Закон о судским таксама

Члан 1

У поступку пред судовима плаћају се судске таксе (у даљем тексту: таксе) по одредбама овог закона и Таксене тарифе која је његов саставни део.

Члан 2

(1) Таксе прописане овим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку, за који је овим законом утврђено плаћање таксе.

(2) За поднеске и за записнике који замењују поднеске таксу је дужно да плати лице које их подноси, односно лице на чији захтев се саставља записник.

(3) За одлуку првостепеног суда таксу је дужан да плати тужилац, односно предлагач, а за судско поравнање таксу су дужне да плате обе стране на једнаке делове, уколико у поравнању није другачије уговорено.

(4) За одлуку другостепеног суда и за одлуку по ванредном правном средству, судску таксу је дужан да плати подносилац жалбе, односно лице у чијем интересу је покренут поступак по ванредном правном средству.

(5) Када су, у складу са одредбама овог закона, таксу дужна да плате два или више лица заједно, њихова обавеза је солидарна.

(6) Лица из ст. 1. до 5. овог члана су таксени обвезници у смислу овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 3

(1) Обавеза плаћања таксе (у даљем тексту: таксена обавеза) настаје:

1. 1) за поднеске – када се предају суду, односно кад се изврши обрачун таксе, ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник – када је записник састављен;
2. 2) за судске преписе – када се затраже од суда;
3. 3) за судске одлуке – када се објаве, а ако странка није присутна објављивању или ако одлука није јавно објављена – када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке;
4. 4) судска поравнања – када се закључе;
5. 5) за паушалну таксу у поступку расправљања заоставштине – када решење о наслеђивању постане правоснажно;
6. 6) у поступку реорганизације и у стечајном поступку – када одлука којом се усваја план реорганизације, односно одлука о главној деоби у стечајном поступку постану правноснажне.
7. 7) за остале радње – када се затражи њихово предузимање.

(2) Изузетно од става 1. овог члана за тужбу таксена обавеза настаје даном закључења припремног рочишта или првог рочишта за главну расправу, ако поступак није окончан пре одржавања рочишта посредовањем, мирним решавањем радног спора, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева. Таксена обавеза за одговор на тужбу настаје, за сваку странку сразмерно успеху у спору, даном достављања правоснажне одлуке којом се поступак окончава.

(3) Ако се поступак оконча пре закључења првог рочишта за главну расправу, решењем о одбацивању тужбе или решењем о повлачењу тужбе или решењем о обустави или пресудом због пропуштања или пресудом због изостанка или пресудом без одржавања расправе, таксена обавеза за тужбу настаје даном достављања одлуке којом се поступак окончава тужиоцу.

Измењен: Сл. гласник РС 61/2005, 95/2018, 91/2025

Члан 4

Такса се плаћа најкасније у року од осам дана од дана настанка таксене обавезе, ако овим законом није другачије одређено.

Измењен: Сл. гласник РС 31/2009

Члан 5

(1) За поднеске и одлуке у управним споровима у стварима пензијског, инвалидског и здравственог осигурања, дечијег додатка, старатељства, усвојења и социјалне помоћи, такса се плаћа само ако тужба буде правоснажно одбијена или одбачена.

(2) Таксена обавеза из става 1. овог члана настаје даном достављања правоснажне одлуке којом је тужба одбијена или одбачена.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 6

(1) Таксе предвиђене Таксеном тарифом плаћају се у судским таксеним маркама или у готовом новцу.

(2) Таксене марке лепе се на поднеску или на судском спису и поништавају се игличастим штамбиљем који буши таксену марку тако да на њој пише: „поништено” или округлим штамбиљем суда.

(3) Такса у износу до 5.000 динара плаћа се, по правилу, у судским таксеним маркама.

(4) Такса у износу преко 5.000 динара плаћа се у готовом новцу.

(5) Судске таксене марке су у апоенима од 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 динара.

(6) Ако се таксена обавеза утврди у износу за који не постоји одговарајући апоен судске таксене марке, износ таксе се заокружује, и то од 1 до 9 динара на 0 динара.

