Akcioni plan za period od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

AKCIONI PLAN

za period od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

"Službeni glasnik RS", broj 57 od 11. jula 2023.

I. Uvod

Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine (u daljem tekstu: Strategija) usvojena je od strane Vlade 26. januara 2023. godine. Usvajanjem Strategije, nastavljen je kontinuitet sistemskog uređivanja predmetne oblasti, s obzirom na to da su prethodno važećim „krovnim” dokumentom – Nacionalnom strategijom za mlade za period od 2015. do 2025. godine1, utvrđeni osnovni principi, pravci i očekivani rezultati delovanja svih subjekata omladinske politike ka unapređenju društvenog položaja mladih i stvaranju uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima.

Imajući u vidu da je tokom perioda važenja prethodne strategije, odnosno 2018. godine – donet Zakon o planskom sistemu Republike Srbije2, koji je na sveobuhvatan način uredio način upravljanja javnim politikama i izradu i donošenje dokumenata javnih politika, kakve su strategije i akcioni planovi, kao i da je 2020. godine istekao Akcioni plan za sprovođenje u tom trenutku važeće Nacionalne strategije za mlade za period od 2018. do 2020. godine3, doneta je odluka da se pristupi izradi nove Strategije, koja je u potpunosti usaglašena sa važećim pravnim okvirom koji uređuje planski sistem u Republici Srbiji. Ministarstvo turizma i omladine (u daljem tekstu: Ministarstvo) donelo je i odluku da iskoristi opciju koja je propisana članom 18. stav 3. Zakona o planskom sistemu, te da izradi i donese Akcioni plan najkasnije 90 dana od dana donošenja Strategije (što je i precizirano u delu 10. Strategije).

Akcioni plan, kao dokument javne politike, operacionalizuje opšti i posebne ciljeve postavljene Strategijom, definiše prioritete u pogledu vremena ostvarivanja konkretnih mera i aktivnosti, te precizira neophodna finansijska sredstava za njihovo sprovođenje i izvore finansiranja. Stoga, usvajanje Akcionog plana, predstavlja preduslov za ostvarivanje opštih i posebnih ciljeva koji su definisani Strategijom.

––––––––––––

1 „Službeni glasnik RS”, broj 22/15

2 „Službeni glasnik RS”, broj 30/18

3 „Službeni glasnik RSˮ, broj 99/18

II. Kratak pregled postignutih učinaka omladinske politike

Pre donošenja odluke o izradi nove Strategije, Ministarstvo je sprovelo ex-post analizu Nacionalne strategije za mlade za period od 2015. do 2025. godine i pratećih akcionih planova. U okviru sprovedene ex-post analize Nacionalne strategije za mlade, konstatovano je da je Nacionalna strategija za mlade bila potpuno relevantna u trenutku donošenja, ali da je u prvih pet godina njene primene doneto niz bitnih normativnih i strateških dokumenata, sa kojima je potrebno izvršiti usaglašavanje. Takođe je ocenjeno da svi pokazatelji ukazuju da su mladi i dalje jedna od najugroženijih grupa u Republici Srbiji, te da je neophodno reagovati dodatnim radom na unapređenju njihovog statusa, i to pre svega kroz novi strateški dokument.

Rezultati sprovedenih fokus grupa, pokazali su da su definisani strateški ciljevi delimično ostvareni, iako je Ministarstvo uložilo velike napore da se ciljevi u potpunosti ostvare. Zaključci sa fokus grupa pokazali su i da je:

– Za potpuno sprovođenje Nacionalne strategije za mlade bilo potrebno obezbediti značajna finansijska sredstva;

– Međusektorska saradnja nedovoljno razvijena, kao i da je u u cilju unapređenja međusektorske saradnje – neophodno obezbediti kvalitetnu razmenu informacija;

– Akcioni planovi za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade nisu sadržali definisane ciljane vrednosti pokazatelja, i za veliki broj pokazatelja nedostajali su podaci za adekvatno praćenje.

