Akcioni plan za 2026. i 2027. godinu za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

AKCIONI PLAN

za 2026. i 2027. godinu za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine

"Službeni glasnik RS", broj 119 od 29. decembra 2025.

I. Uvod

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja nastavak sistemskih napora države unapređenju položaja romske nacionalne manjine, zasnovanih na prethodnim strateškim dokumentima i međunarodnim obavezama Republike Srbije. Strategija je usklađena sa:

– Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije,

– Uredba o metodologiji izrade dokumenata javnih politika1

– Poznanjskom deklaracijom partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma (2019),

– EKRI (ECRI) preporukama,

– EU Strateškim okvirom za jednakost, uključivanje i učešće Roma do 2030.

Izrada ovog akcionog plana zasniva se na potrebi planiranja i implementacije Strategije – za 2026. i 2027. godinu – uz uvažavanje rezultata i iskustava iz prethodne primene Akcionog plana za period 2022–2024. godine.

Cilj Akcionog plana je da operacionalizuje mere i aktivnosti koje doprinose ostvarivanju opšteg i posebnih ciljeva Strategije, uz povećani fokus na održivost postignutih rezultata, unapređenje institucionalne saradnje i jačanje lokalnog odgovora na potrebe romske zajednice.

––––––––

1 „Službeni glasnik RS”, broj 20/25

II. Kratak pregled rezultata ostvarenih za period važenja prethodnog akcionog plana

Uspešna implementacija Akcionog plana zahteva kontinuitet u upravljanju, bolju koordinaciju među institucijama, uključivanje lokalnih zajednica i pravovremeno korišćenje raspoloživih resursa. Za naredni planski period (2026. i 2027. godinu) neophodno je usvojiti fleksibilniji i integrisani pristup, koji će omogućiti bolje prilagođavanje mera realnim potrebama romske zajednice i postizanje održivih rezultata.

Odsek za unapređenje položaja Roma u okviru MLJMPDD je radio koordinisano, što pokazuje sama činjenica da su proizveli izveštaje o primeni Akcionog plana, Izveštaj o primeni Poznanjske deklaracije, Analizu implementacije mera socijalne inkluzije Roma na lokalnom nivou, urađena je i Eh-rost i Ex-ante analize efekata Akcionog plana.

Pregled po oblastima:

Oblast borbe protiv ciganizma i diskriminacije

Zaključci: Broj prijava diskriminacije porastao je za 12% u odnosu na prethodni period, što ukazuje na veće poverenje u institucije poput Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ali problem diskriminacije prema Romima i dalje je značajno prisutan. Istraživanja pokazuju da 61% ispitanika smatra da je diskriminacija Roma veoma prisutna. Posebno je izražena distanca prema sklapanju braka s Romima (27%), dok je socijalna distanca po pitanju stanovanja u susedstvu smanjena u odnosu na 2020. godinu (sa 19% na 12%). Iako su pokrenute neke kampanje i edukacije, mnoge aktivnosti predviđene akcionim planom nisu sprovedene, ili su sprovedene delimično, bez jasnog obrazloženja razloga za neostvarivanje. Iako je zakon o besplatnoj pravnoj pomoći stupio na snagu 2019. godine, primena je ograničena – građani se i dalje suočavaju s preprekama u pristupu pravnoj pomoći, posebno zbog nejasnih procedura i ograničenog pristupa nevladinim organizacijama. Uočeni su nedostaci u saradnji između nacionalnih i lokalnih institucija, što je usporilo sprovođenje mera borbe protiv diskriminacije.