(7) Таксени обвезник таксу у готовом новцу плаћа тако што износ таксе уплаћује на прописани рачун и потврду о уплати прилаже уз поднесак за који је такса плаћена. Када се подноси потврда о плаћеној такси за судску одлуку, таксени обвезник је дужан да на њој означи број одлуке за коју се такса плаћа.

Измењен: Сл. гласник РС 106/2015

Члан 7

(1) Недовољно плаћена или неплаћена такса не задржава ток судског поступка, ако овим законом није другачије одређено.

(2) Ако таксени обвезник захтева, суд је дужан да прими поднеске који нису таксирани или су недовољно таксирани.

(3) У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана такса се наплаћује у складу са одредбом члана 37. овог закона.

Члан 8

Наплата таксе застарева у року од пет година по истеку календарске године у којој је настала таксена обавеза.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 9

(1) Од плаћања таксе ослобођени су Република Србија, државни органи и посебне организације, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе, организације Црвеног крста, лица која захтевају законско издржавање, лица која захтевају исплату минималне зараде, као и лица која су ослобођена плаћања судске таксе у складу са другим прописима.

(2) Таксу за поднеске и радње не плаћају лица која Републици Србији, социјално-хуманитарним, научним или културним организацијама, установама или фондацијама поклањају своју имовину или се у њихову корист одричу права својине на непокретностима или им без накнаде уступају друга стварна права на непокретностима.

(3) Страна држава је ослобођена плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

(4) У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

(5) Странка у ванпарничном поступку ослобођена је од плаћања таксе за радње или поступке које је суд поверио јавном бележнику.

(6) Странке се ослобађају од плаћања таксе уколико се парнични поступак оконча до дана закључења првог рочишта за главну расправу посредовањем, мирним решавањем радног спора, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева.

Измењен: Сл. гласник РС 106/2015, 95/2018, 91/2025

Члан 10

(1) Суд може ослободити таксеног обвезника од плаћања таксе ако би плаћањем таксе, имајући у виду висину средстава из којих се обвезник и чланови његовог домаћинства издржавају, та средства била у толикој мери умањена да би тиме била угрожена њихова социјална сигурност.

(2) Одлуку из става 1. овог члана доноси првостепени суд на предлог таксеног обвезника који може бити поднет до закључења расправе.

(3) Пре доношења одлуке суд ће оценити све околности, а нарочито ће узети у обзир вредност меродавну за наплату таксе, укупну имовину, укупан приход таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, као и број лица која таксени обвезник издржава.

(4) Под домаћинством се, у смислу овог закона, подразумева заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

(5) Издржавана лица, у смислу овог закона су:

1. 1) малолетна деца, односно усвојеници,
2. 2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или на ванредним студијама, ако су незапослени – до навршене 26. године живота,
3. 3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником,
4. 4) брачни друг и
5. 5) родитељи, односно усвојиоци.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 11

(1) Висину прихода таксеног обвезника суд утврђује на основу уверења надлежног органа, односно других доказа које таксени обвезник поднесе о свом имовном стању.

(2) Уверење из става 1. овог члана садржи податке о висини прихода таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, као и о другим изворима прихода и уопште о имовном стању лица коме се издаје уверење.

(3) Уверење из става 1. овог члана служи као доказ за ослобођење од плаћања таксе само ако од његовог издавања до подношења предлога за ослобођење није протекло више од шест месеци.

(4) Уверење из става 1. овог члана подноси таксени обвезник уз предлог за ослобођење од плаћања таксе.

(5) Суд може по службеној дужности прибавити и проверити потребне податке о имовном стању таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, а може о томе саслушати и противну странку.

(6) Против решења суда којим се усваја предлог за ослобођење од плаћања таксе није дозвољена жалба.

Члан 12

(1) Страни држављанин ослободиће се од плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

(2) У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Члан 13

(1) Ослобођење од плаћања таксе дато у парничном, ванпарничном, кривичном и прекршајном поступку, као и у поступку у управним споровима важи и у поступку извршења одлука донетих у тим поступцима, ако се извршење захтева у року од три месеца по правоснажном окончању поступка.

(2) Ослобођење од плаћања таксе у ванпарничном и извршном поступку важи и у парничном поступку који настане у току и поводом ванпарничног и извршног поступка.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 14

(1) Решење о ослобађању од плаћања таксе односи се на све таксе по одговарајућем предмету без обзира када је настала таксена обавеза.

