Члан 58 · Закон о електронским комуникацијама
Овлашћења и обавезе Регулатора у вези са приступом и међуповезивањем
Међуповезивање и приступ
Регулатор, ради реализације циљева из члана 7. став 4. овог закона, подстиче и, када је потребно, осигурава обезбеђивање одговарајућег приступа и интероперабилности услуга у складу са овим законом, промовишући ефикасност, одрживу конкуренцију, постављање мрежа врло високог капацитета, економску ефикасност инвестиција и иновација, као и највећу могућу корист за крајње кориснике.
Регулатор даје упутства и објављује процедуре које се примењују на омогућавање приступа и међуповезивања како би се обезбедило да се мала и средња привредна друштва и оператори са ограниченом географском покривеношћу могу извршити међуповезивање под разумним условима.
Регулатор има право да, независно од обавеза које може да одреди привредним субјектима са значајном тржишном снагом у складу са чланом 69. овог закона, одреди:
- 1) обавезе привредном субјекту који подлеже општем овлашћењу и који контролише приступ крајњим корисницима, у мери у којој је то потребно, како би се обезбедило повезивање са краја на крај, укључујући у оправданим случајевима и обавезу међуповезивања са другим мрежама;
- 2) обавезе успостављања интероперабилности услуга оператора који подлежу општем овлашћењу и који контролишу приступ крајњим корисницима, у оправданим случајевима и у мери у којој је то потребно;
- 3) обавезу успостављања интероперабилности услуга пружаоцу комуникационих услуга између лица које нису засноване на коришћењу нумерације који има значајан удео на тржишту у погледу територијалне покривености и броја корисника, у оправданим случајевима када је повезаност са краја на крај између крајњих корисника угрожена због недовољне интероперабилности услуга, у мери у којој је то потребно како би се обезбедила повезаност са краја на крај између крајњих корисника. Регулатор може утврдити сразмерне обавезе пружаоцима тих услуга, да објављују све релевантне информације и омогућавају другим надлежним органима и пружаоцима услуга њихово коришћење, измену и размену или да укључи обавезу коришћења или спровођења (примене) стандарда или техничких спецификација из члана 43. став 6. овог закона.
Како би се осигурали циљеви политике из члана 7. став 4. овог закона и реализација ст. 1–3. овог члана, Регулатор по службеној дужности предузима мере, у складу са поступком утврђеним чл. 36. и 37. овог закона.
Привредни субјект може да захтева приступ кабловима и кабловској инсталацији, као и припадајућим средствима унутар зграда или до прве сабирне или разделне тачке, када је та тачка смештена изван зграде, уколико је дуплирање такве инфраструктуре економски неефикасно или технички неизводљиво.
Оператор или власник инсталација и каблова, односно припадајућих средстава у згради, који није пружалац електронских комуникационих мрежа дужан је да, на разуман захтев привредног субјекта, закључи уговор о приступу из става 5. овог члана, под праведним и недискриминаторним условима.
Ако уговор о приступу није закључен у року од два месеца од пријема захтева за приступ, свака страна може поднети захтев Регулатору за одлучивање.
Регулатор, на оправдан захтев, може да одреди обавезу омогућавања приступа инсталацијама и кабловима, као и одговарајућим припадајућим средствима унутар зграда, или до прве сабирне или разделне тачке, када је та тачка смештена ван зграде.
Обавезу из става 8. овог члана Регулатор може да одреди операторима или власницима инсталација и каблова и припадајућих средстава који нису оператори, када је постављање нових мрежних елемената економски неефикасно или физички неизводљиво.
Услови приступа, који се утврђују обавезама из става 8. овога члана, могу да укључе посебна правила о приступу мрежним елементима као и одговарајућим припадајућим средствима и повезаним услугама, о транспарентности и недискриминацији, као и о расподели трошкова приступа, који се по потреби прилагођавају како би се у обзир узели повезани ризици.
Регулатор може да, узимајући у обзир, праведне и разумне услове, прошири одређивање таквих обавеза приступа иза прве сабирне или разделне тачке, и то све до тачке за коју утврди да је најближа крајњим корисницима и погодна да у њу може да се смести довољан број прикључака крајњих корисника како би то било комерцијално одрживо за привредне субјекте који подносе захтев за приступ. Приликом проширивања услова Регулатор узима у обзир, ако је примењиво, обавезе које произлазе из анализе било ког релевантног тржишта и процењује да ли обавезе утврђене у складу са ставом 5. овог члана у довољној мери решавају велике и трајне економске или физичке баријере за постављање нових елемената мрежа, које су узрок постојећих или новонастајућих ограничења конкуренције на тржишту.