Preporuke: Neophodno je produžiti rokove i obezbediti dodatna sredstva za realizaciju ključnih mera, posebno onih koje se odnose na prevenciju i zaštitu od diskriminacije i anticiganizma. Organizovati intenzivnije obuke i kampanje za javne službenike, nevladine organizacije i širu zajednicu o borbi protiv diskriminacije i važnosti socijalne inkluzije Roma. Pojednostaviti procedure i proširiti ulogu nevladinih organizacija kako bi građanima, posebno Romima, bio olakšan pristup pravnoj pomoći. Potrebno je osigurati da lokalne samouprave preuzmu aktivniju ulogu u borbi protiv diskriminacije. Uvesti jasnije mehanizme za merenje efekata sprovedenih aktivnosti i redovno objavljivati izveštaje koji će sadržavati konkretne pokazatelje o smanjenju diskriminacije. Nastaviti sa kampanjama koje promovišu pozitivne primere integracije i uspeha Roma, kao i sa inicijativama koje podstiču očuvanje njihove kulture i identiteta.

Oblast participacije

Zaključci: Iako je participacija Roma prepoznata kao prioritet, u praksi je njihov uticaj na donošenje odluka i javne politike i dalje ograničen. Nedovoljno su uključeni u kreiranje i sprovođenje mera koje ih direktno pogađaju. Mnoge jedinice lokalne samouprave (JLS) nisu razvile adekvatne programe participacije i obuke za romsku zajednicu. Većina JLS nije organizovala obuke koje bi promovisale participaciju i borbu protiv diskriminacije. Programi koji se odnose na edukaciju Roma i njihovo osnaživanje za aktivnije učešće u društvenim procesima nisu dosledno sprovedeni niti prilagođeni lokalnim potrebama. U godišnjim izveštajima često nedostaju precizni podaci o tome u kojoj meri su mere participacije sprovedene i kakav je njihov uticaj.

Preporuke: Organizovati više edukativnih i informativnih programa za pripadnike romske zajednice koji će ih osnažiti za aktivnije učešće u lokalnim zajednicama i procesima donošenja odluka. Potrebno je intenzivirati saradnju sa lokalnim institucijama i obavezati ih na sprovođenje mera participacije kroz programe edukacije i informisanja. Dosledno sprovoditi mehanizme za kontinuirano praćenje sprovođenja mera participacije i obezbediti transparentne podatke o njihovom uticaju, naročito na lokalnom nivou. Ove informacije će pomoći u pravovremenom prepoznavanju izazova i formulisanju rešenja za buduće akcione planove.

Oblast obrazovanja

Zaključci: Ostvaren je određeni napredak u uključivanju dece romske nacionalnosti u obrazovni sistem, ali i dalje postoje izazovi u njihovoj redovnoj participaciji, posebno na višim nivoima obrazovanja (srednje i visoko obrazovanje). Programi za obrazovanje odraslih Roma, koji su ključni za njihovu integraciju na tržištu rada, sprovođeni su u ograničenom obimu, bez značajnih efekata na povećanje zapošljivosti. Uprkos nekim inicijativama, i dalje su prisutni slučajevi diskriminacije i segregacije romske dece, što otežava njihovu socijalnu integraciju i smanjuje motivaciju za nastavak školovanja. Iako su inkluzivni obrazovni programi razvijeni, njihova implementacija je bila ograničena i neprilagođena specifičnim potrebama romske zajednice, uz slabo učešće roditelja u obrazovnim procesima. Nastavnici često nisu adekvatno obučeni za rad u multikulturnom okruženju, što ograničava njihove kapacitete za primenu inkluzivnih i interkulturalnih metoda nastave.

Preporuke: Potrebno je povećati obim i kvalitet inkluzivnih obrazovnih programa, sa posebnim fokusom na sprečavanje diskriminacije i podršku deci iz osetljivih grupa tokom čitavog obrazovnog ciklusa. Dalje razvijati funkcionalne obrazovne programe za odrasle Rome, sa ciljem unapređenja njihovih veština i integracije na tržištu rada. Uspostaviti efikasnije mehanizme ili obezbediti dosledno sprovođenje mehanizama za praćenje i reagovanje na slučajeve diskriminacije i segregacije u školama, uz jačanje saradnje sa roditeljima i zajednicom. Dalje razvijati kontinuirane obuke za nastavnike o interkulturalnom obrazovanju i inkluzivnim metodama, kako bi se povećala njihova kompetencija za rad sa romskom decom. Razvijati i dalje programe za osnaživanje roditelja iz romske zajednice, kako bi aktivnije učestvovali u obrazovnom procesu svoje dece. Povećati dostupnost stipendija i drugih vrsta pomoći (npr. besplatni udžbenici i prevoz) za romsku decu na svim nivoima obrazovanja, sa posebnim fokusom na zadržavanje učenika u srednjem i visokom obrazovanju.

