Akcioni · Planiranje razvoja, regionalni razvoj i nerazvijena područja

Akcioni plan za 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine

Prečišćen tekst, objavljen u: 15/2025.

Donet na osnovu: Zakon o planskom sistemu Republike Srbije.

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

AKCIONI PLAN

za 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine

"Službeni glasnik RS", broj 15 od 21. februara 2025.

I. UVOD

Akcioni plan za 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) predstavlja dokument javne politike koji se donosi radi ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva i mera predviđenih Strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 103/21) i realizacije aktivnosti u predviđenom periodu.

U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: Strategija), koju je Vlada Republike Srbije usvojila na sednici održanoj 14. oktobra 2021. godine, sadržan je opšti cilj i četiri posebna cilja.

Opšti cilj u Strategiji je: Prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslov za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena i muškaraca, devojčica i dečaka.

Posebni ciljevi u Strategiji su:

Poseban cilj 1: Smanjen rodni jaz u ekonomiji, nauci i obrazovanju kao preduslov i podsticaj socio-ekonomskog razvoja društva;

Poseban cilj 2: Obezbeđene jednake mogućnosti za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava kao pretpostavka razvoja i bezbednog društva;

Poseban cilj 3: Uspostavljena pristupačna i sveobuhvatna zdravstvena zaštita i obezbeđena socijalna sigurnost;

Poseban cilj 4: Uspostavljen celovit i funkcionalan sistem za kreiranje i sprovođenje rodno odgovornih javnih politika i budžeta.

Strategijom je planirano donošenje akcionih planova radi ostvarivanja ciljeva i utvrđenih mera. S tim u vezi, treba spomenuti da je Akcioni plan za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine Vlada usvojila 25. avgusta 2022. godine („Službeni glasnik RS”, broj 99/22), na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je na osnovu člana 12. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 128/20 i 116/22) nadležno za poslove u oblasti rodne ravnopravnosti (u daljem tekstu: resorno Ministarstvo). Pre isteka perioda važenja prvog dvogodišnjeg akcionog plana pristupilo se izradi izveštaja o rezultatima sprovođenja Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, kako bi se pravovremeno započeo proces izrade drugog po redu Akcionog plana.

Termini koji se koriste u ovom akcionom planu, a koji imaju rodno značenje, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose.

II. METODOLOGIJA IZRADE AKCIONOG PLANA

Na osnovu primene opštih i posebnih metoda i tehnika analize, ispitivanja uz pomoć upitnika i rada u fokus grupama, dolazi se do saznanja o efektivnosti i efikasnosti realizacije planiranih ciljeva, mera i aktivnosti, koji su i u pomenutoj Strategiji i prvom Akcionom planu za 2022. i 2023. godinu bili merljivi, zahvaljujući indikatorima. U toj analizi, polazilo se od podnetih izveštaja nosilaca mera u pomenutom Akcionom planu, kao i izveštaja partnera o realizovanim aktivnostima na godišnjem nivou, kao i analize planiranih i utrošenih budžetskih sredstava i sredstava iz donatorskih izvora za realizaciju pojedinih aktivnosti.

Pokazatelji učinka Akcionog plana su definisani tako da sadrže:

– pokazatelje efekata na nivou opšteg cilja;

– pokazatelje ishoda na nivou posebnih ciljeva;

– pokazatelje rezultata na nivou mera.

Za aktivnosti koje predstavljaju projekat u programskom budžetu, definisani su pokazatelje rezultata i na nivou te aktivnosti.

Pokazatelji učinka se definišu tako da omoguće praćenje i merenje stepena postizanja konkretnog cilja, odnosno sprovođenja mere i realizacije predviđenih aktivnosti.

Kako bi se blagovremeno pristupilo izradi novog Akcionog plana, Rešenjem resornog Ministarstva broj 000195472 2023 13410 004 002 012 002 od 5. oktobra 2023. godine, obrazovana je Radna grupa za izradu Predloga akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: Radna grupa).

Radnu grupu činili su predstavnici (kao i njihovi zamenici) iz: Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva sporta, Ministarstva kulture, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva pravde, Ministarstva turizma i omladine, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Republičkog zavoda za statistiku, Nacionalne akademije za javnu upravu, Pravosudne akademije, Narodne banke Srbije, kao i sledećih udruženja i fondacija: Stalne konferencije gradova i opština, Fondacije Ana i Vlade Divac, Unije poslodavaca Srbije, Udruženja Romkinja „Osvit”, Udruženja „Žene na prekretnici”, Fondacije BFPE za odgovorno društvo, Krovne organizacije mladih Srbije i Asocijacije pravnika „AEPA”.

Izrada Akcionog plana podržana je kroz projekat „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti (faza 2)”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (u daljem tekstu: UN Women) u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije i kroz projekat „Transformativno finansiranje za unapređenje rodne ravnopravnosti: ka transparentnijem, inkluzivnijem i odgovornijem upravljanju na zapadnom Balkanu”, koji sprovodi UN Women, a finansira Vlada Švedske – Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (u daljem tekstu: SIDA). U vezi sa navedenim, za članove Radne grupe je resorno Ministarstvo, uz podršku UN Women, organizovalo dvodnevnu radionicu 14. i 15. novembra 2023. godine u Aranđelovcu, sa ciljem da se izvrši analiza dostignutih ciljeva po osnovu sprovedenih mera i realizovanih aktivnosti, te planiranih i utrošenih finansijskih sredstava u prethodnom dvogodišnjem periodu (2022. i 2023. godini) i mapiraju oblasti i aktivnosti koje treba realizovati u Akcionom planu u narednom periodu. Metode rada na radionici su bile kombinovane, uključujući ispitivanje uz pomoć upitnika i rad u fokus grupama.

Po završetku ove radionice, proces izrade drugog po redu Akcionog plana nastavljen je na osnovu dostavljenih predloga, sugestija i izveštaja od strane članova Radne grupe iz nadležnih resora, izradom ex post analize Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu i sagledavanjem situacije u vreme kreiranja drugog po redu Akcionog plana, odnosno izradom ex ante analize. Obe analize su izvršene od strane Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti resornog Ministarstva. Navedene analize su predstavljale Polazne osnove za izradu drugog po redu Akcionog plana, na osnovu kojih je sproveden proces Javnih konsultacija.

U skladu sa metodologijom propisanom Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 8/19), kao i Pravilnikom o smernicima dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata („Službeni glasnik RS”, broj 51/19) – nadležni predlagač u obavezi je da u fazi planiranja i definisanja propisa sprovede konsultacije radi ostvarivanja učešća javnosti prikupljanjem komentara i sugestija. Shodno navedenom, resorno Ministarstvo je 15. decembra 2023. godine započelo proces Javnih konsultacija na Polazne osnove za izradu drugog po redu Akcionog plana za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: Javne konsultacije) na svojoj internet stranici, kao i na Portalu e-Konsultacije, tako što je uz objavljen poziv za učešće u Javnim konsultacijama svim zainteresovanim stranama, objavljen i obrazac za dostavljanje pisanih komentara zainteresovane javnosti, kao i tekst Polaznih osnova za izradu Predloga akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: Polazne osnove).

Komentari, predlozi i sugestije zainteresovane javnosti na tekst Polaznih osnova dostavljani su resornom Ministarstvu u periodu od 15. do 25. decembra 2023. godine na Portalu e-Konsultacije, kao i na elektronsku adresu: antidiskriminacija.rodna@minljmpdd.gov.rs. Tačnije, do isteka navedenog roka, resorno Ministarstvo je primilo ukupno 12 komentara, predloga i sugestija, upućenih od strane sledećih organa, tela, institucija i udruženja, odnosno organizacija civilnog društva (prema redosledu dostavljanja istih): Pravosudna akademija; Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade; Nacionalna akademija za javnu upravu; Udruženje „Žene na prekretnici”; Narodna banka Srbije; Ministarstvo pravde; Ministarstvo unutrašnjih poslova; Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Krovna organizacija mladih Srbije; Fondacija Ana i Vlade Divac; Asocijacija pravnika „AEPA” i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sve primedbe i sugestije prosleđene su elektronskim putem 26. decembra 2023. godine, članovima Radne grupe, na stav i mišljenje. Nakon navedenog, resorno Ministarstvo je zauzelo stav o dostavljenim mišljenjima, predlozima i sugestijama i unelo ih u tabelarni prikaz u okviru Izveštaja o sprovedenim Javnim konsultacijama na Polazne osnove, u periodu od 15. do 25. decembra 2023. godine, koji je javno objavljen 9. januara 2024. godine na internet stranici resornog Ministarstva: https://www.minljmpdd.gov.rs/javne-konsultacije.php.

Na osnovu predloga i sugestija tokom Javnih konsultacija, resorno Ministarstvo, nastavilo je rad na izradi Predloga akcionog plana čija je prva radna verzija bila predmet razmatranja na sastanku Radne grupe održanom 31. januara 2024. godine. Na osnovu primedaba i sugestija članova Radne grupe ova dorađena verzija Predloga akcionog plana je stavljena na uvid široj javnosti. Tačnije, u skladu sa Zaključkom Odbora za pravni sistem i državne organe Vlade 05 broj 56-1446/2024 od 28. februara 2024. godine, resorno Ministarstvo je sprovelo Javnu raspravu o Predlogu akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu Javna rasprava). Javna rasprava o Predlogu akcionog plana je sprovedena od 1. marta do 22. marta 2024. godine za predstavnike: državnih organa, javnih službi, privrednih subjekata, sindikata, udruženja poslodavaca, organizacija civilnog društva, akademske zajednice, medija i drugih zainteresovanih učesnika. Javna rasprava se odvijala u naznačenom periodu kombinovano i to onlajn, tako što su se predlozi, sugestije i komentari dostavljali na Portalu e-Konsultacije: https://ekonsultacije.gov.rs/ i na elektronsku adresu resornog Ministarstva: antidiskriminacija.rodna@minljmpdd.gov.rs kao i neposredno učešćem u diskusiji na javnom slušanju koje je održano 18. marta 2024. godine u Palati Srbija, u Beogradu. U navedenom periodu, Predlog akcionog plana koji je bio na Javnoj raspravi, javnosti je bio dostupan na internet prezentaciji resornog Ministarstva i na Portalu e-Konsultacije, sa obrazcem za dostavljanje komentara, predloga i sugestija od strane zainteresovane javnosti. U procesu javnog slušanja i diskusije na ovu temu učestvovali su brojni predstavnici organa javne vlasti, nevladinih organizacija, kao i međunarodnih organizacija, koji su izneli predloge novih aktivnosti, a koje se odnose na sprovođenje obuka za lica zaduženih za rodnu ravnopravnost na pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i obuku za članove i tela za rodnu ravnopravnost.

Nakon javnog slušanja, resorno Ministarstvo je uvrstilo u Predlog akcionog plana i pet novih aktivnosti iz svoje nadležnosti, za koje postoje realne mogućnosti za finansiranje i realizaciju u narednom periodu, i to: 2.3.6. Sprovođenje javnog konkursa za udruženja u vezi sa unapređenjem rodne ravnopravnosti; 4.1.6. Realizacija obuke za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (uz podršku UN Women, a imajući u vidu da je obuka za lica za rodnu ravnopravnost na republičkom nivou realizovana u 2023. godini, upravo uz podršku UN Women); 4.1.7. Realizacija obuke za članove saveta za rodnu ravnopravnost i komisija za rodnu ravnopravnost na svim nivoima izvršne vlasti; 4.1.8. Izrada softvera za obradu podataka o ostvarivanju i unapređivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji (uz podršku Nemačke razvojne saradnje – GIZ-a); 4.1.9. Održavanje i unapređenje softvera za obradu podataka o ostvarivanju i unapređivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji.

Takođe, na osnovu Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji, broj 400-489/2023-04/25, Beograd od 4. decembra 2023. godine, koji je sačinila Državna revizorska institucija (u daljem tekstu: DRI), resorno Ministarstvo je u drugi po redu Akcioni plan ugradilo formulacije tri nove aktivnosti, iz nadležnosti Ministarstva finansija, koje su sugerisane za realizaciju u zaključcima DRI radi unapređenja rodno odgovornog budžetiranja, i to: 4.3.1. Preduzimanje adekvatnih mera u cilju efikasnog otklanjanja značajnih neusaglašenosti odluka o budžetu sa uputstvom za njihovu pripremu i smanjenje rizika od njihovog ponovnog nastanka; 4.3.2. Jačanje kapaciteta institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u procesu pripreme rodno odgovornog budžeta, izveštaja o napretku i učinku ROB (organizovanje obuka, priprema uputstva, tehnička podrška) i 4.3.3. Jačanje kapaciteta odeljenja za planiranje i sprovođenje sektorskih politika i rodno odgovornih mera kod svih budžetskih korisnika u procesu pripreme programskog budžeta (organizovanje obuka, priprema uputstava, tehnička podrška.

Pored navedenog, tokom Javne rasprave na adresu resornog Ministarstva, u periodu od 1. do 22. marta 2024. godine, dostavljeni su i pisani komentari, predlozi i sugestije zainteresovane javnosti na Predlog akcionog plana, na Portalu e-Konsultacije i na elektronsku adresu: antidiskriminacija.rodna@minljmpdd.gov.rs, od strane dve organizacije civilnog društva (prema redosledu dostavljanja istih) i to: Fondacije Ane i Vlade Divac i Udruženje poslovnih žena Srbije. Nakon toga, resorno Ministarstvo je zauzelo stav o dostavljenim mišljenjima, predlozima i sugestijama i o njima se izjasnilo u okviru Izveštaja o sprovedenoj Javnoj raspravi o Predlogu akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, u periodu od 1. do 22. marta 2024. godine, koji je javno objavljen 26. marta 2024. godine na internet stranici resornog Ministarstva: https://www.minljmpdd.gov.rs/javne-rasprave.php. U vezi sa navedenim, Predlog Fondacije Ane i Vlade Divac odnosio se na izmenu aktivnosti 4.4.4. koja je u Predlogu akcionog plana glasila: „Izrada smernica za uvođenje principa rodne ravnopravnosti u rad Socijalno-ekonomskih saveta (SES) na nacionalnom, lokalnom i pokrajinskom nivou”. Pomenuta fondacija je dostavila predlog nove formulacije ove aktivnosti, u čijoj realizaciji bi ona bila partner i obezbedila sredstva, a koja sada glasi: 4.4.4. Izrada smernica za unapređenje rodne ravnopravnosti kod poslodavaca, kao partnera u sprovođenju dokumenta javnih politika i u socijalnom dijalogu. Resorno Ministarstvo je uvažio ovaj predlog Fondacije Ane i Vlade Divac i, u skladu sa navedenim predlogom izvršena je korekcija formulacije aktivnosti broj 4.4.4. u Predlogu akcionog plana. Predloge Udruženje poslovnih žena Srbije, koji se odnose na: (1) Izveštavanje o udelu dobavljača sa pretežno ženskim vlasništvom; (2) Izveštavanje o finansijskom obimu u odnosu na ukupni prihod i (3) Deklarisanje kroz ciljeve poslovanja organizacije i vrednovanje partnerskih organizacija po osnovu odnosa prema ženama i preduzetnicama – resorno Ministarstvo nije moglo da uvaži, imajući u vidu da predlozi nisu pravno utemeljeni budući da takva obaveza poslodavaca ne postoji ni u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti niti u zakonima kojima se reguliše delatnost i obaveze pomenutih privrednih subjekata.

Predlog akcionog plana je upućen na mišljenje nadležnim organima, a sva pristigla mišljenja su razmotrena, i u skladu sa njima, dopunjen je tekst Predloga akcionog plana.

S obzirom na to, da je proces izjašnjavanja navedenih ministarstava i ostalih partnerskih organa i organizacija trajao do polovine decembra 2024. godine, dokument je morao biti korigovan na način da je u predlogu ovog dokumenta, deo koji se odnosi na aktivnosti za 2024 godinu, prikazan u odeljku koji obuhvata eh post analizu. Takođe, dokument je iz navedenih razloga preimenovan u Predlog akcionog plana za 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, pa je takav predlog jednogodišnjeg plana dostavljen je Vladi, radi razmatranja i odlučivanja.

