Akcioni plan za period 2025–2026. godine za sprovođenje Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022–2026. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

AKCIONI PLAN

za period 2025–2026. godine za sprovođenje Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022–2026. godine

"Službeni glasnik RS", broj 110 od 5. decembra 2025.

I. UVOD

Strategija deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022–2026. godine (u daljem tekstu: Strategija) usvojena je od strane Vlade 1. februara 2022. godine („Službeni glasnik RS”, broj 12/22). Strategijom je predviđeno da će Akcioni plan za period od 2022. do 2023. godine za sprovođenje Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan) biti izrađen u roku od 90 dana od dana njenog objavljivanja. Međutim, iz objektivnih razloga organizacione prirode došlo je do kašnjenja u donošenju Akcionog plana. Akcioni plan za period 2024–2025. godina, takođe nije donet ali i pored toga, nadležno ministarstvo, državne institucije i ustanove su sprovodile aktivnosti vezane za deinstitucionalizaciju.

Ključni rezultati sprovedeni u ovom periodu su sledeći: postignut je evidentan napredak u pogledu razvoja usluga u zajednici koje pomažu ostanak u porodici u što je moguće dužem periodu. Ukupan broj licenciranih pružalaca usluga u zajednici ima rastući trend već godinama unazad, te je od jednog licenciranog pružaoca usluge u 2013. porastao na 313 pružalaca u 2022. godini.1 Ostvaren je pluralizam pružalaca usluga, te dominiraju pružaoci iz opšteg sektora, a ne više iz javnog sektora, što je bila dugogodišnja praksa. Sve navedeno je doprinelo i povećanju zaposlenosti jer aktivni pružaoci usluga socijalne zaštite danas zapošljavaju preko 8.000 radnika, usluge se pružaju u preko 90% opština, a prisustvo u okruzima je ujednačenije nego ranije.2 Država od 2016. godine pomaže uspostavljanje i razvoj usluga preko mehanizma namenskih transfera i to u onim lokalnim samoupravama koje su ispod republičkog nivoa razvijenosti pa je tako za ove namene u 2023. godini, kao i u 2024. godini opredeljen budžet iznosio 600 miliona dinara.

Obuhvat rezidencijalnom zaštitom starijih osoba u Republici Srbiji je nizak. Na smeštaju je približno 1% starijih lica od čega je gotovo polovina korisnika u privatnim domovima za stare čiji kapaciteti naglo rastu poslednjih desetak godina i u kojima korisnici u potpunosti finansiraju boravak. Sa druge strane, prema podacima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (u daljem tekstu: OEBS), u zemljama Evropske Unije (u daljem tekstu: EU) udeo starijih od 65 godina u rezidencijalnim ustanovama za dugotrajnu negu (isključujući bolnice) značajno je viši i u proseku iznosi 3,8%.

Stopa dece na smeštaju (domskom i porodičnom) na kraju 2022. godine je iznosila 45,8 (na 10.000 dece u populaciji) i najniža je u proteklih 10 godina. Ipak, 2022. godine je prekinut trend smanjenja broja dece koja se izdvajaju iz porodice te je izdvojeno 20,6% više dece nego u 2021. godini.3

Ukupan broj izdatih licenci za usluge koje preveniraju institucionalizaciju i daju podršku samostalnom životu kao što su: dnevni boravak, pomoć u kući, prihvatilište, lični pratilac deteta, personalni asistent, svratište, stanovanje uz podršku, predah smeštaj i dr. je u stalnom porastu odnosno ima pozitivan trend od samog početka procesa licenciranja ali i dalje nije dovoljan u odnosu na potrebe korisnika.

Rasprostranjenost usluga kontinuirano raste, odnosno raste broj opština u kojima je prisutna bar jedna usluga socijalne zaštite koju pružaju licencirani pružaoci. Najrasprostranjenija usluga koju pružaju licencirani pružaoci sa prisustvom u većini opština je usluga pomoć u kući. Usluga lični pratilac deteta takođe je imala veliku ekspanziju poslednjih godina dok je najslabije razvijena usluga stanovanja uz podršku, a koja je ključna za deinstitucionalizaciju i na kojoj se mora više insistirati u narednom periodu. Pored toga, mali je broj pružalaca usluge dnevnog boravka, prihvatilišta i predah smeštaja.

U cilju bolje pravne zaštite lica koja su već na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite donet je Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 126/21) kojim je naglašeno da se smeštaj obezbeđuje samo kao poslednja mogućnost, odnosno korisniku kome se ne može obezbediti ostanak u porodici i usluge podrške za samostalan život. Ovim zakonom su definisana prava i obaveze korisnika usluge smeštaja u skladu sa zajemčenim ljudskim pravima i slobodama.

