Akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, za period od 2024. do 2025. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i člana 17. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 –dr. zakon ),

Vlada usvaja

AKCIONI PLAN

za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, za period od 2024. do 2025. godine

"Službeni glasnik RS", broj 34 od 19. aprila 2024.

1. UVOD

Nakon usvajanja Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 35/20, u daljem tekstu: Strategija) i primene mera i aktivnosti Akcionog plana za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, za period od 2021. do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 37/21, u daljem tekstu: Akcioni plan) u izazovnom poslovnom okruženju, u uslovima paralisanja čitave privrede i zaustavljanja uslužnih delatnosti izazvane pandemijom zarazne bolesti COVID-19, kao i u uslovima globalne energetske krize, u okviru mera definisanih Strategijom pripremljene su nove aktivnosti za period 2024–2025. godine, u pet oblasti intervencija.

Nove aktivnosti će obuhvatiti oblast digitalizacije, uz uključivanje projekata veštačke inteligencije, kao i zelenu tranziciju, koji bi u narednom periodu trebalo da budu glavni pokretači razvoja i podizanja konkurentnosti industrije. Uz aktivnosti u oblastima inovacija, investicija i restrukturiranja izvoza, nastaviće se tranzicija od radno intenzivnih sektora ka inovativnim i tehnološki intenzivnim sektorima i proizvodima sa većom dodatnom vrednošću.

Opšti cilj i posebni ciljevi definisani Strategijom su usklađeni sa Strategijom pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine („Službeni glasnik RS”, broj 21/20). U skladu sa tim, posebna pažnja je usmerena da aktivnosti u Akcionom planu omoguće razvoj Republike Srbije ka visoko konkurentnoj privredi kroz istraživanje, razvoj, inovacije i preduzetničke inicijative u oblastima 4S.

2. KRATAK PREGLED POSTIGNUTIH UČINAKA NA OSNOVU SPROVOĐENJA POSTOJEĆEG AKCIONOG PLANA ZA PERIOD 2021–2023. GODINU

U osnovi svih mera i aktivnosti propisanih Akcionim planom je postepena transformacija industrije od radno-intenzivnog modela zasnovanog na proizvodima niže dodate vrednosti ka kapitalno intenzivnom modelu i proizvodima više dodate vrednosti. Ova transformacija će biti postepen proces, kroz rad na obrazovanju radne snage i podsticanju inovacija, a Strategija i Akcioni plan će kroz skup horizontalnih mera i aktivnosti za unapređenje ambijenta prerađivačke industrije, uz posebno naglašavanje procesa digitalizacije i ozelenjavanja industrije, težiti da podignu konkurentnost industrije na viši nivo.

U vezi sa vrednostima pokazatelja podizanja konkurentnosti industrije, odnosno pokazatelja opšteg cilja, u periodu 2018–2021. godine zabeležen je trend smanjenja učešća BDV industrije, kao i prerađivačkog sektora u ukupnoj BDV. Međutim, prema poslednjim zvanično dostupnim podacima RZS, učešće BDV ukupne industrije u ukupnoj BDV za 2022. godinu ostvarilo je rast od 0,9 procentnih poena u odnosu na 2021. godinu i iznosi 23,9%. Učešće BDV prerađivačke industrije u ukupnoj BDV za 2022. godinu iznosi 16,1% i pokazuje takođe blagi rast (0,4 procentna poena).

U periodu 2018–2020. godina došlo je do pada produktivnosti rada, da bi u 2021. i 2022. godini produktivnost rada merena kao BDV po zaposlenoj osobi dostigla rekordan nivo. Produktivnost rada u 2022. godini u ukupnoj industriji bila je 20,7 hiljada evra, što je u odnosu na 2021. godinu više za 18,8%, dok je u prerađivačkoj industriji iznosila 16,5 hiljada evra, što je rast od 17,2%. U narednom periodu zavisno od ekonomskih kretanja na globalnom nivou i rasta eksterne tražnje, očekuje se da će proizvodnja u prerađivačkoj industriji i izvoz (2024–2025.) znatno doprineti rastu BDV, a shodno tome i BDP.

