Akcioni plan za period od 2026. do 2028. godine za sprovođenje strategije za mlade u Republici Srbiji u periodu od 2023. do 2030. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

AKCIONI PLAN

za period od 2026. do 2028. godine za sprovođenje strategije za mlade u Republici Srbiji u periodu od 2023. do 2030. godine

"Službeni glasnik RS", broj 64 od 14. jula 2026.

1. UVOD

Usvajanjem Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), kojim je propisano da dokumente javnih politika na republičkom nivou usvaja Vlada, u skladu sa članom 38. stav 1. ovog zakona, uspostavljen je normativni i institucionalni okvir koji obavezuje institucije da prilikom izrade dokumenata javnih politika primenjuju principe transparentnosti, efikasnosti i donošenja odluka zasnovanih na dokazima. U tom kontekstu, strategija se prepoznaje kao ključni instrument, a akcioni plan kao neizostavni mehanizam koji obezbeđuje efikasnu realizaciju strateških dokumenata.

Vlada Republike Srbije je 26. januara 2023. godine usvojila Strategiju za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine (u daljem tekstu: Strategija). U skladu sa članom 18. Zakona o planskom sistemu i članom 22. stav 4. Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 20/25), Ministarstvo turizma i omladine (u daljem tekstu: Ministarstvo) pristupilo je izradi Akcionog plana za period od 2023. do 2025. godine. Imajući u vidu da je prethodni Akcioni plan istekao u decembru 2025. godine, pristupilo se planiranju i pripremi novog Akcionog plana za period od 2026. do 2028. godine, kako bi se obezbedio kontinuitet u sprovođenju omladinske politike i očuvala usmerenost ka dugoročnim ciljevima definisanim Strategijom.

Prilikom izrade Akcionog plana za period od 2026. do 2028. godine za sprovođenje Strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine (u daljem tekstu: AP) sprovedena je analiza relevantnih dokumenata: dostupnih godišnjih izveštaja o sprovođenju akcionih planova za 2023. i 2024. godinu za sprovođenje Strategije za mlade; Indeksa blagostanja mladih za 2023. godinu; javno dostupnih statističkih izvora, kao i nacionalnih i međunarodnih zakonskih, strateških i planskih dokumenata iz oblasti omladinske politike i drugih dostupnih istraživanja, i na osnovu toga izrađena je Ex-post analize Akcionog plana u periodu od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije za mlade u Republici Srbiji u periodu od 2023. do 2030. godine (u daljem tekstu: Ex-post analiza). Nalazi vrednovanja Ex-post analize dostupni su na sajtu Ministarstva, na sledećem linku: https://mto.gov.rs/extfile/sr/13835/EX-post%20analiza.pdf. Termini koji se koriste u ovom akcionom planu, a koji imaju rodno značenje, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose.

2. KRATAK PREGLED REZULTATA OSTVARENIH ZA PERIOD OD 2023. DO 2025. GODINE

Od 2023. godine, nakon usvajanja Strategije za mlade i pratećeg Akcionog plana, započeta je realizacija niza aktivnosti usmerenih na sprovođenje definisanih mera i ostvarivanje planiranih indikatora uspešnosti, kao i na planiranje narednih koraka u cilju ostvarenja strateških ciljeva. Prilikom praćenja progresa u ostvarenju postavljenih indikatora, Strategija i AP oslanjaju se na terensko istraživanje položaja i potreba mladih (Izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji) i druge izvore kao što su podaci Republičkog zavoda za statistiku (Anketa o radnoj snazi), podaci Evrostata, Indeksa blagostanja mladih, istraživanja relevantnih aktera omladinske politike (NAPOR, OPENS, KOMS i dr.) i individualnih istraživača te na interne podatke Ministarstva i drugih državnih institucija.

Opšti cilj Strategije je unapređenje kvaliteta života mladih, dok se ostalih pet posebnih ciljeva odnose na unapređenje kvaliteta omladinskog rada, unapređenje infrastrukture za sprovođenje omladinske politike, podsticanje aktivnog učešća mladih u društvu, jačanju ravnopravnosti i socijalnog i ekonomskog osamostaljivanja i unapređenju njihovog zdravlja i bezbednosti. Na osnovu preliminarne analize ostvarenosti indikatora opšteg cilja i uvidom u Godišnje izveštaje sprovođenja AP za 2023. i 2024. godinu, kao i dostupne statističke podatke (RZS, Evrostat, MTO i dr.), može se konstatovati da u prvoj fazi sprovođenja Strategije postignuti rezultati su zadovoljavajući, te da ukazuju na pozitivne pomake, posebno u vezi sa indikatorima siromaštva i tržišta rada mladih. Pregled kretanja indikatora kvaliteta života mladih prikazan je grafikonima 1–5 u nastavku1.