III. OSTVARIVANJE OPŠTEG I POSEBNIH CILJEVA SPROVOĐENJEM MERA I REZULTATI PRIMENE AKCIONOG PLANA ZA PERIOD 2022‒2023. GODINE, KAO I U 2024. GODINI

U nastavku teksta dat je pregled opšteg cilja, posebnih ciljeva i mera utvrđenih Strategijom, kao i rezultati primene Akcionog plana za period 2022‒2023. godine (ex-post), analiza konteksta sa pokazateljima stanja za period realizacije Akcionog plana za 2025. godinu (ex-ante analiza), dok su u poglavlju V. Tabelarni prikaz Akcionog plana, prikazane pojedinačne aktivnosti za sprovođenje svake od mera za 2025. godinu.

Imajući u vidu opšti i četiri posebna cilja navedena u Strategiji, formulisane su i posebne mere koje treba da obezbede ostvarivanje tih ciljeva.

Poseban cilj 1:

Mera 1.1. Podrška inovativnim programima i uslugama za aktivaciju žena na tržištu rada, i njihovu povećanu zapošljivost i samozapošljavanje, te kreiranje radnih mesta za žene sa dodatno otežanim pristupom održivom zapošljavanju i samozapošljavanju;

Mera 1.2. Prepoznavanje, vrednovanje i redistribucija neplaćenog kućnog rada i povećanje raspoloživog vremena za plaćeni rad, lični razvoj i slobodno vreme;

Mera 1.3. Smanjenje platnog jaza između žena i muškaraca na tržištu rada u svim sektorima i povećanje učešća žena u visoko plaćenim poslovima;

Mera 1.4. Uspostavljanje sistemske podrške za započinjanje, razvoj i rast biznisa u većinskom vlasništvu žena i povećanje profitabilnosti njihovih preduzetničkih aktivnosti;

Mera 1.5. Uspostavljanje sistemske podrške za podsticanje učešća žena u društvenim i tehnološkim inovacijama i povećanju koristi od inovacione delatnosti;

Mera 1.6. Urodnjavanje javnih politika i zakonodavstva u oblasti predškolskog i osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija i podizanja nivoa svesti o značaju ostvarivanja rodne ravnopravnosti;

Mera 1.7. Urodnjavanje javnih politika i zakonodavstva u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija, podizanje nivoa svesti o značaju ostvarivanja rodne ravnopravnosti i promocija inkluzivnog rodno senzitivnog doživotnog učenja;

Mera 1.8. Urodnjavanje javnih politika i zakonodavstva u oblasti obrazovanja i nauke, jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera i institucija, podizanja nivoa svesti o značaju ostvarivanja rodne ravnopravnosti i uspostavljanje jednakih mogućnosti za karijerno napredovanje zaposlenih žena i muškaraca.

Poseban cilj 2:

Mera 2.1. Uspostavljanje institucionalnih pretpostavki i normativnih garancija za vladavinu prava, jednake mogućnosti pristupa pravdi i obezbeđivanje efikasne i delotvorne zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti;

Mera 2.2. Unapređena bezbednost žena u miru, konfliktu i postkonfliktnom oporavku društva, kriznim i vanrednim situacijama, kroz integralnu primenu Rezolucije 1325 SB UN – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji;

Mera 2.3. Unapređena bezbednost žena i devojčica u javnoj i privatnoj sferi kroz eliminaciju svih oblika nasilja, uključujući trgovinu ljudima, seksualne i druge oblike eksploatacije, posebno u vreme kriza i vanrednih situacija;

Mera 2.4. Jačanje kapaciteta, unapređivanje institucionalnog i normativnog okvira rodne ravnopravnosti u političkom životu i obezbeđivanje ravnopravnog učešća žena i muškaraca, posebno ranjivih grupa u odlučivanju o javnim poslovima.

Poseban cilj 3:

Mera 3.1. Unapređenje dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite bez diskriminacije, uključujući programe rane prevencije seksualnog i reproduktivnog zdravlja, raka dojke i raka grlića materice, kao i podizanje svesti o savremenim oblicima kontracepcije i poboljšanje pristupa uslugama za planiranje porodice;

Mera 3.2. Obezbeđenje socijalne sigurnosti, smanjenje siromaštva, socijalne isključenosti i unapređenje dostupnosti usluga socijalne zaštite radi očuvanja i povećanja kvaliteta života, blagostanja žena i muškaraca iz ranjivih grupa, kao i podrške porodicama u zadovoljenju životnih potreba.

Poseban cilj 4:

Mera 4.1. Unapređeni kapaciteti, institucionalni i normativni okvir koji oblikuju ambijent u kome se unapređuje rodna ravnopravnost sa akcentom na institucionalne mehanizme rodne ravnopravnosti kao deo celovitog i funkcionalnog sistema i mehanizama za kreiranje rodno odgovornih javnih politika;

Mera 4.2. Razvoj i unapređenje rodne statistike, povećanje dostupnosti podataka i informacija kao i korišćenje podataka koji odražavaju stvarnost života žena i muškaraca, devojčica i dečaka za kreiranje politika;

Mera 4.3. Kontinuirana i pojačana primena rodno odgovornog budžetiranja na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou u postupku planiranja i izvršenja budžeta, institucionalizacija ROB-a u budžetskom sistemu RS, i povećanje ulaganja u rodnu ravnopravnost;

Mera 4.4. Unapređeni kapaciteti za kreiranje rodno odgovornih resornih javnih politika, analizu i praćenje efekata javnih politika na ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

3.1. Eh-rost analiza

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 14. oktobra 2021. godine usvojila Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 103/21), dok je Akcioni plan za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine Vlada usvojila 25. avgusta 2022. godine („Službeni glasnik RS”, broj 99/22). Predlagač Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: Strategija), kao i Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan za 2022. i 2023. godinu) bilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao resorno ministarstvo za poslove u oblasti rodne ravnopravnosti (u daljem tekstu: resorno Ministarstvo).

Imajući u vidu da u 2023. godini ističe važenje pomenutog Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu, resorno Ministarstvo je Rešenjem od 5. oktobra 2023. godine obrazovalo Radnu grupu za izradu teksta Predloga akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: Radna grupa) i započelo aktivnosti u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena ‒ UN Women (u daljem tekstu: UN Women), radi izrade novog akcionog plana za naredni dvogodišnji period.

S obzirom da je u pitanju dokument javne politike, neophodno je da se u najranijoj fazi planiranja uradi ex-post i ex-ante analiza, na način na koje su ove dve analize definisane u članu 5. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 8/19), pa je resorno Ministarstvo blagovremeno pristupilo tom zadatku.

Takođe, u skladu sa članom 43. stav 1. Zakona o planskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), resorno Ministarstvo je u obavezi da izradi ex-post analizu i sačini izveštaj o rezultatima sprovođenja akcionog plana, u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine. Stoga je resorno Ministarstvo preliminarno, još u novembru 2023. godine započelo proces prikupljanja podataka o realizaciji konkretnih mera i aktivnosti iz Akcionog plana u 2023. godini, kako bi se sa sprovela ex-post analiza sadržana u Polaznim osnovama za izradu drugog po redu Akcionog plana.

Stoga, eh-rost analiza efekata mera i realizacije aktivnosti iz Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu je izvršena, najpre, kroz redovan proces praćenja sprovođenja dokumenata javnih politika u 2022. godini, analizom realizovanih aktivnosti i vrednovanja postignutih učinaka i utrošenih budžetskih i donatorskih sredstava. Navedena analiza je sadržana u izveštaju resornog Ministarstva i uneta u Jedinstveni informacioni sistem (u daljem tekstu: JIS), kao i u generisanom Godišnjem izveštaju o sprovođenju mera i realizaciji aktivnosti u 2022. godini iz Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, koji je dostavljen Republičkom sekretarijatu za javne politike i Vladi Republike Srbije, te javno objavljen na internet stranici resornog Ministarstva.1

Drugi deo eh-rost analize odnosi se na period tokom 2023. godine, kada je za potrebe održavanja radionice za članove Radne grupe na ovu temu, održane 14. i 15. novembra 2023. godine u Aranđelovcu, uz podršku UN Women, resorno Ministarstvo zatražilo prevremeno izveštavanje nadležnih organa o stepenu realizacije aktivnosti iz Akcionog plana za 2023. godinu, na osnovu dostavljenog upitnika izrađenog od strane ekspertkinja iz FemPlaz tima, angažovanih od strane UN Women, kao i dostavljanjem podataka nadležnih organa o aktivnostima čija je realizacija u toku i biće završena do kraja 2023. godine, te podataka o razlozima zbog kojih pojedine aktivnosti nisu mogle biti realizovane u 2022. i 2023. godini i da li ih treba planirati za realizaciju u narednom dvogodišnjem periodu. Na osnovu prikupljenih podataka u upitniku i njihove analize, te razgovora u fokus grupama koje su obuhvatile sve mere sadržane u dokumentima javnih politika koji se odnose na rodnu ravnopravnost (Strategija i Akcioni plan za 2022. i 2023. godinu), kao i na osnovu dostavljenih izveštaja pojedinih organa tokom 2024. godine, izvršena je, pre svega, preliminarna eh-rost analiza i za 2023. godinu, a nakon toga i dopunjena eh-rost analiza.

Stoga, u Polaznim osnovama za izradu novog plana, eh-rost analiza predstavljala je sagledavanje efekata dvogodišnje primene mera i aktivnosti sadržanih u prethodnom Akcionom planu za 2022. i 2023. godinu, na osnovu primene različitih vrsta analiza definisanih navedenom Uredbom, a radi vrednovanja postignutih učinaka, u cilju njihovog preispitivanja i unapređenja. Ova analiza omogućila je sagledavanje stvarnih pozitivnih i negativnih, direktnih i indirektnih efekata mera sadržanih u dokumentu javne politike tokom njihove primene, kako bi se utvrdilo da li je neophodno preduzeti dodatne ili korektivne mere u cilju smanjenja negativnih efekata na najmanju moguću meru, otklanjanja uzroka problema nastalih u toku sprovođenja javne politike, te postizanja opšteg i posebnih ciljeva.

U ovom izveštaju, osim informacija o sprovedenim aktivnostima, navedene su i određene teškoće koje su uočene u realizaciji pojedinih aktivnosti, a koje se posebno odnose na neblagovremeno dostavljanje informacija i izveštaja od strane državnih organa koji su nosioci aktivnosti iz Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu, ili na nedostatak resursa za njihovu realizaciju.

U skladu sa važećom Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju dokumenata javnih politika, ova analiza će osim uvodnog dela, sadržati kratku analizu postojećeg stanja, informacije o rezultatima sprovedene analize, kao i uočene izazove u realizaciji planiranih aktivnosti, ali i tzv. primere dobre prakse.

––––––––

1 Izveštaj dostupan na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog: https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/izvestaji/Godisnji-izvestaj-o-sprovodjenju-Akcionog-plana-rodna-ravnopravnost.pdf.

3.1.1. Analiza postojećeg stanja

Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine zasnovana je na evaluaciji prethodne Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i sadrži analizu efekata ostvarenih sprovođenjem prethodnih planskih dokumenata javnih politika u Republici Srbiji, ali i pregleda primene ključnih međunarodnih dokumenata i uporednu međunarodnu praksu u oblasti rodne ravnopravnosti. Tako su opisu i analizi stanja posebno istaknuti: (1) razvojni činioci – ekonomija i znanje, (2) rodni aspekti ljudskih prava, vladavine prava, bezbednosti i nasilja prema ženama i političkog života, (3) rodni aspekt zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti, i (4) institucionalni okvir i alati za kreiranje rodno odgovornih javnih politika i budžeta.

Na osnovu Izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u 2022. godini2, koji je sačinilo resorno Ministarstvo i usvojila Zaključkom Vlada, Republiku Srbiju odlikuje relativno visok udeo žena na najvišim pozicijama vlasti u nacionalnom parlamentu i vladi, i u oba aspekta na listi Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u 2022. godini zauzima drugu poziciju u odnosu na zemlje EU-27 i na zemlje u regionu, u zavisnosti od indikatora. Republika Srbija je rangirana kao druga u pogledu udela žena u odborima kompanija, a kao prva po udelu žena među rukovodiocima.

Kada je u pitanju ocena napretka Republike Srbije u oblasti rodne ravnopravnosti, treba imati u vidu i to da se u Izveštaju Evropske komisije (EK) za Republiku Srbiju za 2022. godinu, ukazuje na sledeće: „Zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava je u velikoj meri uspostavljen. Srbija je usvojila nove strategije za borbu protiv diskriminacije i inkluzije Roma, kao i akcione planove za rodnu ravnopravnost i inkluziju Roma…” i zaključuje da „Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava obezbeđivanjem neophodnih finansijskih i ljudskih resursa i uspostavljanjem procedura koje će obezbediti poštovanje mera Evropskog suda za ljudska prava, uključujući privremene mere.”

U ocenu napretka Republike Srbije u oblasti rodne ravnopravnosti treba ubrojati i činjenicu da je resorno Ministarstvo u 2022. godine izradilo i donelo dva podzakonska akta i to: Pravilnik o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti i Pravilnik za izradu i sprovođenje plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti. Pravilnici su objavljeni u „Službenom glasniku RS”, broj 67/22, kao i na internet stranici resornog Ministarstva.3 Nakon toga, resorno Ministarstvo u saradnji sa drugim nadležnim organima je u 2023. godini izradilo i potom donelo i treći podzakonski akt Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 18/24.

Međutim, u pomenutom Izveštaju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u 2022. godini, sadržani su i podaci o tome da je Republika Srbija na listi WEF, po kriterijumu uključenosti žena u ekonomski pala sa 54. na 77. mesto u svetu, i da je navedeno nazadovanje rezultat krize izazvane pandemijom COVID-19, usled čega je 7% zaposlenih žena u Republici Srbiji izgubilo posao ili je naterano na odsustvo sa posla radi brige o članovima domaćinstva. Tim povodom, resorno Ministarstvo je zaključilo da u narednom periodu treba povećati zapošljivost žena i smanjiti rodni jaz u zapošljavanju sa 14,6% u 2022. godini na 8% u 2030. godini, a platni jaz sa 14,4% u 2022. godini na 7% u 2030. godini, što je veliki izazov koji pomenuta Strategija i prateći akcioni planovi u oblasti rodne ravnopravnosti, zapošljavanja i ostali propisi u oblasti budžetiranja i vođenja fiskalne politike treba da efikasno reše.

––––––––

2 Dostupno na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog: https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/izvestaji/Izvestaj-o-ostvarivanju-rodne-ravnopravnosti-uRSza2022.godinu.pdf

3 Dostupno na internet stranici resornog Ministarstva: https://www.minljmpdd.gov.rs/podzakonski-akti.php.

3.1.2. Rezultati analize efekata mera i aktivnosti u Akcionom planu za 2022. i 2023. godinu

Na osnovu raspoloživih podataka i informacija tokom sprovođenja ex-post analize realizacije Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje Strategije u ciklusu javne politike,4 a radi stvaranja Polaznih osnova za izradu drugog po redu Akcionog plana, treba se podsetiti da je vizija koja se ostvaruje ovom strategijom ‒ rodno ravnopravna Republika Srbija u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci, kao i osobe drugačijih rodnih identiteta ravnopravni, imaju jednaka prava i jednake mogućnosti za lični razvoj, pružaju ravnopravan doprinos održivom razvoju društva, uživaju jednake koristi od razvoja društva, ravnopravno učestvuju u odlučivanju o razvoju društva i preuzimaju jednaku odgovornost za budućnost.

Strategija ukupno sadrži pet ciljeva, od kojih je jedan opšti, a četiri cilja su posebni sa definisanim merama, na osnovu kojih su Akcionim planom precizirane konkretne aktivnosti.

Kada su u pitanju ciljevi, mere i aktivnosti predviđeni pomenutom Strategijom i Akcionim planom za 2022. i 2023. godinu, kao i efekti njihove realizacije, oni su:

Opšti strateški cilj: Prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslova za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena i muškaraca, devojčica i dečaka – efekti realizacije opšteg cilja se mogu sagledati nakon realizacije strateškog dokumenta.

Rezultati realizacije posebnih ciljeva tokom dvogodišnjeg perioda sprovođenja Akcionog plana u 2022. i 2023. godinu su:

Poseban cilj 1: Smanjen rodni jaz u ekonomiji, nauci i obrazovanju kao preduslov i podsticaj socio-ekonomskog razvoja društva – nije smanjen rodni jaz u navedenim oblastima i stoga – nastaviti sa realizacijom planiranih mera do dostizanja ovog posebnog cilja.