Akcioni plan za period 2025–2026. godine predstavlja dokument javne politike koji se donosi radi operacionalizacije i ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom za navedeni period.

Priprema i usvajanje Akcionog plana će omogućiti efektivno, koherentno i svrsishodno planiranje javnih resursa (ljudskih, materijalnih, finansijskih, uključujući finansijska sredstva iz budžeta, sredstva donatora i kreditora i drugih), za sprovođenje mera i aktivnosti planiranih Akcionim planom i time doprineti postizanju opštih i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom.

Akcioni plan, po strukturi, prati jedan definisan opšti cilj i pet posebnih ciljeva Strategije. Opšti cilj Strategije je ostvarivanje ljudskih prava na život u zajednici korisnika socijalne zaštite kroz procese deinstitucionalizacije i socijalne inkluzije, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1) Uspostavljanje normativnih i finansijskih pretpostavki za sprovođenje i održivost procesa deinstitucionalizacije,

2) Teritorijalno usklađen i održiv razvoj usluga u zajednici,

3) Transformacija ustanova socijalne zaštite za smeštaj u pružaoce usluga u zajednici,

4) Osnaživanje korisnika za procese deinstitucionalizacije i uključivanje u zajednicu,

5) Osnaživanje profesionalaca za sprovođenje i zagovaranje procesa deinstitucionalizacije.

Takođe, Akcioni plan, u okviru svakog od posebnih ciljeva, sadrži niz mera i aktivnosti koje doprinose dostizanju opšteg i posebnih ciljeva Strategije. Mere predstavljene u Akcionom planu takođe po strukturi prate mere koje su utvrđene Strategijom.

U skladu sa članom 19. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije Akcionim planom su utvrđene početne i ciljne vrednosti pokazatelja učinaka na nivou posebnih ciljeva i mera. Kako bi se omogućilo konzistentnije i preciznije praćenje učinaka na nivou posebnih ciljeva i mera, pokazatelji utvrđeni Strategijom su kroz Akcioni plan dodatno pojašnjeni i precizirani. Takođe, pojedini pokazatelji na nivou ciljeva i mera su izmenjeni iz razloga što se u međuvremenu došlo do novih podataka i boljih rešenja za indikatore koji će na sveobuhvatniji način prezentovati rezultate u određenim oblastima.

Mere 1.3, 1.4. i 1.5. (Definisanje bližih uslova i kriterijuma za osnivanje i funkcionisanje radnih centara; Potpunije definisanje statusa preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i položaja stručnih radnika u preduzećima; Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugih osetljivih grupa) nisu obuhvaćene ovim akcionim planom s obzirom da će se sa realizacijom ovih mera započeti nakon isteka Akcionog plana.

Izveštaj o realizaciji Akcionog plana će u skladu sa članom 43. Zakona o planskom sistemu biti izrađen od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najkasnije u roku od 120 dana po isteku kalendarske godine od dana usvajanja.

Usvajanju Akcionog plana prethodio je proces sprovođenja javne rasprave u skladu sa članom 36. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Javna rasprava o Predlogu akcionog plana sprovedena je u periodu od 22. januara do 12. februara 2025. godine. Treba pomenuti i da je do sada sproveden niz konsultativnih sastanaka sa relevantnim telima u oblasti socijalne zaštite u Republici Srbiji. Po okončanju postupka javne rasprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je analiziralo sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i na osnovu toga sačinilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Predlogu akcionog plana – u roku od 15 dana od završetka javne rasprave, te isti objavilo na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Portalu e-konsultacije.

––––––––

1 Izveštaj o uslugama socijalne zaštite na lokalnom nivou koje pružaju licencirani pružaoci usluga u 2022. godini, Republički zavod za socijalnu zaštitu (RZSZ), 2023. Od ukupnog broja licenciranih pružalaca, usluge socijalne zaštite je pružao 261 ili 83,4% pružalaca.

2 Usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou od strane licenciranih pružalaca su se pružale u ukupno 151 ili 93,8% opština u 2022. godini, prema podacima RZSZ.

3 Deca u sistemu socijalne zaštite 2022., RZSZ, 2023.

II. METODOLOGIJA IZRADE AKCIONOG PLANA I KONSULTATIVNI PROCES

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obrazovalo je 20. juna 2022. godine Radnu grupu za izradu Predloga Akcionog plana za period 2022–2026. godine. Sastav Radne grupe činilo je 31 lice – predstavnici državnih organa, institucija u sistemu socijalne zaštite, akademske zajednice i organizacija civilnog sektora.

