Закон о заштити становништва од заразних болести

Члан 1

Овим законом уређују се заштита становништва од заразних болести и посебна здравствена питања, одређују се заразне болести које угрожавају здравље становништва Републике Србије и чије спречавање и сузбијање је од општег интереса за Републику Србију, спровођење епидемиолошког надзора и мера, начин њиховог спровођења и обезбеђивање средстава за њихово спровођење, вршење надзора над извршавањем овог закона, као и друга питања од значаја за заштиту становништва од заразних болести.

Члан 2

(1) Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1. 1) заразна болест је болест изазвана специфичним узрочним агенсом која настаје као последица преноса агенса или његових токсичних продуката са заражене особе или другог резервоара на осетљивог домаћина, било директно са особе на особу или индиректно преко загађене хране, воде, предмета опште употребе, прелазног домаћина, вектора или неживе средине, те разменом течности која је контаминирана узрочником заразе;
2. 2) узрочник заразне болести је патогени микроорганизам, његов токсични продукт или прион;
3. 3) контакт је особа која је била изложена случају заразне болести или животињи или загађеној животној средини на такав начин да је постојала могућност заражавања;
4. 4) резервоар инфекције је свака особа, животиња, инсект или други зглавкар, биљка, земљиште, вода или супстанца, као и њихова комбинација, у којој узрочник заразне болести нормално живи и размножава се, од кога му примарно зависи преживљавање, и где се размножава на такав начин да се може пренети на осетљиву особу;
5. 5) извор инфекције је особа, животиња, ствар или супстанца са које се узрочник преноси на осетљиву особу;
6. 6) носилац узрочника заразне болести је особа или животиња која носи узрочнике заразне болести, а нема присутне симптоме и знаке болести и представља резервоар инфекције;
7. 7) епидемија заразне болести је оболевање од заразне болести неуобичајено по броју случајева, времену, месту и захваћеној популацији или неуобичајено повећање броја оболелих са компликацијама или смртним исходом, као и појава два или више међусобно повезаних случајева заразне болести која се никада или више година није појављивала на једном подручју или појава већег броја обољења чији је узрочник непознат, а прати их фебрилно стање;
8. 8) епидемија од већег епидемиолошког значаја означава појаву тешких клиничких облика заразних болести и/или смрти од заразне болести, при чему постоји опасност од настанка тежих економских и друштвених последица, прекограничног преношења болести, као и поновна појава случајева одстрањене или искорењене заразне болести;
9. 9) пандемија заразне болести је оболевање од заразне болести која прелази државне границе и шири се на већи део света или свет у целини, угрожавајући људе у свим захваћеним подручјима;
10. 10) зараженим подручјем сматра се подручје на којем постоји један или више извора заразе и на коме постоје услови за настанак и ширење заразе;
11. 11) угроженим подручјем сматра се подручје на које се може пренети заразна болест са зараженог подручја и на коме постоје услови за ширење заразе;
12. 11а) државе са неповољном епидемиолошком ситуацијом су државе захваћене епидемијом заразне болести, а које су, ради заштите од уношења заразе на територију Републике Србије, одређене актом министра надлежног за послове здравља, на предлог Завода;
13. 12) епидемиолошки надзор представља стално систематско прикупљање података о заразним болестима, инфекцијама удруженим са здравственом заштитом, антимикробном резистенцијом, факторима који доприносе њиховом настанку и преношењу, ефектима мера за њихово спречавање и сузбијање, обраду, анализу и тумачење прикупљених података, као и упућивање повратне информације учесницима у прикупљању података, информисање стручне и друге јавности а у циљу спречавања појаве, као и сузбијања заразних болести, инфекција удружених са здравственом заштитом и антимикробне резистенције;
14. 13) епидемиолошко испитивање заразних болести је прикупљање и анализа података о факторима који су допринели настанку утврђене заразне болести;
15. 14) епидемиолошко истраживање је примена епидемиолошких метода у циљу утврђивања околности које су довеле до појаве епидемије заразне болести, откривања резервоара, извора и путева преношења, као и ризика за даље ширење епидемије у популацији;
16. 15) истраживање епидемије је епидемиолошки рад у циљу разјашњавања и сузбијања епидемије;
17. 16) тражење контаката је мера која се спроводи како би се нашле особе које су у ризику од развијања болести или су већ развиле болест;
18. 17) здравствени надзор означава здравствене прегледе и епидемиолошко испитивање лица која су била у контакту са оболелом особом и/или клицоношом од заразне болести, или су боравила у жаришту заразне болести;
19. 18) спречавање појаве заразне болести јесте скуп мера које се стално спроводе у циљу предупређивања појаве инфекције или заразне болести;
20. 19) сузбијање заразне болести јесте скуп мера које се спроводе против већ присутне заразне болести, у циљу смањења њене учесталости;
21. 19а) лична заштита од инфекције је дужност сваког појединца да предузима мере личне заштите сопственог здравља и живота у складу са природом болести, а услед непридржавања којих може доћи до угрожавања здравља и живота других лица од заразне болести;
22. 20) систем раног узбуњивања је свеобухватан систем надзора над заразним болестима и одговарајућим синдромима инфективне етиологије у циљу брзог откривања новооболелих, упозоравања и предузимања хитних мера под условима дефинисаним Међународним здравственим правилником;
23. 21) имунизација је превентивна мера заштите особа од заразних болести давањем вакцина и/или имуноглобулина хуманог порекла, имунобиолошких препарата који садрже специфична антитела и моноклонских антитела;
24. 22) хемиопрофилакса је давање лекова здравим особама у циљу спречавања настанка заразне болести;
25. 23) одстрањивање (елиминација) одређене заразне болести јесте одсуство клинички испољене болести на одређеној територији у условима постојања агенса, уз спровођење надзора ради откривања уноса те заразне болести из других земаља и мера ради спречавања њеног преношења;
26. 24) искорењивање (ерадикација) одређене заразне болести је потпуно одсуство болести и проузроковача те болести на одређеној територији уз спровођење надзора ради откривања уноса из других земаља;
27. 25) изолација је противепидемијска мера издвајања, током периода заразности, инфицираних особа на таква места и под таквим условима да се спречи или ограничи директни, односно индиректни пренос инфективног агенса с инфицираних особа на особе које су осетљиве или могу да пренесу агенс другима;
28. 25а) кућна изолација је противепидемијска мера издвајања, у кућним условима, инфицираних особа без симптома или са манифестном болешћу која не захтева лечење у болници, током периода заразности, на начин да се спречи или ограничи директни, односно индиректни пренос, односно могући пренос инфективног агенса на друге особе;
29. 26) карантин је мера ограничавања активности „контаката”, тј. здравих особа и животиња које су биле изложене случају заразне болести током периода његове заразности, са циљем да се спречи ширење заразне болести;
30. 26а) карантин у кућним условима је мера ограничавања активности ради праћења здравственог стања контаката, тј. здравих особа које су биле изложене случају заразне болести током периода његове заразности, са циљем да се спречи ширење заразне болести;
31. 27) дезинфекција у ширем смислу представља скуп поступака којима се ефикасно уклањају, онеспособљавају или уништавају микроорганизми у тој мери да нису способни да изазову инфекцију. Дезинфекција у ужем смислу представља смањење броја микроорганизама испод инфективне дозе, односно уништавање или ослабљивање патогених микроорганизама;
32. 28) дезинсекција је скуп мера за уништавање инсеката и других зглавкара који могу да преносе узрочнике заразне болести;
33. 29) дератизација је скуп мера за уништавање глодара који могу да преносе узрочнике заразне болести;
34. 30) ванредна ситуација, односно догађај је стање када су ризици и претње или последице катастрофа, ванредних догађаја и других опасности по становништво, животну средину и материјална добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем, па је неопходно применити посебне мере;
35. 31) здравствено образовање је процес помоћу кога се појединци и групе људи уче да се понашају на начин усмерен ка унапређењу, одржавању и успостављању здравља;
36. 32) јавном службом у смислу овог закона сматрају се установе, предузећа и други облици организовања који обављају делатности, односно послове којима се обезбеђује остваривање права грађана у области образовања, науке, културе, јавног информисања, ПТТ саобраћаја и сл.;
37. 33) јавно здравствена мера је одлука или активност која има за циљ спречавање, праћење или сузбијање озбиљних ризика по јавно здравље или ублажавање њиховог утицаја на јавно здравље;
38. 34) озбиљна прекогранична претња здрављу је по живот опасна или на други начин озбиљна опасност по здравље биолошког, хемијског, еколошког или непознатог порекла која се шири или подразумева значајан ризик од прекограничног ширења и која може захтевати координирано међународно реаговање како би се осигурао висок ниво заштите здравља становништва;
39. 35) референтна лабораторија је лабораторија која обавља послове здравствене заштите од општег интереса утврђене законом, и то: дијагностиковање, потврђивање и типизацију узрочника заразних обољења, у складу са својим предвиђеним активностима, а део је националне мреже за јавно здравље, успостављене ради лабораторијске подршке систему епидемиолошког надзора, упозоравања и одговора на националном нивоу (у складу са документом WХО /ЦДС/ЦР/ЛАБ/2004);
40. 36) болничка инфекција (инфекција повезана са здравственом заштитом) је инфекција пацијента или особља у здравственој установи, приватној пракси и социјалној установи у којој се обавља и здравствена делатност, настала у вези са излагањем здравственим процедурама, лечењем или другим поступцима, а као резултат реакције организма на присуство узрочника заразне болести, а која није била присутна нити је пацијент био у инкубацији приликом пријема;
41. 37) дефиниција случаја је скуп договорених дијагностичких критеријума (клинички, лабораторијски и/или епидемиолошки) који морају бити испуњени да би се нека особа означила сумњивим, вероватним или потврђеним случајем одређене заразне болести у одређеној популацији;
42. 38) предмети опште употребе су посуђе, прибор, уређаји, амбалажа и други предмети који долазе у контакт са храном, дечје играчке, као и предмети намењени деци и одојчади, козметички производи, козметички производи са посебном наменом или амбалажа за паковање тих производа, предмети који у непосредној употреби долазе у непосредан контакт са кожом или слузокожом, предмети за украшавање лица и тела, за пирсинг и имитације накита;
43. 39) санитарно-технички и хигијенски услови су услови које треба да испуне објекти (просторије, постројења, уређаји, намештај, опрема и прибор), наменска превозна средства са циљем заштите здравља становништва у складу са законом;
44. 40) санитарни надзор је инспекцијски надзор који спроводи санитарни инспектор у складу са законом;
45. 41) брод је морски брод или брод регистрован за пловидбу на унутрашњим водама на међународном путовању.

(2) Изрази употребљени у овом закону у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 3

(1) Заштита становништва од заразних болести јесте организована и свеукупна делатност друштва са циљем спречавања и сузбијања заразних болести, као и њиховог одстрањивања и искорењивања.

(2) Заштита становништва од заразних болести спроводи се обављањем епидемиолошког надзора и планирањем, организовањем и применом прописаних мера, контролом спровођења тих мера и обезбеђењем материјалних и других средстава за њихово спровођење.

(3) Заштита становништва од уноса заразних болести из других земаља обухвата и примену мера утврђених законима, потврђеним међународним здравственим и санитарним конвенцијама и међународним уговорима.

(4) Заштиту становништва од заразних болести које се могу пренети са животиња на људе спроводе здравствене установе, приватна пракса и правна лица која обављају здравствену делатност у сарадњи са надлежним органима из ветеринарске делатности, а састоје се од међусобног извештавања о појави и кретању тих болести, организовања и спровођења противепидемијских, хигијенских и других мера за спречавање, односно сузбијање одређених заразних болести.

(5) Спровођење мера заштите становништва од заразних болести прописаних овим законом и обезбеђивање средстава за њихово спровођење имају приоритет у односу на спровођење осталих мера у области здравствене заштите.

Члан 4

Заразне болести према следећим критеријума у смислу овог закона су:

1. 1) болести које доводе или могу да доведу до значајног оболевања и/или до смртног исхода, а посебно оне за чију је превенцију потребна шира координација активности;
2. 2) болести где размена информација може да обезбеди рано упозоравање о претњи по јавно здравље;
3. 3) ретке и озбиљне заразне болести, које нису препознате у Републици Србији, а за које груписање података може да укаже на факторе одговорне за њихову појаву;
4. 4) болести за које постоје ефикасне мере спречавања у циљу добробити становништва;
5. 5) болести код којих поређење учесталости са другим срединама може допринети процени и унапређењу програма заштите становништва од заразних болести.