Za realizaciju ove mere planirane su ukupno dve aktivnosti i to:

1.1.1. Analiza efekata sezonskog rada na angažovane žene i muškarce i preporuke za unapređenje položaja;

1.1.2. Analiza prekarnog rada na kvalitet svakodnevnog života žena i muškaraca i preporuke za unapređenje položaja.

Rezultat: S obzirom na navedenu meru, ove aktivnosti nisu bile od prioritetnog značaja za njenu realizaciju. Osim toga, obe aktivnosti su pogrešno mapirale nosioca: resorno Ministarstvo, dok je po Zakonu o ministarstvima nadležnost u oblasti rada i zapošljavanja je u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (u daljem tekstu: MRZBSP), koje se izjasnilo da ne poseduje potrebne resurse za realizaciju ove dve analize koje se odnose na sezonski i prekarni rad. Navedene dve aktivnosti nisu realizovane u 2022. i 2023. godini. Imajući navedeno u vidu, kao i činjenicu da je u 2019. godini GIZ podržao NALED u izradi analize sezonskog rada u Republici Srbiji, resorno Ministarstvo se obratilo GIZ-u radi dobijanja informacije da li je ova organizacija spremna da donatorskim sredstvima podrži izradu navedene dve analize u narednom periodu, npr. tokom 2024. ili 2025. godine i 15. decembra 2023. godine dobilo negativan odgovor od GIZ-a jer sezonski i prekarni rad nisu u fokusu projekta „Podrška socijalnom uključivanju”.

Zaključak: Na osnovu navedenog, resorno Ministarstvo je došlo do zaključka da navedene dve aktivnosti sa predloženim analizama su pogrešno mapirane i ne doprinose smanjenju rodnog jaza i stoga ih treba izostaviti iz drugog po redu Akcionog plana.

Mera 1.2. Prepoznavanje, vrednovanje i redistribucija neplaćenog kućnog rada i povećanje raspoloživog vremena za plaćeni rad, lični razvoj i slobodno vreme. Za realizaciju ove mere planirane su ukupno tri aktivnosti, i to:

1.2.1. Mapiranje postojećih usluga koje doprinose smanjenju neplaćenog kućnog rada na svim nivoima;

1.2.2. Izrada analize pravnog, fiskalnog i poreskog sistema i predlog okvira za vrednovanje neplaćenog rada kroz različite fiskalne i poreske mere;

1.2.3. Edukativni programi i kampanje o ravnomernoj raspodeli neplaćenog kućnog rada i brige o deci i starijima u porodici.

Rezultat: Prva aktivnost je sprovedena u 2023. godini. Naime, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (u daljem tekstu: MRZBSP) je izvestilo resorno Ministarstvo da je u decembru 2023. godine je objavljen izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu o licenciranim pružaocima usluga socijalne zaštite za 2022. godinu. U ovom izveštaju su navedene i usluge koje mogu uticati na smanjenje neplaćenog kućnog rada, a izveštaj je objavljen na internet stranici Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Pored navedenog, od strane resornog Ministarstva obrazovana je Radna grupa za izradu Pravilnika o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, 17. oktobra 2023. godine. Članovi Radne grupe su, pored predstavnika resornog Ministarstva, bili predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za statistiku. Tokom 2023. godine održano je dva sastanka pomenute Radne grupe i to: 17. novembra 2023. godine i 22. decembra 2023. godine. Na drugom sastanku Radne grupe, 22. decembra 2023. godine, predstavljen je Predlog pomenutog pravilnika i izvršene su izmene u dokumentu u skladu sa komentarima i sugestijama resornih organa zaključno sa 28. decembrom 2023. godine. Nakon pribavljanja mišljenja nadležnih organa i pravnotehničke redakcije teksta Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 18/24, 8. marta 2024. godine i stupio je na snagu 16. marta 2024. godine.

Aktivnost 1.2.2. nije realizovana i trenutno ne postoje raspoloživi resursi za njenu realizaciju.

Aktivnost 1.2.3. je započeta sa realizacijom, o čemu je izvestilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost (u daljem tekstu: KTRR) u dopisu od 29. februara 2024. godine, pri čemu KTRR nije dostavilo i detaljnije informacije o preduzetim radnjama u vezi sa realizacijom navedene aktivnosti i trenutnom statusu.

Zaključak: Na osnovu navedenog, resorno Ministarstvo došlo je do zaključka da aktivnost 1.2.1. treba preformulisati i planirati u okviru drugog po redu Akcionog plana jer je od značaja za realizaciju mere 1.2., pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu sa Zakonom o ministarstvima i realnim kadrovskim i finansijskim resursima, dok aktivnosti 1.2.2. i 1.2.3. treba brisati iz narednog Akcionog plana.

Mera 1.3. Smanjenje platnog jaza između žena i muškaraca na tržištu rada u svim sektorima i povećanje učešća žena u visoko plaćenim poslovima.

Za realizaciju ove mere planirane su ukupno dve aktivnosti, i to:

1.3.1. Sprovođenje istraživanja i analiza uzroka platnog jaza po sektorima privrede i vrstama zanimanja, i preporuke za smanjenje platnog jaza;

1.3.2. Informativno edukativna kampanja i aktivnosti koje podižu svest o problemu platnog jaza među poslodavcima i zaposlenima.

Rezultat: Prva aktivnost je sprovedena u 2022. godini od strane Republičkog zavoda za statistiku i o tome je resorno Ministarstvo izvestilo u Godišnjem izveštaju o realizaciji aktivnosti u 2022. godini. Takođe je i druga aktivnost realizovana, imajući u vidu da je resorno Ministarstvo u 2023. godini pokrenulo kampanju „Unapredi rodnu ravnopravnost” u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju ‒ GIZ-om. U okviru pomenute kampanje, u periodu od 22. decembra 2023. godine do 8. marta 2024. godine, realizovano je pet info sesija u različitim gradovima, i to: Užicu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu, U okviru kampanje izrađeni su i baneri, promo materijal, kao i štampane brošure koje su učesnicima distribuirane u okviru pomenutih info sesija, i to: Zakon o rodnoj ravnopravnosti; Pravilnik o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, Pravilnik o izradi i sprovođenju Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti i Smernice za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Zaključak: Sve tri navedene aktivnosti treba preformulisati i planirati u okviru drugog po redu Akcionog plana za, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom o ministarstvima i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Mera 1.4. Uspostavljanje sistemske podrške za započinjanje, razvoj i rast biznisa u većinskom vlasništvu žena i povećanje profitabilnosti njihovih preduzetničkih aktivnosti.

Za realizaciju ove mere planirane su ukupno tri aktivnosti, i to:

1.4.1. Rodna analiza propisa koji oblikuju preduzetničko poslovanje (paušalne preduzetnike/ce i one koji vode knjige) i načine ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta i/ili roditeljski dodatak, pravo za slučaj nezaposlenosti i dr.;

1.4.2. Izrada predloga mera i aktivnosti koje bi pomogle bolje balansiranje poslovnog i porodičnog života;

1.4.3. Godišnji sastanak/konferencija o napretku u oblasti preduzetništva žena;

Rezultat: Za prvu aktivnost resorno Ministarstvo je, na osnovu podataka Ministarstva privrede, izvestilo u 2022. godini da je navedena aktivnost u toku. Međutim, imajući u vidu da Ministarstvo privrede u svom dopisu od 29. marta 2024. godine izvestilo da, u okviru delokruga utvrđenog zakonima, ova aktivnost nije iz delokruga Ministarstva privrede, već iz delokruga Ministarstva finansija, resorno Ministarstvo dolazi do zaključka da ova aktivnost nije realizovana u 2023. godini.

Druga aktivnost nije realizovana.

Treća aktivnost je realizovana.

Zaključak: Prvu i drugu aktivnost treba preformulisati tako da budu realne i ostvarive i treba ih planirati u okviru drugog po redu Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom o ministarstvima i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima. Ministarstva nadležna za oblasti rada, brigu o porodici i razvoj preduzetništva moraju ostvariti intezivniju saradnju međusobno, kao i sa strukovnim udruženjima poslodavaca radi realizacije ove mere.

Mera 1.5. Uspostavljanje sistemske podrške za podsticanje učešća žena u društvenim i tehnološkim inovacijama i povećanju koristi od inovacione delatnosti.

Za realizaciju ove mere planirano je ukupno osam aktivnosti, i to:

1.5.1. Pokretanje dijaloga za razvoj institucionalnog okvira za uključivanje žena i devojaka u tehnološke i društvene inovacije;

1.5.2. Rodna analiza postojećih programa podrške inovacijama;

1.5.3. Uspostavljanje evidencije o inovatorima i inovatorkama;

1.5.4. Promocija naučnica i inovatorki u društvu u funkciji pružanja pozitivnog primera devojčicama i mladim ženama;

1.5.5. Informativno, edukativne i promotivne aktivnosti za podsticanje žena i devojaka na učešće u inovacionoj delatnosti povezanoj sa digitalnom, cirkularnom i zelenom ekonomijom kroz istraživačke timove kao stručnjakinje, ali i kao preduzetnice u ovim oblastima;

1.5.6. Informativno, edukativne i promotivne aktivnosti za povećano učešće žena u zaštiti intelektualne svojine i patenata, povećanje znanja i informacija o zaštiti intelektualne svojine i inovacionoj delatnosti;

1.5.7. Informativno, edukativne i promotivne aktivnosti za povećano uključivanje žena i devojaka u naučno-tehnološke parkove, inovacione inkubatore i slične centre;

1.5.8. Program nacionalnog obeležavanja Dana devojčica u IKT.

Rezultat: Prva aktivnost realizovana je u 2023. godini, kada je resorno Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, organizovalo je 25. novembra 2023. godine u Palati „Srbija” društveni dijalog pod nazivom „Uključivanje žena i devojaka u tehnološke i društvene inovacije – izazovi u razvoju institucionalnog okvira”.

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija izvestilo je u 2022. godini da su druga, treća i osma aktivnost realizovane, dok svoj prilog za 2023. godinu još uvek nije dostavilo ni nakon isteka roka za redovno izveštavanje i upućivanja više urgencija, te se ne može pouzdano zaključiti da li su ostale aktivnosti realizovane ili su u toku. Međutim, kako je Ministarstvo privrede u svom dopisu od 29. marta 2024. godine izvestilo treća aktivnost je realizovana, a budući da je Zavod za intelektualnu svojinu, na zahtev ministarstva nadležnog za nauku i inovacije i Fonda za inovacionu delatnost, u prvom kvartalu 2023. godine izradio veb servis za integraciju sa platformom Fonda za inovacionu delatnost „Registar inovacione delatnosti”, kroz veb servis se po broju prijave/registrovanog prava intelektualne svojine može doći do željenih podataka radi provere podataka inovacionih subjekata. Zahtev koji je postavljen da se može izvršiti pretraga baza ovog zavoda po matičnom broju ili PIB broju privrednog subjekta nije mogao biti ispunjen, jer prilikom podnošenja prijave ti podaci nisu relevantni i zavod ih ne prikuplja. Svi registri u vezi sa pravima intelektualne svojine koje vodi Zavod za intelektualnu svojinu su javni i mogu se pretraživati po imenu podnosioca odnosno po imenu podnosioca ili pronalazača za patente i male patente.

Zaključak: Drugu i petu aktivnost treba preformulisati i planirati u okviru drugog po redu Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom o ministarstvima i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Za realizaciju ove mere planirano je ukupno pet aktivnosti, i to:

1.6.1. Dopuna Pravilnika o standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja;

1.6.2. Dopuna Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitanja i stručnih saradnika;

1.6.3. Izrada akreditovanih programa obuke za jačanje kompetencija zaposlenih u predškolskim i osnovnoškolskim obrazovno vaspitnim ustanovama u domenu rodne ravnopravnosti, ljudskih prava, diskriminacije i višestruke diskriminacije za integrisanja rodne perspektive u proces obrazovanja;

1.6.4. Izrada studija i analiza radi identifikacije rodno stereotipnih i diskriminatornih sadržaja u programima i udžbenicima u osnovnom obrazovanju;

1.6.5. Izrada plana za pripremu novih ishoda i programa nastave i učenja za osnovne škole sa sadržajima koji afirmišu ljudska i manjinska prava, nediskriminaciju sa fokusom na osnove rodne ravnopravnosti i povećanju vidljivosti ženskog doprinosa nauci i kulturi.

Rezultat: Ministarstvo prosvete u 2022. godini je izvestilo da su prva i druga aktivnost realizovane. Treća, četvrta i peta aktivnost su realizovane u roku i treba ih planirati i u narednom Akcionom planu.

Zaključak: Izostaviti prve dve navedene aktivnosti, dok preostale tri aktivnosti treba preformulisati i planirati u okviru narednog Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom o ministarstvima i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Za realizaciju ove mere planirane su ukupno pet aktivnosti, i to:

1.7.1. Izrada studija i analiza radi identifikacije rodno stereotipnih i diskriminatornih sadržaja u programima i udžbenicima u srednješkolskom obrazovanju;

1.7.2. Izrada plana za pripremu novih ishoda i programa nastave i učenja za srednje škole sa sadržajima koji afirmišu ljudska i manjinska prava i nediskriminaciju, sa fokusom na osnove rodne ravnopravnosti i povećavaju vidljivost ženskog doprinosa nauci i kulturi;

1.7.3. Izrada i realizacija akreditovanih programa obuke za jačanje kompetencija zaposlenih u srednjim školama u domenu rodne ravnopravnosti, ljudskih prava, diskriminacije i višestruke diskriminacije osetljivih grupa za integrisanje rodne perspektive u proces obrazovanja;

1.7.4. Bogaćenje sadržaja o reproduktivnom zdravlju i seksualnom obrazovanju, uključujući i pitanja rodnih odnosa, rodnih uloga i odgovornog seksualnog ponašanja, kao obaveznih u programima osnovnih i srednjih škola;

1.7.5. Organizovanje programa rada sa dečacima, mladićima i muškarcima na odgovornosti i ulozi u čuvanju reproduktivnog zdravlja i upotrebe kontracepcije;

Rezultat: Sve aktivnosti u okviru mere 1.7. su realizovane od strane Ministarstva prosvete i partnera.

Zaključak: Na osnovu sugestije Ministarstva prosvete potrebno je prve tri aktivnosti planirati i u okviru narednog Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom o ministarstvima i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Za realizaciju ove mere planirane su ukupno šest aktivnosti, i to:

1.8.1. Sprovođenje naučnih istraživanja u oblasti rodne ravnopravnosti kao prioritetnih tema istraživanja u oblasti društvenih i humanističkih nauka u okviru programa osnovnih i primenjenih istraživanja od javnog interesa za RS;

1.8.2. Uvođenje kvota za finansiranje naučnih istraživanja u oblasti rodne ravnopravnosti u okviru programa osnovnih i primenjenih istraživanja od javnog interesa za RS;

1.8.3. Priprema kriterijuma za vrednovanje naučno istraživačkih projekata kojima se propisuje zastupljenost rodne perspektive i rodni balans prilikom rangiranja projekata i odlučivanja o finansiranju istraživanja u okviru programa osnovnih i primenjenih istraživanja od javnog interesa za RS;

1.8.4. Sprovođenje konkursa za finansiranje naučnoistraživačkih projekata u oblasti rodne ravnopravnosti;

1.8.5. Izrada studija i rodno senzitivnih analiza sadržaja silabusa i univerzitetskih udžbenika;

1.8.6. Izrada studija i rodnih analiza za utvrđivanje zastupljenosti posebnog nastavnog predmeta studije roda u studijskim programima.

Rezultat: Ministarstvo prosvete je izvestilo da aktivnosti pet i šest nisu realizovane, dok Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija nije dostavilo svoj izveštaj o realizaciji aktivnosti u predviđenom roku, te nije moguće utvrditi pouzdano da li su aktivnosti jedan, dva, tri i četiri u 2023. godini realizovane ili su u toku.

Zaključak: Preformulisati aktivnosti i planirati i u okviru narednog Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom o ministarstvima i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Poseban cilj 2: Obezbeđene jednake mogućnosti za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava kao pretpostavka razvoja i bezbednog društva – nastaviti sa realizacijom planiranih mera do dostizanja ovog posebnog cilja.