Oblast stanovanja

Zaključci: Iako su sprovedene neke mere za poboljšanje uslova stanovanja, mnogi pripadnici romske zajednice i dalje žive u neformalnim naseljima sa ograničenim pristupom osnovnim komunalnim uslugama, te možemo zaključiti da je nezadovoljavajući napredak u unapređenju stanovanja tokom implementacije Akcionog plana 2022–2024. godina. Proces legalizacije je sporo napredovao, čime je veliki broj romskih domaćinstava ostao bez mogućnosti za formalno priznavanje stambenih prava. Preseljenja iz neformalnih naselja često su sprovedena bez adekvatne planske podrške i bez uključivanja pogođenih zajednica u proces odlučivanja, što je dodatno otežalo njihovu integraciju u nova okruženja. I dalje je prepoznata diskriminacija u postupcima dodele socijalnih stanova, što umanjuje njihove šanse za poboljšanje stambenih uslova. Nedostatak koordinacije između različitih nivoa vlasti otežava sprovođenje programa za poboljšanje stanovanja romske populacije i pristup finansijskim sredstvima za realizaciju tih programa. Nedostatak rada na rešavanju imovinsko pravnih odnosa, eksproprijacije, urbane komasacije kako bi se stvorili preduslovi za legalizaciju objekata.

Preporuke: Kada je u pitanju oblast stanovanja, za naredni period, prioritet treba da bude unapređenje infrastrukture i dostupnost osnovnih usluga (voda, struja, kanalizacija) u postojećim neformalnim naseljima. Potrebno je pojednostaviti i ubrzati postupke legalizacije stambenih objekata, uz posebne olakšice za romsku populaciju kako bi se povećala sigurnost njihovih stambenih prava. Sva preseljenja iz neformalnih naselja moraju biti pažljivo planirana i sprovedena uz konsultacije sa zajednicom, uz obezbeđivanje odgovarajuće podrške za integraciju u nove sredine. Potrebno je uočitidiskriminatorne prakse u dodeli socijalnih stanova ako postoje i raditi na njihovom eliminisanju, kako bi osiguraloravnopravno učešće Roma. Takođe, u narednom periodu, potrebna je bolja saradnja između lokalnih i nacionalnih institucija u planiranju i sprovođenju mera za stanovanje, uz obezbeđivanje adekvatnih budžetskih sredstava. Preporuka je i da se uvedu subvencije za renoviranje postojećih stambenih objekata u kojima žive Romi, kako bi se unapredili uslovi stanovanja i povećala energetska efikasnost. I na kraju, važna preporuka je da je potrebno unaprediti sistem za redovno praćenje sprovedenih mera stanovanja i njihovih efekata, kako bi se identifikovale prepreke i omogućilo bolje planiranje u budućim fazama.

Oblast zdravlja

Zaključci: Kada je u pitanju oblast zdravlja, informacije kojima raspolažemo su vrlo ograničene, te možemo zaključiti da je vrlo ograničen napredak u pristupu zdravstvenim uslugama za Rome i Rokinje, te da i dalje postoje značajne prepreke, uključujući nedovoljnu informisanost i administrativne barijere. Romi i Rokinje, posebno u ruralnim sredinama, imaju ograničen pristup preventivnim zdravstvenim programima, što negativno utiče na njihovo opšte zdravstveno stanje. Romi se suočavaju sa diskriminacijom i stigmatizacijom prilikom korišćenja zdravstvenih usluga, što dodatno otežava njihovo uključivanje u zdravstveni sistem. Zdravstveni programi nisu u dovoljnoj meri prilagođeni specifičnim potrebama romske populacije, a saradnja između institucija i romskih zajednica ostaje ograničena. Praćenje zdravstvenog stanja romske populacije nije dovoljno razvijeno, što otežava procenu uspešnosti sprovedenih mera i planiranje novih aktivnosti, te je potrebno unaprediti sistem praćenja.

