Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

AKCIONI PLAN

za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine

"Službeni glasnik RS", broj 30 od 26. marta 2021.

I. UVOD

Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) predstavlja dokument javne politike koji se donosi radi operacionalizacije i ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 18/21).

Opšti cilj Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Strategija) je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom;

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada;

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

Strategijom je predviđeno donošenje dva akciona plana radi ostvarivanja ciljeva i planiranih mera. Predviđeno je da se usvoji Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine i Akcioni plan za period od 2024. do 2026. godine.

Pre isteka perioda važenja prvog trogodišnjeg akcionog plana pristupiće se izradi izveštaja o rezultatima sprovođenja Akcionog plana, odnosno rezultatima o realizaciji aktivnosti predviđenih Akcionim planom.

Na osnovu rezultata sprovedenih aktivnosti, a pre isteka prvog trogodišnjeg akcionog plana, započeće se sa procesom izrade drugog akcionog plana koji treba, zajedno sa realizovanim aktivnostima iz prvog trogodišnjeg akcionog plana, da dovede do realizacije opšteg i posebnih ciljeva utvrđenih Strategijom.

II. METODOLOGIJA IZRADE AKCIONOG PLANA

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obrazovalo je 22. juna 2020. godine Radnu grupu za izradu Predloga strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i pratećeg Akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine (u daljem tekstu: Radna grupa).

Radnu grupu činili su predstavnici različitih institucija: Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva finansija, Ministarstva omladine i sporta, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog sekretarijata za javne politike, Privredne komore Srbije, Republičkog zavoda za statistiku, Razvojne agencije Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnostˮ, Stalne konferencije gradova i opština, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju, Međunarodne organizacije rada, Beogradske otvorene škole i Centra za omladinski rad.

Konsultativni proces tokom izrade Strategije i Akcionog plana sprovodio se kontinuirano. Organizovana su tri sastanaka Radne grupe, a Predlog akcionog plana predstavljen je članovima Radne grupe na trećem sastanku Radne grupe, koji su imali priliku da daju dodatne sugestije i komentare. Predložene i usvojene aktivnosti od strane članova Radne grupe su unete u tekst Akcionog plana. Predlog akcionog plana upućen je nadležnim organima radi davanja mišljenja, kao i Socijalno-ekonomskom savetu i Republičkom savetu za zapošljavanje.

III. OSTVARIVANJE OPŠTEG I POSEBNIH CILJEVA SPROVOĐENJEM MERA

U nastavku teksta dat je pregled opšteg cilja, posebnih ciljeva i mera utvrđenih Strategijom, dok su u poglavlju V. Tabela Akcionog plana, prikazane pojedinačne aktivnosti za sprovođenje svake od mera.

OPŠTI CILj

POSEBNI CILJEVI

MERE

Uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom

1.1. Unapređenje uslova za razvoj kvalitetne radne snage

1.2. Povećanje isplativosti i kvaliteta rada

1.3. Podsticanje kreiranja poslova

1.4. Integrisanje korisnika usluga socijalne zaštite na tržište rada

1.5. Jačanje lokalne politike zapošljavanja

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada

2.1. Realizacija mera aktivne politike zapošljavanja

2.2. Unapređenje sprovođenja i kreiranje novih mera aktivne politike zapošljavanja

2.3. Unapređenje praćenja stanja i kretanja na tržištu rada i sistema praćenja i vrednovanja ishoda i uticaja mera aktivne politike zapošljavanja

2.4. Unapređenje položaja žena na tržištu rada

2.5. Poboljšanje položaja mladih na tržištu rada

2.6. Poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada

2.7. Poboljšanje položaja nezaposlenih Roma i Romkinja na tržištu rada

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja

3.1. Unapređenje zakonodavnog okvira

3.2. Jačanje kapaciteta nosilaca poslova zapošljavanja, unapređenje koordinisanog delovanja i dijaloga u oblasti politike zapošljavanja

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA NEOPHODNIH ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA

Akcionim planom predviđeno je da se opšti cilj realizuje kroz tri posebna cilja, čija implementacija će se ostvarivati kroz mere i aktivnosti definisane u okviru mera u periodu od 2021. do 2023. godine.

Za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih Akcionim planom sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, Finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje, budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine i budžetima jedinica lokalne samouprave.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu („Službeni glasnik RSˮ, broj 149/20), na Razdelu 30 – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sredstva su obezbeđena za Program 0803 – Aktivna politika zapošljavanja:

1) Programska aktivnost/Projekat 0005 – Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom putem Nacionalne službe za zapošljavanje u iznosu od 550.000.000,00 dinara za 2021. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2022. i 2023. godinu;

2) Programska aktivnost/Projekat 0007 – Podrška IT prekvalifikaciji u iznosu od 150.000.000,00 dinara za 2021. godinu.

U Finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu („Službeni glasnik RSˮ, broj 152/20), sredstva su obezbeđena za Program 0803 – Aktivna politika zapošljavanja:

1) Programska aktivnost/Projekat 0006 – Programi i mere aktivne politike zapošljavanja u iznosu od 5.200.000.000,00 dinara za 2021. godinu i projekcijama sredstava u iznosu od 5.500.000.000,00 dinara za 2022. godinu i 6.000.000.000,00 dinara za 2023. godinu;

2) Programska aktivnost/Projekat 0008 – Programi i mere aktivne politike zapošljavanja iz sredstava lokalnih samouprava – opština u iznosu 900.000.000,00 dinara i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2022. i 2023. godinu;

