Суд
114 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 80/2026 · историја измена · како је гласио на дан.
Овим законом се уређују положај судије, неспојивост са судијском функцијом, вредновање рада судије, материјални положај судије, услови и поступак за избор судије, престанак судијске функције, положај председника суда, положај судије поротника и дисциплинска одговорност судије.
(1) Судија је независан у вршењу судијске функције.
(2) Судија суди на основу Устава, потврђеног међународног уговора, закона, опште прихваћених правила међународног права и другог општег акта донетог у складу са законом.
(1) Судијска функција је стална. Судија врши функцију у суду за који је изабран.
(2) Без своје сагласности судија не може бити трајно премештен ни привремено упућен у други суд, осим у случајевима предвиђеним Уставом и овим законом.
(3) Судија може, уз своју сагласност, бити упућен на рад у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију или међународну организацију у области правосуђа, у складу са овим законом.
(1) Етички принципи вршења судијске функције су: независност, непристрасност, одговорност и достојанственост.
(2) Судија је дужан да у свакој прилици одржи поверење у своју независност и непристрасност. Сви органи јавне власти и јавни функционери дужни су да својим поступањем и понашањем одржавају поверење у независност и непристрасност судија и судова.
(3) Судија је дужан да непристрасно води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, уз обезбеђење правичног суђења и поштовање процесних права странака гарантованих Уставом, потврђеним међународним уговором, законом и опште прихваћеним правилима међународног права.
(4) У циљу унапређења етичких принципа вршења судијске функције Високи савет судства доноси Етички кодекс којим се ближе уређују етички принципи вршења судијске функције.
(5) Судије су дужне да се у свакој прилици придржавају Етичког кодекса.
(6) Службе, послови и поступци неспојиви са судијском функцијом одређују се законом.
(1) Судија има право на плату и пензију у складу са достојанством судијске функције и одговорношћу судије.
(2) Износ плате и пензије судије гарантује његову независност и материјалну сигурност.
(3) Плата судије уређује се овим законом.
(1) Судија не може бити позван на одговорност за мишљење дато у вези са вршењем судијске функције или за гласање при доношењу судске одлуке, изузев ако учини кривично дело кршења закона од стране судије или јавног тужиоца.
(2) Судија не може без одобрења Високог савета судства бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вршењу судијске функције.
(1) За штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија.
(2) Ако је Република Србија на основу правноснажне судске одлуке, односно поравнања закљученог пред судом, исплатила штету из става 1. овог члана, може тражити од судије накнаду исплаћеног новчаног износа, ако је штета проузрокована намерно.
(3) Ако је одлуком Уставног суда или другог суда у Републици Србији, Европског суда за људска права или другог међународног суда, утврђено да су у току судског поступка повређени људска права и основне слободе и да је пресуда заснована на таквом кршењу или да је пресуда изостала због повреде права на суђење у разумном року, Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног новчаног износа, ако је штета проузрокована намерно.
(4) На захтев министра надлежног за правосуђе, Државно правобранилаштво је дужно да покрене парнични поступак пред надлежним судом за накнаду исплаћеног новчаног износа из ст. 2. и 3. овог члана, по претходно прибављеном мишљењу Високог савета судства. Високи савет судства даје мишљење у року од 30 дана од дана подношења захтева за прибављање мишљења.
(1) Судија има право да се удружује у струковна удружења ради заштите својих интереса и очувања независности у раду.
(2) Право струковног удруживања подразумева и учешће у активности струковног удружења у току радног времена, ако се тиме не ремети рад у суду.
Судија има право да узме учешће у доношењу одлуке од значаја за рад суда.
(1) Судија има право и обавезу на стручно усавршавање и обуку о трошку Републике Србије, у складу са посебним законом.
(2) Обука судија је организовано стицање и усавршавање теоријског и практичног знања и вештина потребних за стручно и ефикасно вршење судијске функције.
(3) Обука је обавезна на основу закона или одлуке Високог савета судства, у случају промене специјализације, битних промена прописа, увођења нових техника рада и ради отклањања недостатака у раду судије уочених при вредновању његовог рада.
(4) Садржај програма обуке одређује се у зависности од професионалног искуства судије.
(1) Судију и председника суда бира и о престанку њихове функције одлучује Високи савет судства, у складу са Уставом и законом.
(2) Број судија и судија поротника за сваки суд одређује Високи савет судства.
(3) Број судија прекршајних судова, Прекршајног апелационог суда и Управног суда одређује се и за свако одељење изван седишта суда.
(4) Високи савет судства преиспитује потребан број судија и судија поротника у сваком суду на пет година.
(5) Високи савет судства може по сопственој иницијативи или на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног суда и министра надлежног за правосуђе, а на основу годишњег прилива предмета, преиспитати потребан број судија и судија поротника и пре истека рока од пет година.
Судија остварује право из радног односа у складу са прописом који уређује право из радног односа изабраног лица, ако овим законом није друкчије одређено.
(1) Судијска функција траје непрекидно од избора за судију до навршења радног века.
(2) Судијска функција може престати под условима предвиђеним Уставом и овим законом.
Судијска функција не престаје ако буде смањен број судија у суду у коме судија врши судијску функцију.
(1) Судија се удаљује са функције ако му је одређен притвор.
(2) Судија може бити удаљен са функције ако је покренут поступак за утврђивање разлога за његово разрешење или кривични поступак за кривично дело због кога може бити разрешен.
(3) Суд који је одредио притвор или пред којим је покренут кривични поступак дужан је да о притвору или покретању кривичног поступка одмах обавести Високи савет судства.
(4) Судија може бити удаљен са функције и ако је упућен на обавезан лекарски преглед ради провере радне способности за вршење судијске функције.
(5) Одлуку о удаљењу судије доноси Високи савет судства.
(1) Судија се удаљује са функције до укидања притвора, окончања поступка за утврђивање разлога за његово разрешење, окончања кривичног поступка или окончања поступка за утврђивање радне способности за вршење судијске функције.
(2) Високи савет судства може укинути одлуку о удаљењу пре окончања поступка за утврђивање разлога за разрешење судије или окончања кривичног поступка.
(1) Против одлуке о удаљењу судија може изјавити жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од три дана од дана достављања одлуке.
(2) Жалба Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, не задржава извршење одлуке.
(1) Судија има право да судијску функцију врши стално у суду за који је изабран, осим у случају прописаном Уставом и овим законом.
(2) Судија само уз своју сагласност може бити трајно премештен или привремено упућен из једног у други суд, или упућен у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију или међународну организацију у области правосуђа.
(3) Сагласност се даје у писменом облику и мора да претходи доношењу решења о трајном премештају, привременом упућивању или упућивању.