Radnu grupu su pored predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja činili i predstavnici drugih institucija i organizacija: Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Gradskog sekretarijata za socijalnu zaštitu u Beogradu, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Komore socijalne zaštite, Udruženja poslodavaca ustanova socijalne zaštite, Asocijacije centara za socijalni rad Srbije, Fakulteta političkih nauka u Beogradu, UNICEF-a, Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, KARITAS-a Šabac, Crvenog krsta Srbije, Mreže humanitarnih organizacija i udruženja HumanaS, Mreže organizacija za decu Srbije, Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, Saveza udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, Komiteta Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN) za prava osoba sa invaliditetom, Tima UN za ljudska prava u Srbiji, MDRI-S, Humanitarne organizacija „Dečje srce RS” i Stalne konferencije gradova i opština.

Konsultativni proces tokom izrade Akcionog plana sprovodio se kontinuirano. Organizovana su tri sastanka Radne grupe, i to: prvi sastanak u periodu 29. jun – 1. jul 2022. godine, kojem su prisustvovala 23 člana Radne grupe, drugi u periodu 19 – 21. septembar 2022. godine i njemu je prisustvovalo 26 članova Radne grupe i treći 22. novembra 2022. godine sa prisutnim 21 članom. Akcioni plan izrađivan je od strane članova Radne grupe uz stručnu pomoć konsultanata angažovanih uz podršku projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje „Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe”, koji sprovodi GIZ i logističku podršku Užičkog centra za prava deteta. Predlog Akcionog plana predstavljen je članovima Radne grupe na trećem sastanku Radne grupe, kada su imali priliku da daju dodatne sugestije i komentare. Predložene i usvojene aktivnosti od strane članova Radne grupe su unete u tekst Akcionog plana.

III. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Finansiranje mera i aktivnosti predloženih u okviru Akcionog plana, kako bi se ostvarili opšti i posebni ciljevi Strategije, vrši se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta teritorijalne autonomije i budžeta jedinica lokalnih samouprava, u zavisnosti od toga ko je nosilac konkretnih aktivnosti, kao i iz poklona, donacija, legata, kredita i iz drugih izvora.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao nosilac pojedinačnih aktivnosti iz Akcionog plana opredelilo je sredstva potrebna za realizaciju planiranih aktivnosti u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 94/24), a u skladu sa plansko-budžetskim procedurama.

U tom smislu svi nosioci pojedinačnih aktivnosti iz Akcionog plana istovetno postupaju. U skladu sa Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS”, broj 32/15) procena troškova unosi se u propisane PFE obrasce o finansijskim efektima iskazanih procenjenih okvirnih troškova na budžet.

Finansijski efekti za sprovođenje Akcionog plana u 2026. godini definisani su u skladu sa limitima koje je Ministarstvo finansija odredilo za narednu godinu za odgovarajuće razdele.

IV. PRAĆENJE SPROVOĐENJA AKCIONOG PLANA

Polazeći od razloga donošenja Akcionog plana, njegove sadržine, a uvažavajući potrebu racionalizacije procesa rada u nadležnim institucijama u delu koji se odnosi na izveštavanje o reformskim procesima, praćenje njegovog sprovođenja vršiće Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Institucionalni okvir, uz navođenje institucije odgovorne za praćenje sprovođenja, preciziran je u Akcionom planu.

Institucije nosioci aktivnosti razmenjivaće informacije sa institucijama koje su uključene u realizaciju aktivnosti i organizacijama civilnog društva o realizovanim aktivnostima, programima i projektima koji doprinose realizaciji mera predviđenih Akcionim planom. Svi organi, odnosno institucije koje su prepoznate kao partneri u sprovođenju, imaju obavezu da pismeno izveštavaju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na godišnjem nivou o sprovođenju mera i aktivnosti.

Takođe, praćenje sprovođenja Akcionog plana sprovodiće se i kroz Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika, u koji će biti unet sadržaj Akcionog plana i kroz koji će se pratiti sprovođenje istog, te izveštavati o učincima sprovođenja Akcionog plana, a shodno članu 47. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. O rezultatima sprovođenja Akcionog plana izveštavaće se u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja.

V. SKRAĆENICE

JLS

Jedinica lokalne samouprave

MDULS

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MRZBSP

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MINBPD

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju

OCD

Organizacije civilnog društva

PSSPDRP

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova

RZSZ

Republički zavod za socijalnu zaštitu

SKGO

Stalna konferencija gradova i opština

VII. ZAVRŠNI DEO

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 56-12618/2025-1

U Beogradu, 27. novembra 2025. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.