U oblasti digitalizacije, u partnerstvu za Centrom za digitalnu transformaciju PKS, sprovođene su mere i aktivnosti u oblasti promocije i edukacije procesa digitalne transformacije, kao i Program podrške digitalnoj transformaciji MSPP u Republici Srbiji. Za prvi trogodišnji period primene mera digitalizacije, akcenat je bio da što više privrednih društava uvede neki od elemenata digitalne transformacije u svoje poslovanje. Vrednost indikatora – industrijski privredni subjekti koji su koristili ERP softver, smanjen je sa nivoa početne vrednosti 28,7% (2019. godine), na 22,4% u 2023. godini. Imajući u vidu da potreba kompleksnog poslovnog softvera poput ERP rešenja još uvek nije mnogo razvijena, ukazuje da postoji način da se poveća produktivnost rada, ali da je potrebno povećati svest privrednika da softver u tome može da igra presudnu ulogu.

U narednom periodu će se nastaviti rad na digitalnoj transformaciji, ali i nadgradnji ovog procesa, odnosno uvođenju projekata veštačke inteligencije. U skladu sa tim, u okviru aktivnosti promocije i edukacije će biti više projekata veštačke inteligencije, uz formiranje inovacionog HUB, kao prostora za unapređenje saradnje tradicionalne industrije i kreatora inovativnih rešenja primenljivih u industriji. Takođe CDT je realizovao programe jačanja digitalnih veština zaposlenih u industriji i kroz neformalni sistem obrazovanja, odnosno digitalnu akademiju, kao interaktivnu platformu namenjenu edukaciji prevashodno vlasnika i menadžera u mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji, koji žele da unaprede svoja znanja i veštine iz domena digitalne transformacije. U ovom akcionom planu je predviđeno je unapređenje digitalne akademije kroz poseban modul namenjen digitalnoj bezbednosti, dok su u okviru mere posvećene usklađivanju digitalnog obrazovanja sa potrebama privrede planirane nove aktivnosti u vidu promovisanja saradnje privrede i obrazovanja i osavremenjivanja sistema kvalifikacija na svim nivoima.

U okviru oblasti inovacija, glavni partneri su bili Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, PKS i Zavod za zaštitu intelektualne svojine. U odnosu na prethodni akcioni plan u kome je Ministarstvo privrede predviđeno da programski podrži saradnju nauke i privrede, ova mera će biti sprovedena kroz aktivnosti Fonda za inovacionu delatnost, kroz Program saradnje nauke i privrede i inovacione vaučere. Nove aktivnosti su uvedene u okviru mere pomoći za apliciranje za programe koji imaju za cilj razvoj inovativnih rešenja u saradnji sa PKS, uz jačanje kapaciteta kadrova za upravljanje projektima. Zavod za zaštitu intelektualne svojine će nastaviti sa podizanjem svesti i edukacijama o zaštiti prava intelektualne svojine, dok će Ministarstvo privrede kroz programe podrške za nabavku proizvodne opreme i podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte pružati podršku kompanijama da pod povoljnim uslovima inoviraju svoje proizvodne kapacitete.

Investicije su u periodu 2018‒2022. godine bile ključni pokretač privrednog rasta, a učešće ukupnih investicija u BDP je u 2022. iznosilo 24,2%. Glavni partner u realizaciji mera u oblasti investicija bila je RAS. U ovom akcionom planu su uvedene aktivnosti analize funkcionisanja sistema podsticaja i unapređenje njegove efikasnosti, kao i analiza i dalje unapređenje sistema podsticaja za regione u kojima je zastupljena industrija sa niskom dodatom vrednošću. Program podrške razvoju infrastrukture kroz infrastrukturne projekte će obuhvatiti, kako opremanje novih industrijskih zona, tako i revitalizaciju starih. Plan je da se nastavi privlačenje investicija kroz dodelu podsticaja, uz aktivnosti RAS na promociji Republike Srbije kao investicione lokacije za nove investicije.