Регулатор, приликом доношења одлуке о проширењу одређивања обавезе приступа у складу са ставом 11. овога члана, у највећој мери узима у обзир релевантне смернице БЕРЕЦ-а којима се утврђују критеријуми за одређивање прве сабирне или разделне тачке; тачке, након прве сабирне или разделне тачке, на којој се може сместити довољан број прикључака крајњих корисника како би се привредном субјекту омогућило да савлада утврђене препреке које значајно утичу на могућност постављања нових елемената мрежа; која се мрежа може сматрати новом; који пројекат се може сматрати малим; које су економске или физичке препреке постављања нових елемената мрежа високе и трајне.
Регулатор може одредити и обавезе приступа активним или виртуелним елементима мреже, уколико је приступ пасивним елементима мреже физички неизводљив или економски неефикасан.
Регулатор не може да одреди обавезе у складу са ст. 11. и 13. овог члана операторима ако утврди да:
- 1) испуњавају услове из члана 81. овог закона и омогућавају приступ мрежи врло високог капацитета било ком привредном субјекту, чиме се омогућава одржив и сличан алтернативни начин приступа до крајњих корисника под поштеним, недискриминаторним и разумним условима, при чему Регулатор може да примени овај изузетак и на друге операторе који нуде приступ мрежи врло високог капацитета под праведним, недискриминаторним и разумним условима пословања;
- 2) би прописивање таквих обавеза угрозило економску или финансијску одрживост постављања нове мреже, посебно у случају мањих локалних пројеката.
Изузетно од одредбе става 14. тачке 1) овог члана, Регулатор може да одреди обавезе из ст. 11. и 13. овог члана операторима који успостављају мрежу јавним средствима.
Регулатор ближе прописује услове приступа до прве или након прве разделне тачке и начин расподеле трошкова.
Регулатор може одредити операторима обавезу заједничког коришћења пасивне инфраструктуре или обавезу закључења уговора о националном ромингу на одређеном географском подручју (предметној области) под праведним и разумним условима када је испуњено следеће:
- 1) када је то неопходно за пружање услуга у предметној области заснованих на коришћењу радиофреквенцијског спектра и под условом да други привредни субјект нема на располагању одржива и слична алтернативна средства приступа крајњим корисницима;
- 2) када у предметној области постоје непремостиве економске или физичке препреке за тржишно успостављање инфраструктуре за пружање мрежа или услуга уз коришћење радиофреквенцијског спектра, због чега је приступ крајњих корисника мрежама или услугама озбиљно нарушен или уопште не постоји;
- 3) када је могућност одређивања тих обавеза јасно наведена у поступку доделе радиофреквенцијског спектра.
Регулатор може да одреди и обавезу заједничког коришћења активне електронске комуникационе опреме ако обавезом приступа и заједничког коришћења пасивне инфраструктуре, одређеном у складу са ставом 16. овог члана, крајњим корисницима није омогућен приступ мрежама или услугама.
Регулатор је дужан да одабере најприкладнију обавезу заједничког коришћења или приступа и да обавезе из ст. 16. и 17. овог члана одреди у складу са начелима објективности, транспарентности, сразмерности и недискриминације, узимајући у обзир:
- 1) потребу за повећањем повезаности у Републици Србији, на главним путним правцима и у посебним географским подручјима, као и могућност значајног повећања избора и квалитета услуге за крајње кориснике;
- 2) делотворно коришћење радиофреквенцијског спектра;
- 3) могућност техничког извођења и услове заједничког коришћења;
- 4) стање конкуренције у погледу инфраструктуре и услуга;
- 5) технолошке иновације;
- 6) потребу за мерама којима се подстичу оператори на улагања у постављање инфраструктуре.
Регулатор може, приликом решавања спорова из члана 25. овог закона, оператору-кориснику права заједничког коришћења или приступа да одреди и обавезу заједничког коришћења радиофреквенцијског спектра са оператором који управља инфраструктуром која је предмет обавезе заједничког коришћења у предметној области.
Обавезе и услови утврђени у складу са овим чланом морају бити објективни, транспарентни, сразмерни и недискриминаторни, при чему је Регулатор у обавези да о предлозима обавеза из овог члана спроведе поступак јавних консултација у складу са чл. 36. и 37. овог закона.
Регулатор је у обавези да у року од пет година од дана одређивања обавеза из овог члана изврши процену ефеката тих обавеза, као и потребу њихове измене или укидања и, у вези са извршеном проценом, спроведе поступак јавних консултација у складу са чл. 36. и 37. овог закона.
Приликом одређивања терминалних тачака мреже, у највећој могућој мери, Регулатор узима у обзир смернице БЕРЕЦ-а о заједничком приступу за утврђивање терминалне тачке мреже у различитим топологијама мреже.
Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 35/2023). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.