(2) Уколико је покренут поступак за наплату таксе за поднеске, радње и исправе за које је таксена обавеза настала пре доношења решења из става 1. овог члана, поступак ће се обуставити .

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 15

Суд може у току поступка укинути решење о ослобађању од плаћања таксе ако утврди да је таксени обвезник у стању да плати таксу а том приликом ће одлучити да ли ће обвезник у потпуности или делимично платити таксе од којих је био раније ослобођен.

Члан 16

Ако судски поступак траје дуже од две године лице ослобођено од плаћања судске таксе дужно је да по истеку друге и сваке следеће године трајања поступка поднесе ново уверење о свом имовном стању.

Члан 17

(1) Старалац одсутног лица чије је боравиште непознато, старалац имовине чији је сопственик непознат, привремени заступник странке кога суд постави у поступку и бранилац по службеној дужности, нису дужни да плаћају таксе за лице које заступају.

(2) Наплата таксе у случајевима из става 1. овог члана врши се из имовине лица које је заступано.

(3) Неплаћене таксе суд ће уносити у попис такса.

Измењен: Сл. гласник РС 31/2009, 91/2025

Члан 18

(1) Ослобођење од плаћања таксе користи само лицу коме је то ослобођење признато.

(2) Када више лица заједнички предају поднесак или заједно предузму радњу у поступку, а једно или више њих је ослобођено од плаћања таксе, лице које није ослобођено дужно је да плати таксу као да нема ослобођених од плаћања таксе, осим у случајевима формалног супарничарства.

Члан 19

(1) Ако у парничном, извршном или кривичном поступку по приватној тужби лице ослобођено од плаћања таксе успе у поступку, таксе које би оно било дужно да плати да није било ослобођено, платиће странка која не ужива ослобођење и то у сразмери у којој је ослобођена странка успела у поступку.

(2) Таксена обавеза за странку која не ужива ослобођење из става 1. овог члана настаје даном достављања правоснажне одлуке.

(3) Ако се између странке ослобођене од плаћања таксе и странке која није ослобођена закључи поравнање, таксу коју би требало да плати ослобођена странка платиће странка која није ослобођена.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 20

(1) Када у поступку пред судом учествују на једној страни лице ослобођено од плаћања таксе, а на другој лице које није ослобођено, суд је дужан да води попис такса које би требало да плати ослобођено лице.

(2) Попис такса се закључује по завршетку поступка. Ако се поступак заврши на начин предвиђен чланом 19. овог закона, суд ће сходно члану 37. овог закона издати налог за плаћање таксе лицу обавезном да таксу плати.

Члан 21 У парничном поступку

(1) У парничном поступку таксе се плаћају према вредности предмета спора.

(2) Ако овим законом није другачије одређено, одредбе закона којим се уређује парнични поступак на основу којих се утврђује вредност спора ради одређивања стварне надлежности и састава суда примењују се и приликом одређивања вредности спора ради наплате таксе.

(3) Вредност предмета спора ради наплате таксе утврђује се према вредности коју предмет спора има у време настанка таксене обавезе.

(4) Под вредношћу предмета спора у смислу става 2. овог члана подразумева се вредност главног захтева.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 22

(1) Ако се једном тужбом обухвати више захтева против истог туженог, без обзира да ли се сви захтеви заснивају на истом чињеничном и правном основу или не, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према збиру вредности свих захтева.

(2) У случају формалног супарничарства – ако више лица поднесе једну тужбу или ако је више лица тужено једном тужбом, а предмет спора су захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према вредности сваког појединог захтева.

Члан 23

Ако тужилац једном тужбом обухвати два или више тужених и тражи да тужбени захтев буде усвојен према следећем туженом за случај да не буде усвојен према ономе који је у тужби наведен пре њега или ако према сваком од њих поставља исти захтев или ако према појединим од њих истиче различите захтеве који су у међусобној вези, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према захтеву чија је вредност већа.

Члан 24

Ако је предмет спора право на законско издржавање или потраживање појединих износа законског издржавања, вредност предмета спора ради наплате таксе рачуна се према збиру давања за три месеца, ако се издржавање не тражи за краће време.