3) Programska aktivnost/Projekat 4002 – Podrška programu zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje (IPA 2013) u iznosu od 52.796.000,00 dinara za 2021. godinu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu na Razdelu 31 – Ministarstvo omladine i sporta, sredstva su obezbeđena za Program 1302 – Omladinska politika, Programska aktivnost/Projekat 0006 – Programi i projekti podrške mladima u zapošljavanju u iznosu od 100.000.000,00 dinara za 2021. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2022. i 2023. godinu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu na Razdelu 26 – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sredstva su obezbeđena za Program 2001 – Uređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema:

1) Programska aktivnost/Projekat 0011 – Utvrđivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u iznosu od 14.832.000,00 dinara i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2022. i 2023. godinu;

2) Programska aktivnost/Projekat 0020 – Promocija dualnog obrazovanja u ukupnom iznosu od 10.000.000,00 dinara za 2021. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2022. i 2023. godinu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu na Razdelu 21 – Ministarstvo privrede, sredstva su obezbeđena za Program 1509 – Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Programska aktivnost/Projekat 4002 – Podrška razvoju preduzetništva u iznosu od 200.000.000,00 dinara za 2021. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2022. i 2023. godinu.

Opredeljena sredstva po merama iskazana su u poglavlju V. Tabela Akcionog plana.

U toku su pregovori za obezbeđivanje dodatnih sredstava za realizaciju planiranih mera iz međunarodnih izvora finansiranja (donacije, IPA projekti itd.).

U okviru poglavlja V. Tabela Akcionog plana, u delu Izvori finansiranja mere, prikazani su i donatori koji svojim sredstvima direktno finansiraju obuke, seminare, analize i druge aktivnosti.

Finansijski efekti za sprovođenje Akcionog plana usklađuju se sa srednjoročnim okvirom rashoda iz budžetske procedure za 2021. godinu, kao i u skladu sa limitima koje Ministarstvo finansija odredi za naredne godine za odgovarajuće razdele.

V. Tabela Akcionog plana

VI. MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Mere aktivne politike zapošljavanja sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i propisima o državnoj pomoći, a kriterijumi, način i druga pitanja od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja uređuju se opštim aktima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Radi realizacije mera aktivne politike zapošljavanja, Nacionalna služba za zapošljavanje raspisuje javne pozive i konkurse, odnosno pokreće postupak javne nabavke u skladu sa propisima o javnim nabavkama, u prvom kvartalu kalendarske godine.

Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje, mere aktivnog traženja posla i profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, realizuju zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kontinuirano tokom kalendarske godine.

1. Posredovanje u zapošljavanju i pružanje podrške za zapošljavanje

Posredovanjem u zapošljavanju smatraju se poslovi povezivanja lica koja traže zaposlenje sa poslodavcima koji iskazuju potrebu za posredovanjem u zapošljavanju, radi zasnivanja radnog odnosa ili druge vrste radnog angažovanja. U cilju njihovog uspešnog povezivanja, sprovodi se niz aktivnosti usmerenih ka tražiocima zaposlenja, odnosno poslodavcima.

Savetovanje za zapošljavanje je aktivnost tokom koje savetnik za zapošljavanje pruža stručnu podršku tražiocu zaposlenja na individualnom nivou, kroz informisanje o pravima i obavezama tražilaca zaposlenja, uslugama koje pruža Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i o mogućnostima za zapošljavanje i traženim zanimanjima. Tokom savetovanja za zapošljavanje vrši se procena zapošljivosti lica koje traži posao, odnosno, procena njegovih profesionalnih mogućnosti i afiniteta, sa ciljem utvrđivanja stepena podrške koja mu je potrebna. Vrste podrške oko kojih se tražilac zaposlenja i savetnik za zapošljavanje usaglase, kao i zanimanja u kojima će lice tražiti posao, utvrđuju se u individualnom planu zapošljavanja.

Usluge za poslodavce podrazumevaju informisanje poslodavaca o stanju na tržištu rada i strukturi tražilaca zaposlenja na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i savetovanje o mogućnostima i načinima zadovoljavanja potreba poslodavaca za izvršiocima, uključujući i informisanje o merama aktivne politike zapošljavanja, ispitivanje budućih potreba poslodavaca radi planiranja obuka i drugih mera aktivne politike zapošljavanja, selekciju tražilaca zaposlenja prema uslovima definisanim u prijavi potrebe za zapošljavanjem – posredovanje po zahtevu poslodavca i internet posredovanje na internet stranici Nacionalne službe za zapošljavanje. Nacionalna služba za zapošljavanje poslodavcu usluge pruža besplatno. Unapređenjem kvaliteta usluge posredovanja u zapošljavanju, Nacionalna služba za zapošljavanje će povećati svoju vidljivost kod onih poslodavaca kojima nije isključivi cilj da dobiju sredstva, nego kvalitetne kandidate, dok će nezaposlena lica dobiti dodatne mogućnosti za kvalitetno zapošljavanje.

2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere

Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere sprovodi se kroz aktivnosti informisanja i savetovanja o mogućnostima za razvoj karijere, a radi prevencije pogrešnog izbora pravca obrazovanja ili izbora zanimanja, kao i radi jačanja kompetentnosti korisnika u donošenju delotvornih odluka tokom profesionalne karijere. Ove usluge pružaju se neposredno u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje i centrima za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS), kao i preko internet stranice Nacionalne službe za zapošljavanje.

3. Mere aktivnog traženja posla

Mere aktivnog traženja posla sprovode se pružanjem usluga tražiocima zaposlenja u procesu aktivnog traženja posla, podsticanjem njihove zapošljivosti i jačanjem motivacije, samopouzdanja i samoefikasnosti kroz razvoj veština aktivnog traženja posla. Mere aktivnog traženja posla kao što su obuke za aktivno traženje posla, obuke u klubovima za traženje posla, trening samoefikasnosti i dr., oblici su grupnog rada sa licima koja traže posao, sa ciljem da se tražioci zaposlenja informišu o situaciji na lokalnom tržištu rada i da se osposobe za kvalitetno predstavljanje poslodavcu.

