст је лице страног права које једно лице, оснивач (сеттлор, трустор) успоставља за живота или по смрти, а које поверава имовину на располагање и управљање поверенику (трустее) у корист корисника (бенефициарy) или у неку посебно назначену сврху, и то тако да: имовина није део имовине оснивача траста; право својине на имовини траста има повереник који имовину држи, користи и њоме располаже у корист корисника или оснивача, а у складу са условима траста; уговором о трасту обављање одређених послова се може поверити и заштитнику (труст протецтор), чија је основна улога да обезбеди да се имовином траста располаже и управља тако да се у пуној мери остваре циљеви успостављања траста; корисник је физичко лице или група лица у чијем интересу је лице страног права основано или послује, без обзира на то да ли је то лице или група лица одређена или одредива;
7) трансакција јесте пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника, укључујући и платну трансакцију у смислу закона којим се уређује пружање платних услуга, као и трансакцију с дигиталном имовином у смислу закона којим се уређује дигитална имовина;
8) готовинска трансакција јесте физички пријем или давање готовог новца;
9) лица грађанског права јесу удружења појединаца која удружују или ће удруживати новац или другу имовину за одређену намену;
10) стварни власник је физичко лице које посредно или непосредно има у својини или контролише странку, односно физичко лице у чије име и за чији рачун се врши трансакција; странка из ове тачке укључује и физичко лице;
11) стварни власник привредног друштва, односно другог правног лица јесте:

(1) физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више пословног удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању правним лицем, односно учествује у капиталу правног лица са 25% или више удела, односно физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука;

(2) физичко лице, које привредном друштву посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу има право да битно утиче на доношење одлука органа управљања привредним друштвом приликом одлучивања о финансирању и пословању;

12) стварни власник траста је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом; одредба ове тачке се аналогно примењује на стварног власника другог лица страног права;
13) пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати;
14) кореспондентски однос јесте:

(1) пружање банкарских услуга једне банке као кореспондента другој банци као респонденту, укључујући услуге отварања и вођења текућих и других рачуна и с тим повезане услуге, као што су управљање токовима готовине, међународни пренос новчаних и других средстава, клиринг чекова и девизно-валутни послови,

(2) односи између банака и/или кредитних институција, као и између банака и/или кредитних институција и других финансијских институција у којима сличне услуге кореспондентска институција пружа респонденту, укључујући односе који су успостављени ради вршења трансакција с финансијским инструментима или преноса новчаних и других средстава;

15) квази банка јесте страна банка или друга финансијска институција која се бави пословима који одговарају пословима банке или друге финансијске институције, која је регистрована у држави у којој се налази њено стварно седиште, односно у којој нема физичког присуства органа управљања и која није део финансијске групе уређене одговарајућим прописима;
16) дигитална имовина, виртуелна валута, дигитални токен, трансакција с дигиталном имовином, издавање дигиталне имовине и издавалац дигиталне имовине имају значење утврђено законом којим се уређује дигитална имовина;
16а) адреса дигиталне имовине означава јединствену ознаку (енг. идентифиер) виртуелног места које садржи податке о одређеној дигиталној имовини, укључујући адресу са самосталним хостингом (енг. селф-хостед аддресс);
16б) адреса са самосталним хостингом (енг. селф-хостед аддресс) је адреса децентрализоване базе података (енг. дистрибутед ледгер аддресс) која није повезана ни са једним од следећег:

(1) пружаоцем услуга повезаних с дигиталном имовином,

(2) лицем које нема седиште у Републици Србији, а пружа услуге сличне услугама пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином;

16в) адреса децентрализоване базе података (енг. дистрибутед ледгер аддресс) означава алфанумеричку ознаку којом се на мрежи која употребљава технологију децентрализоване базе података (енг. дистрибутед ледгер тецхнологy) или сличну технологију означава адреса на коју се дигитална имовина може слати или примати;
16г) технологија децентрализоване базе података (енг. дистрибутед ледгер тецхнологy или ДЛТ) означава технологију која омогућава функционисање и употребу децентрализованих база података;
16д) посредник у пружању услуга повезаних с дигиталном имовином означава пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином који није пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином иницијатора или корисника трансакције и који прима и преноси дигиталну имовину у име пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином иницијатора или корисника трансакције или другог посредника у пружању услуга повезаних с дигиталном имовином;
17) пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином је правно лице које пружа једну или више услуга повезаних с дигиталном имовином утврђених законом којим се уређује дигитална имовина;
18) лични документ јесте важећа исправа са фотографијом издата од стране надлежног државног органа;
19) службена исправа јесте исправа коју је у оквиру својих овлашћења издало службено лице или одговорно лице, при чему се под тим лицима сматрају лица у смислу одредаба Кривичног законика („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 и 30/19);
20) информација о активностима странке која је физичко лице јесте обавештење о личном, професионалном или сличном деловању странке (запослен, пензионер, студент, незапослен итд.), односно податак о активности странке (на спортском, културноуметничком, научноистраживачком, васпитнообразовном или другом подручју), који представља основ за успостављање пословног односа;
21) информација о активностима странке која је предузетник, правно лице, лице страног права или лице грађанског права јесте обавештење о делатности странке, пословним односима и пословним партнерима, пословним резултатима и слична обавештења;
22) оф-шор (оффсхоре) правно лице је страно правно лице које не обавља или не сме да обавља производну или трговинску делатност у држави у којој је регистровано;
23) анонимно друштво јесте страно правно лице са непознатим власницима или управљачима;
24) функционер је функционер друге државе, функционер међународне организације и функционер Републике Србије;
25) функционер друге државе је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у другој држави, и то:

(1) шеф државе и/или владе, члан владе и његов заменик,

(2) изабрани представник законодавног тела,

(3) судија врховног и уставног суда или другог судског органа на високом нивоу, против чије пресуде, осим у изузетним случајевима, није могуће користити редовни или ванредни правни лек,

(4) члан рачунског суда, односно врховне ревизорске институције и чланови органа управљања централне банке,

(5) амбасадор, отправник послова и високи официр оружаних снага,

(6) члан управног и надзорног органа правног лица које је у већинском власништву стране државе,

(7) члан органа управљања политичке странке;

26) функционер међународне организације је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у међународној организацији, као што је: директор, заменик директора, члан органа управљања, или другу еквивалентну функцију у међународној организацији;
27) функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то:

(1) председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници, и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници,

(2) народни посланик,

(3) судије Врховног касационог, Привредног апелационог и Уставног суда,

(4) председник, потпредседник и члан савета Државне ревизорске институције,

(5) гувернер, вицегувернер и члан Савета гувернера Народне банке Србије,

(6) лице на високом положају у дипломатско-конзуларним представништвима (амбасадор, генерални конзул, отправник послова),

(7) члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе,

(8) члан органа управљања политичке странке;

28) члан уже породице функционера јесте брачни или ванбрачни партнер, родитељи, браћа и сестре, деца, усвојена деца и пасторчад, и њихови брачни или ванбрачни партнери;
29) ближи сарадник функционера јесте физичко лице које остварује заједничку добит из имовине или успостављеног пословног односа или има било које друге блиске пословне односе са функционером (нпр. физичко лице које је формални власник правног лица или лица страног права, а стварну добит остварује функционер);
30) највише руководство јесте лице или група лица која, у складу са законом, води и организује пословање обвезника и одговорно је за обезбеђивање законитости рада;
31) пренос новчаних средстава је било која трансакција која се најмање једним делом извршава електронским путем од стране пружаоца платних услуга у име платиоца, са циљем да та новчана средства буду доступна примаоцу плаћања код пружаоца платних услуга, без обзира на то да ли су платилац или прималац плаћања исто лице и да ли су платиочев пружалац платних услуга и пружалац платних услуга примаоца плаћања исто лице, укључујући платну трансакцију која се извршава:

(1) трансфером одобрења, директним задужењем или новчаном дознаком, у смислу закона којим се уређују платне услуге,

(2) коришћењем платне картице, платног инструмента који служи за располагање електронским новцем, мобилног телефона, или било ког другог дигиталног или информационо-технолошког уређаја са сличним обележјима;

32) збирни пренос (енг. батцх филе трансфер) је скуп више појединачних преноса новчаних средстава груписаних ради њиховог заједничког преноса, укључујући и скуп појединачних преноса дигиталне имовине груписаних ради њиховог заједничког преноса;
33) пружалац платних услуга је банка, институција електронског новца, платна институција, Народна банка Србије, Управа за трезор или други органи јавне власти у Републици Србији, у складу са својим надлежностима утврђеним законом, као и јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге;
34) платилац је физичко или правно лице које на терет свог платног рачуна издаје платни налог или даје сагласност за извршење платне трансакције на основу платног налога који издаје прималац плаћања, а ако нема платног рачуна – физичко или правно лице које издаје платни налог;
35) прималац плаћања је физичко или правно лице које је одређено као прималац новчаних средстава која су предмет платне трансакције;
36) посредник у преносу новчаних средстава је пружалац платних услуга који није у уговорном односу са платиоцем, нити са примаоцем плаћања, а учествује у извршењу преноса новчаних средстава;
37) платни рачун је рачун који се користи за извршавање платних трансакција, а који води пружалац платних услуга за једног или више корисника платних услуга;
38) јединствена идентификациона ознака јесте комбинација слова, бројева и/или симбола коју пружалац платних услуга утврђује кориснику платних услуга и која се у платној трансакцији употребљава за недвосмислену идентификацију тог корисника и/или његовог платног рачуна;
39) јединствена ознака трансакције јесте комбинација слова, бројева и/или симбола коју пружалац платних услуга утврђује за платну трансакцију у складу с правилима рада платног система, односно система за поравнање или система за размену порука који се користи за пренос новчаних средстава, а која омогућава да се дође до података о току новчаних средстава и платиоцу и примаоцу плаћања по одређеној платној трансакцији;
40) претходно кривично дело је кривично дело из кога је проистекла имовина која је предмет кривичног дела прања новца, без обзира на то да ли је извршено у Републици Србији или иностранству;
41) неуобичајена трансакција је трансакција која одступа од уобичајеног пословања странке код обвезника;
42) платна услуга извршавања новчане дознаке има значење утврђено у закону којим се уређује пружање платних услуга;
43) играма на срећу сматрају се игре у којима се учесницима, уз наплату, пружа могућност да остваре добитак у новцу, стварима, услугама или правима, при чему добитак или губитак не зависи од знања или вештине учесника у игри, него од случаја или неког неизвесног догађаја, као што су лутрије, казино игре, покерашке игре и клађење, које се играју у играчницама или путем средстава електронске комуникације или било које друге комуникацијске технологије;
44) финансијска група је група лица у финансијском сектору коју чине највише матично друштво правног лица, његова подређена друштва, придружена друштва зависних друштава правног лица и повезана правна лица;
44а) финансијска институција означава обвезника из члана 4. став 1. тач. 1)–7), тач. 10) и 11) и тач. 13), 16), 17) и 18) овог закона, укључујући њене огранке, ако је то дозвољено посебним законом којим се уређује пословање те институције, без обзира на то да ли је седиште у Републици Србији, Европској унији или трећој држави;
45) највише матично друштво правног лица, подређено друштво, зависно друштво, придружено друштво и повезано лице имају значење утврђено законом којим се уређују банке;
46) финансирање ширења оружја за масовно уништење има значење утврђено законом којим се уређује ограничавање располагања имовином у циљу спречавања тероризма и ширења оружја за масовно уништење;
47) идентификациона ознака правног лица је јединствена комбинација слова и бројева, која је заснована на стандарду ИСО 17442 Међународне организације за стандардизацију и која је у складу с тим стандардом додељена одређеном правном лицу као посебна ознака тог лица.
48) саморегулаторно тело је тело које заступа припаднике једне професије и има улогу у њиховом регулисању, у обављању одређених функција надзора или праћења и у обезбеђивању поштовања правила која се на њих односе.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020, 94/2024, 19/2025

Члан 4 Обвезници

(1) Обвезници, у смислу овог закона, јесу:

1) банке;
2) овлашћени мењачи и привредни субјекти који мењачке послове обављају на основу посебног закона којим се уређује њихова делатност;
3) друштва за управљање инвестиционим фондовима;
4) друштва за управљање добровољним пензијским фондовима;
5) даваоци финансијског лизинга;
6) друштва за осигурање која поседују дозволу за обављање животних осигурања и друштва за посредовање у осигурању када обављају послове посредовања у животним осигурањима; друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом;
7) брокерско-дилерска друштва;
8) приређивачи посебних игара на срећу у играчницама и приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације;
9) друштво за ревизију и самостални ревизор;
10) институције електронског новца;
11) платне институције;
12) посредници у промету и закупу непокретности;
13) факторинг друштва;
14) предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга;
15) порески саветници;
16) јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге, који пружа платне услуге у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга;
16а) лица која се баве поштанским саобраћајем;
17) пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином;
18) Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности;
19) правна лица, привредна друштва, предузетници и физичка лица која на основу законских овлашћења обављају делатност, односно послове:

(1) пружања услуга приликом оснивања правних лица и других привредних друштава, као и пословних или фидуцијарних услуга, ако је то у складу са одредбама посебног закона,

(2) управљања имовином за трећа лица,

(3) промета или посредовања у промету, укључујући организовање и спровођење лицитација уметничких предмета, драгоцених метала и драгог камења и производа од драгоцених метала и драгог камења, ако се плаћања врше или примају у износу од 10.000 евра у динарској противвредности по званичном курсу Народне банке Србије на дан плаћања или више, без обзира да ли се ради о једној или више повезаних трансакција,

(4) складиштења и чувања уметничких предмета или промета или посредовања у промету уметничким предметима, кад се ти послови врше у слободној зони, луци или складишту, ако се плаћања врше или примају у износу од 10.000 евра у динарској противвредности по званичном курсу Народне банке Србије на дан плаћања или више, без обзира да ли се ради о једној или више повезаних трансакција.

(6) Обвезници су и адвокати када:

1) помажу у планирању или извршавању трансакција за странку у вези са:

(1) куповином или продајом непокретности или привредног друштва,

(2) управљањем имовином странке,

(3) отварањем или располагањем рачуном код банке (банкарским рачуном, штедним улогом или рачуном за пословање са хартијама од вредности),

(4) прикупљањем средстава неопходних за оснивање, обављање делатности и управљање привредним друштвима,

(5) оснивањем, пословањем или управљањем привредног друштва или лица страног права;

(6) сачињавањем уговора о зајму;

2) у име и за рачун странке врше финансијску трансакцију или трансакцију у вези са непокретношћу.

(13) Обвезници су и јавни бележници када сачињавају или потврђују (солемнизују) исправе у вези са пословима из става 2. овог члана.

(14) Обвезници су и пружаоци услуга трасту или привредном друштву ако у Републици Србији, на основу овлашћења утврђеним посебним законом, обављају професионалне активности, односно делатност или послове, а нису обухваћени ст. 1–3. овог члана.

(15) Пружаоци услуга трасту или привредном друштву обухватају, ако је то посебним законом утврђено, свако лице које у оквиру своје професионалне активности, делатности или послова, пружа једну или више од следећих услуга:

1) оснивање привредних друштава или других правних лица,
2) обављање функција или именовање другог лица да обавља функцију повереника траста или сличног субјекта страног права, функцију директора или секретара привредног друштва, партнера у друштву или сличног положаја у структури привредних друштава, других правних лица или аранжмана,
3) пружање услуга седишта, пословне адресе, или друге адресе за кореспонденцију и других повезаних услуга привредном друштву или другом правном лицу или аранжману,
4) обављање функције или омогућавање другом лицу да обавља функцију повереника фонда или сличног субјекта страног права који прима, управља или дели имовину за одређену намену, осим друштва за управљање инвестиционим, односно пензионим фондовима,
5) обављање функције или постављање другог лица да обавља функцију номиналног акционара у име другог лица, осим привредног друштва чије се акције котирају на регулисаном тржишту које подлеже објављивању података у складу са правом Европске уније или еквивалентним међународним стандардима,
6) обављање функције или именовање другог лица да управља трастом који је основан изричитом изјавом привредним друштвом, другим правним лицем или аранжманом.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020, 92/2023, 94/2024, 19/2025

II Радње и мере које предузимају обвезници

Члан 5 Радње и мере које предузимају обвезници

(1) Радње и мере за спречавање и откривање прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење предузимају се пре, у току и након вршења трансакције или успостављања пословног односа.

(2) Радње и мере из става 1. овог члана обухватају:

1) познавање странке и праћење њеног пословања (у даљем тексту: познавање и праћење странке);
2) достављање информација, података и документације Управи;
3) одређивање лица задуженог за извршавање обавеза из овог закона (у даљем тексту: овлашћено лице) и његовог заменика, као и обезбеђивање услова за њихов рад;
4) редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених;
5) обезбеђивање редовне унутрашње контроле извршавања обавеза из овог закона, као и интерне ревизије ако је то у складу са обимом и природом пословања обвезника;
6) израду списка показатеља (индикатора) за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или финансирању ширења оружја за масовно уништење;
7) вођење евиденција, заштиту и чување података из тих евиденција;
8) спровођење мера из овог закона у пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву обвезника у земљи и у страним државама;
9) извршавање других радњи и мера на основу овог закона.

(3) Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. овог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024

Члан 6 Анализа ризика

(1) Обвезник је дужан да у писменој форми изради и редовно ажурира анализу ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење (у даљем тексту: анализа ризика) у складу са овим законом, смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона и проценом ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење израђеном на националном нивоу.

(2) Анализа ризика из става 1. овог члана мора да буде сразмерна природи и обиму пословања, као и величини обвезника, мора да узме у обзир основне врсте ризика (ризик странке, географски ризик, ризик трансакције и ризик услуге) и друге врсте ризика које је обвезник идентификовао због специфичности пословања.

(3) Анализа ризика из става 1. овог члана садржи:

1) анализу ризика у односу на целокупно пословање обвезника;
2) анализу ризика за сваку групу или врсту странке, односно пословног односа, односно услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције.

(4) Обвезник је дужан да анализу ризика из става 1. овог члана достави Управи и органима надлежним за вршење надзора над применом закона, на њихов захтев, у року од три дана од дана испостављања тог захтева, осим ако орган надлежан за вршење надзора захтевом не одреди дужи рок.

(5) На основу анализе ризика из става 3. тачка 2) овог члана обвезник сврстава странку у једну од следећих категорија ризика:

1) ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењује најмање поједностављене радње и мере;
2) средњег ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењује најмање опште радње и мере;
3) високог ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењује појачане радње и мере.

(6) Обвезник интерним актима може, поред наведених, предвидети и додатне категорије ризика, и одредити адекватне радње и мере из овог закона за те категорије ризика.

(7) Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: Министар), на предлог Управе, ближе уређује начин и разлоге на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију у категорију ниског ризика од прања новца или финансирање тероризма, у складу са признатим међународним стандардима.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024, 19/2025

Члан 7 Радње и мере познавања и праћења странке

(1) Ако овим законом није другачије одређено, обвезник је дужан да:

1) утврди идентитет странке;
2) провери идентитет странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора или путем средстава електронске идентификације у складу са законом;
3) утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом;
4) прибави и процени информацију о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са овим законом;
5) прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу са проценом ризика;
6) редовно прати пословање и проверава усклађеност активности странке са природом пословног односа и уобичајеним обимом и врстом пословања странке.

(2) Обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере из става 1. тач. 1)–5) овог члана, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

(3) У случајевима из става 2. овог члана обвезник је дужан да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да поступи у складу са одредбама члана 47. овог закона. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

(4) Одредба става 2. овог члана не примењује се на обвезнике из члана 4. став 1. тач. 9), 14) и 15) и ст. 2. и 3. овог закона кад утврђују правни положај клијента или учествују у својству стручног саветника у судском поступку или у вези са судским поступком.

(5) Уколико би спровођење радњи и мера познавања и праћења странке из става 1. овог члана изазвало сумњу код странке да обвезник спроводи радње и мере ради достављања података Управи, обвезник је дужан да обустави предузимање наведених радњи и мера и о томе састави службену белешку у писменој форми коју доставља Управи.

(6) Странка је дужна да обвезницима, када предузимају радње и мере из овог члана пружи и достави све тачне, адекватне и ажурне информације потребне за утврђивање и проверу идентитета странке, законског заступника и пуномоћника странке и стварног власника странке.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 8 Када се спроводе радње и мере познавања и праћења странке

(1) Радње и мере из члана 7. овог закона обвезник врши:

1) при успостављању пословног односа са странком;
2) при вршењу трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције (у даљем тексту: у динарској противвредности), без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен;
3) при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен;
4) када у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
5) када постоји сумња у истинитост или веродостојност прибављених података о странци и стварном власнику.

(2) Изузетно од одредаба става 1. овог члана обвезник који врши мењачке послове дужан је да радње и мере из члана 7. овог закона изврши приликом вршења трансакције у износу од 5.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција.

(3) Изузетно од одредаба става 1. овог члана, обвезник из члана 4. став 1. тачка 8) овог закона је дужан да радње и мере из члана 7. овог закона изврши приликом подизања добитака, полагања улога или у оба случаја, када се врше трансакције у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција.

(4) Обвезник је дужан да примењује радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. овог закона и у току трајања пословног односа у учесталости и интензитету у складу са процењеним ризиком и промењеним околностима у вези са странком.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 9 Познавање и праћење странке приликом успостављања пословног односа

Радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона обвезник врши пре успостављања пословног односа са странком.

Члан 10 Познавање и праћење странке при вршењу трансакције

У случају из члана 8. став 1. тачка 2) и ст. 2. и 3. овог закона обвезник врши радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона пре извршења трансакције.

Члан 11 Обавезе платиочевог пружаоца платних услуга

(1) Платиочев пружалац платних услуга дужан је да прикупи податке о платиоцу и примаоцу плаћања и да их укључи у образац платног налога или електронску поруку који прате пренос новчаних средстава од платиоца до примаоца плаћања.

(2) Подаци о платиоцу су:

1) име и презиме, односно назив платиоца;
1а) идентификациона ознака правног лица или, ако такве ознаке нема, друга одговарајућа јединствена идентификациона ознака платиоца – у случају да је платилац ову ознаку доставио свом пружаоцу платних услуга, као и да неопходно поље за уношење те ознаке постоји у формату електронске поруке;
2) број платног рачуна, односно јединствена ознака трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна;
3) адреса, односно адреса седишта платиоца.