Члан 25

Ако је предмет спора наследно право на целој заоставштини, као вредност предмета спора узима се вредност чисте заоставштине, а ако је предмет спора само један део заоставштине или одређена ствар из заоставштине, као вредност предмета спора узима се чиста вредност тог дела, односно ствари.

Члан 26

Вредност предмета спора у својинским и државинским споровима о непокретностима и у споровима о праву коришћења непокретности, одређује се према тржишној вредности непокретности која је предмет спора, али не може бити мања:

1. 1) за земљиште: од троструког износа катастарског прихода са земљишта;
2. 2) за зграде или посебне делове зграда – од трогодишњег износа станарине, односно закупнине, а ако не постоји уговор којим се утврђује висина станарине, односно закупнине, та висина ће се утврдити према висини станарине, односно закупнине сличне зграде или посебног дела зграде у месту у коме се налази зграда.

Члан 27

(1) Као вредност предмета спора ради наплате таксе узима се:

1. 1) у парницама за деобу заједничке имовине – вредност оног дела имовине који тужилац тужбом тражи, али да та вредност не може бити мања од 10.000 динара;
2. 2) у парницама у којима је предмет спора извршење какве радње, нечињење или трпљење или изјава воље или утврђење да постоји или не постоји неко право или правни однос или да се утврди истинитост или неистинитост какве исправе – износ који је тужилац означио у тужби, али тај износ не може бити мањи од 10.000 динара;
3. 3) у парницама за поништај арбитражне одлуке – износ који је странци досуђен, а ако се тужбени захтев не односи на новчани износ меродавна је вредност коју је тужилац означио у тужби, а која не може бити мања од 10.000 динара;
4. 4) у споровима о отказу уговора о најму или закупу ствари, о отказу уговора о коришћењу, односно закупу стана или подстанарског уговора и у споровима за исељење из стана – износ од 10.000 динара;
5. 5) у споровима о отказу уговора о закупу пословних просторија или по тужби за исељење из пословних просторија – једногодишњи износ закупнине;
6. 6) у споровима због сметања државине – износ од 10.000 динара;
7. 7) у споровима ради утврђивања или оспоравања очинства – износ од 10.000 динара;
8. 8) у споровима ради утврђења пуноважности брака, поништења или развода брака – износ од 20.000 динара;
9. 9) у споровима о стварним и личним службеностима и о доживотном издржавању – износ од 20.000 динара;
10. 10) у споровима о утврђивању реда првенства потраживања у извршном поступку – висина потраживања, а највише 10.000 динара.

(2) Ако се заједно са бракоразводним спором или спором ради утврђивања очинства расправља и захтев за издржавање детета или брачног друга, наплаћује се само једна такса, и то према вредности према којој се наплаћује такса за бракоразводни спор, односно за спор за утврђивање очинства.

(3) Ако се у неком од поступака тражи обезбеђење доказа пре покретања парничног поступка као вредност меродавна за наплату таксе узима се износ од 10.000 динара.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 28

Ако се по одредбама чл. 21. до 27. овог закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора, односно износ од 30.000 динара у привредним споровима.

Измењен: Сл. гласник РС 31/2009, 91/2025

Члан 29

(1) Износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати обрачунава, у складу са одредбама овог закона, лице које одреди председник суда.

(2) Контролу обрачунате и наплаћене таксе врши судија – председник већа који води поступак, односно овлашћено лице које предузима радње.

(3) Контрола из става 2. овог члана врши се на тај начин што је суд дужан да по пријему тужбе на брз и погодан начин утврди вредност спора, односно да провери вредност означену у тужби, као и на основу ње одређени износ таксе. Испитивање вредности спора суд ће предузети најкасније на припремном рочишту, а ако оно није одржано, на првом рочишту за главну расправу, пре почетка расправљања о главној ствари. Ако утврди да у тужби није означена одговарајућа вредност спора или ако утврди да такса није правилно обрачуната и наплаћена суд ће решењем одредити износ таксе, коју је таксени обвезник дужан да плати.

