Полагање јемства

Кад је овим законом одређено полагање јемства, оно се полаже у домаћем или страном новцу уплатом на наменски рачун јавног извршитеља.

Изузетно од става 1. овог члана, јемство може да се положи у облику банкарске гаранције или хартија од вредности, драгоцености или покретних ствари чија се вредност лако утврђује на тржишту, а које брзо и једноставно могу да се уновче.

О полагању јемства у извршном поступку закључком одлучује јавни извршитељ, а у поступку обезбеђења суд.

Доказ о полагању јемства јесте основ за стицање заложног права уписом у Регистар заложног права на покретним стварима и правима (у даљем тексту: Регистар залоге) или друге јавне регистре, на захтев лица у чију корист је јемство одређено.

Ако суд, односно јавни извршитељ решењем одреди противној странци накнаду штете или трошкова поступка који су повезани с радњом због које је положено јемство, истим решењем, на њен предлог, одређује и да се штета или трошкови поступка накнаде из положеног јемства. Против тог решења дозвољен је приговор.