Члан 5

(1) На основу критеријума из члана 4. став 1. овог закона, заразне болести по категоријама и посебна здравствена питања над којима се спроводи епидемиолошки надзор и против којих се примењују мере спречавања и сузбијања заразних болести су:

1. 1) Болести које се могу спречити имунизацијом

(1) Дифтерија (Дипхтхериа),

(2) Инфекције узроковане хемофилусом инфлуенце групе Б (Хаемопхилус инфлуензае Б цут цауса морборум),

(3) Инфлуенца/Грип укључујући инфлуенцу А(Х1Н1) (Инфлуензае/Инфлуензае А (Х1Н1),

(4) Морбили/Мале богиње (Морбилли),

(5) Паротитис/Заушке (Паротитис),

(6) Пертусис/Велики кашаљ (Пертуссис),

(7) Полиомијелитис/Дечја парализа (Полиомyелитис антериор ацута),

(8) Рубела/Црвенка (Рубелла),

(9) Вариола вера/Велике богиње (Вариола вера),

(10) Тетанус (Тетанус);

1. 2) Полно преносиве болести

(1) Инфекције хламидијом (Инфецтио цхламyдиасис),

(2) Гонококне инфекције (Инфецтио гоноцоццица),

(3) Инфекција узрокована вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ-ом),

(4) Сифилис (Сyпхиллис);

1. 3) Вирусни хепатитиси

(1) Хепатитис А (Хепатитис А),

(2) Хепатитис Б (Хепатитис Б),

(3) Хепатитис Ц (Хепатитис Ц);

1. 4) Болести које се преносе храном и водом и болести узроковане окружењем (животном средином)

(1) Антракс (Антхраx),

(2) Ботулизам (Ботулисмус),

(3) Кампилобактериоза (Цампyлобацтериосис),

(4) Криптоспоридиоза ( Црyптоспоридиосис),

(5) Ламблиаза (Ђардиоза) (Лаблиасис),

(6) Инфекција узрокована ентерохеморагијском Е. Коли (Инфецтио интестиналис пер Е. Цоли ентерохаеморрхагицам),

(7) Лептоспироза (Лептоспиросис),

(8) Листериоза (Листериосис),

(9) Салмонелоза (Салмонеллосис),

(10) Шигелоза (Схигеллосис),

(11) Токсоплазмоза (Тоxопласмосис),

(12) Трихинелоза (Трицхинелосис),

(13) Јерсиниоза (Yерсиносис);

1. 5) Остале болести

(1) Болести које се преносе неконвенционалним узрочницима

(33) – Заразне спонгиоформне енцефалопатије, варијанта Кројцфелдт-Јакобсове болести,

(2) Болести које се преносе ваздухом

(35) – Легионелоза (Легионеллосис)

(36) – Менингококна болест (инвазивна болест) (Морбус Менингоцоццица)

(37) – Пнеумококне инфекције (инвазивна болест) (Инфецтио Пнеумоцоццал)

(38) – Туберкулоза (Туберцулосис)

(39) – Тежак акутни респираторни синдром (САРС) (САРС),

(40) – ЦОВИД-19, болест коју изазива вирус САРС-ЦоВ-2,

(3) Зоонозе – осим оних наведених у (4)

(42) – Бруцелоза (Бруцеллосис)

(43) – Ехинококоза (Ецхиноцоццосис)

(44) – Беснило (Рабиес)

(45) – Q грозница (Q-фебрис)

(46) – Туларемија (Тулараемиа)

(47) – Авијарна инфлуенца код људи (Авиан инфлуензае)

(48) – Инфекција узрокована вирусом Западног Нила (Фебрис Wест Ниле)

(49) – Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (Фебрис хаеморрхагица цум сyндрома ренали),

(4) Озбиљне увезене болести

(51) – Колера (Цхолера)

(52) – Маларија (Малариа)

(53) – Куга (Пестис)

(54) – Вирусне хеморагичне грознице (Вирал хаеморрхагиц феверс),

(5) Болести које се преносе векторима

(56) – Крпељски енцефалитис (Енцепхалитис виралис иxодибус);

1. 6) Посебна здравствена питања

(1) Болничке инфекције (инфекције повезане са здравственом заштитом),

(2) Антимикробна резистенција.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 6

(1) У случају опасности од заразне болести која није одређена у члану 5. овог закона а која у већој мери може угрозити становништво Републике Србије, Влада на предлог министра надлежног за послове здравља (у даљем тексту: министар), може такву болест прогласити заразном болешћу чије је спречавање и сузбијање од интереса за Републику Србију, као и одредити одговарајуће мере, услове, начин спровођења, извршиоце и средства за спровођење.

(2) Министар, на предлог Републичке стручне комисије за заштиту становништва од заразних болести и Завода за јавно здравље основаног за територију Републике Србије, наредбом проглашава епидемију заразне болести од већег епидемиолошког значаја или опасност од епидемије заразне болести и одређује заражено, односно угрожено подручје.

(3) У случају проглашења епидемије заразне болести или опасности од епидемије заразне болести из става 2. овог члана или ако је опасност од епидемије или пандемије заразне болести прогласила Светска здравствена организација (СЗО), Влада на предлог министра утврђује потребу Републике Србије за набавком роба, услуга и радова у циљу спречавања и сузбијања те заразне болести.

Члан 7

(1) Епидемиолошки надзор спроводи се над заразним болестима, инфекцијама повезаним са здравственом заштитом и антимикробном резистенцијом на одређене узрочнике, факторима који доприносе њиховом настанку и преношењу, као и ефектима мера за њихово спречавање и сузбијање.

(2) Епидемиолошки надзор из става 1. овог члана на територији Републике Србије спроводе и координирају заводи, односно институти за јавно здравље, у сарадњи са здравственим установама, приватном праксом и другим правним лицима која обављају и здравствену делатност, у складу са законом.

(3) Завод за јавно здравље основан за територију Републике Србије (у даљем тексту: Завод), координира спровођење епидемиолошког надзора на територији Републике Србије и доноси стручно упутство за епидемиолошки надзор за заразне болести и посебна здравствена питања.

(4) Епидемиолошки надзор спроводи се над заразним болестима, инфекцијама повезаним са здравственом заштитом и антимикробном резистенцијом у складу са дефиницијом случаја, препорукама Европског центра за спречавање и сузбијање болести (ЕСДС) и СЗО.

(5) Епидемиолошки надзор спроводи се на основу програма Републике Србије, које доноси Влада, а на основу којих се доносе програми аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и здравствене установе.

(6) Податке добијене епидемиолошким надзором на нивоу општине, града и града Београда, систематски обједињују, анализирају и тумаче надлежни заводи односно институти за јавно здравље.

(7) Податке добијене епидемиолошким надзором на нивоу аутономне покрајине систематски обједињују, анализирају и тумаче заводи односно институти за јавно здравље основани на нивоу аутономне покрајине.

(8) Завод обједињује, анализира и тумачи податке добијене епидемиолошким надзором на територији Републике Србије и размењује их са другим земљама, СЗО и другим међународним организацијама.

(9) Министар прописује врсте и начин спровођења епидемиолошког надзора над заразним болестима и посебним здравственим питањима.

Члан 8

Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обавезни су да обезбеде спровођење епидемиолошког надзора и мера за заштиту становништва од заразних болести прописаних овим законом, средства за њихово спровођење и надзор над спровођењем тих мера.

Члан 9

(1) Републичке програме за спречавање и сузбијање, као и одстрањивање и искорењивање одређених заразних болести, у складу са законом и обавезама утврђеним међународним уговорима које припрема Завод, у сарадњи са заводима, односно институтима за јавно здравље, референтним здравственим установама и Републичком стручном комисијом за заразне болести, а на предлог Министарства надлежног за послове здравља (у даљем тексту: Министарство) доноси Влада.

(2) У циљу спровођења програма за спречавање и сузбијање, као и одстрањивање и искорењивање одређених заразних болести Министарство на предлог Завода и уз сагласност Републичке стручне комисије за заразне болести оснива стручна тела (групе, комитете и др.), у складу са законом.

(3) Спровођење мера у циљу спречавања и сузбијања, као и одстрањивања и искорењивања одређених заразних болести одређује се посебним програмима, плановима и стручно-методолошким упутствима, у складу са законом.

Члан 10

(1) Аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и здравствена установа, могу доносити програме за своју територију уз сагласност Министарства здравља, а на основу мишљења Завода, у складу са законом.

(2) Програмима из става 1. овог члана утврђују се мере, извршиоци програма, средства, рокови и начин плаћања и спровођење програма.

Члан 11

(1) Ради утврђивања стручних ставова о очувању и унапређењу здравља, спречавању и сузбијању заразних болести, лечењу и здравственој нези као и о унапређењу и развоју организације здравствене службе која се бави превенцијом, сузбијањем, лечењем заразних болести и подршком оболелих засноване на доказима и међународним препорукама, оснива се Републичка стручна комисија за заштиту становништва од заразних болести (у даљем тексту: Комисија).

(2) Комисију из става 1. овог члана, на предлог Завода и референтних здравствених установа, образује министар.

(3) Комисија разматра актуелну епидемиолошку ситуацију заразних болести у Републици Србији на основу извештаја Завода, успешност реализованих програма на територији Републике Србије и даје закључке и препоруке за унапређење заштите становништва од заразних болести.

(4) Завод обавља стручне, административне, техничке и информативне послове за потребе Комисије.

Члан 12

(1) Завод обавља послове Националног центра за примену Међународног здравственог правилника (у даљем тексту: МЗП).

(2) Завод размењује информације са СЗО код ванредног догађаја (ризика по јавно здравље), врши пријаву и проверу случаја у СЗО и доноси План активности у примени МЗП.

(3) У случају ванредног догађаја из става 2. овог члана министар образује заједничко тело, у циљу спречавања и сузбијања ванредног догађаја.

(4) У складу са МЗП, обавештење о појави заразне болести, епидемије или другог јавноздравственог догађаја од међународног значаја, Завод доставља јединици Регионалне канцеларије СЗО за Европу и другим међународним организацијама или државама у складу са прихваћеним међународним обавезама.

Члан 13

(1) Свако правно лице, предузетник и физичко лице дужни су да поступе у складу са мерама за заштиту становништва од заразних болести одређеним овим законом и да омогуће несметано обављање надзора и предузимање прописаних мера надлежном доктору медицине односно доктору медицине специјалисти епидемиологије и надлежном санитарном инспектору.

(2) Лица оболела од заразних болести имају право и обавезу да се лече и придржавају прописаних мера и упутстава здравствених установа и приватне праксе.

(3) Лица која стално или повремено излучују узрочнике заразне болести, обавезна су да се придржавају прописаних мера и упутстава које одреди надлежни доктор медицине, односно доктор медицине специјалиста епидемиологије.

(4) Лица која током епидемиолошког испитивања доктор медицине специјалиста епидемиологије означи као контакте, дужна су да се придржавају прописаних мера и упутстава које одреди надлежни доктор медицине специјалиста епидемиологије.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 14

(1) Мере за заштиту становништва од заразних болести представљају скуп свих активности које планирају, организују и спроводе органи Републике Србије, аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе, привредни субјекти и правна лица, институти и заводи за јавно здравље и друге здравствене установе, здравствени радници и здравствени сарадници и физичка лица у циљу заштите становништва од заразних болести.

(2) Заштита становништва од заразних болести врши се спровођењем општих, посебних, ванредних и других мера за заштиту становништва од заразних болести, у складу са законом.

Члан 15 Опште мере

Опште мере за заштиту становништва од заразних болести спроводе се у објектима који подлежу санитарном надзору, односно над објектима, просторијама, уређајима, опремом и над лицима која обављају делатност у области здравства, социјалног збрињавања, образовања, пословања са храном, угоститељства, туризма, трговине и услуга, унутрашњег и међународног саобраћаја, спорта и рекреације.

Члан 16

(1) Опште мере за заштиту становништва од заразних болести су:

1. 1) обезбеђивање здравствено исправне воде за пиће путем објеката за јавно снабдевање водом за пиће, воде за санитарно-хигијенске и рекреативне потребе, као и санитарне заштите изворишта;
2. 2) обезбеђивање здравствено безбедне хране, предмета који долазе у додир с храном и предмета опште употребе, као и санитарно-хигијенских услова за њихову производњу и промет;
3. 3) обезбеђивање здравствене исправности купалишних, базенских вода, јавних чесми и извора и других вода од јавно здравственог интереса;
4. 4) обезбеђивање санитарно-техничких и хигијенских услова у објектима под санитарним надзором и другим објектима у којима се обавља друштвена, односно јавна делатност;
5. 5) спровођење превентивне дезинфекције, дезинсекције и дератизације у насељеним местима, на јавним површинама, у стамбеним објектима, у средствима јавног саобраћаја, у објектима под санитарним надзором и њиховој непосредној околини и у другим објектима у којима се обавља друштвена, односно јавна делатност;
6. 6) уклањање људских и животињских излучевина, лешева, органа и ткива, отпадних вода и других отпадних материја на начин и под условима који не угрожавају здравље становништва, изворишта воде за пиће и животну средину.