(4) Када се ради о наплати таксе и тужени може поднети приговор да је у тужби вредност предмета спора превисоко одређена и тада ће суд решењем одредити вредност меродавну за наплату таксе и износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати.

(5) Приговор из става 4. овог члана тужени може истаћи најкасније до завршетка припремног рочишта, а ако оно није одржано на првом рочишту за главну расправу, док се суд није упустио у расправљање.

(6) Против решења из ст. 3. и 4. овог члана није дозвољена посебна жалба.

Члан 30 У извршном поступку

(1) У извршном поступку плаћа се такса према вредности захтева који треба извршити или обезбедити.

(2) При утврђивању вредности захтева за наплату таксе сходно се примењују одредбе чл. 21. до 28. овог закона.

(3) Парнични трошкови, односно трошкови поступка и споредна тражења узимају се у обзир само ако су сами за себе предмет захтева који треба извршити или обезбедити.

(4) Ако је извршном поступку претходила парница о истом захтеву, као вредност захтева за наплату таксе у извршном поступку узеће се вредност предмета спора утврђена у парници, ако се не захтева мањи износ.

Члан 31

Кад поверилац не назначи вредност меродавну за наплату таксе, нити се она може утврдити на основу члана 30. овог закона, као вредност узима се износ од 10.000 динара.

Измењен: Сл. гласник РС 53/1995, 91/2025

Члан 32

У поступку извршења примењиваће се сходно одредбе члана 29. овог закона.

Члан 33 У управним споровима

(1) У управним споровима плаћа се такса према вредности предмета спора, ако је предмет спора процењив.

(2) Вредност процењивог спора утврђује се сходно одредбама чл. 21. до 28. овог закона.

(3) Ако предмет спора није процењив, као вредност се узима износ од 15.000 динара.

Измењен: Сл. гласник РС 61/2005, 91/2025

Члан 34

У поступку у управним споровима сходно се примењују одредбе члана 29. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 61/2005

Члан 35 У осталим поступцима

Када је у ванпарничном поступку , у стечајном поступку и у поступку реорганизације за плаћање таксе меродавна вредност захтева, за њено утврђивање ће се сходно примењивати одредбе чл. 21. до 28. овог закона, ако у Таксеној тарифи није другачије одређено.

Измењен: Сл. гласник РС 61/2005, 91/2025

Члан 36 Промена вредности у току поступка

(1) Брисан је ранији став 1. (види члан 17. Закона - 91/2025-31)

(2) Ако се у смислу члана 29. овог закона утврди нова вредност, као основ за плаћање таксе узима се та нова вредност и то од дана када се решење суда о томе саопшти странкама.

(3) Када се вредност промени због преиначења захтева или због тога што је захтев делимично решен, као вредност за плаћање таксе узима се промењена вредност и то за све поднеске и радње учињене после такве промене.

(4) Ако је изјаву о промени вредности странка дала у поднеску и такса за тај поднесак плаћа се по промењеној вредности.

(5) Ако се правним леком, односно приговором против решења о извршењу одлука побије само у једном делу, за плаћање таксе за правни лек, односно приговор, узима се вредност само побијаног дела.

(6) Ако правни лек, улажу обе странке, такса за правни лек одређује се посебно за сваку странку према вредности оног дела одлуке који се правним леком побија.

(7) У статусним споровима, у споровима за утврђивање и у споровима у којима се тужбени захтев не односи на новчани износ, за плаћање таксе за правни лек, меродавна је вредност према којој је плаћена такса за тужбу.

(8) За правни лек који се улаже само против одлуке о трошковима поступка или одлуке о споредним тражењима, такса се плаћа само према износу трошкова поступка или износа споредних тражења.

Измењен: Сл. гласник РС 93/2012

Члан 37

(1) Суд доставља странци налог за плаћање судске таксе по настанку таксене обавезе.

(2) Налог из става 1. овог члана садржи рок за плаћање таксе, износ таксене обавезе, податке о рачуну за уплату таксе и поуку о последицама неплаћања таксе у року, као и обавештење о дужности достављања доказа о извршеној уплати таксе.