(3) Ако није прибављен податак о адреси, односно адреси седишта платиоца, прикупља се један од следећих података:

1) национални идентификациони број (нпр. јединствени матични број грађана или матични број за правна лица);
2) број личног документа, датум и место рођења, или јединствена идентификациона ознака.

(4) Подаци о примаоцу плаћања су:

1) име и презиме, односно назив примаоца плаћања;
1а) идентификациона ознака правног лица или, ако такве ознаке нема, друга одговарајућа јединствена идентификациона ознака примаоца плаћања – у случају да је платилац ову ознаку доставио свом пружаоцу платних услуга, као и да неопходно поље за уношење те ознаке постоји у формату електронске поруке;
2) број платног рачуна примаоца плаћања, односно јединствена ознака трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања рачуна.

(5) Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, у случају збирног преноса новчаних средстава од једног платиоца, појединачни преноси новчаних средстава који су део овог преноса не морају да садрже податке из ст. 2. и 3. овог члана, под условом да су подаци из ст. 2–4. овог члана садржани у збирном преносу и да сваки појединачни пренос новчаних средстава садржи најмање број платног рачуна платиоца, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна. Овај изузетак не примењује се у случају збирног преноса новчаних средстава од једног платиоца када пружалац платних услуга платиоца и пружаоци платних услуга прималаца плаћања имају седиште у Републици Србији.

(6) Ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца дужан је да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу:

1) име и презиме, односно назив платиоца;
2) број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

(7) Пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава.

(8) Сматра се да је пружалац платних услуга проверио тачност прикупљених података о платиоцу пре преноса новчаних средстава и ако је с платиоцем претходно успоставио пословни однос и утврдио и проверио идентитет овог лица на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, и ако поступа у складу са чланом 29. овог закона.

(9) Изузетно од става 7. овог члана, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу ако су испуњени следећи услови:

1) не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма;
2) износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа;
3) пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

(10) Пружалац платних услуга је дужан да сачини процедуре за проверу потпуности података из овог члана.

(11) У складу са проценом ризика, пружалац платне услуге може проверавати тачност прикупљених података без обзира на износ новчаних средстава која се преносе.

(12) Платиочев пружалац платних услуга дужан је да одбије пренос новчаних средстава ако није прикупио и проверио податке у складу са одредбама овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024, 19/2025

Члан 12 Обавезе пружаоца платних услуга примаоца плаћања

(1) Пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да провери да ли су подаци о платиоцу и примаоцу плаћања укључени у складу са чланом 11. овог закона у образац платног налога или електронску поруку које прате пренос новчаних средстава.

(2) Пружалац платних услуга је дужан да сачини процедуре за проверу потпуности података из става 1. овог члана.

(3) Ако је пренос новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или у динарској противвредности тог износа, пружалац платних услуга је дужан да без утицаја на примену одредаба чл. 44. и 45. Закона о платним услугама којима се уређује извршење платне трансакције примаоцу плаћања, пре одобрења платног рачуна примаоца плаћања или стављања новчаних средстава на располагање овом лицу, провери тачност прикупљених података о том лицу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако је идентитет примаоца плаћања већ утврђен и проверен при успостављању пословног односа у складу са чл. 17–23. овог закона и пружалац платних услуга поступа у складу са чланом 29. овог закона, а не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

(4) Ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања, осим ако:

1) се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу;
2) постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

(5) У складу са проценом ризика, пружалац платне услуге може проверавати идентитет примаоца плаћања без обзира на износ новчаних средстава која се преносе.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 13 Информације које недостају

(1) Пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да, користећи приступ заснован на процени ризика, сачини процедуре о поступању у случају да пренос новчаних средстава не садржи потпуне податке из члана 11. овог закона.

(2) Ако пренос новчаних средстава не садржи потпуне податке из члана 11. овог закона, у складу с проценом ризика, пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да својим актима утврди када ће у таквој ситуацији да:

1) одбије пренос новчаних средстава;
2) обустави извршење преноса новчаних средстава до пријема података који недостају, које је дужан да затражи од посредника у том преносу, односно од пружаоца платних услуга платиоца;
3) изврши пренос новчаних средстава и истовремено или накнадно затражи од посредника у том преносу, односно од пружаоца платних услуга платиоца податке који недостају.

(3) Ако пружалац платних услуга учестало не доставља тачне и потпуне податке у складу са чланом 11. овог закона, пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да га на то упозори и обавести о року у коме је потребно да своје поступање усклади са овим законом. Ако пружалац платних услуга и након овог упозорења и истека остављеног рока не усклади своје поступање са овим законом, пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да одбије будуће преносе новчаних средстава које прими од овог лица, или да ограничи или прекине пословну сарадњу с тим лицем.

(4) У случају из става 3. овог члана, пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да:

1) обавести Народну банку Србије о пружаоцу платних услуга који учестало не доставља тачне и потпуне податке у складу са чланом 11. овог закона, као и о мерама које је предузео према овом лицу у складу са ставом 3. овог члана;
2) размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 11. овог закона, заједно с другим околностима, представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма – о чему обавештава Управу ако утврди да постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, док у супротном случају сачињава белешку, коју чува у складу са законом.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 14 Обавезе посредника у преносу новчаних средстава

(1) Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да обезбеди да сви подаци о платиоцу и примаоцу плаћања буду сачувани у обрасцу или поруци која прати пренос новчаних средстава.

(2) Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да, користећи приступ заснован на процени ризика, сачини процедуре о поступању у случају да електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке из члана 11. овог закона.

(3) Ако пренос новчаних средстава не садржи потпуне податке из члана 11. овог закона, а у складу с проценом ризика, посредник у преносу новчаних средстава дужан је да својим актима утврди када ће у таквој ситуацији да:

1) одбије пренос новчаних средстава;
2) обустави пренос новчаних средстава до пријема података који недостају, које је дужан да затражи од другог посредника у том преносу, односно од пружаоца платних услуга платиоца;
3) изврши даљи пренос новчаних средстава и истовремено или накнадно затражи од другог посредника у том преносу, односно од платиочевог пружаоца платних услуга податке који недостају.

(4) Ако пружалац платних услуга учестало не доставља тачне и потпуне податке у складу са чланом 11. овог закона, посредник у преносу новчаних средстава дужан је да га на то упозори и обавести о року у коме је потребно да своје поступање усклади са овим законом. Ако пружалац платних услуга и након овог упозорења и истека остављеног рока не усклади своје поступање са овим законом, посредник у преносу новчаних средстава дужан је да одбије будуће преносе новчаних средстава које прими од овог лица, или да ограничи или прекине пословну сарадњу с тим лицем.

(5) У случају из става 4. овог члана, посредник у преносу новчаних средстава дужан је да:

1) обавести Народну банку Србије о пружаоцу платних услуга који учестало не доставља тачне и потпуне податке у складу са чланом 11. овог закона, као и о мерама које је предузео према овом лицу у складу са ставом 4. овог члана;
2) размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 11. овог закона, заједно с другим околностима, представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма – о чему обавештава Управу ако утврди да постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, док у супротном случају сачињава белешку, коју чува у складу са законом.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 15 Изузеци од обавезе прикупљања података о платиоцу и примаоцу плаћања

(1) Одредбе чл. 11–14. овог закона не примењују се у следећим случајевима:

1) када се преносом новчаних средстава врши плаћање пореза, новчаних казни и других јавних давања, а пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга примаоца плаћања имају седиште у Републици Србији;
2) када се преносом новчаних средстава врши плаћање примаоцу плаћања по основу пружених телекомуникационих услуга, услуга снабдевања електричном енергијом, гасом, паром или водом, услуга скупљања, третмана и одлагања отпада, услуга одржавања стамбених објеката или других сличних трајних услуга, под следећим условима:

(1) да износ преноса новчаних средстава није виши од 60.000 динара,

(2) да се наплате услуга из ове тачке извршавају одобрењем платног рачуна примаоца плаћања који се користи искључиво за те наплате,

(3) да пружалац платних услуга примаоца плаћања може да путем овог лица, на основу јединствене ознаке трансакције или другог податка који прати пренос новчаних средстава, дође до података о лицу које има закључен уговор с примаоцем плаћања за пружање услуга из ове тачке,

(4) да пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга примаоца плаћања имају седиште у Републици Србији;

3) када се пренос новчаних средстава врши искључиво ради куповине робе или услуге, и то коришћењем платне картице, платног инструмента који служи за располагање електронским новцем, мобилног телефона или било ког другог дигиталног или информационо-технолошког уређаја са сличним обележјима, под условом да платилац и прималац плаћања нису физичка лица која не обављају делатност и да број те картице, инструмента или уређаја, односно јединствена идентификациона ознака, прати овај пренос на начин који омогућава да се путем тог броја или ознаке дође до података о платиоцу;
4) када су платилац и прималац плаћања пружаоци платних услуга који делују у своје име и за свој рачун;
5) када платилац подиже готов новац са свог рачуна;
6) када су испуњени услови из члана 16. став 1. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 15а Обавезе пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином

(1) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином дужан је да прибави податке о свим лицима која учествују у трансакцији с дигиталном имовином, а ако у извршењу трансакције с дигиталном имовином учествује и други пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином, дужан је да обезбеди да ти подаци буду достављени том другом пружаоцу услуга.

(2) Подаци о лицима из става 1. овог члана су:

1) имена и презимена, односно називи лица која учествују у трансакцији с дигиталном имовином, као и податак о томе да ли се ради о иницијатору или кориснику те трансакције;
1а) идентификациона ознака правног лица или, ако такве ознаке нема, друга одговарајућа јединствена идентификациона ознака лица – у случају да је иницијатор трансакције с дигиталном имовином ову ознаку доставио свом пружаоцу услуга повезаних с дигиталном имовином, као и да неопходно поље за уношење те ознаке постоји у формату електронске поруке;
2) адресе пребивалишта или боравишта, односно седишта лица која учествују у трансакцији с дигиталном имовином;
3) адреса дигиталне имовине која се користи за извршење трансакције с дигиталном имовином, односно одговарајућа јединствена ознака трансакције с дигиталном имовином.

(3) Ако није прибављен податак о адреси пребивалишта или боравишта, односно седишта иницијатора трансакције, прикупља се један од следећих података:

1) национални идентификациони број (нпр. јединствени матични број грађана или матични број за правна лица);
2) број личног документа, датум и место рођења, или јединствена идентификациона ознака.

(4) Иницијатор трансакције из става 2. тачка 1) овог члана је странка која код пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином иницира трансакцију с дигиталном имовином.

(5) Корисник трансакције из става 2. тачка 1) овог члана је лице у чију корист се врши трансакција из става 3. овог члана.

(6) У случају збирног преноса дигиталне имовине од једног иницијатора, на појединачне преносе који су груписани не примењује се став 2. овог члана, под условом да су у збирном преносу садржани подаци из ст. 2. и 3. овог члана, да су ти подаци проверени у складу са ст. 9. и 10. овог члана и да појединачни преноси садрже адресу дигиталне имовине која се користи за извршење трансакције с дигиталном имовином, односно одговарајућу јединствену ознаку трансакције с дигиталном имовином.

(7) Подаци из става 2. овог члана достављају се другом пружаоцу услуга повезаних с дигиталном имовином истовремено са извршењем трансакције с дигиталном имовином и на начин којим се обезбеђују интегритет тих података и заштита од неовлашћеног приступа тим подацима.

(8) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином дужан је да провери тачност прикупљених података о иницијатору трансакције с дигиталном имовином провером идентитета тог лица на начин прописан чл. 17–23. овог закона.

(9) Сматра се да је пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином проверио тачност прикупљених података о иницијатору трансакције с дигиталном имовином ако је с тим лицем претходно успоставио пословни однос и утврдио и проверио идентитет овог лица на начин прописан чл. 17–23. овог закона, осим ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

(10) У складу са проценом ризика, пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином може увек додатно проверавати тачност прикупљених података.

(11) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином дужан је да сачини процедуре за проверу потпуности података из овог члана.

(12) У складу с чланом 15в овог закона, пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином корисника трансакције дужан је да својим унутрашњим актима утврди када ће вратити пренесену дигиталну имовину ако му не буду достављени тачни и потпуни подаци из овог члана.

(13) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином иницијатора трансакције дужан је да чува податке из овог члана у складу са овим законом и да их на захтев надзорног органа, Управе или другог надлежног органа достави без одлагања.

(14) Одредбе чл. 15а до 15в сходно се примењују и на посредника у пружању услуга повезаних с дигиталном имовином.

Измењен: Сл. гласник РС 153/2020, 19/2025

Члан 15б Обавезе пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином корисника трансакције

(1) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином корисника трансакције дужан је да провери да ли су му достављени подаци из члана 15а овог закона.

(2) Пружалац услуга из става 1. овог члана је дужан да сачини процедуре за проверу потпуности података из става 1. овог члана.

(3) Пружалац услуга из става 1. овог члана је дужан да провери тачност прикупљених података о кориснику трансакције провером идентитета тог корисника на начин прописан чл. 17–23. овог закона.

(4) Сматра се да је пружалац услуга из става 1. овог члана проверио тачност података из става 3. овог члана ако је с тим лицем претходно успоставио пословни однос и утврдио и проверио идентитет овог лица на начин прописан чл. 17–23. овог закона, осим ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

(5) У складу са проценом ризика, пружалац услуга из става 1. овог члана може увек додатно проверавати тачност прикупљених података о кориснику трансакције.

(6) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином корисника трансакције дужан је да чува податке из овог члана у складу са овим законом и да их на захтев надзорног органа, Управе или другог надлежног органа достави без одлагања.

Измењен: Сл. гласник РС 153/2020

Члан 15в Информације које недостају

(1) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином корисника трансакције дужан је да, користећи приступ заснован на процени ризика, сачини процедуре о поступању у случају да му не буду достављени тачни и потпуни подаци из члана 15а овог закона.

(2) Пружалац услуга из става 1. овог члана дужан је да својим унутрашњим актима утврди када ће у случају из става 1. овог члана:

1) одбити извршење трансакције;
2) обуставити извршење трансакције до пријема података који недостају, које је дужан да затражи од пружаоца услуга повезаних с дигиталном имовином иницијатора трансакције.

(3) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином не може да изврши трансакцију с дигиталном имовином у случају да му не буду достављени тачни и потпуни подаци из члана 15а овог закона.

(4) Ако пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином иницијатора трансакције учестало не доставља тачне и потпуне податке у складу са чланом 15а овог закона, пружалац услуга из става 1. овог члана дужан је да га на то упозори и обавести о року у коме је потребно да своје поступање усклади са овим законом. Ако пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином и након овог упозорења и истека остављеног рока не усклади своје поступање са овим законом, пружалац услуга из става 1. овог члана дужан је да одбије будуће извршење трансакције од овог лица, или да ограничи или прекине пословну сарадњу с тим лицем.

(5) У случају из става 4. овог члана, пружалац услуга из става 1. овог члана дужан је да:

1) обавести надзорни орган о пружаоцу услуга повезаних с дигиталном имовином који учестало не доставља тачне и потпуне податке у складу са чланом 15а овог закона, као и о мерама које је предузео према овом лицу у складу са ставом 4. овог члана;
2) размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 15а овог закона, заједно с другим околностима, представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма – о чему обавештава Управу ако утврди да постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, док у супротном случају сачињава белешку, коју чува у складу са законом.

Измењен: Сл. гласник РС 153/2020

Члан 16 Изузетак код издавања електронског новца

(1) Издаваоци електронског новца не морају вршити радње и мере познавања и праћења странке ако је у складу са анализом ризика процењено да постоји низак ризик од прања новца или финансирања тероризма и ако су испуњени следећи услови:

1) износ електронског новца похрањен на платном инструменту се не може допуњавати или максимални месечни лимит за плаћање је ограничен на 150 евра у динарској противвредности и који се може користити само у Републици Србији;
2) максимални износ похрањеног електронског новца не прелази 150 евра у динарској противвредности;
3) новац похрањен на платном инструменту се користи искључиво за куповину робе или услуга;
4) новац похрањен на платном инструменту не може се користити у даљинској трговини у смислу закона којим се уређује трговина за иницирање платне трансакције путем интернета или коришћењем средстава комуникације на даљину, ако износ платне трансакције прелази 50 евра у динарској противвредности;
5) платни инструмент се не може финансирати анонимним електронским новцем;
6) издавалац електронског новца у довољној мери прати трансакције или пословни однос тако да може да открије неуобичајене или сумњиве трансакције.

(2) Одредбе става 1. овог члана не примењују се ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и у случају откупа електронског новца за готов новац или у случају подизања готовог новца у вредности електронског новца, где откупљени износ прелази 50 евра у динарској противвредности.

Измењен: Сл. гласник РС 153/2020, 91/2019

Члан 16а Изузетак код пружања услуга повезаних с дигиталном имовином

(1) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином није дужан да успостави пословни однос са странком и/или врши радње и мере познавања и праћења странке у вези с тим пословним односом, ако је у складу са анализом ризика процењено да постоји низак ризик од прања новца или финансирања тероризма и ако су испуњени сви следећи услови:

1) вредност појединачне трансакције с дигиталном имовином је мања од 15.000 динара, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, при чему вредност тих трансакција одређене странке на месечном нивоу не прелази 40.000 динара а на годишњем нивоу 120.000 динара;
2) пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином је обезбедио тестирано и потврђено техничко решење које омогућава достављање копије, односно очитаног извода личног документа странке, фотографије лица странке и копије документа из којег се може утврдити адреса пребивалишта, односно боравишта странке, ако лични документ странке не садржи податак о тој адреси (нпр. копија друге службене исправе или рачуна за телефон или комуналне услуге који садржи тај податак);
3) пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином у довољној мери прати трансакције с дигиталном имовином тако да може да открије неуобичајене или сумњиве трансакције.

(2) Копијом, односно очитаним изводом из става 1. тачка 2) овог члана сматра се и дигитализовани (нпр. скенирани или фотографисани) документ из става 1. тачка 2) овог члана.

(3) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином који намерава да примењује изузетак из става 1. овог члана, дужан је да о томе обавести надзорни орган најкасније 30 дана пре дана почетка примене тог изузетка и да надзорном органу уз то обавештење достави доказ да располаже техничким решењем из става 1. тачка 2) овог члана. Рок из овог става рачуна се од дана достављања уредне документације из става 1. тачка 2) овог члана.

(4) Одредбе става 1. овог члана не примењују се ако у вези са странком или трансакцијом с дигиталном имовином постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и ако постоји сумња у истинитост или веродостојност података прибављених у складу са ставом 1. тачка 2) овог члана.

(5) Пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином из става 1. овог члана дужан је да примењује одредбе чл. 15а, 15б и 15в овог закона, осим што се идентитет лица из чл. 15а, 15б и 15в овог закона проверава у складу са одредбама овог члана.

(6) Одредбе овог члана не примењују се на странку која је правно лице или предузетник.

Измењен: Сл. гласник РС 153/2020

Члан 17 Утврђивање и провера идентитета физичког лица, законског заступника и пуномоћника

(1) Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је физичко лице и законског заступника те странке прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона.

(2) Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у лични документ уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. Ако из тог документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе. Подаци које, из објективних разлога није могуће прибавити на тај начин, прибављају се непосредно од странке.

(3) Изузетно од одредаба става 2. овог члана, странка која је физичко лице може извршити трансакцију или успоставити пословни однос преко пуномоћника.

(4) Ако, у име странке која је физичко лице, трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски заступник, обвезник је дужан да, поред идентитета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, прибави податке из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје), или друге јавне исправе којим се доказује својство законског заступника, чије копије чува у складу са законом. При том, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.

(5) Ако приликом утврђивања и провере идентитета странке на основу овог члана обвезник посумња у истинитост прикупљених података или веродостојност исправа из којих су подаци прибављени, дужан је да од странке прибави писмену изјаву о истинитости и веродостојности података и исправа.

(6) Приликом идентификације лица из ст. 1. и 3. овог члана обвезник је дужан да прибави копију, односно очитан извод личног документа тог лица. Копијом, односно очитаним изводом личног документа из овог става сматра се и дигитализовани документ из ст. 2. и 4. овог члана. На копији, односно очитаном изводу личног документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија, односно очитани извод личног документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копију, односно очитан извод личног документа из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 18 Утврђивање и провера идентитета физичког лица путем квалификованог електронског сертификата

(1) Изузетно од одредаба члана 17. став 2. овог закона обвезник може да утврди и провери идентитет странке која је физичко лице, односно њеног законског заступника и на основу квалификованог електронског сертификата странке, издатог од стране сертификационог тела са седиштем у Републици Србији, односно страног електронског сертификата који је равноправан са домаћим, у складу са законом којим је уређено електронско пословање и електронски потпис.

(2) Услови под којима се може утврдити и проверити идентитет странке (физичког лица), односно њеног законског заступника путем квалификованог електронског сертификата странке су:

1) да је квалификовани електронски сертификат странке издат од стране сертификационог тела које је уписано у регистар који води надлежни орган у складу са законом којим је уређено електронско пословање и електронски потпис;
2) да квалификовани електронски сертификат странке није издат под псеудонимом;
3) да обвезник обезбеди техничке и друге услове који му омогућавају да у сваком тренутку провери да ли је квалификовани електронски сертификат странке истекао или је опозван и да ли је приватни криптографски кључ важећи и издат у складу са тачком 1) овог става;
4) да обвезник провери да ли квалификовани електронски сертификат странке има ограничења употребе сертификата у погледу висине трансакције, начина пословања и слично и да своје пословање усклади са тим ограничењима;
5) обвезник је дужан да обезбеди техничке услове за вођење евиденције о коришћењу система путем квалификованог електронског сертификата странке.

(3) Обвезник је дужан да обавести Управу и надзорни орган да ће утврђивање и проверу идентитета странке вршити на основу квалификованог електронског сертификата странке. Приликом обавештавања, дужан је да достави и изјаву о испуњености услова из става 2. тач. 3) и 4) овог члана.

(4) При утврђивању и провери идентитета странке обвезник, на основу става 1. овог члана, прикупља податке о странци из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона из квалификованог електронског сертификата. Подаци које није могуће добити из тог сертификата прибављају се из копије личног документа, коју странка шаље обвезнику у папирном или електронском облику. Ако на овај начин није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се непосредно од странке.