Preporuke: U oblasti zdravlja potrebno je razviti specifične programe koji će omogućiti lakši pristup Romima zdravstvenim ustanovama, sa fokusom na uklanjanje administrativnih prepreka. Uvesti programe usmerene na prevenciju bolesti i promociju zdravlja u romskim zajednicama, naročito u udaljenim i ruralnim područjima. Kao značajna preporuka može se prepoznati i da je potrebno dalje organizovati obuke za zdravstvene radnike kako bi se smanjila diskriminacija i unapredila komunikacija sa pacijentima iz romske zajednice. Jako je značajno i dalje razvijati program zdravstvenih medijatorki, učiniti ga održivim i uključiti romske medijatorke u sprovođenje zdravstvenih programa kako bi se olakšala komunikacija i povećalo poverenje u zdravstvene institucije. I u oblasti zdravlja, u saradnji sa nadležnim ministarstvom, potrebno je razviti mehanizme za redovno praćenje zdravstvenog stanja Roma i evaluaciju sprovedenih mera kako bi se omogućilo efikasnije planiranje u budućnosti.

Oblast zapošljavanja

Zaključci: Oblast zapošljavanja je možemo reći umereno realizovana kada se sagledaju aktivnosti i mere, ali je neophodno intenzivnije raditi u ovoj oblasti i obezbediti više resursa kako bi se mere i aktivnosti realizovale . Iako su sprovedene određene mere za povećanje zapošljivosti Roma, njihov efekat je bio ograničen. Stopa zaposlenosti i dalje je niska, a romska populacija ostaje marginalizovana na tržištu rada. Programi obuka nisu u potpunosti prilagođeni specifičnim potrebama Roma i promenama na tržištu rada, što je smanjilo njihovu efikasnost. Romi se i dalje suočavaju s diskriminacijom prilikom zapošljavanja, posebno u privatnom sektoru. Iako su implementirane politike zapošljavanja, njihov uticaj je bio slab zbog nedostatka koordinacije i nedovoljnih sredstava za sprovođenje planiranih aktivnosti. Zaključujemo i da u periodu 2022–2024. godine nije ostvaren dovoljan nivo saradnje između institucija i poslodavaca kako bi se povećale mogućnosti zapošljavanja Roma, posebno kroz stimulativne mere zapošljavanja u privatnom sektoru.

Preporuke: Tokom narednog perioda, potrebno je kreirati specifične programe zapošljavanja koji će odgovarati potrebama romske populacije, uz fokus na tržišne zahteve i aktuelne privredne trendove. Neophodno je razviti fleksibilnije programe obuke i prekvalifikacija, prilagođene potrebama Roma i lokalnim ekonomskim uslovima, kako bi se povećale njihove šanse za zapošljavanje. Moguće je dalje uvoditi efikasnije mehanizme za prijavljivanje i rešavanje slučajeva diskriminacije, kao i sprovođenje edukacija za poslodavce o značaju jednakih mogućnosti na tržištu rada. Kako bi se poslodavci senzibilisali, neophodno je obezbediti stimulativne mere za poslodavce, finansijske podsticaje i olakšice, za poslodavce koji zapošljavaju Rome, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Potrebno je unaprediti koordinaciju između ministarstava, lokalnih samouprava i Nacionalne službe za zapošljavanje, kako bi se postigla bolja implementacija politika zapošljavanja. Svakako je neophodno nastaviti sa programima podrške zapošlljavanju u javnom sektoru (koordinatori za romska pitanja, zdravstvene medijatorke, pedagoški asistenti…) i raditi na institucionalizaciji i održivosti ovih mehanizama. Na kraju, važno je raditi na praćenju i evaluiranju efekata u oblasti zapošljavanja u saradnji sa nadležnim ministarstvom. Pokazatelje za praćenje uspešnosti sprovedenih mera treba redovno pratiti i prikupljati podatke o ostvarenosti istih. Takođe, jako je važno da nadležno Ministarstvo i NSZ redovno objavljuju izveštaje kako bi se identifikovale prepreke i unapredili programi zapošljavanja za Rome i Romkinje.