Pružanje podrške tražiocima zaposlenja i poslodavcima sprovodi se i kroz organizovanje sajmova zapošljavanja. Sajam zapošljavanja je mera posredovanja, jer omogućava neposredni kontakt većeg broja poslodavaca koji su iskazali potrebu za zapošljavanjem sa tražiocima zaposlenja, koji u najvećoj meri odgovaraju zahtevima poslodavaca za zapošljavanje na konkretnim radnim mestima, ali je istovremeno i mera aktivacije, jer se tražilac zaposlenja susreće sa konkretnim slobodnim radnim mestima, što pozitivno deluje na njegovu motivaciju za aktivno traženje posla.

Karavani zapošljavanja su mera koja omogućava licima koja imaju prebivalište u manje razvijenim jedinicama lokalne samouprave da se uključe u mere aktivne politike zapošljavanja. Nezaposlena lica, koja zbog otežanih okolnosti nisu u mogućnosti da lično dođu do filijala, službi i ispostava Nacionalne službe za zapošljavanje, na ovaj način mogu da se, uz pomoć savetnika, informišu, savetuju, dobiju sve relevantne informacije vezane za njihova prava i obaveze i prijave na evidenciju nezaposlenih.

4. Dodatno obrazovanje i obuka

Dodatno obrazovanje i obuka su mere kojima lica stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo. Zasniva se na analizi potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, utvrđenih u kontaktima sa poslodavcima. U skladu sa tim, dodatno obrazovanje i obuke se realizuju za ona područja rada u kojima postoji deficit znanja i veština.

Dodatno obrazovanje i obuka podrazumeva sprovođenje sledećih mera:

Stručna praksa – podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Namenjena je nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa. Prioritet za uključivanje imaju nezaposlene osobe sa invaliditetom i Romi.

Stručna praksa se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru, dok se najviše do 40% ukupno planiranih učesnika može angažovati u javnom sektoru, po sledećim prioritetima:

1) na poslovima zdravstvenih radnika;

2) na poslovima socijalne zaštite;

3) na poslovima obrazovanja i vaspitanja;

4) na poslovima pravosuđa.

Izuzetno na teritoriji AP Kosovo i Metohija i devastiranih područja stručna praksa se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, pri čemu privatni sektor ima prioritet.

Trajanje stručne prakse utvrđeno je zakonom, odnosno pravilnikom, a Nacionalna služba za zapošljavanje istu finansira najduže do 12 meseci.

Nacionalna služba za zapošljavanje utvrđuje visinu mesečne novčane pomoći nezaposlenom licu uključenom u stručnu praksu, srazmerno ukupno planiranom broju učesnika i raspoloživim sredstvima, u skladu sa propisom u oblasti zapošljavanja.

U 2021. godini planirano je uključivanje 3.000 nezaposlenih lica.

U 2022. godini planirano je uključivanje 4.200 nezaposlenih lica.

U 2023. godini planirano je uključivanje 4.400 nezaposlenih lica.

Pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem – podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno najmanje visoko trogodišnje ili četvorogodišnje obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za rad na određenim poslovima, uz zasnivanje radnog odnosa.

Namenjeno je nezaposlenim licima do 30 godina starosti, bez radnog iskustva u zanimanju za koje je stečeno obrazovanje i prosečnom ocenom od najmanje 8,0 na završenim studijama, kao i nezaposlenim osobama sa invaliditetom i Romima, bez obzira na godine starosti i prosečnu ocenu.

Pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem realizuje se kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Poslodavac ostvaruje pravo na naknadu troškova mesečne zarade za pripravnika u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima, uvećane za 20%.

Trajanje pripravništva za mlade sa visokim obrazovanjem utvrđeno je zakonom, odnosno pravilnikom, a Nacionalna služba za zapošljavanje isto finansira najduže do 12 meseci.

U 2021. godini planirano je uključivanje 550 nezaposlenih lica.

U 2022. godini planirano je uključivanje 600 nezaposlenih lica.

U 2023. godini planirano je uključivanje 650 nezaposlenih lica.

Pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem – podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za određenim poslovima, uz zasnivanje radnog odnosa.

Pravo na uključivanje imaju nezaposleni sa završenim srednjim obrazovanjem, bez radnog iskustva u zanimanju za koje je stečeno obrazovanje i to:

1) mladi do 30 godina starosti koji se na evidenciji nezaposlenih lica nalaze duže od šest meseci;

2) nezaposlene osobe sa invaliditetom;

3) Romi;

4) mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama.

Pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Poslodavac ostvaruje pravo na naknadu troškova mesečne zarade za pripravnika u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima.

Trajanje pripravništva za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem utvrđeno je zakonom odnosno pravilnikom, a Nacionalna služba za zapošljavanje isto finansira najduže do šest meseci.

U 2021. godini planirano je uključivanje 500 nezaposlenih lica.

U 2022. godini planirano je uključivanje 550 nezaposlenih lica.

U 2023. godini planirano je uključivanje 600 nezaposlenih lica.

Sticanje praktičnih znanja – podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru i namenjeno je za:

– nezaposlena lica bez završenog srednjeg obrazovanja i lica koja su završila funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, koji u ukupnom broju planiranih polaznika učestvuju sa najmanje 40%;

– nezaposlena lica sa srednjim obrazovanjem koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 12 meseci, bez obzira na vrstu stečenog obrazovanja i radno iskustvo, a koja nemaju adekvatna i primenljiva znanja, veštine i kompetencije za obavljanje konkretnih poslova.

