Члан 129 · Закон о електронским комуникацијама
Важење и раскид уговора
Заштита права крајњих корисника
Период важења уговорне обавезе који пружалац јавно доступне електронске комуникационе услуге, осим пружаоца комуникационе услуге између лица која није заснована на коришћењу нумерације и пружаоца услуга комуникације између машина закључује са потрошачем на одређено време, не може бити дужи од 24 месеца.
Посебно закључени уговори за прикључак на мрежу, нарочито на мрежу врло високог капацитета, који укључују плаћање на рате и не укључују терминалну опрему могу трајати дуже од 24 месеца и не доводе у питање остваривање права потрошача на основу овог члана.
Пружалац услуге из става 1. овог члана најкасније 30 дана, пре истека периода на који је уговор на одређено време закључен, на трајном носачу података или на други одговарајући начин који омогућава крајњем кориснику да сачува обавештење на трајном носачу, обавештава крајњег корисника о периоду важења уговора и о његовим правима и обавезама с тим у вези и истовремено га саветује о најбољим тарифама у вези са својим услугама.
Након истека периода на који је уговор на одређено време закључен, уговор се аутоматски продужава на неодређено време и крајњи корисник има право на раскид уговора у било ком моменту уз максимални отказни рок од месец дана без плаћања трошкова везаних за раскид уговора, уз изузетак накнаде за коришћење услуге током отказног рока.
Свако значајно одступање, које је трајно или се често понавља, између стварних параметара квалитета електронске комуникационе услуге, која није услуга приступа интернету или комуникациона услуга између лица која није заснована на коришћењу нумерације, и параметара квалитета наведених у уговору сматра се основом за активирање правних средстава која су потрошачу доступна у складу са чл. 139. и 140. овог закона, укључујући и право на раскид уговора без обавезе плаћања трошкова у вези са раскидом.
Право на раскид из става 5. овог члана се утврђује у складу са чланом 140. овог закона.
Потрошач који поднесе захтев за једнострани раскид уговора из става 1. овог члана закљученог на одређено време, дужан је да плати трошкове у вези са раскидом који укључују:
- 1) месечну накнаду за преостали период важења уговора закљученог на одређено време, као и преостале месечне рате за терминалну опрему купљену уз услугу или
- 2) накнаду у висини разлике између пуне цене и попуста оствареног на услуге и терминалну опрему, ако је плаћање овог износа повољније за потрошача.
Крајњи корисник који је извршио једнострани раскид уговора закљученог на одређено време има право да пренесе број у мрежу другог оператора, у складу са одредбама овог закона.
Одредбе ст. 1–3. и 6–8. овог члана се односе и на крајње кориснике микро и мала правна лица и непрофитне организације, осим ако су изричито пристали да се одрекну ових одредби.
Честа питања о овом члану
Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 35/2023). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.