(1) Судија може, уз своју писмену сагласност, бити трајно премештен у други суд исте врсте и истог или нижег степена, ако постоји потреба за хитном попуном упражњеног судијског места, која се не може решити избором или привременим упућивањем судије, уз прибављену сагласност председника оба суда.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, судија може без своје писмене сагласности бити трајно премештен у други суд у случају укидања суда или укидања претежног дела надлежности суда за који је изабран.
(3) Суду је укинут претежни део надлежности ако је услед промене стварне надлежности суда, оснивања новог суда или промене подручја на којем суд врши надлежност смањен потребан број судија у суду.
(4) У случају из става 2. овог члана судија може бити трајно премештен само у суд истог степена који преузима надлежност суда који је укинут или којем је укинут претежни део надлежности.
(5) Ако је надлежност укинутог суда преузело два или више судова, односно претежну надлежност суда преузео један или више судова, при доношењу одлуке о трајном премештају судије, Високи савет судства узима у обзир пребивалиште судије, дужину судијског стажа и врсту посла који је судија обављао.
(6) Судија трајно наставља да врши судијску функцију у суду у који је премештен.
(7) Решење о трајном премештају доноси Високи савет судства.
(8) Против решења о трајном премештају судија може изјавити жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од 30 дана од дана пријема решења.
(1) Судија се привремено упућује у други суд у коме недостатак, спреченост, изузеће судија или други разлози отежавају рад суда.
(2) Судија може бити привремено упућен само у други суд исте врсте и истог или непосредно нижег степена, најдуже на годину дана, без могућности поновног привременог упућивања у исти суд.
(3) Решење о привременом упућивању судије из ст. 1. и 2. овог члана, уз писмену сагласност судије, доноси Високи савет судства.
(4) Пре доношења решења о привременом упућивању судије из ст. 1. до 3. овог члана, Високи савет судства прибавља мишљење седнице свих судија суда у који је судија изабран и суда у који се привремено упућује.
(5) Изузетно, у случају укидања претежног дела надлежности суда за који је изабран, судија може без своје писмене сагласности бити привремено упућен у други суд истог степена који је преузео претежни део надлежности.
(6) Против решења о привременом упућивању судија може изјавити жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року 30 дана од дана пријема решења.
(1) Судија може бити упућен, ради обављања стручних послова, у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију и међународну организацију у области правосуђа.
(2) Упућивање из става 1. овог члана врши се на предлог председника Високог савета судства, министра надлежног за правосуђе, директора Правосудне академије или руководиоца међународне организације у области правосуђа у коју се судија упућује, уз писмену сагласност судије, по прибављеном мишљењу председника суда у коме судија врши своју функцију.
(3) Упућивање може трајати најдуже три године, односно најдуже шест година у међународну организацију, без могућности поновног упућивања у исти орган, установу или међународну организацију из става 1. овог члана.
(4) Решење о упућивању доноси Високи савет судства.
(5) За време упућивања судија се може ослободити вршења судијске функције, на основу одлуке Високог савета судства.
(6) У случају упућивања у министарство надлежно за правосуђе судија се обавезно ослобађа вршења судијске функције.
(1) Судија је у вршењу судијске функције слободан у заступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права.
(2) Судија није дужан да било коме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја правна схватања, утврђено чињенично стање и примену права, изузев у образложењу одлуке или кад то закон посебно налаже.
(1) Судија има право да му се врста судијског посла одреди годишњим распоредом послова и да се не мења током године.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, због избора новог судије, дужег одсуства судије, знатно повећаног или смањеног прилива предмета у току године по појединим правним областима или упражњеног судијског места, судији може током године бити промењена правна област у којој поступа.
(3) Годишњи распоред послова и његова измена одређују се на основу потреба суда и оспособљености судије за успешно обављање послова на које се распоређује.
(1) Судија предмете прима према редоследу независном од личности странака и околности правне ствари.
(2) Судији се предмети поверавају на основу годишњег распореда послова у суду водећи рачуна о сложености предмета, у складу са Судским пословником, према редоследу унапред утврђеном за сваку календарску годину, искључиво на основу ознаке и броја предмета.
(3) Нико нема права да судска већа образује и предмете додељује мимо распореда послова и редоследа пријема предмета.
(1) Од редоследа пријема предмета може се одступити у случајевима предвиђеним законом, као и у случају оптерећености или оправдане спречености судије, у складу са Судским пословником.
(2) У складу са Судским пословником, судији може бити одузет предмет: ако је због његовог дужег одсуства потребно поступити по предмету који је хитан по закону или по својој суштини, ако је угрожено ефикасно функционисање суда, ако је судији правноснажно изречена дисциплинска мера због дисциплинског прекршаја неоправдано одуговлачење поступка, као и у другим случајевима предвиђеним законом.
(3) Одузети предмет из става 2. овог члана додељује се у рад другом судији, у складу са Судским пословником.
(1) На одступање од редоследа пријема предмета или одузимање предмета, судија има право на приговор председнику непосредно вишег суда, у року од три дана од дана сазнања.
(2) О приговору судије Врховног суда одлучује Општа седница Врховног суда.
(3) Право на приговор због одузимања предмета има и странка, у року од три дана од дана сазнања.
(4) Приговор се подноси преко председника суда, који може у складу са поднетим приговором да измени одлуку о одступању од редоследа пријема предмета или одузимања предмета судији.
(5) Ако председник суда не усвоји приговор дужан је да приговор, са образложењем за одбијање приговора, достави председнику непосредно вишег суда, односно општој седници Врховног суда у року од три дана од дана пријема приговора.
(6) Непоступање председника суда у року из става 5. овог члана сматра се дисциплинским прекршајем.
(7) Одлука по приговору доноси се у року од 15 дана од дана достављања приговора. Ако председник непосредно вишег суда или општа седница не одлучи о приговору у прописаном року, сматра се да је приговор усвојен.
Председник суда дужан је да о сваком одступању од редоследа пријема предмета писмено обавести председника непосредно вишег суда.
(1) Судија је дужан да обавести председника суда о разлозима због којих првостепени поступак није окончан у року од једне године и да га затим на сваких шест месеци обавештава о даљем току поступка.
(2) У поступку по правном леку судија је дужан да обавести на свака три месеца председника суда о разлозима због којих поступак није окончан.
(3) У првостепеном поступку председник суда дужан је да обавести председника непосредно вишег суда о сваком поступку који није окончан у року од две године и разлозима за то.
(4) У поступку по редовном правном леку који није окончан у року од једне године, председник суда дужан је да обавести председника Врховног суда.
(5) Рок за обавештавање у извршним, ванпарничним и другим неспорним стварима одређује се Судским пословником.
(6) Дужност обавештавања из овог члана тече од дана пријема предмета у суд.
(1) Судија може Високом савету судства изјавити притужбу ако му је повређено право за које овим законом није предвиђен посебан поступак заштите.
(2) Притужба се доставља лицу на кога се притужба односи, које се може изјаснити у року од три дана од дана пријема.