Za realizaciju ove mere planirano je ukupno osam aktivnosti, i to:

2.1.1. Izmene propisa sa ciljem ustanovljavanja dostupnih i delotvornih instrumenata za efikasnu zaštitu prava žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, torture i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i trgovine ljudima, posebno za višestruko diskriminisane grupe u skladu sa međunarodnim standardima:

a) Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (čl. 4. i 9.);

b) Zakona o advokaturi (član 73.);

v) Zakona o sudskim taksama (čl. 9‒20.);

g) Javnobeležičke tarife (član 17a).

Uskladiti procesne zakone sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći kako bi se otklonili nedostaci utvrđeni tokom inicijalnog perioda sprovođenja zakona (obaveza predviđena AP za PG 23);

2.1.2. Priprema godišnjih izveštaja o zaposlenima u sudovima i tužilaštvima, sudskoj statistici, korisnicima besplatne pravne pomoći i primeni AP za rodnu ravnopravnost;

2.1.3. Izrada instruktivnih materijala i pomoćnih alata za primenu obaveza predviđenih domaćim propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima;

2.1.4. Uspostavljanje kontinuiranog i sistemskog praćenja primene propisa i mera u oblasti rodne ravnopravnosti;

2.1.5. Izmena sadržaja programa redovnih godišnjih obuka zaposlenih u pravosuđu i obuka za sticanje licenci lica za rodnu ravnopravnost sa ciljem uključivanja rodne ravnopravnosti i antidiskriminacionog zakonodavstva, sudske prakse Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, kao i prava društveno osetljivih grupa;

2.1.6. Organizovanje obuka za profesionalce/ke zaposlene u pravosuđu i službama podrške (sudije, tužioce/teljke, advokate/ice, zaposlene u službama besplatne pravne pomoći u JLS) za unapređenje znanja o rodnoj ravnopravnosti i antidiskriminacionom zakonodavstvu, zaštiti prava, posebno prava društveno osetljivih grupa;

2.1.7. Organizovanje javnih kampanja za promovisanje vladavine prava, rodne ravnopravnosti, pristupa pravdi, nadležnostima institucija u pružanju zaštite od rodno zasnovane diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja;

2.1.8. Organizovanje javnih događaja, tribina, konferencija, javnih slušanja, debata o rodnoj ravnopravnosti, rodnim stereotipima i predrasudama i značaju njihovog prevazilaženja, ljudskim pravima i vladavini prava i značaju ovih pitanja za razvoj društva i svakodnevni život građana i građanki RS.

Rezultat: Prva aktivnost nije realizovana. Ministarstvo pravde je na radionici izvestilo da je realizacija ove aktivnosti upitna i da se od nje treba odustati. Druga aktivnost nije realizovana u potpunosti jer je resorno Ministarstvo na obrascu 1 i 3 dobilo izveštaje iz 20 sudova, ali nije dobio podatke od Ministarstva pravde ili pojedinih sudova koji se odnose na realizaciju prava na besplatnu pravnu pomoć jer je to u nadležnosti JLS. Stoga, potrebno je preformulisati tu aktivnost tako da se odnosi na besplatnu pravnu pomoć tako da nosilac budu JLS ili u potpunosti brisati. Aktivnosti 2.1.3, 2.1.5, 2.1.6, 2.1.7, i 2.1.8. su realizovane, dok je aktivnost 2.1.4. u toku.

Zaključak: Potrebno je prvu aktivnost u potpunosti obrisati, drugu aktivnost je potrebno preformulisati ili potpuno obrisati, dok je aktivnosti od 2.1.4. do 2.1.8 potrebno planirati i u okviru narednog Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Za realizaciju ove mere planirano je ukupno sedam aktivnosti, i to:.

2.2.1. Izrada ex-post analize primene 2. NAP 1325, kao i ex-ante analize trenutnog stanja uz organizovanje konsultativnog procesa za pripremu 3. NAP 1325 uz aktivno učestvovanje OCD u ovom procesu;

2.2.2. Izrada 3. NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN – Žene, mir, bezbednost za period 2022‒2025. u skladu sa definisanim smernicama za unapređenje položaja žena u sektoru bezbednosti i žena pogođenih krizama i sukobima, uz aktivno uključivanje civilnog društva, uključujući žene pogođene krizama i sukobom i OCD koje rade sa preživelima;

2.2.3. Uspostavljanje mehanizama za efikasno sprovođenje, praćenje i procenu uticaja 3. NAP za primenu Rezolucije SB UN 1325 na svim nivoima vlasti;

2.2.4. Prikupljanje podataka o učešću žena u sprovođenju 3. NAP 1325 od 2022–2025. na zakonodavnom, izvršnom i sudskom nivou;

2.2.5. Promocija žena u sektoru bezbednosti, posebno među osobljem koje se upućuje u civilne i vojne misije EU i UN;

2.2.6. Organizovanje obuka za profesionalce/ke iz sektora bezbednosti (MO, VRS, MUP), osoba od poverenja, savetnika/ca za sprovođenje NAP, savetnika/ca za rod u svim civilnim i vojnim misijama o rodno zasnovanom nasilju i primena normi antidiskriminacionog zakonodavstva;

2.2.7. Organizovanje obuka za predstavnike/ce sektora pravosuđa, odbrane i bezbednosti za reformu sektora bezbednosti, razoružanje i reintegraciju, humanitarnu pomoć, dobru upravu, ljudska prava i tranzicionu pravdu.

Rezultat: Ministarstvo odbrane nije dostavilo podatke u vezi sa realizacijom navedenih aktivnosti iz Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu, tokom redovnog izveštajnog perioda za 2023. godinu. Ministarstvo odbrane i MUP redovno prikupljaju i dostavljaju resornom Ministarstvu podatke u vezi aktivnosti 2.2.4, ali to nije slučaj i sa ostalim organima u sistemu bezbednosti. Takođe, MUP je realizovao aktivnost 2.2.6. iz svoje nadležnosti. Međutim, na osnovu dopisa Ministarstva odbrane upućenog članovima Radne grupe za izradu 3. NAP-a resorno Ministarstvo dolazi do zaključka da izrada ovog plana nije realizovana tokom 2022-2023. godine i da je u 2024. godini u toku, pa se tek nakon usvajanja 3. NAP-a na Vladi, može očekivati i realizacija ostalih aktivnosti.

Zaključak: Preformulisati prvu aktivnosti, dok ostale aktivnosti u nepromenjenom obliku planirati za realizaciju u okviru drugog po redu Akcionog, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom o ministarstvima i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Za realizaciju ove mere planirano je ukupno deset aktivnosti, i to:

2.3.1. Priprema i javno objavljivanje državnog i nezavisnih izveštaja o stanju u oblasti rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici prema CEDAW komitetu i GREVIO grupi;

2.3.2. Izrada izveštaja o stepenu usklađenosti domaćeg zakonodavnog i strateškog okvira i primeni politika i mera u oblasti rodne ravnopravnosti i nasilja prema ženama sa normama EU u okviru procesa pristupanja Srbije EU;

2.3.3. Izrada izveštaja o broju i vrsti dostupnosti opštih i specijalizovanih usluga podrške žrtvama nasilja i finansiranju usluga za žene žrtve nasilja u budžetima na svim nivoima vlasti, posebno finansiranju ovih usluga koje pružaju ženske OCD i usluga koje su namenjene ženama iz društveno osetljivih grupa;

2.3.4. Organizovanje mehanizama praćenja i izveštavanja o rezultatima preventivnih programa/intervencija rada sa učiniocima nasilja u cilju sprečavanja nasilja;

2.3.5. Organizovanje obuka za profesionalce/ke iz nadležnih ministarstava za primenu normi radi sprečavanja i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja;

2.3.6. Izrada i priprema instruktivnih materijala i pomoćnih alatki za nadležna ministarstva radi sprečavanja i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja;

2.3.7. Organizovanje obuka za profesionalce/ke iz nadležnih institucija za primenu izmenjenih propisa koji se odnose na zaštitu žena žrtava rodno zasnovanog nasilja, posebno žena iz društveno osetljivih grupa, i propisa kojima se dodatno unapređuje ko-ordinacija i saradnja u postupanju nadležnih institucija u prevenciji i zaštiti od svih oblika nasilja prema ženama;

2.3.8. Izrada izveštaja o stanju u oblasti rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici u toku kriznih i vanrednih situacija i preduzetim merama, posebno o stanju ranjivosti žena iz društveno osetljivih grupa (LGBTI, žene sa invaliditetom, žene izbeglice i migrantkinje, Romkinje, žene žrtve trgovine ljudima);

2.3.9. Organizovanje istraživanja prevalence svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama u RS;

2.3.10. Organizovanje javnih kampanja i događaja (okruglih stolova, konferencija, tribina i debata) za promenu svesti i stavova javnosti o rodno zasnovanom nasilju prama ženama i nasilju u porodici, posebno iz društveno osetljivih grupa.

Rezultat: Prema podacima resornog Ministarstva, aktivnost 2.3.1. je u toku, imajući u vidu da je Sektor za ljudska prava resornog Ministarstva pripremio izveštaj za CEDAW komitet, a KTRR je sednici Upravnog odbora projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” izvestilo da je u toku izrada drugog po redu GREVIO izveštaja.

Aktivnosti 2.3.2, 2.3.3, 2.3.4, 2.3.5, 2.3.6, 2.3.7, 2.3.8. i 2.3.10. su realizovane, dok aktivnost 2.3.9. nije realizovana budući da je stvarno nadležni organ za realizaciju ove aktivnosti KTRR u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom zdravlja i MRZBSP i uz podršku UNDR-a.

Zaključak: Potrebno je prvu i devetu aktivnost planirati i u okviru drugog po redu Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom o ministarstvima i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Za realizaciju ove mere planirane su ukupno pet aktivnosti, i to:

2.4.1. Prikupljanje podataka i sprovođenje rodne analize propisa koji regulišu politički život u RS;

2.4.2. Izrada pripremnih materijala za permanentno vođenje statistike razvrstane po polu i izveštavanje u cilju kontinuiranog praćenja primene propisa i efekata primene posebnih mera za unapređenje položaja žena i rodne ravnopravnosti, uravnoteženoj zastupljenosti polova, posebno zastupljenosti društveno osetljivih grupa (posebno starijih žena, Romkinja i žena sa invaliditetom);

2.4.3. Priprema i primena instruktivnih materijala i pomoćnih alata u oblasti rodne ravnopravnosti;

2.4.4. Organizovanje javnih kampanja u cilju promovisanja rodne ravnopravnosti u političkom životu, zastupljenosti i učešću žena u odlučivanju u institucijama i na rukovodećim mestima u organima javne vlasti, političkim strankama, sindikatima i posebno učešću društveno osetljivih grupa (posebno starijih žena, Romkinja i žena sa invaliditetom);

2.4.5. Organizovanje javnih događaja, tribina, konferencija, debata o rodnoj ravnopravnosti u političkom životu, rodnim stereotipima i predrasudama i značaju njihovog prevazilaženja za razvoj društva i svakodnevnog života građana i građanki u RS.

Rezultat: Realizovane su sve aktivnosti. Resorno Ministarstvo je realizovalo tri društvena dijaloga u vezi sa primenom člana 37. Zakona o rodnoj ravnopravnosti na temu upotrebe rodno osetljivog jezika (društveni dijalozi su realizovani u Beogradu, Novom Pazaru i Novom Sadu u 2023. godini). Takođe, od strane resornog Ministarstva obrazovana je i multisektorska Radna grupa za izradu Pravilnika o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, koju čine predstavnici i predstavnice: resornog Ministarstva, Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za statistiku. Pomenuti pravilnik je 8. marta 2024. godine objavljen u „Službenom glasniku RS”, a stupio na snagu 16. marta 2024. godine.

Zaključak: Potrebno je preformulisati pojedine aktivnosti i u skladu sa mogućnostima i raspoloživim resursima, planirati u okviru drugog po redu Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu sa Zakonom o ministarstvima.

Poseban cilj 3. Uspostavljena pristupačna i sveobuhvatna zdravstvena zaštita i obezbeđena socijalna sigurnost – nastaviti sa realizacijom planiranih mera do dostizanja ovog posebnog cilja.

3.1.1. Izrada ex-post analize primene Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja;

3.1.2. Izrada i usvajanje Nacionalnog programa za očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja 2022–2026. godine;

3.1.3. Izrada rodnih analiza dostupnosti primarne i sekundarne zdravstvene zaštite građankama i građanima, a posebno osetljivim društvenim grupama (starije žene, žene sa invaliditetom, Romkinje i dr.), kao i starije žene i muškarci iz seoskih sredina;

3.1.4. Izrada rodne analize raspoloživosti i kvaliteta usluga savetovanja o reproduktivnom zdravlju, korišćenju kontracepcije i učešću u programima pripreme za rađanje;

3.1.5. Izrada rodne analize pristupačnosti i opremljenosti zdravstvenih ustanova, objekata i obučenosti zdravstvenih radnika za pružanje usluga osobama/ženama sa invaliditetom;

3.1.6. Izrada programa edukacije društveno osetljivih grupa žena o pravima iz zdravstvene zaštite i merama prevencije reproduktivnog zdravlja;

3.1.7. Izrada standarda rada i Pravilnika o ulozi i angažovanju zdravstvenih medijatorki;

3.1.8. Organizovanje obuka za zdravstvene medijatorke za primenu standarda rada;

3.1.9. Kontinuirano sprovođenje informativnih i edukativnih kampanja o ranom otkrivanju raka grlića materice radi preventivnih pregleda (skrininga), kao i za prevenciju raka prostate kod muškaraca;

3.1.10. Izmene i dopune Pravilnika o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti kojima je HPV vakcina obavezna za devojčice i dečake starije od devet godina;

3.1.11. Dopune Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu kojima se obezbeđuje dostupnost kontraceptivnih sredstava svim ženama, pravo na prekid trudnoće svim ženama, kao i hitne kontracepcije žrtvama silovanja na teret zdravstvenog osiguranja u svim slučajevima;

3.1.12. Izrada i usvajanje standarda za pružanje integrisanih zdravstvenih i socijalnih usluga radi povećanja dostupnosti i efikasnosti podrške starijim ženama i muškarcima sa posebnim osvrtom na starije žene i muškarce iz seoskih sredina;

3.1.13. Izrada i usvajanje programa i definisanje mera za unapređenje pristupačnosti i dostupnosti zdravstvenih ustanova za pružanje usluga osobama/ženama sa invaliditetom;

3.1.14. Izrada i usvajanje programa i definisanja mera protiv diskriminacije osoba/žena iz višestruko diskriminisanih grupa u zdravstvenim ustanovama.

Rezultat: Ministarstvo zdravlja za 2022. i 2023. godinu nije dostavilo podatke o realizaciji navedenih aktivnosti iz svoje nadležnosti. Međutim, na radionici održanoj u novembru 2023. godine predstavnici Ministarstva zdravlja su dostavili predloge za naredni Predlog Akcioni plan za 2025. godinu. S tim u vezi, pomenuto ministarstvo je izvestilo da je kod prve i druge aktivnosti potrebna izmena nosioca, imajući u vidu da je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju započelo realizaciju aktivnosti, a izveštaj će biti dostavljen nakon realizacije istih. Zatim, Ministarstvo zdravlja je navelo da aktivnosti 3.1.3, 3.1.4, 3.1.5, 3.1.6, 3.1.7, 3.1.8, 3.1.11, 3.1.13, 3.1.15, 3.1.16 i 3.1.17. treba preformulisati i planirati i u drugom po redu Akcionom planu, dok je za aktivnosti 3.1.12. i 3.1.14. navelo da ih je neophodno brisati, a za aktivnosti 3.1.9. i 3.1.10. potrebno je da Vlada Republike Srbije donese konačnu odluku u vezi sa zdravstvenim medijatorkama.

Zaključak: Potrebno je određen broj aktivnosti, koje je Ministarstvo zdravlja predložilo, planirati i u drugom po redu Akcionom planu, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu sa Zakonom i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima. Po potrebi, u naredni plan uvrstiti i druge aktivnosti u skladu sa navedenom merom.