(3) Ако странка у поступку има пуномоћника, налог за плаћање таксе доставиће се њеном пуномоћнику.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 38

Ако укупан износ такса које је таксени обвезник дужан да плати премашује 1/3 његових месечних примања, суд може, на захтев таксеног обвезника, решењем одредити да таксену обавезу измири у ратама и то највише у шест месечних рата.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 39

(1) Ако поступак није окончан до закључења првог рочишта за главну расправу посредовањем, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева, тужилац је дужан да плати таксу за тужбу, а тужени таксу за противтужбу која је поднета до закључења припремног рочишта, односно првог рочишта за главну расправу у року од осам дана од дана закључења припремног рочишта, односно првог рочишта за главну расправу. Такса за противтужбу која је поднета после закључења првог рочишта за главну расправу плаћа се у року од осам дана од дана подношења противтужбе.

(2) Ако се поступак оконча пре закључења првог рочишта за главну расправу, решењем о одбацивању тужбе или решењем о повлачењу тужбе или решењем о обустави или пресудом због пропуштања или пресудом због изостанка или пресудом без одржавања расправе, тужилац је дужан да плати таксу за тужбу у року од осам дана од дана достављања одлуке којом се поступак окончава.

(3) Такса за одговор на тужбу плаћа се у року од осам дана од дана достављања правоснажне одлуке.

(4) Таксе за предлог за одређивање привремене мере обезбеђења и предлог за обезбеђење доказа који су поднети до закључења припремног рочишта, односно првог рочишта за главну расправу плаћају се у року од осам дана од дана закључења припремног рочишта, односно првог рочишта за главну расправу. Таксе за предлог за одређивање привремене мере обезбеђења и предлог за обезбеђење доказа који су поднети после закључења првог рочишта за главну расправу плаћају се у року од осам дана од дана подношења предлога.

(5) Такса за предлог за враћање у пређашње стање плаћа се у року од три дана од дана подношења предлога за враћање у пређашње стање.

(6) Такса за жалбу, одговор на жалбу, ревизију, одговор на ревизију или предлог за понављање поступка плаћа се у року од осам дана од дана подношења жалбе, одговора на жалбу, ревизије, одговора на ревизију или предлога за понављање поступка.

(7) Такса за пресуду, решење или судско поравнање плаћа се у року од осам дана од дана достављања пресуде, односно решења или закључења судског поравнања.

(8) Такса се не плаћа за пресуду на основу признања, пресуду на основу одрицања, решење или судско поравнање који су донети, односно које је закључено најкасније на дан закључења првог рочишта за главну расправу.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 40

(1) Ако физичко лице, као таксени обвезник, не плати таксу у року одређеном у члану 37. овог закона, суд у наредних пет дана доноси решење о извршењу у коме обавезује таксеног обвезника да у року од пет дана од дана пријема решења плати дуговану таксу и казнену таксу од 50% од висине таксе и у коме не одређује средство и предмет извршења, и решење о извршењу доставља јавном извршитељу, а у спису забележава да је решење достављено јавном извршитељу. Уз решење о извршењу суд прилаже и доказ о томе да је таксеном обвезнику достављен налог. Јавни извршитељ доставља решење о извршењу таксеном обвезнику.

(2) Редовни правни лек против решења о извршењу, који може да се изјави у року од осам дана од дана достављања решења, не одлаже извршење решења.

(3) Поступак извршења спроводи се према закону којим се уређује извршење и обезбеђење.

(4) Јавног извршитеља који спроводи извршење одређује председник суда, тако што решење о извршењу доставља јавном извршитељу чије се седиште налази на подручју суда који је донео решење о извршењу, а ако више јавних извршитеља има седиште на подручју тог суда, решења о извршењу достављају се равномерно, према редоследу по коме су јавни извршитељи уписани у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља.

(5) Од средстава остварених наплатом таксе јавни извршитељ на име награде задржава за себе 10% наплаћене вредности таксе и казнене таксе, остатак уплаћује на рачун прописан за наплату судских такси, а трошкове извршења наплаћује од таксеног обвезника.

(6) Суд не плаћа предујам јавном извршитељу.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 41

(1) Кад је таксени обвезник привредно друштво, друго правно лице или предузетник суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе и износ казнене таксе и решење ће ради извршења доставити банци код које се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату.