Oblast socijalne zaštite

Zaključci: Mnogi pripadnici romske zajednice i dalje imaju otežan pristup socijalnoj zaštiti zbog administrativnih barijera u sistemu socijalne zaštite, neinformisanosti i diskriminacije u postupcima ostvarivanja prava. Postojeće mere socijalne zaštite nisu dovoljno prilagođene potrebama romske populacije, što umanjuje njihov uticaj na poboljšanje životnih uslova ove zajednice. Pripadnici romske zajednice se suočavaju sa predrasudama i nejednakim tretmanom u ustanovama socijalne zaštite, što ih obeshrabruje da traže pomoć i usluge. Takođe, i dalje postoji slaba saradnja između institucija, između lokalnih i nacionalnih službi za socijalnu zaštitu što otežava efikasno sprovođenje politika i programa usmerenih na romsku populaciju. Praćenje efekata sprovedenih mera u oblasti socijalne zaštite nije dovoljno razvijeno, što otežava evaluaciju i unapređenje ovih politika.

Preporuke: Radi povećanja dostupnosti socijalnih usluga neophodno je ukloniti administrativne prepreke i pojednostaviti procedure za ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu, sa posebnim fokusom na potrebe Roma. Zatim, potrebno je razviti ciljane programe socijalne zaštite koji će bolje odgovarati specifičnim potrebama romske populacije, naročito u pogledu stambene pomoći i podrške za zapošljavanje. Da bi se diskriminacije u socijalnoj zaštiti smanjila, neophodno je u narednom periodu organizovati obuke za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite kako bi se unapredio njihov rad sa romskom zajednicom. Potrebno je unapređivati dalje koordinaciju između lokalnih samouprava, centara za socijalni rad i nacionalnih institucija kako bi se osigurala bolja implementacija programa socijalne zaštite. Takođe, u narednom periodu bi bilo korisno uspostaviti mehanizme za praćenje sprovedenih mera socijalne zaštite i redovno objavljivati izveštaje o njihovim efektima na romsku zajednicu. Organizovati kampanje i programe koji će informisati Rome o njihovim pravima i uslugama socijalne zaštite, čime će se povećati njihovo poverenje u sistem, a posebnu pažnju posvetiti ranjivim grupama unutar romske zajednice (žene, deca, osobe sa invaliditetom) kroz ciljane programe podrške.

III. Procena ukupno potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje akcionog plana

Akcionim planom predviđeno je da se opšti cilj realizuje kroz sedam posebnih ciljeva, čija implementacija će se ostvarivati kroz veći broj mera koje sadrže pojedinačne aktivnosti za 2026 i 2027. godinu.

Procena finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju posebnih ciljeva, mera i aktivnosti vršena je od strane, predlagača ovog akcionog plana i nosilaca pojedinačnih aktivnosti iz Akcionog plana. U tom smislu svi budžetski korisnici - organi i organizacije izvršili su okvirnu procenu troškova angažovanja ljudskih i drugih resursa za realizaciju planiranih aktivnosti i iste predstavili u okviru Obrasca PFE – Obrazac standardne metodologije za procenu finansijskih efekata akta, u skladu sa Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS”, broj 119/23).