Ukupno gledano, krajnji zaključak ex-post analize Nacionalne strategije za mlade pokazao je da je ukupna ostvarenost devet strateških ciljeva 67,1%. U pojedinim segmentima, uočen je pozitivan trend rasta ključnih pokazatelja, kao što su: smanjenje stope nezaposlenosti mladih i stope NEET mladih, pri čemu treba imati u vidu da nije moguće proceniti, koliko je ovakvim rezultatima doprinelo samo sprovođenje Nacionalne strategije za mlade, s obzirom na to da na ove pokazatelje utiče više različitih faktora. Takođe, analiza je potvrdila da i dalje postoje značajni izazovi u procesu tranzicije iz obrazovanja u svet rada, kao i u ostvarivanju prava na dostojanstveni rad i uključivanje u proces donošenja odluka na svim nivoima vlasti. Pored navedenog, treba naglasiti i da je pandemija virusa COVID-19 dodatno otežala proces sprovođenja Nacionalne strategije za mlade i ostvarivanje željenih efekata.

Analiza je takođe pokazala da je neophodan dalji razvoj kapaciteta subjekata omladinske politike i jačanje uspostavljenih mehanizama međusektorske saradnje. U skladu sa svim navedenim zaključcima, identifikovano je šest ključnih preporuka:

– Sprovođenje sveobuhvatne revizije Nacionalne strategije za mlade ili pokretanje procedure za izradu nove Strategije;

– Unapređenje sistema za prikupljanje podataka, praćenje postignutih učinaka – rezultata mera, ishoda posebnih ciljeva i efekata opšteg cilja, vrednovanje i izveštavanje javnosti o postignutom;

– Definisanje prioriteta i obima aktivnosti, u skladu sa realnim resursima i kapacitetima svih subjekata omladinske politike;

– Obezbeđivanje sistema i mehanizama podrške koji će jačati kapacitete svih subjekata omladinske politike na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou za kreiranje, sprovođenje i praćenje mera omladinske politike;

– Unapređenje međusektorske saradnje na svim nivoima;

– Razvijanje mera i aktivnosti podrške za mlade, posebno za mlade iz osetljivih grupa, imajući u vidu uticaj i posledice pandemije COVID-19.

III. Metodologija izrade Akcionog plana

Ministarstvo je, nakon 17. sednice Saveta za mlade održane 17. juna 2021. godine, usvojilo Informaciju o početku sprovođenja postupka revizije Nacionalne strategije za mlade. Međutim, nakon što je 2020. godine okončano sprovođenje Akcionog plana za period od 2018. do 2020. godine, i nakon sagledavanja zaključaka ex-post analize Nacionalne strategije za mlade, zaključeno je da donošenje novog akcionog plana zasnovano na tada važećoj strategiji – ne bi bilo svrsishodno. Procenjeno je da bi izrada i donošenje nove strategije i pratećeg akcionog plana, doveli do bolje primene načela upravljanja javnom politikom kao što je omladinska politika, prilagođavanja dinamičnom razvoju omladinskog sektora, te unapređenju učinaka omladinske politike. Ovakav zaključak bio je zasnovan i na analizi opcija za ostvarivanje ciljeva, pri čemu su bile analizirane u tom trenutku tri moguće opcije (opcije su detaljno predstavljene u okviru Strategije):

1. Status quo opcija – nastaviti sa sprovođenjem Nacionalne strategije za mlade;

2. Izmena i dopuna Nacionalne strategije za mlade;

3. Izrada nove strategije, za period od 2022. do 2030. godine.

Nakon što je sprovedeno poređenje mogućih opcija, pristupilo se izradi Strategije, koja je i usvojena početkom 2023. godine, a zatim i izradi Akcionog plana za period od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan). Ministarstvo je donelo odluku da Akcioni plan izradi i donese u rokovima propisanim članom 18. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Akcioni plan će omogućiti efektivno, koherentno i svrsishodno planiranje resursa (ljudskih, materijalnih, finansijskih (uključujući finansijska sredstva iz budžeta, sredstva donatora) i drugih) za sprovođenje aktivnosti planiranih novim Akcionim planom, i time doprineti postizanju opšteg i posebnih ciljeva i mera zacrtanih Strategijom u posmatranom periodu. Poseban akcenat u novom Akcionom planu stavljen je na aktivnosti kojima će se unaprediti delovanje odgovornih institucija u oblasti planiranja i sprovođenja omladinske politike, te omogućiti praćenje postignutih učinaka i kvalitetno izveštavanje o postignutom, kao i efikasno planiranje u budućnosti, naročito do isteka perioda na koji glasi Strategija, što je 2030. godina.