(2) Дезинфекција, дезинсекција и дератизација спроводи се ради одржавања хигијене и смањења, заустављања раста и размножавања или потпуног уклањања присуства микроорганизама, штетних зглавкара и глодара на простору и у објекту из става 1. овог члана.

(3) Дезинфекција као општа мера подразумева и свакодневну и сталну дезинфекцију руку, прибора, предмета, опреме, радних површина и санитарних просторија у свим објектима у којима се припрема, производи, чува или послужује храна и у објектима који подлежу санитарном надзору, а обавезни су да је спроводе корисници површина, просторија или објеката из става 1. овог члана, као континуирани свакодневни процес у одржавању хигијене пословног простора.

(4) Дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију као општу меру, спроводе заводи односно институти за јавно здравље, друга правна лица и предузетници ако испуњавају прописане услове.

(5) Брод који обавља међународна путовања, а био је загађен глодарима, мора да има сведочанство о дератизацији у складу са овим законом и МЗП.

(6) Брод који обавља међународна путовања, а није био загађен глодарима, мора да има сведочанство о ослобађању од дератизације у складу са овим законом и МЗП. Наведеним сведочанством доказује се да је брод за одређено време, утврђено у сведочанству, ослобођен од вршења дератизације.

(7) Сведочанство о дератизацији и сведочанство о ослобађању од дератизације издаје санитарни инспектор на граничном прелазу у складу са овим законом и МЗП а на основу прегледа брода као и доказа о спроведеним мерама дератизације.

(8) Спровођење општих мера за заштиту становништва од заразних болести и обезбеђивање средстава за њихово спровођење организују и спроводе органи јединица локалне самоуправе, аутономне покрајине, Републике Србије, правна лица и предузетници, у складу са законом.

(9) Министар прописује ближе услове за спровођење дезинфекције, дезинсекције и дератизације.

(10) Министар прописује ближе услове о здравственој исправности базенских вода.

Члан 17 Посебне мере

(1) Посебне мере за заштиту становништва од заразних болести су:

1. 1) рано откривање извора, резервоара и путева преношења заразе;
2. 2) епидемиолошко испитивање и истраживање;
3. 3) лабораторијско испитивање ради утврђивања узрочника заразних болести;
4. 4) постављање дијагнозе заразне болести;
5. 5) пријављивање;
6. 6) превоз, изолација, кућна изолација и лечење;
7. 7) здравствени надзор, карантин и карантин у кућним условима;
8. 8) имунизација и хемиопрофилакса;
9. 9) дезинфекција, дезинсекција и дератизација по епидемиолошким индикацијама;
10. 10) здравствени прегледи одређених категорија запослених лица у објектима под санитарним надзором, као и одређених категорија становништва ради утврђивања носилаштва узрочника заразних болести;
11. 10а) лична заштита од инфекције;
12. 11) здравствено васпитање и образовање одређених категорија запослених лица;
13. 12) информисање здравствених радника и становништва.

(2) Посебне мере из става 1. овог члана организују и непосредно спроводе здравствене установе, приватна пракса и правна лица која обављају и здравствену делатност, здравствени радници и органи државне управе.

(3) Меру дезинсекције и дератизације по епидемиолошким индикацијама утврђену у ставу 1. тачка 9) овог члана, осим у здравственим установама, школама, предшколским установама и другим објектима у којима бораве деца, омладина и стара лица, спроводе и друга правна лица и предузетници, у складу са законом.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 18 Рано откривање извора, резервоара и путева преношења заразних болести

Рано откривање извора, резервоара инфекције и путева преношења заразних болести спроводи се епидемиолошким испитивањем случајева заразних болести, у складу са дефиницијама случаја и стручно-методолошким упутствима, и активним проналажењем типичних и атипичних случајева заразних болести и особа под ризиком, као и лабораторијским испитивањима узорака воде, хране, вектора и других узорака из животне средине, а у циљу спречавања преношења болести на осетљиве особе и сузбијања заразне болести.

Члан 19 Епидемиолошко испитивање и истраживање

(1) Епидемиолошко испитивање се спроводи ради утврђивања фактора који су допринели настанку заразне болести и/или њеном преношењу, као и ради откривања епидемије заразне болести, утврђивања узрочника заразне болести, а у циљу спречавања и сузбијања тих болести.

(2) Подаци добијени епидемиолошким испитивањем уписују се у епидемиолошки упитник.

(3) Епидемиолошко испитивање спроводи доктор медицине специјалиста епидемиологије надлежног завода, односно института за јавно здравље и других здравствених установа у сарадњи са доктором медицине који је поставио дијагнозу заразне болести и у складу са дефиницијом случаја.

(4) Епидемиолошко испитивање из става 1. овог члана спроводе заводи, односно институти за јавно здравље, у случају:

1. 1) појаве епидемије заразне болести;
2. 2) сумње да постоји обољење од колере, куге, великих богиња, жуте грознице, других вирусних хеморагичких грозница, полиомијелитиса, дифтерије, малих богиња, ботулизма, САРС-а и других болести од епидемиолошког значаја;
3. 3) појаве заразне болести у складу са листом заразних болести;
4. 4) појаве заразне болести непознатог узрочника.

(5) У циљу раног откривања извора, резервоара и путева преношења заразних болести послове из става 4. овог члана обављају Завод и надлежни заводи, односно институти за јавно здравље, који морају обезбедити трајну приправност доктора медицине, доктора медицине специјалисте епидемиологије, као и средства за материјалне расходе и накнаду за обављање приправности.

(6) Лице које даје податке у поступку епидемиолошког испитивања дужно је да говори истину и да даје тачне и потпуне податке од значаја за откривање резервоара, извора и начина преношења заразне болести, као и да се, по потреби, подвргне одређеним медицинским испитивањима.

Члан 20

(1) Епидемиолошко истраживање спроводи се са циљем да се установе резервоар, односно извор и пут преношења заразних болести, као и фактори који су допринели настанку и ширењу епидемије, да се предложе адекватне противепидемијске мере и да се прати њихово спровођење.

(2) Епидемиолошко истраживање организују и спроводе заводи, односно институти за јавно здравље у сарадњи са органом управе надлежним за послове санитарног надзора и здравственим установама на територији на којој је регистрована епидемија.

Члан 21 Лабораторијско испитивање ради утврђивања узрочника заразних болести

(1) Лабораторијско испитивање ради утврђивања узрочника, типизације узрочника или специфичног одговора организма на присуство узрочника заразних болести (у даљем тексту: лабораторијско испитивање), спроводи се у свим случајевима појаве или сумње на појаву заразне болести, као у случају појаве епидемије, у којима је утврђивање узрочника и типизације узрочника заразне болести неопходно за постављање дијагнозе.

(2) Лабораторијско испитивање резистенције узрочника на антимикробне агенсе, према клиничким и епидемиолошким индикацијама, обавља се у складу са законом.

(3) Лабораторијско испитивање из ст. 1. и 2. овог члана, врше здравствене установе и приватна пракса које испуњавају за то прописане услове у области микробиологије, у складу са законом којим се уређује здравствена заштита.

(4) Проверу лабораторијских налаза лабораторија из става 3. овог члана, потврђивање и типизацију узрочника заразних болести, учешће у надзору над заразним болестима и над инфекцијама повезаним са здравственом заштитом, праћењу антимикробне резистенције и сарадње са међународним лабораторијским мрежама надзора врше референтне лабораторије, у складу са законом.

(5) Унутрашњу проверу квалитета рада лабораторије врши оснивач, а спољну стручну проверу рада лабораторија из става 3. овог члана, у области дијагностичких, односно лабораторијских метода за идентификацију узрочника спроводе референтне лабораторије, у складу са законом.

(6) Референтне лабораторије морају бити укључене у систем спољашње контроле квалитета рада на годишњем нивоу у сарадњи са међународним инстутуцијама и организацијама специјализованим за међулабораторијска испитивања и обезбеђивање квалитета.

(7) Лабораторијска испитивања у циљу идентификације и типизације узрочника заразне болести од јавно-здравственог интереса за која не постоје услови за лабораторијску дијагностику у лабораторијама и референтним лабораторијама наведеним у ст. 3. и 4. овог члана, врше се у одговарајућим лабораторијама ван земље у складу са одредбама МЗП.

(8) Министар решењем утврђује референтне лабораторије у складу са законом.

Члан 22

(1) Лабораторије из члана 21. став 3. овог закона, дужне су да евидентирају податке о лабораторијским испитивањима и да дају обавештења о добијеним резултатима у роковима и на начин прописан овим законом.

(2) Лабораторије из члана 21. став 3. овог закона, дужне су да о добијеним резултатима лабораторијских испитивања обавесте:

1. 1) подносиоца захтева за лабораторијско испитивање;
2. 2) завод односно институт за јавно здравље на територији на којој се налази лабораторија која је извршила лабораторијско испитивање;
3. 3) орган управе надлежан за послове санитарног надзора на територији на којој се налази лабораторија која је извршила лабораторијско испитивање, на захтев тог органа;
4. 4) референтну лабораторију.

(3) Референтне лабораторије из члана 21. став 4. овог закона, дужне су да о добијеним резултатима лабораторијских испитивања обавесте:

1. 1) подносиоца захтева за проверу идентификације узрочника заразне болести;
2. 2) завод односно институт за јавно здравље на територији на којој је поднет захтев за лабораторијско испитивање и Завод;
3. 3) орган управе надлежан за послове санитарног надзора на територији на којој је поднет захтев за лабораторијско испитивање, на захтев тог органа.

(4) Министар прописује начин евидентирања података о лабораторијским испитивањима, рокове и начин обавештавања о добијеним резултатима.

Члан 23 Постављање дијагнозе заразне болести

Постављање дијагнозе заразне болести спроводи се у складу са клиничким, лабораторијским и епидемиолошким критеријумима према установљеној дефиницији случаја.

Члан 24 Пријављивање

(1) Обавезном пријављивању, у складу са овим законом, подлеже:

1. 1) свако обољење или смрт од заразне болести из члана 5. овог закона у складу са дефиницијом случаја;
2. 2) сумња на оболевање од колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусне хеморагијске грознице, САРС-а, полиомијелитиса, дифтерије, малих богиња, ботулизма, као и појаве непознате заразне болести;
3. 3) епидемија заразне болести;
4. 4) излучивање узрочника трбушног тифуса, паратифуса, других салмонелоза, шигелоза, јерсиниоза, кампилобактериоза као и носилаштво антигена вирусног хепатитиса Б, присуство антитела на вирусни хепатитис Ц, антитела на ХИВ, као и носилаштво паразита – узрочника маларије;
5. 5) сваки неуобичајени догађај који може указивати на злоупотребу биолошког агенса или епидемије изазване непознатим узрочником;
6. 6) свака сумња на појаву заразне болести која одговара дефиницији опасности по здравље од међународног значења, према МЗП и СЗО;
7. 7) могућност инфекције вирусом беснила;
8. 8) акутна флакцидна парализа;
9. 9) лабораторијски утврђен узрочник заразне болести;
10. 10) инфекција повезана са здравственом заштитом (болничка инфекција);
11. 11) резистенција узрочника заразне болести на антимикробне лекове;
12. 12) нежељена реакција после имунизације.

(2) Пријављивање из става 1. овог члана врше здравствене установе, друга правна лица која могу обављати и здравствену делатност у складу са законом, приватна пракса и здравствени радници, на прописаном обрасцу, у складу са овим законом.

(3) Доктор медицине или други здравствени радник који утврди обољење, сумњу на обољење или смрт од заразне болести из става 1. овог члана, обавезан је да о томе без одлагања извести надлежни завод, односно институт за јавно здравље који одмах обавештава Завод.

(4) Министар одређује здравствене установе и одређене државне органе којима се пријављују случајеви утврђени у ставу 1. овог члана и прописује рокове, начин и образац за пријављивање тих случајева.

Члан 25

(1) Завод, односно институт за јавно здравље који утврди заразну болест из групе зооноза или смрт лица проузроковану том заразном болешћу дужан је да о томе одмах извести надлежну ветеринарску организацију и инспекцијске органе надлежне за послове санитарног и ветеринарског надзора, на територији на којој је заразна болест утврђена.

(2) Надлежна ветеринарска организација која утврди заразну болест из групе зооноза или угинуће животиње проузроковано том болешћу, дужна је да о томе одмах извести завод односно, институт за јавно здравље и орган управе надлежан за послове санитарног надзора на територији на којој је заразна болест утврђена.

(3) Надлежни завод, односно институт за јавно здравље дужан је да одмах извести Завод.