(2) Против решења из става 1. овог члана привредно друштво, друго правно лице или предузетник може изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба не задржава наплату таксе.

(3) Није дозвољена жалба ако је решење из става 1. овог члана донео Врховни суд.

Измењен: Сл. гласник РС 61/2005, 31/2009, 91/2025

Члан 42

Брисан је (види члан 23. Закона - 91/2025-31)

Члан 43

(1) Лице које је платило таксу коју уопште није било дужно да плати или је платило таксу у износу већем од прописаног, као и лице које је платило таксу за судску радњу, а та радња из било ког разлога није извршена, има право на повраћај таксе.

(2) Лице које је платило таксу за судску радњу која није извршена има право да тражи повраћај таксе за неизвршену радњу, али не и за поднесак којим је захтевало њено извршење.

Члан 44

(1) Захтев за повраћај таксе подноси се суду који је решавао у првом степену и то у року од 30 дана од дана када је такса погрешно плаћена, односно од дана сазнања да судска радња није извршена, а најкасније у року од шест месеци од дана када је такса плаћена.

(2) Ако усвоји захтев, суд доноси решење о повраћају таксе и доставља га Управи за трезор, ради извршења.

Измењен: Сл. гласник РС 31/2009, 106/2015

Члан 45

Брисан је (види члан 5. Закона - 106/2015-63)

Члан 46

Брисан је (види члан 24. Закона - 91/2025-31)

Члан 47

У поступку за повраћај таксе не плаћа се такса.

Члан 48

(1) Малопродају судских таксених марака врше привредна друштва и друга правна лица (у даљем тексту: овлашћени продавци).

(2) Овлашћење за продају судских таксених марака даје Влада, на предлог министарства надлежног за послове правосуђа.

(3) Изглед судских таксених марака, поступак израде, дистрибуција и располагање судским таксеним маркама ближе се уређују прописом министра надлежног за послове правосуђа.

Измењен: Сл. гласник РС 106/2015

Члан 49

(1) Овлашћење из члана 48. став 2. овог закона садржи обавезе овлашћених продаваца у малопродаји таксених марака, посебно у односу на место, време и начин продаје.

(2) Овлашћени продавац је дужан да малопродају таксених марака врши у складу са издатим овлашћењем.

(3) Ако овлашћени продавац врши продају супротну ставу 2. овог члана Влада, на предлог министра надлежног за послове правосуђа, доноси решење о престанку важења овлашћења за малопродају.

Измењен: Сл. гласник РС 106/2015

Члан 50

Овлашћеном продавцу припада провизија од 10% од номиналне вредности износа купљених таксених марака.

Члан 51

(1) Наплаћене таксе приход су буџета Републике Србије.

(2) Од наплаћених такси 40% расподељује се за текуће расходе судова, осим за расходе за судско особље и особље у јавном тужилаштву, а 30% за побољшање материјалног положаја запослених у судовима и јавним тужилаштвима који су судско особље и особље у јавном тужилаштву и запослених у заводима за извршење кривичних санкција без бенефицираног радног стажа са средњом стручном спремом, друге расходе, као и инвестиције у складу са законом.

Измењен: Сл. гласник РС 91/2025

Члан 52

(1) За поднеске, радње и исправе по којима је таксена обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, а такса није плаћена, плаћаће се такса у складу са прописима и тарифом који су важили до његовог ступања на снагу.

(2) Ако је до ступања на снагу овог закона плаћена такса за радњу која ће се извршити после његовог ступања на снагу неће се плаћати нова такса по овом закону, нити ће се враћати више наплаћена такса.

(3) Уколико по ступању на снагу овог закона виши суд укине одлуку нижег суда која је донета пре ступања на снагу овог закона, неће се плаћати такса за нову одлуку нижег суда.

(4) Ако је у поступку који до ступања на снагу овог закона није окончан таксени обвезник ослобођен плаћања таксе, дато ослобођење важи и после ступања на снагу овог закона.

Члан 53

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о судским таксама („Службени гласник РС”, бр. 11/92, 20/93, 47/93 и 67/93) и Уредба о валоризацији судских такса („Службени гласник РС”, број 8/94).

Члан 54

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.