(5) Сертификационо тело, које је странци издало квалификовани електронски сертификат, дужно је да обвезнику, на његов захтев, без одлагања достави податке о начину на који је утврдило и проверило идентитет странке која је ималац сертификата.

(6) Изузетно од одредаба ст. 1. и 3. овог члана, утврђивање и провера идентитета странке на основу квалификованог електронског сертификата није дозвољена ако постоји сумња да је квалификовани електронски сертификат злоупотребљен, односно ако обвезник утврди да су околности које суштински утичу на важење сертификата измењене, а сертификационо тело тај сертификат није опозвало.

(7) Ако приликом утврђивања и провере идентитета странке на основу овог члана обвезник посумња у истинитост прикупљених података или веродостојност исправа из којих су подаци прибављени, дужан је да обустави поступак утврђивања и провере идентитета физичког лица путем квалификованог електронског сертификата, и да утврди и провери идентитет на основу члана 17. овог закона.

(8) Орган надлежан за вршење надзора из члана 104. овог закона може ближе уредити и друге начине и услове утврђивања и провере идентитета странке која је физичко лице и законског заступника те странке коришћењем средстава електронске комуникације и без обавезног физичког присуства лица чија се идентификација врши код обвезника над којима врши надзор у складу са овим законом (поступак видео-идентификације).

(9) Обвезник који спроводи поступак из става 8. овог члана спроводи тај поступак на основу пристанка лица чији се идентитет утврђује и проверава у том поступку и дужан је да чува видео-звучни запис који је настао у току тог поступка у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020

Члан 19 Утврђивање и провера идентитета предузетника

(1) Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је предузетник прибављањем података из члана 99. став 1. тач. 1) и 3) овог закона.

(2) Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, као и лична документа предузетника, чије копије обвезник чува у складу са законом.

(3) Документација из регистра из става 2. овог члана не сме бити старија од три месеца од дана издавања.

(4) Обвезник може податке из става 1. овог члана прибавити непосредним увидом у регистар који води надлежни орган државе седишта или други званични јавни регистар, у ком случају је дужан да обезбеди копију извода из тог регистра коју чува у складу са законом.

(5) Копијом документације из ст. 2. и 4. овог члана сматра се и дигитализовани документ из ст. 2. и 4. овог члана, укључујући и очитани извод личног документа предузетника. На копији документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копије из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

(6) Ако није могуће прибавити све податке из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације коју доставља странка. Ако поједине податке који недостају, из објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин, обвезник је дужан да те податке утврди на основу писмене изјаве странке.

(7) Орган надлежан за вршење надзора из члана 104. овог закона може ближе уредити и друге начине и услове утврђивања и провере идентитета предузетника коришћењем средстава електронске комуникације и без обавезног физичког присуства тог лица код обвезника над којима врши надзор у складу са овим законом (поступак видео-идентификације).

(8) Обвезник који спроводи поступак из става 7. овог члана спроводи тај поступак на основу пристанка лица чији се идентитет утврђује и проверава у том поступку и дужан је да чува видео-звучни запис који је настао у току тог поступка у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности.

(9) Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације дужан је да о томе прибави писмену изјаву странке.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020

Члан 20 Утврђивање и провера идентитета правног лица

(1) Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је правно лице прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 1) овог закона.

(2) Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, чију копију обвезник чува у складу са законом.

(3) Документација из става 2. овог члана не сме бити старија од три месеца од дана издавања.

(5) Копијом документације из ст. 2. и 4. овог члана сматра се и дигитализовани документ из ст. 2. и 4. овог члана. На копији документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копије из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

(7) Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације дужан је да о томе прибави писмену изјаву странке.

(8) Ако је странка страно правно лице које обавља делатност у Републици Србији преко свог огранка, обвезник је дужан да утврди и провери идентитет страног правног лица и његовог огранка.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 21 Утврђивање и провера идентитета заступника правног лица и лица страног права

(1) Обвезник утврђује идентитет заступника правног лица увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак. Копију документације, односно извода из регистра из овог става обвезник чува у складу са законом. Копијом документације из овог става сматра се и дигитализовани документ из овог става. На копији документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копије из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

(2) На проверу идентитета заступника правног лица и прибављање података из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона сходно се примењују одредбе члана 17. ст. 2. и 6. овог закона.

(3) Ако обвезник код утврђивања и провере идентитета заступника правног лица посумња у истинитост прибављених података, дужан је да о томе прибави његову писмену изјаву.

(4) Приликом утврђивања и провере идентитета заступника лица страног права и прибављања његових података сходно се примењују одредбе ст. 1–3. овог члана.

(5) Ако је правно лице заступник правног лица или лица страног права, обвезник је дужан да утврди и провери идентитет заступника у складу са чланом 20. овог закона.

(6) На утврђивање и проверу идентитета заступника правног лица које заступа правно лице или лице страног права, обвезник је дужан да примени одредбе ст. 1–3. овог члана.

(7) Орган надлежан за вршење надзора из члана 104. овог закона може ближе уредити и друге начине и услове провере идентитета заступника правног лица коришћењем средстава електронске комуникације и без обавезног физичког присуства тог лица код обвезника над којима врши надзор у складу са овим законом (поступак видео-идентификације).

(8) Обвезник који спроводи поступак видео-идентификације из става 7. овог члана спроводи поступак видео-идентификације на основу пристанка лица чији се идентитет проверава у том поступку и дужан је да чува видео-звучни запис који је настао у току тог поступка у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности.

(9) Заступник траста или другог лица страног права дужан је приликом утврђивања и провере идентитета обавести обвезника да поступа у том својству, као и да достави податке из става 2. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020, 19/2025

Члан 22 Утврђивање и провера идентитета прокуристе и пуномоћника правног лица, лица страног права и предузетника

(1) Ако у име правног лица пословни однос успоставља или трансакцију врши прокуриста или пуномоћник, обвезник утврђује његов идентитет из писменог овлашћења које је издао заступник правног лица, чију копију чува у складу са законом.

(2) На проверу идентитета прокуристе или пуномоћника и прибављање података из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона сходно се примењују одредбе члана 17. ст. 2. и 6. овог закона.

(3) У случају из става 1. овог члана, обвезник је дужан да утврди идентитет заступника правног лица увидом у оригинал или оверену копију документа из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак. Копију документације, односно извода из регистра из овог става обвезник чува у складу са законом.

(4) Обвезник је дужан да податке о заступнику из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона који недостају прибави из копије личног документа заступника коју чува у складу са законом. Ако из тог документа није могуће добити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се из писмене изјаве прокуристе или пуномоћника.

(5) Копијом документације из ст. 1. и 3. овог члана сматра се и дигитализовани документ из ст. 1. и 3. овог члана. На копији документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копије из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

(6) Ако обвезник код утврђивања и провере идентитета прокуристе или пуномоћника посумња у истинитост прибављених података, дужан је да о томе прибави њихову писмену изјаву.

(7) Ако у име предузетника или лица страног права пословни однос успоставља или трансакцију врши прокуриста или пуномоћник приликом утврђивања и провере идентитета прокуристе или пуномоћника сходно се примењују одредбе ст. 1–5. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 23 Утврђивање и провера идентитета лица грађанског права

(1) Ако је странка лице грађанског права, обвезник је дужан да:

1) утврди и провери идентитет лица овлашћеног за заступање;
2) прибави писмено овлашћење за заступање;
3) прибави податке из члана 99. став 1. тач. 2) и 14) овог закона.

(2) Обвезник је дужан да утврди идентитет заступника лица грађанског права увидом у оригинал или оверену копију писменог овлашћења за заступање, чију копију чува у складу са законом. Обвезник је дужан да провери идентитет заступника лица грађанског права и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона увидом у лични документ лица овлашћеног за заступање, у његовом присуству, чију копију, односно очитани извод, обвезник чува у складу са законом. Ако из тог документа није могуће прибавити прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе, чију копију обвезник чува у складу са законом.

(3) Копијом документа из става 2. овог члана сматра се и дигитализовани документ из става 2. овог члана. На копији документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копије из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

(4) Обвезник је дужан да податке из члана 99. став 1. тачка 14) овог закона прибави из писменог овлашћења које подноси лице овлашћено за заступање. Ако из тог писменог овлашћења није могуће прибавити ове податке, подаци који недостају прибављају се непосредно од заступника.

(5) Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације, дужан је да о томе прибави писмену изјаву лица овлашћеног за заступање.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 24 Посебни случајеви утврђивања и провере идентитета странке

Приликом уласка странке у играчницу, као и приликом сваког приступа странке односно њеног законског заступника или пуномоћника сефу, приређивач посебне игре на срећу у играчници, односно обвезник који пружа услуге чувања вредности у сефовима, дужан је да утврди и провери идентитет странке и да од странке односно њеног законског заступника или пуномоћника, прибави податке из члана 99. став 1. тач. 4) и 6) овог закона као и писмену изјаву странке у играчници којом странка под материјалном и кривичном одговорношћу изјављује да у играма на срећу учествује за свој рачун и у своје име.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 25 Утврђивање стварног власника правног лица и лица страног права

(1) Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права у складу са чланом 3. став 1. тач. 11) и 12) овог закона и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона.

(2) Обвезник је дужан да податке из става 1. овог члана прибави увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, чију копију чува у складу са законом. Подаци се могу прибавити и непосредним увидом у званични јавни регистар у складу са одредбама члана 20. ст. 4. и 7. овог закона у ком случају је обвезник дужан да обезбеди копију извода из тог регистра коју чува у складу са законом. Копијом документације из овог става сматра се и дигитализовани документ из овог става. На копији документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копије из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

(3) Ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке.

(4) Податке које из објективних разлога није могуће прибавити на начин утврђен у овом члану, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. У поступку утврђивања идентитета стварног власника, обвезник може да прибави копију личног документа стварног власника странке, односно очитани извод тог документа.

(5) Ако обвезник, након предузимања свих радњи прописаних овим чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци. Обвезник је дужан да документује радње и мере предузете на основу овог члана.

(6) Обвезник је дужан да предузме разумне мере да провери идентитет стварног власника странке, тако да у сваком тренутку зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке.

(7) Ако податке о стварном власнику странке прибавља из евиденције која је успостављена на основу посебног закона којим се уређује централна евиденција стварних власника, обвезник се не ослобађа обавезе предузимања радњи и мера за утврђивање стварног власника из овог закона које је дужан да спроведе на основу процене ризика странке.

(8) Уколико приликом спровођења радњи и мера из овог члана обвезник утврди да се подаци о стварном власнику странке не слажу са подацима стварног власника странке евидентираним у Централној евиденцији стварних власника, на даљи поступак примењују се одредбе закона којим се уређује Централна евиденција стварних власника у делу који се односи на поступак усклађивања података о стварном власнику.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 26 Утврђивање идентитета корисника полисе животног осигурања

(1) Обвезник из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона дужан је да, осим утврђивања идентитета странке – уговарача осигурања, прибави податак о имену, односно називу корисника осигурања.

(2) Уколико корисник осигурања није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета, односно идентитета стварног власника корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

(3) Обвезник је дужан да утврди и провери идентитет корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

(4) Обвезник је дужан да утврди да ли је корисник осигурања и стварни власник корисника осигурања функционер, и уколико утврди да јесте, да предузме мере из члана 38. овог закона.

(5) Уколико је корисник осигурања сврстан у категорију високог ризика од прања новца или финансирања тероризма, обвезник је дужан да предузме разумне мере да утврди стварног власника тог корисника, и то најкасније у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

(6) Ако у вези са полисом осигурања утврди висок ризик од прања новца и финансирања тероризма, обвезник је дужан да поред радњи и мера из члана 7. овог закона, предузме следеће мере: обавести члана највишег руководства пре исплате осигуране суме и изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке.

(7) Ако обвезник не може да утврди идентитет корисника осигурања, односно стварног власника корисника осигурања, дужан је да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 27 Који подаци се прибављају

(1) Обвезник је дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона прибави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3), 5), 6), 13) и 14) овог закона.

(2) Обвезник је дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) и члана 8. ст. 2. и 3. овог закона прибави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3), 7)–10), 13) и 14) овог закона.

(3) Обвезник је дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тач. 4) и 5) овог закона прибави податке из члана 99. став 1. овог закона.

Члан 28 Подаци о пореклу имовине

(1) Обвезник је дужан да прикупи податке и информације из члана 99. став 1. тачка 11) овог закона о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, или трансакције када пословни однос није успостављен, и процени веродостојност прикупљених информација, ако у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма.

(2) Обвезник прикупља податке и информације о пореклу имовине од странке и предузимајући разумне мере додатно их проверава кроз расположиве изворе информација.

Члан 28а Подаци о адреси дигиталне имовине

Обвезник из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона дужан је да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке прибави и адресу дигиталне имовине коју странка користи, односно користила је за извршење трансакције с дигиталном имовином, а ако странка користи неколико адреса – све адресе дигиталне имовине.

Измењен: Сл. гласник РС 153/2020

Члан 29 Праћење пословања странке са дужном пажњом

(1) Обвезник је дужан да прати пословање странке са дужном пажњом.

(2) Праћење пословања странке из става 1. овог члана укључује и:

1) прикупљање података из члана 99. став 1. тач. 7)–10) овог закона о свакој трансакцији када је пословни однос успостављен;
2) проверу усаглашености пословања странке са претпостављеном сврхом и наменом пословног односа који је странка успоставила са обвезником;
3) праћење и проверу усаглашености пословања странке са њеним уобичајеним обимом пословања;
4) праћење и ажурирање, односно периодичну проверу прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању.

(3) Обвезник је дужан да радње и мере из става 2. тач. 2)–4) овог члана врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи из члана 6. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 30 Поверавање вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу

(1) Код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона трећем лицу.

(2) Треће лице из става 1. овог члана је:

1) обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) и 16) овог закона друштва за осигурање која имају дозволу за обављање животних осигурања и заступници у животном осигурању;
2) лице из тачке 1) овог става из друге државе, ако подлеже обавезној законској регистрацији за обављање делатности, примењује радње и мере познавања и праћења странке, води евиденције на начин који је једнак или сличан начину који је прописан овим законом и адекватно је надзирано у вршењу послова спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма;
3) обвезник из члана 4. став 1. тачка 2) овог закона, само ако обавља послове заступника у пружању платних услуга и у вези с тим заступањем.

(3) Обвезник је дужан да претходно провери да ли треће лице из става 2. овог члана испуњава услове прописане овим законом.

(4) Обвезник не сме да прихвати вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке преко трећег лица ако је то лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства.

(5) Поверавањем вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу обвезник се не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са овим законом.

(6) Одредбе овог члана и чл. 31–33. овог закона не примењују се када се поверавање врши на основу уговора о поверавању или заступању када се пружалац услуге или заступник сматра делом обвезника.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 31 Забрана поверавања

(1) Обвезник не сме да повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, ако је странка оф-шор правно лице или анонимно друштво.

(2) Обвезник не сме да повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу из државе која има стратешке недостатке у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма.

(3) Треће лице ни у ком случају не може бити оф-шор правно лице или квази банка.

Члан 32 Прибављање података и документације од трећег лица

(1) Обвезник је дужан да обезбеди да му треће лице које у складу са одредбама овог закона уместо обвезника изврши поједине радње и мере познавања и праћења странке, без одлагања достави прибављене податке о странци који су обвезнику неопходни за успостављање пословног односа по овом закону.

(2) Обвезник је дужан да обезбеди да му треће лице, на његов захтев, без одлагања достави копије исправа и друге документације на основу којих је извршило радње и мере познавања и праћења странке и прибавило тражене податке о странци. Прибављене копије исправа и документације обвезник чува у складу са овим законом.

(3) Ако обвезник посумња у веродостојност извршених радњи и мера познавања и праћења странке, или у истинитост прибављених података и документације о странци, дужан је да предузме додатне мере за отклањање разлога за сумњу у веродостојност документације.

(4) Ако и поред додатних мера из става 3. овог члана обвезник сумња у веродостојност документације, дужан је да размотри да ли постоји сумња на прање новца или финансирање тероризма.

(5) Обвезник је дужан да сачини службену белешку о предузетим мерама из овог члана. Обвезник чува службену белешку у складу са законом.

(6) Ако обвезник и поред предузетих додатних мера не отклони сумњу у веродостојност документације, као и на прање новца или финансирање тероризма, дужан је да размотри да ли ће убудуће поверавати вршење радњи и мера познавања и праћења странке овом лицу. Обвезник је дужан да сачини службену белешку о предузетим мерама из овог става. Обвезник чува службену белешку у складу са законом.

Члан 33 Забрана успостављања пословног односа

Обвезник не сме успоставити пословни однос, ако:

1) је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона;
2) је треће лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства;
3) од трећег лица није претходно прибавио податке из члана 32. став 1. овог закона;
4) од трећег лица претходно није добио копије исправа и друге документације о странци;
5) је посумњао у веродостојност извршене радње и мере познавања и праћења странке или истинитост прибављених података и документације о странци, а предузетим додатним мерама није отклоњена сумња.

Члан 34 ђ) Посебни облици радњи и мера познавања и праћења странке

Осим општих радњи и мера познавања и праћења странке које се врше у складу са одредбама члана 7. став 1. овог закона, у случајевима прописаним овим законом предузимају се и посебни облици мера познавања и праћења странке, и то:

1) појачане радње и мере;
2) поједностављене радње и мере.

Члан 35 Опште одредбе

(1) Појачане радње и мере познавања и праћења странке, поред радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обухватају и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши, и то:

1) код успостављања кореспондентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава;
2) приликом примене нових технолошких достигнућа и нових услуга, а у складу са проценом ризика;
3) код успостављања пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона или вршења трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона са странком која је функционер;
4) када странка није физички присутна при утврђивању и провери идентитета;
5) када је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице;
6) код успостављања пословног односа или вршења трансакције са странком из државе која има стратешке недостатке у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма.

(2) Осим у случајевима из става 1. овог члана, обвезник је дужан да изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке у случајевима када, у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, израђеном и ажурираном на основу процене ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење на националном нивоу процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца, финансирање тероризма или финансирање ширења оружја за масовно уништење. Обвезник је дужан да својим интерним актом дефинише које ће појачане радње и мере, и у ком обиму, примењивати у сваком конкретном случају.

(3) Министар, на предлог Управе, ближе уређује начин и разлоге на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију у категорију високог ризика од прања новца, финансирања тероризма или финансирања ширења оружја за масовно уништење, у складу са резултатима Процене ризика од прања новца, Процене ризика од финансирања тероризма и Процене ризика од финансирања ширења оружја за масовно уништење, а на основу којих предузима појачане радње и мере.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024, 19/2025

Члан 36 Кореспондентски однос са банкама и другим сличним институцијама страних држава

(1) Код успостављања кореспондентског односа са респондентом – банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави, обвезник је дужан да, поред радњи и мера познавања и праћења странке у складу са проценом ризика, прибави и следеће податке, информације, односно документацију:

1) датум издавања и време важења дозволе за вршење банкарских делатности и назив и седиште надлежног органа стране државе који је издао дозволу;
2) опис спровођења интерних поступака који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, а нарочито поступака за познавање и праћење странке, достављање података о сумњивим трансакцијама и лицима надлежним органима, вођење евиденција, унутрашњу контролу и других поступака које је банка, односно друга слична институција, донела у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма;
3) опис система спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма у држави седишта, односно у држави у којој је регистрована банка, односно друга слична институција;
4) писмену изјаву одговорног лица банке да је банка или друга слична институција у држави седишта, односно у држави у којој је регистрована, под надзором надлежног државног органа и да је дужна да примењује прописе те државе који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма;
5) прибави додатне податке како би: разумео природу и намену кореспондентског односа који успоставља и природу пословања респондента, утврдио квалитет његовог надзора и оценио његову репутацију, утврдио да ли је вођен кривични поступак за прање новца или финансирање тероризма или је банка или друга финансијска институција била кажњавана због тежих повреда прописа за спречавање прања новца и финансирања тероризма, утврдио да ли банка, односно друга слична институција не послује као квази банка, да нема успостављен пословни однос и да не врши трансакције са квази банком и оценио мере и радње које респондент примењује у вези са спречавањем прања новца и финансирањем тероризма.

(2) Обвезник је дужан да пре успостављања кореспондентског односа са респондентом прибави писмено одобрење члана највишег руководства у обвезнику из члана 52. став 3. овог закона, а ако је тај однос успостављен, не може се наставити без писменог одобрења тог члана највишег руководства у обвезнику.

(3) Податке из става 1. тач. 1)–4) овог члана обвезник прибавља увидом у исправе и пословну документацију коју обвезнику доставља банка или друга слична институција са седиштем у страној држави, а податке из става 1. тачка 5) овог члана увидом у јавне или друге доступне изворе.

(4) Обвезник не сме успоставити или наставити кореспондентски однос са респондентом који има седиште у страној држави ако:

1) претходно није прибавио податке из става 1. овог члана;
2) запослени код обвезника задужен за успостављање кореспондентског односа претходно није прибавио писмено одобрење члана највишег руководства у обвезнику из члана 52. став 3. овог закона;
3) банка или друга слична институција са седиштем у страној држави нема успостављен систем за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма или није дужна да примењује прописе у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма у складу са прописима стране државе у којој има седиште, односно у којој је регистрована или је обвезник оценио да радње и мере које респондент примењује у вези са спречавањем прања новца и финансирањем тероризма нису одговарајуће;
4) банка или друга слична институција са седиштем у страној држави послује као квази банка, односно успоставља кореспондентске или друге пословне односе или обавља трансакције са квази банкама.

(5) Обвезник је дужан да, у уговору на основу којег се успоставља кореспондентски однос, посебно утврди и документује обавезе сваке уговорне стране у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма. Тај уговор обвезник је дужан да чува у складу са законом.

(6) Обвезник не сме успоставити кореспондентски однос са страном банком или другом сличном институцијом на основу ког та институција може користити рачун код обвезника тако што ће својим странкама омогућити директно коришћење овог рачуна.

(7) Одредбе овог члана примењују се и на пружаоце услуга повезаних с дигиталном имовином када успостављају те односе с другим институцијама и пружаоцима услуга повезаних с дигиталном имовином у земљи и у иностранству, ради извршавања трансакција у вези с том имовином.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024

Члан 37 Нова технолошка достигнућа и нове услуге

(1) Обвезник је дужан да процени ризик од прања новца и финансирања тероризма у односу на нову услугу коју пружа у оквиру своје делатности, нову пословну праксу, као и начине пружања нове услуге, и то пре увођења нове услуге.