–––––––––––––

1 Napomena: Republički zavod za statistiku je u međuvremenu objavio revidirane podatke, usled čega se početne vrednosti indikatora date u Strategiji razlikuju u odnosu na prethodno korišćene podatke. Revidirane vrednosti su sledeće: stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti kod mladih uzrasta 16–29 godina iznosi 30,9% u 2019. godini (M: 29,1%; Ž: 32,8%). Stopa mladog stanovništva van radne snage uzrasta 15–30 godina u 2021. godini iznosi 47,9% (M: 40,6%; Ž 55,5%). Stopa nezaposlenosti mladih uzrasta 15–30 godina u 2021. godini iznosi 19,0% (M: 18,3%; Ž: 20,0%). Stopa NEET mladih uzrasta 15–29 godina u 2021. godini iznosi 19,1% ( M 17,3% Ž: 21,0%).

Grafikon 1. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti mladih od 16 do 29 godina (prema polu)2

Izvor: Evrostat (2019), *podaci za početnu vrednost su iz 2019. godine

Indikatori kao što je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti među mladima, uzrasta od 16 do 29 godina, pokazuju kontinuiran pad tokom proteklih godina – sa 33,6% u 2019. godini ( odnosno sa 30,9% prema revidiranim podacima) na 25,5% u 2023. godini. Prema poslednjim dostupnim podacima, 2025. godine ta stopa iznosila je 19,7% (muškarci 17,9%; žene 23,1%) (Republički zavod za statistiku, 2025), čime je već dostignut cilj postavljen za 2025. godinu. Ipak, potrebno je nastaviti sa sprovođenjem mera usmerenih na smanjenje siromaštva i socijalne isključenosti među mladima kako bi se do 2030. godine postigao cilj od 17%.

U 2025. godini, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti među mladima starosti od 15 do 30 godina3 iznosila je 20,2%, i beleži smanjenje za 1,2 p. p. u odnosu na prethodnu godinu. Stopa rizika među ženama uzrasta od 15 do 30 godina iznosila je 23%, dok je među mladim muškarcima u istom starosnom intervalu iznosila 17,6% (Republički zavod za statistiku, 2025).

Stopa rizika od siromaštva dece i mladih pokazuje različite trendove u zavisnosti od starosne grupe. Za starosnu grupu od 15 do 24 godine, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 23,6% u 2025. godini. Kod žena ova stopa iznosila je 26,8%, dok je kod muškaraca starosti od 15 do 24 godina bila 21,6% (Republički zavod za statistiku, 2025). Među mladima uzrasta od 18 do 24 godine zabeležen je pad stope siromaštva sa 19,8% u 2022. godini na 16,7% u 2024. godini, dok je u 2025. godini stopa iznosila 19,8%. Nasuprot tome, među decom uzrasta do 17 godina evidentiran je porast sa 19,9% u 2022. godini na 21,1% u 2024. godini, a u 2025. godini je zabeležen pad na 20,4% (Republički zavod za statistiku, 2024).

–––––––––––––

2 podaci Evrostata za mlade od 16 do 29 godina, više na https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/ilc_peps01n__custom_18749812/default/table

3 Republički zavod za statistiku, na zahtev MTO, obračunava vrednost indikatora za starosnu grupu od 15 do 30 godina, koja je usklađena sa starosnom granicom mladih definisanom u Zakonu o mladima.

Grafikon 2. Stopa mladog stanovništva van radne snage (prema polu); mladi od 15 do 30 godina

Izvor: RZS, * podaci za početnu vrednost su iz 2021. godine

Stopa mladog stanovništva van radne snage (starosti od 15 do 30 godina) u prethodne tri godine ostala je uglavnom nepromenjena. Na kraju 2025. godine iznosila je 48,8%, što je više od ciljane vrednosti od 45% predviđene za 2025. godinu. Žene su i dalje u manjoj meri prisutne na tržištu rada u odnosu na muškarce (muškarci 42,4%; žene 55,4%) (Republički zavod za statistiku, 2025). U narednom periodu biće potrebno uložiti dodatne napore kako bi se ubrzao napredak u pogledu većeg uključivanja mladih na tržište rada, a posebno ženskog dela populacije.

