Члан 925 · Закон о облигационим односима
Сврха осигурања имовине
Обавештавање осигуравача о променама ризика
Осигурањем имовине обезбеђује се накнада за штету која би се десила у имовини осигураника због наступања осигураног случаја.
Износ накнаде не може бити већи од штете коју је осигураник претрпео наступањем осигураног случаја.
Код осигурања усева и плодова и осталих производа земље износ штете утврђује се с обзиром на вредност коју би имали у време сабирања, ако није друкчије уговорено.
Пуноважне су одредбе уговора којима се износ накнаде ограничава на мањи износ од износа штете.
При утврђивању износа штете узима се у обзир измакли добитак само ако је то уговорено.
Ако се у току истог периода осигурања догоди више осигураних случајева један за другим, накнада из осигурања за сваки од њих одређује се и исплаћује у потпуности с обзиром на целу своту осигурања, без њеног умањења за износ раније исплаћених накнада у том периоду.
Ако је уговором о осигурању вредност осигуране ствари споразумно утврђена, накнада се одређује према тој вредности, изузев ако осигуравач докаже да је уговорена вредност знатно већа од стварне вредности, а за ту разлику не постоји оправдан разлог (као на пример, осигурање употребљаване ствари на вредност такве нове ствари, или осигурање субјективне вредности).
Измене члана
У пречишћеном тексту уз овај члан нема напомене о измени. Закон је донет 26. маја 1978. (Сл. лист СФРЈ 29/1978); погледај целу историју закона.
Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 18/2020). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.