Prva verzija Akcionog plana pripremljena je na sledeći način:

– U metodološkom smislu, polazište za izradu novog Akcionog plana za period od 2023. do 2025. godine bili su Zakon o planskom sistemu Republike Srbije i prateći podzakonski akti: Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika4 i Uredba o metodologiji za izradu srednjoročnih planova5. Primena ovih propisa osigurala je kvalitet novog Akcionog plana u metodološkom i sadržinskom smislu, te njegovu usaglašenost sa Strategijom kao krovnim dokumentom omladinske politike. Konkretno, u izradu novog Akcionog plana krenulo se od elemenata koji su već zacrtani Strategijom – opšti cilj i pripadajući pokazatelji, posebni ciljevi i pripadajući pokazatelji, i mere i njihovi pokazatelji;

– Polazna tačka bio je i opis postojećeg stanja u Strategiji, kako bi se identifikovale sve moguće potrebe mladih i na osnovu toga osmislile odgovarajuće aktivnosti;

– Prilikom planiranja aktivnosti u novom Akcionom planu, uzeti su u obzir rezultati i zaključci sprovedene ex-post analize prethodne strategije i pratećih akcionih planova;

– Aktivnosti su osmišljavane tako da na direktan način doprinose ostvarenju mera zacrtanih Strategijom, a time i posebnih ciljeva i opšteg cilja Strategije;

– Prilikom izrade Akcionog plana, uočeno je da nekoliko pokazatelja na nivou posebnih ciljeva i mera nije formulisano na najadekvatniji mogući način. Stoga će Ministarstvo razmotriti mogućnost izrade „pasoša pokazatelja” u narednom periodu, bez promene elemenata zacrtanih Strategijom, kako bi se izbegle moguće nedoumice prilikom izračunavanja početnih i ciljanih vrednosti pokazatelja, a u cilju omogućavanja adekvatnog praćenja sprovođenja Akcionog plana i Strategije, vrednovanja postignutih učinaka i izveštavanja o postignutom;

– U skladu sa Strategijom, kao institucija odgovorna za koordinaciju i izveštavanje o sprovođenju svih posebnih ciljeva u Akcionom planu određeno je i navedeno – Ministarstvo. Takođe, kada je u pitanju institucija odgovorna za realizaciju pojedinačne mere predložene Akcionim planom, odnosno – nosilac mere, za svaku od mera je predložen upravo onaj organ koji je Strategijom određen kao institucija nadležna za sprovođenje (koordinaciju sprovođenja) konkretne mere. Kao organ koji sprovodi pojedinačnu aktivnost, određen je upravo onaj koji će biti glavni nosilac konkretne aktivnosti, dok su organi partneri u sprovođenju aktivnosti – svi oni organi, organizacije i institucije koje će učestvovati u sprovođenju konkretnih aktivnosti. Kada su u pitanju nosioci aktivnosti i partneri u sprovođenju aktivnosti, ima malih odstupanja u odnosu na organe, organizacije i institucije koje su predviđene Strategijom. Međutim, treba imati u vidu da su ova odstupanja nastala tokom procesa izrade Akcionog plana, a u saradnji, i na osnovu konsultacija sa ovim organima, organizacijama i institucijama. Naime, na osnovu boljeg sagledavanja nadležnosti i kapaciteta ovih organa, organizacija i institucija tokom sprovedenih konsultacija i saradnje tokom izrade Akcionog plana, doneta je konačna odluka o tome koji organi da budu nosioci aktivnosti, a koji organi, organizacije i institucije da budu partneri u sprovođenju aktivnosti;

– Prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije6, državnu teritoriju Republike Srbije čini 199 gradova, opština i gradskih opština, uključujući i AP Kosovo i Metohiju. Pored gradova i opština, gradske opštine takođe treba uzeti u obzir kod obračuna vrednosti pokazatelja koji se odnose na JLS (na primer, udeo JLS koje pružaju integrisane usluge za mlade, broj JLS koje su osnovale KzM, procenat JLS koje su osnovale savet za mlade, itd.), jer one nemaju status JLS, ali neke od njih pružaju integrisane usluge za mlade, i/ili imaju osnovane KzM i/ili savete za mlade. Stoga će pokazatelji koji se odnose na JLS, biti računati tako što će se u odnos staviti broj JLS (gradova i opština) i gradskih opština (koje, na primer, pružaju integrisane usluge za mlade, osnovale su KzM ili savet za mlade, itd.) i ukupan broj JLS (gradova i opština) i gradskih opština (koji iznosi 199);