Za realizaciju ove mere planirano je ukupno 12 aktivnosti i to:

3.2.1. Sprovođenje sveobuhvatne analize potreba i aspiracija ugroženih grupa žena – Romkinja, starijih žena, žena sa invaliditetom, samohranih majki, žena na selu, izbeglih i raseljenih žena;

3.2.2. Unapređenje sistema prikupljanja podataka u oblasti socijalne zaštite na način da se prikupljaju podaci o broju žena i muškaraca bez ličnih prihoda uz procenu neophodnih finansijskih sredstava potrebnih za obezbeđivanje minimalnog prihoda;

3.2.3. Mapiranje potreba žena i muškaraca iz osetljivih grupa koji nemaju pristup, a imaju potrebu za različitim vrstama usluga;

3.2.4. Izrada programa i definisanje mera za unapređenje materijalnog položaja jedno roditeljskih porodica;

3.2.5. Izmene zakona, koji se odnosi na alimentacioni fond;

3.2.6. Izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom radi izjednačavanja preduzetnika i preduzetnica poljoprivrednim osiguranicima i ženama koje obavljaju privremeno povremene poslove u ostvarivanju prava na porodiljsko i roditeljsko odsustvo;

3.2.7. Analiza za procenu potreba za unapređenjem materijalnih i ljudskih kapaciteta ustanova socijalne zaštite za smeštaj (rezidencijalnog tipa) dece i mladih i pružaoca lokalnih usluga;

3.2.8. Kontinuirano sprovođenje kampanja o preraspodeli odgovornosti između žena i muškaraca u ekonomiji staranja;

3.2.9. Raspisivanje konkursa za izradu posebno akreditovanog programa obuke radi organizovanja obuka za žene iz društveno osetljivih grupa o socioekonomskim pravima;

3.2.10. Kreiranje programa obuka za žene iz društveno osetljivih grupa o socioekonomskim pravima;

3.2.11. Izrada programa i definisanje mera protiv diskriminacije osoba/žena iz višestruko diskriminisanih grupa u ustanovama socijalne zaštite rezidencijalnog tipa;

3.2.12. Izrada programa podsticaja za JLS radi razvoja i uspostavljanja usluga za ugrožene grupe žena Romkinja, starijih žena, žena sa invaliditetom, samohranih majki, žena na selu, izbeglih i raseljenih žena, lica pogođenih energetskim siromaštvom.

Rezultat: MRZBSP je dostavilo prilog u novembru 2023. godine u kome se navodi da aktivnost 3.2.1., 3.2.9. i 3.2.10. i 3.2.11. nisu realizovane. Takođe, MRZBSP je izvestilo da je u okviru aktivnost 3.2.3. Sektor za osobe sa invaliditetom odobrio tri projekta u 2023. godini i nastaviće sa pružanjem podrške i u 2024. i 2025. godini ženama i muškarcima iz osetljivih grupa koji nemaju pristup, a imaju potrebu za različitim vrstama usluga. Međutim, MRZBSP u svom dopisu od 27. februara 2024. godine izvestilo da je aktivnost 3.2.1. realizovana, dok je za aktivnost 3.2.8. navelo da će Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu u 2024 godini realizovati stručni skup u sistemu socijalne zaštite u AP Vojvodini sa navedenom temom.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju nije dostavilo podatke u izveštajnom periodu u vezi sa realizacijom aktivnosti 3.2.5, 3.2.6. i 3.2.7, međutim tokom davanja mišljenja na Predlog akcionog plana navedeno Ministarstvo je izvestilo da aktivnosti 3.2.5. i 3.2.7. nisu realizovane budući da Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju nije nadležno za realizaciju ove aktivnosti. Takođe, u svom mišljenju su naveli da je aktivnosti 3.2.6 u celosti realizovana.

Zaključak: Nakon dostavljanja mišljenja MRZBSP i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju u periodu od 4. do 17. aprila 2024. godine, izvršiti konkretizaciju aktivnosti koje treba planirati u okviru drugog po redu Akcionog plana ili u isti uvrstiti i nove aktivnosti, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Poseban cilj 4: Uspostavljen celovit i funkcionalan sistem za kreiranje i sprovođenje rodno odgovornih javnih politika i budžeta – nastaviti sa realizacijom planiranih mera do dostizanja ovog posebnog cilja.

Mera 4.1: Unapređeni kapaciteti, institucionalni i normativni okvir koji oblikuju ambijent u kome se unapređuje rodna ravnopravnost sa akcentom na institucionalne mehanizme rodne ravnopravnosti kao deo celovitog i funkcionalnog sistema i mehanizama za kreiranje rodno odgovornih javnih politika. Za realizaciju ove mere planirano je ukupno sedam aktivnosti, i to:

4.1.1. Izmena normativnog okvira koji se odnosi na mehanizme za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti (npr. odluke i drugi odgovarajući propisi kojima se regulišu mehanizmi za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti);

4.1.2. Podrška konstituisanju mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti;

4.1.3. Priprema instruktivnih materijala i pomoćnih alata za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti u delu koji se odnosi na rad i obaveze mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoima;

4.1.4. Izmene i dopune sadržaja programa redovnih godišnjih obuka zaposlenih u organima javne vlasti u cilju uključivanja normi rodne ravnopravnosti i antidiskriminacionog zakonodavstva, posebno prava ranjivih i višestruko diskriminisanih grupa;

4.1.5. Organizovanje obuke za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima javne vlasti na svim nivoima, za članove/ce mehanizama za rodnu ravnopravnost, o rodnoj ravnopravnosti, obavezama i posebno pravima višestruko diskriminisanih i ranjivih grupa;

4.1.6. Organizovanje javnih kampanja za promovisanje rodne ravnopravnosti i obeležavanje praznika i važnih datuma u istoriji ženskog pokreta i datuma značajnih za rodnu ravnopravnost u RS;

4.1.7. Organizovanje javnih događaja, tribina, konferencija, debata o rodnoj ravnopravnosti, ulozi i obavezama institucija nadležnih za rodnu ravnopravnost, rodnim stereotipima i predrasudama i značaju njihovog prevazilaženja za razvoj društva i svakodnevnog života građanki i građana u RS, a povodom obeležavanja praznika i datuma značajnih za rodnu ravnopravnost u RS.

Rezultat: Na osnovu izveštaja resornog Ministarstva, sve aktivnosti u okviru mere 4.1. su realizovane.

Zaključak: Potrebno je osmisliti i planirati nove aktivnosti u okviru mere 4.1. u okviru drugog po redu Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom o ministarstvima i preporukama Državno revizorske institucije i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

4.2.1. Procena potreba za povećanjem broja zaposlenih u Odeljenju za Ciljeve održivog razvoja, socioekonomske indikatore i pravosudnu statistiku.

Rezultat: Na osnovu priloga RZS-a postoji Grupa za pravosudnu i rodnu statistiku koja broji tri zaposlena i sistematizacijom nije predviđeno da svaka statistička u svom izveštaju u pitanju je oblast koja ima osobu koja je zadužena za rodnu statistiku. Takođe, kako je RZS naveo, za traženo odobrenje za novo zapošljavanje 10 lica u Odeljenju za ciljeve održivog razvoja (što bi ukupno činilo 18 zaposlenih lica), nije dobijen odgovor i saglasnost od strane Ministarstva finansija. Stoga, navedena aktivnost nije realizovana.

Zaključak: Navedena mera je obesmišljena svođenjem samo na ovu jednu aktivnost. Potrebno je osmisliti i planirati ovu aktivnost u okviru drugog po redu Akcionog plana, ali i druge aktivnosti iz kojih se vidi potreba za novim zapošljavanjem u okviru RZS-a.

Mera 4.3. Kontinuirana i pojačana primena rodno odgovornog budžetiranja (u daljem tekstu: ROB) na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou u postupku planiranja i izvršenja budžeta, institucionalizacija ROB-a u budžetskom sistemu RS, i povećanje ulaganja u rodnu ravnopravnost. Za realizaciju ove mere planirane su ukupno ukupno pet aktivnosti, i to:

4.3.1. Jačanje kapaciteta institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u vezi sa ROB-om, a posebno za pripremu izveštaja o napretku i učinku ROB (organizovanje obuka, priprema uputstva tehnička podrška);

4.3.2. Aktivnosti na jačanju uloge parlamenata i OCD u praćenju izvršenja ROB-a, kao i na povećanju transparentnosti ulaganja u rodnu ravnopravnost i promociju primera dobre prakse;

4.3.3. Unapređenje postojećih i izrada novih uputstava za primenu ROB-a u postupku planiranja, sprovođenja i izveštavanja o budžetu na republičkom i pokrajinskom nivou i nivou JLS;

4.3.4. Organizovanje godišnje konferencije o primeni ROB-a na svim nivoima;

4.3.5. Organizovanje stručnih i drugih javnih skupova, konferencija, sastanaka za povećanje i širenje praktičnih i teorijskih znanja o ROB-u među stručnjakinjama i stručnjacima za javne i rodne politike u akademskoj zajednici i na univerzitetima.

Rezultat: Prve tri aktivnosti nisu realizovane jer resorno Ministarstvo ne može biti nosilac ovih aktivnosti, budući da su iste iz nadležnosti Ministarstva finansija, koje u saradnji sa KTRR i Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju rukovodi projektom koji se odnosi na ROB, uz podršku UN Women. Četvrta i peta aktivnost su realizovane.

Zaključak: Potrebno je preformulisati aktivnosti u okviru drugog po redu Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu sa Zakonom o ministarstvima i preporukama Državno revizorske institucije i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

Mera 4.4. Unapređeni kapaciteti za kreiranje rodno odgovornih resornih javnih politika, analizu i praćenje efekata javnih politika na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Za realizaciju ove mere planirane su ukupno četiri aktivnosti, i to:

4.4.1. Utvrditi bazne vrednosti za indikatore praćenja javnih politika;

4.4.2. Identifikacija sektorskih rodnih analiza koje su urađene u periodu od tri godine pre usvajanja Strategije za rodnu ravnopravnost od strane institucija ili na njihov zahtev;

4.4.3. Izrada programa obuke za izradu rodnih analiza;

4.4.4. Sprovođenje programa obuke za izradu rodnih analiza.

Rezultat: Na osnovu izveštaja resornog Ministarstva sve aktivnosti u okviru mere 4.4. su realizovane.

Zaključak: Potrebno je osmisliti i planirati nove aktivnosti u okviru drugog po redu Akcionog plana, pri čemu treba planirati nosioce i partnere za realizaciju ovih aktivnosti u skladu za Zakonom i potrebnim i realnim kadrovskim i finansijskim resursima.

––––––––

4 Priručnik za analizu efekata javnih politika i propisa, Beograd, april 2020, dostupno na: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Update-0921-Prirucnik-za-analizu-efekata-javnih-politika-i-propisa-FINAL-FINAL-290720-Objavljeno.pdf

3.1.3. Analiza realizacije planiranih budžetskih sredstava:

Prilikom izrade Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu izvršena je procena, ali ne i blagovremeno i pouzdano planiranje potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju posebnih ciljeva, mera i aktivnosti. Procena neophodnih sredstava vršena je po izvorima sredstava, najpre iz budžeta Republike Srbije, kao i izvora iz donatorskih sredstava koje su predložili nosioci mera i aktivnost u Akcionom planu za 2022. i 2023. godinu, a u obrazloženju je navedeno da će se u narednom periodu bliže definisati okvir potrebnih finansijskih sredstava, što je bilo predmet ozbiljne analize i kritike od strane ovlašćenog državnog revizora, koji je u svom Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji resornom Ministarstvu preporučio da, „prilikom donošenja Akcionog plana, obezbedi procenu finansijskih sredstava, potrebnih za realizaciju svake od mera i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezbeđuju, programsku aktivnost ili projekat u programskom budžetu u okviru kog se obezbeđuju sredstva za njeno finansiranje.”5

Naime, Akcionim planom za 2022. i 2023. godinu bilo je predviđeno da sredstva za predmetni akcioni plan budu obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 110/21) u okviru razdela nadležnih ministarstava ili drugih državnih organa, koji su nosioci pojedinačnih aktivnosti. Ukupna sredstva po navedenim programima obuhvatala su i sredstva za realizaciju pojedinačnih aktivnosti iz ovog akcionog plana, po posebnim ciljevima, i to:

1) Za posebni cilj 1 – Smanjen rodni jaz u ekonomiji, nauci i obrazovanju kao preduslov i podsticaj socioekonomskog razvoja društva u razdelima: Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja:

*Razdeo 26 – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru planiranih sredstava za:

‒ Program 0201 – Razvoj nauke i tehnologije, Funkcija 140 – Osnovno istraživanje, Programska aktivnost 0013 – Podrška radu Fonda za nauku – u iznosu od 5.900.000,00 dinara u 2022. godini,

‒ Program 0201 – Razvoj nauke i tehnologije, Funkcija 140 – Osnovno istraživanje, Programska aktivnost 0001 – Podrška realizaciji opšteg interesa u naučno istraživačkoj delatnosti – u iznosu od 12.000.000,00 dinara u 2023. godini,

‒ Program 0201 – Razvoj nauke i tehnologije, Funkcija 140 – Osnovno istraživanje, Programska aktivnost 0011 – Podrška radu Naučno-tehnološkog parka Beograd – u iznosu od 2.000.000,00 dinara u 2023. godini,

‒ Program 0201 – Razvoj nauke i tehnologije, Funkcija 140 – Osnovno istraživanje, Programska aktivnost 0006 – Podrška radu Centara za promociju nauke – u iznosu od 500.000,00 dinara u 2022. godini,

‒ Program 2001 – Uređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema, Funkcija 980 – Obrazovanje neklasifikovano na drugom mestu, Programska aktivnost 0012 – Povećanje dostupnosti obrazovanja i vaspitanja, prevencija osipanja i diskriminacije – u iznosu od 2.600.000,00 dinara u 2022. godini,

‒ Program 2001 – Uređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema, Funkcija 980 – Obrazovanje neklasifikovano na drugom mestu, Programska aktivnost 0006 – Stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih – u iznosu od 4.500.000,00 dinara u 2022. godini,

‒ Program 2001 – Uređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema, Funkcija 980 – Obrazovanje neklasifikovano na drugom mestu, Programska aktivnost 0005 – Razvoj programa udžbenika – u iznosu od 14.000.000,00 dinara u 2022. godini i 17.700.000,00 dinara u 2023. godini,

‒ Program 2001 – Uređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema, Funkcija 980 – Obrazovanje neklasifikovano na drugom mestu, Programska aktivnost 0007 – Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju – u iznosu od 30.797.000,00 dinara u 2022. godini i 680.000,00 dinara u 2023. godini;

* Razdeo 33 – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u okviru planiranih sredstava za Program 1001 – Unapređenje i zaštita ljudskih prava i sloboda, Funkcija 110 – Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, Programska aktivnost 0005 – Stvaranje uslova za politiku jednakih mogućnosti – redovna sredstva u okviru limita.

2) Za posebni cilj 2 – Obezbeđene jednake mogućnosti za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava kao pretpostavka razvoja i bezbednosti društva u razdelima Ministarstva pravde,

Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva odbrane i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

* Razdeo 23 – Ministarstvo pravde u okviru planiranih sredstava za Program 1602 – Uređenje i upravljanje u sistemu pravosuđa, Funkcija 360 – Javni red i bezbednost neklasifikovan na drugom mestu, Programska aktivnost 0010 – Administracija i upravljanje – redovna sredstva u okviru limita;

* Razdeo 19 – Ministarstvo odbrane za Program 1703 – Operacije i funkcionisanje MO i VS, Funkcija 210 – Vojna odbrana, Programska aktivnost 0001 – Funkcionisanje MO i VS – u iznosu od 1.975.000,00 dinara u 2022. godini;

* Razdeo 23.3 – Pravosudna akademija za Program 1602 – Uređenje i upravljanje u sistemu pravosuđa, Funkcija 360 – Javni red i bezbednost neklasifikovan na drugom mestu, Programska aktivnost 0009 – Stručno usavršavanje za buduće i postojeće nosioce pravosudne funkcije – redovna sredstva u okviru limita.

3) Za posebni cilj 3 – Uspostavljena pristupačna i sveobuhvatna zdravstvena zaštita i obezbeđena socijalna sigurnost u razdelima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju:

* Razdeo 30 – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u okviru planiranih sredstava za Program 0803 – Aktivna politika zapošljavanja, Funkcija 412 – Opšti poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost 0005 – Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom putem Nacionalne službe za zapošljavanje – redovna sredstva u okviru limita;

* Razdeo 27 – Ministarstvo zdravlja u okviru planiranih sredstava za Program 1801 – Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Funkcija 760 – Zdravstvo neklasifikovano na drugom mestu, Programska aktivnost 0001 – Uređenje zdravstvenog sistema – redovna sredstva u okviru limita;

* Razdeo 34 – Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju za Program 0903 – Porodično-pravna zaštita građana, Funkcija 040 – Porodica i deca, Programska aktivnost 0008 – Podrška smanjenju negativne migracije mladih – redovna sredstva u okviru limita.