(3) Високи савет судства одлучује о притужби у року од 15 дана од дана пријема притужбе и одмах упознаје са одлуком о притужби судију, председника суда, председника непосредно вишег суда и председника Врховног суда. Ако је притужба основана, Високи савет судства предузима мере ради заштите права судије.
(4) Актом Високог савета судства ближе се уређује начин подношења притужбе судије и поступање Високог савета судства по притужби.
(1) Судија може поднети захтев за заштиту од непримереног утицаја Високом савету судства.
(2) Начин подношења захтева и поступак по захтеву за заштиту од непримереног утицаја прописује се актом Високог савета судства.
(1) Судија не може бити на функцији у другом органу Републике Србије, органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине или јавној служби, јавним предузећима и другим правним лицима чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина, члан политичке странке, нити политички деловати на други начин, бавити се јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правну услугу или давати правни савет уз накнаду.
(2) Изузетно од става 1. овог члана судија може бити члан Управног одбора и Програмског савета Правосудне академије, у складу са законом који уређује Правосудну академију.
(3) Са судијском функцијом неспојиви су и друга функција, посао или приватни интерес који су супротни достојанству, односно нарушавају углед и независност судије.
(4) Етички одбор, одлучује која је функција, посао или приватни интерес у супротности са достојанством и независности судије и штетни по углед судијске функције, на основу Етичког кодекса.
(5) Судија може, ван радног времена, да се без посебног одобрења бави наставном, научном и уметничком делатношћу и да буде члан тела за проверу стручности, уз накнаду.
(6) У случају одређеном законом, судија може, у току радног времена, да обавља наставну и научну делатност у Правосудној академији.
(7) Судија може у току радног времена, по одобрењу председника суда, да учествује у раду стручног тела образованог у складу са посебним прописом и радне групе за израду закона и другог акта.
(1) Судија је дужан да писмено обавести Високи савет судства о другој функцији, послу или приватном интересу за које постоји могућност да је неспојив са судијском функцијом.
(2) Обавештење из става 1. овог члана Високом савету судства може да поднесе свако лице. Високи савет судства покреће и води поступак одлучивања о неспојивости судијске функције са другом функцијом, послом или приватним интересом у складу са актом Високог савета судства.
(3) Високи савет судства обавештава судију, председника суда и председника непосредно вишег суда, о постојању неспојивости функције, посла или приватног интереса са судијском функцијом.
Судија је јавни функционер у смислу закона који уређује спречавање корупције и подлеже обавезама за јавне функционере које су утврђене тим законом.
(1) Рад судије и председника суда подлеже редовном вредновању, осим судије и председника Врховног суда и судије који је навршио 60 година живота.
(2) Рад судије који је навршио 60 година живота вреднује се на лични захтев судије или на предлог председника суда.
Сврха вредновања рада је процена, одржавање и унапређење квалитета рада, уз поштовање независности судије, у циљу јачања поверења јавности у рад судије и суда.
(1) Вредновање обухвата све послове које обавља судија, односно председник суда, при чему се нарочито узимају у обзир услови рада.
(2) Вредновање се врши на основу јавно објављених, објективних, јединствених и свеобухватних критеријума који се заснивају на квалитативним, као и на квантитативним показатељима. Вредновање рада судије не обухвата процену примене слободног судијског уверења у оцени доказа и тумачењу прописа.
(3) Вредновање рада судије врши се на основу следећих основних критеријума: стручно знање и способност његове примене; способност аналитичког мишљења и решавања правног питања; способност за доношење одлуке у примереном року; вештина вођења расправе и саслушавања; способност усменог и писменог изражавања и аргументовања; способност организовања судијског посла; способност обављања задатка руководећег места, ако је судија именован на такво место; преузимање додатног посла и задужења.
(4) Критеријуми и показатељи за вредновање, начин и поступак вредновања рада судије, односно председника суда ближе се уређују актом Високог савета судства.
(1) Поступак вредновања се заснива на принципима правичности и једнакости, уз учешће судије, односно председника суда чији се рад вреднује.
(2) У поступку вредновања судији, односно председнику суда чији се рад вреднује обезбеђује се непосредан приступ извору података за вредновање, право на самопроцену рада, право да се изјасни о предлогу одлуке о вредновању и право на правни лек против одлуке о вредновању.
(1) Комисија Високог савета судства вреднује рад судије и председника суда.
(2) Комисија је састављена од по три члана из реда судија, при чему судија суда вишег степена вреднује рад судије и председника суда нижег степена.
(3) Члан комисије из става 1. овог члана дужан је да заврши обуку за спровођење вредновања рада судије, која се прописује актом Високог савета судства.
(4) Против одлуке о вредновању рада судије и председника суда може се изјавити жалба Високом савету судства у року од 15 дана од дана достављања одлуке.
(5) Против одлуке Високог савета судства из става 4. овог члана може се покренути управни спор.
(6) Поступак у управном спору је хитан.
(7) Начин рада комисије из става 1. овог члана уређује се актом Високог савета судства.
(1) Рад судије, односно председника суда, редовно се вреднује једном у пет година.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, на основу одлуке Високог савета судства, рад судије и председника суда може бити и ванредно вреднован.
(1) Одлука о вредновању рада доноси се на основу свеобухватне анализе и процене способности и резултата рада судије, односно председника суда, према критеријуму и показатељу прописаним актом Виског савета судства из члана 36. став 4. овог закона.
(2) Одлука о вредновању рада судије, односно председника суда мора бити образложена.
(3) Рад судије, односно председника суда вреднује се са: „изванредно врши судијску функцију”, „успешно врши судијску функцију”, „задовољавајуће врши судијску функцију”, „незадовољавајуће врши судијску функцију”.
(4) Одлука о вредновању се уписује у лични лист судије, односно председника суда.
(5) Одлука о вредновању представља основ за избор и обавезну обуку судије, односно председника суда.
(1) Судија има право на плату судије суда за који је изабран.
(2) Плата судије одређује се на основу основне плате.
(3) Основна плата одређује се множењем коефицијената за обрачун и исплату плата са основицом за обрачун и исплату плате.
(4) Основица за обрачун и исплату плате судије утврђује се Законом о буџету.
(5) Коефицијент за обрачун и исплату плате одређује се тако што се сваки судија разврстава у једну од шест платних група.
(6) Основна плата, према овом закону, јесте вредност у коју се не урачунава проценат за вредновање минулог рада.
(7) Судија не може да уз плату прима и пензију остварену у складу са посебним прописом.
(1) Судија се разврстава у једну од шест платних група, која је изражена у коефицијенту.
(2) У првој платној групи је судија прекршајног суда.
(3) У другој платној групи је судија основног суда.
(4) У трећој платној групи је судија привредног, вишег и Прекршајног апелационог суда.