– Pod integrisanim uslugama za mlade, kako je i definisano Strategijom, podrazumevaju se (međusektorske) usluge odnosno aktivnosti za mlade koje zajedno sprovode organizacije koje praktikuju omladinski rad i bave se mladima i institucije, kao sistemsko rešenje za određeni problem ili potrebu mladih u lokalnoj zajednici, koja je prepoznata od strane mladih, organizacije i institucija ili lokalne zajednice. Sprovode se u saradnji organizacije i institucije, a uspostavljaju se na duži vremenski period, pri čemu obe strane učestvuju u njihovom kreiranju, sprovođenju, praćenju, vrednovanju i prilagođavanju promenljivim uslovima tokom vremena. Kao takve, integrisane usluge podržane su od strane JLS i finansirane iz gradskog/opštinskog budžeta;

– Pod pojmom osetljivih grupa podrazumevaju se one grupe stanovništva koje se nalaze pod većim rizikom od socijalne isključenosti i siromaštva: osobe s invaliditetom, deca, mladi, žene, starije osobe, Romi i Romkinje, LGBTI zajednica, neobrazovana lica, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo koje živi u ruralnim sredinama7;

– Pod pojmom mladih koji su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, podrazumevaju se mladi koji su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćeni, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada, kako je to definisano Anketom o prihodima i uslovima života8.

Predlog Akcionog plana koji sledi je rezultat posvećenog rada Radne grupe, podrške u metodološkom i sadržinskom pogledu stručnjaka angažovanih uz pomoć Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), informacija i podataka, uvida i predloga prikupljenih tokom niza konsultativnih sastanaka sa aktivnim organizacijama civilnog društva koje se bave omladinskom politikom i sugestija i komentara prikupljenih tokom javnih konsultacija sa širom javnošću.

Naime, u februaru 2023. godine oformljena je Radna grupa za izradu Akcionog plana za sprovođenje Strategije za mlade za period od 2023. do 2025. godine, sastavljena od predstavnika nadležnog i drugih relevantnih ministarstva, posebnih organizacija iz „centra Vlade” zaduženih za zakonodavni proces i upravljanje javnim politikama, drugih stručnih institucija i organizacija relevantnih za omladinsku politiku, te aktivnih organizacija civilnog društva koje se bave omladinskom politikom. Na sastanku Radne grupe koji je održan u martu 2023. godine, predstavljena je prva verzija Akcionog plana za period od 2023. do 2025. godine i razmatrana su sva relevantna pitanja predstavnika Radne grupe. Članovima Radne grupe data je prilika da se izjasne o ovoj verziji Akcionog plana usmenim i pisanim putem, što je većina članova Radne grupe i učinila. Nakon toga, održan je još jedan sastanak u užem sastavu članova Radne grupe, gde su, pored predstavnika Ministarstva i UNFPA stručnjaka, prisustvovali i predstavnici saveza i udruženja mladih i za mlade i koji su članovi Radne grupe, a sve kako bi se zajednički, i u najboljem interesu mladih, došlo do najboljih rešenja kada su u pitanju različiti elementi predloženog Akcionog plana sa fokusom na definicije aktivnosti. Konačno, Ministarstvo je, u periodu od 31. marta do 10. aprila 2023. godine, organizovalo javne konsultacije o Nacrtu Akcionog plana, tako što je objavilo Nacrt Akcionog plana na svojoj internet stranici i portalu eKonsultacije, i pozvalo predstavnike državnih organa i organizacija, privrednih subjekata, poslovnih udruženja, stručne javnosti, međunarodnih organizacija civilnog društva i druga zainteresovana lica, da daju svoje predloge, komentare i sugestije na Nacrt Akcionog plana, putem imejla Ministarstva, u predviđenom obrascu koji je objavljen zajedno sa Nacrtom Akcionog plana. Tokom javnih konsultacija pristiglo je skoro 100 komentara i sugestija, od ukupno devet zainteresovanih strana. Ministarstvo je detaljno razmotrilo sve pristigle kometare, predloge i sugestije i na osnovu toga pripremilo Izveštaj sa javnih konsultacija, kao prilog ovog Predloga Akcionog plana. Izveštaj o sprovedenim javnim konsultacijama navodi sve pristigle predloge, komentare i sugestije i njihove predlagače, kao i to da li su i koji predlozi i sugestije prihvaćeni, a koji su delimično prihvaćeni ili nisu prihvaćeni i iz kojih razloga. Ovaj izveštaj će takođe biti objavljen na internet stranici Ministarstva, kao i na portalu eKonsultacije.

