Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma za period 2022–2024. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i člana 17. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada usvaja

AKCIONI PLAN

za sprovođenje Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma za period 2022–2024. godine

"Službeni glasnik RS", broj 40 od 23. marta 2022.

I. UVOD

Strategijom za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (2020–2024) (u daljem tekstu: Strategija) predviđeno je da se Akcioni plan za sprovođenje Strategije donosi za period od tri godine (2020–2022).

Prvi razlog je to što dokumenti javne politike u ovoj oblasti treba u primerenoj formi da uzmu u obzir zaključke nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: nacionalna procena rizika). S obzirom na to da se, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma1, nacionalna procena rizika sprovodi jedanput u tri godine, a da je poslednja sprovedena 2018. godine2, ažuriranju procene se pristupilo 2021. godine. Izveštaji o nacionalnoj proceni rizika, i to Procena rizika od pranja novca, Procena rizika od finansiranja terorizma, Procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u sektoru digitalne imovine i Procena rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, usvojeni su na sednici Vlade Republike Srbije 30. septembra 2021. godine. Iz gore navedenog razloga pristupilo se izradi Akcionog plana za sprovođenje Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma za period 2022–2024. godinu (u daljem tekstu: „Akcioni plan 2022–2024.”)

Osim toga što će uzeti u obzir nalaze nacionalne procene rizika (iz 2021. godine), Akcioni plan 2022–2024. će zadržati aktivnosti kojim se realizuju i dalje aktuelne preporuke iz izveštaja Manivala iz 2016. godine. To se posebno odnosi na preporuke koje se tiču unapređenja delotvornosti sistema. Ovaj aspekt Akcionog plana 2022–2024. je bitan jer provera delotvornosti sistema (tj. primene propisa) u Srbiji, od strane Manivala, tek predstoji.

Pregled sprovedenih aktivnosti. Radi potpunijeg planiranja, koordinatori3 za izveštavanje Koordinacionog tela o stepenu ispunjenosti Akcionog plana su na osnovu prikupljenih informacija od nosilaca realizacije Akcionog plana4 utvrdili sledeće5:

Od 108 aktivnosti iz Akcionog plana 2020–2022, za ukupno 26 aktivnosti rok je bila 2020. godina. U potpunosti je sprovedeno 11 aktivnosti, 13 aktivnosti je kontinuiranog karaktera ili su u toku, a dve aktivnosti nisu sprovedene (1.2.106 i 3.3.4).7

Što se tiče 2021. godine, od ukupno 11 aktivnosti sa rokom u 2021, u potpunosti su ispunjene dve, kontinuiranih/u toku je osam aktivnosti, a nije sprovedena jedna aktivnost (4.3.18) za koju je u planu obrazovanje šireg stručnog tela, a rok je 4. kvartal 2021.

Raspodela aktivnosti prema ciljevima svedoči o tome da je broj aktivnosti primeren trenutnom stanju i potrebama u razvoju sistema, odnosno procenjenom riziku 12 aktivnosti u prve dve godine ticale su se analize rizika, koordinacije i saradnje (posebni cilj 1), 11 prevencije, nadzora i finansijskoobaveštajnog rada (posebni cilj 2), osam istraga, postupaka i presuda za pranje novca i oduzimanja imovine (posebni cilj 3) a šest sprečavanja i borbe protiv finansiranja terorizma.

––––––––

1 Član 70. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma „Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 91/19 i 153/20.

2 http://www.apml.gov.rs/nacionalna-procena-rizika, http://www.apml.gov.rs/vesti/clanak/usvojene-nacionalne-procene-rizika

3 Strategijom je predviđeno da Vlada odredi koordinatore i zamenike koordinatora za izveštavanje Koordinacionog tela o stepenu ispunjenosti Akcionog plana za sprovođenje Strategije, što je i učinjeno Zaključkom 05 broj 119-1881/2021 od 4. marta 2021. godine. Koordinatori i njihovi zamenici su imenovani iz reda članova Koordinacionog tela.