(2) Обвезник је дужан да процени ризик од коришћења савремених технологија у пружању постојећих или нових услуга.

(3) Обвезник је дужан да предузме додатне мере којима се умањују ризици и управља ризицима од прања новца и финансирања тероризма из ст. 1. и 2. овог члана.

Члан 38 Функционер

(1) Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона, надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника.

(2) Ако је странка или стварни власник странке функционер, осим радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обвезник је дужан да:

1) прибави податке о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, и то из исправа и друге документације, коју подноси странка. Ако те податке није могуће прибавити на описани начин, обвезник ће о њиховом пореклу узети писмену изјаву непосредно од странке;
2) прибави податке о целокупној имовини коју поседује функционер, и то из јавно доступних и других извора, као и непосредно од странке;
3) обезбеди да запослени код обвезника који води поступак успостављања пословног односа са функционером пре успостављања тог односа прибави писмену сагласност члана највишег руководства из члана 52. став 3. овог закона;
4) прати, са дужном пажњом, трансакције и друге пословне активности функционера у току трајања пословног односа.

(3) Ако обвезник утврди да је странка или стварни власник странке постао функционер у току пословног односа дужан је да примени радње и мере из става 2. тач. 1), 2) и 4) овог члана, а за наставак пословног односа са тим лицем мора се прибавити писмена сагласност члана највишег руководства из члана 52. став 3. овог закона.

(4) Одредбе ст. 1–3. овог члана примењују се и у односу на члана уже породице функционера, као и на ближег сарадника функционера.

(5) Међународна организација која врши мисију у Републици Србији дужна је да објави и ажурира листу истакнутих јавних функционера у тој међународној организацији, у складу са чланом 3. тачка 26) овог закона, а ту листу доставља одмах по објави и ажурирању и Управи.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 39 Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке

Ако приликом утврђивања и провере идентитета, странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутна код обвезника, обвезник је дужан да осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона предузме неке од додатних мера, и то:

1) прибављање додатних исправа, података или информација, на основу којих проверава идентитет странке;
2) додатну проверу поднетих исправа или додатно потврђивање података о странци;
3) да се прва уплата на рачун који је та странка отворила код обвезника изврши са рачуна те странке, отвореног код банке или сличне институције у складу са чланом 17. ст. 1. и 2. овог закона, а пре извршења других трансакција странке код обвезника;
4) прибави податке о разлозима одсуства странке;
5) друге мере које одреди орган из члана 104. овог закона.

Члан 40 Оф-шор правно лице

(1) Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице. Ако утврди да јесте, обвезник је дужан да, осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона предузме додатне мере, и то:

1) утврди разлоге за успостављање пословног односа, односно вршење трансакције у износу од 15.000 евра или више, када пословни однос није успостављен, у Републици Србији;
2) изврши додатну проверу података о власничкој структури правног лица.

(2) Ако је странка из става 1. овог члана правно лице са сложеном власничком структуром, обвезник је дужан да о разлозима такве структуре прибави писмену изјаву од стварног власника странке или заступника странке.

(3) У случају из става 2. овог члана обвезник је дужан да размотри да ли постоји основ сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и да о томе сачини службену белешку, коју чува у складу са законом.

Члан 41 Државе које не примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма

(1) Обвезник је дужан да када успоставља пословни однос или врши трансакцију када пословни однос није успостављен, са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма, примени појачане радње и мере из става 2. овог члана. Стратешки недостаци посебно се односе на:

1) правни и институционални оквир државе, а нарочито на инкриминацију кривичних дела прања новца и финансирања тероризма, мере познавања и праћења странке, одредбе у вези са чувањем података, одредбе у вези са пријављивањем сумњивих трансакција, доступност тачних и веродостојних информација о стварним власницима правних лица и лица страног права;
2) овлашћења и процедуре надлежних органа тих држава у вези са прањем новца и финансирањем тероризма;
3) делотворност система за борбу против прања новца и финансирања тероризма у отклањању ризика од прања новца и финансирања тероризма.

(2) У случају из става 1. овог члана обвезник је дужан да:

1) примени радње и мере из члана 35. став 2. овог закона на начин и у обиму који одговара високом ризику који носи пословање са том странком;
2) прикупи додатне информације о стварном власнику странке;
3) прикупи податке о пореклу имовине која је предмет пословног односа или трансакције;
4) прикупи додатне информације о сврси и намени пословног односа или трансакције;
5) додатно провери поднете исправе;
6) прибави одобрење члана највишег руководства из члана 52. став 3. овог закона за успостављање или наставак пословног односа;
7) прати, са дужном пажњом, трансакције и друге пословне активности странке у току трајања пословног односа;
8) предузме друге адекватне мере ради отклањања ризика.

(3) У вези са успостављеним пословним односом са странкама из става 1. овог члана, обвезник је дужан да спроводи појачано праћење пословног односа и трансакција које врши странка на начин што ће:

1) повећати број и учесталост извршених контрола и одабрати обрасце или начине извршења трансакција које је потребно додатно испитати;
2) обезбедити учесталије извештавање овлашћеног лица за спречавање прања новца и финансирања тероризма о трансакцијама;
3) ограничити пословне односе или трансакције са тим странкама.

(4) Министарство надлежно за послове финансија, Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности, самостално или на захтев надлежне међународне организације, могу да утврде да је пословање са државом која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма нарочито ризично и могу применити следеће мере:

1) забранити финансијским и нефинансијским институцијама за чију су регистрацију надлежне да оснивају огранке и пословне јединице у тим државама;
2) забранити оснивање огранака и пословних јединица финансијских и нефинансијских институција из тих држава у Републици Србији;
3) ограничити финансијске трансакције и пословне односе са странкама из те државе;
4) захтевати од финансијских и нефинансијских институција да процене, измене или кад је неопходно раскину кореспондентске или сличне односе са финансијским и нефинансијским институцијама из тих држава;
4а) повећати број поступака контроле, односно надзора, или захтеве који се односе на спољну ревизију огранака и подређених друштава у држави у тој држави;
4б) захтевати додатну или појачану спољну ревизију за финансијске групе у вези с било којим њеним огранком или подређеним друштвом у тој држави;
5) друге адекватне мере које су сразмерне утврђеним ризицима и недостацима у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма.

(5) Уколико је пословни однос већ успостављен, обвезник примењује мере из става 1. овог члана.

(6) Министар, на предлог Управе, утврђује листу држава које имају стратешке недостатке, узимајући у обзир листе релевантних међународних институција, као и извештаје о процени националних система за борбу против прања новца и финансирања тероризма од стране међународних институција.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024, 19/2025

Члан 42 Опште одредбе

(1) Поједностављене радње и мере познавања и праћења странке обвезник може да изврши у случајевима из члана 8. став 1. тач. 1)–3) овог закона, осим ако у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, ако је странка:

1) обвезник из члана 4. став 1. тач. 1)–7), 10), 11) и 16) овог закона, изузев посредника и заступника у осигурању;
2) лице из члана 4. став 1. тач. 1)–7), 10), 11) и 16) овог закона, изузев посредника и заступника у осигурању из стране државе која је на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма који су на нивоу стандарда Европске уније или виши;
3) државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавна агенција, јавна служба, јавни фонд, јавни завод или комора;
4) привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу;
5) лице за које је на основу члана 6. став 5. овог закона утврђено да постоји низак степен ризика од прања новца или финансирања тероризма.

(2) Осим у случајевима из става 1. овог члана, обвезник може да изврши поједностављене радње и мере познавања и праћења странке и у случајевима када, у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, израђеном и ажурираном на основу процене ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење на националном нивоу, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји незнатан или низак степен ризика за прање новца, финансирање тероризма или финансирање ширења оружја за масовно уништење.

(3) При вршењу поједностављених радњи и мера познавања и праћења странке обвезник је дужан да успостави адекватан ниво праћења пословања странке тако да буде у стању да открије неуобичајене и сумњиве трансакције.

(4) Министар, на предлог Управе, ближе уређује начин и разлоге на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију у категорију ниског ризика од прања новца, финансирања тероризма или финансирања ширења оружја за масовно уништење, у складу са резултатима Процене ризика од прања новца, Процене ризика од финансирања тероризма и Процене ризика од финансирања ширења оружја за масовно уништење, а на основу којих предузима поједностављене радње и мере.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024

Члан 43 Подаци о странци који се прибављају и проверавају

(1) У случајевима када се, на основу овог закона, врше поједностављене радње и мере познавања и праћења странке, обвезник је дужан да прибави следеће податке:

1) при успостављању пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона:

(1) податке из члана 99. став 1. тач. 1), 2), 5), 6) и 14) овог закона,

(2) податке из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, осим у случају из члана 42. став 1. тач. 3) и 4) овог закона;

2) при вршењу трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона:

(1) податке из члана 99. став 1. тач. 1), 2) и 7)–10) овог закона,

(2) податке из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, осим у случају из члана 42. став 1. тач. 3) и 4) овог закона.

(6) За странку која је физичко лице, обвезник при успостављању пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона и вршењу трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона прикупља податке из члана 99. став 1. тач. 3), 5)–10) и 13) овог закона.

Члан 44 Забрана пружања услуга које омогућавају прикривање идентитета странке

(1) Обвезник не сме странкама отворити, издавати или за њих водити анонимне рачуне, штедне књижице на шифру или доносиоца, анонимне сефове, односно вршити друге услуге, које посредно или непосредно омогућавају прикривање идентитета странке.

(2) Пружање услуга повезаних с дигиталном имовином која посредно или непосредно омогућава прикривање идентитета странке, као и вршење трансакција с таквом дигиталном имовином – забрањено је.

(3) Издавање дигиталне имовине из става 2. овог члана забрањено је.

(4) Издавалац дигиталне имовине и пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином не могу користити ресурсе информационог система (софтверске компоненте, хардверске компоненте и информациона добра) који омогућавају и/или олакшавају прикривање идентитета странке и/или који онемогућавају и/или отежавају праћење трансакција с дигиталном имовином.

(5) Одредбе овог члана не доводе у питање примену мера и активности ради заштите безбедности информационих система у складу с прописима.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020

Члан 45 Забрана пословања са квази банкама

Обвезник не сме успостављати нити наставити кореспондентске односе са банком која послује или која би могла пословати као квази банка, или са другом сличном институцијом за коју се основано може претпоставити да би могла дозволити коришћење својих рачуна квази банци.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 46 Ограничење готовинског пословања и позајмљивања готовог новца

(1) Лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних готовинских трансакција или једном или више уговора у периоду од годину дана, већ се наведени новчани износ мора уплатити на рачун отворен код банке.

(2) Ограничење из става 1. овог члана односи се и на физичко лице које прима готов новац по основу уговора о зајму или уговора о купопродаји непокретности.

(3) Уплата готовог новца у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, на рачун лица из ст. 1. и 2. овог члана, отвореног код банке се не сматра примањем готовог новца у смислу овог члана у односу на та лица.

Измењен: Сл. гласник РС 94/2024

Члан 47 Обавеза достављања и рокови

(1) Обвезник је дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3) и 7)–10) овог закона о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, и то одмах када је извршена, а најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције.

(2) Обвезник је дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. овог закона увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, и то пре извршења трансакције, и да у извештају наведе рок у коме та трансакција треба да се изврши. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, али се накнадно мора доставити Управи у писменом облику најкасније следећег радног дана.

(3) Обавеза обавештавања о трансакцијама из става 2. овог члана односи се и на планирану трансакцију, без обзира на то да ли је извршена.

(4) Друштво за ревизију и самостални ревизор, предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга и порески саветници дужни су да, у случају када странка од њих тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, о томе одмах обавесте Управу, а најкасније у року од три дана од дана када је странка тражила савет.

(5) Друштво за ревизију и самостални ревизор, предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга и порески саветници нису дужни да поступају у складу са одредбама овог члана у вези са податком који добију од странке или о странци при утврђивању њеног правног положаја или њеном учешћу у својству стручног саветника у судском поступку или у вези са судским поступком без обзира да ли је тај податак прибављен пре, у току или након судског поступка.

(6) Ако обвезник, у случајевима из ст. 2. и 3. овог члана, због природе трансакције, због тога што трансакција није извршена, могућности да се тиме осујети прикупљање и провера информација о стварном власнику или из других оправданих разлога не може да поступи у складу са ставом 2. овог члана, дужан је да Управи достави податке чим то буде могуће, а најкасније одмах по сазнању за основе сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Обвезник је дужан да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин.

(7) Податке из ст. 1–4. овог члана обвезник доставља Управи на начин који прописује Министар.

(8) Министар ближе уређује начин и разлоге када обвезник за одређене странке није дужан да Управи пријави готовинску трансакцију из става 1. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 48 Обавеза спровођења радњи и мера у пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву обвезника

(1) Обвезник је дужан да обезбеди да се радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, једнаке онима прописаним овим законом, у истом обиму спроводе и у његовим пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица, у његовом већинском власништву, без обзира на то да ли је њихово место пословања у Републици Србији или у страним државама.

(2) Обвезник који је члан финансијске групе примењује програме и процедуре који важе за целу групу, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, поступке за управљање усклађеношћу пословања у вези са овим ризицима на нивоу групе, поступак утврђивања и провере услова при запошљавању код обвезника, како би се обезбедили високи стандарди при запошљавању, поступак спровођења редовног стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених у складу с програмом годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, обавезе вршења редовне унутрашње контроле и организовања независне унутрашње ревизије у складу са законом, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

(3) Орган из члана 104. овог закона који врши надзор над обвезницима који су финансијске институције може ближе уредити садржину програма из става 2. овог члана.

(4) Обвезник који је члан финансијске групе чије највише матично друштво има седиште у иностранству може примењивати програм ове групе само ако се тим програмом обезбеђује испуњење свих његових обавеза у складу са овим законом, другим прописима и међународним стандардима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма и ако тај програм није супротан прописима Републике Србије.

(5) Обвезник који је члан финансијске групе може са другим члановима те групе да размењује податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на прање новца и финансирање тероризма и које су као такве пријављене Управи, осим ако Управа не захтева другачије поступање.

(6) Подаци и информације из става 5. овог члана односе се и на информације, податке и анализе о трансакцијама или активностима које изгледају неуобичајено (ако су анализе сачињене), пријаве сумњивих трансакција, информације и податке који су основ за пријаву сумњивих трансакција и информације о томе да ли је та трансакција већ пријављена надлежном органу као сумњива.

(7) Ако се пословна јединица или подређено друштво правног лица налази у држави која не примењује међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма обвезник је дужан да обезбеди појачану контролу спровођења радњи и мера из става 1. овог члана.

(8) Уколико одговарајуће мере наведене у ставу 7. овог члана нису довољне, у нарочито оправданим случајевима, орган из члана 104. овог закона и Управа одлучују о примени посебних мера надзора.

(9) Орган из члана 104. овог закона може ближе уредити посебне мере из става 8. овог члана.

(10) Ако прописима стране државе није допуштено спровођење радњи и мера за спречавање и откривање прања новца или финансирања тероризма у обиму прописаном овим законом, обвезник је дужан да о томе одмах обавести Управу и орган из члана 104. овог закона, ради доношења одговарајућих мера за отклањање ризика од прања новца или финансирања тероризма.

(11) Одговарајуће мере из става 10. овог члана укључују и мере којима се обвезнику налаже да обезбеди додатне контроле пословних јединица и подређених друштава у већинском власништву тог обвезника које послују у иностранству, као и делимичан или потпун престанак активности преко те пословне јединице или подређеног друштва.

(12) Обвезник је дужан да своје пословне јединице или подређена друштва правног лица у већинском власништву у страној држави правовремено и редовно упознаје са поступцима који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, а нарочито у делу који се односи на радње и мере познавања и праћења странке, достављања података Управи, вођења евиденција, унутрашње контроле и других околности повезаних са спречавањем и откривањем прања новца или финансирања тероризма.

(13) Обвезник је дужан да интерним актима пропише начин вршења контроле примене процедура за спречавање прања новца и финансирања тероризма у својим пословним јединицама и подређеним друштвима у већинском власништву тог обвезника.

(14) Одредбе овог члана сходно се примењују и на обвезника који је члан нефинансијске групе у смислу закона којим се уређује делатност тог обвезника.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 49 Одређивање овлашћеног лица и његовог заменика

(1) Обвезник је дужан да за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега, именује овлашћено лице и његовог заменика.

(2) Ако обвезник има једног запосленог, тај запослени се сматра овлашћеним лицем.

Члан 50 Услови које овлашћено лице мора да испуњава

(1) Овлашћено лице из члана 49. овог закона, може бити лице које испуњава следеће услове:

1) да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом;
2) да није правноснажно осуђивано или се против њега не води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности која га чине неподобним за вршење послова овлашћеног лица;
3) да је стручно оспособљено за послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма;
4) да познаје природу пословања обвезника у областима која су подложна ризику прања новца или финансирања тероризма;
5) да има лиценцу за обављање послова овлашћеног лица, ако је обвезник у складу с прописом из става 3. овог члана дужан да обезбеди да његово овлашћено лице има ову лиценцу.

(2) Заменик овлашћеног лица мора да испуњава исте услове као и лице из става 1. овог члана.

(3) Управа издаје лиценцу овлашћеном лицу и заменику овлашћеног лица. Лиценца се издаје на основу резултата стручног испита. Министар, на предлог директора Управе, а по претходно прибављеном мишљењу органа надлежних за вршење надзора из члана 104. овог закона, прописује садржину и начин полагања стручног испита, као и критеријуме на основу којих се утврђује да ли је обвезник дужан да обезбеди да његово овлашћено лице и заменик имају лиценцу за обављање послова овлашћеног лица.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 51 Обавезе овлашћеног лица

(1) Овлашћено лице врши следеће послове у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма:

1) стара се о успостављању, деловању и развоју система за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, и иницира и предлаже руководству одговарајуће мере за његово унапређење;
2) обезбеђује правилно и благовремено достављање података Управи у складу са овим законом;
3) учествује у изради интерних аката;
4) учествује у изради смерница за вршење унутрашње контроле;
5) учествује у успостављању и развоју информатичке подршке;
6) учествује у припреми програма стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених у обвезнику.

(2) Заменик овлашћеног лица замењује овлашћено лице у његовом одсуству и обавља друге задатке у складу са интерним актом обвезника.

(3) Овлашћено лице самостално врши задатке и непосредно је одговорно највишем руководству.

Члан 52 Обавезе обвезника

(1) Обвезник је дужан да овлашћеном лицу обезбеди:

1) неограничен приступ подацима, информацијама и документацији која је неопходна за вршење његових послова;
2) одговарајуће кадровске, материјалне, информационо-техничке и друге услове за рад;
3) одговарајуће просторне и техничке могућности које обезбеђују одговарајући степен заштите поверљивих података којима располаже овлашћено лице;
4) стално стручно оспособљавање;
5) замену за време његовог одсуства;
6) заштиту у смислу забране одавања података о њему неовлашћеним лицима, као и заштиту од других поступака који могу утицати на неометано вршење његових дужности.

(2) Унутрашње организационе јединице, укључујући највише руководство у обвезнику, дужни су да овлашћеном лицу обезбеде помоћ и подршку при вршењу послова, као и да га редовно обавештавају о чињеницама које су, или које би могле бити повезане са прањем новца или финансирањем тероризма. Обвезник је дужан да пропише начин сарадње између овлашћеног лица и осталих организационих јединица.

(3) Обвезник Управи доставља податке о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, као и податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену овог закона, као и сваку промену тих података најкасније у року од 15 дана од дана именовања.

Члан 53 Обавеза редовног образовања

(1) Обвезник је дужан да обезбеди редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених који обављају послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма.

(2) Стручно образовање, оспособљавање и усавршавање односи се на упознавање са одредбама овог закона и прописа донетих на основу њега и интерних аката, са стручном литературом о спречавању и откривању прања новца и финансирања тероризма, са листом индикатора за препознавање странака и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и са одредбама прописа којима се уређује ограничавање располагања имовином у циљу спречавања тероризма и ширења оружја за масовно уништење и прописа којима се уређује заштита података о личности.

(3) Обвезник је дужан да изради програм годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма најкасније до краја марта за текућу годину.

(4) Ако физичко лице које је обвезник из члана 4. овог закона обавља професионалну активност, односно делатност или послове као запослени у оквиру правног лица, обавезе из овог члана и члана 5. став 2. тачка 4) овог закона се пре свега односе на то правно лице, а не на физичко лице из члана 4. овог закона које је запослено код тог правног лица.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 54 Унутрашња контрола и интерна ревизија

(1) Обвезник је дужан да, у оквиру активности које предузима ради ефикасног управљања ризиком од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење, спроводи редовну унутрашњу контролу обављања послова спречавања и откривања прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење. Обвезник спроводи унутрашњу контролу у складу са утврђеним ризиком од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење.

(2) Обвезник из члана 4. овог закона је дужан да организује независну интерну ревизију у чијем делокругу је редовна процена адекватности, поузданости и ефикасности система управљања ризиком од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење када закон који уређује делатност обвезника прописује обавезу постојања независне интерне ревизије, или када обвезник процени да је, имајући у виду величину и природу посла, потребно да постоји независна интерна ревизија у смислу овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 55 Интегритет запослених

(1) Обвезник је дужан да утврди поступак којим се при заснивању радног односа на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу овог закона, кандидат за то радно место проверава да ли је осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом.

(2) У поступку из става 1. овог члана проверавају се и други критеријуми којима се утврђује да кандидат за радно место из става 1. овог члана, задовољава високе стручне и моралне квалитете.

Члан 56 Методологија за извршавање послова код обвезника

Министар, на предлог Управе, ближе прописује начин вршења унутрашње контроле, чувања и заштите података, вођења евиденција и стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника по овом закону.

III Радње и мере које предузимају адвокати, односно јавни бележници

Члан 57 Утврђивање и провера идентитета странке

(1) Адвокат, односно јавни бележник је дужан да приликом утврђивања и провере идентитета странке у случају из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона прибави податке из члана 103. тач. 1)–5) овог закона.

(2) Адвокат, односно јавни бележник је дужан да приликом утврђивања и провере идентитета странке у случају из члана 8. став 1. тачка 2) овог закона прибави податке из члана 103. тач. 1)–3) и 6)–9) овог закона.