(5) У четвртој платној групи је судија Привредног апелационог, апелационог суда и Управног суда.
(6) У петој платној групи је судија Врховног суда.
(7) У шестој платној групи је председник Врховног суда.
(1) Прва платна група има коефицијент 2,50.
(2) Друга платна група има коефицијент 3,00.
(3) Трећа платна група има коефицијент 3,50.
(4) Четврта платна група има коефицијент 4,00.
(5) Пета платна група има коефицијент 5,00.
(6) Шеста платна група има коефицијент 6,00.
(1) Основна плата председника суда се одређује тако што се плата судије тог суда увећава за:
(2) – 10%, у суду до 20 судија;
(3) – 15%, у суду до 40 судија;
(4) – 20% у суду до 60 судија;
(5) – 25% у суду до 80 судија;
(6) – 30% у суду преко 80 судија.
(7) Одредба става 1. овог члана се не примењује на председника Врховног суда.
(8) Плата судије који је трајно премештен, или привремено упућен у други суд, односно упућен у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију или међународну организацију у области правосуђа
Судија који је трајно премештен или привремено упућен у други суд, односно упућен у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију или међународну организацију у области правосуђа има право на основну плату судије суда из ког је трајно премештен, привремено упућен или упућен, а ако је за судију то повољније има право на основну плату у суду, Високом савету судства, министарству надлежном за правосуђе, Правосудној академији или међународној организацији у области правосуђа у које је трајно премештен, привремено упућен или упућен.
(1) Основна плата судије који врши функцију у суду у коме је непопуњено више од 10% судијских места или у коме је знатно повећан обим посла може се увећати од 10% до 50%, сразмерно броју непопуњених места, односно обиму повећања посла.
(2) Као непопуњено судијско место сматра се и место судије који је привремено ослобођен вршења судијске функције, односно којем мирује судијска функција, због избора, именовања, привременог упућивања у други суд, односно упућивања у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију или међународну организацију.
(3) Основна плата судије који поступа у предмету кривичног дела са елементом организованог криминала и ратног злочина, може се увећати до 100%.
(4) Одлуку о увећању основне плате из ст. 1. и 3. овог члана доноси Високи савет судства.
(5) Основна плата заменика председника суда увећава се за 50% увећања из члана 44. став 1. овог закона.
Судија има право на накнаду плате за време одсуствовања са рада и на накнаду трошкова у случају прописаном законом или другим прописом, као и право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор, најмање под истим условима и у истом обиму права као и остали запослени у суду.
За судију може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државном органу, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и који је стручан, оспособљен и достојан за вршење судијске функције.
После положеног правосудног испита потребно је радно искуство у правној струци:
(1) Остали услови за избор судије су стручност, оспособљеност и достојност.
(2) Стручност подразумева поседовање теоријског и практичног знања потребног за обављање судијске функције.
(3) Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању судских предмета.
(4) Достојност подразумева моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама.
(5) Моралне особине које судија треба да поседује су: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност, а понашање у складу са тим особинама подразумева чување угледа судије и суда у служби и изван ње, свест о друштвеној одговорности, одржавање независности и непристрасности, поузданости и достојанства у служби и изван ње и преузимање одговорности за унутрашњу организацију и позитивну слику о судству у јавности.
(6) Показатеље за оцену стручности, оспособљености и достојности прописује Високи савет судства, у складу са законом.
Стручност и оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира на судијску функцију утврђују се уверењем о завршеној претходној обуци на Правосудној академији.
Измењен: Сл. гласник РС 80/2026
(1) При предлагању за избор судије и избору судије забрањена је дискриминација по било ком основу.
(2) При предлагању за избор судије, као и при избору судије води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду.
(1) Јавни конкурс за избор судије објављује Високи савет судства.
(2) Јавни конкурс за избор судије објављује се најкасније шест месеци пре престанка судијске функције због навршења радног века, односно најкасније 15 дана од престанка судијске функције ако је престала из другог законом прописаног разлога.
(3) Јавни конкурс се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”, средству јавног обавештавања које покрива територију Републике Србије и на интернет страници Високог савета судства.
(1) Пријава за избор подноси се Високом савету судства, у року од 15 дана од дана објављивања јавног конкурса у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(2) Уз пријаву подносе се и докази о испуњавању услова за избор.
(3) Високи савет судства одлуком образује трочлану комисију која утврђује благовременост, дозвољеност и потпуност поднете пријаве.
(4) Неблаговремену, недозвољену и непотпуну пријаву комисија одбацује решењем.
(5) Против решења из става 4. овог члана дозвољен је приговор Високом савету судства у року од три дана од дана достављања решења. Благовремену, дозвољену и потпуну пријаву комисија доставља Високом савету судства на даљи поступак.
(1) Високи савет судства прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености и достојности кандидата.
(2) Подаци и мишљења прибављају се од органа и организације у којима је кандидат радио у правној струци.
(3) За кандидата који је радио у суду подаци се прибављају из личног листа кандидата, а обавезно се прибавља мишљење седнице свих судија суда у коме је радио кандидат.
(4) За кандидата из реда судија поред података и мишљења из става 3. овог члана прибавља се и мишљење седнице свих судија непосредно вишег суда.
(5) Приликом доношења одлуке о избору судије, Високи савет судства узима у обзир оцену добијену у поступку вредновања рада кандидата из реда судија.
(6) При избору кандидата из реда судија могу се узети у обзир и друге активности од значаја за обављање судијске функције.
(7) За кандидата који ради као судијски помоћник обавезно се прибавља оцена рада.
(8) За кандидата који раније није вршио судијску функцију, Високи савет судства посебно цени и врсту посла које је обављао после положеног правосудног испита.
(9) Пре избора кандидат има право увида у целокупну документацију и мишљења која су основ за одлуку о избору кандидата.
(1) Пре доношења одлуке о избору, Високи савет судства обавља разговор са кандидатом, који има за циљ да утврди вештину комуникације, спремност за обављање судијске функције и професионални интегритет кандидата.
(2) Разговор из става 1. овог члана спроводи се и вреднује у складу са актом Високог савета судства којим се ближе уређује поступак избора кандидата.
У поступку за избор судије обезбеђује се јавност рада, која се ближе уређује актом Високог савета судства.
(1) Високи савет судства доноси одлуку о избору на судијску функцију, која мора бити образложена.
(2) Одлука из става 1. овог члана са образложењем објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници Високог савета судства.
(1) Против одлуке о избору на судијску функцију кандидат може изјавити жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од 15 дана од дана објављивања одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(2) Уставни суд је дужан да одлуку по жалби из става 1. овог члана донесе у року од 30 дана од дана истека рока за изјављивање жалбе.
(3) Уставни суд може одбити жалбу из става 1. овог члана као неосновану и потврдити одлуку о избору на судијску функцију или усвојити жалбу и поништити одлуку о избору на судијску функцију.