Kao rezultat mera i aktivnosti u okviru ovog posebnog cilja, relativno visok neto priliv SDI zadržao se i tokom 2023. godine i to u ukupnom iznosu 4,22 milijarde evra. Posmatrano po delatnostima, najviše ulaganja bilo je usmereno u prerađivački sektor, građevinarstvo, rudarstvo i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti. Pri tome, četiri petine SDI je u obliku vlasničkog kapitala i reinvestirane dobiti, što potvrđuje opredeljenje stranih investitora da nastave da ulažu u Srbiju.

Unapređenje tehnološke strukture izvoza je veoma povezano sa prethodnim posebnim ciljem, posvećenom povećanju kvaliteta investicija i predstavlja prelazni put od modela sa dominantnim izvozom proizvoda niske dodate vrednosti ka tehnološki intenzivnijm proizvodima, uz postepeno povećanje pokrivenosti uvoza izvozom. Realizacija mera ovog posebnog cilja sprovodi se u partnerstvu sa RAS, i to kroz programe podrške internacionalizaciji poslovanja i podrške za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija, pri čemu će se njihova implementacija nastaviti i u narednom periodu.

Pokrivenost uvoza izvozom u srednje-visokom i visokom tehnološkom sektoru industrije ima pozitivan trend i u 2022. godini iznosila je 70,0%. I pored ovog pozitivnog trenda, u narednom periodu nastaviće se rad na promeni strukture izvoza i povećanju pokrivenosti uvoza izvozom, uz podršku inovativnim tehnologijama i sektorima koji u budućnosti mogu da zamene veliki uvoz proizvoda i usluga.

U ovom akcionom planu, u okviru mere za podršku internacionalizaciji, uvedene su aktivnosti podrške za sertifikaciju proizvoda, sistema menadžmenta i korišćenja standarda, kao i stvaranje uslova za punu integraciju u jedinstveno tržište EU za tri grupe proizvoda: električni i elektronski, mašine i lična zaštitna oprema. Pored toga, u okviru mere za podršku za ulazak u lance dobavljača, kao nova aktivnost predviđeno je kreiranje platforme za povezivanje MSP i MNK, a godišnji programi podrške su podeljeni na podršku za uspostavljanje poslovnih sposobnosti i usvajanja principa u poslovanju u međunarodnim lancima vrednosti i podršku unapređenja poslovnih sposobnosti radi ulaska u lance dobavljača i proširenje poslovanja sa MNK.

Domaća potrošnja materijala u 2022. godini iznosila je 146.216 hiljada tona, što je za 10,1% više nego u 2021. godini, a kako nije došlo do povećanja količine recikliranih materijala, pokazatelj opšteg cilja – stopa korišćenja cirkularnih resursa u industriji je opala i iznosila 1,1% u 2022. godini. Prema kategorijama materijala, najveća je bila potrošnja fosilnih goriva (45 337 hilj. tona) i nemetalnih minerala (39 103 hilj. tona) Pravovremenim transferom znanja i podizanjem svesti o značaju ove teme, ovakav pristup može otvoriti velike razvojne šanse i povećanje konkurentnosti, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu.

Partner u realizaciji mera u oblasti cirkularne ekonomije je bila PKS, a fokus u prethodnom trogodišnjem periodu je bio da se najpre podigne svest o značaju zelene tranzicije i da se što više kompanija edukuje o potencijalima cirkularnog modela poslovanja, uz podršku Ministarstva privrede za nabavku proizvodne opreme koja je energetski efikasna i podržava cirkularni model. U narednom dvogodišnjem periodu će se nastaviti podrška za nabavku opreme, a nastojaće se da se programi Ministarstva privrede unaprede i podstaknu rešenja u cirkularna i energetski efikasna rešenja. Pored toga, aktivnosti promocije i edukacije će biti konkretnije i usmerene na najvažnije koncepte i prakse zelene tranzicije u EU – CBAM, ESG, EU taksonomija, kao i povezivanje digitalizacije i cirkularnosti resursa za potrebe održivog poslovanja (uključujući digitalni monitoring i izveštavanje o GHG emisijama, blockchain tehnologije, jačanje otpornosti na klimatske promene i slično). Nove aktivnosti u oblasti cirkularne ekonomije će biti i digitalizacija tokova otpada u cilju uspostavljanja industrijske simbioze, kao i saradnja sa univerzitetima u domenu zelene transformacije, transfer znanja i podrška za osnivanje specijalizovanih istraživačkih, inovacionih i konsultantskih centara u ovoj oblasti, uz prilagođavanje postojećih akademskih programa.