Prema podacima Evrostata (2024), stopa stanovništva uzrasta od 15 do 24 godine van radne snage bila je 67,6% u 2024. godini (muškarci 60,6%; žene 77,5%). U zemljama regiona, najviša stopa mladih uzrasta od 15 do 24 godine van radne snage zabeležena je u Bosni i Hercegovini (76,3%) tokom 2024. godine. Među državama članicama Evropske unije (EU), ovaj pokazatelj je najviši u Grčkoj i Italiji, gde dostiže oko 76%.

Grafikon 3. Stopa nezaposlenosti mladih (prema polu); mladi od 15 do 30 godina

Izvor: RZS, * podaci za početnu vrednost su iz 2021. godine

U periodu od 2021. do 2025. godine, stopa nezaposlenosti među mladima uzrasta od 15 do 30 godina smanjena je sa 19,4% (odnosno sa 19% prema revidiranim podacima) na 17,5%, i približila se ciljanoj vrednosti za 2030. godinu, koja iznosi 15% (Republički zavod za statistiku, 2025). U 2025. godini ova stopa bila je viša za 1 p.p. kod žena nego kod muškaraca (muškarci 17,1%; žene 18,1%).

Stopa nezaposlenosti kod mladih starosti od 15 do 24 godine u 2025. godini iznosila je 23,4% (žene 25,5%, muškarci 22,1%), što predstavlja smanjenje od 0,4 p.p. u odnosu na 2024. godinu, kada je iznosila 23% (žene 23,1%; muškarci 23%).

U poređenju sa ostalim evropskim zemljama, Srbija beleži jednu od najviših stopa nezaposlenosti mladih. Ispred nje se nalaze Bosna i Hercegovina, sa stopom nezaposlenosti mladih uzrasta od 15 do 24 godine od 30,2% (2024), i Španija sa 26,5% (2024). Najniža stopa nezaposlenosti mladih već godinama unazad beleži se u Nemačkoj, koja je niža od 7% (Evrostat, 2024).

Stopa nezaposlenosti mladih i udeo mladih u NEET statusu (mladi koji nisu u sistemu obrazovanja, zapošljavanja ili obuke), već su 2024. godine pale ispod ciljanih vrednosti za 2025. godinu.

U poslednje tri godine, NEET stopa za mlade starosti od 15 do 29 godina opala je sa 18,8% (2021) odnosno sa 19,1 % prema revidiranim podacima za 2021., na 15,1% (2025). Značajniji pad zabeležen je među mladim ženama za 4,5 p.p., dok je među mladim muškarcima uzrasta od 15 do 29 godina NEET stopa smanjena sa 18,4% na 14,4% u istom periodu (Republički zavod za statistiku, 2025). NEET stopa za mlade starosti od 15 do 24 godina u 2025. godini iznosila je 13% (muškarci 13,4%; žene 12,6%).

Srbija se i dalje ubraja među evropske zemlje sa najvišom NEET stopom mladih, uporedivo sa Turskom, Rumunijom i Italijom, dok Holandija i Island imaju znatno niže vrednosti, oko 5% (Evrostat, 2024).

Grafikon 4. Stopa NEET mladih (prema polu, mladi do 15 do 29 godina)

Izvor: RZS, * podaci za početnu vrednost su iz 2021. godine

Poboljšanja su neophodna i u vezi sa merama usmerenim na poboljšanje zdravlja i društvenog angažovanja. Udeo mladih koji sopstveno zdravlje ocenjuju kao dobro ili veoma dobro i dalje je ispod ciljanog praga od 90%. U 2024. godini iznosio je 85,6%, dok je u narednoj godini pao na 71% (MTO, 2025)4 što upućuje na potrebu za dodatnim ulaganjima u mere u okviru petog strateškog cilja. U 2024. godini udeo mladih koji svoje društveno angažovanje ocenjuju kao dobro ili veoma dobro iznosio je 34,8%, a u 2025. godini čak 62,1% što je prilično blizu ciljane vrednosti za 2030. godinu (67%) (MTO, 2025)5.