(4) Одлука из става 2. овог члана са образложењем објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(1) Пре ступања на функцију, судија полаже заклетву пред председником Врховног суда и председником Народне скупштине.
(2) Судија који је изабран на судијску функцију у други суд не полаже поново заклетву.
Заклетва судије гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, по најбољем знању и умећу и служити само истини и правди”.
(1) Судија који је изабран ступа на функцију на свечаној седници свих судија у суду за који је изабран.
(2) Ступањем на функцију судији престаје ранија функција у другом суду.
(3) Судија суда вишег степена који је изабран за председника суда нижег степена може да се после престанка функције председника суда врати на функцију судије суда вишег степена.
(1) Сматра се да судија није изабран ако без оправданог разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од истека рока из члана 59. став 1. овог закона, ако није поднета жалба Уставном суду, односно у року од 30 дана од дана објављивања одлуке Уставног суда којом се одбија жалба на одлуку о избору на судијску функцију, ако је поднета жалба Уставном суду.
(2) Одлуку у случају из става 1. овог члана доноси Високи савет судства на предлог председника суда.
(3) Против одлуке Високог савета судства из става 2. овог члана судија може изјавити жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од 30 дана од дана достављања одлуке.
(4) Уставни суд својом одлуком може одбити жалбу као неосновану или усвојити жалбу и поништити одлуку Високог савета судства.
Судијска функција престаје на захтев судије, кад судија наврши радни век, ако трајно изгуби радну способност за вршење судијске функције, ако му престане држављанство Републике Србије или ако буде разрешен.
(1) Судија који жели да му судијска функција престане подноси писмени захтев Високом савету судства.
(2) Захтев може бити повучен док функција судији не престане одлуком Високог савета судства или истеком рока предвиђеног овим законом.
(3) Ако о захтеву за престанак судијске функције није одлучено у року од 30 дана од дана подношења захтева, сматра се да је судијска функција престала истеком рока од 30 дана од дана подношења захтева.
(4) У случају из става 3. овог члана Високи савет судства доноси акт којим се констатује престанак судијске функције.
(5) У осталим случајевима судијска функција престаје даном који Високи савет судства наводи у својој одлуци.
(6) Ако судија после покренутог поступка за утврђивање разлога за његово разрешење поднесе захтев за престанак судијске функције, захтев се не разматра до окончања поступка за утврђивање разлога за његово разрешење.
(1) Судији престаје функција кад наврши радни век, по сили закона.
(2) Радни век судије навршава се кад судија наврши 65 година живота, изузев судије Врховног суда који може обављати судијску функцију до навршења 67 година живота.
(1) Судији престаје судијска функција ако се на основу мишљења стручне комисије надлежног органа утврди да је због здравственог стања трајно изгубио радну способност за вршење судијске функције.
(2) Одлуку за упућивање на обавезан здравствени преглед ради оцене радне способности судије доноси Високи савет судства по службеној дужности или на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда и самог судије.
(3) Мишљење стручне комисије надлежног органа из става 1. овог члана доставља се Високом савету судства.
Судија се разрешава ако је правноснажно осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или ако је у дисциплинском поступку утврђено да је учинио тежак дисциплински прекршај који, према оцени Високог савета судства, озбиљно штети угледу судијске функције или поверењу јавности у судове.
(1) Високи савет судства покреће и води по службеној дужности поступак за утврђивање разлога за разрешење судије због правноснажне осуде за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци.
(2) Поступак из става 1. овог члана може се покренути и на предлог председника суда у којем судија врши судијску функцију. Првостепени суд пред којим је вођен кривични поступак против судије, дужан је да без одлагања достави Високом савету судства и председнику суда у којем судија врши судијску функцију правноснажно осуђујућу пресуду.
(1) Високи савет судства утврђује чињенице о томе да ли је тежак дисциплински прекршај судије који је утврђен правноснажном одлуком такав да озбиљно штети угледу судијске функције или поверењу јавности у судове.
(2) Поступак из става 1. овог члана може покренути Високи савет судства по службеној дужности или на предлог Дисциплинске комисије.
(3) Високи савет судства дужан је да спроведе поступак и донесе одлуку у року од 90 дана од дана покретања поступка за утврђивање разлога за разрешење судије.
(4) Одлука Високог савета судства донета у поступку из става 1. овог члана мора бити образложена.
(1) У поступку из члана 70. овог закона судија има право да одмах буде обавештен о разлозима за покретање поступка, да се упозна с предметом, пратећом документацијом и током поступка и да сам или преко пуномоћника пружи објашњења и доказе за своје наводе.
(2) Судија има право да своје наводе усмено изложи пред Високим саветом судства.
(3) Поступак из члана 70. овог закона је хитан, води се уз сва јемства правичног суђења, без присуства јавности, осим ако судија у односу на кога се поступак води захтева да поступак буде јаван.
(1) Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства, после спроведеног поступка у којем утврђује разлог за престанак судијске функције.
(2) Поступак из става 1. овог члана покреће и води Високи савет судства по службеној дужности.
(3) Судијска функција престаје оног дана који Високи савет судства наведе у својој одлуци, изузев у случају из члана 65. став 3. и члана 66. овог закона.
(4) Одлука о престанку судијске функције мора бити образложена и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници Високог савета судства.
(1) Против одлуке Високог савета судства о престанку судијске функције, судија може изјавити жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе у року од 30 дана од дана достављања одлуке.
(2) Уставни суд својом одлуком може одбити жалбу или усвојити жалбу и поништити одлуку о престанку судијске функције.
(3) Одлука Уставног суда је коначна и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
За председника суда може бити изабран судија који врши судијску функцију у суду истог степена или је судија суда вишег степена и који има изражену способност за руковођење и организацију послова у суду, у складу са критеријумима које доноси Високи савет судства.
(1) Председника суда бира Високи савет судства.
(2) Високи савет судства објављује јавни конкурс за избор председника суда најкасније шест месеци пре истека времена на које је изабран председник суда, односно најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције председника суда због престанка судијске функције, због избора за судију другог суда, на лични захтев, због укидања суда или због разрешења са функције председника суда.
(3) Пре доношења одлуке о избору, Високи савет судства обавља разговор са пријављеним кандидатом.
(4) Приликом доношења одлуке о избору председника суда, Високи савет судства узима у обзир оцену добијену у поступку вредновања рада, предложени програм унапређења рада суда од стране кадидата, оцену добијену на разговору и прибавља мишљење о пријављеном кандидату од седнице свих судија суда за који се врши избор председника.
(5) Одлука Високог савета судства о избору председника суда мора бити образложена и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, као и на интернет страници Високог савета судства.
(6) У поступку за избор председника суда обезбеђује се јавност рада, која се ближе уређује актом Високог савета судства.