––––––––––––

4 „Službeni glasnik RS”, broj 8/19

5 „Službeni glasnik RS”, broj 8/19

6 „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 18/16, 47/18 i 9/20 – dr. zakon

7 https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0/%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5-%D0%B8-%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0/

8 Survey on Income and Living Conditions, tj. SILC

IV. Struktura Akcionog plana

Akcioni plan, po strukturi, prati opšti cilj Strategije: Unapređen kvalitet života mladih i pet posebnih ciljeva:

– Poseban cilj 1: Omladinski rad je standardizovan u sistemu neformalnog obrazovanja i kontinuirano se sprovodi;

– Poseban cilj 2: Prostorni kapaciteti i usluge za sprovođenje omladinske politike su unapređeni i funkcionalni u svim JLS;

– Poseban cilj 3: Mladi su aktivni učesnici društva na svim nivoima;

– Poseban cilj 4: Mladi imaju ravnopravne mogućnosti i podsticaje da razvijaju svoje potencijale i kompetencije, koji dovode do socijalnog i ekonomskog osamostaljivanja;

– Poseban cilj 5: Stvoreni uslovi za zdravo i bezbedno okruženje i socijalno blagostanje mladih;

V. Procena finansijskih sredstava

Procena finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju posebnih ciljeva, mera i aktivnosti vršena je od strane Ministarstva kao predlagača novog Akcionog plana i nosilaca pojedinačnih aktivnosti iz Akcionog plana, a u skladu sa plansko-budžetskim procedurama. U tom smislu svi nosioci pojedinačnih aktivnosti iz Predloga Akcionog plana izvršili su okvirnu preliminarnu procenu troškova angažovanja ljudskih i drugih resursa potrebnih za realizaciju planiranih aktivnosti, a koja su planirana Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu9, i u skladu sa Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje10.

Sredstva su planirana u okviru razdela nadležnog Ministarstva i drugih ministarstava, odnosno državnih organa koji su nosioci pojedinačnih aktivnosti iz ovog akcionog plana, kao i iz drugih izvora, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, uz planiran doprinos fondova EU, učešće privatnog sektora, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugih nacionalnih i međunarodnih programa, partnera i donatora. Ukupno obezbeđena sredstva po navedenim programima obuhvataju i sredstva za realizaciju pojedinačnih aktivnosti iz ovog akcionog plana, iskazana po određenim pojedinačnim aktivnostima, koje su grupisane u okviru pojedinih vrsta mera. Sredstva potrebna za realizaciju aktivnosti u narednim godinama obezbediće se u okviru utvrđenih limita na razdelu organa nadležnih za njihovo sprovođenje i u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije, odnosno u okviru utvrđenog ukupnog nivoa rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za svaku godinu.

Sredstva koja su planirana za implementaciju Akcionog plana za period od 2023. do 2025. godine iznose 10.648.263.494,00 dinara.

U 2023. godini, kao prvoj godini implementacije Akcionog plana, planirana su sredstva u iznosu od 3.201.116.142,00 dinara, i to: Ministarstva turizma i omladine u iznosu od 526.870.000,00; Ministarstva za brigu o selu u iznosu od 500.000.000,00 dinara; Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u iznosu od 957.000.000,00 dinara; Ministarstva kulture u iznosu od 26.343.000,00 dinara; Ministarstva privrede u iznosu od 913.279.000,00 dinara; Ministarstva zaštite životne sredine u iznosu od 8.000.000,00 dinara; Ministarstva informisanja i telekomunikacija u iznosu od 8.000.000,00 dinara; ostalih nosilaca i partnera u iznosu od 261.624.142,00 dinara.

––––––––––––

9 „Službeni glasnik RS”, broj 138/22

10 „Službeni glasnik RS”, broj 32/15

VI. Praćenje sprovođenja Akcionog plana

Za praćenje sprovođenja Akcionog plana zaduženo je Ministarstvo turizma i omladine.