U Akcionom planu za period 2024‒2025. godine, nastaviće se primena mera utvrđenih Strategijom, kroz unapređenje postojećih i definisanjem novih aktivnosti, s obzirom da je od ukupno 64 predviđene aktivnosti u periodu 2021‒2023. godine realizovano je 47, odnosno 73,44%. U primeni Akcionog plana za period 2021‒2023. godinu, od ukupno 23 mere utvrđene Strategijom, započet je rad na 21. meri, i u narednom dvogodišnjem periodu biće nastavljena njihova realizacija, uz tendenciju da se sprovedu sve propisane mere.

3. KONSULTATIVNI PROCES

U izradi ovog akcionog plana, uz podršku GIZ Ministarstvo privrede je konsultativni proces u najvećoj meri organizovalo sa institucijama koje imaju najznačajniju ulogu u sprovođenju mera i aktivnosti iz Akcionog plana.

S tim u vezi, za sprovođenje aktivnosti u okviru posebnog cilja 1 – Unapređena digitalizacija poslovnih modela industrijske proizvodnje, ostvarena je intenzivna saradnja sa Privrednom komorom Srbije, Centrom za digitalnu transformaciju i Agencijom za kvalifikacije Ministarstva prosvete. Za posebni cilj 2 – Razvoj industrije bazirane na inovacijama i razvoju viših faza tehnološke proizvodnje, vođene su konsultacije sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, a imajući u vidu povezanost Strategije i Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine, konsultacije su bile za svaki od pet posebnih ciljeva. U okviru posebnog cilja 2, razgovori su vođeni i sa Fondom za inovacionu delatnost i Zavodom za zaštitu intelektualne svojine. Razgovori povodom formulisanja aktivnosti koje će doprineti ostvarenju posebnih ciljeva 3 i 4 – Povećan ukupni obim investicija u industriju uz rast kvaliteta investicija i Unaprediti tehnološku strukturu izvoza, vođeni su sa Razvojnom agencijom Srbije i Privrednom komorom Srbije. Za aktivnosti u okviru posebnog cilja 5 – Transformacija industrije od linearnog ka cirkularnom modelu, saradnja je ostvarena sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Ministarstvom rudarstva i energetike i Centrom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Imajući u vidu da je konsultativni proces je zamišljen kao kontinuiran postupak u svim fazama sprovođenja Strategije, tokom juna 2023. godine, u sklopu priprema za izradu ovog akcionog plana za realizaciju Strategije, održana su četiri javno-privatna dijaloga, kojima je prisustvovalo 78 učesnika iz privrede, nauke, obrazovanja i predstavnika civilnog društva. Skupovi su održani 6. juna u Subotici, 13. juna u Kragujevcu, 14. juna u Nišu i 15. juna 2023. godine u Beogradu. Na pomenutim događajima su predstavljene dosadašnje aktivnosti na realizaciji mera Strategije i Akcionog plana za period 2023–2025. godine i prikupljani predlozi za unapređenje i izradu novog akcionog plana period 2024–2025. godine.

Glavna preporuka sa navedenih skupova je da su dosadašnje mere dobro koncipirane, ali da je potrebno unaprediti dosadašnje i uvesti nove aktivnosti, kao i povećati vidljivost aktivnosti i programa koji se sprovode.

U oblasti digitalizacije je predloženo:

– potrebna značajnija podrška privrednim društvima iz unutrašnjosti Srbije,

– obezbediti prilagodljivost programa različitim oblastima industrije,

– značajnije uključivanje digitalizacije u obrazovni sistem,

– brže usklađivanje regulative sa EU standardima u cilju implementacije informacionih sistema i njihovog lakšeg povezivanja,

– uvesti edukaciju u okviru digitalne bezbednosti.