Судија који је изабран за председника суда врши и судијску функцију у том суду.
(1) Председник суда бира се на пет година без могућности поновног избора за председника истог суда.
(2) Време на које је председник суда изабран тече од дана ступања на функцију.
Измењен: Сл. гласник РС 56/2026
(1) Кад председнику суда престане функција, Високи савет судства поставља судију који врши функцију председника суда, док нови председник суда не ступи на функцију, а најдуже на једну годину.
(2) Председник суда којем је престала функција због истека мандата може бити постављен за вршиоца функције председника суда.
(3) Исто лице не може бити поново постављено за вршиоца функције председника истог суда.
(4) Судију који врши функцију председника Врховног суда поставља Високи савет судства по прибављеном мишљењу Опште седнице Врховног суда.
(1) Председнику суда престаје функција престанком судијске функције, избором за судију другог суда, на лични захтев, због укидања суда, истеком мандата и разрешењем са функције председника суда.
(2) Одлуку о престанку функције председника суда доноси Високи савет судства.
(3) Кад председнику суда престане функција, Високи савет судства је дужан да без одлагања спроведе поступак избора председника суда.
(1) Председник суда разрешава се због тежег кршења обавезе установљене прописом за обављање посла судске управе, нарушавања начела независности судије, поступања супротно пропису о расподели предмета, одступања од прописа којим се уређује годишњи распоред послова, тешког дисциплинског прекршаја у вршењу функције председника суда или нестручног вршења функције председника суда.
(2) Сматра се да председник суда нестручно обавља функцију председника суда ако, сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада председника судова, његов рад буде вреднован оценом „незадовољавајуће врши функцију председника суда”.
(1) Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда покреће и води Високи савет судства по службеној дужности.
(2) Предлог за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење председника суда може се покренути и по предлогу председника непосредно вишег суда, седнице свих судија суда чији је председник, органа који врши надзор над радом суда, органа надлежног за вредновање рада председника суда и Дисциплинске комисије.
(1) Одлуку о разрешењу председника суда доноси Високи савет судства, после спроведеног поступка у коме су утврђени разлози за разрешење.
(2) Председник суда има право да одмах буде обавештен о разлогу за покретање поступка, да се упозна са предметом, пратећом документацијом и током поступка и да сам или преко пуномоћника пружи објашњење и доказе за своје наводе.
(3) Председник суда има право да своје наводе усмено изложи пред Високим саветом судства.
(4) Против одлуке Високог савета судства о разрешењу, председник суда може изјавити жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од 30 дана од дана пријема одлуке.
Председник суда који не буде поново изабран, који се разреши са те функције или му функција председника суда престане на лични захтев, наставља да обавља судијску функцију коју је обављао пре избора.
(1) Председника Врховног суда, међу судијама тог суда, по прибављеном мишљењу Опште седнице Врховног суда, бира Високи савет судства.
(2) Кандидат за председника Врховног суда, уз пријаву на јавни конкурс за избор, доставља и програм унапређења рада судова у Републици Србији, који се објављује на интернет страници Високог савета судства, заједно са подацима из радне биографије кандидата.
(3) Председник Врховног суда бира се на период од пет година и не може бити поново биран за председника Врховног суда.
(4) Председник Врховног суда полаже заклетву пред Високим саветом судства и Народном скупштином.
(5) Председнику Врховног суда престаје функција пре истека времена на које је изабран на лични захтев, престанком судијске функције или разрешењем из законом прописаног разлога за разрешење председника суда.
(6) Одлуку о престанку функције председника Врховног суда, доноси Високи савет судства.
(7) Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника Врховног суда покреће Високи савет судства по службеној дужности или на предлог Опште седнице Врховног суда.
(8) Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника Врховног суда води Високи савет судства.
(1) Одредбе овог закона о избору и разрешењу судије, сходно се примењују и на избор и разрешење председника суда.
(2) Одредбе овог закона о избору и разрешењу председника суда, сходно се примењују и на избор и разрешење председника Врховног суда.
(3) Остале одредбе овог закона, које се односе на судије, примењују се и на председника суда.
(1) При предлагању за избор судије поротника и избору судије поротника забрањена је дискриминација по било ком основу.
(2) При предлагању за избор судије поротника и избору судије поротника води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању језика националне мањине, који је у службеној употреби у суду.
(1) За судију поротника може бити изабран пунолетни држављанин Републике Србије који је достојан функције судије поротника.
(2) Судија поротник не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин.
(3) При избору води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединој врсти судске ствари.
(4) Судија поротник бира се на пет година и може бити поново изабран.
(1) Судију поротника бира Високи савет судства на основу јавног конкурса.
(2) Јавни конкурс за избор судије поротника објављује и спроводи Високи савет судства.
(3) Јавни конкурс из става 1. овог члана објављује се и спроводи сходном применом одредаба овог закона које уређују избор судија.
(4) Пре избора Високи савет судства прибавља мишљење суда за који се бира судија поротник.
(5) За судију поротника може бити бирано пунолетно лице које, у тренутку избора има мање од 70 година живота.
(1) Судија поротник полаже заклетву пред председником суда за који је изабран.
(2) Заклетва гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, савесно, предано и непристрасно”.
(1) Председник суда удаљава судију поротника са функције ако је против њега покренут поступак за кривично дело због кога може бити разрешен или поступак за утврђивање разлога за његово разрешење.
(2) Удаљење траје до окончања поступка.
(1) Судија поротник не може бити адвокат ни пружати правну услугу и стручни савет уз накнаду.
(2) Судија поротник не може бити ни јавни функционер или запослен у органу Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе или градске општине.
(3) Са функцијом судије поротника неспојиви су и друга функција, посао или приватни интерес који су супротни достојанству и независности судије или штетни по углед суда.
(1) Функција судије поротника престаје ако буде укинут суд у коме обавља функцију, разрешењем и истеком мандата.
(2) Функција судије поротника не престаје због навршења радног века.
(3) Поступак у коме се утврђују разлози за престанак функције судије поротника покреће се на основу предлога председника суда, председника непосредно вишег суда и председника Врховног суда.
(4) Поступак покреће, води и одлуку доноси Високи савет судства.
(1) Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на функцији, накнаду за изгубљену зараду и право на награду.
(2) Услове и висину накнаде и награде прописује Високи савет судства.
На судије поротнике сходно се примењују одредбе овог закона о судијама.
(1) Судија и председник суда подлежу дисциплинској одговорности.
(2) Сврха дисциплинске одговорности је да се судија упозори или санкционише, без угрожавања независности судије, због непримереног понашања или пропуста у раду који угрожава ауторитет и непристрасност суда, а у циљу одржавања поверења јавности у судство.
(1) Дисциплински прекршај је несавесно вршење судијске функције или понашање судије недостојно судијске функције, који је прописан овим законом.