4) Za posebni cilj 4 – Uspostavljen celovit i funkcionalni sistem kreiranja i sprovođenja rodno odgovornih javnih politika i budžeta u razdelima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Republičkog zavoda za statistiku:

* Razdeo 39 – Republički zavod za statistiku za Program 0611 – Izrada rezultata zvanične statistike, Funkcija 130 – Opšte usluge, Programska aktivnost 0001 – Demografija i društvene statistike – u iznosu od 4.700.000,00 dinara u 2022. godini.

Prilikom izrade i usvajanja Akcionog plana u 2022. godini sredstva su bila obezbeđena u ukupnom iznosu od 64.972.000,00 dinara, a u 2023. godini u iznosu od 32.380.000,00 dinara, u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije. Ukupno za ceo period važenja ovog Akcionog plana u 2022. i 2023. godini trebalo je da bude obezbeđeno i da se budžetiraju sve planirane aktivnosti u iznosu 97.352.000,00 dinara.

Za pojedine aktivnosti predviđeno je finansiranje iz sredstava donatora, ali prilično nejasno i neodređeno, osim kada su u pitanju mere 1.3. i 4.3. koje su trebalo da se u potpunosti finansiraju iz donatorskih izvora, u skladu sa odredbama člana 58, stav 1. tačka 4), alineja 3. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 8/19).

Podsećamo da se u Akcionom planu za 2022. i 2023. godinu u svim aktivnostima u kojima je navedeno da se finansiraju u okviru programa koji se realizuju iz sredstva obezbeđenih u budžetu, radi se o redovnom radu državnih službenika i nameštenika u okviru svojih propisanih aktivnosti, bilo da se radi o njihovom učešću u radnim grupama ili o pojedinačnom radu na praćenju sprovođenja propisa ili izradi određenih analiza, izveštaja, prikupljanju podataka i slično i ne zahtevaju posebno budžetiranje, odnosno o redovnim platama i naknadama zaposlenih i radno angažovanih lica, a ne o stvarnim troškovima potrebnim za istraživanja, dubinske analize, organizaciju konferencija, okruglih stolova, vođenje kampanja, organizaciju i realizaciju obuka, putnih troškova i sl.

Shodno navedenom, Akcioni plan za 2022. i 2023. godinu nije bio realno budžetiran, a pogotovo su nedostajala značajnija budžetska sredstva za korekciju postojećeg jaza među polovima u zapošljavanju i platnog jaza, kao i sredstava za samozapošljavanje žena i razvoj preduzetništva, za finansijske podsticaje za žene u oblasti inovatorstva, za ekonomsko osamostaljivanje i osnaživanje žena koje su pretrpele nasilje, njihovo stambeno zbrinjavanje i sl.

––––––––

5 Videti opširnije: Državna revizorska institucija, Izveštaj o reviziji svrshodnosti polovanja Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji, broj 400-489/2023-04/25, Beograd, 4. decembar 2023. godine. Dostupno na internet stranici resornog Ministarstva: https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/izvestaji/Izvestaj-o-reviziji-svrsishodnosti-Uspostavljanje-rodno-odgovornog-budzetiranja-u-Republici-Srbiji.pdf, str. 2.

3.1.4. Izazovi, kriterijumi uspešnosti i dobre prakse

Prilikom izrade Strategije rodne ravnopravnosti za period 2021. do 2030. godine od strane ekspertskog tima angažovanog od strane UN Women, kao pokazatelj ostvarenosti opšteg cilja naveden je Indeks rodne ravnopravnosti (indeksni poeni). Kao izvor provere za ovaj pokazatelj naveden je Indeks rodne ravnopravnosti. U pitanju je periodično istraživanje, koje se objavljuje svake treće godine o strane RZS). Indeks rodne ravnopravnosti za 2023. godinu još uvek nije objavljen. Međutim, treba ukazati da ovaj pokazatelj svakako nije dobro određen, a s obzirom da je za ciljanu vrednost u 2023. godini navedeno „Indeks rodne ravnopravnosti”, što nije vrednost, već izvor verifikacije. Ovo znači da čak i da je Indeks rodne ravnopravnosti objavljen, ne bi bilo moguće oceniti da li je ostvarena ciljana vrednost.

Imajući u vidu dostupne podatke o realizaciji planiranih aktivnosti, a u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, vrednovanje postignutih ciljeva i sagledavanje načina na koji je javna politika sprovedena trebalo bi da se proceni: relevantnost (značaj); delotvornost (efektivnost); efikasnost i održivost javne politike. Međutim, zbog razloga koji su objašnjeni na početku ove analize, a prevashodno zbog veoma kratkog vremena sprovođenja Strategije, samo na osnovu dvogodišnjeg perioda realizacije prvog Akcionog plana, tokom 2022‒2023. godine, nije moguće izraditi sveobuhvatnu ex-post analizu ostvarenosti ciljeva i sprovedenosti svih planiranih mera u Strategiji.

Evidentno da je najmanji napredak ostvaren po pitanju Posebnog cilja broj 1, dok je najveći napredak ostvaren kod Posebnog cilja 2. i 4. To su okolnosti koje treba imati u vidu prilikom izrade drugog po redu Akcionog plana.

Po pitanju relevantnosti, može se zaključiti da su izazovi i teškoće koji su navedeni u opisu stanja u Strategiji za rodnu ravnopravnost, u određenoj meri adekvatno targetirani kroz planirane i realizovane aktivnosti. Međutim, treba imati u vidu da mnoge planirane aktivnosti nisu realizovane, a razlozi za to su različiti, između ostalog, nedostatak ljudskih i finansijskih resursa, neprioritetizacija pitanja rodne ravnopravnosti, nerazumevanje uloge pojedinih državnih organa u realizaciji aktivnosti i slično. Pored toga, treba imati u vidu da još uvek nisu dostupni svi podaci o sprovođenju Akcionog plana u 2023. godini, a može se očekivati da su određene aktivnosti započete ili završene (o čemu će resorno Ministarstvo imati više saznanja nakon redovnog perioda izveštavanja i rodne analize u januaru 2024. godine).

U odnosu na delotvornost (efektivnost) sprovedene javne politike treba odgovoriti na pitanja da li postavljene mere i aktivnosti doprinose postizanju ciljeva javne politike i da li je moguće meriti promene. Iako je još uvek rano za adekvatnu procenu delotvornosti ovog Akcionog plana, može se ukazati da je merenje promene otežano, posebno u vezi sa pojedinim pokazateljima opšteg i posebnih ciljeva, kao i pokazatelja mera. Na primer, vrednosti pokazatelja postavljene su u odnosu na referentna i relevantna istraživanja koja su periodičnog karaktera, pa nije moguće na godišnjem nivou pratiti napredak. Takav je slučaj sa „Indeksom rodne ravnopravnosti”, koji se objavljuje svake tri godine, kao i sa istraživanjem „Žene i muškarci u Srbiji” i drugim istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku koja su periodičnog karaktera.

Poseban izazov predstavlja okolnost da za mnoge pokazatelje nisu utvrđene početne vrednosti i/ili ciljne vrednosti.

Pored toga, broj pokazatelja kod nekih mera je preveliki, na primer, kod mere 3.2. je postavljeno devet pokazatelja, a planirano je 12 aktivnosti.

Takođe, nelogično je da ima određenih mera za koje ima više pokazatelja nego aktivnosti, kakav je npr. slučaj sa merom 2.2. ili sa merom 4.2. koja ima pet pokazatelja i samo jednu aktivnost.

I na kraju, treba napomenuti da određene aktivnosti koje su planirane ne korespondiraju sa postavljenim pokazateljima, odnosno, da realizacija aktivnosti nije u vezi sa pokazateljima. Sve ovo predstavlja izazove na koje bi trebalo naći bolja rešenja i ispraviti nedostatke u sledećem akcionom planu.

Kada je u pitanju efikasnost u sprovođenju javne politike, potrebno je meriti odnos postignutih rezultata i uloženih resursa, kao i ekonomičnosti u trošenju resursa za postizanje rezultata javne politike. Efikasnost Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu je veoma teško utvrditi. Naime u Akcionom planu je navedeno da su za 2022. godinu obezbeđena sredstva u ukupnom iznosu od 64.972.000,00 dinara, a u 2023. godini je planiran iznos od 32.380.000,00 dinara, u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije. Ukupno za ceo period važenja akcionog plana – 97.352.000,00 dinara.

Prema dostavljenim podacima u 2022. godini utrošeno je 18.500.000,00 dinara, što čini samo 28,5% utrošenih sredstva iz budžeta za realizaciju aktivnosti, pri čemu je nejasno koji su razlozi za nisku realizaciju sredstava koja su namenjena sprovođenju aktivnosti iz ovog akcionog plana. Podaci o utrošenim sredstvima u 2023. godini su poražavajući, budući da je utrošeno 3.817.000,00 dinara, što čini svega 11,79%. Prilikom procene efikasnosti, treba imati u vidu kompleksnost Strategije za rodnu ravnopravnost, sistemsku i dugoročnu prirodu potrebnih intervencija, zbog čega je i planirana do 2030. godine. To znači da ni efikasno ulaganje u resurse ne mora nužno da odmah dovede do delotvornih i efektivnih intervencija, već će neke intervencije moći da se procene tek nakon proteka određenog vremena.

I na kraju, imajući u vidu da se održivost odnosi na merenje dugoročnih efekata javne politike, odnosno, procenu uticaja Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu, nakon isteka trajanja tog dokumenta javne politike. S obzirom na tako kompleksan kriterijum, nije moguće meriti dugoročne efekte istog, niti Strategije čiji je period trajanja u periodu od 2021. do 2030. godine.

Kako je navedeno u izveštaju o sprovođenju Akcionog plana za 2022. godinu, resorno Ministarstvo je u decembru 2022. godine uputilo svim nadležnim organima dopise u kojima se tražilo dostavljanje podataka o realizovanim aktivnostima iz Akcionog plana za primenu Strategije za rodnu ravnopravnost u 2022. godini. Imajući u vidu da nosioci aktivnosti nisu blagovremeno dostavili svoje priloge, resorno Ministarstvo uputilo je urgencije tokom januara, aprila i juna 2023. godine, zbog čega se kasnilo sa izradom i objavljivanjem izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za 2022. godinu. Na kraju je osam nosilaca aktivnosti dostavilo priloge, a Ministarstvo zdravlja to nije učinilo, ni posle više urgencija. Slična situacija odnosi se i na izveštajni period za 2023. godinu, imajući u vidu da organi, poput Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ministarstva za brigu o porodicu i demografiju nisu dostavili svoje priloge i nakon upućenog zahteva dopisom od strane resornog Ministarstva i dve urgencije, tokom februara i marta 2024. godine.

Sredstva za realizaciju aktivnosti predviđenih Akcionim planom u 2022. godini obezbeđena su u ukupnom iznosu od 64.972.000,00 dinara. Prema dostavljenim podacima utrošeno je 18.500.000,00 dinara, što čini samo 28,5% utrošenih sredstva iz budžeta za realizaciju aktivnosti u 2022. godini. Nejasno je zašto je ovoliko niska realizacija sredstava koja su namenjena sprovođenju aktivnosti iz ovog Akcionog plana u 2022. godini, a tokom razgovora sa članovima Radne grupe, kao jedna od teškoća u ovom smislu, navedeno je da Ministarstvo finansija ne daje odobrenja za trošenje sredstava, čak ni u slučajevima kada je novac za planirane aktivnosti već obezbeđen u budžetu određenog državnog organa.

U Akcionom planu za 2022. i 2023. godinu navedeno je da će se za 2023. godinu planirati sredstva u iznosu od 32.380.000,00 dinara, u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike Srbije, odnosno ukupan iznos za ceo period važenja ovog akcionog plana je 97.352.000,00 dinara. Međutim, podaci o utrošenim sredstvima u 2023. godini prema izveštajima organa ukazuju da je tokom 2023. godine utrošeno svega 3.817.000,00 dinara, što čini svega 11,79%. Imajući u vidu da pojedini organi nisu dostavili svoje izveštaje o realizaciji aktivnosti tokom 2023. godine nije moguće utvrditi koji je stvarni učinak utrošenih sredstva, kao ni tačan broj realizovanih aktivnosti.

Treba ukazati i da je za pojedine aktivnosti iz Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu planirano finansiranje iz donatorskih sredstava. To znači da je realizacija aktivnosti bila uslovljena raspoloživim donatorskim sredstvima, kakav je slučaj sa merama 1.3. i 4.3. koje se u potpunosti finansiraju iz donatorskih sredstava, ali podaci dostavljeni od strane KTRR i drugih tela i organa nisu sadržali nominalne iznose utrošenih donatorskih sredstava za sprovođenje pomenutih mera.

Za 2022. godinu planirano je 55 aktivnosti. Od toga je realizovano 25 (44%), u toku je realizacija 10 aktivnosti (18%), nije započeto sa realizacijom pet aktivnosti (14%), a za 13 aktivnosti nisu dostavljeni podaci (24%). Za 2023. godinu planirano je 52 aktivnosti, a prema dostupnim podacima realizovano je u 2023. godini 25 aktivnost (48,08%), 24 aktivnosti nije realizovano/ili su u toku (46,15%), a za tri aktivnosti nisu dostavljeni podaci (5,77%), tokom celog perioda trajanja Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu. Budući da godišnji izveštaji o realizaciji aktivnosti za 2023. godini nisu dostavili svi nosioci i partneri još uvek se sa sigurnošću ne može zaključiti koliko je aktivnosti ukupno realizovano sa tačno utrošenim finansijskim sredstvima, navedeni podaci biće dostupni tek nakon dostavljanja podataka resornom Ministarstvu, i kada bude sačinjen Izveštaj o realizaciji aktivnosti u 2023. godini i unet u JIS.

U ovoj ex-post analizi naznačene su aktivnosti za koje postoje saznanja o statusu realizacije, koja su dobijena u fokus grupama neposredno od članova Radne grupe, popunjenih upitnika ili od nadležnih organa koji su kao nosioci aktivnosti u 2023. godini, a koji su dostavili svoje izveštaje. Međutim, neophodno je ukazati na to da je za obe godine planiran veliki broj aktivnosti, od kojih su neke kontinuiranog karaktera, a za neke je potrebno stvoriti preduslove, dok realizacija pojedinih aktivnosti zavisi od međusobne saradnje različitih aktera, te je u njihovu realizaciju u narednom periodu potrebno da se aktivnije uključi Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade.

Na osnovu izveštaja i navoda članova Radne grupe zapaža se nedostatak saradnje među institucijama i partnerskim organizacijama koje su odgovorne za realizaciju aktivnosti. Naime, sprovođenju pojedinih mera i aktivnosti se ne pristupa na način da institucija odgovorna za realizaciju mere ili organ koji sprovodi aktivnost okuplja i koordinira sve partnere u sprovođenju aktivnosti radi planiranja i realizacije istih. Ovo je ujedno i prostor za unapređenje rada u procesu realizacije aktivnosti u okviru narednog akcionog plana.

U izveštaju o realizaciji Akcionog plana za 2022. godinu, navedeni su razlozi za odstupanja u realizaciji pojedinih aktivnosti u odnosu na planirane rokove, a koji se uglavnom odnose na: nedostatak ljudskih i finansijskih kapaciteta, nizak nivo prioritizacije aktivnosti, nedovoljno precizno određen sistem nosilaca i partnera u realizaciji aktivnosti i njihovu neusklađenost sa Zakonom o ministarstvima itd. što se odnosi i na realizaciju aktivnosti u 2023. godini. Takođe, u pogledu kvaliteta prikupljenih podataka, ukazano je i na nedovoljno precizno određene pokazatelje učinka, početnih i ciljanih vrednosti, kao i izvora verifikacije.