(4) Завод у сарадњи са надлежном ветеринарском организацијом израђује јединствени годишњи извештај о трендовима заразних болести из групе зооноза, у складу са препорукама СЗО и Светске здравствене организације за здравље животиња (ОИЕ), изворима заразе, узрочницима и резистенцији узрочника заразних болести из групе зооноза на антимикробне лекове.

(5) Министар споразумно са министром надлежним за послове ветерине одређује заразне болести из групе зооноза о којима се врши узајамно извештавање у смислу ст. 1. и 2. овог члана и начин тог извештавања, као и ближе услове о начину вођења евиденције о заразним болестима из групе зооноза.

Члан 26 Превоз, изолација, кућна изолација и лечење

(1) Лица оболела од заразних болести превозе се под условима и на начин којим се спречава преношења заразних болести, по стручно методолошком упутству.

(2) Лица која су оболела од куге, великих богиња и вирусних хеморагичких грозница (изузев хеморагичке грознице са бубрежним синдромом), САРС-а, као и лица за која постоји сумња да су оболела од колере, куге, великих богиња, вирусних хеморагичких грозница, полиомијелитиса и од друге заразне болести непознате етиологије, превозе се посебним санитетским возилом.

(3) Доктор медицине који код одређеног лица утврди обољење од заразне болести или постави сумњу на обољење утврђено у ставу 2. овог члана, дужан је да то лице одмах, санитетским возилом, упути у здравствену установу у којој се изолују и лече лица оболела од заразних болести.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 27

Лица оболела или за која постоји сумња да болују од куге, великих богиња и вирусних хеморагијских грозница (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом), САРС-а, као и лица за која постоји сумња да болују од заразне болести непознате етиологије, изолују се и лече у здравственим установама за болничко лечење лица оболелих од заразних болести.

Члан 28

(1) Доктор медицине у здравственој установи за болничко лечење оболелих од заразних болести, који потврди или посумња на обољење од заразне болести утврђено у члану 27. овог закона, у сарадњи са доктором медицине специјалистом епидемиологије надлежног завода односно института за јавно здравље, одређује лицу меру изолације и лечења, односно изолације, у складу са законом.

(2) Лице коме је одређен обавезан превоз санитетским возилом, у складу са чланом 26. овог закона или мера изолације и лечења у складу са чланом 27. овог закона, односно мера изолације у складу са ставом 1. овог члана, дужно је да се придржава налога доктора медицине.

(3) Лице које се не придржава налога доктора медицине, у складу са ставом 2. овог члана, по пријави здравствене установе принудно се изолује у присуству представника органа управе надлежног за унутрашње послове.

Члан 29

(1) У случају појаве епидемије ширих размера заразне болести из члана 27. лица оболела од те болести изолују се и лече у објектима у којима се могу обезбедити услови за лечење, односно за изолацију и лечење оболелих од заразних болести.

(2) Објекти утврђени у ставу 1. овог члана, одређују се актом министра, на предлог Завода за јавно здравље основаног за територију Републике Србије.

(3) Члан 29а

(4) Кућна изолација је мера којом се налаже лечење у кућним условима и ограничава слобода кретања оболелим од заразне болести, а код којих није утврђено присуство ниједног симптома или знака заразне болести и лицима оболелим од заразне болести код којих тежина болести не захтева лечење у болничким условима, током периода заразности.

(5) Мера кућне изолације се примењује у току епидемија заразних болести од већег епидемиолошког значаја, у складу са законом и другим прописима.

(6) Меру кућне изолације налаже доктор медицине специјалиста за инфективне болести или други доктор медицине у складу са наредбом министра, о чему обавештава епидемиолога територијално надлежног института, односно завода за јавно здравље или друге надлежне здравствене установе.

(7) Ближе услове и начин одређивања мере, органе, односно службе задужене за контролу и начин вршења контроле поштовања мере кућне изолације прописује Влада.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 30 Здравствени надзор и карантин

(1) Правно лице и предузетник који организују путовање у земљу у којој има обољења која представљају претњу по међународно јавно здравље, као и лице које путује у земљу или долази из земље у којој има обољења која представљају претњу по међународно јавно здравље, дужни су да се пре путовања у ту земљу, као и по повратку из те земље, придржавају обавеза прописаних овим законом и МЗП, као и мера које природа те болести налаже.

(2) Завод месечно, а по потреби и на недељном нивоу доставља информацију о земљама у којима постоји епидемија и ризик од оболевања од заразних болести које се могу унети у земљу и о томе обавештава Министарство, ради предузимања мера здравственог надзора на граничним прелазима.

(3) Лица која долазе из земаља у којима има колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусних хеморагијских грозница (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом), маларије и/или других обољења која представљају претњу по међународно јавно здравље или постоји епидемија и ризик од обољевања од заразних болести које се могу унети у земљу и лица из става 5. овог члана, са или без здравствених тегоба дужна су да се на граничном прелазу пријаве надлежној здравственој служби, односно органима надлежним за контролу прелажења државне границе као и да се у месту боравка јаве надлежном заводу, односно институту за јавно здравље.

(4) Органи надлежни за контролу прелажења државне границе, царински органи, органи лучке капетаније, авио и други превозници, надлежне медицинске службе на аеродромима и из плана мреже, као и друге службе и инспекције на граничним прелазима, дужни су да санитарном инспектору пруже помоћ и сарадњу у спровођењу мера санитарног надзора прописаних овим законом, другим прописима и МЗП, посебно у погледу идентификације лица која подлежу санитарном надзору у складу са одредбом из става 2. овог члана, прегледа пртљага и средстава у међународном саобраћају и при спровођењу прописаних и потребних мера, ради спречавања уношења и ширења заразних болести.

(5) Здравствени надзор може се одредити, на предлог Завода и за лица која долазе из земаља у којима се организују скупови који су од стране СЗО процењени као скупови високог епидемиолошког ризика.

(6) Лицу које се, у складу са овим законом, ставља под здравствени надзор на граничном прелазу, односно на месту уласка у земљу, санитарни инспектор у складу са информацијом из става 2. овог члана, доноси решење о стављању под здравствени надзор.

(7) Лицу које се ставља под здравствени надзор решењем се даје рок од 24 сата, у коме мора да се јави у надлежни завод, односно институт за јавно здравље, према месту боравка, ради праћења здравственог стања.

(8) Решење санитарног инспектора о стављању под здравствени надзор доставља се и надлежном заводу, односно институту за јавно здравље.

(9) Надлежни завод, односно институт за јавно здравље дужан је да обавести надлежну санитарну инспекцију, о лицима која се у складу са издатим решењем санитарног инспектора нису јавила ради праћења здравственог стања.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 31

(1) Карантин је мера којом се ограничава слобода кретања и утврђују обавезни здравствени прегледи здравим лицима која су била или за која постоји сумња да су била у контакту са лицима оболелим од заразних болести или са лицем за које постоји сумња да је оболело од заразне болести наведене у члану 27. овог закона, током периода заразности.

(2) Мера карантина спроводи се и у случају појаве друге заразне болести за коју министар, у сарадњи са Комисијом, утврди да представља опасност по здравље становништва Републике Србије.

(3) Доктор медицине специјалиста епидемиологије надлежног завода, односно института за јавно здравље одређује која лица подлежу обавези стављања у карантин.

(4) Лицима којима се одређује мера карантина, уручује се решење санитарног инспектора. Дужина трајања мере утврђене у ставу 1. овог члана одређује се у времену трајања максималне инкубације одређене заразне болести.

(5) Лица којима се одређује мера карантина морају се придржавати мера наложених решењем, под претњом принудног стављања у карантин.

(6) Запосленим лицима којима се одређује мера карантина, за време проведено у карантину припада одговарајућа накнада зараде, односно плате, у складу са законом, а решење о одређивању мере карантина истовремено представља и потврду о спречености за рад док та мера траје.

(7) Организовање и спровођење мере карантина из ст. 1. и 2. овог члана, наређује министар.

(8) Мера карантина спроводи се у објектима који испуњавају услове прописане за спровођење те мере.

(9) Објекти који испуњавају услове из става 8. овог члана, одређују се актом Владе, на предлог министра.

(10) Власници објеката одређених за карантин дужни су да објекат уступе на привремено коришћење, на основу акта Владе, а на предлог Министарства, и за то им припада одговарајућа надокнада.

(11) Здравствени надзор над лицима у карантину врши надлежни завод односно институт за јавно здравље, као и медицински тим који борави у карантину, а обезбеђење обавља орган управе надлежан за унутрашње послове.

(12) Накнада за рад особљу у карантину одређује се у складу са законом.

(13) Министар ближе прописује услове и начин спровођења мера карантина, дужину трајања, као и услове које морају испуњавати објекти за ту намену.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 31а Карантин у кућним условима

(1) Карантин у кућним условима је мера којом се ограничава слобода кретања и налаже праћење здравственог стања здравим лицима која су била или за која постоји сумња да су била у контакту са лицима зараженим од заразне болести, уколико се тим лицима не одређује мера карантина из члана 31. овог закона.

(2) Мера карантина у кућним условима се примењује у току епидемија заразних болести од већег епидемиолошког значаја, у складу са законом и другим прописима.

(3) Доктор медицине специјалиста епидемиологије надлежног завода, односно института за јавно здравље или друге надлежне здравствене установе одређује која лица из става 1. овог члана подлежу мери карантина у кућним условима.

(4) Доктор медицине специјалиста епидемиологије писмено обавештава санитарног инспектора о лицима којима је потребно одредити меру карантина у кућним условима, ради доношења одговарајућег решења.

(5) Лицу којем се одређује мера карантина у кућним условима доктор медицине специјалиста епидемиологије из става 3. овог члана даје обавештење о трајању карантина у кућним условима, начину понашања и другим чињеницама од значаја за спровођење те мере.

(6) Дужина трајања карантина у кућним условима одређује се у времену трајања максималне инкубације одређене заразне болести, почев од момента последње изложености извору инфекције.

(7) Мера карантина у кућним условима може се применити и према путницима у међународном саобраћају који улазе у Републику Србију из држава са неповољном епидемиолошком ситуацијом.

(8) Запосленим лицима којима је одређена мера карантина у кућним условима, за време проведено у карантину у кућним условима припада одговарајућа накнада зараде, односно плате, у складу са законом, а решење санитарног инспектора о одређивању мере карантина истовремено представља и потврду о спречености за рад док та мера траје.

(9) Ако се мера карантина у кућним условима одређује детету које није навршило 14. годину живота или лицу које није у стању да се само стара о себи и о заштити својих права и интереса, решење се издаје родитељу, односно старатељу.

(10) Родитељу, односно старатељу детета предшколског узраста или лица које не сме да буде остављено без надзора по закону, решење санитарног инспектора из става 9. овог члана истовремено представља и потврду о спречености за рад док траје мера карантина у кућним условима одређена тим решењем.

(11) Ближе услове и начин одређивања мере, органе, односно службе задужене за контролу и начин вршења контроле поштовања мере карантина у кућним условима прописује Влада.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 31б Превентивна мера ограничавања слободе кретања лицима у колективном смештају с циљем спречавања уношења инфекције у колектив

(1) Превентивну меру ограничавања слободе кретања лицима у колективном смештају у циљу спречавања уношења инфекције у колектив наређује министар у случају епидемије заразних болести од већег епидемиолошког значаја, уколико постоје индикације.

(2) Превентивна мера ограничавања кретања лицима у колективном смештају с циљем спречавања уношења инфекције у колектив се може наредити за све врсте и све објекте колективног смештаја или посебно за колективе у којима су смештена лица у повећаном ризику од тешких форми болести и смртног исхода услед инфекције.

(3) Министар, на предлог Завода, уз сагласност Комисије у наредби одређује врсте колектива на које се мера односи, као и ближе услове и начин њеног спровођења код корисника, односно запослених у тим колективима.

(4) Контролу примене мере из става 1. овог члана врши санитарни инспектор, у складу са законом.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 32 Имунизација и хемиопрофилакса

(1) Имунизација се врши имунолошким лековима.

(2) Обавезна имунизација је имунизација лица одређеног узраста, као и других лица одређених законом, коју лице које треба да се имунизује, као ни родитељ, односно старатељ не може да одбије, осим у случају постојања медицинске привремене или трајне контраиндикације коју утврђује доктор медицине одговарајуће специјалности или стручни тим за контраиндикације.