(2) Несавесно вршење судијске функције и функције председника суда је поступање које је супротно прописаним обавезама и забранама у вршењу функције или у вези са вршењем функције.
(3) Понашање недостојно судијске функције представља понашање судије и председника суда у вршењу функције и изван вршења функције којим се нарушава углед суда и поверење грађана у судство.
(1) Дисциплински прекршаји су:
(2) Тежак дисциплински прекршај постоји ако је услед извршења дисциплинског прекршаја из става 1. тач. 1)‒3), 9) 10), 12), 15), 17)‒20) овог члана дошло до озбиљног поремећаја у раду суда или нарушавања угледа и поверења јавности у судство, а нарочито застаревања предмета због несавесног рада судије и ако је наступила већа штета у имовини странке у поступку, као и у случају поновљеног дисциплинског прекршаја.
(3) Под поновљеним дисциплинским прекршајем из става 2. овог члана сматра се два пута правноснажно утврђена одговорност судије за дисциплински прекршај, ако између правноснажних одлука није протекло више од три године.
(4) Одредбе ст. 2. и 3. овог члана не примењују се на дисциплинске прекршаје из става 1. тач. 4)‒8), 11), 13), 14), 16), 21) и 22) овог члана.
(5) Приликом утврђивања да ли је учињен дисциплински прекршај из става 1. тачка 20) овог члана, Етички одбор је дужан да одлучи о кршењу одредбе Етичког кодекса у знатној мери у року од 90 дана од дана подношења захтева за утврђивање кршења.
(6) Другим законом не може се прописати дисциплински прекршај судије.
(7) Судија није одговоран за дисциплински прекршај који је учињен услед недовољног броја судија у суду, повећаног прилива предмета у суду, недовољног броја судског особља, незадовољавајућих просторних и техничких услова за рад или других разлога који онемогућавају ефикасно поступање судије.
(1) Дисциплинске мере су: опомена, умањење плате до 50% до једне године и забрана избора у суд вишег степена у трајању до три године.
(2) Дисциплинска мера изриче се сразмерно тежини учињеног дисциплинског прекршаја.
(3) Опомена може бити изречена само када се први пут утврди одговорност судије за дисциплински прекршај.
(4) Дисциплинска мера умањење плате до 50% и дисциплинска мера забрана избора у суд вишег степена у трајању до три године могу се изрећи свака посебно или заједно.
(5) Дисциплинске мере из става 4. овог члана се могу изрећи заједно само у случају да је учињен тежак дисциплински прекршај.
(1) Ако је у дисциплинском поступку правоснажном одлуком утврђено да је судија учинио тежак дисциплински прекршај, Високи савет судства, односно Дисциплинска комисија може покренути поступак за утврђивање разлога за разрешење судије.
(2) У поступку за утврђивање разлога за разрешење судије из става 1. овог члана Високи савет судства оцењује да ли учињени дисциплински прекршај озбиљно штети угледу судијске функције или поверењу јавности у судство.
(1) Дисциплински органи су: Дисциплински тужилац и његови заменици и Дисциплинска комисија, које образује Високи савет судства.
(2) Дисциплинског тужиоца, његове заменике и чланове Дисциплинске комисије именује Високи савет судства из реда судија на период од пет година без могућности поновног именовања.
(3) Састав, услове за именовање и начин престанка дужности, начин рада и одлучивања у дисциплинским органима уређују се актом Високог савета судства, који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници Високог савета судства.
(1) Свако лице може поднети дисциплинску пријаву против судије, односно председника суда, Дисциплинском тужиоцу.
(2) Предлог за вођење дисциплинског поступка, Дисциплински тужилац подноси на основу дисциплинске пријаве или по службеној дужности.
(3) Дисциплински поступак води Дисциплинска комисија на предлог Дисциплинског тужиоца. Дисциплинска комисија не може одлучивати изван предлога Дисциплинског тужиоца.
(4) У току дисциплинског поступка Дисциплински тужилац може да измени или прошири предлог за вођење дисциплинског поступка, ако изведени докази указују на измену чињеничног стања у односу на поднети предлог или ако је судија чија се дисциплинска одговорност утврђује учинио још неки дисциплински прекршај.
(5) Дисциплински поступак је хитан, води се уз сва јемства правичног суђења, без присуства јавности, осим ако судија у односу на кога се води дисциплински поступак захтева да поступак буде јаван.
(6) Дисциплински поступак ближе се уређује актом Високог савета судства.
(7) Вођење дисциплинског поступка застарева истеком три године од дана када је дисциплински прекршај учињен, а не тече за време трајања управног спора, односно судског поступка у вези са покренутим дисциплинским поступком и изрешеном дисциплинском мером.
Дисциплински тужилац може да одбаци дисциплинску пријаву или да је прихвати и поднесе предлог за вођење дисциплинског поступка.
(1) Судија има право да му се одмах достави предлог за вођење дисциплинског поступка, да се упозна са предметом и доказима и да сам или преко пуномоћника пружи објашњење и доказе за своје наводе.
(2) Судија има право да своје наводе усмено изложи пред Дисциплинском комисијом.
(1) После спроведеног дисциплинског поступка Дисциплинска комисија може да одбије предлог за вођење дисциплинског поступка или да усвоји предлог и изрекне дисциплинску меру.
(2) Одлука Дисциплинске комисије из става 1. овог члана мора бити образложена.
(3) Против одлуке Дисциплинске комисије, Дисциплински тужилац и судија против кога се води дисциплински поступак, могу изјавити жалбу Високом савету судства, у року од осам дана од дана достављања одлуке.
(1) Одлучујући о жалби, Високи савет судства може жалбу да одбаци као неблаговремену, недозвољену или изјављену од неовлашћеног лица, да потврди првостепену одлуку Дисциплинске комисије или да одлуку преиначи.
(2) Високи савет судства је дужан да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана достављања жалбе.
(3) Одлука Високог савета судства о жалби мора бити образложена.
(4) Одлука Високог савета судства је коначна и против ње се може покренути управни спор.
(5) Поступак у управном спору је хитан.
(6) Правноснажна одлука којом је изречена дисциплинска мера уписује се у лични лист судије.
(7) Одлука којом је изречена дисциплинска мера брише се из личног листа судије по протеку три године од дана правоснажности одлуке.
(1) Високи савет судства води евиденцију о дисциплинском поступку против судије и председника суда.
(2) Евиденција из става 1. овог члана садржи: име и презиме, јединствени матични број грађана и назив суда у коме судија врши функцију, дисциплински прекршај за који је вођен поступак, исход поступка и изречену дисциплинску меру.
(1) Судија изабран на сталну судијску функцију пре дана конституисања Високог савета судства, наставља од дана конституисања Високог савета судства да врши судијску функцију у суду за који је изабран.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, судија изабран на сталну судијску функцију у Врховном касационом суду пре дана конституисања Високог савета судства, наставља од дана конституисања Високог савета судства да врши судијску функцију у Врховном суду.
