Члан 37 · Закон о здравственој заштити
Врсте, услови за оснивање и престанак рада приватне праксе
Пружање здравствене заштите
Приватну праксу може основати:
- 1) незапослени здравствени радник;
- 2) здравствени радник корисник старосне пензије.
Здравствени радник из става 1. овог члана може основати приватну праксу под условом:
- 1) да има општу здравствену способност;
- 2) да је стекао одговарајуће високо образовање здравствене струке, односно одговарајуће средње образовање здравствене струке, специјализацију, односно ужу специјализацију;
- 3) да је положио стручни испит;
- 4) да је добио, односно обновио лиценцу, у складу са законом;
- 5) да правноснажном судском одлуком није осуђен за умишљајно кривично дело на казну затвора од једне године или тежу казну, нити на казну затвора за кривично дело против здравља људи, све док осуда не буде брисана у складу са законом, да му правноснажном судском одлуком није изречена мера безбедности у складу са Кривичним закоником, и то: обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи, обавезно психијатријско лечење на слободи, обавезно лечење наркомана, обавезно лечење алкохоличара, односно забрана вршења позива, делатности и дужности због које не може обављати здравствену делатност, односно да му одлуком надлежног органа коморе није изречена једна од дисциплинских мера забране обављања здравствене делатности у складу са законом којим се уређује рад комора здравствених радника, за време трајања изречене мере безбедности, односно мере забране;
- 6) да испуњава друге услове утврђене законом.
На рад приватне праксе примењују се прописи којима се уређује предузетништво, ако овим законом није другачије уређено.
Измене члана
У пречишћеном тексту уз овај члан нема напомене о измени. Закон је донет 3. априла 2019. (Сл. гласник РС 25/2019); погледај целу историју закона.
Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 29/2025). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.