(3) Имунизација је обавезна за:

1. 1) лица одређеног узраста против туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, малих богиња, рубеле, заушака, вирусног хепатитиса Б, обољења изазваних хемофилусом инфлуенце типа Б; и обољења изазваних стрептококом пнеумоније;
2. 2) лица изложена одређеним заразним болестима: хепатитису Б, хепатитису А, трбушном тифусу, беснилу и тетанусу;
3. 3) лица у посебном ризику од болести: хепатитиса Б, грипа, менингококне болести, обољења изазваних стрептококом пнеумоније и хемофилусом инфлуенце Б, варичеле, инфекције изазване респираторним синцицијалним вирусом;
4. 4) лица запослена у здравственим установама против одређених заразних болести;
5. 5) путнике у међународном саобраћају против жуте грознице и других заразних болести по захтеву земље у коју се путује.

(4) За боравак деце у предшколским и школским установа, као и у установама за смештај деце без родитељског старања, неопходно је да су испуњени услови из става 3. тачке 1) овог члана, осим у случају постојања медицинске контраиндикације коју утврђује доктор медицине одговарајуће специјалности или стручни тим за контраиндикације.

(5) Препоручена имунизација је имунизација коју доктор медицине или специјалиста одговарајуће гране медицине препоручује, у складу са програмом имунизације становништва против одређених заразних болести:

1. 1) за лица одређеног узраста против варичеле, ХПВ инфекција, хепатитиса А и Б, грипа и обољења изазваних стрептококом пнеумоније и других у складу са законом;
2. 2) по клиничким индикацијама против хепатитиса А и Б, грипа, обољења изазваних стрептококом пнеумоније и других у складу са законом;
3. 3) путника у међународном саобраћају против трбушног тифуса, хепатитиса А и Б, грипа, дечије парализе и других у складу са законом.

(6) Имунизација се може спроводити и за друге заразне болести коју доктор медицине или специјалиста одговарајуће гране медицине није дужан да препоручи или која се тражи на лични захтев пацијента.

Члан 33

(1) Лицима утврђеним у члану 32. став 3. овог закона, може се одредити обавезна имунизација и против друге заразне болести која није наведена у том ставу, ако се утврди опасност од преношења те заразне болести.

(2) У случају појаве епидемије заразне болести утврђене у члану 32. став 3. овог закона или друге заразне болести, може се одредити и препоручена или обавезна ванредна имунизација против те заразне болести за сва лица, односно за одређене категорије лица, ако се утврди опасност од преношења те заразне болести, као и у случају уношења у земљу одређене заразне болести, у складу са плановима за одстрањивање и одржавање статуса искорењивања одређених заразних болести.

(3) Обавезна, односно препоручена ванредна имунизација из ст. 1. и 2. овог члана, наређује се актом министра, у складу са препорукама СЗО, на предлог Завода уз сагласност Комисије.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 34

Имунизација специфичним имуноглобулинима обавезна је за лица којима је, по епидемиолошким индикацијама, потребна постекспозициона заштита против тетануса, беснила, хепатитиса Б, као и у случају друге болести из члана 5. овог закона, као и нове болести.

Члан 35

(1) Заштита лековима (хемиопрофилакса) спроводи се код лица која су изложена заражавању од туберкулозе, маларије, менингококне болести и ХИВ инфекције, а по епидемиолошким индикацијама и код лица која су изложена другим заразним болестима, у складу са законом.

(2) Заштиту лековима организују и спроводе надлежне здравствене установе и здравствени радници.

Члан 36

(1) На предлог министра, Програм имунизације становништва против заразних болести доноси Влада за период од три године.

(2) Имунизацију имунолошким лековима организују и спроводе надлежне здравствене установе и здравствени радници према утврђеном Плану имунизације.

(3) План имунизације доносе здравствене установе сваке године у сарадњи са надлежним заводом, односно институтом за јавно здравље и достављају их на сагласност Заводу.

Члан 37

(1) Имунизацију из члана 36. овог закона, по извршеном прегледу сваког лица које треба имунизовати, као и вођење прописане евиденције о извршеним имунизацијама врши доктор медицине.

(2) Надзор над спровођењем имунизације из става 1. овог члана врше надлежни завод, односно институт за јавно здравље.

Члан 38

Министарство, на предлог Завода, одређује здравствене установе које могу вршити имунизацију лица против беснила и путника у међународном саобраћају.

Члан 39

(1) Вакцине и други имунобиолошки препарати морају се транспортовати и чувати до њихове употребе под условима које је утврдио произвођач, придржавајући се принципа хладног ланца уз обезбеђивање индикатора температурних услова и овереног записа о надзору температуре.

(2) Инспекцијски надзор над хладним ланцем вакцина и имунобиолошких препарата спроводи орган надлежан за послове санитарног надзора.

(3) Министар прописује услове, начин и индикације за спровођење имунизације, начин вођења евиденције о извршеној имунизацији, као и начин заштите лековима, начин вођења евиденције и извештавања о спроведеној заштити лековима.

Члан 40 Дезинфекција, дезинсекција и дератизација по епидемиолошким индикацијама

Обавезна је дезинфекција излучевина, личних и других предмета, као и стамбених и других објеката, просторија и превозних средстава у којима је боравило лице оболело од великих богиња и вирусне хеморагијске грознице (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом), САРС-а, као и од друге заразне болести за коју надлежна здравствена установа утврди да представља опасност по здравље становништва.

Члан 41

(1) Обавезна је дезинсекција лица, личних предмета, стамбених и других просторија и превозних средстава у којима је боравило лице оболело или за које се сумња да је оболело од куге, односно друге заразне болести коју преносе зглавкари, за коју надлежна здравствена установа утврди да представља опасност по здравље становништва.

(2) У случају појаве аутохтоне маларије, обавезна је дезинсекција стамбених и других објеката, превозних средстава, насеља и њихове околине, на угроженом, односно зараженом подручју.

Члан 42

Обавезна је дератизација домаћинстава, насеља и њихове околине, лука и пристаништа, аеродрома, бродова и других средстава јавног саобраћаја, складишта и других јавних просторија, у случају појаве или опасности од појаве куге, као и друге заразне болести чији су преносиоци глодари, а за коју надлежна здравствена установа утврди да представља опасност по здравље становништва.

Члан 43

Свако правно и физичко лице дужно је да омогући несметано вршење дезинфекције, дезинсекције и дератизације у случајевима утврђеним законом.

Члан 44

(1) Здравствене установе, правна лица и предузетници могу почети са радом и обављати послове дезинфекције, дезинсекције и дератизације када министарство утврди да су испуњени прописани услови.

(2) Испуњеност прописаних услова из става 1. овог члана, министарство утврђује преко санитарних и здравствених инспектора.

(3) Министар прописује услове у погледу стручне спреме радника, техничке опремљености, просторија и других услова.

(4) Контролу ефикасности спроведених мера дезинфекције, дезинсекције и дератизације врше референтне установе, именоване од стране министра.

(5) Здравствени прегледи одређених категорија запослених лица у објектима под санитарним надзором, као и одређених категорија становништва ради утврђивања носилаштва узрочника заразних болести

Члан 45

(1) Обавезном здравственом прегледу, у складу са овим законом подлежу:

1. 1) запослени на пословима јавног снабдевања становништва водом за пиће, производње, промета и услуживања хране, изузев лица запослених у производњи жестоких алкохолних пића, вина, сирћета и сирћетне киселине, као и лица запослених у објектима за промет хране у којима се врши промет искључиво оригинално запакованом храном;
2. 2) запослени на пословима исхране, неге и одржавања хигијене у предшколским установама, установама за колективни смештај деце и омладине и установама социјалне заштите за смештај одређених категорија лица;
3. 3) запослени у здравственим установама и приватној пракси који пружају услуге здравствене заштите на одељењима са повећаним ризиком од заразних болести, и то: на пословима дијагностике, лечења, неге, исхране болесника и пословима одржавања хигијене;
4. 4) запослени на пословима производње, промета и издавања лекова и медицинских средстава, односно који на други начин долазе у непосредан контакт са лековима и медицинским средствима;
5. 5) запослени на пословима пружања услуге хигијенске неге и улепшавања лица и тела, пословима пружања немедицинских естетских интервенција којима се нарушава интегритет коже, као и запослени на пословима производње козметичких средстава;
6. 6) лица која у току школовања обављају обавезну праксу на пословима утврђеним у ставу 1. тач. од 1) до 5) овог члана.

(2) На пословима утврђеним у ставу 1. тач. од 1) до 5) овог члана, не могу се запошљавати, односно не могу обављати делатност или обавезну праксу лица која нису подвргнута обавезном здравственом прегледу у складу са овим законом.

(3) На пословима утврђеним у ставу 1. тач. од 1) до 5) овог члана, не могу се запошљавати, односно не могу обављати делатност или обавезну праксу лица оболела од одређених заразних болести, као ни лица која су носиоци одређених микроорганизама и паразита.

(4) Меру обавезних здравствених прегледа одређених категорија запослених, других лица и клицоноша утврђених у ставу 1. организује и спроводи надлежни завод односно институт за јавно здравље на територији за коју је основан.

(5) Здравствене установе, приватна пракса, друга правна лица, предузетници и физичка лица која обављају делатност из става 1. тач. од 1) до 6) овог члана, дужни су да обезбеде вршење обавезних здравствених прегледа одређених категорија својих запослених у роковима и на начин прописан законом и сносе трошкове тих прегледа, као и да у пословним просторијама објекта у којима се обавља делатност чувају санитарне књижице, као доказ о обављеном здравственом прегледу.

Члан 46

(1) Обавезном здравственом прегледу ради утврђивања носилаштва узрочника заразних болести подлежу:

1. 1) даваоци крви, ћелија, ткива, органа или делова органа који се пресађују;
2. 2) труднице;
3. 3) особе на лечењу хемодијализом;
4. 4) лица која су била акцидентално изложена доказано инфективном или потенцијално инфективном материјалу;
5. 5) одојчад или деца која су током трудноће, рађања или по рођењу била изложена ХИВ инфекцији или вирусној хепатитис Ц инфекцији, као и одојчад или деца са сумњом на конгенитални сифилис;
6. 6) новорођенчад/одојчад рођена од мајки са сумњом на инфекцију вирусом рубеле или потврђеном инфекцијом вирусом рубеле у трудноћи, односно она са сумњом на конгенитални рубела синдром;
7. 7) лица на издржавању казне затвора;
8. 8) лица смештена у социјалне установе у којима се обавља и здравствена делатност, као и лица смештена у ђачке и студенске домове;
9. 9) лица која траже азил;
10. 10) лица која су на програмима инсеминације или вештачке оплодње, у складу са законом којим се уређује биолошки потпомогнута оплодња;
11. 11) здравствени радници који су експонирани ХБВ вирусу на ХБсАг или антиХБс у зависности од тога да ли су вакцинисани против хепатитиса Б.

(2) Препорученом здравственом прегледу, ради утврђивања носилаштва узрочника заразних болести подлежу:

1. 1) труднице;
2. 2) жртве сексуалног напада или злостављања;
3. 3) лица са дијагностикованом активном туберкулозом;
4. 4) лица са клинички манифестним знацима или симптомима који указују на ослабљен имунолошки систем;
5. 5) лица која су била потенцијално, ненасилно изложена инфекцији која се преноси парентералним или сексуалним путем.

(3) Обавезни или препоручени здравствени прегледи ради утврђивања носилаштва узрочника заразних болести могу бити прописани и за друге категорије становништва према епидемиолошким индикацијама и у складу са препорукама СЗО и других међународних организација.

(4) Меру обавезног и препорученог здравственог прегледа за одређене категорије становништва из става 1. овог члана, организују и спроводе надлежне здравствене установе, у складу са законом.

(5) Министар одређује заразне болести и носилаштво одређених микроорганизама и специфичних антитела, прописује врсте обавезних и препоручених здравствених прегледа којима подлежу лица из чл. 45. и 46. овог закона, као и услове, рокове и начин спровођења тих прегледа и извештавања.

Члан 46а Лична заштита од инфекције

(1) Мере личне заштите од инфекције подразумевају такво чињење или уздржавање од чињења које је усмерено на заштиту сопственог и туђег здравља и живота од заразне болести, а које нарочито подразумева обавезу коришћења личних заштитних средстава у складу са природом болести, одређено понашање у затвореном и/или на отвореном простору, на јавним и приватним окупљањима и друге прописане мере личне заштите којим се спречава или сузбија ширење заразне болести.

(2) Правна лица и предузетници који обављају делатност у објектима у којима бораве друга лица, дужни су да предузму радње и активности ради примене мера личне заштите из става 1. овог члана, као и да одреде лице одговорно за непосредну примену тих мера.

(3) Мере личне заштите од инфекције из става 1. овог члана усмерене на заштиту сопственог и туђег здравља и живота од заразне болести, у време проглашене епидемије, дужна су да примењују сва лица, у складу са прописима.

(4) Контролу спровођења мера личне заштите врши санитарна инспекција, а у случају епидемије заразних болести од већег епидемиолошког значаја ширих размера, поред санитарне инспекције, контролу спровођења мера личне заштите врше и комунална инспекција и комунална милиција, у складу са овим законом, као поверене послове.

(5) Мере личне заштите од инфекције, врсту личних заштитних средстава, простор, објекте и услове коришћења тих средстава, обавезе физичких и правних лица која обављају делатност или која користе или бораве у тим објектима, односно простору, начин вршења контроле и друга питања од значаја за примену мера личне заштите од инфекције ради спречавања или сузбијања ширења заразне болести, прописује Влада.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 47 Здравствено васпитање и образовање одређених категорија запослених лица

Здравствене установе, правна лица која обављају и здравствену делатност, приватна пракса и здравствени радници дужни су да кроз промоцију здравља оболела лица и друга лица из њихове непосредне околине поуче о начину заштите од заразне болести, у складу са законом.

Члан 48

(1) Запослени из члана 45. став 1. тач. 1), 2), 3), 4) и 5) овог закона, морају да имају основна знања о личној хигијени и мерама заштите од заразних болести. Обуку организује и спроводи Министарство у сарадњи са надлежним заводима односно институтима за јавно здравље.

(2) Трошкове обуке из става 1. овог члана, сноси здравствена установа, приватна пракса, правно лице и предузетник.

(3) Министар прописује програм обуке за стицање основних знања из става 1. овог члана, начин његовог спровођења, висину трошкова и накнаду за рад комисије и уређује остала питања.

Члан 49 Информисање здравствених радника и становништва

(1) Заводи, односно институти за јавно здравље обавезни су да информишу здравствене раднике и становништво о разлозима и начину спровођења посебних мера за сузбијање и спречавање заразних болести, а посебно у случајевима када је потребна сарадња здравствених радника и становништва у спровођењу посебних мера за сузбијање и спречавање заразних болести.

(2) Здравствени радници или правна лица које обављају здравствену делатност могу информисати остале здравствене раднике и становништво искључиво у делу мера које сами спроводе.

(3) На предлог Завода за јавно здравље основаног за територију Републике Србије у случајевима из става 1. овог члана министар ће информисати здравствене раднике и становништво о спровођењу посебних мера за сузбијање и спречавање заразних болести.

Члан 50 Проглашавање епидемије заразне болести од већег епидемиолошког значаја

(1) Министар проглашава појаву епидемије заразне болести од већег епидемиолошког значаја и наређује мере које се у том случају морају спроводити.

(2) Акт из става 1. овог члана, министар доноси на предлог Комисије и Завода најкасније у року од два дана од дана достављања предлога.

(3) Предлог из става 2. овог члана, садржи: назив заразне болести, подручје захваћено епидемијом, мере које се у том случају морају спроводити, начин њиховог спровођења и средства потребна за обезбеђивање спровођења тих мера.

(4) Министар на предлог Завода у сарадњи са Комисијом проглашава престанак епидемије од већег епидемиолошког значаја.

Члан 51 Спровођење мера у ванредним ситуацијама

(1) У случају ванредних ситуација (елементарне несреће и катастрофе, појаве епидемије заразне болести, појаве нове или недовољно познате заразне болести и у случају сумње на употребу биолошког агенса и друго) које могу да угрозе здравље и животе људи и у којима постоји непосредна опасност за масовно преношење заразних болести, спроводе се следеће мере:

1. 1) организовање, планирање и обезбеђивање спровођења мера спречавања и сузбијања заразних болести;
2. 2) брза епидемиолошка процена у циљу хитног предузимања непосредних мера заштите становништва;
3. 3) епидемиолошки надзор у ванредној ситуацији, увођењем система раног упозоравања док постоје разлози наведени у ставу 1. овог члана;
4. 4) превоз, изолација, кућна изолација, карантин и карантин у кућним условима ако постоји индикација;
5. 5) активирање система комуникације у ванредном стању;
6. 6) обавезно учешће здравствених установа, приватне праксе, предузетника и грађана у сузбијању ризика за јавно здравље и коришћење одређених објеката, опреме и превозних средстава ради спречавања и сузбијања преношења заразних болести, а на основу наредбе министра;
7. 7) мере личне заштите од инфекције.

(2) Епидемиолошки надзор спроводи се док постоје разлози наведени у ставу 1. овог члана.

(3) Епидемиолошки надзор у ванредној ситуацији, у ставу 1. овог члана, организују и спроводе заводи, односно институти за јавно здравље, у сарадњи са Министарством.

(4) Спровођење мера у ванредној ситуацији обавља се у складу са законом којим се уређују ванредне ситуације и овим законом.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 52

(1) Министар на основу предлога Комисије и Завода може наредити:

(2) а) забрану окупљања на јавним местима;

(3) б) ограничење кретања становништва у подручју захваћеном ванредном ситуацијом;

(4) в) забрану или ограничење путовања;

(5) г) забрану или ограничење промета појединих врста робе и производа;

(6) д) ванредну вакцинацију;

(7) ђ) мере личне заштите од инфекције.

(8) Мере из става 1. овог члана, трају до престанка опасности.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 53 Спречавање уношења заразних болести у земљу и њиховог преношења у друге земље

(1) Ради спречавања уношења заразних болести у земљу, сузбијања и спречавања њиховог преношења у друге земље, министар на предлог Комисије и Завода може наредити мере за заштиту становништва од заразних болести, и то:

1. 1) забрану путовања у земљу у којој влада епидемија заразне болести;
2. 2) забрану кретања становништва, односно ограничење кретања становништва у подручју захваћеном одређеном заразном болешћу, односно епидемијом те заразне болести;
3. 3) забрану или ограничење промета појединих врста робе и производа;
4. 4) обавезно учешће здравствених установа, других облика обављања здравствене делатности, других правних лица, предузетника и грађана у сузбијању заразне болести и коришћењу одређених објеката, опреме и превозних средстава ради сузбијања заразних болести;
5. 5) обавезан лекарски преглед, лабораторијско испитивање или подношење извештаја о лабораторијском испитивању приликом уласка у земљу из одређених земаља, у складу са Међународним здравственим правилником.

(2) За учешће у спровођењу мере из става 1. тачка 4) овог члана, здравственим установама, приватној пракси, другим правним лицима, предузетницима и грађанима припада одговарајућа надокнада у складу са законом.

(3) Мере из става 1. овог члана, могу трајати најдуже док постоји опасност од уношења заразне болести у земљу, односно од ширења епидемије заразне болести.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 53а

(1) У случају појаве пандемије или епидемије заразне болести од већег епидемиолошког значаја, појаве нове или недовољно познате заразне болести и у случају сумње на употребу биолошког агенса и друго, који могу да угрозе здравље и животе људи и у којима постоји непосредна опасност за масовно преношење заразних болести, Влада може:

(2) а) забранити, односно ограничити улазак на територију Републике Србије лицима која долазе из држава са неповољном епидемиолошком ситуацијом, одредити услове за улазак и мере које је потребно применити током боравка на територији Републике Србије, круг лица на која се одређени услови и мере примењују, као и начин контроле спровођења, извршиоце и средства за спровођење и тих мера;

(3) б) одлучити о отварању привремених објеката за смештај, изолацију и лечење оболелих од заразне болести, када постојећи капацитети здравствених установа и објеката из члана 29. овог закона нису довољни за изолацију и лечење лица оболелих од заразне болести, као и о обезбеђивању потребне опреме, лекова, медицинских средстава и санитетског материјала, начину обезбеђења медицинског и немедицинског особља, осигурању безбедности привремених објеката и другим питањима од значаја за њихово функционисање;

(4) в) одлучити о упућивању оболелих од заразне болести на лечење у иностранство у случају попуњености свих расположивих капацитета за изолацију и лечење у Републици Србији, о тражењу помоћи од других држава и међународних организација и о пружању помоћи другим државама захваћеним епидемијом у обезбеђивању потребне опреме, лекова, медицинских средстава и санитетског материјала, привременом упућивању недостајућег медицинског и немедицинског особља и другим питањима од значаја за заустављање епидемије, односно пандемије и лечење и заштиту становништва од заразних болести;

(5) г) образовати кризни штаб и одредити друге одговарајуће мере за заустављање епидемије, односно пандемије и лечење и заштиту становништва од заразних болести, као и услове, начин спровођења и извршиоце.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 54 Превенција и сузбијање инфекција повезаних са здравственом заштитом (болничка инфекција)

(1) Здравствене установе, приватна пракса, социјалне установе у којима се обавља и здравствена делатност и друга правна лица која могу обављати и здравствену делатност дужне су да спроводе стручне, организационе и друге прописане мере ради спречавања појаве, као и ради раног откривања и сузбијања болничких инфекција унутар установе.

(2) Ради спровођења мера из става 1. овог члана, здравствене установе и социјалне установе у којима се обавља и здравствена делатност, дужне су да образују комисију за заштиту од болничких инфекција.

(3) Министар прописује мере из става 1. овог члана, начин и поступак за њихово спровођење, као и начин образовања и рада комисије за заштиту од болничких инфекција.

(4) Хигијенско поступање приликом пружања услуга хигијенске неге и улепшавања лица и тела, као и немедицинских естетских интервенција којима се нарушава интегритет коже

Члан 55

(1) Правна лица и предузетници који обављају делатност пружања услуга хигијенске неге и улепшавања лица и тела, као и немедицинских естетских интервенција којима се нарушава интегритет коже (у даљем тексту: хигијенске услуге), дужни су да своје услуге пружају под условима и на начин којим се спречава појава и преношење заразних болести.

(2) Министар прописује ближе услове у погледу кадрова, просторија, уређаја и опреме које морају испуњавати правна лица и предузетници који обављају делатност пружања хигијенских услуга, као и начин поступања којим се спречава појава и преношење заразних болести приликом пружања тих услуга.

Члан 56 Поступање са посмртним остацима умрлих лица

Посмртни остаци умрлих лица преносе се, односно ископавају и преносе, на начин и под условима којима се спречава појава и преношење заразних болести.

Члан 57

Пренос посмртних остатака умрлих лица која су умрла од заразних болести из члана 5. овог закона, и незаразних болести, обавља се под условима и на начин предвиђен овим законом.

Члан 58

Пренос и превоз умрлих лица од заразних болести, обавља се на подручју Републике Србије на основу спроводнице а из Републике Србије у иностранство, на основу спроводнице и решења (одобрења), које издаје надлежан санитарни инспектор.

Члан 59

Пренос умрлих лица која нису била сахрањивана и која нису умрла од заразних болести из члана 5. овог закона, обавља се на подручју Републике на основу спроводнице а из Републике у иностранство на основу спроводнице и решења (одобрења), које издаје територијално надлежни санитарни инспектор.

Члан 60

Умрло лице се преноси из иностранства у Републику Србију на основу спроводнице коју издаје надлежно дипломатско, односно конзуларно представништво Републике Србије у држави из које се умрло лице износи.

Члан 61

(1) Ископавање и пренос умрлог лица из једног гробног места ради сахране у друго гробно место, на истом гробљу, или у истом насељеном месту, обавља се на основу одобрења издатог од општинског органа управе надлежног за послове комуналне делатности.

(2) Ископавање и пренос умрлог лица из једног места ради сахране у друго место на територији Републике Србије или из Републике Србије у иностранство, обавља се на основу спроводнице коју издаје територијално надлежни санитарни инспектор.

Члан 62

Пренос урне умрлог лица обавља се са спроводницом.

Члан 63

(1) Санитарни инспектор издаје спроводницу и решење на основу јавне исправе којом се доказује идентитет умрлог лица и потврде о узроку смрти.

(2) Изузетно спроводницу може издати и доктор медицине који је константовао смрт и присуствовао опремању лица умрлог у здравственој установи, војној јединици или јединици полиције.

Члан 64

Трошкови преноса умрлог лица сноси лице које је поднело захтев за издавање одобрења за пренос, ако према посебним прописима или међународним уговором није другачије одређено.

Члан 65

Министар прописује услове и начин опремања, ископавања и преношења посмртних остатака умрлог лица и образац спроводнице.

Члан 66

Ради спречавања и сузбијања заразних болести од значаја за Републику Србију, Министарство:

1. 1) прати кретање заразних болести на основу извештаја Завода;
2. 2) доноси трогодишњи програм имунизације на предлог Завода;
3. 3) усклађује рад надлежних органа аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе у спречавању и сузбијању заразних болести и спровођење мера за заштиту од заразних болести које се појављују у епидемијском облику и угрожавају две или више општина;
4. 4) на предлог Завода наређује спровођење мера заштите од заразних болести у случају епидемије која угрожава више јединица локалне самоуправе, посебно већих епидемија и епидемија непознатог узрочника.

