Закон о условима за обављање психолошке делатности

Члан 1

Овим законом уређују се услови за обављање психолошке делатности и надзор над стручним радом психолога.

Члан 2

Послови психолошке делатности обављају се у складу с овим законом, ако, за поједине области, посебним законом није другачије уређено.

Члан 3

(1) Психолошка делатност обавља се у складу с резултатима савремене психолошке науке, стручно-доктринарним ставовима за обављање психолошке делатности и Кодексом етике психолога.

(2) Кодекс етике психолога доноси Друштво психолога Србије.

(3) Психолошка делатност обухвата психолошка испитивања (индивидуална и групна), психолошке третмане и саветовања.

(4) Забрањено је обављање послова психолошког испитивања, психолошког третмана и саветовања који нису засновани на психолошкој науци и струци.

Члан 4

Подаци о личности који могу да штете угледу и интегритету личности или су личне природе, а које психолог сазна у обављању делатности, професионална су тајна.

Члан 5

Послове психолошке делатности може обављати дипломирани психолог с положеним стручним испитом, а за одређене послове психолошке делатности и с одговарајућом специјализацијом.

Члан 6

(1) Стручни испит полаже се по обављеном приправничком стажу који траје једну годину.

(2) Стручни испит полаже се пред испитном комисијом коју образује министар надлежан за послове социјалне заштите.

(3) Програм приправничког стажа, начин обављања приправничког стажа и начин полагања стручног испита споразумно прописују министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове просвете и министар надлежан за послове социјалне заштите.

Члан 7

(1) Дипломирани психолог може се специјализовати ако има завршен приправнички стаж и положен стручни испит.

(2) Послове психолошке делатности за чије обављање је неопходна специјализација, врсте, програме и трајање специјализација и начин полагања испита, споразумно утврђују министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове просвете и министар надлежан за послове социјалне заштите.

Члан 8

(1) Послови психолога с испитаником могу се обављати само у засебној просторији.

(2) Психолошки мерни инструменти могу се користити ако су обезбеђени услови за безбедно чување мерних инструмената и резултата испитивања.

Члан 9

(1) Лице које самостално обавља психолошку делатност (у даљем тексту: предузетник) може почети с радом и обављати делатност ако, поред услова из члана 5. овог закона, има обезбеђену просторију за рад с испитаником, а кад је та делатност везана за коришћење мерних инструмената и неопходне психолошке мерне инструменте и услове за безбедно чување мерних инструмената и резултата испитивања.

(2) Ближе услове из става 1. овог члана прописују споразумно министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове просвете и министар надлежан за послове социјалне заштите.

(3) Испуњеност услова за самостално обављање психолошке делатности из члана 5. овог закона и става 1. овог члана утврђује министарство надлежно за послове социјалне заштите у року од седам дана од дана подношења захтева.

Члан 10

(1) Психолози могу користити мерне инструменте, ако су обучени за њихову употребу.

(2) Проверу обучености за коришћење мерних инструмената у смислу става 1. овог члана обавља Институт за психологију у Београду.

(3) У обављању послова психолошке делатности психолози могу користити психолошке мерне инструменте чије је мерне карактеристике и квалитет утврдила организација из става 2. овог члана.

Члан 11

Резултати мерења овлашћених психолога могу се користити као налази у сврху за коју се издају, ако посебним законом није другачије прописано.

Члан 12

(1) Надзором над стручним радом психолога утврђује се да ли се стручни рад у обављању послова психолошке делатности заснива на савременим научним и стручним методама и достигнућима за ту врсту делатности.

(2) Надзор над стручним радом обавља се непосредним увидом, контролом и другим облицима провере начина организовања и примене одговарајућих стручних поступака и метода у обављању послова психолошке делатности.

Члан 13

(1) Надзор над стручним радом психолога организује и спроводи министарство надлежно за послове социјалне заштите, ако посебним законом није другачије уређено.

(2) Надзор над стручним радом психолога обавља психолог који је положио стручни испит, има одговарајућу специјализацију и најмање исти степен стручности као и психолог над чијим радом се обавља надзор.

(3) Организацију и начин обављања надзора над стручним радом психолога ближе уређује министар надлежан за послове социјалне заштите.

Члан 14

Извештај о обављеном надзору над стручним радом психолога ради предузимања мера за отклањање недостатака у стручном раду доставља се установи или другој организацији у којој је психолог запослен, односно предузетнику.

Члан 15

(1) Забрањено је рекламирање и оглашавање стручних поступака и метода у обављању психолошке делатности у средствима јавног информисања.

(2) Резултати у примени психолошких поступака и метода могу се саопштавати само на стручним скуповима и објављивати у стручним и научним часописима и публикацијама.

Члан 16

Надзор над спровођењем овог закона обавља министарство надлежно за послове социјалне заштите.

Члан 17

(1) Новчаном казном од 10.000 до 800.000 динара* казниће се за прекршај правно лице ако обавља психолошку делатност супротно одредби члана 8. овог закона.

(2) Новчаном казном од 1.000 до 30.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу.

(3) Новчаном казном од 5.000 до 300.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник.

Измењен: Сл. гласник РС 101/2005

Члан 18

(1) Новчаном казном од 2.500 до 50.000 динара* казниће се за прекршај физичко лице ако:

1. 1) обавља послове психолошког испитивања, психолошког третмана и саветовања који нису засновани на психолошкој науци и струци (члан 3. став 4. овог закона);
2. 2) обавља послове психолошке делатности а не испуњава услове из члана 5. овог закона;
3. 3) користи психолошке мерне инструменте супротно одредби члана 10. овог закона;
4. 4) врши рекламирање и оглашавање стручних метода и поступака супротно одредби члана 15. овог закона.

(2) Новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник.

(3) Новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара* казниће се за прекршај предузетник ако обавља послове психолошке делатности а не испуњава услове из члана 9. овог закона.

(4) За прекршај из ст. 1. и 3. овог члана предузетнику се може поред новчане казне изрећи и заштитна мера забране обављања делатности у трајању од три месеца до једне године.

Измењен: Сл. гласник РС 101/2005

Члан 19

(1) Предузетник који на дан ступања на снагу овог закона обавља психолошку делатност подноси надлежној општинској управи доказ о испуњености услова за самостално обављање психолошке делатности у року од 90 дана од дана ступања на снагу прописа којима се ближе утврђују услови из чл. 5. и 9. овог закона.

(2) По истеку рока из става 1. овог члана предузетник који не поднесе доказ о испуњености услова из става 1. овог члана престаје с радом и брише се из регистра.

Члан 20

(1) Психолози који на дан ступања на снагу овог закона обављају психолошку делатност а немају положен стручни испит могу да наставе да обављају послове психолошке делатности ако положе стручни испит у року од једне године од дана ступања на снагу прописа из члана 6. став 3. овог закона.

(2) Психолози који су на дан ступања на снагу овог закона запослени на пословима психолога, односно самостално обављају психолошку делатност у звању специјалисте, магистра или доктора психологије, а немају положен стручни испит, могу наставити да обављају психолошку делатност без обавезе да полажу тај испит.

Члан 21

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије".