II Приговор и жалба
Члан 5 Заједничка правила
(1) Приговор и жалба могу да се поднесу док се поступак не оконча.
(2) Решење о приговору и жалби не сме да утиче на чињенична и правна питања која су предмет суђења или истраге.
(3) Решење којим се усвајају или одбијају приговор и жалба мора бити подробно образложено.
Члан 6 Приговор и садржина приговора
(1) Поступак у коме се штити право на суђење у разумном року почиње подношењем приговора.
(2) Приговор садржи следеће обавезне елементе:
- 1) лично или пословно име странке и њено пребивалиште, боравиште или седиште;
- 2) лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште;
- 3) назив суда који води поступак или пред којим се води поступак, као и назив јавног тужилаштва које спроводи истрагу;
- 4) пословни број судског предмета или предмета јавног тужилаштва;
- 5) време трајања поступка, укључујући и време трајања истраге коју спроводи јавни тужилац;
- 6) податке о предмету суђења који указују на то да суд непотребно касни с одлучивањем;
- 7) податке о предмету истраге који указују на то да јавни тужилац одуговлачи спровођење истраге;
- 8) својеручни потпис странке или заступника или пуномоћника странке.
Члан 7 Подношење приговора и поступак по приговору
(1) Странка подноси приговор суду који води поступак или суду пред којим се води поступак ако сматра да је јавни тужилац повредио њено право.
(2) Пуномоћнику странке који је овлашћен да предузима све радње у поступку чије се убрзавање тражи није потребно посебно пуномоћје за подношење приговора.
(3) Ако је пуномоћник странке овлашћен да предузима само поједине радње у поступку у које не спада подношење правних средстава за заштиту права на суђење у разумном року, дужан је да уз приговор достави посебно пуномоћје за његово подношење.
(4) Ако се посумња да је наступио неки од законом прописаних разлога за престанак пуномоћја, суд ће образложеним решењем против кога није дозвољена посебна жалба наложити пуномоћнику да достави посебно пуномоћје за подношење приговора, у року од осам дана од дана достављања решења, уз упозорење да се у супротном приговор одбацује као недозвољен.
(5) Поступак по приговору води председник суда, који и одлучује о приговору. Годишњим распоредом послова он може одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о приговорима.
(6) Усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.
(7) Председник суда дужан је да одлучи о приговору у року од два месеца од дана пријема приговора.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 8 Одлучивање о приговору без испитног поступка
(1) Председник суда решењем одбацује или одбија приговор без испитног поступка, или води испитни поступак.
(2) Приговор се одбацује ако одсуство неког обавезног елемента приговора онемогућава да се по њему поступа, ако је приговор поднело неовлашћено лице, ако је преурањен или ако је поднет после окончања поступка. Против решења о одбацивању приговора није дозвољена жалба.
(3) Приговор се одбија без испитног поступка ако је, с обзиром на трајање поступка које је наведено у приговору, очигледно неоснован.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 9 Испитни поступак
(1) Испитни поступак почиње тиме што председник суда захтева од судије, или председника већа (у даљем тексту: судија), или од јавног тужиоца, да му достави извештај у року од 15 дана или у краћем року, ако је реч о поступку у коме је посебним законом одређено хитно поступање.
(2) Извештај садржи изјашњење о развоју поступка у времену и предлог рока у коме поступак може да се оконча.
(3) Председник суда може захтевати да му се доставе списи предмета ако, с обзиром на садржину приговора, сматра да их треба проучити.
Члан 10 Одлучивање о приговору после испитног поступка
(1) Председник суда проучава извештај и списе предмета и примењује мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4).
(2) После тога, решењем приговор одбија или га усваја и утврђује повреду права на суђење у разумном року.
(3) Странка чији је приговор усвојен има право на накнаду трошкова поступка по приговору.
(4) Судија и јавни тужилац немају право на жалбу против решења којим се приговор усваја.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 11 Садржина решења којим се усваја приговор и утврђује повреда права на суђење у разумном року и налози судији
(1) У решењу којим се приговор усваја и утврђује повреда права на суђење у разумном року председник суда указује судији или јавном тужиоцу на разлоге због којих је повређено право странке и налаже судији процесне радње које делотворно убрзавају поступак.
(2) Истим решењем председник суда одређује и рок у коме је судија дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од четири месеца, и примерен рок у коме га судија извештава о предузетим радњама.
(3) У зависности од околности, а посебно ако је поступак хитан, председник суда може одредити првенство у одлучивању, затим одузети предмет судији и доделити га другом, ако је право странке повређено због преоптерећености или дужег одсуства судије.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 12 Налози јавном тужиоцу
(1) Председник суда доставља главном јавном тужиоцу и странци извештај јавног тужиоца и решење којим је приговор усвојен и утврђено да је јавни тужилац повредио право на суђење у разумном року.