Za sprovođenje Akcionog plana za 2026. i 2027. godinu za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine, u 2026. godini sredstva su obezbeđena u ukupnom iznosu od 163.948.000,00 dinara, u 2027. godini će se planirati u iznosu od 164.325.000,00 dinara, a sve u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije. Procenjuje se da za ceo period važenja ovog akcionog plana potrebno je obezbediti sredstva na teret budžeta Republike Srbije u ukupnom iznosu od 328.273.000,00 dinara. Pored toga, neophodno je obezbediti i sredstva iz donatorskih izvora, od kojih u momentu izrade ovog Akcionog plana poznata su samo projektna sredstva u finasiranju mera u oblasti zdravlja i to u ukupnom iznosu od 50.000,00 evra (donator je Global Fond za borbu protiv HIV, tuberkoloze i malarije), dok su ostale potrebe za finansiranjem pojedinih aktivnosti akcionog plana iz donatorskih izvora su procenjene na vrednost od 1.026.750,00 evra. Ukupna vrednost donatorskih sredstava sadržanih u akcionom planu iznosi 1.243.417,00 evra, odnosno u dinarskoj protivvrednosti 149.210.040.000,00 dinara.

Sva sredstva neophodna za realizaciju aktivnosti na teret budžeta Republike Srbije prikazana u Predlogu akcionog plana u 2026. godini obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 108/25), a u 2027. godini će se planirati u skladu sa limitima, koje odredi Ministarstvo finanisija za sve budžetske korisnike, a u okviru navedenih razdela i odgovarajućih programa u okviru kojih se planiraju i sredstva za realizaciju aktivnosti prikazanih u ovom akcionom planu. U tom smislu, za finansiranje ovog akcionog plana nije potrebno obezbeđenje dodatnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Za pojedine aktivnosti predviđeno je finansiranje iz sredstava donatora. S tim u vezi, a u skladu sa odredbama član 22., stav 1. tačka 3. podtačka (5) Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 20/25), konstatuje se da realizacija mera i aktivnosti zavisi od mogućnosti ugovaranja donatorskih sredstava u toku realizacije akcionog plana. U momentu izrade akcionog plana, predlagaču ovog dokumenta javne politike, bile su poznate projektna sredstva ugovorena u oblasti zdravlja u iznosu od 6 miliona dinara. Predmetni iznos finasniranja je obuhvaćen programskim budžetom. Ostali donatorski projekti su procenjeni i nisu obuhvaćeni programskim budžetom, u skladu sa Uredbom. Obračunska vrednost za proračun je 120,00 dinara za 1 evro.

U svim aktivnostima u kojima je navedeno da su u okviru programa, koji se realizuju kroz sredstva obezbeđena u budžetu, radi se o redovnom radu državnih službenika i nameštenika u okviru svojih propisanih aktivnosti, bilo da se radi o njihovom učešću u radnim grupama ili o pojedinačnom radu na praćenju sprovođenja propisa ili izradi određenih analiza, izveštaja, prikupljanju podataka i slično i ne zahtevaju posebno budžetiranje.

Implementacija mera predviđenih ovom akcionim planom neće imati uticaja na međunarodne finansijske obaveze države, zato što nikakvo zaduživanje nije planirano. Opredeljena sredstva po merama iskazana su u poglavlju tabele Akcionog plana.

Sadržaj Akcionog plana biće unet u Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje, putem kojeg će se vršiti i izveštavanje o rezultatima njegovog sprovođenja. Izveštaji o postignutim rezultatima dostavljaće se u roku od 120 dana od isteka svake kalendarske godine, računajući od dana usvajanja Akcionog plana.

IV. Metodologija izrade i informacija o konsultativnim procesu

Odlukom Vlade o osnivanju Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja od 11. septembra, 2025. (Broj 02-9834/2025) stvoreni su preduslovi za kontinuiran i inkluzivan proces rada na ključnim dokumentima čiju izradu zahteva novi regulatorni proces planiranja.

