stav. Lat

Члан 30 · Закон о заштити података о личности

Право на брисање података о личности

Права лица на које се подаци односе

1

Лице на које се подаци односе има право да се његови подаци о личности избришу од стране руковаоца.

2

Руковалац је дужан да без непотребног одлагања податке из става 1. овог члана избрише у следећим случајевима:

  1. 1) подаци о личности више нису неопходни за остваривање сврхе због које су прикупљени или на други начин обрађивани;
  2. 2) лице на које се подаци односе је опозвало пристанак на основу којег се обрада вршила, у складу са чланом 12. став 1. тачка 1) или чланом 17. став 2. тачка 1) овог закона, а нема другог правног основа за обраду;
  3. 3) лице на које се подаци односе је поднело приговор на обраду у складу са:
3

а) чланом 37. став 1. овог закона, а нема другог правног основа за обраду који претеже над легитимним интересом, правом или слободом лица на које се подаци односе,

4

б) чланом 37. став 2. овог закона;

  1. 4) подаци о личности су незаконито обрађивани;
  2. 5) подаци о личности морају бити избрисани у циљу извршења законских обавеза руковаоца;
  3. 6) подаци о личности су прикупљени у вези са коришћењем услуга информационог друштва из члана 16. став 1. овог закона.
5

Ако је руковалац јавно објавио податке о личности, његова обавеза да избрише податке у складу са ставом 1. овог члана обухвата и предузимање свих разумних мера, укључујући и техничке мере, у складу са доступним технологијама и могућностима сношења трошкова њихове употребе, у циљу обавештавања других руковаоца који те податке обрађују да је лице на које се подаци односе поднело захтев за брисање свих копија ових података и упућивања, односно електронских веза према овим подацима.

6

Лице на које се подаци односе подноси захтев за остваривање права из става 1. овог члана руковаоцу.

7

Ставови 1. до 3. овог члана не примењују се у мери у којој је обрада неопходна због:

  1. 1) остваривања слободе изражавања и информисања;
  2. 2) поштовања законске обавезе руковаоца којом се захтева обрада или извршења послова у јавном интересу или извршења службених овлашћења руковаоца;
  3. 3) остваривања јавног интереса у области јавног здравља, у складу са чланом 17. став 2. тач. 8) и 9) овог закона;
  4. 4) сврхе архивирања у јавном интересу, сврхе научног или историјског истраживања, као и статистичке сврхе у складу са чланом 92. став 1. овог закона, а оправдано се очекује да би остваривање права из ст. 1. и 2. овог члана могло да онемогући или битно угрози остваривање циљева те сврхе;
  5. 5) подношења, остваривања или одбране правног захтева.
8

Одредбе ст. 1. до 5. овог члана не примењују се на обраду коју врше надлежни органи у посебне сврхе.

Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 87/2018). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.

Кривично дело и казну потражи обичним речима у Ставу →