Надлежност за спровођење извршења

Суд је искључиво надлежан за извршење чињења које може предузети само извршни дужник, нечињења или трпљења (чл. 363, 364. и 366.), враћање запосленог на рад и извршење извршних исправа у вези с породичним односима, осим наплате законског издржавања.

Суд је искључиво надлежан за извршење и када је то прописано посебним законом.

Јавни извршитељи јесу искључиво надлежни за извршење осталих извршних исправа, решења о извршењу на основу веродостојне исправе, решења о усвајању предлога за противизвршење и решења о извршењу решења о изреченим судским пеналима.

Јавни извршитељи су искључиво надлежни за извршење решења за која је законом прописано да се извршавају по службеној дужности. На поступак принудног извршења сходно се примењују одредбе закона којима се уређује наплата судских такси.

Јавни извршитељи су искључиво надлежни за спровођење извршења и када је то прописано посебним законом.

Одредбе до дела трећег овог закона којима се уређују само овлашћења јавних извршитеља, а не и суда, примењују се само на овлашћења суда ако је суд искључиво надлежан да спроводи извршење (прекид поступка, о више средстава и предмета извршења, промена и додавање средстава и предмета извршења, приговор трећег лица, одлагање извршења, обустава извршног поступка и сл.).