stav. Lat

Члан 53 · Закон о заштити потрошача

Саобразност уговору

Заштита потрошача у остваривању права из уговора о продаји

1

Трговац је дужан да испоручи робу која је саобразна уговору. Сматраће се да је роба саобразна уговору ако испуњава субјективне и објективне захтеве утврђене овим чланом, тамо где је примењиво, ако је правилно уграђена и ако не постоје права трећег које искључује, умањује или ограничава право потрошача, а о чијем постојању потрошач није обавештен, нити је на то пристао.

2

Субјективни захтеви за саобразност су уговорени, тако да тамо где је примењиво, роба мора да:

  1. 1) одговара опису, врсти, количини и квалитету као и да поседује функционалност, компатибилност, интероперабилност и друге карактеристике у складу са уговором о продаји;
  2. 2) буде подесна за сваку посебну намену за коју је потрошачу потребна и о којој је потрошач обавестио трговца најкасније у време закључења уговора о продаји и у односу на коју је трговац дао пристанак;
  3. 3) буде испоручена са свом додатном опремом и упутствима, укључујући упутства за инсталацију и корисничку подршку, како је утврђено уговором о продаји; и
  4. 4) буде испоручена са ажурирањима како је утврђено уговором о продаји.
3

Објективни захтеви за саобразност су да роба:

  1. 1) има својства потребна за редовну употребу робе исте врсте у складу са прописима или техничким стандардима или, ако таквих техничких стандарда нема, примењивим кодексом понашања у односном сектору;
  2. 2) ако је примењиво, одговара квалитету и опису узорка односно модела који је трговац показао потрошачу пре закључења уговора;
  3. 3) ако је примењиво, буде испоручена заједно са додатном опремом, укључујући амбалажу, упутством за инсталацију или другим упутством, чији пријем потрошач може разумно да очекује;
  4. 4) одговара количини и поседује квалитет и друге карактеристике, укључујући оне које се односе на трајност, функционалност, компатибилност и безбедност, које су уобичајене за робу исте врсте и које потрошач може разумно да очекује с обзиром на природу робе и узимајући у обзир јавно дату изјаву које је дао трговац или друго лице у ланцу испоруке укључујући произвођача, или које су дате у њихово име, нарочито ако је обећање учињено путем огласа или означавањем робе.
4

Трговца не обавезује јавно дата изјава из става 3. тачка 4) овог члана ако:

  1. 1) није знао или није могао знати за дату јавну изјаву или
  2. 2) је до тренутка закључења уговора јавна изјава измењена на исти или упоредив начин као и кад је дата или
  3. 3) дата јавна изјава није могла утицати на одлуку потрошача да закључи уговор.

Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 35/2026). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.

Опиши своју ситуацију обичним речима у Ставу →