Prioritet za uključivanje imaju nezaposlene osobe sa invaliditetom i Romi.

Poslodavac zasniva radni odnos na određeno vreme sa nezaposlenim licem i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uključena lica u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima u trajanju od tri meseca. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još tri meseca nakon završetka mere. U slučaju da poslodavac zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa nezaposlenim licem na početku mere ili do isteka trećeg meseca, odnosno završetka mere, ima pravo na naknadu troškova zarade za još tri meseca, odnosno u ukupnom trajanju od šest meseci. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još najmanje šest meseci nakon isteka finansiranja.

U 2021. godini planirano je uključivanje 820 nezaposlenih lica.

U 2022. godini planirano je uključivanje 860 nezaposlenih lica.

U 2023. godini planirano je uključivanje 900 nezaposlenih lica.

Obuke za tržište rada – sticanje stručnih dodatnih teorijskih i praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, a sa ciljem unapređenja zapošljivosti nezaposlenih lica prvenstveno teže zapošljivih bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama.

Obuke za nezaposlene osobe sa invaliditetom sprovode nosioci poslova profesionalne rehabilitacije koji imaju odobrenje ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije.

U 2021. godini planirano je uključivanje 400 osoba sa invaliditetom.

U 2022. godini planirano je uključivanje 500 osoba sa invaliditetom.

U 2023. godini planirano je uključivanje 500 osoba sa invaliditetom.

Obuke za lica bez završene srednje škole i lica koja završavaju osnovno obrazovanje po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO) sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA) i/ili srednje stručne škole koji izdaju javno priznatu ispravu.

U periodu od 2021. do 2023. godine planirano je uključivanje po 200 nezaposlenih lica u svakoj kalendarskoj godini.

Obuke za ostala nezaposlena lica sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih.

U periodu od 2021. do 2023. godine planirano je uključivanje po 500 nezaposlenih lica u svakoj kalendarskoj godini.

Specijalističke informatičke obuke u skladu sa potrebama tržišta rada sprovode licencirani izvođači. Prioritet prilikom uključivanja imaju nezaposlene žene na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Nacionalna služba za zapošljavanje snosi troškove realizacije obuke za tržište rada, a u skladu sa propisima iz oblasti zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije, kao i u zavisnosti od raspoloživih sredstava, utvrđuje visinu mesečne novčane pomoći i troškova prevoza za polaznike obuka.

Obuke na zahtev poslodavca – za nezaposlene – sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, kao i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, ukoliko na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta. Poslodavac ima obavezu da sa najmanje 50% lica koja su uspešno završila obuku, zasnuje radni odnos, u trajanju od najmanje šest meseci od datuma zasnivanja.

Nacionalna služba za zapošljavanje učestvuje u finansiranju troškova obuke i utvrđuje visinu mesečne novčane pomoći i troškova prevoza za polaznike obuka, u zavisnosti od raspoloživih sredstava i u skladu sa propisima iz oblasti zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije. Za uključivanje nezaposlenih osoba sa invaliditetom, sredstva za finansiranje troškova obuke se mogu uvećati do 20%.

U 2021. godini planirano je uključivanje 500 nezaposlenih lica.

U 2022. godini planirano je uključivanje 600 nezaposlenih lica.

U 2023. godini planirano je uključivanje 700 nezaposlenih lica.

Obuke za potrebe poslodavca za zaposlenog – poslodavac koji pripada privatnom sektoru može podneti zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje za učešće u finansiranju troškova obuke za zaposlenog kome nedostaju dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova i radnih zadataka sa ciljem održanja zaposlenja kod tog poslodavca. Troškove učešća u finansiranju obuke za zaposlenog može da snosi Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa raspoloživim sredstvima i propisima za dodelu državne pomoći.

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih – sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Namenjen je nezaposlenim licima bez osnovnog obrazovanja. Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje sredstva za troškove prevoza polaznicima ili školskim obrazovnim institucijama.

U periodu od 2021. do 2023. godine planirano je uključivanje po 1.500 nezaposlenih lica u svakoj kalendarskoj godini.

5. Subvencionisano zapošljavanje i samozapošljavanje

Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih podrazumeva finansijski podsticaj, u jednokratnom iznosu, poslodavcima iz privatnog sektora, za zapošljavanje nezaposlenih lica i to:

1. mladi do 30 godina starosti – bez završenog srednjeg obrazovanja, mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama;

2. stariji od 50 godina;

3. Romi;

4. osobe sa invaliditetom;

5. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;

6. nezaposleni koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 12 meseci;

7. žrtve porodičnog nasilja.

Visina subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade iznosi:

1) za prvu grupu (iznad republičkog proseka) i drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) – 200.000,00 dinara po korisniku;

2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) – 225.000,00 dinara po korisniku;

3) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) – 250.000,00 dinara po korisniku.

Navedeni iznosi subvencije za zapošljavanje sledećih kategorija teže zapošljivih lica i to:

1. osobe sa invaliditetom;

2. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;

3. mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama;

4. žrtve porodičnog nasilja,

uvećavaju se za 20% tako da iznose:

1) za prvu grupu (iznad republičkog proseka) i za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) – 240.000,00 dinara po korisniku;

2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) – 270.000,00 dinara po korisniku;

3) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) – 300.000,00 dinara po korisniku.

Realizacija se prati 12 meseci.

U 2021. godini planirano je zapošljavanje 3.500 nezaposlenih lica, od kojih je 300 osoba sa invaliditetom.

