(1) Сеоске утрине и пашњаци који су постали друштвена својина по основу Закона о проглашењу општенародном имовином сеоских утрина, пашњака и шума, имовине земљишних, урбаријалних и њима сличних заједница, као и крајишких (граничарских) имовних општина („Службени гласник НР Србије”, бр. 1/48 и 98/55) враћају се на коришћење селима под условима и на начин утврђен овим законом.
(2) Предмет враћања на коришћење у смислу става 1. овог члана јесу утрине и пашњаци који на дан ступања на снагу овог закона имају својство необрадивог пољопривредног земљишта, независно од тога да ли су од момента одузимања до момента ступања на снагу овог закона мењали културу, односно намену.
(3) Пашњацима, у смислу овог закона, сматрају се и шумска земљишта која су у моменту ступања на снагу овог закона по култури пашњаци.
Одредбе овог закона не односе се на утрине и пашњаке које је физичко лице стекло у својину по неком правном основу, као и на утрине и пашњаке подложне ерозији, одношењу обале водотоком, деградиране пашњаке у планинским пределима и сл.
Садашњи корисници утрина и пашњака дужни су да предају утрине и пашњаке селима на коришћење у року од 15 дана од дана правоснажности акта из члана 3. став 3. овог закона.
На основу акта о враћању утрина и пашњака селима на коришћење из члана 3. став 3. овог закона извршиће се упис права на коришћење у корист села у јавне књиге у које се уписују права на непокретностима.
(1) Услове и начин коришћења утрина и пашњака који су враћени селима на коришћење утврђују грађани тих места договором (напасање стоке, убирање шумских плодова и друго), а искоришћавање овог земљишта мора се вршити у складу са прописима о пољопривредном земљишту.
(2) У случају да изостане договор из става 1. овог члана, услове и начин заједничког коришћења утрина и пашњака утврдиће надлежни орган у општини.