(3) Адвокат, односно јавни бележник је дужан да приликом утврђивања и провере идентитета странке у случају из члана 8. став 1. тач. 4) и 5) овог закона прибави податке из члана 103. овог закона.

(4) Адвокат, односно јавни бележник утврђује и проверава идентитет странке, односно њеног заступника, прокуристе и пуномоћника и прибавља податке из члана 103. тач. 1) и 2) овог закона увидом у лични документ тог лица у његовом присуству, односно у оригинал или оверену копију документације из званичног јавног регистра, која не сме бити старија од три месеца од дана издавања, или непосредним увидом у званични јавни регистар или путем електронске размене података.

(5) Адвокат, односно јавни бележник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке прибављањем података из члана 103. тачка 3) овог закона увидом у лични документ тог лица у његовом присуству и изјавом да странка делује у своје име, односно увидом у оригинал или оверену копију документације из званичног јавног регистра која не сме бити старија од шест месеца од дана издавања. Ако из њих није могуће прибавити потребне податке, они се прибављају увидом у оригинал или оверену копију исправе и другу пословну документацију коју доставља заступник, прокуриста или пуномоћник правног лица.

(6) Остале податке из члана 103. овог закона адвокат, односно јавни бележник прибавља увидом у оригинал или оверену копију исправе и другу пословну документацију или путем средстава електронске идентификације у складу са законом.

(7) О подацима који недостају, осим података из члана 103. тач. 11)–13) овог закона, адвокат, односно јавни бележник узима писмену изјаву странке.

(8) Адвокат, односно јавни бележник је дужан да податке, информације, документацију прибављену на основу овог закона користи само за намене одређене законом.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 57а Друге радње и мере које предузима адвокат, односно јавни бележник

Адвокат, односно јавни бележник је дужан да, у складу са одредбама овог закона, изради и редовно ажурира анализу ризика, утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер, да ли је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице, примени појачане радње и мере када успоставља пословни однос са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма, као и да процени ризик од нових технолошких достигнућа и нових услуга.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 58 Обавештавање Управе о лицима и трансакцијама за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма

(1) Ако адвокат, односно јавни бележник, приликом вршења послова из члана 4. ст. 2. и 3. овог закона, утврди да у вези са лицем или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да о томе обавести Управу пре извршења трансакције, као и да у том обавештењу наведе рок у којем би требало да се трансакција изврши. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, али се накнадно мора доставити Управи у писменом облику најкасније следећег радног дана.

(2) Обавеза обавештавања из става 1. овог члана важи и за планирану трансакцију без обзира на то да ли је трансакција касније извршена.

(3) Ако адвокат, односно јавни бележник због природе трансакције или због тога што трансакција није извршена или из других оправданих разлога не може да поступа у складу са ст. 1. и 2. овог члана, дужан је да Управи достави податке чим то буде могуће, а најкасније одмах по сазнању разлога за основе сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Адвокат, односно јавни бележник је дужан да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин.

(4) Адвокат, односно јавни бележник је дужан да у случају када странка од њега тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, о томе одмах обавести Управу, а најкасније у року од три дана од дана када је странка тражила савет.

(5) Адвокат, односно јавни бележник обавештава Управу електронским путем, препорученом пошиљком или доставом преко курира. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, уз обавезу накнадног обавештавања електронским путем, препорученом пошиљком или доставом преко курира, најкасније следећег радног дана.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 59 Тражење података од адвоката, односно јавног бележника

(1) Ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, може да захтева од адвоката, односно јавног бележника податке, информације и документацију неопходне за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма.

(2) Управа може да захтева од адвоката, односно јавног бележника и податке и информације из става 1. овог члана који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

(3) Адвокат, односно јавни бележник је дужан да податке, информације и документацију из овог члана Управи достави без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева. Управа може у захтеву одредити и краћи рок за достављање података, информација и документације ако је то неопходно ради доношења одлуке о привременом обустављању извршења трансакције или у другим хитним случајевима.

(4) Управа може, због обимности документације или из других оправданих разлога, адвокату, односно јавном бележнику да одреди и дужи рок за достављање документације.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 60 Изузеци

(1) Адвокат није дужан да поступа у складу са одредбама члана 58. ст. 1. и 2. овог закона у вези са податком који добије од странке или о странци при утврђивању њеног правног положаја или њеном заступању у судском поступку или у вези са судским поступком, што подразумева и давање савета о покретању или избегавању тог поступка, без обзира да ли је тај податак прибављен пре, у току или након судског поступка.

(2) Под условима из става 1. овог члана адвокат није дужан да достави податке, информације и документацију на захтев Управе из члана 59. овог закона. У том случају дужан је да Управу без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, писмено обавести о разлозима због којих није поступио у складу са захтевом Управе.

Члан 60а Забрана дојављивања

(1) Адвокат, односно јавни бележник, односно његови запослени, као и друга лица којима су доступни подаци из члана 103. овог закона, не смеју странци или трећем лицу открити:

1) да су достављени или су у поступку достављања Управи подаци, информације и документација о странци или о трансакцији за које постоји сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
2) да је Управа, на основу чл. 75. и 82. овог закона, издала налог за привремено обустављање извршења трансакције, укључујући и приступ сефу;
3) да је Управа, на основу члана 76. овог закона, издала налог за праћење финансијског пословања странке;
4) да је против странке или трећег лица покренут или би могао бити покренут поступак у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

(2) Забрана из става 1. овог члана не односи се на случајеве:

1) када су подаци, информације и документација које у складу са овим законом прикупља и води обвезник потребни за утврђивање чињеница у кривичном поступку и ако те податке тражи надлежни суд у складу са законом;
2) ако податке из тачке 1. овог става тражи орган из члана 104. овог закона у поступку надзора над применом одредаба овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 61 Обавеза састављања и примене листе индикатора

(1) Адвокат, односно јавни бележник је дужан да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

(2) Код израде листе из става 1. овог члана адвокат, односно јавни бележник узима у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неуобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке.

(3) Адвокат, односно јавни бележник је дужан да приликом утврђивања основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма примењују листу индикатора из става 1. овог члана, и да узима у обзир и друге околности које указују на постојање основа сумње на прање новца или финансирање тероризма.

(4) Приликом израде листе индикатора из става 1. овог члана, адвокат, односно јавни бележник је дужан да унесе и индикаторе који су објављени на званичној интернет страници Управе.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 62 Вођење евиденције

(1) Адвокат, односно јавни бележник води евиденцију података:

1) о странкама, као и пословним односима и трансакцијама из члана 8. овог закона у складу са чланом 103. овог закона;
2) достављених Управи у складу са чланом 58. овог закона.

(2) Брисана је глава IV. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ (види члан 44. Закона - 91/2018-64)

(3) Брисани су називи чл. 63-67. (види члан 44. Закона - 91/2018-64)

(4) Чл. 63-67.

(5) Брисани су (види члан 44. Закона - 91/2019-64)

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

V Индикатори за препознавање основа сумње

Члан 68 Сарадња приликом израде листе индикатора

(1) Органи из члана 104. овог закона израђују листе индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или финансирању ширења оружја за масовно уништење, које се објављују на веб сајту Управе.

(2) У изради листе индикатора могу учествовати и друга лица по позиву.

Измењен: Сл. гласник РС 94/2024

Члан 69 Обавеза састављања и примене листе индикатора

(1) Обвезник је дужан да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или финансирању ширења оружја за масовно уништење. Приликом израде листе индикатора, обвезник је дужан да унесе и индикаторе које су израдили органи из члана 104. овог закона у складу са чланом 68. овог закона.

(2) Код израде листе из става 1. овог члана обвезник узима у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неуобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке.

(3) Обвезник је дужан да приликом утврђивања основа сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или финансирању ширења оружја за масовно уништење примењују листу индикатора из става 1. овог члана, и да узима у обзир и друге околности које указују на постојање основа сумње на прање новца, финансирање тероризма или финансирање ширења оружја за масовно уништење.

Измењен: Сл. гласник РС 94/2024

VI Сарадња надлежних органа, процена ризика на националном нивоу и анализа ефикасности и делотворности система

Члан 70 Сарадња надлежних органа и процена ризика на националном нивоу

(1) Влада образује координационо тело ради остваривања ефикасне сарадње и координације послова надлежних органа који се врше у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

(2) Процена ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење на националном нивоу израђује се у писменој форми и ажурира најмање једном у три године.

(3) Сажетак процене ризика из става 2. овог члана ставља се на располагање јавности и не сме садржати поверљиве информације.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024

Члан 71 Анализа ефикасности и делотворности система

(1) Анализа ефикасности и делотворности система за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма врши се најмање једном годишње.

(2) Ради обављања послова из става 1. овог члана и за потребе израде процене ризика из члана 70. став 2. овог закона, Управа води следеће евиденције и податке:

1) о лицима и трансакцијама из члана 47. овог закона;
2) о издатим налозима за привремено обустављање извршења трансакције из чл. 75. и 82. овог закона;
3) о издатим налозима за праћење финансијског пословања странке из члана 76. овог закона;
4) о примљеним иницијативама из члана 77. овог закона;
5) о подацима прослеђеним надлежним државним органима у складу са чланом 78. овог закона;
6) о подацима примљеним и достављеним у складу са чл. 80. и 81. овог закона;
7) о подацима о прекршајима, привредним преступима и кривичним делима која се односе на прање новца и финансирање тероризма;
8) о броју посредних и непосредних надзора извршених код обвезника и броју утврђених неправилности, односно о недостацима, незаконитостима и изреченим мерама у надзору из члана 104. овог закона;
9) о обавештењима из члана 112. овог закона;
10) о величини и значају различитих сектора у којима обвезници послују, укључујући податке о броју физичких и правних лица у овим секторима и економском значају сваког сектора;
11) о броју и проценту пријава које су довеле до даље истраге, заједно са годишњим извештајем за обвезнике о корисности њихових пријава и даљим активностима које су предузете на основу тих пријава;
12) о броју захтева за прибављање података, информација или документације који су упућени надлежним органима страних држава, односно који су примљени од надлежних органа страних држава, заједно са бројем тих захтева који су одбијени или на које је делимично или у потпуности одговорено;
13) о људским ресурсима опредељеним код органа из члана 104. овог закона за потребе надзора над применом одредаба овог закона, као и податке о људским ресурсима опредељеним код Управе за потребе спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма у складу са овим законом.

(3) Органи из члана 104. овог закона, министарство надлежно за унутрашње послове, министарство надлежно за послове правосуђа, јавна тужилаштва и судови дужни су да Управи, ради обједињавања података и анализе из става 1. овог члана, редовно достављају податке и информације о поступцима у вези са прекршајима, привредним преступима и кривичним делима који се односе на прање новца и финансирање тероризма, о њиховим извршиоцима, као и о одузимању имовине стечене извршењем кривичног дела.

(4) Органи из члана 104. овог закона и министарство надлежно за унутрашње послове, дужни су да Управи достављају следеће податке:

1) датум подношења пријаве, односно захтева за покретање прекршајног поступка;
2) име, презиме, датум и место рођења, јединствени матични број грађана (у даљем тексту: ЈМБГ), односно пословно име и седиште лица против кога је поднета пријава, односно захтев;
3) правна квалификација дела и место, време и начин извршења радње дела;
4) правна квалификација претходног дела и место, време и начин извршења радње тог дела.

(5) Републичко јавно тужилаштво и друго надлежно тужилаштво, дужно је да Управи достави следеће податке:

1) датум подизања оптужнице;
2) име, презиме, датум и место рођења, ЈМБГ, односно пословно име и седиште оптуженог лица;
3) правна квалификација дела, место, време и начин извршења радње дела;
4) правна квалификација претходног дела, место, време и начин извршења радње тог дела.

(6) Судови су дужни да Управи доставе следеће податке:

1) име, презиме, датум и место рођења, ЈМБГ, односно пословно име и седиште лица против којих је покренут поступак;
2) правна квалификација дела, врста и износ привремено или трајно одузете имовинске користи;
3) врста и висина казне;
4) последња одлука донета у поступку у тренутку извештавања;
5) о примљеним и послатим замолницама у вези са кривичним делима из става 3. овог члана или претходним делима;
6) о свим примљеним и послатим захтевима за привремено или трајно одузимање имовинске користи, без обзира на врсту кривичног дела.

(7) Министарство надлежно за послове правосуђа дужно је да Управи достави податке о примљеним и послатим захтевима за међународну правну помоћ у вези са кривичним делима из става 3. овог члана, као и податке о привремено и трајно одузетој имовини.

(8) Надлежни државни органи којима је Управа доставила обавештење из члана 78. овог закона, дужни су да Управи доставе податке о предузетим мерама и донетим одлукама.

(9) Органи из става 3. овог члана дужни су да податке из ст. 4–7. овог члана достављају Управи једном годишње, а најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину, као и на њен захтев.

(10) Начин достављања података и информација из става 3. овог члана уређује Министар на предлог Управе.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

VII Управа за спречавање прања новца

Члан 72 Опште одредбе

(1) Управа за спречавање прања новца образује се као орган управе у саставу министарства надлежног за послове финансија.

(2) Управа обавља финансијско-информационе послове: прикупља, обрађује, анализира и прослеђује надлежним органима информације, податке и документацију коју прибавља у складу са овим законом и врши друге послове који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма у складу са законом.

Члан 73 Тражење података од обвезника

(1) Ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, може од обвезника да захтева:

1) податке из евиденција о странкама и трансакцијама које обвезник води на основу члана 99. став 1. овог закона;
2) податке о новцу и имовини странке код обвезника;
3) податке о промету новца или имовине странке код обвезника;
4) податке о другим пословним односима странке успостављеним код обвезника;
5) друге податке и информације потребне за откривање или доказивање прања новца или финансирања тероризма.

(2) Управа може да захтева од обвезника и податке и информације из става 1. овог члана који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

(3) У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, обвезник је дужан да Управи, на њен захтев, достави сву потребну документацију.

(4) Обвезник је дужан да податке, информације и документацију из овог члана Управи достави без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева, или омогући Управи директан електронски приступ тим подацима, информацијама или документацији, без накнаде. Управа може у захтеву одредити и краћи рок за достављање података, информација и документације ако је то неопходно ради доношења одлуке о привременом обустављању извршења трансакције или у другим хитним случајевима.

(5) Под условима из члана 47. став 5. овог закона друштво за ревизију и самостални ревизор, предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга нису дужна да доставе податке, информације и документацију на захтев Управе из овог члана. У том случају дужни су да Управу без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, писмено обавесте о разлозима због којих нису поступили у складу са захтевом Управе.

(6) Управа може, због обимности документације или из других оправданих разлога, обвезнику да одреди и дужи рок за достављање документације или да ту документацију прегледа код обвезника. Запослени у Управи који прегледа ту документацију легитимише се службеном легитимацијом и службеном значком са идентификационим бројем.

(7) Образац службене легитимације и изглед службене значке прописује Министар.

(8) Подаци, информације и документација из овог члана достављају се на начин који прописује Министар, на предлог Управе.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 74 Тражење података од надлежних државних органа и ималаца јавних овлашћења

(1) Управа може, ради оцене да ли у вези са одређеним трансакцијама или одређеним лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, да од државних органа, организација и лица којима су поверена јавна овлашћења, захтева податке, информације и документацију који су потребни за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма.

(2) Управа може од органа и организација из става 1. овог члана да захтева податке, информације и документацију који су потребни за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма, а који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица у вези са којима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

(3) Органи и организације из става 1. овог члана дужни су да Управи, у писменој форми, доставе тражене податке, у року од осам дана од дана пријема захтева или да омогуће Управи директан електронски приступ подацима и информацијама, без накнаде.

(4) Управа може, у хитним случајевима захтевати достављање података у року краћем од рока из става 3. овог члана.

Члан 75 Привремено обустављање извршења трансакције

(1) Управа може издати писмени налог обвезнику којим се привремено обуставља извршење трансакције, укључујући и приступ сефу, ако оцени да у вези са трансакцијом или лицем које обавља трансакцију постоји основана сумња да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу, о чему обавештава надлежне органе ради предузимања мера из њихове надлежности.

(2) Директор Управе може, у хитним случајевима, усмено издати налог којим се привремено обуставља извршење трансакције, укључујући и приступ сефу који мора, у писменој форми, потврдити најкасније следећег радног дана.

(3) Привремено обустављање извршења трансакције укључујући и приступ сефу на основу ст. 1. и 2. овог члана може трајати 72 сата од момента привременог обустављања извршења трансакције. Ако рок из овог става пада у нерадне дане, Управа може издати налог којим се тај рок продужава за додатних 48 сати.

(4) За време за које је извршење трансакције укључујући и приступ сефу привремено обустављено обвезник је дужан да се придржава налога Управе који се односе на ту трансакцију или на лице које врши ту трансакцију.

(5) Надлежни органи из става 1. овог члана дужни су да, без одлагања предузму мере из своје надлежности и о томе одмах обавесте Управу.

(6) Ако Управа у року из става 3. овог члана утврди да не постоји основана сумња да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу, дужна је да обавести обвезника да може да изврши трансакцију укључујући и приступ сефу.

(7) Ако Управа у року из става 3. овог члана не обавести обвезника о резултатима спроведених радњи, сматра се да је обвезнику дозвољено да изврши трансакцију укључујући и приступ сефу.

(8) Обвезник може да привремено обустави извршење трансакције укључујући и приступ сефу, најдуже до 72 сата, ако основано посумња да се, у вези са трансакцијом или лицем које врши или за које се врши трансакција, ради о прању новца и ако је то неопходно за благовремено извршавање обавеза из овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 76 Праћење финансијског пословања странке

(1) Ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма може обвезнику издати писмени налог да прати све трансакције или послове тих лица који се врше код обвезника.

(2) Налог из става 1. овог члана Управа може издати и у односу на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

(3) Обвезник је дужан да о свакој трансакцији или послу обавештава Управу у роковима који су одређени у налогу из става 1. овог члана.

(4) Ако у налогу није другачије одређено, обвезник је дужан да Управу о свакој трансакцији или послу обавештава пре извршења трансакције или посла, као и да у обавештењу наведе рок у коме ће се трансакција или посао извршити.

(5) Ако обвезник, због природе трансакције или посла или из других оправданих разлога, не може да поступи у складу са ставом 4. овог члана, дужан је да Управу о тој трансакцији или послу обавести одмах након њиховог извршења, а најкасније наредног радног дана. Обвезник је дужан да у обавештењу наведе разлоге због којих није поступио у складу са ставом 4. овог члана.

(6) Мера из става 1. овог члана траје три месеца од дана издавања налога. Ова мера може се продужавати на по месец дана, а најдуже шест месеци од дана издавања налога.

Члан 77 Иницијатива за покретање поступка у Управи

(1) Ако у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу Управа може започети поступак прикупљања података, информација и документације у складу са овим законом, као и извршити друге радње и мере из своје надлежности и на основу писмене и образложене иницијативе суда, јавног тужиоца, полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војнобезбедносне агенције, Војнообавештајне агенције, Пореске управе, Управе царина, Народне банке Србије, Комисије за хартије од вредности, надлежних инспекција и државних органа надлежних за државну ревизију и борбу против корупције.

(2) Ако у вези са одређеним трансакцијама постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу, државни орган из става 1. овог члана може да тражи од Управе податке и информације потребне за доказивање тих кривичних дела.

(3) Управа није дужна да одговори на захтев државног органа из става 2. овог члана ако постоје објективни разлози за претпоставку да би достављање таквих података и информација негативно утицало на текуће истраге или анализе, или ако би, у изузетним околностима, обелодањивање информација и података било очигледно несразмерно легитимним интересима физичког или правног лица или без значаја за сврхе за које је затражено.

(4) Управа је дужна да одбије покретање поступка на основу иницијативе из става 1. овог члана или захтева из става 2. овог члана ако у њој нису образложени основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и у случајевима када је очигледно да такви основи сумње не постоје.

(5) Управа је дужна да у случају из ст. 3. и 4. овог члана писменим путем обавести подносиоца о разлозима због којих није покренула поступак на основу иницијативе из става 1. овог члана, односно одговорила на захтев из става 2. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 78 Прослеђивање података надлежним органима

Ако Управа на основу добијених података, информација и документације, оцени да у вези са одређеном трансакцијом или лицем постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужна је да у писменој форми о томе обавести надлежне државне органе, ради предузимања мера из њихове надлежности, као и да им достави прикупљену документацију.

Члан 79 Повратна информација

(1) Управа је дужна да обвезника и органе надлежне за вршење надзора из члана 104. овог закона, који су је обавестили о лицу или трансакцији у вези са којима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, обавештава о резултатима до којих су њихова обавештења довела.

(2) Обавештавање из става 1. овог члана односи се на:

1) податке о броју поднетих обавештења о трансакцијама или лицима за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
2) резултате до којих су та обавештења довела;
3) информације које Управа поседује о техникама прања новца и финансирања тероризма и трендовима у тој области;
4) опис случајева из праксе Управе и других надлежних државних органа.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 80 Тражење података од страних држава

(1) Управа може да тражи податке, информације и документацију потребну за спречавање и откривање прања новца или финансирања тероризма од надлежних органа страних држава.

(2) Податке, информације и документацију прибављену на основу става 1. овог члана Управа може користити само за намене одређене овим законом.

(3) Податке, информације и документацију прибављену на основу става 1. овог члана Управа не може да проследи другом државном органу без претходне сагласности државног органа стране државе надлежног за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, који је те податке доставио Управи.

(4) Податке, информације и документацију прибављене на основу става 1. овог члана Управа не може да користи супротно условима и ограничењима која је одредио државни орган стране државе који је те податке доставио Управи.

Члан 81 Достављање података надлежним државним органима страних држава

(1) Податке и информације и документацију у вези са трансакцијама или лицима и њиховим стварним власницима за које постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу, Управа може да достави органима страних држава надлежним за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма на њихов писмени и образложени захтев или на своју иницијативу.

(2) Захтев из става 1. овог члана мора да садржи све релевантне чињенице, основе сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу, разлоге подношења захтева и сврхе у које ће се тражени подаци, информације и документација користити.

(3) Податке о лицима и трансакцијама примљеним у складу са чланом 47. став 2. овог закона који се односе на државу чланицу Европске уније Управа је дужна да без одлагања и бесплатно достави надлежном органу те државе чланице.

(4) Приликом давања одговора на захтев надлежног органа стране државе Управа је дужна да благовремено поступи у складу са свим овлашћењима којима располаже за пријем и анализу података, информација и документације.