Ispunjenje mera koje se odnose na unapređenje rodno odgovornih resornih javnih politika zavise od aktivnosti svih resora i uključivanja rodne ravnopravnosti u mere i aktivnosti planirane u javnim politikama. Doslednije usklađivanje drugih strategijskih dokumenata sa ovom strategijom i narednim akcionim planom bi omogućilo bolje planiranje i veću efektivnost i ove javne politike u oblasti rodne ravnopravnosti.

Što se tiče primera dobre prakse, Ministarstvo pravde je izvestilo da je uspostavilo Operativni tim koji je zadužen za pitanja rodne ravnopravnosti, Ministarstvo odbrane Kancelariju za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je obrazovalo Grupu za unapređenje rodne ravnopravnosti i jačanje uloge osetljivih društvenih grupa u sistemu zaštite životne sredine, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je formiralo Radnu grupu za rodno odgovorno budžetiranje, sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

3.1.5. Rezultati sprovođenja aktivnosti u 2024. godini

Imajući u vidu napred navedene razloge za preimenovanje dvogodišnjeg akcionog plana u jednogodišnji Akcioni plan za 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, resorno Ministarstvo napominje da su u 2024. godini iz njegove nadležnosti sprovedene sledeće aktivnosti:

U okviru Mere 1.2: Prepoznavanje, vrednovanje i redistribucija neplaćenog kućnog rada i povećanje raspoloživog vremena za plaćeni rad, lični razvoj i slobodno vreme, u vezi nekadašnje aktivnosti 1.2.1. izrađen je i donet Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada od strane resornog Ministarstva, 8. marta 2024. godine, koji je i objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 18/24. S obzirom na sadržaj navedene mere, za 2025. godinu planirana je aktivnost resornog Ministarstva koja glasi: 1.2.1. Promocija u javnosti sadržaja Pravilnika o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada.

U okviru Mere 1.3. Smanjenje platnog jaza između žena i muškaraca na tržištu rada u svim sektorima i povećanje učešća žena u visoko plaćenim poslovima, kada je u pitanju nekadašnja aktivnost 1.3.1. Realizacija obuka za poslodavce o izradi planova i programa za ostvarenje i unapređenje rodne ravnopravnosti – ova aktivnost je realizovana u 2024. godini od strane resornog Ministarstva i obuhvatila je 161 poslodavca, ali je, s obzirom na navedeni obuhvat poslodavaca, procenjeno da ovu aktivnost treba planirati i u 2025. godini, što je i učinjeno.

U okviru Mere 1.5. Uspostavljanje sistemske podrške za podsticanje učešća žena u društvenim i tehnološkim inovacijama i povećanju koristi od inovacione delatnosti nekadašnja aktivnost 1.5.1. Rodna analiza programa Fonda za inovacionu delatnost je realizovana u 2024. godini.

U okviru Mere 2.3. Unapređena bezbednost žena i devojčica u javnoj i privatnoj sferi kroz eliminaciju svih oblika nasilja, uključujući trgovinu ljudima, seksualne i druge oblike eksploatacije, posebno u vreme kriza i vanrednih situacija, nekadašnja aktivnost 2.3.4. Organizovanje javnih kampanja za promenu svesti i stavova javnosti o rodno zasnovanom nasilju prama ženama i nasilju u porodici, posebno iz društveno osetljivih grupa – ova aktivnost je realizovana u 2024. godini organizacijom tribina i međunarodne konferencije na ovu temu u organizaciji resornog Ministarstva i učešćem na više drugih skupova na ovu temu tokom novembra i decembra 2024. godine, a budući da je realizacija ove aktivnosti sadržana u okviru projektne saradnje resornog Ministarstva sa GIZ-om, ista je zadržana i u 2025. godini.

U okviru Mere 2.4. Jačanje kapaciteta, unapređivanje institucionalnog i normativnog okvira rodne ravnopravnosti u političkom životu i obezbeđivanje ravnopravnog učešća žena i muškaraca, posebno društveno osetljivih grupa u odlučivanju o javnim poslovima nekadašnje aktivnosti 2.4.2. Priprema i distribucija instruktivnih materijala i pomoćnih alata o rodnoj ravnopravnosti i 2.4.3. Organizovanje javnih događaja, info-sesija, tribina, konferencija, debata o rodnoj ravnopravnosti i rodnim stereotipima i predrasudama i značaju njihovog prevazilaženja za razvoj društva – obe aktivnosti su realizovane u 2024. godini, uz donatorsku podršku GIZ-a, organizovanjem međunarodnih i domaćih skupova, kao i organizacijom promotivnih aktivnosti i distribucijom promotivnog materijala. S obzirom na to, da se projekat „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” realizuje i u 2025. godini od strane MLJMPDD i MRZBSP i uz podršku GIZ-a, navedene dve aktivnosti su planirane za realizaciju i u 2025. godini.

U okviru Mere 4.1. Unapređeni kapaciteti, institucionalni i normativni okvir koji oblikuju ambijent u kome se unapređuje rodna ravnopravnost sa akcentom na institucionalne mehanizme rodne ravnopravnosti kao deo celovitog i funkcionalnog sistema i mehanizama za kreiranje rodno odgovornih javnih politika, nekadašnja aktivnost 4.1.2. Organizovanje javnih skupova i kampanja za promovisanje rodne ravnopravnosti i borbu protiv antirodnog diskursa; obeležavanje praznika i važnih datuma u istoriji ženskog pokreta i datuma značajnih za rodnu ravnopravnost je realizovana od strane resornog Ministarstva u 2024. godini, ali budući da je u pitanju kontinuirana aktivnost ista je planirana i za 2025. godinu. Takođe, nekadašnja aktivnost 4.1.6. Realizacija obuke za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave je realizovana organizacijom tri radionice u 2024. godini uz podršku UN Women, kojima je bilo obuhvaćno ukupno 90 lica zaduženih za rodnu ravnopravnost, ali je procenjeno da je potrebno realizovati obuke i u 2025. godini za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u ostalim organima i telima u državnim organima, APV i JLS koji nisu bili obuhvaćeni sličnim obukama, realizovanim u 2023. i 2024. godini. Nadalje, u okviru iste mere, ističemo da je nekadašnja aktivnost 4.1.8. Izrada softvera za obradu podataka o ostvarivanju i unapređivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji realizovana od strane resornog Ministarstva, uz podršku GIZ-a u 2024. godini.

U okviru mere 4.4. Unapređeni kapaciteti za kreiranje rodno odgovornih resornih javnih politika, analizu i praćenje efekata javnih politika na ostvarivanju rodne ravnopravnosti nekadašnja aktivnost 4.4.2. Izrada smernica za unapređenje rodne ravnopravnosti kod poslodavaca, kao partnera u sprovođenju dokumenta javnih politika i u socijalnom dijalogu je pre predviđenog roka realizovana, odnosno u 2024. godini (umesto u četvrtom kvartalu 2025. godine, kako je bilo planirano) od strane resornog Ministarstva i Fondacije Ane i Vlade Divac i stoga je brisana iz Akcionog plana za 2025. godinu.

3.2. Eh-ante analiza

3.2.1. Racionalizacija i optimizacija aktivnosti u Akcionom planu za 2025. godinu

Na osnovu saznanja proisteklih iz prethodne analize i na osnovu rada u fokus grupama, proizilazi zaključak da su veliki broj mera i aktivnosti i loša prioritizacija istih, prouzrokovali nizak nivo realizacije aktivnosti u 2022. i u 2023. godini i nedovoljno efikasno korišćenje planiranih budžetskih i donatorskih sredstava. Stoga, Radna grupa je predložila, a resorno Ministarstvo zauzelo stav da treba izvršiti racionalizaciju i optimizaciju planiranih aktivnosti, odnosno značajno smanjiti broj aktivnosti i svesti ih na realan optimum u odnosu na raspoložive kadrovske i finansijske resurse nosilaca aktivnosti i partnera.

3.2.2. Analiza konteksta za određivanje prioriteta u Akcionom planu za 2025. godinu

Republika Srbija ulaže značajne napore na putu ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja (Agenda 2030), usvajajući principe održivosti i smanjenja socijalne nepravde i ugrađujući odgovarajuće mere i aktivnosti u planska i strateška dokumenta. Ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je u proteklom trogodišnjem periodu svog postojanja organizovalo 55 društvenih dijaloga, sa više od 3.500 učesnika, sa temama koje su uključile svaki od 17 ciljeva održivog razvoja UN, a usvojen je normativni, strategijski i planski okvir u oblastima borbe protiv diskriminacije i zaštite osetljivih društvenih grupa i unapređenja rodne ravnopravnosti. Ključni ciljevi održivog razvoja su oni koji se odnose na iskorenjivanje siromaštva, kvalitetnije obrazovanje, jačanje položaja mladih, rodnu ravnopravnost, zdravu životnu sredinu, kao i unapređenje poštovanja ljudskih prava i vladavine prava, a Republiku Srbiju u realizaciji tih ciljeva aktivno podržavaju vlade Nemačke i Švajcarske. Budući da ostvarenju 17 ciljeva održivog razvoja prethodi saradnja vlada, privatnog sektora i civilnog društva, kako bi se svim građanima i građankama obezbedilo bolje životno okruženje, u narednom periodu ciljevi održivog razvoja treba da se integrišu u nacionalno planiranje i budžete, a posebno na lokalnom nivou, uz angažovanje lokalnih vlasti i obezbeđenje kapaciteta za implementaciju tih ciljeva od strane institucija izvršne vlasti i predstavničkih tela, kao i ostalih organa, privrednih subjekata, organizacija civilnog društva i medija, posebno prilikom izrade dugoročnih programa lokalnih razvoja u kojima mora biti integrisan cilj 5. iz Agende 2030, koji se odnosi na rodnu ravnopravnost.

Resorno Ministarstvo smatra da je socijalni položaj žena u našem društvu i dalje nezadovoljavajući i da se merama aktivne politike zapošljavanja, podrškom ženskom preduzetništvu i unapređivanjem socijalnog preduzetništva može pomoći u unapređenju njihovog položaja, a posebno ženama iz osetljivih društvenih grupa. Primera radi, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz publikacije Žene i muškarci u Srbiji iz 2024. godine, stopa zaposlenosti žena iznosi 43,2%, što je za 14,7 p.p. manje od stope zaposlenosti muškaraca (57,9%).6 Samozaposlenost je skoro trostruko veća kod muškaraca nego kod žena. U starosnoj kategoriji 15–64, 76,6% muškaraca i 23,4% žena je samostalno zaposleno. Stopa stanovništva van radne snage kod žena je za 15,7 p.p. veća u odnosu na istu stopu kod muškaraca (52,1% i 36,4% respektivno). Najveći rodni jaz beleži se u starosnoj kategoriji 55 i više godina (žene 78,9%, muškarci 64,1%).7 Platni jaz između žena i muškaraca za 2018. godinu iznosio je 8,8%, što znači da su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8%. Ovaj podatak svrstava Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi. Međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca. Učešće žena sa niskim zaradama u ukupnom broju zaposlenih žena (18,0%) malo je veće od učešća muškaraca sa niskim zaradama u ukupnom broju zaposlenih muškaraca (17,8%). Žene, u proseku, primaju penziju koja je 17% niža u odnosu na prosečnu penziju muškaraca.8 Takođe, samo 13,3% žena nalaze se na pozicijama predsednica opština ili gradonačelnica gradova, a 37% žena su odbornice u skupštinama opština i gradova. Podaci, dalje, pokazuju da na plaćenim poslovima, kako radnim danima, tako i vikendom, muškarci u Republici Srbiji skoro duplo više rade nego žene, a na drugoj strani, žene rade u domaćinstvu i u poljoprivredi, na neplaćenim poslovima, duže od muškaraca radnim danima i vikendom. Stoga je, resorno Ministarstvo u saradnji sa drugim organima izradilo i donelo 8. marta 2024. godine Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada („Službeni glasnik RS”, broj 18/24), koji je stupio na snagu 15. marta 2024. godine.

U Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2023. godinu se iznose globalne procene da se žene neće izjednačiti sa muškarcima još 131 godinu. Prema istom izvoru, koji prati stanje u 146 zemlje sveta, Republika Srbija je u oblasti rodne ravnopravnosti pala sa 19. na 23. mesto. Republika Srbija je i dalje najbolje rangirana kada je reč o učešću žena u političkom životu, gde zauzima 21. mesto. Međutim, po kriterijumu uključenosti žena u ekonomski život i njihovim ekonomskim šansama, pala je sa 54. na 77. mesto u svetu. Napredak je zabeležen u pristupu žena obrazovanju i po tom kriterijumu je na 37. mestu, a po kriterijumu zdravstvenih uslova i životnom veku, Republika Srbija je na 71. mestu u svetu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je Indeks rodne ravnopravnosti izračunala i 2018. i 2021. godine, kada je iznosio 55,8 poena, odnosno 58,0 poena, što je bio napredak u odnosu na 2015. godinu, kada je iznosio 52,4 poena. Kada pogledamo prosek EU za 2021. godinu, indeks je iznosio 68,0 poena, a za 2022. godinu 68,6 poena.

Prema podacima iz Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine ukazuju na to da je broj stanovnika Republike Srbije u opadanju, počevši od Popisa 1991. godine,9 tj. pokazuju da u Srbiji živi 3,4 miliona žena i 3,2 miliona muškaraca. U periodu 1996‒2022. godine, stopa prirodnog priraštaja je negativna za oba pola. Očekivano trajanje života za 2022. godinu za žene iznosi 78,1 godinu, a za muškarce 73,0 godine. Usled pandemije koronavirusa, zbog povećanog nivoa smrtnosti, u 2020. i 2021. godini došlo je do smanjenja očekivanog trajanja života kod oba pola, dok je u 2022. godini ponovo zabeležen porast, što predstavlja povratak na nivo pre pandemije. Stopa ukupnog fertiliteta je porasla sa 1,4, koliko je iznosila 2009. godine, na 1,6 u 2022. godini. Prema podacima RZS-a iz 2022. godine, 7,2% žena i 5,8% muškaraca nije posetilo lekara, a 5,1% žena i 4,5% muškaraca nije posetilo stomatologa, u poslednjih godinu dana, a imali su zdravstvenih problema. Glavni razlozi neodlaženja kod lekara su: lista čekanja (30,5% žena i 25,6% muškaraca), očekivanje da će se zdravstveno stanje stabilizovati (17,3% žena i 22,8% muškaraca) i finansijska nemogućnost da posete lekara (16,3% žena i 15,6% muškaraca). Glavni razlozi neodlaženja kod stomatologa su finansijska nemogućnost da posete stomatologa (37,5% žena i 32,9% muškaraca) i strah od stomatologa/ispitivanja/lečenja (11,3% žena i 20,0% muškaraca).10

Položaj žena na selu u Republici Srbiji je i dalje nezadovoljavajući i stoga je potrebno bolje mapiranje mera i aktivnosti koje bi doprinele unapređenju položaja žena iz ruralnih područja, kako u pogledu poboljšanja mera za njihovo zapošljavanje i somozapošljavanje, tako i u pogledu razvoja socijalnih, zdravstvenih, kulturnih usluga i unapređenja transportnih usluga na lokalnom nivou.

Učešće većeg broja žena i devojaka u oblasti inovacija i zaštite patenata od velikog je značaja za razvoj društva u Republici Srbiji. U vezi sa navedenim, resorno Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija je organizovalo je 25. novembra 2023. godine u Palati „Srbija” društveni dijalog pod nazivom „Uključivanje žena i devojaka u tehnološke i društvene inovacije – izazovi u razvoju institucionalnog okvira”. Nakon tog društvenog dijaloga svi učesnici iz navedenih organa, uspešne naučnice i inovatorke, žene iz biznisa i nevladinog sektora su se saglasili da će u okviru svojih redovnih aktivnosti i dalje doprinositi sistemskom i dugoročnom procesu jačanja učešća žena u programima kojima se podstiču tehnološke i društvene inovacije i time davati pun doprinos osnaživanju rodne perspektive.

U 2023. godini realizovana su tri društvena dijaloga na temu: „Kako do rodno senzitivnog jezika”, i to: 27. marta 2023. godine u Beogradu, 24. maja 2023. godine u Novom Pazaru i 21. juna 2023. godine u Novom Sadu. Nakon toga, Rešenjem Ustavnog suda broj 1Uz-85/2021 od 27. juna 2024. godine, obustavljeni su od izvršenja pojedinačni akti i radnje preduzete na osnovu odredaba navedenog zakona, do donošenja konačne odluke pomenutog suda u vezi sa ocenom ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Stoga je u tekstu Akcionog plana izostavljeno donošenje novih podzakonskih akata u vezi sa primenom pomenutog zakona i izbrisana aktivnost „1.8.3. Izmene i dopune Pravilnika o Listi stručnih, akademskih i naučnih naziva kojima su ovi nazivi izraženi u muškom i ženskom roduˮ.