(1) Судија изабран први пут од стране Народне скупштине од дана ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21) до дана конституисања Високог савета судства наставља, од дана доношења одлуке Високог савета судства којом се констатује да његова функција постаје стална, да врши судијску функцију у суду за који је изабран.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, судија изабран први пут од стране Народне скупштине од дана ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21) до дана конституисања Високог савета судства у Врховни касациони суд, наставља, од дана доношења одлуке Високог савета судства којом се констатује да његова функција постаје стална, да врши судијску функцију у Врховном суду.
(1) Председник суда изабран на функцију пре дана конституисања Високог савета судства наставља у складу са овим законом, од дана конституисања Високог савета судства, да врши функцију председника суда до истека мандата на који је изабран.
(2) Изузетно од става 1. овог члана председник суда изабран пре ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21) наставља у складу са овим законом, од дана конституисања Високог савета судства, да врши функцију председника суда до истека мандата на који је изабран и може још једном бити биран на функцију председника суда у истом суду у складу са овим законом.
Председник Врховног касационог суда изабран на функцију председника Врховног касационог суда пре ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21) наставља у складу са овим законом, од дана конституисања Високог савета судства, да врши функцију као председник Врховног суда, до истека мандата на који је изабран и може бити биран на функцију председника Врховног суда у складу са овим законом.
(1) Поступак започет по одредбама Закона о судијама („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 – УС, 104/09, 101/10, 8/12 – УС, 121/12, 124/12 – УС, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 40/15, 63/15 – УС, 106/15, 63/16 – УС, 47/17 и 76/21) који није окончан до дана конституисања Високог савета судства, окончаће се по одредбама овог закона.
(2) Решење о упућивању судије донето пре дана конституисања Високог савета судства важи до истека времена упућивања.
(3) Решење о постављењу вршилаца функције председника суда донето пре дана конституисања Високог савета судства важи до истека времена постављења.
(1) Подзаконски акти прописани овим законом доносе се у року од годину дана од дана конституисања Високог савета судства.
(2) Подзаконски акти донети у складу са Законом о судијама („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 – УС, 104/09, 101/10, 8/12 – УС, 121/12, 124/12 – УС, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 40/15, 63/15 – УС, 106/15, 63/16 – УС, 47/17 и 76/21) примењују се до доношења аката из става 1. овог члана, ако нису у супротности са овим законом.
(1) Даном конституисања Високог савета судства престаје да важи Закон о судијама („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 – УС, 104/09, 101/10, 8/12 – УС, 121/12, 124/12 – УС, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 40/15, 63/15 – УС, 106/15, 63/16 – УС, 47/17 и 76/21).
(2) Даном конституисања Високог савета судства престају да важе члан 10. став 3. и члан 383. став 7. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 49/13 ‒ УС, 74/13 ‒ УС, 55/14, 87/18 и 18/20), члан 16. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 ‒ аутентично тумачење, 113/17 ‒ аутентично тумачење, 54/19 и 9/20 ‒ аутентично тумачење) и члан 6. Закона о спречавању насиља у породици („Службени гласник РС”, број 94/16).
(3) Даном конституисања Високог савета судства поступци започети у складу са одредбама закона из става 2. овог члана се обустављају.
Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од дана конституисања Високог савета судства.
Поступци у којима је Уставни суд оцењивао да ли су одредбе овог закона у складу са Уставом.
Закон о судијама („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 58/09 -Одлука УС, 104/09, 101/10, 8/12 - Одлука УС, 121/12, 124/12 - Одлука УС, 101/13, 111/14- Одлука УС, 117/14, 40/15, 63/15- Одлука УС, 106/15, 63/16- Одлука УС),…
ослобађање од обавезе полагања испита за проверу стручности и оспособљености у поступку првог избора за судију основног и прекршајног суда ...
Решење о одбацивању иницијативе · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама члан 50. став 4. члан 50. став 4.
– условљеност избора - обавеза Високог савета судства да приликом предлагања кандидата за избор судије прекршајног или основног суда предложи ...
Одлука о утврђивању несагласности · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама (''Службени гласник РС'', бр. 116/08, 58/09-Одлука УС, 104/09, 101/10, 8/12-Одлука УС, 121/12, 124/12-Одлука УС и 101/13), члан 50. став 4.
обавеза Високог савета судства да приликом предлагања кандидата за избор судије прекршајног или основног суда предложи кандидата који је ...
Решење о покретању поступка · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама ("Службени гласник РС", број 116/08) члан 102. став 5. члан 102. став 5.
–избор првог председника Врховног касационог суда
Одлука о утврђивању несагласности · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 58/09, 104/09, 101/10 и 8/12 – Одлука УС), члана 102. став 5.
–избор председника Врховног касационог суда
Решење о покретању поступка · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама ( „Службени гласник РС“, бр. 116/08, 58/09, 104/09 и 101/10), члан 2. ст. 3. и 4, члан 18. став 2. и члан 21.
премештај и упућивање судије уз сагласност у други суд, други државни орган, установу или међународну организацију у области правосуђа
Решење о неприхватању иницијативе · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама (''Службени гласник РС'', бр. 116/08, 58/09 и 104/09), члан 101. ст. 2. и 3.
–престанак дужности судија који нису изабрани у складу са оспореним Законом о судијама даном ступања на функцију судија изабраних у складу са ...
Одлука о одбијању предлога за оцену уставности/законитости · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама ("Службени гласник РС", бр. 63/01, 42/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06), чл. 52. и 53.
услови за престанак радног века судије - 65 година живота или 40 година стажа осигурања - ненадлежност Суда за оцену међусобне сагласности ...
Решење о неприхватању иницијативе · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама (''Службени гласник РС'', број 116/08), члан 99. став 1, члан 100. и члан 101. став 1.
принцип сталности судијске функције; - одбацивање привремене мере; - изражавање става Суда о правној природи и значају са становишта ...
Решење о неприхватању иницијативе · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама ("Службени гласник РС", број 116/08), члан 30. став 1.
чланство судија у Републичкој изборној комисији, изборној комисији АП и јединице локалне самоуправе (принцип неспојивости функција); - ...
Одлука о утврђивању несагласности · текст одлуке на сајту суда
Закон о судијама ("Службени гласник РС", број 116/08), члан 30. став 1.
овлашћење министра правде за покретање поступка за разрешење судија (и стари и нови закон) - чланство судија у изборним комисијама (нови ...
Решење о покретању поступка · текст одлуке на сајту суда
Сл. гласник РС 80/2026
Сл. гласник РС 56/2026
Сл. гласник РС 9/2026
Сл. гласник РС 10/2023
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.