Члан 40 · Закон о здравственој заштити
Члан 40
Пружање здравствене заштите
Приватна пракса може обављати здравствену делатност ако Министарство решењем утврди да су испуњени прописани услови за обављање здравствене делатности.
Приватна пракса може обављати само здравствену делатност која је утврђена решењем Министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности.
Изузетно, специјалистичка, ужеспецијалистичка лекарска ординација и поликлиника могу ангажовати здравственог радника друге специјалности из друге здравствене установе, односно приватне праксе, уколико је неопходно да се непосредном сарадњом и консултацијом са здравственим радником те приватне праксе, одређеном пацијенту обезбеди квалитетна и безбедна здравствена заштита у оквиру здравствене делатности за коју је приватна пракса основана, закључивањем уговора о пословно-техничкој сарадњи са другом здравственом установом, односно приватном праксом у складу са законом којим се уређује рад и законом којим се уређује рад запослених у јавним службама, односно закључивањем уговора о допунском раду са здравственим радником, као и на други начин утврђен законом којим се уређује рад и законом којим се уређује рад запослених у јавним службама.
Изузетно, ординација денталне медицине може ангажовати доктора денталне медицине, специјалисту, из друге здравствене установе, односно приватне праксе, уколико је присуство одређеног специјалисте денталне медицине неопходно да се непосредном сарадњом и консултацијом са здравственим радником те ординације денталне медицине, одређеном пацијенту обезбеди квалитетна и безбедна здравствена заштита, у оквиру законом прописаних услова по питању дијагностичке, терапијске и друге опреме, одговарајућих просторија, као и одговарајућих врста и количина лекова и медицинских средстава који су потребни за обављање здравствене делатности за коју је ординација денталне медицине основана, закључивањем уговора о пословно-техничкој сарадњи са другом здравственом установом, односно приватном праксом у складу са законом којим се уређује рад и законом којим се уређује рад запослених у јавним службама, односно закључивањем уговора о допунском раду са здравственим радником, као и на други начин утврђен законом којим се уређује рад и законом којим се уређује рад запослених у јавним службама.
Приватна пракса може ангажовати здравственог радника са дозволом за обављање метода и поступака комплементарне медицине за дијагностику, лечење и рехабилитацију пацијента у оквиру здравствене делатности за коју је приватна пракса основана, закључивањем уговора о пословно-техничкој сарадњи са другом здравственом установом, односно приватном праксом у складу са законом којим се уређује рад и законом којим се уређује рад запослених у јавним службама, односно закључивањем уговора о допунском раду са здравственим радником, као и на други начин утврђен законом којим се уређује рад и законом којим се уређује рад запослених у јавним службама.
Забрањено је да здравствени радник друге специјалности обавља здравствену делатност која је изван здравствене делатности утврђене решењем Министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности те приватне праксе, осим у случајевима прописаним ст. 3–5. овог члана.
Решење из става 1. овог члана, изузев за апотеку приватну праксу, доноси здравствени инспектор.
На решење из става 1. овог члана може се изјавити жалба министру.
На основу решења о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности, приватна пракса уписује се у регистар АПР, у складу са законом.
Здравствена делатност утврђена решењем Министарства здравља, уписује се у регистар АПР-а.
Приватна пракса почиње са радом даном уписа у регистар из става 9. овог члана.
Измене члана
У пречишћеном тексту уз овај члан нема напомене о измени. Закон је донет 3. априла 2019. (Сл. гласник РС 25/2019); погледај целу историју закона.
Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 29/2025). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.