4 Informacije su prikupljane u periodu mart–juni 2021. i novembru 2021.

5 Treba napomenuti da su neke aktivnosti iz Akcionog plana, za koje je označeno da je „sprovođenje u toku”, u stvari kontinuirane po prirodi (npr. 1.1.1, 1.1.4, 1.2.2, 3.1.6, itd.) pa o tome treba voditi računa prilikom tumačenja statistika o realizaciji.

6 1.2.10 Izvršiti analizu pravnog okvira kojim se reguliše prenos fizički prenosivih sredstava plaćanja (Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakon o deviznom poslovanju).

7 Aktivnost 3.3.4 nije ispunjena jer se odustalo od ideje zapošljavanja procenitelja u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Ovo iz razloga što Direkcija upravlja najrazličitijim vrstama imovine (od vozila, preko dragocenosti do privrednih društava) pa se postavlja pitanje procenitelja za koju vrstu imovine zaposliti, kao i da li bi zaposleno lice imalo posla za puno radno vreme. Mnogo je ekonomičnije vršiti procenu određene imovine po potrebi, a posebno što eksterne procene Direkcija može da koristi i u eventualnim sudskim postupcima.

8 4.3.1. U participativnom procesu, analizirati propise vezane za rad nadležnih organa u vezi sa upisom i brisanjem iz registra, evidencijom, nadzorom i saradnjom sa neprofitnim organizacijama i po potrebi ih prilagođavati;

II. KONSULTATIVNI PROCES

Predlagač Akcionog plana je Ministarstvo finansija. Tekst Akcionog plana 2022–2024. izradila je Radna grupa za izradu Predloga akcionog plana uz Strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma za period 2022–2024. godine. Radnu grupu je obrazovao ministar finansija rešenjem 01 broj 119-01-605/2021 od 27. decembra 2021. godine, a činila su je predsednik Radne grupe (vršilac dužnosti direktora Uprave za sprečavanje pranja novca) i još 43 člana iz 20 državnih organa i institucija. Članovi su imenovani iz sledećih državnih organa i institucija:

1. MF – Uprava za sprečavanje pranja novca

2. MF – Uprava carina

3. MF – Uprava za igre na sreću

4. MF – Poreska uprava

5. Narodna banka Srbije

6. Bezbednosno-informativna agencija

7. Republičko javno tužilaštvo

8. Tužilaštvo za organizovani kriminal

9. Ministarstvo unutrašnjih poslova

10. Ministarstvo pravde

11. Vrhovni kasacioni sud

12. Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka

13. Ministarstvo spoljnih poslova

14. Komisija za hartije od vrednosti

15. Javnobeležnička komora Srbije

16. MTTT – Sektor tržišne inspekcije

17. MTTT – Sektor za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj

18. Ministarstvo privrede

19. Agencija za privredne registre

20. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Deo ove radne grupe bili su i članovi Glavne grupe za izradu nacionalne procene rizika iz 20219, čime je obezbeđen kontinuitet u ova dva procesa.

Relevantnost predloženih aktivnosti postojanje kontinuiranog konsultativnog procesa ogleda se i u činjenici da su te aktivnosti utvrđene u izuzetno temeljnom procesu nacionalne procene rizika u kome je učestvovao najširi krug učesnika u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Naime, nacionalni koordinator celokupnog procesa izrade procena rizika i predsednik radne grupe bila je ista osoba kao i u prethodna dva ciklusa nacionalne procene (službenik Uprave za sprečavanje pranja novca), a članovi Radne grupe bili su predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za organizovani kriminal, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Ministarstva pravde, Uprave za sprečavanje pranja novca, Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti. Radna grupa je radila u sledećim podgrupama kojima su koordinirali predstavnici institucija iz sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, i to:

1. Pretnje sistemu (Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal);

2. Ranjivost nacionalnog sistema (Tužilaštvo za organizovani kriminal);

3. Ranjivost finansijskog sistema i procena rizika u sektoru digitalne imovine (Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti);

4. Ranjivost nefinansijskog sistema (Uprava za sprečavanje pranja novca);

5. Procena rizika od finansiranja terorizma i proliferacije (Tužilaštvo za organizovani kriminal i Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka).