(2) Главни јавни тужилац дужан је да у року од осам дана од дана пријема решења донесе обавезно упутство за поступање у поједином предмету (у даљем тексту: обавезно упутство) којим јавном тужиоцу налаже процесне радње које делотворно убрзавају поступак. У обавезном упутству он одређује и рок у коме је јавни тужилац дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од четири месеца, и примерен рок у коме га јавни тужилац извештава о предузетим радњама.
(3) Обавезно упутство доставља се и председнику суда и странци.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 13 Право на нови приговор
(1) Странка чији је приговор одбијен, а која није поднела жалбу, може да поднесе нови приговор када истекну четири месеца од дана пријема решења о одбијању приговора, странка чији је приговор одбијен, а која је поднела жалбу која је одбијена када истекну четири месеца од дана пријема решења о одбијању жалбе, а странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу – када истекне пет месеци од дана пријема решења о усвајању приговора.
(2) Странка чија је жалба усвојена, и странка чији је приговор усвојен, а жалба одбијена, могу да поднесу нови приговор одмах после истека рока у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме делотворне процесне радње.
(3) Поверилац којем је досуђена и исплаћена накнада имовинске штете у висини захтеваног потраживања, нема право на подношење новог приговора у поступку који се води ради намирења истог потраживања.
(4) У случају из става 3. овог члана суд одбацује приговор.
(5) Ограничења права на подношење новог приговора не важе у поступку у коме су предложени или одређени притвор или привремена мера, у извршном поступку и у поступку против малолетника.
(6) Странка чији су приговор или жалба одбачени може одмах поднети нови приговор, изузев у случају из става 3. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 14 Жалба и разлози за жалбу
(1) Странка има право на жалбу ако је њен приговор одбијен или ако председник суда о њему не одлучи у року од два месеца од дана пријема приговора.
(2) Жалба може да се поднесе и ако је приговор усвојен, али главни јавни тужилац није донео обавезно упутство у року од осам дана од дана пријема решења председника суда, затим ако председник суда или непосредно виши јавни тужилац није наложио судији или јавном тужиоцу процесне радње које делотворно убрзавају поступак, или ако судија или јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.
(3) Жалба може да се поднесе и ако председник суда у решењу којим је усвојио приговор и утврдио повреду права на суђење у разумном року није одредио рок за предузимање процесних радњи које делотворно убрзавају поступак.
(4) Поред осталог, жалба садржи исте обавезне елементе као приговор.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
(1) Ако председник суда није одлучио о приговору, жалба се подноси у року од осам дана од дана када је истекао рок од два месеца од дана пријема приговора.
(2) Ако је приговор одбијен, жалба се подноси у року од осам дана од дана када је странка примила решење о одбијању приговора.
(3) Ако је приговор усвојен, а странка има право на жалбу (члан 14. ст. 2. и 3), жалба се подноси у року од осам дана:
- 1) од дана истека рока у коме је главни јавни тужилац био дужан да донесе обавезно упутство – ако се жалба подноси зато што непосредно виши јавни тужилац није донео обавезно упутство;
- 2) од дана када је странка примила решење – ако се жалба подноси зато што председник суда није судији наложио процесне радње које делотворно убрзавају поступак;
- 2а) од дана када је странка примила решење ‒ ако се жалба подноси зато што председник суда није одредио рок у ком се наложене процесне радње морају предузети;
- 3) од дана када је странка примила обавезно упутство – ако се жалба подноси зато што главни јавни тужилац није наложио јавном тужиоцу процесне радње које делотворно убрзавају поступак;
- 4) од дана истека рока у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње – ако се жалба подноси зато што судија или јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 16 Надлежност за одлучивање о жалби
(1) Жалба се подноси председнику суда који је одлучивао о приговору.
(2) Он одмах доставља председнику непосредно вишег суда жалбу и списе предмета. Председник непосредно вишег суда води поступак по жалби и одлучује о њој.
(3) Ако поступак у коме странка сматра да је повређено њено право на суђење у разумном року води Врховни суд, поступак по жалби води и о жалби одлучује веће од три судије Врховног суда.
(4) Председник непосредно вишег суда може годишњим распоредом послова одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о жалбама.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 17 Одлучивање о жалби без испитног поступка
(1) Председник непосредно вишег суда решењем одбацује или одбија жалбу без испитног поступка, или води испитни поступак.
