stav. Lat

Члан 266 · Закон о облигационим односима

Обим накнаде

Дејства обавеза

1

Поверилац има право на накнаду обичне штете и измакле користи, које је дужник у време закључења уговора морао предвидети као могуће последице повреде уговора, а с обзиром на чињенице које су му тада биле познате или морале бити познате.

2

У случају преваре или намерног неиспуњења, као и неиспуњења због крајње непажње, поверилац има право захтевати од дужника накнаду целокупне штете која је настала због повреде уговора, без обзира на то што дужник није знао за посебне околности због којих су оне настале.

3

Ако је приликом повреде обавезе поред штете настао за повериоца и неки добитак, о њему ће се приликом одређивања висине накнаде водити рачуна у разумној мери.

4

Страна која се позива на повреду уговора дужна је предузети све разумне мере да би се смањила штета изазвана том повредом, иначе друга страна може захтевати смањење накнаде.

5

Одредбе овог члана сходно се примењују и на неиспуњење обавеза које нису настале из уговора, уколико за поједине од њих није овим законом нешто друго предвиђено.

Измене члана

У пречишћеном тексту уз овај члан нема напомене о измени. Закон је донет 26. маја 1978. (Сл. лист СФРЈ 29/1978); погледај целу историју закона.

Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 18/2020). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.

Кривично дело и казну потражи обичним речима у Ставу →