U radu podgrupa su u najvećoj meri bili angažovani isti službenici relevantnih organa i institucija. U čitavom procesu bilo je angažovano preko 200 učesnika sistema kako iz javnog tako i iz privatnog sektora (obveznici, udruženja, komore i dr.). Privatni sektor je od samog početka bio involviran u sve procese i imao je priliku da da svoje viđenje zakonodavnog i institucionalnog okvira, a takođe i svoj pogled na primenu propisa u praksi, njegovo razumevanje i primenu rizika u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Na ovaj način omogućeno je sagledavanje rizika sa svih aspekata, a kako bi se doprinelo adekvatnoj oceni efikasnosti i delotvornosti sistema i sagledavanju svih prisutnih rizika.

Održano je 65 sastanaka članova radnih grupa i podgrupa, deset radionica i blizu 100 sastanaka, vebinara i infosesija sa različitim predstavnicima državnih institucija, ali i sa predstavnicima privatnog sektora, kada je bilo prilike da se neposredno razmatraju sva pitanja od značaja za adekvatnu ocenu rizika.

U toku procesa održani su i sastanci sa međunarodnim konsultantima koji su pomogli u rešavanju određenih nedoumica članova radne grupe i adekvatnom sagledavanju pristupa koji su korišćeni za ocenu rizika.

Po usvajanju izveštaja o nacionalnoj proceni rizika 30. septembra 2021. godine, članovi Glavne grupe za izradu nacionalne procene rizika su se pre otpočinjanja rada na dokumentu Akcionog plana (2022–2024) obratili članovima podgrupa za izradu nacionalne procene rizika i privatnom sektoru radi davanja predloga za izradu akcionog plana, i time obezbedili potpunu uključenost svih relevantnih učesnika nacionalne procene rizika.

Konsultativni proces je formalno započeo 21. decembra 2021. godine objavljivanjem obaveštenja o početku izrade Akcionog plana uz Strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma za period 2022–2024 na vebsajtu Uprave za sprečavanje pranja novca www.apml.gov.rs, a potom i na portalu E-konsultacije.

U periodu od 21. januara do 10. februara 2022. godine sprovedena je javna rasprava o Predlogu akcionog plana za sprovođenje Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma za period 2022–2024. godine. Poziv na javnu raspravu i izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi je objavljen na vebsajtu Uprave za sprečavanje pranja novca i na portalu E-konsultacije.

––––––––

9 Odluka o obrazovanju Radne grupe za ažuriranje Nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, „Službeni glasnik RS”, broj 19 od 5. marta 2021.

III. MEHANIZMI ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA

Praćenje primene Akcionog plana 2022–2024. i koordiniranje sprovođenja mera predviđenih Strategijom zadatak je Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma koje je obrazovano Odlukom Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 54/18, 84/19 i 6/21).

Koordinaciono telo podnosi i izveštaj o sprovođenju aktivnosti utvrđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Takođe, Vlada je odredila (Zaključak Vlade 05 broj 119-1881/2021 od 4. marta 2021. godine) i koordinatore i zamenike koordinatora (u daljem tekstu: „koordinatori”) čiji je zadatak da prate sprovođenje Akcionog plana i da o sprovođenju izveštavaju Koordinaciono telo, ukazuju na eventualne probleme i zastoje i predlažu rešenja kako bi se sve aktivnosti iz Akcionog plana ispunile adekvatno i u postavljenom roku.

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije (,,Službeni glasnik RS”, broj 30/18) izveštaj o rezultatima sprovođenja strategije i akcionog plana podnosi predlagač preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, u rokovima koji su predviđeni tim zakonom.

Imajući u vidu postojanje više mehanizama koordinacije i saradnje između različitih učesnika u sistemu sprečavanja i borbe protiv pranja novca, terorizma i širenja oružja za masovno uništenje i njihovog finansiranja, nadležni državni organi vode računa o povezanosti usklađenosti rada tih koordinacionih tela kao i relevantnih strategija i procena rizika.

Treba dodati da će se aktivnosti, koje se odnose na deo Akcionog plana za sprovođenje Procene rizika za finansiranja oružja za masovno uništenje koordinisati sa Nacionalnim koordinacionim telom za sprečavanje širenja oružja za masovno uništenje.