(5) Управа може да одбије испуњење захтева из става 1. овог члана или ускрати давање сагласности за прослеђивање из става 7. овог члана ако:

1) би достављање података, информација и документације било несразмерно легитимним интересима физичког или правног лица или Републике Србије;
2) би достављање података, информација и документације угрозило или могло да угрози ток кривичног поступка у Републици Србији;
3) достављање података, информација и документације није у складу са основним принципима правног система Републике Србије.

(6) Управа је дужна да о одбијању захтева или ускраћивању давања сагласности за прослеђивање прибављених података писменим путем обавести државни орган стране државе који је тражио податке, информације и документацију, као и да у том обавештењу наведе разлоге одбијања захтева.

(7) Управа може да одреди услове и ограничења под којима орган стране државе може користити податке, информације и документацију из ст. 1. и 3. овог члана, а сагласност Управе за даље прослеђивање прикупљених информација другом органу стране државе врши се благовремено и у највећој могућој мери.

(8) Размена података, информација и документације из овог члана врши се електронским путем, преко платформе Егмонт групе или преко другог система међународне комуникације који пружа исти или већи ниво заштите и поверљивости података или на други одговарајући начин у складу са међународним споразумом.

(9) На заштиту података, информација и документације које се размењују у складу са овим чланом примењују се одредбе закона којим се уређује заштита података о личности.

(10) Управа је дужна да одреди најмање једно лице као контакт тачку за размену података, информација и документације у складу са одребама овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 82 Привремено обустављање извршења трансакције на захтев надлежног органа стране државе

(1) Управа може, под условима одређеним овим законом и под условом узајамности, издати писмени налог којим се привремено обуставља извршење трансакције и на основу писменог и образложеног захтева државног органа стране државе надлежног за спречавање и откривање прања новца, финансирања тероризма или претходног кривичног дела.

(2) На привремено обустављање извршења трансакције из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 75. овог закона.

(3) Управа може да одбије извршење захтева из става 1. овог члана ако би достављање тих података угрозило или могло да угрози ток кривичног поступка у Републици Србији, о чему писменим путем обавештава надлежни орган стране државе који је тај захтев доставио наводећи разлоге одбијања.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 83 Захтев надлежном органу стране државе за привремено обустављање извршења трансакције

Управа може да тражи од органа стране државе надлежног за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма да привремено обустави извршење трансакције ако у вези са том трансакцијом или лицем које врши ту трансакцију постоји основана сумња да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 84 Спречавање прања новца и финансирања тероризма

Управа обавља послове спречавања прања новца и финансирања тероризма, и то:

1) прати извршавање одредаба овог закона и предузима радње и мере из своје надлежности ради отклањања уочених неправилности;
2) учествује у изради полазних основа за унапређење законског оквира у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма;
3) учествује у изради листе индикатора за препознавање трансакција или лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
4) припрема и даје мишљења о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона, у сарадњи са надзорним органима;
5) припрема и даје препоруке у циљу јединствене примене овог закона и прописа донетих на основу овог закона код обвезника;
6) планира и спроводи обуку запослених у Управи и сарађује код стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника у вези са применом прописа из области спречавања прања новца и финансирања тероризма;
7) иницира закључивање споразума о сарадњи са надлежним државним органима, надлежним органима страних држава и међународним организацијама;
8) закључује споразум о сарадњи са државним органима који обављају послове државне управе у области грађевинарства, као и другим областима које су изложене ризицима од прања новца и финансирања тероризма, и са којима заједнички израђује смернице и препоруке у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма за правна лица и предузетнике који обављају делатност у овим областима;
9) учествује у међународној сарадњи у области откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма;
10) објављује статистичке податке у вези са прањем новца и финансирањем тероризма;
11) обавештава јавност о појавним облицима прања новца и финансирања тероризма;
12) врши друге послове у складу са законом.

Члан 85 Извештавање о раду

(1) Управа подноси извештај о раду Влади најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину.

(2) Извештај из става 1. овог члана обавезно садржи статистичке податке, податке о појавним облицима прања новца или финансирања тероризма, трендове у прању новца или финансирању тероризма, као и податке о активностима Управе.

VIII Контрола преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе

Члан 86 Пријава преноса физички преносивих средстава плаћања

(1) Свако физичко лице које прелази државну границу и при том преноси физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути, дужно је да то пријави надлежном царинском органу.

(2) Пријава из става 1. овог члана садржи податке из члана 100. став 1. овог закона.

(3) Министар прописује облик и садржину обрасца пријаве, начин подношења и попуњавања пријаве, као и начин обавештавања о овој обавези физичких лица која прелазе државну границу.

Члан 87 Царинска контрола

(1) Надлежни царински орган, у вршењу царинске контроле у складу са законом, контролише испуњавање обавезе из члана 86. овог закона.

(2) Надлежни царински орган контролише да ли се физички преносива средства плаћања налазе у поштанској пошиљци или пошиљци робе (карго).

Члан 88 Основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма

(1) Ако надлежни царински орган установи да физичко лице преноси преко државне границе физички преносива средства плаћања у износу нижем од износа из члана 86. став 1. овог закона, или та средства буду пронађена у поштанској пошиљци или пошиљци робе (карго), а постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да прикупи податке из члана 100. став 2. овог закона.

(2) Надлежни царински орган привремено одузима физички преносива средства плаћања која нису пријављена, као и када оцени да постоји основана сумња да су та средства, без обзира на њихов износ, у вези са прањем новца или финансирањем тероризма. Надлежни царински орган је дужан да привремено одузета средства плаћања у страној валути депонује на рачун Народне банке Србије или у оставу код Народне банке Србије, а динаре - на рачун Народне банке Србије у року од два радна дана од дана њиховог одузимања. О одузетим физички преносивим средствима плаћања издаје се потврда.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 89 Достављање података Управи

(1) Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 1. овог закона о сваком пријављеном или непријављеном преносу физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у року од три дана од дана тог преноса, а у случају да постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма дужан је да наведе и разлоге за сумњу.

(2) Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 2. овог закона у року из става 1. овог члана у случају преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у износу нижем од износа из члана 86. став 1. овог члана ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

IX Заштита и чување података и вођење евиденција

Члан 90 Забрана дојављивања

(1) Обвезник, односно његови запослени, укључујући и чланове управног, надзорног и другог органа управљања, као и друга лица којима су доступни подаци из члана 99. овог закона, не смеју странци или трећем лицу открити:

1) да су достављени или су у поступку достављања Управи подаци, информације и документација о странци или о трансакцији за које постоји сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
2) да је Управа, на основу чл. 75. и 82. овог закона, издала налог за привремено обустављање извршења трансакције, укључујући и приступ сефу;
3) да је Управа, на основу члана 76. овог закона, издала налог за праћење финансијског пословања странке;
4) да је против странке или трећег лица покренут или би могао бити покренут поступак у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

(2) Забрана из става 1. овог члана не односи се на случајеве:

1) када су подаци, информације и документација које у складу са овим законом прикупља и води обвезник потребни за утврђивање чињеница у кривичном поступку и ако те податке тражи надлежни суд у складу са законом;
2) ако податке из тачке 1. овог става тражи орган из члана 104. овог закона у поступку надзора над применом одредаба овог закона;
3) ако предузеће за ревизију, овлашћени ревизор, правно или физичко лице које пружа рачуноводствене услуге или услуге пореског саветовања покуша да одврати странку од незаконите делатности;
4) када обвезник поступа у складу са чланом 48. став 2. овог закона;
5) код размене информација између два или више обвезника из члана 4. став 1. тач. 1)–7), тач. 9)–11), тач. 13)–16) и 17)–18) и ст. 2. и 3. овог закона у случајевима који се односе на исту странку и исту трансакцију, под условом да су то обвезници из Републике Србије или треће државе која прописује обавезе у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма које су еквивалентне обавезама прописаним овим законом, да се баве истом делатношћу, као и да подлежу обавезама чувања професионалне тајне и података о личности.
6) код размене информација између обвезника из члана 4. став 1. тач. 9), 14) и 15) и ст. 2 и 3. овог закона и обвезника из трећих земаља које прописују обавезе еквивалентне обавезама утврђеним овим законом, који обављају професионалне активности, било као запослени или не, у оквиру истог правног лица или веће структуре којој то лице припада и која има заједничко власништво, управу или контролу усклађености.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 91 Тајност података

(1) Подаци, информације и документација које Управа прикупи у складу са овим законом представљају тајне податке у смислу закона који уређује одређивање и заштиту тајних података.

(2) Достављање података, информација и документације из става 1. овог члана надлежним државним органима и страним државним органима надлежним за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма врши се у складу са одредбама закона који уређује одређивање и заштиту тајних података и прописима донесеним на основу тог закона.

(3) Када обвезник доставља податке, информације и документацију Управи, кореспондентској банци у складу са чланом 36. овог закона, у складу са чл. 11–15в овог закона, трећем лицу у складу са чл. 30–32. овог закона, пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву тог обвезника или када податке, информације или документацију размењује у оквиру групе у складу са чланом 48. овог закона, не сматра се да је повредио обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне.

(4) Приликом размене податка из става 3. овог члана обвезник је дужан да посебно води рачуна о спровођењу забране дојављивања из члана 90. овог закона.

(5) Обвезник је дужан да примењује одредбе овог закона без обзира на обавезу чувања професионалне тајне.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020

Члан 92 Искључење од одговорности

(1) Обвезник, односно његови запослени нису одговорни за штету, осим ако се докаже да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом, учињену странкама и трећим лицима ако, у складу са овим законом:

1) прибављају и обрађују податке, информације и документацију о странкама;
2) доставе Управи податке, информације и документацију о својим странкама;
3) изврше налог Управе за привремено обустављање извршења трансакције или за праћење финансијског пословања странке;
4) привремено обуставе извршење трансакције у складу са одредбом члана 75. став 8. овог закона.

(2) Обвезник односно његови запослени не одговарају дисциплински или кривично за кршење обавезе чувања пословне, банкарске и професионалне тајне ако:

1) податке, информације и документацију доставе Управи у складу са овим законом;
2) обрађују податке, информације и документацију у циљу провере странака и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Члан 93 Заштита интегритета овлашћеног лица и запослених

(1) Обвезник је дужан да предузме неопходне мере како би заштитио овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од изложености претњама, насилним или репресивним радњама или било којим другим непријатељским радњама, а нарочито од неповољних или дискриминаторних радњи усмерених на њихов физички или психички интегритет на радном месту.

(2) Овлашћено лице и запослени према коме је предузета било која радња из става 1. овог члана због спровођења одредаба овог закона имају право на судску заштиту у складу са законом.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 94 Коришћење података, информација и документације

Управа, други надлежни државни орган или ималац јавних овлашћења, обвезник и њихови запослени могу податке, информације и документацију прибављену на основу овог закона користити само за намене одређене законом.

Члан 95 Рок за чување података код обвезника

(1) Обвезник је дужан да податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком, извршеном анализом ризика и извршеном трансакцијом, прибављене у складу са овим законом, као и досије странке, пословну кореспонденцију и резултате било које анализе коју је извршио у вези са странком чува пет година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу.

(2) Обвезник је дужан да у року из става 1. овог члана чува и видео-звучни запис утврђивања и провере идентитета који је настао у поступку видео-идентификације у складу са прописом из члана 18. став 8, члана 19. став 7. и члана 21. став 7. овог закона.

(3) Обвезник је дужан да податке и документацију о овлашћеном лицу, заменику овлашћеног лица, стручном оспособљавању запослених и извршеним унутрашњим контролама чува пет година од дана престанка дужности овлашћеног лица, извршеног стручног оспособљавања или извршене унутрашње контроле.

(4) Обвезник је дужан да са подацима из ст. 1–3. овог члана поступа у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, и дужан је да те податке избрише након истека рока из ст. 1. и 3. овог члана.

(5) Изузетно од става 4. овог члана, обвезник податке из тог става може чувати, односно на други начин обрађивати након истека рока из ст. 1. и 3. овог члана, само под условом да се ради о подацима које користе надлежни државни органи у посебне сврхе у смислу закона из тог става.

(6) Продужење периода чувања података из става 5. овог члана врши се на основу детаљне процене надлежних органа о неопходности и пропорционалности таквог продужења и утврђивања да је такво продужење оправдано у сврхе спречавања, откривања или истраге прања новца или финансирања тероризма. Продужени период чувања не сме да прелази додатних пет година.

(7) Обвезник је дужан да чува податке из овог члана у складу са овим законом и да их за намене одређене овим законом достави уредно и без одлагања на захтев органа надлежног за вршење надзора из члана 104. овог закона, Управе или другог надлежног органа, при чему је дужан да обезбеди да се та достава изврши коришћењем сигурних начина комуникације и тако да се обезбеди пуна поверљивост захтева надлежног органа.”

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 96 Рок за чување података код надлежног царинског органа

Надлежни царински орган дужан је да податке прикупљене у складу са овим законом чува најмање десет година од дана њиховог прибављања.

Члан 97 Рок за чување података код Управе

Управа је дужна да податке из евиденција које води у складу са овим законом чува најмање десет година од дана њиховог добијања.

Члан 98 Вођење евиденција

(1) Обвезник води евиденцију података:

1) о странкама, као и пословним односима и трансакцијама из члана 8. овог закона;
2) достављених Управи у складу са чланом 47. овог закона.

(2) Надлежни царински орган води евиденције о:

1) пријављеним и непријављеним преносима физички преносивих средстава плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути преко државне границе;
2) преносима или покушајима преноса физички преносивих средстава плаћања у износу нижем од 10.000 евра у динарима или страној валути преко државне границе ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Члан 99 Садржина евиденција које води обвезник

(1) Евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама из члана 98. став 1. тачка 1) овог закона садржи:

1) пословно име и правну форму, адресу, седиште, матични број и порески идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) правног лица или предузетника које успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција;
2) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ заступника, пуномоћника или прокуристе који у име и за рачун странке – правног лица, лица страног права, предузетника, траста или лица грађанског права успоставља пословни однос или врши трансакцију, као и врсту и број личног документа, датум и место издавања;
3) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, његовог законског заступника и пуномоћника, као и предузетника који успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања;
4) име и презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште физичког лица које улази у играчницу или приступа сефу;
5) сврху и намену пословног односа, као и информацију о делатности и пословним активностима странке;
6) датум успостављања пословног односа, односно датум и време уласка у играчницу или приступа сефу;
7) датум и време извршења трансакције;
8) износ трансакције и валуту у којој је трансакција извршена;
9) намену трансакције, као и име и презиме и пребивалиште, односно пословно име и седиште лица коме је трансакција намењена;
10) начин вршења трансакције;
11) податке и информације о пореклу имовине која је предмет или која ће бити предмет пословног односа или трансакције;
12) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
13) име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке;
14) назив лица грађанског права;
15) адресу дигиталне имовине;
16) имена чланова највишег руководства правног лица, лица страног права, траста или лица грађанског права с којим се успоставља пословни однос или врши трансакција;
17) акта и другу документацију на основу које је основано и уређено пословање правног лица, лица страног права, траста или лица грађанског права с којим се успоставља пословни однос или врши трансакција: статут, уговори о оснивању или друга документација која садржи информације о власништву, управљању и контроли над тим лицем.

(2) Евиденција података достављених Управи у складу са чланом 47. овог закона садржи податке из става 1. овог члана.

(3) Евиденција података из става 1. овог члана садржи и видео-звучни запис који је настао у поступку видео-идентификације у складу са прописом из члана 18. став 8, члана 19. став 7. и члана 21. став 7. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020, 94/2024

Члан 100 Садржина евиденција које води надлежни царински орган

(1) Евиденција о пријављеним и непријављеним преносима физички преносивих средстава плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути преко државне границе садржи:

1) име и презиме, пребивалиште, датум и место рођења и држављанство лица које преноси та средства, као и број пасоша, датум и место издавања;
2) пословно име, адресу и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и држављанство власника тих средстава, односно лица за које се врши пренос тих средстава преко државне границе, као и број пасоша, датум и место издавања;
3) пословно име, адресу и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и држављанство примаоца тих средстава;
4) врсту физички преносивих средстава плаћања;
5) износ и валуту физички преносивих средстава плаћања која се преносе;
6) порекло физички преносивих средстава плаћања која се преносе;
7) намену за коју ће та средства бити употребљена;
8) место, датум и време преласка државне границе;
9) превозно средство које се користи за пренос тих средстава;
10) маршруту (земља поласка и датум поласка, земља транзита, земља доласка и датум доласка), транспортно предузеће и референтни број (нпр. број лета);
11) податак о томе да ли су физички преносива средства плаћања пријављена или нису.

(2) Евиденција о преносу физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у износу нижем од 10.000 евра у динарима или страној валути ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма садржи:

1) име, презиме, пребивалиште, датум и место рођења и држављанство лица које пријави или не пријави пренос тих средства;
2) пословно име и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште и држављанство власника тих средстава, односно лица за које се врши пренос тих средстава преко државне границе;
3) пословно име, адресу и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и држављанство примаоца тих средстава;
4) врсту физички преносивих средстава плаћања;
5) износ и валута физички преносивих средстава плаћања која се преносе;
6) порекло физички преносивих средстава плаћања која се преносе;
7) намену за коју ће та средства бити употребљена;
8) место, датум и време преласка државне границе;
9) превозно средство које се користи за пренос тих средстава;
10) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Члан 101 Садржина евиденција које води Управа

(1) Евиденција налога за привремено обустављање извршења трансакције садржи:

1) пословно име обвезника коме је издат налог;
2) датум и време издавања налога;
3) износ и валуту трансакције чије извршење је привремено обустављено;
4) име и презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и ЈМБГ физичког лица које тражи извршење трансакције чије извршење је привремено обустављено;
5) име и презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, адресу и седиште правног лица које је прималац средстава, или податке о рачуну на који се средства трансферишу;
6) податке о државном органу који је обавештен о привременом обустављању извршења трансакције.

(2) Евиденција издатих налога за праћење финансијског пословања странке садржи:

1) пословно име обвезника коме је издат налог;
2) датум и време издавања налога;
3) име и презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и ЈМБГ физичког лица односно, пословно име, адресу и седиште правног лица у односу на које је издат налог.

(3) Евиденција о иницијативама из члана 77. овог закона садржи:

1) име и презиме, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, седиште, матични број и ПИБ правног лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
2) податке о трансакцији за коју постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (износ трансакције, валута, датум, односно период извршења трансакције);
3) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

(4) Евиденција података прослеђених надлежним државним органима у складу са чланом 78. овог закона садржи:

1) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, седиште, матични број и ПИБ правног лица у вези са којима је Управа надлежном државном органу доставила податке, информације и документацију;
2) податке о трансакцији за коју постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (износ трансакције, валута, датум, односно време извршења трансакције);
3) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
4) податке о органу коме су ти подаци достављени.

(5) Евиденција података примљених и достављених у складу са чл. 80. и 81. овог закона садржи:

1) назив државе или органа којима Управа доставља или тражи податке, информације и документацију;
2) податке о трансакцијама или лицима о којима Управа доставља или тражи податке из става 1. овог члана.

Члан 102 Садржина евиденција које воде надлежни државни органи

(1) Евиденција података о прекршајима, привредним преступима и кривичним делима из члана 71. ст. 4–7. овог закона садржи:

1) датум подношења пријаве, подизања оптужнице, односно покретања поступка;
2) име, презиме, датум и место рођења односно пословно име и седиште пријављеног или оптуженог лица, односно лица против кога је покренут поступак;
3) правну квалификацију дела и место, време и начин извршења радње дела;
4) правну квалификацију претходног дела и место, време и начин извршења радње тог дела;
5) врсту и висину привремено или трајно одузете имовинске користи која је прибављена кривичним делом, привредним преступом, односно прекршајем;
6) врсту и висину казне;
7) последњу одлуку донету у поступку у тренутку извештавања;
8) податке о примљеним и послатим замолницама у вези са кривичним делима прања новца и финансирања тероризма или претходним делима;
9) податке о примљеним и послатим захтевима за привремено или трајно одузимање противправне имовинске користи без обзира на врсту кривичног дела, привредног преступа, односно прекршаја;
10) податке о примљеним и послатим захтевима за екстрадицију у вези са кривичним делима прања новца и финансирања тероризма.

(2) Евиденција о прекршајима и изреченим мерама у вршењу надзора из члана 104. овог закона садржи:

1) име, презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, држављанство и ЈМБГ физичког лица, а за одговорно и овлашћено лице у правном лицу и радно место и послове које врши;
2) пословно име, адресу, седиште, матични број и ПИБ правног лица;
3) опис прекршаја, односно недостатака;
4) податке о изреченим мерама.

(3) Евиденција о обавештењима из чл. 112. и 112а овог закона садржи:

1) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, седиште, матични број и ПИБ правног лица на које се односе чињенице које су у вези или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма;
2) податке о трансакцији на коју се односе чињенице које су у вези или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма (износ трансакције, валута, датум, односно време извршења трансакције);
3) опис чињеница које су у вези или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 103 Садржина евиденција које води адвокат, односно јавни бележник

Евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама које води адвокат, односно јавни бележник на основу члана 62. овог закона садржи:

1) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врсту, број, место и датум издавања личног документа физичког лица и предузетника, односно пословно име, адресу, седиште, матични број и ПИБ правног лица и предузетника за које адвокат врши услуге;
2) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врсту, број, место и датум издавања личног документа заступника правног лица или законског заступника или пуномоћника физичког лица који у име и за рачун тог правног или физичког лица успоставља пословни однос или врши трансакцију;
3) име и презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке за коју адвокат, односно јавни бележник врши услугу, као и изјаву странке да делује у своје име;
4) сврху и намену пословног односа, као и информацију о делатности странке;
5) датум успостављања пословног односа;
6) датум вршења трансакције;
7) износ трансакције и валуту у којој је трансакција извршена;
8) намену трансакције, као и име и презиме и пребивалиште, односно пословно име и седиште лица коме је трансакција намењена;
9) начин вршења трансакције;
10) податке и информације о пореклу имовине која је предмет или која ће бити предмет пословног односа или трансакције;
11) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица и предузетника, односно пословно име, адресу и седиште, матични број и ПИБ правног лица и предузетника за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
12) податке о трансакцији у вези са којом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (износ и валута у којој се трансакција врши, датум и време вршења трансакције);
13) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 103а Јединствени регистар сефова

(1) Народна банка Србије у електронском облику води Јединствени регистар сефова.