U okviru Koordinacionog tela oformljena je Stručna grupa koju čine predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva prosvete, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva za brigu o porodici i demografiji, Ministarstva kulture, Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Komesarijata za izbeglice i migracije i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Akcioni plan za period 2026–2027. godine (u daljem tekstu: AP) izrađen je u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i praćenjem postupka propisanog Uredbom o metodologiji izrade dokumenata javnih politika. Izradu Akcionog plana vodilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa:

– Koordinacionim telom za unapređenje položaja Roma i Romkinja,

– Resornim ministarstvima,

– Jedinicama lokalne samouprave,

– Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine,

– Organizacijama civilnog društva i predstavnicima romske zajednice.

AP je pripremljen na osnovu eh post i ex ante analize, koje su urađene 2024–2025. godine i obuhvatile su analizu implementacije mera iz perioda 2022–2024, kao i preporuke za naredni period, godišnjih izveštaje o implemetaciji i konsultativnog procesa sa zainteresovanim stranama.

Nacrt AP bio je objavljen na portalu „e-Konsultacije” i internet stranici Ministarstva, u cilju uključivanja javnosti i prikupljanja predloga, primedbi i sugestija. Nakon završetka javnih konsultacija i javne rasprave, izveštaji su objavljeni na stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog https://minljmpdd.gov.rs/dokumenta/akta-u-pripremi/javne-rasprave/predlozi-akcionih-planova-jr/ kao i na na portalu „e-Konsultacije”, nakon čega se pristupilo finalizaciji teksta i upućivanju Vladi Republike Srbije na usvajanje.

Tokom javne rasprave koja je trajala u periodu od 12. novembra do 2. decembra 2025. godine, učestvovale su sledeće organizacije civilnog društva i predstavnici romske zajednice: Asocijacija koordinatora za romska pitanja, Asocijacija zdravstvenih medijatorki, Nacionalna asocijacija pedagoških asistenata, Nacionalna asocijacija nastavnika romskog jezika, Nacionalna asocijacija romskih novinara, Inicijativa za razvoj romskog preduzetništva (REDI), Fond za obrazovanje Roma (REF), Evropski romski institut za umetnost i kulturu (ERIAC).

AP, kako je navedeno obuhvata period od 2026. do 2027. godine, a konkretizacijom svih mera i aktivnosti koje će biti preduzete u navedenom periodu unapređuje se delovanje odgovorih institucija i omogućava se praćenje postignutih rezultata i kvalitetno izveštavanje, kao i blagovremena revizija ciljeva i identifikovanih mera, zarad boljeg planiranja u budućnosti. Akcioni plan je strukturno podeljen u odnosu na jedan opšti i 7 posebniih ciljeva:

– OPŠTI CILj: Unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma, i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva.

– Posebni cilj 1: Smanjen nivo diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma prema romskoj nacionalnoj manjini.

– Posebni cilj 2: Unapređena participacija Roma i Romkinja u svim društvenim procesima.

– Posebni cilj 3: Razvijen obrazovni sistem kao inkluzivna, interkulturalna, nediskriminatorna i bezbedna sredina za decu romske nacionalnosti i svu drugu decu, obezbeđivanjem pune uključenosti u predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje, i pružanje podrške funkcionalnom obrazovanju odraslih Roma i Romkinja, uz povećanje delotvornosti i efikasnosti mehanizama za borbu protiv diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma.

– Posebni cilj 4: Povećan pristup Roma i Romkinja kvalitetnom i održivom zapošljavanju.

– Posebni cilj 5: Unapređeno zdravlje Roma i Romkinja uz jednak pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i omogućeno puno ostvarivanje prava na zdravlje bez diskriminacije, naročito u kriznim situacijama, u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.

– Posebni cilj 6: Poboljšani uslovi stanovanja za stanovništvo romske nacionalnosti.

– Posebni cilj 7: Poboljšan pristup Roma i Romkinja pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti.