Takođe, praćenje sprovođenja Akcionog plana će omogućiti i Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje, u koji će biti unet sadržaj Akcionog plana i kroz koji će se pratiti sprovođenje istog, te izveštavati o učincima sprovođenja Akcionog plana, shodno članu 47. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. O rezultatima sprovođenja Akcionog plana izveštavaće se u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja. Godišnji izveštaji o sprovođenju novog Akcionog plana će i nadalje, kao i do sada, imati cilj da omoguće sagledavanje svega što je urađeno, onog što nije urađeno i zbog čega, dakle – dokle se stiglo sa sprovođenjem svake aktivnosti i u kojoj meri je sprovođenje postojećih aktivnosti doprinelo ostvarenju planiranih mera, te time i – u kojoj meri je to doprinelo ostvarenju posebnih i opštih ciljeva Strategije kroz ostvarenje pokazatelja na nivou posebnih i opštih ciljeva.

VII. Značenje izraza sadržanih u Akcionom planu

U Akcionom planu koriste se sledeći akronimi:

AzBS – Agencija za bezbednost u saobraćaju

AzK – Agencija za kvalifikacije

Batut – Institut za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut”

APR – Agencija za privredne registre

GIZ – Nemačka međunarodna organizacija za saradnju

EU – Evropska unija

EK – Evropska komisija

EVROSTAT – Kancelarija EU za statistiku

ESC – Evropska inicijativa za solidarnost

ZOM – Zakon o mladima

IOM – Međunarodna organizacija za migracije

JE – Jedinstvena evidencija udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza

JLS – Jedinica lokalne samouprave

KzM – Kancelarija za mlade

KITeU – Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

KzDONOK – Kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija

KOMS – Krovna organizacija mladih Srbije

KTRR – Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

MBPD – Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju

MGSI – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

MDULS – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

MEI – Ministarstvo za evropske integracije

MZ – Ministarstvo zdravlja

MZŽS – Ministarstvo zaštite životne sredine

MIT – Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

MK – Ministarstvo kulture

MLJMPDD – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

MNTRI – Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

MOS – Ministarstvo omladine i sporta

MPolj – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MP – Ministarstvo pravde

MPR – Ministarstvo prosvete

MPrivrede – Ministarstvo privrede

MRZBSP – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MS – Ministarstvo sporta

MBS – Ministarstvo za brigu o selu

MSP – Ministarstvo spoljnih poslova

MUST – Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine

MF – Ministarstvo finansija

MTO – Ministarstvo turizma i omladine

MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova

NAJU – Nacionalna akademija za javnu upravu

NAKZM – Nacionalna asocijacija kancelarija za mlade

NAPOR – Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada

NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje

NSM – Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine

OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

OPENS – Omladinski savez udruženja ,,Novi Sad omladinska prestonica Evrope –OPENS”

OCD – Organizacije civilnog društva

PRG – Posebna radna grupa za pripremu Predloga strategije

PSSO – Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu

RAS – Razvojna agencija Srbije

RKSM – Regionalna kancelarija za saradnju mladih

RZS – Republički zavod za statistiku

RS – Republika Srbija

RSJP – Republički sekretarijat za javne politike

SDC – Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

SE – Savet Evrope

SIPRU – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

SKONUS – Studentska konferencija univerziteta Srbije

SOP – Subjekti omladinske politike

Strategija – Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

UNICEF – Fond Ujedinjenih nacija za decu

UNFPA – Populacioni fond Ujedinnjenih nacija

COR – Ciljevi održivog razvoja

Akronimi i skraćenice za oznake programskog budžeta su:

– PG – Budžetski program

– PA – Programska aktivnost

– Ek. klasif. – Ekonomska klasifikacija

– 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta

– 06 – Donacije od međunarodnih organizacija

– 11 – Primanja od inostranih zaduživanja

– 56 – Finansijska pomoć EU

– DOP EU – Donatorska pomoć EU.

Mere u Akcionom planu podeljene su na:

– Regulatorne (R)

– Podsticajne (PO)

– Informativno-edukativne (IE)

– Mere institucionalno-upravljačko-organizacione (IUO)

– Mere obezbeđenja dobara i pružanja usluga (ODU).

Aktivnosti za sprovođenje SMRS

IX. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva turizma i omladine i portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 56-3623/2023-3

U Beogradu, 6. jula 2023. godine

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade,

Ivica Dačić, s.r.