(2) Јединствени регистар сефова садржи следеће податке о кориснику сефа који је физичко лице:

1) датум закључења и престанка уговора о сефу, као и период на који је тај уговор закључен;
2) име и презиме корисника сефа;
3) јединствени матични број грађана, односно другу одговарајућу идентификациону ознаку за корисника који нема држављанство Републике Србије (нпр. број пасоша или евиденциони број који одређује надлежни државни орган);
4) адресу пребивалишта, односно боравишта корисника сефа;
5) податке из тач. 2)–4) овог става о лицима која су овлашћена да приступају сефу корисника.

(3) Јединствени регистар сефова садржи следеће податке о кориснику сефа који је правно лице:

1) датум закључења и престанка уговора о сефу, као и период на који је тај уговор закључен;
2) пословно име или скраћено пословно име корисника сефа;
3) адресу седишта корисника сефа;
4) матични број корисника сефа;
5) порески идентификациони број корисника сефа;
6) друге податке које пропише Народна банка Србије.

(4) Банке које корисницима стављају на употребу сефове дужне су да Народној банци Србије редовно достављају податке из ст. 2. и 3. овог члана и одговарају за тачност тих података.

(5) Народна банка Србије одговара за истоветност података из става 4. овог члана с подацима у Јединственом регистру сефова.

(6) Подаци из Јединственог регистра сефова нису јавно доступни и на њих се примењују прописи којима се уређују банкарска тајна и заштита података о личности.

(7) Народна банка Србије прописује ближе услове и начин вођења Јединственог регистра сефова, начин и рокове достављања података који се воде у том регистру, као и начин остваривања увида у те податке.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 103б Јединствени регистар корисника новчане дознаке

(1) Народна банка Србије у електронском облику води Јединствени регистар корисника платне услуге извршавања новчане дознаке (у даљем тексту: Јединствени регистар корисника новчане дознаке).

(2) Јединствени регистар корисника новчане дознаке садржи следеће податке о кориснику платне услуге извршавања новчане дознаке (у даљем тексту: корисник новчане дознаке):

1) име и презиме корисника новчане дознаке;
2) јединствени матични број грађана, односно другу одговарајућу идентификациону ознаку за корисника новчане дознаке који нема држављанство Републике Србије (нпр. број пасоша или евиденциони број који одређује надлежни државни орган);
3) адресу пребивалишта, односно боравишта корисника новчане дознаке.

(3) Банке и друга лица која, у складу са законом, пружају платну услугу извршавања новчане дознаке дужни су да Народној банци Србије редовно достављају податке из става 2. овог члана и одговарају за тачност тих података.

(4) Народна банка Србије одговара за истоветност података из става 3. овог члана с подацима у Јединственом регистру корисника новчане дознаке.

(5) Подаци из Јединственог регистра корисника новчане дознаке нису јавно доступни и на њих се примењују одредбе закона којим се уређује пружање платних услуга које се односе на пословну тајну, као и одредбе прописа којима се уређује заштита података о личности.

(6) Народна банка Србије прописује ближе услове и начин вођења Јединственог регистра корисника новчане дознаке, начин достављања података који се воде у том регистру, као и начин остваривања увида у те податке.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

X Надзор

Члан 104 Органи надлежни за вршење надзора и њихова овлашћења

(1) Надзор над применом овог закона од стране обвезника, адвоката и јавних бележника дужни су да врше:

1) Управа;
2) Народна банка Србије;
3) Комисија за хартије од вредности;
4) орган надлежан за надзор у области пореског саветовања;

(2) 4а) орган надлежан за надзор у области игара на срећу;

5) министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине;
6) Адвокатска комора Србије;
7) министарство надлежно за послове поштанског саобраћаја;
8) Јавнобележничка комора.

(3) Ако орган из става 1. овог члана у вршењу надзора утврди постојање неправилности или незаконитости у примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона, овлашћен је да предузме једну или више од следећих мера:

1) да објави на својој презентацији јавно обавештење којим је одређено физичко и/или правно лице код којег је утврђено постојање тих неправилности или незаконитости, као и врста, односно природа повреда закона и/или других прописа;
2) да захтева да се престане с таквим понашањем и уздржи од његовог понављања, односно захтева отклањање незаконитости, неправилности и недостатака у року који сам одреди;
3) да поднесе захтев надлежном органу за покретање одговарајућег поступка, укључујући кривични поступак, и о томе без одлагања обавести Управу;
4) да привремено забрани обављање функције лицу које је Члан органа управљања обвезника или привремено забрани било којем другом физичком лицу одговорном за повреду да буде именован на ту функцију или врши те функције код обвезника;
5) да, у случају озбиљних, системских или понављајућих незаконитости или неправилности, изрекне новчану казну као управну меру до двоструко већег износа од износа користи која је остварена повредом овог закона, а ако се та корист не може утврдити, у износу до 120 милиона динара;
6) предузме друге мере и радње за које је законом овлашћен.

(4) Изузетно од става 2. тачка 5) овог члана, новчана казна која се изриче обвезнику који је финансијска институција може се утврдити у износу до 600 милиона динара или у износу до 10% укупног прихода тог обвезника оствареног у претходној години, односно 600 милиона динара ако је тај обвезник физичко лице.

(5) Надзор из става 1. овог члана обухвата и надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона у огранцима и пословним јединицама обвезника у трећим државама, који се врши у сарадњи са надлежним органима тих трећих држава.

(6) Орган из става 1. овог члана, уколико на основу закона даје дозволе за рад обвезника, односно овлашћења за обављање послова обвезника, може привремено или трајно да забрани обављање делатности обвезника, односно да обвезнику одузме дозволу или овлашћење за обављање послова, у нарочито оправданим случајевима, укључујући налог обвезнику да укине вршење послова у својим огранцима или пословним јединицама у трећим државама, односно одбије или не дозволи отварање огранка или пословне јединице у трећој држави.

(7) Орган из става 1. овог члана приликом вршења надзора спроводи приступ заснован на процени ризика. У вршењу надзора орган из става 1. овог члана је дужан да:

1) има јасну слику о ризицима од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење у Републици Србији;
2) има директан и индиректан приступ свим релевантним информацијама о специфичним домаћим и међународним ризицима везаним за странке и услуге обвезника;
3) прилагођава динамику надзора и мере предузете у надзору са ризиком од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење код обвезника, као и са процењеним ризиком у Републици Србији.

(8) Процењени ризик од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење код обвезника из става 4. овог члана, укључујући и ризик од непримењивања радњи и мера на основу овог закона и закона којим се уређује ограничавање располагања имовином у циљу спречавања тероризма и ширења оружја за масовно уништење, орган из става 1. овог члана преиспитује периодично, као и када код обвезника дође до значајне промене управљачке или организационе структуре или начина рада обвезника.

(9) Орган из става 1. овог члана узима у обзир дискрециону оцену обвезника код процењивања ризика из става 7. овог члана, те може, ако оцени да је потребно, на одговарајући начин ревидирати ту процену и адекватност и примену унутрашњих политика, аката, контрола и процедура.

(10) Органи из става 1. овог члана и други органи надлежни за примену овог закона морају имати на располагању одговарајуће финансијске, људске и техничке ресурсе за обављање њихових послова утврђених овим законом. Ови органи су дужни да обезбеде да се за обављање тих послова ангажују запослени високог интегритета и одговарајућег знања и искуства, као и да они одржавају и поступају у складу са највишим професионалним стандардима, укључујући прописе и стандарде о поверљивости података, заштити података и спречавању сукоба интереса.

(11) Органи из става 1. овог члана надлежни за вршење надзора над финансијским институцијама могу, у складу с чланом 112а овог закона и сразмерно њиховим потребама, са органима стране државе надлежним за вршење тог надзора, поред података из тог члана, размењивати и следеће податке, информације и документацију:

1) податке из пруденцијалног надзора, у складу с међународним стандардима који се односе на те финансијске институције, као што су подаци о пословању финансијске институције, њеном стварном власништву и управљању, као и о условима подобности за лица у тим институцијама (енг. фит анд пропернесс);
2) податке који се односе на спречавање прања новца и финансирања тероризма, као што су интерне процедуре и политике финансијске институције у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, подаци о мерама познавања и праћења странке, досијеи странака, подаци о рачунима и трансакцијама и узорци из надзора над тим институцијама који се односи на спречавање прања новца и финансирања тероризма.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024, 19/2025

Члан 104а Одмеравање мера и казни и њихово објављивање

При одређивању врсте и висине мера и казни за повреде овог закона и подзаконских аката донетих на основу овог закона, органи из члана 104. овог закона узимају у обзир све релевантне околности, укључујући, ако је применљиво:

1) тежину и трајање повреде;
2) степен одговорности физичког или правног лица које је одговорно за ту повреду;
3) финансијску снагу физичког или правног лица које је одговорно за ту повреду, које може узети у обзир укупне приходе одговорног правног или физичког лица на годишњем нивоу;
4) корист прибављену том повредом, ако је то могуће утврдити;
5) губитке или штету за трећа лица који су проузроковани том повредом, ако је то могуће утврдити;
6) степен сарадње одговорног физичког или правног лица с надлежним органом;
7) претходне повреде овог закона или других прописа у области спречавања прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење које је извршило одговорно физичко или правно лице.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 104б Одлучивање надзорног органа

(1) Орган из члана 104. став 1. овог закона доноси решење о управној ствари која се односи на мере које се предузимају у складу са овим законом.

(2) Решење из става 1. овог члана је коначно.

(3) Против решења из става 1. овог члана може се водити управни спор, али тужба против овог решења не може спречити ни одложити његово извршење.

(4) У управном спору против решења из става 1. овог члана суд може решити управну ствар за чије је решавање овим законом утврђена надлежност надзорног органа, осим у случају решења Народне банке Србије и Комисије за хартије од вредности у складу са одредбама посебних закона.

(5) Приходи од изречених новчаних казни из члана 104. ст. 2. и 3. овог закона су приходи буџета Републике Србије, осим прихода од новчаних казни које су изрекле Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности који представљају приходе тих органа.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 105 Надлежност Управе у надзору

(1) Управа врши посредан и непосредан надзор над применом овог закона код обвезника из члана 4. став 1. тач. 13), 14), 19) подтач. (1) и (2) и става 4. овог закона.

(2) Приликом вршења надзора запослени у Управи који се баве пословима надзора се легитимишу службеном легитимацијом и значком.

(3) Посредан надзор спроводи се контролом документације коју обвезници достављају Управи на њен захтев, одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања захтева.

(4) Непосредан надзор покреће се и води по службеној дужности, а спроводи се увидом у пословне књиге и другу документацију обвезника, који врше запослени у Управи.

(5) Ради обављања надзора, Управа сачињава контролне листе, које објављује на званичној интернет страници Управе. Садржај контролних листи се преиспитује најмање два пута годишње.

(6) На поступак непосредног надзора сходно се примењује закон којим се уређује инспекцијски надзор.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 106 Посредан надзор

(1) Обвезник је дужан да Управи достави податке, информације и документацију који су неопходни за вршење надзора одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања захтева.

(2) У циљу обављања послова из става 1. овог члана може се донети закључак.

(3) Против закључка из става 2. овог члана није дозвољена жалба.

Члан 107 Непосредан надзор

(1) Непосредан надзор се спроводи на основу плана надзора, који се сачињава на годишњем нивоу. План надзора се означава степеном тајности.

(2) Директор Управе или лице које он одреди, на основу годишњег плана надзора, издаје писмени налог. Надзор почиње уручењем налога за надзор надзираном субјекту, односно лицу које је присутно.

(3) Ако надзирани субјект, односно присутно лице одбија уручење налога, сматра се да надзор почиње показивањем налога и предочавањем његове садржине надзираном субјекту, односно присутном лицу.

(4) Када у складу са законом налог није издат, надзор почиње предузимањем прве радње запосленог у Управи са тим циљем.

(5) Запослени у Управи може о свом доласку обавестити обвезника.

(6) Запослени у Управи је дужан да о извршеном непосредном надзору сачини записник, у року од 15 дана од дана завршетка надзора и достави га обвезнику. Записник садржи налаз и предложене, односно наложене мере.

(7) Обвезник може да достави Управи примедбе на записник из става 6. овог члана у року од 15 дана од дана достављања записника.

(8) Ако запослени у Управи утврди да су примедбе на записник основане, сачињава допуну записника.

(9) Допуна записника доставља се обвезнику, који има право да у року од осам дана од дана достављања допуне записника достави Управи своје примедбе.

Члан 108 Закључак

(1) Запослени у Управи, у случају када обвезник онемогући вршење непосредног надзора доноси закључак којим се обвезнику налаже да омогући вршење надзора одмах, а најкасније у року од три дана од дана пријема закључка.

(2) Под онемогућавањем вршења непосредног надзора подразумева се:

1) онемогућавање увида у документацију;
2) достављање намерно или грубом непажњом нетачних података;
3) необезбеђивање запосленом у Управи услова за вршење непосредног надзора;
4) недостављање у одређеном року тражених података и документације, којом је обвезник дужан да располаже.

Члан 109 Надлежност Народне банке Србије у надзору

(1) Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује пословање банака.

(2) Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 2) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује девизно пословање.

(3) Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 4) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима.

(4) Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 5) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује делатност финансијског лизинга.

(5) Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује делатност осигурања.

(6) Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тач. 10), 11) и 16) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга.

(7) Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона који пружа услуге повезане с виртуелним валутама врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује дигитална имовина.

(8) Брисани су ранији ст. 8. и 9. (види члан 13. Закона - 153/2020-33).

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020

Члан 109а Посебна овлашћења надзорних органа

(1) Орган надлежан за вршење надзора из члана 104. овог закона, уколико на основу закона даје дозволе за рад обвезника, односно овлашћења обвезницима ради провере испуњености прописаних услова за давање дозволе за рад, односно овлашћења обвезницима или стицање учешћа код обвезника, као и услова за обављање функције члана органа код обвезника у складу са прописима – могу да у сваком тренутку прибаве податке о осуђиваности, односно неосуђиваности лица у вези с којима се проверава испуњеност тих услова и њихових сарадника из казнене евиденције која се води у складу са законом.

(2) Појам сарадника из става 1. овог члана за поједине категорије обвезника из става 1. овог члана има значење утврђено законом којим се уређује пословање тог обвезника или прописом донетим на основу закона којим се уређује пословање тог обвезника.

(3) Податке из става 1. овог члана орган надлежан за вршење надзора из члана 104. овог закона може користити искључиво у сврхе за које су прибављени и не сме их саопштавати нити учинити доступним трећим лицима.

(4) Органи надлежни за вршење надзора над обвезницима из члана 4. ст. 2. и 3. овог закона дужни су да предузму неопходне мере ради спречавања да лица која су осуђена за кривична дела у релевантним областима и њихови сарадници буду чланови органа управљања или стварни власници обвезника, ако је посебним законом уређена могућност пословања тих обвезника у форми правног лица.

(5) Појам сарадника из става 4. овог члана има значење утврђено законом којим се уређује рачуноводство.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 110 Остали органи надлежни за вршење надзора

(1) Комисија за хартије од вредности врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона, када се ради о кастоди и пословима овлашћене банке, члана 4. став 1. тач. 3) и 7) овог закона, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, законом којим се уређује преузимање акционарских друштава и законом којим се регулише пословање инвестиционих фондова, члана 4. став 1. тачка 9) овог закона, у складу са законом којим се уређује делатност ревизора, члана 4. став 1. тачка 17) овог закона који пружа услуге повезане с дигиталним токенима, у складу са законом којим се уређује дигитална имовина и члана 4. став 1. тачка 18) овог закона, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала.

(2) Орган надлежан за надзор у области пореског саветовања врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 15) овог закона, у складу са законом којим се уређује надлежност и организација тог органа.

(3) Орган надлежан за надзор у области игара на срећу врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 8) овог закона, у складу са законом којим се уређује надлежност и организација тог органа.

(4) Министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тач. 12) и 19) подтач. (3) и (4) овог закона, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор.

(5) Адвокатска комора Србије врши надзор над применом овог закона од стране адвоката.

(6) Министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине врши надзор над применом одредбе члана 46. став 1. овог закона.

(7) Надзорни органи из члана 104. овог закона врше надзор над применом члана 46. став 2. овог закона из оквира своје надлежности.

(8) Министарство надлежно за послове поштанског саобраћаја врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 16а).

(9) Јавнобележничка комора врши надзор над применом овог закона од стране јавних бележника.

(10) Брисан је ранији став 8. (види члан 61. Закона - 91/2019-64)

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020, 92/2023, 94/2024, 19/2025

Члан 111 Обавештавање о предузетим мерама у надзору

(1) Органи из члана 104. овог закона дужни су да о предузетим мерама у извршеном надзору, о утврђеним неправилностима и незаконитостима, као и о другим значајним чињеницама у вези са надзором одмах, у писменој форми, обавесте Управу, као и да доставе примерак донетог акта.

(2) Обавештење из става 1. овог члана садржи податке из члана 102. став 2. овог закона.

(3) Орган који је утврдио неправилности и незаконитости о томе обавештава и друге органе из члана 104. ако су од значаја за њихов рад.

(4) Органи надлежни за вршење надзора дужни су да један другом на захтев доставе све податке и информације потребне за вршење надзора над применом овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 112 Обавештавање о чињеницама које су у вези са прањем новца и финансирањем тероризма

(1) Органи надлежни за вршење надзора дужни су да у писменој форми обавесте Управу, ако у вршењу послова из свог делокруга утврде, односно открију чињенице које су или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

(2) Брисани су ранији став 2. и 3. (види члан 63. Закона - 91/2019-64)

Члан 112а Међународна сарадња органа надлежних за вршење надзора

(1) Орган надлежан за вршење надзора из члана 104. овог закона може, на своју иницијативу или на основу писменог и образложеног захтева органа стране државе надлежног за вршење надзора, размењивати податке, информације и документацију у вези са:

1) прописима из области у којој послује обвезник над којим тај орган врши надзор, као и другим релевантним прописима за вршење надзора;
2) сектором у коме послује обвезник над којим тај орган врши надзор;
3) вршењем надзора над обвезником;
4) трансакцијама или лицима за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма или другим кривичним делом на основу кога је стечен приход који може бити употребљен за прање новца или финансирање тероризма.

(2) Начин достављања података, информација и документације органи из става 1. овог члана могу уредити међусобним закључивањем споразума.

(3) Органи надлежни за вршење надзора из става 1. овог члана, у складу са начелима узајамности и чувања поверљивих информација, могу међусобно да траже помоћ да у оквиру својих овлашћења спроведу надзор над обвезником који је део групе, а који послује у држави од које се помоћ тражи.

(4) Органи из става 1. овог члана податке, информације и документацију користе само:

1) за обављање својих дужности у складу са овим законом;
2) у случају жалбе или других правних средстава која се изјављују против одлуке органа надлежног за вршење надзора, укључујући судске поступке.

(5) Орган надлежан за вршење надзора из става 1. овог члана који је утврдио неправилности и незаконитости из члана 111. став 1. овог закона о томе обавештава и друге органе из члана 104. овог закона ако су те неправилности, односно незаконитости од значаја за њихов рад.

(6) Орган надлежан за вршење надзора из става 1. овог члана не може откривати и размењивати са трећим лицима податке, информације и документацију које је добио у оквиру сарадње из овог члана без изричите сагласности органа надлежног за надзор који му је те информације, податке или документацију доставио, нити их може користити у другу сврху осим оне за коју му је тај орган дао сагласност – изузев у оправданим околностима у складу са законом, при чему ће о томе одмах обавестити тај орган.

(7) Обавеза чувања професионалне тајне, односно поверљивости података у складу са одредбама посебних прописа којима се уређују овлашћења и функције органа надлежног за вршење надзора из става 1. овог члана примењује се на сва лица која раде или су радила у том органу.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 113 Пријављивање кршења одредаба овог закона

(1) Орган из члана 104. овог закона је дужан да успостави механизам којим се подстиче пријављивање том органу кршења одредаба овог закона од стране обвезника, односно запослених у обвезнику.

(2) Механизам из става 1. овог члана укључује најмање следеће:

1) поступак за примање пријава о кршењу одредаба овог закона и предузимање активности у вези с тим пријавама;
2) одговарајућу заштиту запосленог код обвезника који пријави кршење одредаба овог закона;
3) одговарајућу заштиту запосленог које је пријављено за кршење одредаба овог закона;
4) заштиту личних података запосленог који пријави кршење одредаба овог закона и запосленог које је пријављено за кршење одредаба овог закона;
5) правила која обезбеђују поверљивост у односу на запосленог који пријави кршење одредаба овог закона, осим ако је то неопходно у циљу истраге или судског поступка.

(3) Обвезник је дужан да интерним актом пропише процедуре за интерно пријављивање за кршење одредаба овог закона кроз посебан, сигуран, независан и анониман канал комуникације, а у складу са величином обвезника и природом његовог пословања.

(4) Обвезник је дужан да по пријави из става 3. овог члана поступа у складу са начелом поверљивости и заштите података о личности, као и да заштити запосленог који је пријавио ту повреду од изложености претњама или застрашивању, а посебно од неповољних или дискриминаторних мера у вези с радним односом. На заштиту тог запосленог примењују се одредбе закона којим се уређује заштита узбуњивача.

(5) Орган из члана 104. овог закона је дужан да успостави поуздан и ефикасан механизам који на сигуран начин омогућава подношење притужбе запосленог због изложености ситуацијама наведеним у ставу 4. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 114 Доношење препорука и смерница

Орган из члана 104. овог закона може, самостално или у сарадњи са другим органима, да донесе препоруке, односно смернице за примену одредаба овог закона.

XI Казнене одредбе

Члан 115

(1) Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона у складу са законом којим се уређује пословање банака.

(2) Народна банка Србије изриче мере обвезнику из члана 4. став 1. тачка 2) овог закона у складу са законом којим се уређује девизно пословање.

(3) Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 4) овог закона у складу са законом којим се уређује пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима.

(4) Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 5) овог закона у складу са законом којим се уређује делатност финансијског лизинга.

(5) Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона у складу са законом којим се уређује делатност осигурања.

(6) Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тач. 10), 11) и 16) овог закона у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга.

(7) Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона који пружа услуге повезане с виртуелним валутама у складу са законом којим се уређује дигитална имовина.