–––––––––––––

4 Više na https://mto.gov.rs/extfile/sr/13258/Istrazivanja.pdf

5 Više na https://mto.gov.rs/extfile/sr/13258/Istrazivanja.pdf

Grafikon 5. Udeo mladih koji svoje zdravlje i svoje društveno angažovanje ocenjuju kao dobro ili veoma dobro

Izvor: MTO Istraživanje o položaju i potrebama mladih, * podaci za početnu vrednost o stavovima mladih prema društvenom angažovanju nisu dostupni; * podaci za početnu vrednost o udelu mladih koji svoje zdravlje ocenjuju kao dobro ili veoma dobro su za 2020. godinu

Prezentovani rezultati su u skladu sa podacima Izveštaja o napretku u realizaciji Ciljeva održivog razvoja (COR)6 iz 2025. godine koji na godišnjem nivou publikuje Republički zavod za statistiku (RSZ), a na koje se u velikoj meri oslanja i sama Strategija. U skladu sa Agendom održivog razvoja 2030, koja predstavlja globalnu razvojnu strategiju i obuhvata tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine, mladi su posebno adresirani u okviru ciljeva 1 – Svet bez siromaštva, 4 – Kvalitetno obrazovanje i 8 – Dostojanstven rad i ekonomski rast. U prethodnom periodu, indikatori navedenih ciljeva koji uključuju mlade, definisane Zakonom o mladima kao stanovništvo od 15 do 30 godina, beleže umerena poboljšanja, i to konkretno 1.2.2. Udeo muškaraca, žena i dece svih uzrasta koji žive u bilo kom obliku siromaštva, 4.3.1. Stopa učešća mladih i odraslih u formalnom i neformalnom obrazovanju i obukama u prethodnih 12 meseci i 8.6.1. Udeo mladih (starosti 15–24 godine) koji nisu obuhvaćeni obrazovanjem, zaposlenošću ili obukom. Uz navedene, većina indikatora Agende indirektno se odnosi na mlade i determiniše perspektive unapređenja blagostanja mladih koji se detaljno prate i analiziraju u okviru publikacije Indeks blagostanja mladih koji su razvili MTO i UNFPA u saradnji sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac”.

U tom kontekstu, od 2023. godine Indeks blagostanja mladih predstavlja centralni i inovativni mehanizam za praćenje napretka u sprovođenju Strategije. Zasnovan na 108 indikatora na nacionalnom i 98 na lokalnom nivou, Indeks omogućava sistematsko i godišnje praćenje različitih aspekata života mladih i evaluaciju realizacije strateških ciljeva. Tokom 2023. godine, u prvoj godini sprovođenja Strategije, ostvarena je indeksna vrednost od 29,22, i realizovano više od četvrtine planiranih promena. Prema najnovijim rezultatima, Indeks je u 2024. godini dostigao vrednost od 33,67, što upućuje na nastavak pozitivnog trenda i dalji napredak u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Iako je postignut napredak u domenima obrazovanja, zapošljavanja i socijalne uključenosti, Indeks istovremeno ukazuje na oblasti u kojima su potrebna dodatna ulaganja, kao što su prostorni kapaciteti i usluge za mlade, veće učešće mladih u procesima donošenja odluka te stvaranje bezbednijeg i podsticajnijeg okruženja za život mladih.

Uz navedene publikacije, od redovnih godišnjih istraživanja neophodno je istaći i Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih koji realizuje Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS)7. U skladu sa prezentovanim trendovima, poslednji izveštaj KOMS, objavljen avgusta 2025. godine, potvrđuje napredak u vezi sa ekonomskim pokazateljima i položajem mladih na tržištu rada – smanjenjem nezaposlenosti, rastu zadovoljstva poslom i unapređenjem stavova o kvalitetu obrazovanja. Konstatovano je i apsolutno povećanje budžeta za omladinsku politiku, odnosno njegovo stabilno učešće u ukupnim budžetskim rashodima. Izveštajem su istaknuti i brojni izazovi na kojima je potrebno raditi, a koji uključuju neophodnost daljih unapređenja institucionalnog okvira sprovođenja omladinske politike, jačanja participacije mladih u društvenim procesima i poverenja u institucije.