U 2022. godini planirano je zapošljavanje 3.700 nezaposlenih lica, od kojih je 300 osoba sa invaliditetom.

U 2023. godini planirano je zapošljavanje 4.000 nezaposlenih lica, od kojih je 300 osoba sa invaliditetom.

Podrška samozapošljavanju

Podrška samozapošljavanju obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu subvencije za samozapošljavanje.

Stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava sastoji se od informativnih i savetodavnih usluga, obuke za razvoj preduzetništva, kao i podrške u prvoj godini poslovanja koja se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke u NSZ, regionalnim razvojnim agencijama i dr.

Sredstva za samozapošljavanje u 2021. godini odobravaju se nezaposlenom licu u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu od 250.000,00 dinara po korisniku radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana, a prioritet za odobravanje subvencije imaju nezaposleni koji pripadaju sledećim kategorijama:

1. mladi do 30 godina starosti;

2. viškovi zaposlenih;

3. Romi;

4. osobe sa invaliditetom;

5. žene.

U slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 270.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač u njemu zasniva radni odnos.

U 2022. i 2023. godini sredstva za samozapošljavanje iznose 300.000,00 dinara, odnosno 330.000,00 dinara za osobe sa invaliditetom.

Realizacija se prati 12 meseci.

U 2021. godini planirano je samozapošljavanje 3.500 nezaposlenih lica, od kojih je 100 osoba sa invaliditetom.

U 2022. godini planirano je samozapošljavanje 3.700 nezaposlenih lica, od kojih je 100 osoba sa invaliditetom.

U 2023. godini planirano je samozapošljavanje 4.000 nezaposlenih lica, od kojih je 100 osoba sa invaliditetom.

Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva

Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Subvencija zarade se odobrava na osnovu podnetog zahteva poslodavca, u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.

U periodu od 2021. do 2023. godine planirano je zapošljavanje 400 osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, u svakoj kalendarskoj godini.

6. Javni radovi

Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa.

Javni radovi se organizuju na području onih jedinica lokalnih samouprava, koje prema stepenu razvijenosti utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade pripadaju:

1) trećoj grupi (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) i

2) četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka).

U program javnih radova uključuju se nezaposlena lica iz sledećih kategorija:

1. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;

2. Romi;

3. lica bez završene srednje škole;

4. lica koja posao traže duže od 18 meseci;

5. osobe sa invaliditetom.

Prioritet za uključivanje u meru imaju lica iz navedenih kategorija koja se prvi put angažuju na javnim radovima.

Na javnim radovima se radno angažuje najmanje pet nezaposlenih lica.

Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za:

1) isplatu naknade za obavljen posao licima angažovanim na javnim radovima (po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u visini do 22.000,00 dinara na mesečnom nivou za pun fond radnih časova, odnosno srazmerno vremenu radnog angažovanja na mesečnom nivou, koja se uvećava za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i koja obuhvata i troškove dolaska i odlaska sa rada);

2) naknadu troškova sprovođenja javnih radova poslodavcu (najviše do 2.000,00 dinara po licu, jednokratno, u zavisnosti od trajanja javnog rada);

3) naknadu troškova obuke (u jednokratnom iznosu od 1.000,00 dinara po angažovanom licu koje je završilo obuku), koja se u zavisnosti od vrste i složenosti poslova može organizovati po internom programu poslodavca izvođača javnog rada ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje interna potvrda o stečenim kompetencijama ili javno priznata isprava ukoliko je obuku realizovao JPOA.

Javni radovi se organizuju u oblasti socijalne zaštite i humanitarnog rada, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture, održavanja i zaštite životne sredine i prirode.

Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.

Javni radovi za osobe sa invaliditetom

Javni radovi na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom se mogu organizovati u svim jedinicama lokalne samouprave, nezavisno od stepena razvijenosti, u oblasti socijalne zaštite i humanitarnog rada, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture, održavanja i zaštite životne sredine i prirode i kulture.

Javni radovi u koje se uključuju isključivo osobe sa invaliditetom, mogu biti odobreni za radno angažovanje najmanje tri nezaposlene osobe sa invaliditetom.

U periodu od 2021. do 2023. godine planirano je uključivanje 2.800 nezaposlenih lica, od kojih 800 osoba sa invaliditetom, u svakoj kalendarskoj godini.

7. Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima

Prilagođavanje radnog mesta (kroz tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama zaposlene osobe sa invaliditetom) refundacijom poslodavcu primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta u visini do 400.000,00 dinara stvarnih troškova za prilagođavanje radnog mesta po osobi sa invaliditetom.

U periodu od 2021. do 2023. godine planirano je prilagođavanje radnog mesta za 25 osoba sa invaliditetom, u svakoj kalendarskoj godini.

Pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom (radna asistencija kod uvođenja u posao ili na radnom mestu) refundacijom poslodavcu troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške u visini do 50.000,00 dinara mesečno za pun fond radnih sati odnosno srazmerno broju radnih sati pružene stručne podrške osobi sa invaliditetom na mesečnom nivou, uvećanih za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju do 12 meseci.

U periodu od 2021. do 2023. godine planirano je pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom za 30 osoba sa invaliditetom, u svakoj kalendarskoj godini.

Počev od 2021. godine započeće se sa pilotiranjem postupka priznavanja prethodnog učenja, izradom analiza za utvrđivanje preduslova za pilotiranje i uvođenje vaučera za obuke, normativnog uređenja i pilotiranja radne prakse, pripremom za pilotiranje programa Garancija za mlade, paketa mera za nezaposlena lica iz kategorija teže zapošljivih i dr., a u skladu sa merom 1.1. i merom 2.2. Na osnovu rezultata i identifikovanih potreba proceniće se opravdanost uvođenja prethodno pilotiranih mera u sistem aktivne politike zapošljavanja, a na osnovu raspoloživih finansijskih sredstava, kroz godišnji Sporazum o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje utvrdiće se obuhvat lica ovim merama do isteka Akcionog plana.