(2) Жалба се одбацује ако је непотпуна, ако ју је поднело неовлашћено лице, ако је преурањена, неблаговремена, ако се лице одрекло права на жалбу или ако је повукло жалбу, или нема правни интерес за њу. Жалба је непотпуна ако није потписана или ако из њене садржине не може да се утврди које решење се побија.
(3) Против решења о одбацивању жалбе није дозвољена жалба.
(4) Жалба се одбија без испитног поступка ако је, с обзиром на трајање поступка које је наведено у жалби, очигледно неоснована.
Члан 18 Одлучивање о жалби после испитног поступка
(1) Председник непосредно вишег суда разматра списе предмета и примењује мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4).
(2) После тога, решењем одбија жалбу и потврђује првостепено решење, усваја жалбу и преиначава првостепено решење, усваја жалбу и одлучује о приговору, или усваја жалбу и доставља је надлежном главном јавном тужиоцу (члан 19).
(3) Председник непосредно вишег суда може, у зависности од околности, а посебно ако је поступак хитан, одредити првенство у одлучивању, затим наложити председнику суда коме је поднесен приговор да одузме предмет судији и додели га другом, ако је право странке повређено због преоптерећености или дужег одсуства судије.
(4) Ако је жалба поднета зато што председник суда није одлучио о приговору, при доношењу решења којим одлучује о приговору председник непосредно вишег суда има иста права и обавезе као председник суда коме је поднет приговор (чл. 8–11).
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 19 Налози јавном тужиоцу
(1) Председник непосредно вишег суда који преиначи првостепено решење о одбијању приговора поднетог зато што странка сматра да је њено право повредио јавни тужилац, и утврди повреду, доставља своје решење непосредно вишем главном јавном тужиоцу од оног главног јавног тужиоца коме се доставља решење председника суда о усвајању приговора (члан 12. став 1).
(2) Истом главном јавном тужиоцу председник непосредно вишег суда доставља жалбу и решење о усвајању жалбе зато што председник суда није о приговору одлучио у року од два месеца од пријема приговора, или зато што главни јавни тужилац није донео обавезно упутство, или зато што непосредно виши главни јавни тужилац није јавном тужиоцу наложио процесне радње које делотворно убрзавају поступак, или зато што јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.
(3) Главни јавни тужилац коме је председник непосредно вишег суда доставио своје решење има иста права и обавезе као главни јавни тужилац коме је председник суда доставио решење о усвајању приговора (члан 12. став 2).
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 20 Остала правила о поступку по жалби и рок за одлучивање по жалби
(1) Жалба се не доставља на одговор, а усмена расправа се не одржава.
(2) У поступку по жалби примењују се одредбе члана 7. ст. 2–4. и члана 10. став 3. овог закона.
(3) На остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.
(4) Председник непосредно вишег суда дужан је да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана пријема жалбе.
(5) Надлежни главни јавни тужилац (члан 19) дужан је да донесе обавезно упутство у року од осам дана од дана када му је председник непосредно вишег суда доставио решење о преиначењу или решење којим се жалба усваја.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 21 Искључење жалбе
Против решења председника непосредно вишег суда о жалби није дозвољена жалба.
III Захтев за правично задовољење
Члан 22 Стицање права на правично задовољење
(1) Право на правично задовољење има странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу, затим странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора и странка чија је жалба усвојена.
(2) Странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу и странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора стиче право на правично задовољење када истекне рок у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње, а странка чија је жалба усвојена – када прими решење о усвајању жалбе.
Члан 23 Врсте правичног задовољења
(1) Врсте правичног задовољења јесу:
- 1) право на исплату новчаног обештећења за неимовинску штету која је странци изазвана повредом права на суђење у разумном року (у даљем тексту: новчано обештећење);
- 2) право на објављивање писмене изјаве Државног правобранилаштва (у даљем тексту: Правобранилаштво) којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року;
- 3) право на објављивање пресуде којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року.
(2) Одговорност Републике Србије за неимовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року је објективна.
(3) При одлучивању о правичном задовољењу, Правобранилаштво и судови везани су решењима председника судова којима је утврђена повреда права странке на суђење у разумном року.
Члан 24 Покушај поравнања с Правобранилаштвом и могућност подношења предлога за поравнање
(1) Странка може да поднесе Правобранилаштву предлог за поравнање у року од шест месеци од дана када је стекла право на правично задовољење.
(2) У предлогу за поравнање странка наводи да ли тражи исплату новчаног обештећења или издавање и објављивање писмене изјаве Правобранилаштва којом се утврђује да је било повређено њено право на суђење у разумном року, или и једно и друго.