Члан 67

Министарство унутрашњих послова и Министарство одбране пружају помоћ Министарству у границама својих надлежности у спровођењу мера инспекцијског надзора, као и при спровођењу других мера прописаних овим законом.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 68

(1) Здравствене установе, приватна пракса, правна лица, предузетници, здравствени радници и грађани дужни су да спроводе мере прописане овим законом и поступе по решењу санитарног инспектора ради заштите становништва од заразних болести, у роковима, под условима и на начин одређен тим решењем.

(2) Здравствене установе, приватна пракса и друга правна лица која у вршењу здравствене делатности открију заразну болест, дужни су да предузму прописане мере за спречавање преношења и сузбијања те заразне болести и друге мере које природа болести захтева, као и да поуче оболела лица и друга лица из њихове околине о начину заштите од те заразне болести.

Члан 69

Лице оболело од заразне болести, односно носилац узрочника заразне болести дужно је да даје истините податке током епидемиолошког испитивања и да се придржава одређених мера и упутстава здравствене установе, односно налога доктора медицине, нарочито у погледу спречавања преношења заразне болести.

Члан 70

(1) Средства за спровођење посебних мера за заштиту становништва од заразних болести утврђених у члану 17. став 1. овог закона, изузев за здравствене прегледе одређених категорија запослених и других лица утврђених у члану 45. став 1. овог закона, вакцинацију лица у међународном саобраћају, вакцинацију препорученим и другим вакцинама на захтев пацијената из члана 32. овог закона, образовање одређених категорија запослених лица из члана 48. овог закона као и за личну заштиту од инфекције, обезбеђују се у складу са законом којим се уређује област здравствене заштите и законом којим се уређује област здравственог осигурања.

(2) Изузетно, препоручена имунизација из члана 32. овог закона може се финансирати из средстава буџета Републике Србије, у складу са посебним актом Владе.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 71

(1) Средства за спровођење заштите становништва од заразних болести које нису утврђене овим законом а чија појава може угрозити здравље становништва Републике Србије и од заразних болести чији је узрочник непознат, као и средства за спречавање, сузбијање и гашење епидемија тих заразних болести, обезбеђују се у буџету Републике Србије.

(2) Средства за спровођење ванредних мера утврђених овим законом обезбеђују се у буџету Републике Србије.

(3) Средства за спровођење програма утврђених у чл. 8. и 9. овог закона, потврђених међународних уговора и међународних санитарних конвенција, обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Члан 72

Средства за одговарајућу надокнаду трошкова насталих у вези са коришћењем објеката за лечење, односно за изолацију и лечење лица оболелих од одређене заразне болести у случају епидемије те заразне болести од већег епидемиолошког значаја, за коришћење објеката за спровођење мере карантина, који су за ту сврху одређени актом министра у складу са чланом 31. овог закона, као и средства за спровођење ванредних мера наређених ради спречавања уношења у земљу, преношења и сузбијања заразних болести у складу са чланом 53. овог закона, обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Члан 73

(1) Инспекцијски надзор над применом овог закона и других прописа и општих аката којима се уређује област заштите становништва од заразних болести врши Министарство, преко санитарних инспектора.

(2) У вршењу инспекцијског надзора из става 1. овог члана, санитарни инспектор има право и дужност да:

1. 1) нареди предузимање прописаних мера и других радњи у складу са законом;
2. 2) нареди предузимање других мера у складу са обавезама утврђеним међународним санитарним конвенцијама и другим међународним уговорима;
3. 3) нареди прописани здравствени преглед запослених, других лица и клицоноша, као и преглед производа, уређаја и опреме, узимање потребног материјала за лабораторијска испитивања ради утврђивања узрочника заразних болести;
4. 4) нареди здравствени преглед лица и биолошког материјала ради утврђивања заразних болести, односно узрочника заразних болести због којих се налаже мера стављања под здравствени надзор;
5. 5) нареди, према дефиницији случаја или према процењеној епидемиолошкој ситуацији принудну изолацију и лечење лицима оболелим од пандемијског грипа куге, великих богиња и вирусних хеморагијских грозница (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом), САРС-а, односно, принудну изолацију лицима за која постоји сумња да болују од куге, великих богиња, вирусних хеморагијских грозница, САРС-а, као и од других заразних болести непознате етиологије. Рок за спровођење ове мере предлаже доктор медицине, специјалиста епидемиологије а спроводи санитарни инспектор;
6. 6) нареди принудно стављање у карантин здравим лицима која су била или за која постоји сумња да су била у контакту са лицима оболелим од пандемијског грипа на почетку преношења, куге, великих богиња и вирусних хеморагијских грозница (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом), САРС-а и од друге заразне болести за коју референтна здравствена установа утврди да представља опасност по здравље становништва Републике Србије;
7. 7) забрани обављање делатности лицима запосленим на пословима утврђеним у члану 45. став 1. тач. од 1. до 5. овог закона, као и лицима која на тим пословима обављају обавезну праксу, ако нису подвргнути обавезном здравственом прегледу у роковима и на начин утврђен овим законом, или ако у пословним просторијама објекта у коме се обавља одређена делатност не поседују санитарне књижице као доказ о обављеном здравственом прегледу, до прибављања резултата да не болују од одређених заразних болести, односно да нису носиоци узрочника тих заразних болести;
8. 8) забрани обављање делатности лицима запосленим на пословима утврђеним у члану 45. став 1. тач. од 1. до 5. овог закона, као и лицима која на тим пословима обављају обавезну праксу, ако су оболела од активне туберкулузе, гнојних обољења коже и слузнице, одређених микоза и одређених цревних заразних болести, или су излучиоци узрочника тих заразних болести, до излечења, односно до престанка излучивања узрочника заразних болести;
9. 9) забрани даљу дистрибуцију вакцине или имунобиолошког препарата ако се утврди да се приликом њиховог транспорта и чувања није придржавало принципа хладног ланца;
10. 10) забрани, односно ограничи кретање особама за које се посумња или утврди да су се могле заразити кугом, великим богињама, вирусним хеморагијским грозницама (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом) и другом заразном болешћу за коју референтна здравствена установа утврди да представља опасност по здравље становништва Републике Србије;
11. 11) забрани окупљање особа у школама, предшколским установама, здравственим установама, јавним објектима и на другим јавним местима док траје опасност од епидемије заразне болести од већег епидемиолошког значаја;
12. 12) привремено забрани коришћење просторија за рад у здравственој установи или делу здравствене установе у случају појаве епидемије болничке инфекције која није сузбијена предложеним противепидемијским мерама;
13. 13) забрани обављање послова дезинфекције, дезинсекције и дератизације здравственим установама и другим правним лицима и предузетницима који не испуњавају прописане услове за вршење дезинфекције, дезинсекције и дератизације, до испуњења тих услова;
14. 14) поднесе пријаву надлежном органу за учињено кривично дело, односно захтев надлежном органу за покретање прекршајног поступка у складу са законом;
15. 15) обавести други орган о разлозима за предузимање мера за које је тај орган надлежан;
16. 16) изда прекршајни налог.

(3) Инспекцијски надзор над применом мера из члана 46а овог закона, поред органа из става 1. овог члана, у случају проглашења епидемије од већег епидемиолошког значаја ширих размера, као поверени посао врши и јединица локалне самоуправе преко комуналне инспекције, а у јединицама локалне самоуправе у којима је образована служба комуналне милиције, контролу над применом мера из члана 46а овог закона врши и преко комуналне милиције.

(4) У вршењу инспекцијског наздора над применом мера из члана 46а овог закона комунални инспектор има овлашћења из прописа којима се уређује инспекцијски надзор, а нарочито:

1. 1) да изда прекршајног налог;
2. 2) да поднесе пријаву надлежном органу за учињено кривично дело, односно захтев надлежном органу за покретање прекршајног поступка у складу са законом;
3. 3) да обавести други орган о разлозима за предузимање мера за које је тај орган надлежан.

(5) У вршењу контроле над применом мера из члана 46а овог закона, комунални милиционер, поред овлашћења прописаних законом којим се уређује рад комуналне милиције, може:

1. 1) да изда прекршајни налог;
2. 2) да поднесе пријаву надлежном органу за учињено кривично дело, односно захтев надлежном органу за покретање прекршајног поступка у складу са законом;
3. 3) да обавести други орган о разлозима за предузимање мера за које је тај орган надлежан.

(6) Јединица локалне самоуправе у случају из става 3. овог члана дужна је да обезбеди примену плана заједничког надзора комуналне инспекције и комуналне милиције.

(7) Јединица локалне самоуправе из става 3. овог члана дужна је да периодично, на недељном нивоу, а по потреби и чешће, Министарству доставља извештаје о спроведеном надзору, контролама и предузетим мерама из заједничког надзора и контроле комуналне инспекције и комуналне милиције.

(8) Када постоје разлози хитности због непосредног угрожавања живота и здравља људи, односно у случајевима непоштовања прописаних мера у време трајања епидемије од већег епидемиолошког значаја ширих размера, у погледу окупљања људи супротно прописима, инспекцијски органи из овог члана, као и комунални милиционер, могу усмено у складу са законом да нареде мере и радње од којих непосредно зависи успешно обављање послова утврђених, односно поверених овим законом, а нарочито:

1. 1) да наложе да се испразни објекат, односно простор у коме је дошло до кршења прописаних мера;
2. 2) да забране обављање делатности у објекту, односно простору у коме је дошло до кршења мере док надлежни орган не предузме прописане мере, а најдуже на 72 сата.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 74

(1) Ради заштите од уношења заразних болести на територију Републике Србије, санитарни инспектори на граници, врше санитарни надзор над путницима и њиховим стварима и над саобраћајним средствима у међународном саобраћају.

(2) У вршењу инспекцијског надзора из става 1. овог члана, санитарни инспектор има право и дужност да:

1. 1) нареди здравствени преглед лица и биолошког материјала ради утврђивања заразних болести;
2. 2) забрани, односно ограничи кретање особама за које се посумња или се утврди да су се могле заразити кугом, великим богињама, вирусним хеморагијским грозницама, жутом грозницом, САРС-ом и другом заразном болешћу за коју Комисија утврди да представља опасност по здравље становништва Републике Србије;
3. 3) забрани уношење у земљу хране и воде лицима која долазе из земаља у којима има колере и из других земаља у којима има других заразних болести које се могу пренети храном и водом, а за које Комисија утврди да представљају опасност по здравље становништва Републике Србије;
4. 4) нареди предузимање других мера у складу са овим законом и обавезама утврђеним међународним санитарним конвенцијама и другим међународним уговорима.

Члан 75

(1) Мере утврђене у члану 73. став 2. тач. 1) до 15) и члану 74. став 2. тач. 1) до 4) овог закона, одређују се решењем санитарног инспектора у управном поступку.

(2) Предузимање изузетно хитних мера ради отклањања непосредне опасности по живот и здравље људи, санитарни инспектор може наредити и усменим решењем, у складу са законом.

(3) Решење из става 2. овог члана, уноси се у записник о извршеном санитарном надзору.

(4) Против решења санитарног инспектора из ст. 1. и 2. овог члана, може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења.

(5) Жалба против решења санитарног инспектора не одлаже извршење тог решења.

(6) По жалби против решења санитарног инспектора одлучује министар.

(7) Решење из става 6. овог члана је коначно.

Члан 75а

У случају проглашења епидемије од већег епидемиолошког значаја ширих размера спроводи се хитан заједнички инспекцијски надзор.

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 76

(1) Здравствене установе, приватна пракса, друга правна лица, предузетници и грађани који подлежу надзору из чл. 73. и 74. овог закона, дужни су да омогуће органу управе надлежном за послове санитарног надзора, као и заводима односно институтима за јавно здравље да врше надзор, односно прописане прегледе лица и производа, објеката, просторија, уређаја и опреме, као и узимање потребног материјала за лабораторијско испитивање и предузимање других прописаних и наређених мера, ради спречавања или сузбијања заразних болести.

(2) Трошкове који настану у вршењу лабораторијских испитивања из става 1. овог члана, сноси правно лице, односно предузетник који обавља делатност у објекту у којем се врши надзор.

Члан 77

(1) Новчаном казном у износу од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај здравствена установа и друго правно лице ако:

1. 1) обавља дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију, а не испуњава прописане услове (члан 44. став 1);
2. 2) не омогући органу управе надлежном за послове санитарног надзора, као и здравственим установама и здравственим радницима да врше надзор и прописане прегледе лица и производа, објекта, просторија, уређаја и опреме, као и узимање потребног материјала за лабораторијско испитивање и предузимање других прописаних и наређених мера ради спречавања или сузбијања заразних болести (члан 45. став 5);
3. 3) не поступи по наређеним мерама и не узме обавезно учешће у сузбијању заразне болести и коришћењу одређених објеката, опреме и превозних средстава (члан 53. став 1. тачка 4).