Tabela obuhvata nezaposlenih lica merama aktivne politike zapošljavanja, 2021–2023. godine

MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Broj lica uključen u mere

(2021)

Broj lica uključen u mere

(2022)

Broj lica uključen u mere

(2023)

Efekat na zapošljavanje35

(2021, 2022. i 2023)

1.

DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA

7.970

9.510

9.950

1.1.

Stručna praksa

3.000

4.200

4.400

52%

53%

55%

1.2.

Pripravništvo za mlade

sa visokim obrazovanjem

550

600

650

70%

75%

80%

1.3.

Pripravništvo za nezaposlene

sa srednjim obrazovanjem

500

550

600

70%

75%

80%

1.4.

Sticanje praktičnih znanja

820

860

900

80%

83%

85%

1.5.

Obuke za tržište rada

1.100

1.200

1.200

40%

42%

45%

1.5.1.

Specijalističke informatičke obuke*

75%

1.6.

Obuke na zahtev poslodavaca – za nezaposlene

500

600

700

80%

83%

85%

1.7.

Obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog

po primljenim zahtevima poslodavaca

1.8.

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih

1.500

1.500

1.500

n/a

2.

SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE

7.400

7.800

8.400

2.1.

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih

3.500

3.700

4.000

85%

87%

90%

2.2.

Podrška samozapošljavanju

3.500

3.700

4.000

90%

93%

95%

2.3.

Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva

400

400

400

85%

87%

90%

3.

JAVNI RADOVI

2.800

2.800

2.800

35%

4.

MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA ZA OSOBE SA INVALIDITETOM KOJE SE ZAPOŠLJAVAJU POD POSEBNIM USLOVIMA

55

55

55

4.1.

Prilagođavanje radnog mesta

25

25

25

95%

4.2.

Pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom

30

30

30

90%

UKUPAN OBUHVAT NEZAPOSLENIH LICA MERAMA APZ

18.225

20.165

21.205

* Obuhvat lica zavisiće od vrste specijalističkih informatičkih obuka i cene koštanja po licu

35 Efekat na zapošljavanje se posmatra na 180-ti dan po izlasku iz mere/završetku ugovorne obaveze.

VII. PODRŠKA REALIZACIJI LOKALNIH PLANSKIH DOKUMENATA U OBLASTI ZAPOŠLJAVANJA

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti u periodu od 2021. do 2023. godine nastaviće se sa odobravanjem učešća u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju Akcionog plana, i to sledećih mera:

1. Stručna praksa;

2. Pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem;

3. Pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem;

4. Sticanje praktičnih znanja;

5. Obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene;

6. Javni radovi;

7. Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih – može se dodeliti za zapošljavanje nezaposlenih lica iz jedne ili više kategorija teže zapošljivih, a koje su utvrđene u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta i navedene u lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja;

8. Subvencija za samozapošljavanje – odobrava se nezaposlenom licu radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos, u delatnostima definisanim u skladu sa potrebama lokalnog ekonomskog razvoja u lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja.

Mere od 1. do 6. sprovode se prema uslovima utvrđenim u ovom akcionom planu, dok se mere 7. i 8. sprovode prema uslovima utvrđenim u lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja.

Uslov za podnošenje zahteva za finansiranje mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju Akcionog plana je da autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima:

1) formiran lokalni savet za zapošljavanje;

2) usvojen lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja;

3) usaglašen lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja sa Akcionim planom i pokrajinskim akcionim planom za zapošljavanje;

4) obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određene mere.

Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.

Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava visina iznosa sredstava po zahtevu jedinice lokalne samouprave za učešće u finansiranju mera su:

1. stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave (jedinici lokalne samouprava koja pripada manje razvijenim područjima obezbeđuje se viši iznos sredstava iz budžeta RS u odnosu na razvijene jedinice lokalne samouprave), s tim da minimalni iznos koji se može obezbediti iz budžeta RS jedinici lokalne samouprave koja pripada četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) iznosi 60%, osim za jedinice lokalne samouprave koje su u zahtevu za sufinansiranje iskazale potrebu za obezbeđivanjem nižeg učešća sredstava iz budžeta RS od 60%;

2. formiran lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojen zajednički planski dokument u oblasti zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, može do 30. aprila 2021. godine, odnosno poslednjeg dana meseca februara 2022. i 2023. godine, preko Nacionalne službe za zapošljavanje, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja.

Po isteku roka za podnošenje zahteva, Nacionalna služba za zapošljavanje proverava ispunjenost uslova za finansiranje mera aktivne politike zapošljavanja, priprema mišljenje o svakom pojedinačnom lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja (usklađenost sa ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i indikatorima na lokalnom tržištu rada) i daje predlog za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu kriterijuma i raspoloživih sredstava.

Nacionalna služba za zapošljavanje dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja predlog za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva, na osnovu koga ministar nadležan za poslove zapošljavanja donosi odluku.

Nacionalna služba za zapošljavanje i jedinice lokalne samouprave obuhvaćene odlukom zaključuju sporazum o načinu i postupku realizacije mera aktivne politike zapošljavanja, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje ove odluke.

Jedinice lokalne samouprave mogu, u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada, planirati i druge mere aktivne politike zapošljavanja, utvrditi ih u lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja i njihovu realizaciju finansirati u celosti iz sredstava budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave. U realizaciji mera aktivne politike zapošljavanja koje se u celosti finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave, Nacionalna služba za zapošljavanje pruža stručnu i tehničku podršku.

