Akcioni plan za period od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

AKCIONI PLAN

za period od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine

"Službeni glasnik RS", broj 57 od 11. jula 2023.

I. UVOD

U skladu sa svojim međunarodnim obavezama Republika Srbija je 23. jula 2021. usvojila Strategiju za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, broj 77/21 – u daljem tekstu: Strategija). Strategija utvrđuje okvir za koordinaciju aktivnosti na nacionalnom i nadnacionalnom nivou. Na nacionalnom nivou, Strategija ima za cilj osnaživanje koordinacije i integracije aktivnosti državne uprave, drugih pravnih lica u Republici Srbiji, privrednih subjekata, Na međunarodnom nivou, Strategija teži ostvarivanju saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i telima radi uspešnog i sveobuhvatnog suočavanja sa ovim složenim međunarodnim fenomenom.

Strategija doprinosi opredeljenju Republike Srbije da ne poseduje i ne razvija oružje za masovno uništenje (u daljem tekstu: OMU) i da aktivno učestvuje u sprečavanju njegovog širenja, što se navodi kao cilj i u Strategiji odbrane. Takođe, u Strategiji nacionalne bezbednosti navodi se da „proliferacija OMU predstavlja potencijalno najveću pretnju globalnoj i evropskoj bezbednosti, a samim tim i realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije”. Opasnost da OMU dođe u posed struktura nad kojima država nema kontrolu, posebno terorističkih grupa i pojedinaca, predstavlja posebnu pretnju bezbednosti.

Opšti cilj Strategije je ostvarivanje aktivnog učešća i pružanje doprinosa Republike Srbije u sprečavanju širenja OMU.

Strateško opredeljenje Republike Srbije jeste da pruža doprinos stabilnosti i svetskom miru iskazivanjem međunarodne solidarnosti, aktivnim učešćem u borbi protiv terorizma i širenja OMU, multinacionalnim humanitarnim i mirovnim operacijama pod okriljem UN i EU. Republika Srbija sprovodi aktivnosti i mere kako bi pravovremeno ispunila obaveze koje proizlaze iz relevantnih međunarodnih ugovora kojima se zabranjuje širenje OMU i, s tim u vezi, izgrađuje nacionalni zakonodavni okvir i administrativne kapacitete za primenu preuzetih obaveza.

Strategija takođe služi kao platforma za pripremu sveobuhvatnog nacionalnog odgovora na pretnje od upotrebe OMU, kako bi se osiguralo da izgradnja kapaciteta u državi bude deo koordinisane i održive aktivnosti koja objedinjuje postojeće napore za umanjenje rizika od OMU.

Strategija je doneta radi primene Rezolucije 1540 Saveta bezbednosti UN i kao obaveza koju je Republika Srbija preuzela učešćem u radu Centra za bezbednosnu saradnju u Jugoistočnoj Evropi (RACVIAC).

Vlada je aprila 2012. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije SB UN 1540 za period 2012–2016. U januaru 2018. godine usvojen je Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije SB UN 1540 za period od 2018. Do 2022. godine (u daljem tekstu: Nacionalni akcioni plan 1540 2018–2022).

Ustavni osnov za donošenje Akcionog plana za period od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine (u daljem tekstu Akcioni plan 2023–2025) je član 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, u kojem je definisano da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.

Imajući u vidu da je Republika Srbija opredeljena da i dalje razvija svoj administrativni i regulatorni okvir i da unapredi nivo primene mera u oblasti borbe protiv širenja OMU pripremljen je Akcioni plan 2023–2025, za naredni period, odnosno za period od 2023. do 2025. godine.

Strategijom se primenjuje Rezolucija 1540 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je potvrđena i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 2572 iz 2021. godine i Rezolucijom 2663 iz 2022. godine.

U skladu sa članom 25 Povelje UN, države članice su u obavezi da poštuju i sprovode odluke Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosno rezolucije koje usvoji. Povelja Ujedinjenih nacija je objavljena u „Službenom listu DFJ”, broj 69/45.

Pravni osnov za donošenje Akcionog plana 2023–2025. sadržan je u članu 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) koji propisuje da dokument javnih politika na republičkom nivou usvaja Vlada, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom.

U cilju koordinacije aktivnosti na ostvarenju opšteg cilja Strategije, Vlada je 2. decembra 2021. godine formirala Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv širenja OMU, kojim predsedava predstavnik Ministarstva spoljnih poslova. Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv širenja OMU je, u skladu sa Strategijom, koordinisalo izradu Akcionog plana 2023–2025.

Akcioni plan 2023–2025. je pripremljen u cilju daljeg nastavka unapređenja normi, principa, standarda i procedure, kao i jačanja administrativnih i kadrovskih kapaciteta na planu izvršavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije u oblasti neproliferacije, posebno u kontekstu ciljeva postavljenih Strategijom i obaveza iz Rezolucije 1540 SB UN.

Pregled sprovedenih aktivnosti:

U cilju potpunijeg planiranja i izrade novog Akcionog plana 2023–2025, na sastancima Nacionalnog koordinacionog tela prikupljene su informacije, od nosilaca realizacije mera i aktivnosti o stepenu ispunjenosti Nacionalnog akcionog plana 1540 za period 2018–2022. godina. Na osnovu prikupljenih informacija od nosilaca realizacije Nacionalnog akcionog plana 1540 utvrđeno je da je od 14 aktivnosti iz Nacionalnog akcionog plana 1540 2018–2022, u potpunosti sprovedeno pet aktivnosti, dok je ostalih devet aktivnosti kontinuiranog karaktera ili je njihova realizacija u toku.