U skladu sa preporukama u oblasti digitalizacije, intenziviraće se promocija značaja digitalne transformacije, kako bi što više privrednih subjekata iz svih regiona moglo da primeni neki vid digitalizacije poslovanja. Uvedene su nove aktivnosti u okviru mere posvećene usklađivanju digitalnog obrazovanja sa potrebama privrede u vidu promovisanja saradnje privrede i obrazovanja, kao i osavremenjivanju sistema kvalifikacija i usvajanja novih standarda na svim nivoima. Uvažena je i preporuka na temu digitalne bezbednosti tako što je predviđena nadgradnja digitalne akademije kroz poseban modul namenjen ovoj oblasti.

U oblasti nauke i inovacija je predloženo:

– omogućiti bolju povezanost i vidljivost naučno-istraživačkih organizacija na jednoj strani i potreba industrije na drugoj,

– raditi na usklađivanju ponude inovativnih rešenja i potreba koje imaju predstavnici industrije, uz potrebu da se unapredi njihovo predstavljanje u digitalnom domenu i njegovo unificiranje,

– obezbediti adekvatne obuke za podršku inovativnim aktivnostima,

– potreba za većom podrškom klasterima.

Uvažene su preporuke u oblasti inovacija kroz formiranje inovacionog HUB, kao prostora za unapređenje saradnje tradicionalne industrije i kreatora inovativnih rešenja primenljivih u industriji, kao i upotrebu portala za istraživačku infrastrukturu. U saradnji sa PKS će se raditi na promociji projekata koji podstiču inovacije i edukaciji kompanija u cilju efikasnijeg korišćenja dostupnih sredstava za inovativne aktivnosti. Kroz meru podrške industrijskoj institucionalnoj infrastrukturi planira se osnaživanje klastera, poslovnih inkubatora i drugih oblika institucionalne infrastrukture.

U oblasti investicija je predloženo:

– unapređenje i promena sistema za dodelu podsticaja investitorima u pravcu podrške za više tehnološke procese i većeg uticaja na domaći MSP sektor,

– raditi na unapređenju efikasnosti investicija,

– podržati ne samo formiranje novih industrijskih zona, već i revitalizaciju starih.

U ovoj oblasti su planirane nove aktivnosti u vidu analize funkcionisanja sistema podsticaja i unapređenje regulatornog okvira radi povećanja efikasnosti sistema podsticaja. Program podrške razvoju poslovne infrastrukture planira podršku kako za nove, tako i za stare industrijske zone u cilju unapređenja privrednog ambijenta i privlačenja investicija.

U oblasti restrukturiranja izvoza je predloženo:

– podržati sertifikaciju MSP,

– obezbediti edukaciju izvoznicima u vezi sa novim obavezama u oblasti dekarbonizacije,

– obezbediti edukaciju privredi u vezi sa novim izveštavanjem u skladu sa zahtevima EU i due diligence direktivnom,

– povećati vidljivost proizvođača,

– stvarati uslove za generisanje visoko-tehnoloških rešenja.

U skladu sa preporukama biće obezbeđena finansijska podrška za unapređenje poslovanja u oblasti sertifikacije proizvoda, sistema menadžmenta i korišćenja standarda, uz rad na stvaranju uslova za punu integraciju Republike Srbije u jedinstveno tržište EU za električne i elektronske proizvode, mašine i ličnu zaštitnu opremu. Takođe će se organizovati edukacija za izvoznike u skladu sa zahtevima za CBAM i merenje karbonskog otiska, kao i za izveštavanje u lancima snabdevanja prema zahtevima EU i due diligence direktivnom.

U oblasti cirkularne ekonomije je predloženo:

– bolja i efikasnija koordinacija institucija u oblasti cirkularne ekonomije,

– unapređenje zakonskih i podzakonskih akata u ovoj oblasti,

– unapređenje saradnje privrede i naučno istraživačkih studija u okviru zelene tranzicije,

– značajnija podrška privrednim subjektima za projekte energetske efikasnosti, potrošnje materijala i upravljanja otpadom,

– raditi na obezbeđenju posebnog fonda koji bi podržao tranziciju industrije ka cirkularnom modelu poslovanja.