Takođe, i u pogledu aktivnosti koje se tiču dela Akcionog plana za sprovođenje Procene rizika od finansiranja terorizma vršiće se koordinacija sa Nacionalnim koordinacionim telom za suzbijanje i borbu protiv terorizma.10

Napomena: „Nadzorni organi” su pobrojani u listi skraćenica u delu VI. Akcionog plana. U aktivnostima koje su kontinuirane po prirodi (što je naznačeno u formulaciji aktivnosti), kao rok sprovođenja navodi se poslednji kvartal poslednje godine trajanja akcionog plana odnosno IV kvartal 2024. Kod aktivnosti za čije sprovođenje je kao nosilac prepoznato Koordinaciono telo, u zagradi se precizira vid angažmana (npr. „Stručni sekretarijat KT”, „Stručni tim” itd.).

––––––––

10 Nacionalno koordinaciono telo za sprečavanje i borbu protiv terorizma https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2019/29/6/reg, Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2021/117/3/reg, Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2018/54/2/reg

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA

Akcioni plan 2022–2024. obuhvata trogodišnji period od 2022. do 2024. godine, a sredstva će biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije. Koristiće se, po potrebi i mogućnosti, i podrška iz sredstava međunarodnih organizacija i donatora (Evropska unija, OEBS, bilateralna pomoć, itd.), tako da će u realizaciju Akcionog plana 2022–2024. naknadno biti uključena i sredstva donatora kada se za to steknu uslovi.

Akcioni plan

VI. LISTA SKRAĆENICA

Lista skraćenica

ASK

Agencija za sprečavanje korupcije

AKS

Advokatska komora Srbije

APR

Agencija za privredne registre

AS

Apelacioni sudovi

BIA

Bezbednosno-informativna agencija

VBA

Vojno bezbednosna agencija

VJT

Više javno tužilaštvo

VKS

Vrhovni kasacioni sud

VOA

Vojno obaveštajna agencija

VRS

Vlada Republike Srbije

VS

Viši sud

VSS

Visoki savet sudstva

DRI

Državna revizorska institucija

IUP

Institut za uporedno pravo

JBK

Javnobeležnička komora Srbije

KZSCD

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom

KKZIN

Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor

KSNBiZTP

Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka

KT

Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca

KHOV

Komisija za hartije od vrednosti

MGSI

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

MDULS

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MDULS-UI

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – Upravna inspekcija

MKI

Ministarstvo kulture i informisanja

MP

Ministarstvo pravde

MP-DUOI

Ministarstvo pravde – Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom

MPRIV

Ministarstvo privrede

MTTT

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

MUP

Ministarstvo unutrašnjih poslova

MFIN

Ministarstvo finansija

MSP

Ministarstvo spoljnih poslova

Nadzorni organi

Nadzorni organi po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (NBS, MTTT, KHOV, JBK, AKS, UIS, USPN, PU)

NBS

Narodna banka Srbije

NKT

Nacionalno koordinaciono telo za sprečavanje i borbu protiv terorizma

NPO sektor

Neprofitni sektor

OCD

Organizacije civilnog društva

PA

Pravosudna akademija

PAS

Prekršajni apelacioni sud

PKS

Privredna komora Srbije

PN/FT

Pranje novca i finansiranje terorizma

KPU

Kriminalističko-policijski univerzitet

PP

Poreska policija

PRIVS

Privredni sud

PS

Prekršajni sud

PU

Poreska uprava

RGZ

Republički geodetski zavod

RGNPO

Radna grupa za nadzor

RGNRA

Radna grupa za izradu ažurirane nacionalne procene rizika

RDI

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije

RJT

Republičko javno tužilaštvo

RFZO

Republički fond za zdravstveno osiguranje

RFPIO

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

TOK

Tužilaštvo za organizovani kriminal

UGP

Uprava granične policije

UIS

Uprava za igre na sreću

UJN

Uprava za javne nabavke

USPN

Uprava za sprečavanje pranja novca

UC

Uprava carina

FŠOMU

Finansiranje širenja oružja za masovno uništenje

CRHOV

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

VII. ZAVRŠNI DEO

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na internet stranici Ministarstva finansija – Uprave za sprečavanje pranja novca i na portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 011-2299/2022

U Beogradu, 17. marta 2022. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.