Raspodela aktivnosti prema ciljevima svedoči o tome da je broj aktivnosti primeren trenutnom stanju i potrebama u razvoju sistema u cilju sprečavanja širenja OMU. Tako je između ostalog usvojen je novi Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti („Službeni glasnik RS”, br. 95/18 i 10/19), potvrđen je Dodatni protokola uz Sporazum između SFRJ i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa ugovorom o neširenju nuklearnog oružja (Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju uz Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 10/18); Uspostavljen sistem inspekcija postrojenja i laboratorija (na mestima gde se mogu nalaziti kontrolisane materije); Uspostavljena kontrola izvoza, tranzita, prevoza i reeksporta nuklearnih, hemijskih i bioloških materijala i sredstava za njihovo prenošenje (uključujući njihovu tehnologiju) i tehnički pregled i provera artikala (dvostruke namene, vojnih, nuklearnih, hemijskih i bioloških) i tehnologija prema utvrđenim međunarodnim režimima kontrole.

II. KONSULTATIVNI PROCES

Predlagač Akcionog plana 2023–2025. je Ministarstvo spoljnih poslova ispred Nacionalnog koordinacionog tela za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje (u daljem tekstu: NKT). NKT čine predstavnici (članovi i zamenici članova) iz 22 državna organa i institucije. Članovi i zamenici članova NKT su imenovani iz sledećih državnih organa i institucija:

1. Ministarstvo spoljnih poslova

2. Ministarstvo finansija – Uprava za sprečavanje pranja novca

3. Ministarstvo finansija – Uprava carina

4. Narodna banka Srbije

5. Bezbednosno-informativna agencija

6. Republičko javno tužilaštvo

7. Ministarstvo unutrašnjih poslova

8. Ministarstvo pravde

9. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine

10. Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka

11. Agencija za privredne registre

12. Ministarstvo odbrane

13. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

14. Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

15. Direktorat civilnog vazduhoplovstva

16. Ministarstvo zaštite životne sredine

17. Ministarstvo zdravlja

18. Institut za fiziku u Beogradu – Institut od nacionalnog značaja

19. Javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije”

20. Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnosti bezbednost Srbije

21. Institut za nuklearne nauke „Vinča” – Institut od nacionalnog značaja

22. Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

Državni organi i institucije iz kojih su imenovani članovi NKT su dali svoja mišljenja i sugestije na Nacrt teksta Akcionog plana 2023–2025. koji je izradilo Ministarstvo spoljnih poslova. Zbog izrazito stručne tematike u izradi samog Akcionog plana 2023–2025. konsultovane su sve relevantne institucije, posebno predstavnici akademske zajednice čija polja naučno-istraživačkog rada su povezana sa borbom protiv širenja OMU. Relevantnost predloženih mera i aktivnosti ogleda se i u činjenici da su te aktivnosti utvrđene u izuzetno temeljnom procesu usaglašavanja između svih državnih organa i institucija koje su članovi NKT. Usklađivanje teksta Akcionog plana 2023–2025 vršeno je na sastancima NKT i putem redovnih konsultacija.

Konsultativni proces je formalno započeo na sastanku NKT održanom 27. aprila 2022. godine.

III. MEHANIZMI ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA

Praćenje primene Akcionog plana 2023–2025 i koordiniranje sprovođenja mera predviđenih Strategijom zadatak je NKT koje je obrazovano Odlukom o obrazovanju Nacionalnog koordinacionog tela za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period 2021. do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, br. 117/21 i 29/23).

NKT podnosi Vladi Republike Srbije, između ostalog, i izveštaj o sprovođenju aktivnosti utvrđenih Acionim planom 2023–2025.

Imajući u vidu postojanje više mehanizama koordinacije i saradnje između različitih učesnika u sistemu sprečavanja širenja OMU, nadležni državni organi vode računa o povezanosti usklađenosti rada tih koordinacionih tela kao i relevantnih strategija i procena rizika. U skladu sa tim, treba istaći da će se aktivnosti koje se odnose na deo Akcionog plana 2023–2025 koje se odnose na sprečavanje finansiranja širenja OMU koordinisati sa Koordinacionim telom za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kao i sa Nacionalnim koordinacionim telom za suzbijanje i borbu protiv terorizma.1

–––––––––––––

1 Nacionalno koordinaciono telo za sprečavanje i borbu protiv terorizma https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2019/29/6/reg, Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2018/54/2/reg

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA

Akcioni plan 2023–2025. obuhvata trogodišnji period od 2023. do 2025. godine i za njegovo sprovođenje obezbeđena su sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 138/22). Sve predviđene aktivnosti spadaju u redovne radne aktivnosti nadležnih državnih organa, za koje se i inače obezbeđuju sredstva u Budžetu Republike Srbije. U skladu sa navedenim svi nadležni organi koji su nosioci aktivnosti su procenili finansijske efekte sprovođenja ovog akcionog plana i iskazali da će se isti odvijati u okvirima bilansnih mogućnosti Republike Srbije i u skladu sa limitima koje odredi Ministarstvo finansija za redovne radne aktivnosti koje se sprovode u okvirima radnih procesa.

Tabela akcionog plana

VII. ZAVRŠNI DEO

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i na portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 210-5877/2023

U Beogradu, 6. jula 2023. godine

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade,

Ivica Dačić, s.r.