U skladu sa preporukama radiće se na efikasnijoj koordinaciji institucija u oblasti cirkularne ekonomije, uz posebno izdvojene aktivnosti unapređenja zakonodavnog okvira u cilju podsticanja rešenja u cirkularnu i niskougljeničnu ekonomiju, kao i efikasniju upotrebu materijalnih resursa i energetsku efikasnost. U partnerstvu sa PKS je predviđena saradnja sa univerzitetima, transfer znanja i podrška za osnivanje specijalizovanih istraživačkih, inovacionih i konsultantskih centara u ovoj oblasti, uz prilagođavanje postojećih akademskih programa. U okviru podrške vezane za potrošnju materijala i upravljanje otpadom, takođe u saradnji sa PKS se planira digitalizacija tokova otpada u cilju uspostavljanja industrijske simbioze.

U periodu od 4. do 24. marta 2024. godine sprovedena je Javna rasprava o Predlogu akcionog plana za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, za period od 2024. do 2025. godine. Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi je objavljen na internet stranici Ministarstva privrede i portalu eKonsultacije.

4. PROCENA FINANSIJSKIH EFEKATA

Akcioni plan za sprovođenje Strategije obuhvata dvogodišnji period od 2024. do 2025. godine, a sredstva će biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, kao i iz sredstava donatora. Ključni akteri za sprovođenje aktivnosti u okviru realizacije mera, pored Ministarstva privrede, biće Privredna komora Srbije, Razvojna agencija Srbije, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Za ostvarenje posebnog cilja 1: Unapređena digitalizacija poslovnih modela industrijske proizvodnje biće opredeljena sredstva na sledećim aproprijacijama:

– Razdeo 21 Ministarstvo privrede:

– Program 1509 – Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Projekat 4008 – Podrška industrijskom razvoju u ukupnom iznosu 350.000.000 dinara, i to: Ekonomska klasifikacija 423 u iznosu 105.000.000 dinara i Ekonomska klasifikacija 454 u iznosu: 245.000.000 dinara u 2024. godini i u ukupnom iznosu 350.000.000 dinara, i to: ekonomska klasifikacija 423 u iznosu 105.000.000 dinara i ekonomska klasifikacija 454 u iznosu: 245.000.000 dinara u 2025. godini.

– Razdeo 36 Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija:

– Program 0201 Razvoj nauke i tehnologije, programska aktivnost 0005 Podrška radu Fonda za inovacionu delatnost, ekonomska klasifikacija 451, u iznosu: 600.000.000 dinara u 2024. godini.

Za ostvarenje posebnog cilja 2: Razvoj industrije bazirane na inovacijama i razvoju viših faza tehnološke proizvodnje biće opredeljena sredstva na sledećim aproprijacijama:

– Razdeo 36 Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija:

– Program 0201 Razvoj nauke i tehnologije, programska aktivnost 0005 Podrška radu Fonda za inovacionu delatnost, ekonomska klasifikacija 451, u iznosu: 120.000.000 dinara u 2024. godini i 120.000.000 dinara u 2025. godini.

– Program 0201 Razvoj nauke i tehnologije, Projekat 7079 IPA 2019 Konkurentnost i inovacije, ekonomska klasifikacija 424, u iznosu: 420.000.000 dinara u 2024. godini (izvor 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta u iznosu od 159.600.000 dinara i izvor 56 – Finansijska pomoć EU, u iznosu od 260.400.000 dinara).

– Razdeo 21 Ministarstvo privrede:

– Program 1509 – Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Projekat 4008 – Podrška industrijskom razvoju, Ekonomska klasifikacija 454, u iznosu: 10.000.000 dinara u 2024. godini i 10.000.000 dinara u 2025. godini.

– Program 1509 – Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Projekat 4002 – Podrška razvoju preduzetništva, Ekonomska klasifikacija 451, u iznosu 500.000.000 u 2024. godini i 500.000.000 dinara u 2025. godini.