Ex-post analiza Akcionog plana za period 2023. do 2025. godine pokazala je da je prvi ciklus implementacije Strategije uspešno postavio temelje za dalji razvoj sistema omladinske politike u Srbiji. Ukupna ocena relevantnosti Akcionog plana je visoka, dok je efektivnost umerena do visoka, sa izraženim razlikama po oblastima. Najjači efekti ostvareni su u oblastima zapošljavanja i unapređenja međusektorske saradnje, što potvrđuju i pozitivni trendovi u pokazateljima poput smanjenja nezaposlenosti i rizika od siromaštva među mladima. Istovremeno, oblasti zdravlja, bezbednosti i razvoja lokalnih institucija omladinske politike pokazale su potrebu za dodatnim ulaganjima i boljom koordinacijom podrške lokalnim samoupravama.

Razvijeni su značajni instrumenti za praćenje položaja mladih i kvaliteta života, kao i mehanizmi za kontinuirano prikupljanje podataka. Iako su postignuti značajni rezultati, postoje brojni izazovi u narednom periodu, posebno u vezi sa održivošću i razvojem kapaciteta aktera na lokalnom nivou (KzM i saveti za mlade), profesionalizacijom omladinskog rada i ravnomernog razvoja lokalnih usluga za mlade sa ciljem podrške ranjivim kategorijama mladih. Dodatno, posebno značajan izazov predstavljaće implementacija Garancije za mlade i obezbeđivanje maksimalnog doprinosa aktera omladinske politike uspešnom sprovođenju ovog programa koji čiji je cilj da suštinski unapredi položaj i perspektive najugroženijih grupa mladih.

–––––––––––––

6 Više na https://sdg.indikatori.rs/media/Izvestaj/sdg_godisnji_izvestaj_srbija_2025_cir.pdf

7 Više na https://koms.rs/wp-content/uploads/2025/08/Alternativni-izvestaj-2025.pdf

3. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA

Finansiranje mera i aktivnosti utvrđenih ovim akcionim planom, radi ostvarivanja opštih i posebnih ciljeva Strategije, obezbeđuje se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinica lokalne samouprave (JLS), u skladu sa nadležnostima nosilaca pojedinačnih aktivnosti. Pored navedenih izvora, finansiranje je moguće i iz drugih izvora, uključujući poklone, donacije, legate, kredite i druga sredstva, u skladu sa važećim propisima.

Ministarstvo turizma i omladine kao nosilac pojedinih aktivnosti iz Akcionog plana i predlagač ovog dokumenta, opredelilo je sredstva neophodna za realizaciju planiranih aktivnosti u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 108/25), kao i u skladu sa utvrđenim plansko-budžetskim procedurama. U budžetu, u okviru donatorskih sredstava, prikazana su i planirana sredstva Evropske komisije kroz OIS 1 Evropske komisije, u okviru IPA III programa, za program Garancija za mlade, čije se odobrenje očekuje u narednom periodu.

Procena finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju posebnih ciljeva, mera i aktivnosti izvršena je od strane Ministarstva i svih nosilaca pojedinačnih aktivnosti iz Akcionog plana, u skladu sa plansko-budžetskim procedurama. U tom procesu, nosioci aktivnosti su izvršili okvirnu, preliminarnu procenu troškova angažovanja ljudskih, materijalnih i drugih resursa neophodnih za realizaciju planiranih aktivnosti, polazeći od sredstava predviđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, kao i u skladu sa Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno

finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 119/23), i Priručnikom za utvrđivanje troškova javnih politika i propisa Republičkog sekretarijata za javne politike iz avgusta 2025. godine.

Svi nosioci pojedinačnih aktivnosti iz Akcionog plana postupaju na ujednačen način u pogledu procene i iskazivanja troškova. U skladu sa Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 32/15), procenjeni troškovi unose se u propisane PFE obrasce o finansijskim efektima iskazanih procenjenih okvirnih troškova na budžet.

Planirana sredstva po institucijama za period trajanja Akcionog plana odnose se na sredstva kojima navedene institucije učestvuju u realizaciji predviđenih aktivnosti. Ministarstvo turizma i omladine učestvuje sa 2.283.796.000,00 dinara, Ministarstvo za brigu o selu sa 2.250.000.000,00 dinara, Ministarstvo privrede sa 457.000.000,00 dinara, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija sa 258.000.000,00 dinara, a Ministarstvo zdravlja sa 88.500.000,00 dinara. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija u realizaciji Akcionog plana učestvuje sa 9.000.000,00 dinara, dok Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena učestvuje sa 3.000.000,00 dinara.