VIII. KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA

Teže zapošljiv nezaposleni jeste nezaposleni koji zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili drugih objektivnih okolnosti teže nalazi zaposlenje.

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti Akcioni plan sadrži kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja.

Kategorije teže zapošljivih nezaposlenih lica su ekstenzivno postavljene i obuhvataju veliki broj lica koja se međusobno razlikuju prema nivou zapošljivosti koji poseduju, tako da je neophodno obezbediti da se u mere aktivne politike zapošljavanja uključuju samo oni pripadnici ovih kategorija kojima je takva podrška potrebna u cilju integracije na tržište rada. Takođe je veoma važno opredeliti vrstu potrebne podrške u svakom pojedinačnom slučaju. Zbog toga se uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja vrši u skladu sa procenom zapošljivosti i individualnim planom zapošljavanja. Na osnovu procene zapošljivosti određuje se nivo potrebne podrške, a u individualnom planu zapošljavanja utvrđuju se konkretne aktivnosti i mere koje lice koje traži posao i Nacionalna služba za zapošljavanje treba da preduzmu u cilju povećanja zapošljivosti i zapošljavanja lica.

U okviru pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja definisane su kategorije teže zapošljivih lica koja se uključuju u meru, a u merama u okviru kojih nisu definisane kategorije, prioritet za uključivanje imaju nezaposlena lica iz sledećih kategorija:

– lica bez osnovnog obrazovanja;

– lica bez završene srednje škole;

– lica starosti 50 i više godina;

– dugoročno nezaposlena lica koja posao traže duže od 12 meseci, a posebno nezaposlena lica koja posao traže duže od 18 meseci;

– žene, posebno dugoročno nezaposlene žene;

– mladi do 30 godina starosti, a posebno mlade žene, mladi bez završene srednje škole, kao i mladi bez radnog iskustva;

– osobe sa invaliditetom;

– Romi;

– korisnici novčane socijalne pomoći;

– lica u statusu viška zaposlenih.

Takođe, u mere aktivne politike zapošljavanja uključivaće se i nezaposlena lica iz sledećih teže zapošljivih kategorija:

– mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama;36

– žrtve porodičnog nasilja;

– žrtve trgovine ljudima;

– izbegla i raseljena lica, povratnici prema Sporazumu o readmisiji;

– samohrani roditelji;

– supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena;

– roditelji dece sa smetnjama u razvoju;

– bivši izvršioci krivičnih dela.

Poseban prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja imaju lica koja se suočavaju sa više faktora otežane zapošljivosti, odnosno, koja pripadaju u dve ili više prethodno navedenih kategorija teže zapošljivih lica.

U lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja mogu se utvrditi i druge kategorije teže zapošljivih lica prema utvrđenom stanju na lokalnom tržištu rada.

Shodno uvedenoj praksi rodnog budžetiranja, u mere aktivne politike zapošljavanja podjednako će se uključivati nezaposleni muškarci i žene, radi podsticanja jednakih mogućnosti za njihovo zapošljavanje.

–––––––––––––

36 Kategorija mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama, podrazumeva mlade do 30 godina starosti koji su imali ili imaju status mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama.

IX. PREGLED POKAZATELJA ZA OPŠTI I POSEBNE CILJEVE

Opšti cilj: Uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu

Pokazatelj na nivou opšteg cilja

(pokazatelj efekta)

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljna vrednost u 2023.37

Ciljna vrednost u 2026.38

Stopa zaposlenosti po starosnim grupama i polu, u %

(15+, 15–29, 15–64)

ARS, RZS

(15+) 49%

Muškarci 56,6%

Žene 41,9%

(15–29) 36,9%

Muškarci 42,4%

Žene 31,1%

(15–64) 60,7%

Muškarci 67,1%

Žene 54,3%

2019.

(15+) 50,3%

Muškarci 58,1%

Žene 43%

(15–29) 38,9%

Muškarci 44,7%

Žene 32,8%

(15–64) 62,5%

Muškarci 69,1%

Žene 55,9%

(15+) 52,9%

Muškarci 61,1%

Žene 45,3%

(15–29) 41%

Muškarci 47,1%

Žene 34,5 %

(15–64) 66,1%

Muškarci 73,1%

Žene 59,1%

Stopa aktivnosti po starosnim grupama i polu, u %

(15+, 15–29, 15–64)

ARS, RZS

(15+) 54,6%

Muškarci 62,7%

Žene 47,1%

(15–29) 47%

Muškarci 53,6%

Žene 40,1%

(15–64) 68,1%

Muškarci 74,9%

Žene 61,3%

2019.

(15+) 56,8%

Muškarci 65,2%

Žene 49%

(15–29) 48,6%

Muškarci 55,4%

Žene 41,5%

(15–64) 71,1%

Muškarci 78,2 %

Žene 64%

(15+) 58%

Muškarci 66,5%

Žene 50 %

(15–29) 49%

Muškarci 55,8%

Žene 41,8%

(15–64) 72,8%

Muškarci 80,1%

Žene 65,5%

Stopa nezaposlenosti po starosnim grupama i polu, u %

(15+, 15–29, 15–64)

ARS, RZS

(15+) 10,4%

Muškarci 9,8%

Žene 11,1%

(15–29) 21,5%

Muškarci 20,8%

Žene 22,5%

(15–64) 10,9%

Muškarci 10,4%

Žene 11,5%

2019.