Za ostvarenje posebnog cilja 3: Povećan ukupni obim investicija u industriju uz rast kvaliteta investicija, u okviru Razdela 21 – Ministarstvo privrede biće opredeljena sredstva na sledećim aproprijacijama:

– Program 1510 – Privlačenje investicija, Programska aktivnost – 0003 – Ulaganja od posebnog značaja, Ekonomska klasifikacija 454, u iznosu 23.000.000.000 dinara u 2024. godini i 24.000.000.000 dinara u 2025. godini.

– Program 1510 – Privlačenje investicija, Programska aktivnost – 0001 – Stručna i administrativna podrška u oblasti privrednog i regionalnog razvoja, ekonomska klasifikacija 424, u iznosu 40.000.000 dinara u 2024. godini i 40.000.000 dinara u 2025. godini.

– Program 1505 – Regionalni razvoj, Projekat 4004 – Podrška razvoju poslovne infrastrukture, Ekonomska klasifikacija 511, u iznosu 1.000.000.000 dinara u 2024. godini i 2.000.000.000 dinara u 2025. godini.

Za ostvarenje posebnog cilja 4: Unaprediti tehnološku strukturu izvoza, u okviru Razdela 21 – Ministarstvo privrede, biće opredeljena sredstva na sledećim aproprijacijama:

– Program 1509 – Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Projekat 4003 – Podrška kroz standardizovani set usluga za MSPP, ekonomska klasifikacija 424, u iznosu 42.000.000 u 2024. godini i 42.000.000 dinara u 2025. godini.

Program 1503 – Razvoj nacionalnog sistema infrastrukture kvaliteta, Program 4004 – Program finansijske podrške – Korišćenjem standarda do konkurentnijih proizvoda, ekonomska klasifikacija 454, u iznosu od 100.000.000 dinara u 2024. godini i 100.000.000 dinara u 2025. godini

– Program 1510 – Privlačenje investicija, Programska aktivnost 0001 – Stručna i administrativna podrška u oblasti privrednog i regionalnog razvoja, ekonomska klasifikacija 424, u iznosu 590.000.000 dinara u 2024. godini i 712.000.000 dinara u 2025. godini.

Za ostvarenje posebnog cilja 5: Transformacija industrije od linearnog ka cirkularnom modelu, u okviru Razdela 21 - Ministarstvo privrede, biće opredeljena sredstva na sledećim aproprijacijama:

– Program 1509 – Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Projekat 4008 – Podrška industrijskom razvoju, ekonomska klasifikacija 423, u iznosu 15.000.000 dinara u 2024. godini i 15.000.000 dinara u 2025. godini.

Tabela Akcionog plana

6. SKRAĆENICE

MPriv – Ministarstvo privrede

MZŽS – Ministarstvo zaštite životne sredine

MIT – Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

MRE – Ministarstvo rudarstva i energetike

MNTRI – Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

MPros – Ministarstvo prosvete

AZK – Agencija za kvalifikacije

RZS – Republički zavod za statistiku

PKS – Privredna komora Srbije

RAS – Razvojna agencija Srbije

FZR – Fonda za razvoj Republike Srbije

CDT – Centar za digitalnu transformaciju

FID – Fond za inovacionu delatnost

EU – Evropska unija

SDI – Strane direktne investicije

GIZ – Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju

BDV – Bruto dodata vrednost

BDP – Bruto domaći proizvod

IT – Informacione tehnologije

MNK – Multinacionalne kompanije

MSP – mala i srednja preduzeća

MSPP – mala i srednja preduzeća i preduzetnici

IR – istraživanje i razvoj

IS – intelektualna svojina

IK – infrastruktura kvaliteta

ATS – Akreditaciono telo Srbije

ISS – Institut za standardizaciju Srbije

GHG – emisija gasova sa efektima staklene bašte

CBAM – prekogranični mehanizam za prilagođavanje emisija ugljenika

ESG – društveni standardi upravljanja životnom sredinom

4S – Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine

7. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva privrede i Portalu e-Uprava, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 30-3315/2024

U Beogradu, 18. aprila 2024. godine

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade,

Ivica Dačić, s.r.