Ukupna sredstva međunarodnih donatora iznose 456.080.000,00 dinara. Pored navedenog, u okviru budžeta planirana su i sredstva Evropske komisije za sprovođenje programa „Garancija za mlade“ kroz OIS 1 Evropske komisije u okviru IPA III programa, čije se odobrenje očekuje u narednom periodu, u ukupnom iznosu od 216.000.000 dinara, pri čemu 15% tog iznosa predstavlja nacionalno kofinansiranje iz budžetskih sredstava, a oba iznosa su u dokumentu označena zvezdicom (*).

4. INFORMACIJE O SPROVEDENIM KONSULTACIJAMA

U cilju prikupljanja stručnih mišljenja i promišljenih uvida neophodnih za izradu Akcionog plana, organizovane su tri tematski strukturisane fokus grupe. Podela fokus grupa bazirana je na posebnim ciljevima Strategije za mlade, kako bi se osiguralo sistematsko i sveobuhvatno pokrivanje relevantnih tema:

Prva fokus grupa bila je posvećena temama koje proizilaze iz posebnog cilja 1;

Druga fokus grupa obuhvatila je analizu tema iz posebnih ciljeva 2. i 3.;

Treća fokus grupa fokusirana je na teme iz posebnih ciljeva 4. i 5.

Svi učesnici fokus grupa doprineli su prikupljanju relevantnih iskustava i stručnih stavova, sa ciljem identifikacije ključnih izazova i formulisanja preporuka za Nacrt akcionog plana. U uvodnom delu svake fokus grupe predstavljeni su pojedini nalazi analize, kako bi se učesnicima obezbedila zajednička polazna osnova za diskusiju.

Prva fokus grupa održana 10. oktobra 2025. godine u prostorijama Ministarstva turizma i omladine i okupila je jedanaest relevantnih aktera iz omladinskog sektora. Među njima je bilo devet predstavnika organizacija civilnog društva i međunarodnih donatora, kao i dva predstavnika državnih institucija (Kancelarija za dualno obrazovanje i NOKS, NIRAS–E2E projekat, OPENS, NAPOR, TEMPUS fondacija, UNICEF, JIL asocijacija, GIZ i KOMS).

Učesnici fokus grupe su se usaglasili sa predstavljenim nalazima i zajednički definisali prioritetne oblasti koje bi trebalo obuhvatiti novim Akcionim planom. Kao najznačajniji pravci delovanja izdvojeni su:

– razvoj lokalnih i integrisanih usluga za mlade;

– jačanje volonterskih programa;

– unapređenje vidljivosti organizacija u omladinskom radu i njihovo usklađivanje sa zahtevima Garancije za mlade.

Poseban akcenat u diskusiji stavljen je na potrebu definisanja i usvajanja standarda kvalifikacija, sticanja statusa JPOA (Javno priznati organizatori obrazovanja odraslih), kao i na unapređenja mehanizama za priznavanje prethodnog učenja. Učesnici su posebno istakli značaj jačeg institucionalnog uključivanja stručnih udruženja, kao što je NAPOR-a, u postupke licenciranja. Diskusija je dodatno ukazala na neophodnost preciznijeg formulisanja pojedinih aktivnosti Akcionog plana, kao i jasnijeg utvrđivanja nadležnosti, nosilaca i procedura, naročito u domenu pružanja usluga mladima. Učesnici su naglasili da će za efikasnu implementaciju budućeg Akcionog plana biti od presudnog značaja jačanje institucionalnih procedura, razvoj kapaciteta i unapređenje finansijskih mehanizama, kako bi se obezbedila dugoročno održiva podrška omladinskom radu i veća dostupnost kvalitetnih usluga mladima.

Druga fokus grupa održana je 20. oktobra 2025. godine u Beogradu i okupila je devet relevantnih aktera iz omladinskog sektora (NAPOR, dva predstavnika KOMS-a, TEMPUS, GIZ, SIS, NAKzM, UNICEF, OPENS). Među njima je bilo sedam predstavnika organizacija civilnog društva i međunarodnih donatora, kao i dva predstavnika državnih institucija. Osnovna tema diskusije bila je unapređenje prostornih kapaciteta i usluga namenjenih sprovođenju omladinske politike u svim JLS.

