Начела за уређење и коришћење простора и основни захтеви за објекат

Планирање, уређење и коришћење простора заснива се на следећим начелима:

1. 1) одрживог развоја кроз интегрални приступ у планирању;
2. 2) равномерног територијалног развоја;
3. 3) рационалног коришћења земљишта подстицањем мера урбане и руралне обнове и реконструкције;
4. 4) рационалног и одрживог коришћења необновљивих ресурса и оптималног коришћења обновљивих ресурса;
5. 4а) унапређења и подстицања електромобилности;
6. 4б) унапређења, подстицања и обезбеђивања доступности електронским комуникационим мрежама нових генерација, које омогућавају пружање широкопојасних сервиса великих брзина;
7. 4в) зелене градње;
8. 5) заштите и одрживог коришћења природних добара и непокретних културних добара;
9. 6) превенције техничко-технолошких несрећа, заштите од пожара и експлозија, заштите од природних непогода, отклањања узрока који изазивају климатске промене;
10. 7) планирања и уређења простора за потребе одбране земље;
11. 8) усаглашености са европским прописима и стандардима из области планирања и уређења простора;
12. 9) унапређења и коришћење информационих технологија које доприносе бољој ефикасности и економичности рада јавне управе на пословима изградње;
13. 10) учешћа јавности;
14. 11) очувања обичаја и традиције;
15. 12) очувања амбијенталних вредности, интегритета и специфичности предела;
16. 13) хоризонталне и вертикалне координације.

Одрживи развој из става 1. тачка 1) овог члана представља усклађивање економских, социјалних и еколошких аспеката развоја, рационално коришћење необновљивих и обезбеђење услова за веће коришћење обновљивих ресурса, што садашњим и будућим генерацијама омогућава задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета живота.

Хоризонтална координација из става 1. тачка 13) овог члана, подразумева повезивање са суседним територијама у току планирања ради решавања заједничких функција и интереса, као и повезивање и партиципацију свих учесника у просторном развоју јавног и цивилног сектора и грађана.

Вертикална координација из става 1. тачка 13) овог члана подразумева успостављање веза свих нивоа просторног и урбанистичког планирања и уређења простора, од националног ка регионалном и даље ка локалном нивоу, као и информисање, сарадњу и координацију између локалних иницијатива, планова и пројеката са регионалним и државним плановима и акцијама.

Зелена инфраструктура је стратешки планирана мрежа функционално повезаних природних и блиско-природних елемената, чије се пројектовање, подизање, коришћење и одржавање спроводи на начин којим се обезбеђују еколошке, економске и друштвене користи кроз природна, биодиверзитетски заснована решења.

У циљу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, коришћења еколошки сертификованих грађевинских материјала и опреме, смањења продукције отпада, коришћења обновљивих извора енергије, за све нове зграде преко 10.000 м² бруто развијене грађевинске површине, по издавању употребне дозволе, прибавља се сертификат зелене градње.

Влада на предлог министарства надлежног за послове грађевинарства доноси мере подстицаја зелене градње постојећег националног фонда зграда.