Задуживање и гаранције
17 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 61/2002.
Савезна Република Југославија задужиће се код Међународног удружења за развој (ИДА) у износу до 9.100.000 специјалних права вучења (СДР), што представља противвредност 11.500.000 САД долара, ради финансијске подршке пословању Фонда за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова (у даљем тексту: Фонд), који извршава Пројекат омогућавања финансирања извоза.
Задужење из члана 1. овог закона извршава се закључењем Споразума о развојном кредиту за пројекат омогућавања финансирања извоза између Међународног удружења за развој, као зајмодавца, и Савезне Републике Југославије, као зајмопримца (у даљем тексту: Споразум).
Основна делатност Фонда је репласман средстава кредита банкама и предузећима на територији Републике Србије и Републике Црне Горе у оквиру програма: осигурања кредита, осигурања од политичког ризика, гаранција и зајмова за обртни капитал и осигурања за извршење посла.
Ради коришћења средстава из члана 1. овог закона, Савезна Република Југославија отвара посебан депозитни рачун код комерцијалне банке прихватљиве за Међународно удружење за развој, на коме се средства исказују у еврима – по курсу на дан уплате тих средстава, са искључивом наменом коришћења средстава зајма за потребе Фонда.
(1) Фонд користи средства из члана 1. овог закона ради пружања услуга банкама и предузећима на територији Републике Србије и Републике Црне Горе по принципу хронолошке обраде захтева, по приспећу.
(2) Фонд неће резервисати средства, која има на располагању, искључиво за потребе једне од република, осим у случају када су потребе за средствима веће од алоцираног кредита за извршење пројекта.
(3) Ако су потребе веће од алоцираног износа кредита који Фонд има на располагању, Фонд ће поново прилагодити коришћење средстава из кредита у односу 90% Република Србија и 10% Република Црна Гора.
Међународно удружење за развој уплаћује у различитим валутама средства из члана 1. овог закона Савезној Републици Југославији, на рачун из члана 4. овог закона.
Савезна Република Југославија се обавезује да са Републиком Србијом, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, закључи Уговор о сарадњи на реализацији пројекта омогућавања финансирања извоза, којим се утврђују међусобна права и обавезе уговорних страна, у складу са условима Споразума из члана 2. овог закона.
Савезна Република Југославија се обавезује да са Републиком Црном Гором, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, закључи Уговор о сарадњи на реализацији пројекта омогућавања финансирања извоза, којим се утврђују међусобна права и обавезе уговорних страна, у складу са условима Споразума из члана 2. овог закона.
Савезна Република Југославија се обавезује да са Фондом, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, закључи Уговор о преносу средстава кредита и одговорности за реализацију Пројекта омогућавања финансирања извоза, у складу са условима Споразума из члана 2. овог закона.
Савезна Република Југославија отвара посебан рачун код Народне банке Југославије, са искључивом наменом отплате обавеза из Споразума из члана 2. овог закона.
(1) Република Србија обезбеђује из буџета за сваку текућу годину, средства за отплату доспелих обавеза по основу Споразума из члана 2. овог закона, у складу са процентом коришћења средстава из члана 1. овог закона, који је одређен у Уговору из члана 7. овог закона.
(2) Република Србија врши уплату средстава из става 1. овог члана на посебан рачун из члана 10. овог закона.
(1) Република Црна Гора обезбеђује из буџета, за сваку текућу годину, средства за отплату доспелих обавеза по основу Споразума из члана 2. овог закона, у складу са процентом коришћења средстава из члана 1. овог закона, који је одређен у Уговору из члана 8. овог закона.
(2) Република Црна Гора врши уплату средстава из става 1. овог члана на посебан рачун из члана 10. овог закона.
(1) Савезна Република Југославија измирује доспеле обавезе према Међународном удружењу за развој из средстава добијених по основу чл. 11. и 12. овог закона.
(2) Надлежно савезно министарство даје Народној банци Југославије налог за отплату доспелих обавеза по основу Споразума из члана 2. овог закона.
Зајмопримац отплаћује обавезе по основу главнице кредита из Споразума из члана 2. овог закона у року од 20 година, почев од 15. августа 2012. године до 15. фебруара 2022. године, и то у полугодишњим ратама (15. фебруара и 15. августа текуће године), с тим да свака рата износи 5% износа из члана 1. овог закона.
(1) Зајмопримац се обавезује да Међународном удружењу за развој плаћа трошкове ангажовања средстава који не прелазе износ једне половине од једног процента главнице кредита годишње, у складу са Споразумом из члана 2. овог закона.
(2) Зајмопримац се обавезује да Међународном удружењу за развој плаћа накнаду за сервисирање кредита по стопи од три четвртине једног процента на главницу повученог и неискоришћеног износа кредита годишње, у складу са Споразумом из члана 2. овог закона, почев од 15. фебруара 2003. године.
(3) Трошкови ангажовања средстава и надокнаде за сервисирање кредита плаћаће се полугодишње, сваког 15. фебруара и 15. августа текуће године.
(4) Република Србија и Република Црна Гора обезбеђују средства за измирење обавеза из ст. 1. и 2. овог члана и преносе их на посебан рачун Савезне Републике Југославије из члана 10. овог закона, што је одређено у уговорима из чл. 7. и 8. тог закона.
Народна банка Југославије наплаћује од Републике Србије и Републике Црне Горе трошкове за трансфер средстава за отплату обавеза Међународном удружењу за развој, као и провизију за услуге које пружа у смислу овог закона, што ће бити одређено у уговорима из чл. 7. и 8. овог закона.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном листу СРЈ”.
Сл. лист СРЈ 61/2002
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.