Učesnici su istakli da su pojedine aktivnosti već započete, ali da je neophodno nastaviti sa jačanjem održivosti postojećih omladinskih centara, kao i i sa sistematskom promocijom njihovih usluga. Poseban akcenat stavljen je na značaj mentorske podrške zaposlenih i razvoj kompetencija u okviru institucija koje upravljaju omladinskim prostorima, s ciljem da se osigura kontinuitet kvalitetnog rada. Takođe, ukazano je na potrebu sistematskog praćenja i evaluacije obuka, uključujući povratne informacije od korisnika., Dodatno, učesnici su ukazali na važnost planiranja usmerenih na unapređenje rada i vidljivosti omladinskih centara u narednom periodu.

Učesnici su u diskusiji naglasili potrebu za razvijanjem mehanizama saradnje između različitih aktera, ne samo u velikim gradovima, već i u ruralnim sredinama. Kao mogući pravci delovanja predloženi su zajednički projekti, razmena dobrih praksi i iniciranje potencijalnih Erazmus projekata, koji bi doprineli jačanju kapaciteta zaposlenih i podsticanja uključenosti mladih. Posebno je naglašena važnost obezbeđivanja dovoljnih budžetskih sredstava i njihovog sistematskog praćenja, kao i izrada standarda rada i redovno izveštavanje o aktivnostima omladinskih centara u svim JLS. Preporuka je da se postojeći i novi omladinski centri integrišu u proces sistemskog praćenja i godišnjeg izveštavanja, kako bi se obezbedila održivost i kontinuitet realizacije ciljeva drugog posebnog cilja Akcionog plana.

Treća fokus grupa održana je 30. oktobra 2025. godine u Beogradu u prostorijama Ministarstva turizma i omladine, a učestvovalo je petnaest učesnika, većinom predstavnika vladinog sektora8. Ova fokus grupa bavila se temama koje se odnose na četvrti i peti posebni cilj Akcionog plana.

U okviru razmatranja četvrtog cilja, učesnici su se usaglasili da je u prethodnom periodu najviše izveštavano o napretku u oblasti zapošljavanja mladih, i da indikator zapošljavanja mladih beleži znatne pomake. Za naredni period predloženo je da se akcenat stavi na zapošljavanje teže zapošljivih kategorija mladih, pre svega NEET populacije, uz posebno isticanje značaja programa Garancije za mlade (GzM) koji počinje od 2027. godine. Takođe je ukazano na potrebu povećanja transparentnosti i aktivnijeg uključivanja mladih talenata, korisnika sredstava Fonda za mlade talente, kao i na potrebu da se podstakne njihovo zapošljavanje i zadržavanje u javnom sektoru.

Kulturni događaji prepoznati su kao važan mehanizam integracije mladih u društvo. Učesnici su predložili jačanje saradnje kulturnih centara u ruralnim sredinama sa mladim umetnicima i pružanje više prilika mladima da aktivno učestvuju u kulturnim programima i dešavanjima.

Kada je reč o zdravlju mladih, učesnici su istakli da je, uprkos značajnom broju sprovedenih aktivnosti u prethodnim godinama, posebno u oblasti mentalnog zdravlja, uočeni napredak bio minimalan. Kao pravci delovanja za naredni period predloženo je intenziviranje edukacije mladih o značaju zdravlja i dostupnim servisima podrške, kao i jačanje međusektorske saradnje u cilju bolje koordinacije i vidljivosti rezultata.

Nakon održanih fokus grupa, nadležni predlagač je Nacrt akcionog plana objavio na internet stranici MTO, kao i na portalu „E-konsultacijeˮ. Sprovođenje javnih konsultacija je trajalo petnaest dana, do 15. decembra 2025. godine. U cilju obezbeđivanja transparentnog procesa i aktivnijeg uključivanja mladih u donošenje odluka, Ministarstvo je takođe, organizovalo četiri okrugla stola u Novom Sadu, Novom Pazaru, Leskovcu i Užicu. Svi komentari i predlozi izneti tokom okruglih stolova uzeti su u razmatranje prilikom izrade nacrta akcionog plana.

Tokom perioda sprovođenja konsultacija, putem portala „E-konsultacijeˮ, nije pristigao nijedan komentar, dok je na fokus grupama, okruglim stolovima i putem elektronske pošte na adresu ministarstva svoje predloge na nacrt akcionog plana ukupno dostavilo 13 podnosilaca.