U okviru svakog od posebnih ciljeva se nalaze mere i aktivnosti koje doprinose dostizanju postignutih ciljeva. Takođe, prilikom izrade AP za 2026–2027. godinu, pristupilo se korekciji i reviziji pokazatelja, jer su rezultati eh post analize pokazali da je potrebno utvrditi one pokazatelje za koje postoje pouzdani i dostupni izvori provere.

V. Praćenje sprovođenja Akcionog plana

Tokom održavanja sastanaka Stručne grupe Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja i pisanja predloga Akcionog plana, da bi se obezbedila jasnija održivost definisanih ciljeva i mera, pristupljeno je redefinisanju pokazatelja za ciljeve i mere tako da budu merljivi i dostupni, tako da je i smanjena složenost i brojnost pokazatelja za aktivnosti u okviru mera kako bi se omogućilo preciznije praćenje njihove ostvarenosti.

Praćenje rezultata sprovodiće:

– Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog,

– Koordinaciono telo za unapređenje položaja Roma i Romkinja.

Izveštavanje će se vršiti putem Jedinstvenog informacionog sistema za planiranje i izveštavanje, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu.

Godišnji izveštaji o sprovođenju AP dostavljaju se Vladi Republike Srbije 120 dana po isteku kalendarske godine.

VI. Značenje izraza sadržanih u akcionom planu

U Akcionom planu koriste se sledeće skraćenice:

– AP – Akcioni plan

– AP 23 – Revidirani akcioni plan za Poglavlje 23

– APV – Autonomna pokrajina Vojvodina

– AZM – asocijacija zdravstvenih medijatorki

– AKRP asocijacija koordinatora za romska pitanja

– GIZ – (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH) – Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju

– DZ – Dom zdravlja

– EU – Evropska unija

– ECRI – Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije

– ZVKOV – Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

– ZUOV –Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja

– IZJZ – Institut za javno zdravlje

– ZJZ – Zavodi za javno zdravlje

– IPA - Instrument za pretpristupnu pomoć

– IRK – Interresorna komisija

– JP – Javne politike

– JLS – Jedinica lokalne samouprave

– KIRS – Komesarijat za izbeglice i migracije

– KIR APV – Kancelarija za inkluziju Roma Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine

– KTUPRR – Koordinaciono telo za unapređenje položaja Roma i Romkinja

– MICS – (The Multiple Indicator Cluster Survey) – Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji

– MLJMPDD – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

– MDULS – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

– MPR – Ministarstvo prosvete

– MRZBSP – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

– MP – Ministarstvo pravde

– MBPD – Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju

– MZ – Ministarstvo zdravlja

– MZŽS – Ministarstvo za zaštitu životne sredine

– MJU– Ministarstvo za javna ulaganja

– MK – Ministarstvo kulture

– MIT – Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

– MF – Ministarstvo finansija

– MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova

– NAJU – Nacionalna akademija za javnu upravu

– NARON –Nacionalna asocijacija romskih novinara

– NAPA – Nacionalna asocijacija pedagoških asistenata

– NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje

– NSRNM – Nacionalni savet romske nacionalne manjine

– OCD – Organizacije civilnog društva

– OŠ – Osnovna škola

– PZSZ – Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu

– PK – Privredna komora Srbije

– PZZR – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

– PU – Predškolska ustanova

– REF – (Roma Education Fund) – Fond za obrazovanje Roma

– REM – Regulatorno telo za elektronske medije

– REDI – Inicijativa za razvoj romskog preduzetništva

– RZS – Republički zavod za statistiku

– RZSZ – Republički zavod za socijalnu zaštitu

– RS – Republika Srbija

– RFZO – Republički fond za zdravstveno osiguranje

– SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

– SŠ –Srednja škola

– CSR – Centar za socijalni rad

– ŠOOO – Škola za osnovno obrazovanje odraslih

– ŠU – Školska uprava

VIII. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na Portalu „e-Uprava” i na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 90-14506/2025-2

U Beogradu, 26. decembra 2025. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.