Po sprovedenoj reviziji svrsishodnosti poslovanja na temu „Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji”, Državna revizorska institucija izradila je Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji” broj 400-489/2023-04/25 od 4. decembra 2023. godine, u kome se navodi da prilikom donošenja Akcionog plana, resorno Ministarstvo treba da obezbedi procenu finansijskih sredstava, potrebnih za realizaciju svake od mera i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezbeđuju, programsku aktivnost ili projekat u programskom budžetu u okviru koga se obezbeđuju sredstva za njeno finansiranje. Takođe, u pomenutom izveštaju date su i preporuke Ministarstvu finansija koje se odnose na uređenje Uputstva za izradu programskog budžeta za koje programske aktivnosti/projekte nije potrebno definisati rodno odgovorne ciljeve i indikatore. Zatim, da se Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja i Uputstvom za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja bliže definišu pojmovi resorne, odnosno sektorske rodne analize i da se definiše saradnja sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u oblasti izrade i objavljivanja izveštaja o učinku rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji.

U saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), resorno Ministarstvo organizovalo je 22. i 23. novembra 2023. godine u Aranđelovcu dvodnevni seminar za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima državne uprave, u okviru druge faze projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti” koji je podržan od strane Evropske unije. Seminar je okupio ukupno 28 lica zaduženih za rodnu ravnopravnost u organima državne uprave na republičkom nivou. Pored navedenog, tokom 2024. godine resorno Ministarstvo, u saradnji sa UN Women je realizovalo tri jednodnevne obuke u Beogradu, Nišu i Novom Sadu na kojima je osposobljeno još 90 lica zaduženih za rodnu ravnopravnost u organima javnih vlasti na nivou lokalnih samouprava u Republici Srbiji.

Povodom svetske kampanje „16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama”, resorno Ministarstvo u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju ‒ GIZ, a u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” pokrenulo i 2023. godini kampanju pod nazivom „Stop femicidu!”. Pomenuta kampanja ima za cilj da podigne svest svih građana u Republici Srbiji o štetnosti pojave femicida u našem društvu i mobiliše sve organe javne vlasti, medije, organizacije civilnog društva i druge aktere u primeni politike Vlade Republike Srbije ka nultoj toleranciji prema nasilju. Panel sesije u okviru pomenute kampanje organizovane su u Beogradu, 24. novembra 2023. godine, Kragujevcu, 28. novembra 2023. godine, 1. decembra 2023. godine, u Novom Sadu, 5. decembra 2023. godine u Nišu i 11. decembra 2023. godine u Novom Pazaru. Nakon toga je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ-a, uputilo inicijativu Ministarstvu pravde za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika učvršćivanjem posebnog krivičnog dela „Teško ubistvo žena”. Uprkos navedenom, problem smanjenja nasilja nad ženama još uvek nije rešen, pa novi Akcioni plan treba da sadrži mere i aktivnosti u ovoj oblasti.

Resorno Ministarstvo u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju ‒ GIZ, a u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” pokrenulo je 2023. godine kampanju pod nazivom „Unapredi rodnu ravnopravnost”. Cilj ove kampanje je da se podigne svest o obavezi raznih društvenih subjekata (organa javne vlasti, poslodavaca, političkih stranki, sindikalnih organizacija i tela za rodnu ravnopravnost) prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, kao i da institucije koje su po zakonu dužne da dostavljaju izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti to učine u zakonskom roku. U okviru ove kampanje je realizovano pet info sesija, i to: u Užicu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i završna konferencija u Beogradu 8. marta 2024. godine. Imajući u vidu da je potreba za realizacijom planiranih mera i aktivnosti i u narednom periodu od velikog značaja, resorno Ministarstvo uz podršku GIZ-a će i u 2025. godini nastaviti da realizuje aktivnosti iz kampanje posvećene unapređenju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji.

Imajući u vidu da su u Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine sadržani pokazatelji koji nisu precizno definisani ili nemaju ispravno utvrđene početne numeričke vrednosti ili nije tačno naveden njihov izvor provere, na šta su u svojim dopisima resornom ministarstvu ukazali Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republički zavod za statistiku i dr. Resorno ministarstvo u narednom periodu planira izmenu Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, u skladu sa članom 30. stav 1. Zakona o planskom sistemu („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/18), kada će nadležni predlagač definisati pokazatelje tako da budu jasni i proverljivi, a samim tim olakšaće se i proces izveštavanja i unošenja podataka sa numeričkim vrednostima pokazatelja u Jedinstveni informacioni sistem Republičkog sekretarijata za javne politike.

––––––––

6 Izvor: Žene i muškarci u Srbiji, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2024. str. 76.

7 Isto.

8 Isto, str. 98.

9 Isto, str. 10.

10 Isto, str. 26.

3.2.3. Finansiranje aktivnosti u Akcionom planu za 2025. godinu

U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, navedeno je da, iako su u proteklom periodu ostvareni pozitivni pomaci na unapređenju rodne ravnopravnosti, započete procese treba intenzivirati, integrisanjem rodne perspektive u sve javne politike i budžet. Tim povodom, DRI je u svom Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji11 iznela sledeće nalaze, koji se moraju uzeti u obzir prilikom izrade drugog po redu Akcionog plana: „Nema adekvatnih znanja i procedura za prepoznavanje rodnog jaza u okviru nadležnosti budžetskog korisnika, odnosno rodno odgovornog planiranja, koje se reflektuje kod izrade prioritetnih oblasti finansiranja (POF-a) i kasnije budžeta.

Da bi se uvođenju rodno odgovornog budžetiranja (ROB-a) pružila adekvatna podrška, potrebno je da se ROB integriše u sve faze budžetskog procesa, što uključuje i pripremu prioritetnih oblasti finansiranja. Dodatno, neophodno je dalje unaprediti informacioni sistem na nacionalnom nivou kako bi se olakšala i ubrzala konsolidacija ROB-a u predlozima budžeta, usvojenom budžetu i u izveštajima o učinku.

Na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine informacioni sistem je unapređen. Podaci o primeni na lokalnom nivou su nepotpuni i zaključuje se da se na lokalnom nivou znatno kasnije krenulo sa primenom. Stoga je jedan broj JLS započeo primenu ROB-a, ali značajan broj JLS još ne primenjuje ROB. Takođe, JLS nemaju dovoljno izgrađene kapacitete za rodno odgovorno planiranje i budžetiranje.

Nakon sprovedene revizije, DRI je zaključila sledeće:

ZAKLJUČAK 1: U Republici Srbiji nije u potpunosti uspostavljen efikasan okvir za uvođenje rodne perspektive u budžetski proces.

Nalaz 1.1. Nisu stvoreni mehanizmi za implementaciju Strategije rodne ravnopravnosti. Realizovane su 24 aktivnosti (44%), od ukupnog broja aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije u 2022. godini. Aktivnosti budžetirane u okviru Akcionog plana se ne prepoznaju u okviru programskog budžeta ili prema ciljevima ne pripadaju prikazanom programu/programskoj aktivnosti u budžetu organa nosioca mere, odnosno aktivnosti.

ZAKLJUČAK 2: Princip rodne ravnopravnosti nije na dovoljno efikasan način implementiran u budžetski proces.

Nalaz 2.1. Korisnici budžetskih sredstava koji su uključeni u proces rodno odgovornog budžetiranja postavili su nekoliko eksplicitno povezanih rodno odgovornih ciljeva i indikatora. Analizom postavljenih rodno odgovornih ciljeva i indikatora kod korisnika budžeta utvrđeno je da: jedan deo rodno odgovornih ciljeva i indikatora predstavlja delokrug budžetskog korisnika; jedan deo rodno odgovornih ciljeva i indikatora predstavlja izradu rodne analize; jedan deo rodno odgovornih ciljeva i indikatora predstavlja uključivanje rodne perspektive u ciljeve i pokazatelje u okviru programske strukture.

DRI, nakon sprovedene revizije, dala je veoma korisne preporuke, od kojih se pošlo prilikom izrade drugog po redu Akcionog plana, i to preporuke: Ministarstvu finansija da:

1. Uputstvom za izradu programskog budžeta uredi za koje programske aktivnosti/projekte nije potrebno definisati rodno odgovorne ciljeve i indikatore (Nalaz 2.1 – Prioritet 21 );

2. Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja i Uputstvom za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja bliže definišu pojam resorne, odnosno sektorske rodne analize (Nalaz 2.1 – Prioritet 2);

3. Definišu saradnju sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) u oblasti izrade i objavljivanja izveštaja o učinku rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji (korišćenje loga ministarstva, dostave podataka, pisanja komentara, ocene stepena realizacije i dr.) (Nalaz 2.1 – Prioritet 2).

Na osnovu ovih preporuka formulisane su tri nove aktivnosti i ugrađene u drugi po redu Akcioni plan.

Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog data je preporuka od strane DRI da, prilikom donošenja Akcionog plana, obezbedi procenu finansijskih sredstava, potrebnih za realizaciju svake od mera i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezbeđuju, programsku aktivnost ili projekat u programskom budžetu u okviru kog se obezbeđuju sredstva za njeno finansiranje ili donatorski projekat koji nije obuhvaćen programskim budžetom (Nalaz 1.1 – Prioritet 32 ), što se u saradnji sa ostalim nosiocima i partnerima mera i aktivnosti treba da uvaži i primeni prilikom izrade drugog po redu Akcionog plana. Resorno

Ministarstvo je uvažilo ovu preporuku DRI, ali je dostavljanje traženih podataka sa finansijskim pokazateljima od strane nosilaca aktivnosti u drugom po redu Akcionom planu bilo otežano činjenicom da lica koja rade na planiranju i realizaciji aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti u nadležnim organima državne uprave i lokalne samouprave imaju veoma mali uticaj na planiranje i programiranje budžeta u svojim organima i na njegovo izvršenje, pa su i pored više urgencija od strane resornog Ministarstva, ovi podaci dostavljani nepotpuno i neblagovremeno.

––––––––

11 Videti opširnije: Državna revizorska institucija, Izveštaj o reviziji svrshodnosti polovanja Uspostavljanje rodno odgovornog budžetiranja u Republici Srbiji, Broj: 400-489/2023-04/25, Beograd, 4. decembar 2023. godine. Dostupno na internet stranici resornog Ministarstva: https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/izvestaji/Izvestaj-o-reviziji-svrsishodnosti-Uspostavljanje-rodno-odgovornog-budzetiranja-u-Republici-Srbiji.pdf, str. 5.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA NEOPHODNIH ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA

Procenu finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju posebnih ciljeva, mera i aktivnosti obavilo je resorno Ministarstvo u skladu sa planskim, odnosno, budžetskim procedurama.

Prilikom procene, resorno Ministarstvo, kao što je već istaknuto, vodilo se preporukom DRI da prilikom donošenja novog Akcionog plana, obezbedi procenu finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju svake od mera i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezbeđuju, programsku aktivnost ili projekat u programskom budžetu u okviru kog se obezbeđuju sredstva za njeno finansiranje ili donatorski projekat koji nije obuhvaćen programskim budžetom.

Procena neophodnih sredstava vršena je po izvorima sredstava, najpre iz budžeta Republike Srbije, kao i izvora iz donatorskih sredstava.

Akcionim planom predviđeno je da se opšti cilj realizuje kroz četiri posebna cilja, čija implementacija će se ostvarivati kroz mere i aktivnosti definisane u okviru mera u 2025. godini:

Sredstva za akcioni plan obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije u okviru razdela nadležnih ministarstava ili drugih državnih organa, koji su nosioci pojedinačnih aktivnosti. Ukupna sredstva po navedenim programima obuhvataće i sredstva za realizaciju pojedinačnih aktivnosti iz ovog akcionog plana, po posebnim ciljevima i to:

1) Za posebni cilj 1 – Smanjen rodni jaz u ekonomiji, nauci i obrazovanju kao preduslov i podsticaj socio-ekonomskog razvoja društva u razdelima:

2) Za posebni cilj 2 – Obezbeđene jednake mogućnosti za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava kao pretpostavka razvoja i bezbednosti društva u razdelima

3) Za posebni cilj 3 – Uspostavljena pristupačna i sveobuhvatna zdravstvena zaštita i obezbeđena socijalna sigurnost u razdelima

4) Za posebni cilj 4 – Uspostavljen celovit i funkcionalni sistem kreiranja i sprovođenja rodno odgovornih javnih politika i budžeta u razdelima.

U 2025. godini će se planirati finansijska sredstva u iznosu od 5.411.543.000,00 dinara, a u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije.

Sva sredstva neophodna za realizaciju aktivnosti prikazana u Akcionom planu za 2025. godinu će se planirati u skladu sa limitima koje odredi Ministarstvo finanisija za sve budžetske korisnike, a u okviru navedenih razdela i odgovarajućih programa u okviru kojih se planiraju i sredstva za realizaciju aktivnosti planiranih u ovom akcionom planu. U tom smislu, za finansiranje ovog akcionog plana nije potrebno obezbeđenje dodatnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Za pojedine aktivnosti predviđeno je finansiranje iz sredstava donatora. S tim u vezi, a u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. tačka 4), alineja 3. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 8/19), uneti su podaci u tabelarnom delu Akcionog plana za 2025. godinu o aktivnostima podržanim iz donatorskih sredstava.

U svim aktivnostima u kojima je navedeno da su u okviru programa koji se realizuju kroz sredstva obezbeđena u budžetu, radi se o redovnom radu državnih službenika i nameštenika u okviru svojih propisanih aktivnosti, bilo da se radi o njihovom učešću u radnim grupama ili o pojedinačnom radu na praćenju sprovođenja propisa ili izradi određenih analiza, izveštaja, prikupljanju podataka i slično, te ne zahtevaju posebno budžetiranje.

Sprovođenje mera planiranih ovim akcionim planom neće imati uticaja na međunarodne finansijske obaveze države, zato što nikakvo zaduživanje nije planirano. Opredeljena sredstva po merama biće iskazana su u poglavlju V. Tabelarni prikaz Akcionog plana za 2025. godinu.

V. TABELARNI PRIKAZ AKCIONOG PLANA

Skraćenice:

AG MO i VS

Analitička grupa za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije

Akcioni plan

APV

Autonomna pokrajna Vojvodina

Vojska Srbije

GIZ

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH)

DRI

Državna revizorska institucija

EIGE

Evropski institut za rodnu ravnopravnost

Evropska unija

IKT

Informaciono-komunikacione tehnologije

IJZ RS

Institut za javno zdravlje Republike Srbije

IJZ APV

Institut za javno zdravlje Autonomne pokrajne Vojvodina

JLS

Jedinica lokalne samouprave

KTRR

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

LAP

Lokalni akcioni plan

Lokalna samouprava

MDULS

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Ministarstvo zdravlja

MLJMPDD

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Ministarstvo odbrane

Ministarstvo pravde

MPR

Ministarstvo prosvete

MNTRI

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

MPŠV

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MRZBSP

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MUP

Ministarstvo unutrašnjih poslova

NAJU

Nacionalna akademija za javnu upravu

NOKS

Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji

NSVO

Nacionalni savet visokog obrazovanja

NSZ

Nacionalna služba za zapošljavanje

OJV

Organi javne vlasti

ODU

Organi državne uprave

OLS

Organi lokalne samouprave

OEBS

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

OCD

Organizacije civilnog društva

PZSZ

Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu

PZR

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

RZS

Republički zavod za statistiku

RZSZ

Republički zavod za socijalnu zaštitu

ROB

Rodno odgovorno budžetiranje

Republika Srbija

RSJP

Republički sekretarijat za javne politike

SB UN

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

SES

Socijalno-ekonomski savet

SIDA

Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju

SKGO

Stalna konferencija gradova i opština

Ujedinjene nacije

UN Women

Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena

CSR

Centar za socijalni rad

VI. ZAVRŠNI DEO

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na Portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti i u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 56-8102/2024-5

U Beogradu, 13. februara 2025. godine

Vlada

Predsednik,

Miloš Vučević, s.r.

Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.