Pristigli komentari i sugestije razmotreni su i ocenjeni kao prihvaćeni, delimično prihvaćeni ili neprihvaćeni, uz detaljna obrazloženja, u Izveštaju o sprovođenju javnih konsultacija, koji je objavljen 30. decembra 2025. godine i javno dostupan na internet stranici MTO na sledećem linku: https://www.mto.gov.rs/tekst/sr/13462/izvestaj-o-sprovedenim-javnim-konsultacijama-u-vezi-sa-nacrtom-akcionog-plana-za-period-od-2026-do-2028-godine-za-sprovodjenje-strategije-za-mlade-u-republici-srbiji-za-period-od-2023-do-2030-godine.php kao i na portalu „E-konsultacijeˮ, u delu dokumentacija, na sledećem linku: https://ekonsultacije.gov.rs/topicOfDiscussionPage/539/3.

–––––––––––––

8 Dva predstavnika UNICEF-a, dva predstavnika Ministarstva privrede, i predstavnici NAPOR-a, Novosadskog omladinskog foruma, SIS, MLJMPDD, MIS, AzK, TEMPUS fondacija, MUP, PKS.

5. LISTA SKRAĆENICA

U Akcionom planu koriste se sledeći akronimi:

ABS – Agencija za bezbednost saobraćaja

AzK – Agencija za kvalifikacije

AP – Akcioni plan

Institut za javno zdravlje Batut – Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“

APR – Agencija za privredne registre

GIZ – Nemačka međunarodna organizacija za saradnju EU – Evropska unija

EVROSTAT – Kancelarija EU za statistiku

EU – Evropska unija

ZOM – Zakon o mladima

IOM – Međunarodna organizacija za migracije

ITE – Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

JIC asocijacija – Job info centar asocijacija

JLS – Jedinica lokalne samouprave

JPOA – Javno priznati organizatori obrazovanja odraslih

KzDONOK – Kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija KOMS – Krovna organizacija mladih Srbije

KzM – Kancelarija za mlade

MBPD – Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju

MBRR – Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena

MBS – Ministarstvo za brigu o selu

MGSI – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

MDULS – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

MEI – Ministarstvo za evropske integracije

MZ – Ministarstvo zdravlja

MZŽS – Ministarstvo zaštite životne sredine

MIS – Mladi istraživači Srbije

MIT – Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

MK – Ministarstvo kulture

MLJMPDD – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

MNTRI – Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

MOS – Ministarstvo omladine i sporta

MP – Ministarstvo pravde

MPolj – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MPR – Ministarstvo prosvete

MPrivrede – Ministarstvo privrede

MRZBSP – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MS – Ministarstvo sporta

MSP – Ministarstvo spoljnih poslova

MTO – Ministarstvo turizma i omladine

MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova

MUST – Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine

MF – Ministarstvo finansija

NAJU – Nacionalna akademija za javnu upravu

NAKZM – Nacionalna asocijacija kancelarija za mlade

NAPOR – Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada

NEET – Mladi koji nisu zaposleni, ne školuju se i nisu na obuci (eng. NEET)

NOKS- Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije

NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje

OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

OPENS – Omladinski savez udruženja ,,Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS”

OR – omladinski rad

OCD – Organizacije civilnog društva

PKS – Privredna komora Srbije

PPU – Priznavanje prethodnog učenja

PSSO – Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu

RZS – Republički zavod za statistiku

RKSM – Regionalna kancelarija za saradnju mladih

RS – Republika Srbija

SIS – Savez izviđača Srbije

SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

UNICEF – Fond Ujedinjenih nacija za decu

UNFPA – Populacioni fond Ujedinnjenih nacija COR – Ciljevi održivog razvoja

COR – Ciljevi održivog razvoja

Akronimi i skraćenice za oznake programskog budžeta su:

PG – Budžetski program

PA – Programska aktivnost

Ek.klasif. – Ekonomska klasifikacija

01 – Opšti prihodi i primanja budžeta

06 – Donacije od međunarodnih organizacija

11 – Primanja od inostranih zaduživanja

56 – Finansijska pomoć EU

DOP EU – Donatorska pomoć EU.

7. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva turizma i omladine i portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 56-6472/2026-1

U Beogradu, 9. jula 2026. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.