(8) Народна банка Србије обвезницима из ст. 1–7. овог члана изриче мере и казне из члана 104. овог закона за повреде овог закона и подзаконских аката донетих на основу овог закона, а у складу с посебним законима из тих ставова може и предузети мере и изрећи казне из тих закона ако нису обухваћене овим законом.

(9) Поред мера и казни које Народна банка Србије може изрећи обвезницима из ст. 1–7. овог члана за повреде овог закона и подзаконских аката донетих на основу овог закона, као и члановима њихових органа, Народна банка Србије може изрећи меру и/или новчану казну овлашћеном лицу и/или његовом заменику код обвезника из става 1. и ст. 3–7. овог члана за повреде закона из чл. 117–120. овог закона, као и за друга поступања супротна одредбама овог закона или подзаконским актима донетим на основу овог закона – сходном применом одредаба посебног закона којима се уређује пословање тих обвезника које се односе на предузимање мера и изрицање новчаних казни члановима органа тих обвезника.

(10) У складу са ставом 9. овог члана, а изузетно од одредаба закона којим се уређује дигитална имовина, за повреде овог закона и подзаконских аката донетих на основу овог закона Народна банка Србије може изрећи новчану казну члану управе, руководиоцу, овлашћеном лицу и/или његовом заменику код обвезника из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона у износу већем од 1.000.000 динара, и то до износа дванаестоструког износа просечне месечне зараде, односно накнаде које је то лице примило за вршење ове функције у последња три месеца пре доношења решења, односно престанка функције код тог обвезника ако у време доношења решења то лице више није обављало функцију.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020, 94/2024, 19/2025

Члан 115а

(1) Комисија за хартије од вредности изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона који пружа услуге повезане с дигиталним токенима у складу са законом којим се уређује дигитална имовина.

(2) Комисија за хартије од вредности обвезнику из става 1. овог члана изриче мере и казне и из члана 104. овог закона за повреде овог закона и подзаконских аката донетих на основу овог закона, а у складу с посебним законом из става 1. овог члана може и предузети мере и изрећи казне из тог закона ако нису обухваћене овим законом.

(3) Поред мера и казни из става 1. овог члана Комисија за хартије од вредности може овлашћеном лицу и/или његовом заменику код обвезника из члана 4. став 1. тачка 17) за повреде чл. 117‒120. овог закона, као и за друга поступања супротна одредбама овог закона или подзаконских аката донетих на основу овог закона, изрећи меру и/или новчану казну.

(4) Изузетно од одредаба закона којим се уређује дигитална имовина, за повреде овог закона и подзаконских аката донетих на основу овог закона Комисија за хартије од вредности може изрећи новчану казну члану управе, руководиоцу, овлашћеном лицу и/или његовом заменику код обвезника из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона, у износу већем од 1.000.000 динара, до износа дванаестоструког износа просечне месечне зараде, односно накнаде које је то лице примило за вршење ове функције у последња три месеца пре доношења решења, односно престанка функције код тог обвезника ако у време доношења решења то лице више није обављало функцију.

Измењен: Сл. гласник РС 153/2020, 94/2024, 19/2025

Члан 116

На кршење одредаба овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона када се ради о кастоди и пословима овлашћене банке, члана 4. став 1. тач. 2), 3), 7)–9), 12)–15) и 16а) овог закона и члана 4. ст. 2. и 3. овог закона, изричу се казне прописане чл. 117–120. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 153/2020

Члан 117 Привредни преступи

(1) Новчаном казном у износу од 1.000.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не утврди идентитет стварног власника странке (члан 25. став 1.);
2) не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, или када странка тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 47. ст. 2–7.);
3) не обезбеди овлашћеном лицу услове за вршење послова у складу са овим законом (члан 52. ст. 1. и 2.);
4) не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 73.);
5) привремено не обустави извршење трансакције на основу налога Управе или се за време за које је извршење трансакције привремено обустављено не придржава налога Управе који се односе на ту трансакцију или на лице које врши ту трансакцију (члан 75.);
6) не поступи по налогу Управе да прати финансијско пословање странке, не обавештава Управу о свим трансакцијама и пословима које та странка врши, односно не обавештава је у прописаним роковима (члан 76.);
7) обвезник, односно његови запослени, укључујући и чланове управног, надзорног и другог органа управљања прекрше забрану дојављивања (члан 90.);
8) податке и документацију прибављену у складу са овим законом не чува десет година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу (члан 95. ст. 1. и 2.).

(2) Новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара казниће се за привредни преступ и одговорно лице у правном лицу.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 118

(1) Новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не изради анализу ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење (члан 6.);
2) успостави пословни однос са странком, а да претходно није извршило прописане радње и мере, односно ако је пословни однос успостављен, не раскине га (чл. 7. и 9.);
3) изврши трансакцију а да претходно није извршило прописане мере (чл. 7. и 10.);
4) не прикупи податке о платиоцу и примаоцу плаћања и не укључи их у образац или поруку који прате пренос новчаних средстава током целог пута кроз ланац плаћања (члан 11. став 1.);
5) не провери тачност прикупљених података, на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава (члан 11. став 7.);
5а) не одбије пренос новчаних средстава ако није прикупио и проверио податке у складу са одредбама члана 11. овог закона (члан 11. став 12.);
6) не провери да ли су подаци о платиоцу и примаоцу плаћања укључени у образац или поруку које прате пренос новчаних средстава (члан 12. став 1.);
7) не сачини процедуре за проверу потпуности података из члана 11. овог закона (члан 12. став 2.);
8) не провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања (члан 12. ст. 3. и 4.);
9) не сачини процедуре о поступању у случају да пренос новчаних средстава не садржи потпуне информације из члана 11. овог закона (члан 13. став 1.);
10) не обавести Народну банку Србије о пружаоцу платних услуга који учестало не доставља тачне и потпуне податке у складу са чланом 11. овог закона, као и о мерама које је предузео према овом лицу; не размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 11. овог закона, заједно с другим околностима, представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма и о томе не обавести Управу; или не сачини белешку, коју чува у складу са законом (члан 13. став 4.);
11) не обезбеди да сви подаци о платиоцу и примаоцу плаћања буду сачувани у обрасцу или поруци која прати пренос новчаних средстава (члан 14. став 1.);
12) не сачини, користећи приступ заснован на процени ризика, процедуре о поступању у случају да електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке из члана 11. овог закона (члан 14. став 2.);
13) не одбије пренос новчаних средстава, привремено не обустави пренос новчаних средстава и не затражи од платиочевог пружаоца платних услуга податке из члана 11. овог закона који недостају у електронској поруци којом се преносе новчана средства, изврши даљи пренос новчаних средстава и истовремено или накнадно не затражи од другог посредника у том преносу, односно од платиочевог пружаоца платних услуга податке који недостају (члан 14. став 3.);
13а) не прибави податке о свим лицима која учествују у трансакцији с дигиталном имовином, а ако у извршењу трансакције с дигиталном имовином учествује и други пружалац услуга повезаних с дигиталном имовином, не обезбеди да ти подаци буду достављени том другом пружаоцу услуга у складу с чланом 15а овог закона (члан 15а став 1.);
13б) не провери тачност прикупљених података о иницијатору трансакције с дигиталном имовином провером идентитета тог лица на начин прописан чл. 17–23. овог закона (члан 15а ст. 8. и 9.);
13в) не сачини процедуре за проверу потпуности података из члана 15а овог закона (члан 15а став 11.);
13г) не провери да ли су му достављени подаци из члана 15а овог закона (члан 15б став 1.);
13д) не сачини процедуре за проверу потпуности података из члана 15а овог закона (члан 15б став 2.);

(2) 13ђ) не провери тачност прикупљених података о кориснику трансакције провером идентитета тог корисника на начин прописан чл. 17–23. овог закона (члан 15б ст. 3. и 4.);

13е) не сачини процедуре о поступању у случају да му не буду достављени тачни и потпуни подаци из члана 15а овог закона (члан 15в став 1.);
13ж) не обавести надзорни орган о пружаоцу услуга повезаних с дигиталном имовином који учестало не доставља тачне и потпуне податке у складу са чланом 15а овог закона, као и о мерама које је предузео према овом лицу у складу са чланом 15в овог закона, не размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 15а овог закона, заједно с другим околностима, представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма и/или о томе не обавести Управу ако утврди да постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, односно не сачини белешку (члан 15в став 5.);
14) не утврди и провери идентитет странке која је физичко лице, законског заступника те странке, пуномоћника странке која је физичко лице и не прибави све прописане податке или их не прибави на прописани начин (члан 17.);
15) утврди и провери идентитет странке на основу квалификованог електронског сертификата супротно одредбама члана 18. овог закона (члан 18. став 1.);
16) не утврди и провери идентитет странке која је предузетник (члан 19. став 1.);
17) не утврди и провери идентитет странке која је правно лице (члан 20. став 1.);
18) не утврди и провери идентитет заступника правног лица и лица страног права (члан 21. став 1.);
19) не утврди и провери идентитет прокуристе или пуномоћника правног лица, лица страног права и предузетника (члан 22.);
20) не утврди и провери идентитет лица грађанског права, лица овлашћеног за заступање тог другог лица или не прибави све прописане податке (члан 23.);
21) не утврди и провери идентитет странке у складу са чланом 24. овог закона (члан 24.);
22) не утврди идентитет стварног власника странке у складу са чланом 3. став 1. тач. 11) и 12) овог закона и не прибави податке о стварном власнику на прописани начин (члан 25.);
23) не провери идентитет стварног власника странке (члан 25. став 6.);
24) не утврди идентитет корисника осигурања (члан 26.);
25) не утврди да ли је корисник осигурања и стварни власник корисника осигурања функционер (члан 26. став 4.);
26) не обавести члана највишег руководства пре исплате осигуране суме и не изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке (члан 26. став 6.);
27) не прикупи податке и информације о пореклу имовине (члан 28.);
28) повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу из државе коју су надлежне међународне институције означиле као државу која не примењује или не примењује на адекватан начин међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма (члан 31. став 2.);
29) успостави пословни однос са странком супротно одредбама члана 33. овог закона (члан 33.);
30) не изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке из чл. 35‒41. овог закона у случајевима када, у складу са одредбама члана 6. овог закона, израђеном и ажурираном на основу процене ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење на националном нивоу процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца, финансирање тероризма или финансирање ширења оружја за масовно уништење (члан 35. став 2.);
31) код успостављања кореспондентског односа са банком или другом сличном институцијом, која има седиште у страној држави која није на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма који су на нивоу стандарда европске уније или виши, не прибави прописане податке, информације и документацију, односно не прибави их на прописани начин (члан 36. ст. 1. и 3.);
32) у уговору на основу којег се успоставља кореспондентски однос, посебно не утврди и документује обавезе сваке уговорне стране у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма и ако тај уговор не чува у складу са законом (члан 36. став 5.);
33) успостави кореспондентски однос са страном банком или другом сличном институцијом на основу којег та страна институција може користити рачун код обвезника за директно пословање са својим странкама (члан 36. став 6.);
34) не утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер (члан 38. став 1.);
35) не изврши мере и радње прописане чланом 38. ст. 2. и 3. уколико је странка или стварни власник странке функционер (члан 38. ст. 2. и 3.);
36) успостави пословни однос без физичког присуства странке а да претходно није извршило прописане додатне мере (члан 39.);
37) не утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице (члан 40. став 1.);
38) не предузме додатне мере ако је странка или стварни власник странке из оф-шор државе (члан 40.);
39) не примени додатне мере када успоставља пословни однос или врши трансакције са странком из државе коју су надлежне међународне институције означиле као државу која не примењује или не примењује на адекватан начин међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма (члан 41. став 1.);
40) изврши поједностављене мере познавања и праћења странке супротно условима прописаним у члану 42. овог закона (члан 42.);
41) отвори, изда или води анонимни рачун, штедну књижицу на шифру или доносиоца, анонимне сефове, односно врши друге услуге, које посредно или непосредно омогућавају прикривање идентитета странке (члан 44.);
42) успостави или настави кореспондентски однос са банком која послује или би могла пословати као квази банка или са другом сличном институцијом за коју се основано може претпоставити да може дозволити коришћење својих рачуна квази банци (члан 45.);
43) прими готов новац за плаћање робе и непокретности или услуга у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција (члан 46. став 1.);
44) не обавести Управу о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности (члан 47. став 1.);
45) не обезбеди да се мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма прописане овим законом, у истом обиму спроводе и у његовим пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у његовом већинском власништву (члан 48.);
46) не именује овлашћено лице и његовог заменика за вршење послова у складу са овим законом (члан 49.);
47) не обезбеди да послове овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица из члана 49. овог закона обавља лице које испуњава услове прописане чланом 50. овог закона (члан 50.);
48) не изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или финансирању ширења оружја за масовно уништење (члан 69. став 1.);
49) не примењује листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или финансирању ширења оружја за масовно уништење (члан 69. став 3.);
50) у листу индикатора не унесе индикаторе чије је уношење обавезно у складу са законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона (члан 69. став 1.);
51) ако податке, информације и документацију прибављену на основу овог закона не користи само за намене одређене законом (члан 94.);
51а) податке и документацију о овлашћеном лицу, заменику овлашћеног лица, стручном оспособљавању запослених и извршеним унутрашњим контролама не чува пет година од дана престанка дужности овлашћеног лица, извршеног стручног оспособљавања или извршене унутрашње контроле (члан 95. став 3.);
51б) са подацима из члана 95. ст. 1–3. овог закона поступа, односно ако те податке чува или обрађује на други начин супротно одредбама члана 95. ст. 4. и 5. овог закона (члан 95. ст. 4. и 5.);
51в) не достави уредно и без одлагања податке на захтев органа надлежног за вршење надзора из члана 104. овог закона, Управе или другог надлежног органа или ту доставу не изврши коришћењем сигурних начина комуникације и тако да се обезбеди пуна поверљивост захтева надлежног органа (члан 95. став 6.);
52) не води евиденције података у складу са овим законом (члан 98. став 1.);
53) евиденције које води у складу са овим законом не садрже све прописане податке (члан 99. став 1.);

(3) Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се и одговорно лице у правном лицу.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 153/2020, 94/2024, 19/2025

Члан 119

(1) Новчаном казном у износу од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не изради анализу ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона надлежан за надзор над применом закона код тог правног лица, односно та анализа не садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге коју пружа у оквиру своје делатности или трансакције (члан 6. ст. 1. и 2.);
2) не сачини службену белешку или је не чува у складу са законом у случајевима када не може да изврши радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–4) овог закона (члан 7. став 3.);
3) не прибави све прописане податке или их не прибави на прописани начин приликом утврђивања идентитета странке која је правно лице (члан 20. ст. 2–6.);
4) не прибави писмену изјаву странке уколико посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације (члан 20. став 7.);
5) не прибави све податке на прописани начин приликом утврђивања идентитета заступника странке која је правно лице (члан 21.);
6) не прибави све податке о лицу овлашћеном за заступање лица грађанског права на прописани начин (члан 23.);
7) не прибави прописане податке или их не прибави на прописани начин приликом утврђивања идентитета странке или њеног законског заступника или пуномоћника приликом уласка тог лица у играчницу или приступа сефу, као и писмену изјаву странке у играчници којом странка под материјалном и кривичном одговорношћу изјављује да у играма на срећу учествује за свој рачун и у своје име. (члан 24.);
8) не прати пословање странке са дужном пажњом у обиму и учесталости који одговарају степену ризика утврђеном у анализи ризика из члана 6. овог закона (члан 29.);
9) повери вршење мера познавања и праћења странке трећем лицу без претходне провере да ли то треће лице испуњава услове прописане овим законом или ако је то треће лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства (члан 30. ст. 3. и 4.);
10) повери вршење мера познавања и праћења странке трећем лицу када је странка оф-шор правно лице или анонимно друштво или је странка оф-шор правно лице или квази банка (члан 31. ст. 1. и 3.);
11) не предузме додатне мере и радње за отклањање разлога за сумњу у веродостојност документације достављене од трећег лица и не сачини службену белешку о предузетим мерама и радњама (члан 32. ст. 3–5.);
12) уколико не размотри да ли ће убудуће поверавати вршење радњи и мера познавања и праћења странке и не сачини службену белешку о предузетим мерама (члан 32. став 6.);
13) успостави или настави кореспондентски однос са банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави супротно одредбама члана 36. ст. 2. и 4. овог закона (члан 36. ст. 2. и 4.);
14) не процени ризик од прања новца или финансирања тероризма у складу са чланом 37. ст. 1. и 2. и не предузме додатне мере којима се умањују процењени ризици и управља тим ризицима (члан 37.);
15) не обавести Управу о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену овог закона као и сваку промену тих података у прописаним роковима (члан 52. став 3.);
16) не обезбеди редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених који обављају послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма (члан 53. ст. 1. и 2.);
17) не изради програм годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених, односно не изради га у прописаним роковима (члан 53. став 3.);
18) не спроводи редовну унутрашњу контролу обављања послова спречавања и откривања прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење (члан 54.);
19) не утврди поступак којим се при заснивању радног односа на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу овог закона, кандидат за то радно место проверава да ли је осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом или тај поступак не примењује (члан 55.);
20) не предузме неопходне мере како би заштитио овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од насилних радњи усмерених на њихов физички и психички интегритет (члан 93.).

(2) Новчаном казном у износу од 10.000 до 100.000 динара казниће се и одговорно лице у правном лицу ако изврши неку од радњи из става 1. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 94/2024, 19/2025

Члан 119а Повећање висине новчаних казни за привредне преступе

За привредне преступе правних лица и одговорних лица у тим правним лицима из чл. 117–119. овог закона може се изрећи и виша новчана казна од прописане у складу са чланом 18. став 2. Закона о привредним преступима.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 120 Прекршаји

(1) Новчаном казном у износу од 150.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 117. овог закона.

(2) Новчаном казном у износу од 100.000 до 300.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 118. овог закона.

(3) Новчаном казном у износу од 60.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 119. овог закона.

(4) Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако изврши неку од радњи из чл. 117. и 118. овог закона.

(5) Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које прими готов новац на основу уговора о зајму или уговора о купопродаји непокретности у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних готовинских трансакција или једном или више уговора у периоду од годину дана (члан 46. став 2.).

(6) Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако надлежном царинском органу не пријави физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути које преноси преко државне границе (члан 86. став 1.).

(7) Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако пријава из члана 86. овог закона не садржи све прописане податке (члан 86. став 2.).

(8) За прекршај из ст. 1–7. овог члана може се изрећи и виша казна од прописане у складу са чланом 39. став 4. Закона о прекршајима.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

Члан 121 Прекршаји за које одговара адвокат, односно јавни бележник

Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај адвокат, односно јавни бележник ако:

1) не изради и не примењује листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца и финансирања тероризма (члан 61.);
2) не води евиденцију податка у складу са овим законом (члан 62.);
3) не изради анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма, не утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер, не утврди да ли је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице, не примени појачане радње и мере када успоставља пословни однос са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма, или не процени ризик од нових технолошких достигнућа и нових услуга (члан 57а);
4) не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, или када странка тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 58.);
5) не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 59.);
6) прекрши забрану дојављивања (члан 60а);
7) не користи податке, информације и документацију прибављену на основу овог закона само за намене одређене законом (члан 57. став 8.);
8) не спроводи редовну унутрашњу контролу и не организује независну интерну ревизију у складу са чланом 54. став 2. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019

Члан 122 За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи и виша казна од прописане у складу са чланом 39. став 4. Закона о прекршајима

Брисан је (види члан 68. Закона - 91/2019-64)

Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 19/2025

Члан 123 Обавештење о одлуци којом се изриче казна или друга мера

(1) Орган из члана 104. овог закона је дужан да на својој званичној интернет страници објави обавештење о правноснажној одлуци којом се изриче казна или друга мера обвезнику за кршење одредаба овог закона, и то одмах након што је лице коме је изречена казна или друга мера обавештено о одлуци.

(2) Ако против одлуке из става 1. овог члана постоји право жалбе или другог правног средства, орган из тог става одмах објављује на својој интернет презентацији ту информацију и све накнадне информације о исходу такве жалбе, односно другог правног средства, као и обавештење о свакој одлуци којом се поништава претходна одлука о изрицању мере и/или казне.

(3) Обавештење из става 1. овог члана садржи податке о врсти и природи кршења одредаба овог закона, као и о идентитету лица према коме је казна или друга мера изречена.

(4) Ако орган из става 1. овог члана процени да је мера објављивања идентитета лица према коме је казна или друга мера изречена, односно његових личних података несразмерна тежини кршења одредаба овог закона, или ако би објава угрозила стабилност финансијског тржишта Републике Србије или истраге која је у току, надзорни орган:

1) одлаже објављивање обавештења из става 1. овог члана до тренутка када разлози из овог става престану да постоје;
2) објављује обавештења из става 1. овог члана не наводећи личне податке о лицу коме је изречена казна или друга мера, у ком случају се објављивање личних података може одложити за разуман временски период, под условом да се предвиђа да ће у том периоду разлози за ненавођење личних података престати да постоје;
3) неће објавити обавештење из става 1. овог члана ако процени да поступање из тач. 1) и 2) овог става није довољно да осигура стабилност финансијског тржишта, као и када процени да је објављивање тог обавештења несразмерно тежини изречене казне или друге мере.

(5) Обавештење из става 1. овог члана мора да буде доступно на званичној интернет страници пет година након објављивања. Период у коме су лични подаци доступни на званичној интернет страници је једна година од дана објављивања.

Измењен: Сл. гласник РС 19/2025

XII Прелазне и завршне одредбе

Члан 124

(1) Обвезник је дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. овог закона изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Обвезник је дужан да интерна акта из члана 5. став 3, члана 6. став 6, члана 11. став 7, члана 12. став 2, члана 13. став 1, члана 14. став 2, члана 35. став 2, члана 38. став 1, члана 48. став 7. и члана 113. став 3. овог закона донесе у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Историја закона

6. марта 2025.Измене и допуне
Сл. гласник РС 19/2025
28. новембра 2024.Измене и допуне
Сл. гласник РС 94/2024
27. октобра 2023.Измене и допуне
Сл. гласник РС 92/2023
21. децембра 2020.Измене и допуне
Сл. гласник РС 153/2020
24. децембра 2019.Измене и допуне
Сл. гласник РС 91/2019
17. децембра 2017.Доношење
Сл. гласник РС 113/2017

Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.