(2) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се одговорно лице у здравственој установи и другом правном лицу новчаном казном у износу од 30.000 до 150.000 динара.

(3) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се оснивач приватне праксе, предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

(4) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се физичко лице новчаном казном у износу од 20.000 до 150.000 динара.

Члан 78

(1) Новчаном казном у износу од 50.000 до 2.000.000 динара, казниће се за прекршај здравствена установа и друго правно лице ако:

1. 1) не организује и не спроводи мере за заштиту становништва од заразних болести, у складу са законом (члан 13. став 1);
2. 2) не пријави случај који подлеже обавезном пријављивању, у складу са овим законом (члан 24. став 2);
3. 3) при дистрибуцији, транспорта и чувања вакцине или имунобиолошког препарата не придржава принципа хладног ланца (члан 39. став 1);
4. 4) ради, запосли, односно дозволи обављање делатности или обавезне праксе лицима која нису подвргнута обавезним здравственим прегледима у складу са овим законом (члан 45. став 2);
5. 5) ради, запосли, односно дозволи обављање делатности или обавезне праксу лицима која болују од одређених заразних болести, као и лицима која су носиоци одређених узрочника заразних болести (члан 45. став 3);
6. 6) не обезбеди вршење обавезних здравствених прегледа одређених категорија својих запослених у роковима и на начин прописан овим законом, ако не сноси трошкове тих прегледа, као и ако у пословним просторијама објеката у којима се обавља делатност не чува санитарне књижице као доказе о здравственом стању својих запослених (члан 45. став 5);
7. 7) приликом вршења своје делатности не спроводи одговарајуће стручне, организационе и друге прописане мере ради спречавања појаве, раног откривања и сузбијања заразних болести унутар установе (члан 54. став 1);
8. 8) не образује комисију за заштиту од болничких инфекција (члан 54. став 2);
9. 9) не спроводи мере прописане овим законом и ако не поступи по извршном решењу санитарног инспектора ради заштите становништва од заразних болести у роковима, под условима и на начин одређен тим решењем (члан 68. став 1);
10. 10) у вршењу здравствене делатности открије заразну болест а не предузме прописане мере за спречавање преношења и сузбијање те заразне болести и друге мере које природа болести захтева, као и ако не поучи оболела лица и друга лица из њихове непосредне околине о начину заштите од те заразне болести (члан 68. став 2).

(2) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у здравственој установи и другом правном лицу новчаном казном у износу од 30.000 до 150.000 динара.

(3) За прекршај утврђен у ставу 1. тач. 1) до 7) и тач. 9) и 10) овог члана, казниће се оснивач приватне праксе, предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

(4) За прекршај утврђен у ставу 1. тач. 1), 2) и 9) овог члана, казниће се здравствени радник новчаном казном у износу од 20.000 до 150.000 динара.

(5) За прекршај утврђен у ставу 1. тач. 1) овог члана, казниће се физичко лице новчаном казном у износу од 20.000 до 150.000 динара.

Члан 79

(1) Новчаном казном у износу од 50.000 до 2.000.000 динара, казниће се за прекршај здравствена установа ако:

1. 1) не спроводи епидемиолошко испитивање у случајевима прописаним овим законом (члан 19. став 3);
2. 2) не врши лабораторијско испитивање у случајевима утврђеним овим законом и ако врши лабораторијска испитивања, а не испуњава прописане услове за вршење лабораторијских испитивања у области микробиологије (члан 21. став 3);
3. 3) не води податке о лабораторијским испитивањима и ако не даје обавештења о добијеним резултатима у роковима и на начин прописан овим законом (члан 22. став 1);
4. 4) не организује и не спроводи имунизацију имунолошким лековима као и заштиту лековима, у складу са законом (члан 36. став 2);
5. 5) не организује и не спроводи меру обавезних здравствених прегледа за одређене категорије лица утврђених у члану 45. став 1. и члану 46. став 1.

(2) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у здравственој установи новчаном казном у износу од 30.000 до 150.000 динара.

(3) За прекршај утврђен у тач. 2), 3) и 5) овог члана, казниће се оснивач приватне праксе, предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

(4) За прекршај утврђен у тачки 4) овог члана, казниће се здравствени радник новчаном казном у износу од 20.000 до 150.000 динара.

Члан 80

(1) Новчаном казном у износу од 50.000 до 2.000.000 динара, казниће се за прекршај завод, односно институт за јавно здравље ако:

1. 1) утврди заразну болест из групе зооноза или смрт лица проузроковану том заразном болешћу, а о томе одмах не извести надлежну ветеринарску установу и инспекцијске органе надлежне за послове санитарног, односно ветеринарског надзора на територији на којој је заразна болест утврђена (члан 25. став 1);
2. 2) не обавести орган управе надлежан за послове санитарног надзора о лицима која се, у складу са издатим решењем санитарног инспектора, не јављају здравственој установи ради праћења свог здравственог стања (члан 30. став 5);
3. 3) не врши надзор над спровођењем имунизације (члан 37. став 2);
4. 4) не организује и не спроводи меру обавезних здравствених прегледа за одређене категорије запослених, других лица и клицоноша утврђених у члану 45. став 4;
5. 5) не организује и не спроводи епидемиолошки надзор у ванредним случајевима утврђеним у члану 51. став 3. овог закона.

(2) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у заводу, односно институту за јавно здравље, новчаном казном у износу од 30.000 до 150.000 динара.

Члан 81

(1) Новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара, казниће се за прекршај правно лице ако:

1. 1) не спроводи дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију утврђену у члану 16. став 2;
2. 2) не спроводи дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију по епидемиолошким индикацијама у складу са овим законом (члан 17. став 3);
3. 3) утврди заразну болест из групе зооноза или угинуће животиње проузроковано том болешћу, а о томе одмах не извести завод, односно институт за јавно здравље и орган управе надлежан за послове санитарног надзора на територији на којој је заразна болест утврђена (члан 25. став 2);
4. 4) организује путовање у земљу у којој има обољења која представљају претњу по међународно јавно здравље, и не придржавају се обавеза утврђених у члану 30. став 1;
5. 5) привремено не уступи свој објекат на коришћење ради сузбијања заразне болести, односно епидемије те заразне болести у складу са чланом 31. став 10;
6. 6) не омогући несметано вршење дезинфекције, дезинсекције и дератизације у случајевима утврђеним у члану 43. овог закона;
7. 7) не спроводи пружање хигијенских услуга под условима и на начин којим се спречава појава и ширење заразних болести (члан 55. став 1);
8. 8) ископавање и преношење лица умрлих од заразних болести не врши под условима којима се спречава појава и преношење заразних болести и на начин утврђен овим законом (члан 56);
9. 9) не поступа по прописима, одлукама или наредбама које доносе надлежни органи у складу са овим законом, а којима се одређују мере за заштиту становништва од заразних болести.

(2) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

(3) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

(4) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се физичко лице запослено на пословима пружања хигијенских услуга, односно на пословима ископавања и преношења лица умрлих од заразних болести, новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

Измењен: Сл. гласник РС 68/2020

Члан 82

(1) Новчаном казном у износу од 50.000 до 2.000.000 динара, казниће се за прекршај здравствена установа ако:

1. 1) не спроводи епидемиолошки надзор у складу са законом (члан 7. став 1);
2. 2) кроз промоцију здравља, оболела лица и друга лица из њихове непосредне околине не поучи о начину заштите од заразних болести у складу са законом (члан 47).

(2) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у здравственој установи новчаном казном у износу од 30.000 до 150.000 динара.

(3) За прекршај утврђен у ставу 1. тачка 2. овог члана, казниће се оснивач приватне праксе, предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

(4) За прекршај утврђен у ставу 1. тачка 2. овог члана, казниће се здравствени радник новчаном казном у износу од 20.000 до 150.000 динара.

Члан 83

(1) Новчаном казном у износу од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај Завод ако не припреми републичке програме за здравствену заштиту од заразних болести у складу са законом (члан 9. став 1. и члан 10. став 1).

(2) За прекршај утврђен у ставу 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у Заводу новчаном казном од 30.000 до 150.000 динара.

Члан 84

Новчаном казном у износу од 20.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај доктор медицине ако:

1. 1) утврди или постави сумњу да је одређено лице оболело од заразне болести утврђене у члану 26. став 2. овог закона, а не обезбеди санитетско возило за превоз тог лица до здравствене установе за болничко лечење лица оболелих од заразних болести (члан 26. став 3);
2. 2) утврди да је одређено лице оболело од заразне болести, потврди или посумња да је оболело од заразне болести, а то лице одмах не упути у здравствену установу у којој се изолују и лече лица оболела од заразних болести (члан 28. став 1);
3. 3) по извршеном прегледу сваког лица које треба имунизовати, не изврши имунизацију и не води прописане евиденције о извршеним имунизацијама (члан 37. став 1).

Члан 85

Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

1. 1) у поступку епидемиолошког испитивања не говори истину и не даје тачне и потпуне податке од значаја за откривање извора и начина преношења заразне болести, односно за откривање, спречавање и сузбијање епидемије те заразне болести, као и ако се по потреби не подвргне одређеним медицинским испитивањима (члан 19. став 6);
2. 2) се не придржава налога доктора медицине у случају када му је одређена обавеза превоза санитетским возилом или мера изолације и лечења, односно изолације, у складу са овим законом (члан 28. став 2);
3. 3) пре путовања у земљу у којој има колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусних хеморагијских грозница (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом) и маларије, као и по повратку из тих земаља, не придржава обавеза прописаних овим законом, као и мера које природа те болести налаже (члан 30. став 1);
4. 3а) се на граничном прелазу не пријаве надлежној здравственој служби, односно органима надлежним за контролу прелажења државне границе, као и ако се у месту боравка не јаве надлежном заводу, односно институту за јавно здравље (члан 30. став 3);
5. 4) се у складу са издатим решењем санитарног инспектора, у року од 24 сата не јави заводу, односно институту за јавно здравље према месту боравка ради праћења свог здравственог стања (члан 30. став 7);
6. 5) се не придржава мере карантина (члан 31. став 5);
7. 5а) одбије или се не придржава карантина у кућним условима који је одређен у складу са чланом 31а овог закона;
8. 6) одбије обавезну имунизацију лица одређеног узраста (члан 32. став 2);
9. 7) обавља производњу и промет хране а није обавио обавезни здравствени преглед и не поседује прописно оверену санитарну књижицу (члан 45. став 5);
10. 8) не спроводи мере прописане овим законом и не поступи по решењу санитарног инспектора ради заштите становништва од заразних болести, у роковима, под условима и на начин одређен тим решењем (члан 68. став 1);
11. 9) лице оболело од заразне болести, односно ако је носилац узрочника заразне болести, не даје истините податке и не придржава се одређених мера и упутстава здравствене установе, односно налога доктора медицине, нарочито у погледу спречавања преношења заразне болести (члан 69);
12. 10) не поступа по прописима, одлукама или наредбама које доносе надлежни органи у складу са овим законом, а којима се одређују мере за заштиту становништва од заразних болести.

Измењен: Сл. гласник РС 68/2020, 136/2020

Члан 85а

(1) Новчаном казном у износу од 300.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако не предузме радње и активности ради примене мера личне заштите од инфекције, као и ако не одреди лице одговорно за непосредну примену тих мера (члан 46а став 2).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 150.000 динара.

(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 50.000 динара.

(4) Новчаном казном у износу од 30.000 динара казниће се за прекршај лице одговорно за примену мера личне заштите од инфекције, ако не обезбеди непосредну примену тих мера (члан 46а став 2).

(5) Новчаном казном у износу од 5.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако се не придржава мера личне заштите од инфекције усмерених на заштиту сопственог и туђег здравља и живота, у време проглашене епидемије (члан 46а став 3).

Измењен: Сл. гласник РС 136/2020

Члан 86

Здравствене установе и други облици обављања здравствене делатности који су по досадашњим прописима овлашћени да обављају лабораторијска испитивања ради утврђивања узрочника заразних болести и лабораторијска испитивања ради провере лабораторијских налаза, потврде идентификације или идентификације и класификације узрочника одређених заразних болести, као и правна лица и предузетници који су по досадашњим прописима овлашћени да обављају послове дезинфекције, дезинсекције и дератизације, наставиће да обављају те послове до издавања нових овлашћења у складу са овим законом а најкасније шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 87

(1) Подзаконске акте утврђене овим законом, министар ће донети у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

(2) До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети до дана ступања на снагу овог закона, ако нису у супротности са овим законом.

Члан 88

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник РС”, бр. 125/04 и 36/15).

Члан 89

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.