stav. Lat

Члан 69 · Закон о заштити података о личности

Пренос података у посебним ситуацијама

Пренос података о личности у друге државе и међународне организације

1

Ако се пренос податка о личности не врши у складу са одредбама чл. 64, 65. и 67. овог закона, ови подаци могу се пренети у другу државу или међународну организацију само ако се ради о једном од следећих случајева:

  1. 1) лице на које се подаци односе је изричито пристало на предложени пренос, пошто је, због непостојања одлуке о примереном нивоу заштите и одговарајућих мера заштите, информисано о могућим ризицима везаним за тај пренос;
  2. 2) пренос је неопходан за извршење уговора између лица на које се подаци односе и руковаоца или за примену предуговорних мера предузетих на захтев лица на које се подаци односе;
  3. 3) пренос је неопходан за закључење или извршење уговора закљученог у интересу лица на које се подаци односе између руковаоца и другог физичког или правног лица;
  4. 4) пренос је неопходан за остваривање важног јавног интереса прописаног законом Републике Србије, под условом да пренос појединих врста података о личности овим законом није ограничен;
  5. 5) пренос је неопходан за подношење, остваривање или одбрану правног захтева;
  6. 6) пренос је неопходан за заштиту животно важних интереса лица на које се подаци односе или другог физичког лица, ако лице на које се подаци односе физички или правно није у могућности да даје пристанак;
  7. 7) врши се пренос појединих података о личности садржаних у јавном регистру, који су доступни јавности или било ком лицу које може да докаже да има оправдани интерес, али само у мери у којој су испуњени законом прописани услови за увид у том посебном случају.
2

Ако се пренос не може извршити у складу са ставом 1. овог члана и чл. 64, 65. и 67. овог закона, подаци о личности се могу пренети у другу државу или међународну организацију само ако су заједно испуњени следећи услови:

  1. 1) пренос података се не понавља;
  2. 2) преносе се подаци ограниченог броја физичких лица;
  3. 3) пренос је неопходан у циљу остваривања легитимног интереса руковаоца који претеже над интересима, односно правима или слободама лица на које се подаци односе;
  4. 4) руковалац је обезбедио примену одговарајућих мера заштите података о личности на основу претходне процене свих околности у вези са преносом ових података.
3

Руковалац, односно обрађивач дужни су да у евиденцији о радњама обраде из члана 47. овог закона обезбеде доказ о извршеној процени и примени одговарајућих мера заштите из става 2. тачка 4) овог члана.

4

Руковалац је дужан да обавести Повереника о преносу података извршеном у складу са ставом 2. овог члана.

5

Руковалац је дужан да лицу на које се подаци односе, уз информације из чл. 23. и 24. овог закона, пружи и информацију о преносу података из става 2. овог члана, укључујући и информацију о томе који се легитимни интерес руковаоца остварује таквим преносом.

6

Пренос података из става 1. тачка 7) овог члана не може да се односи на све податке о личности или на целе врсте података о личности из регистра.

7

Ако се преносе подаци из регистра који су доступни само лицу које има оправдани интерес, у складу са ставом 1. тачка 7) овог члана, пренос се може извршити само на захтев тог лица или ако је то лице прималац података.

8

Одредбе става 1. тач. 1) до 3) и става 2. овог члана не примењују се на активности органа власти у вршењу њихових надлежности.

9

Одредбе ст. 1. до 8. овог члана не примењују се на пренос података које обрађују надлежни органи у посебне сврхе.

Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 87/2018). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.

Кривично дело и казну потражи обичним речима у Ставу →