(3) Правобранилаштво покушава да постигне споразум са странком у року од два месеца од дана пријема предлога за поравнање. Ако споразум буде постигнут, оно закључује са странком вансудско поравнање које представља извршну исправу.
(4) Правобранилаштво је дужно да се у поступку поравнања креће у висини новчаног обештећења одређеног овим законом (члан 30. став 1).
(5) Странка је слободна да у свако доба писмено одустане од покушаја поравнања.
Члан 25 Објављивање писмене изјаве Правобранилаштва којом се утврђује да је странци било повређено право
(1) Правобранилаштво може, после процене да ли је правично задовољење за неимовинску штету могуће и ако се само објави писмена изјава којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року, предложити странци да јој, уместо исплате новчаног обештећења, изда и објави писмену изјаву којом се утврђује да јој је било повређено право.
(2) Код теже повреде права на суђење у разумном року Правобранилаштво може, на захтев странке да изда и објави писмену изјаву, као и да странци исплати новчано обештећење.
(3) Писмена изјава којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року садржи њено лично или пословно име и пребивалиште, боравиште или седиште, лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште, назив суда или јавног тужилаштва који су повредили право странке на суђење у разумном року, пословни број судског предмета, односно предмета јавног тужилаштва, и изричиту изјаву којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року.
(4) Правобранилаштво издаје странци писмену изјаву у облику вансудског поравнања и објављује је у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 26 Тужба за новчано обештећење и претпоставке за тужбу
(1) Странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за новчано обештећење у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење.
(2) Тужба није дозвољена док траје покушај поравнања с Правобранилаштвом, нити ако су странка и Правобранилаштво закључили поравнање.
Члан 27 Поступак по тужби
(1) Независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак.
(2) Суд не може досудити новчано обештећење у висини већој од оне одређене овим законом (члан 30. став 1).
(3) Ревизија није дозвољена.
Члан 28 Стварна и месна надлежност судова
(1) За одлучивање по тужби искључиво је месно надлежан основни суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, боравиште или седиште.
(2) Ако тужилац нема пребивалиште, боравиште или седиште у Републици Србији, искључиво је месно надлежан основни суд који има седиште у месту седишта суда који је утврдио повреду права на суђење у разумном року, а ако тих судова има два или више тужба се може поднети било ком од тих судова.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 29 Пресуда којом се утврђује да је странци било повређено право
(1) Код теже повреде права на суђење у разумном року суд може, на захтев странке да донесе и објави пресуду којом се утврђује да је странци било повређено право, као и да јој досуди новчано обештећење.
(2) Пресуда којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року садржи следеће податке о странци: њено лично или пословно име, затим пребивалиште, боравиште или седиште странке, лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште, и датум рођења ако га је странка навела у тужби.
(3) Суд, односно јавно тужилаштво који су повредили право странке објављују правноснажну пресуду суда у „Службеном гласнику Републике Србије” о свом трошку.
Члан 30 Висина новчаног обештећења
(1) Новчано обештећење признаје се у висини од 300 евра до 3.000 евра у динарској противвредности на дан исплате према средњем курсу Народне банке Србије по предмету.
(2) При одређивању висине новчаног обештећења, Правобранилаштво и суд примењују мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4), пре свега сложеност предмета суђења или истраге, поступање надлежног државног органа и странке током поступка и значај предмета суђења или истраге по странку.
Члан 31 Тужба за накнаду имовинске штете
(1) Странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење.
(2) Поред одредаба закона којим се уређују облигациони односи, суд примењује и мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4).
(3) Одговорност Републике Србије за имовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року је објективна.
Члан 32 Исплата новчаног обештећења и накнаде имовинске штете
(1) Новчано обештећење и накнаду имовинске штете исплаћује суд или јавно тужилаштво који су повредили право на суђење у разумном року.
(2) Рок за добровољну исплату новчаног обештећења и накнаде имовинске штете из става 1. овог члана је четири месеца од дана правноснажности пресуде.
(3) У поступку намирења новчаног обештећења и накнаде имовинске штете не примењује се члан 368. Закона о парничном поступку и члан 300. ст. 5. и 6. Закона о извршењу и обезбеђењу.
Измењен: Сл. гласник РС 92/2023
Члан 33 Обезбеђивање средстава за исплату
Средства за исплату новчаног обештећења и накнаду имовинске штете обезбеђују се из буџета Републике Србије, у оквиру средстава која су намењена покрићу текућих расхода судова и јавних тужилаштава, од којих се изузимају расходи за запослене и текуће одржавање објеката и опреме.