(15+) 11,5%

Muškarci 10,9%

Žene 12,2%

(15–29) 20%

Muškarci 19,3%

Žene 20,9%

(15–64) 12,1%

Muškarci 11,6%

Žene 12,8%

(15+) 8,7%

Muškarci 8,3%

Žene 9,3%

(15–29) 16,3%

Muškarci 15,8%

Žene 17,1%

(15–64) 9,2%

Muškarci 8,8 %

Žene 9,8%

Udeo ranjive zaposlenosti, u %

(15+)

ARS, RZS

24,3%

2019.

23,8%

21,1%

Posebni cilj 1: Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom

Pokazatelji na nivou posebnog cilja

(pokazatelj ishoda)

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljna vrednost

u 2023.

Ciljna vrednost

u 2026.

Registrovana zaposlenost

(broj)

Registrovana zaposlenost – Statistika zaposlenosti i zarada, RZS

2.173.135

2019.

2.352.271

2.540.000 – 2.631.000

Neformalna zaposlenost,

u %

(15+)

ARS, RZS

529.200

2019.

448.400

396.033

Zaposlenost prema vrsti rada, u%

ARS, RZS

Neodređeno: 77,2%

Određeno: 19,5%

Sezonski i povremeni poslovi:

3,3%

2019.

Neodređeno: 75,6%

Određeno: 22,3%

Sezonski i povremeni poslovi:

2,1%

Neodređeno 76,9%

Određeno 20,2%

Sezonski i povremeni poslovi 2,9%

Stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih, u %

SILC

9,2%

2019.

6,3%

4,7%

37 Izvor projekcija – Studija o položaju mladih u Srbiji, FREN (2020) i Eh-ante analiza Strategije zapošljavanja u RS za period od 2021. do 2026. godine, Institut ekonomskih nauka (2020).

38 Izvor projekcija – Studija o položaju mladih u Srbiji, FREN (2020) i Eh-ante analiza Strategije zapošljavanja u RS za period od 2021. do 2026. godine, Institut ekonomskih nauka (2020).

Posebni cilj 2: Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada

Pokazatelji na nivou posebnog cilja

(pokazatelj ishoda)

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljna vrednost

u 2023.

Ciljna vrednost

u 2026.

Stopa dugoročne nezaposlenosti, u %

(15+)

ARS, RZS

6,1%

2019.

3,2%

1,9%

Platni jaz između muškaraca i žena po starosnim grupama, u %

(15+, 15–29)

Istraživanje o zaradama zasnovano na podacima Poreske uprave, odnosno poreske prijave za porez po odbitku (PPP-PD)

(15+) 10,6%

(15–29) 5,4%

2019.

(15+) 9,5%

(15–29) 5,6%

(15+) 8,7%

(15–29) 5,0%

Stopa NEET, u %

(15–29)

ARS, RZS

18,9%

2019.

15,7%

12,8%

Udeo dugoročno nezaposlenih koji su zaposleni sa evidencije NSZ u ukupnom broju dugoročno nezaposlenih na evidenciji NSZ, u %

Izveštaj NSZ

23,1%

2019.

29%

33%

Efekat finansijskih mera na zapošljavanje (na 180-ti dan po izlasku iz mere/završetku ugovorne obaveze), u %

Izveštaj NSZ

60%

*39

71%

75%

39 Prosek 2016/2017/2018.

Posebni cilj 3: Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja

Pokazatelji na nivou posebnog cilja

(pokazatelj ishoda)

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljna vrednost

u 2023.

Ciljna vrednost u 2026.

Pregovaračko poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje

Relevantna dokumenta iz procesa pregovora o pristupanju EU

Umeren napredak

2020.

Umeren napredak

Ispunjeni uslovi za članstvo u EU

(u 2024)

Udeo izdvajanja za mere APZ

u BDP, u %

MF

0,08%

2019.

0,14%

0,2% (u 2026)

X. SKRAĆENICE

APZ

Aktivna politika zapošljavanja

ARS

Anketa o radnoj snazi

BDP

Bruto domaći proizvod

BOŠ

Beogradska otvorena škola

GIZ

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju

EU

Evropska unija

ZUOV

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

IPA

Instrument za predpristupnu pomoć

JLS

Jedinica lokalne samouprave

JPOA

Javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih

KViS

Karijerno vođenje i savetovanje

MEI

Ministarstvo za evropske integracije

MOR

Međunarodna organizacija rada

MOS

Ministarstvo omladine i sporta

MP

Ministarstvo privrede

MPNTR

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

MRZBSP

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MF

Ministarstvo finansija

NAJU

Nacionalna akademija za javnu upravu

NEET

Lica koja nisu zaposlena i nisu u obrazovanju i obuci

NOKS

Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije

NSKZ

Nacionalna standardna klasifikacija zanimanja

NSZ

Nacionalna služba za zapošljavanje

NSP

Novčana socijalna pomoć

OJ

Organizaciona jedinica

OSI

Osoba sa invaliditetom

OCD

Organizacije civilnog društva

PPU

Priznavanje prethodnog učenja

PKS

Privredna komora Srbije

RAS

Razvojna agencija Srbije

RZS

Republički zavod za statistiku

RS

Republika Srbija

RFZO

Republički fond za zdravstveno osiguranje

RFPIO

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

RSS

Regionalni savet za saradnju

SDC

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

SSSS

Savez samostalnih sindikata Srbije

UGS „Nezavisnostˮ

Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnostˮ

UPS

Unija poslodavaca Srbije

UNDP

Program Ujedinjenih nacija za razvoj

FOOO

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih

CROSO

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja

CSR

Centar za socijalni rad

XI. ZAVRŠNI DEO

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 101-2332/2021

U Beogradu, 18. marta 2021. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.