Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine

Na osnovu člana 4. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21) i čl. 38, 49. i 50. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

DUGOROČNU STRATEGIJU

za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine

"Službeni glasnik RS", broj 27 od 25. februara 2022.

REZIME

Obaveza izrade Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada propisana je članom 4. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji, a proizilazi iz članstva Republike Srbije u Energetskoj zajednici i Odluke Ministarskog saveta Energetske Zajednice iz oktobra 2015. godine kojom je Energetska zajednica usvojila obavezujuću primenu Direktive 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti za države potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, počevši od 2017. godine.

Glavni cilj ove Strategije je da se, na osnovu utvrđenih karakteristika fonda zgrada Republike Srbije, definisanih modelskih zgrada i za njih urađenih troškovno-optimalnih analiza, definišu mere i paketi mera obnove zgrada do 2050. godine.

Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije strukturirana je u devet celina uključujući uvod i zaključak.

U Uvodnom poglavlju dat je zakonski okvir za izradu strategija i procedura kojom je definisana, započeta i praćena izrada ovog dokumenta. Dat je, takođe, i spisak svih institucija koje su pozvane da učestvuju u prikupljanju neophodnih podataka a potom je u tabelarnom obliku data analiza i način korišćenja prikupljenih podataka.

Poglavlje Pregled i analiza postojećeg stanja podeljeno je na dva dela. Prvi deo se bavi planskim dokumentima i pravnim okvirom, a drugi deo pregledom nacionalnog fonda zgrada.

U okviru planskih dokumenata i pravnog okvira, posebna pažnja posvećena je međunarodnim obavezama Republike Srbije koje proizilaze iz potpisanih međunarodnih sporazuma. Navedeni su sporazumi kao što su Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime i Kjoto protokol, Sporazum iz Pariza i Agenda održivog razvoja 2030. Detaljno je opisano članstvo Republike Srbije u Energetskoj zajednici (EZ), obzirom na to da izrada predmetne Strategije direktno proizilazi iz obaveza koje proizilaze iz Direktiva EZ kao i iz odluka Ministarskog saveta EZ.

Analizirana je i usklađenost Strategije sa strateškim dokumentima Republike Srbije. Tabelarno je dat spisak strateških dokumenata koji obrađuju ili imaju uticaja na oblast energetske efikasnosti u zgradarstvu, a sa kojima je vršeno usklađivanje.

Deo Sektorskih politika bavi se analizom pozitivnih propisa Republike Srbije, analizirajući najpre Zakon o planiranju i izgradnji i sve podzakonske akte koji iz njega proizilaze, a uređuju oblast energetske efikasnosti. Kao jedan od značajnih faktora u ovoj oblasti objašnjen je i Centralni registar energetskih pasoša (CREP), za čije funkcionisanje je nadležno MGSI.

Detaljno su analizirani Zakon o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS”, br. 104/16 i 9/20 – dr. zakon) kao i zakoni iz oblasti energetike kao što su Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije („Službeni glasnik RS”, broj 40/21), koji, između ostalog, predviđa obrazovanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, i Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon i 40/21), koji propisuje ciljeve energetske politike Republike Srbije – između ostalog, stvaranje uslova za unapređenje energetske efikasnosti tokom obavljanja energetskih delatnosti i potrošnje energije; i drugi relevantni propisi RS.

U proteklom periodu u Srbiji je sproveden i veći broj akcija koje su se bavile obnovom zgrada sa ciljem poboljšanja njihove energetske efikasnosti što je opisano u delu posvećenom pregledu dosadašnjih aktivnosti na energetskoj obnovi zgrada u Republici Srbiji. Te aktivnosti kao i primeri dobre prakse su ovde pobrojani. Kao izuzetno važno, istaknuto je da je Srbija usvojila i spisak javnih objekata koje su u vlasništvu države i koje koristi državna administracija a koje će biti obuhvaćene planom obnove u skladu sa Direktivama EU i EZ, kao i mere za njihovo podsticanje

Strukturiranje građevinskog fonda Republike Srbije urađeno je podelom fonda na četiri tipa zgrada: porodično stanovanje, višeporodično stanovanje, javne zgrade i komercijalne zgrade, na osnovu raspoloživih podataka prikupljenih iz brojnih javnih institucija i naučno istraživačkih projekata. Prema raspoloživim podacima Republika Srbija ima 2.368.431 zgrade sa ukupnom površinom od 409.180.740 m² od čega 179.024.312 m² pripada porodičnom stanovanju, 123.874.965 m² višeporodičnom stanovanju, 95.044.438 m² zgradama komercijalne namene a 11.237.025 m² zgradama javne namene.

Strukturiranje je izvršeno prema periodima izgradnje, vlasničkoj strukturi, lokaciji (urbano/ruralno) a analizirani su i klimatski uslovi i njihov uticaj na izgradnju zgrada. Posebna pažnja posvećena je termičkim karakteristikama omotača zgrada i njihovom istorijskom razvoju kao ulaznom parametru za scenarija obnove.

Kada je pregled fonda zgrada prema postojećim energetskim sistemima i vrstama energenata u pitanju, konstatovano je da se podaci o instaliranim energetskim sistemima koji se koriste za zagrevanje zgrada u Srbiji, ne mogu pronaći u okviru raspoloživih baza podataka osim za stanovanje. Prema podacima RZS 57,22% stanova zagreva se pomoću individualnih sistema dok je učešće centralnih sistema 22,10% za daljinske sisteme grejanja, odnosno 20,59% za etažno grejanje. Pri tom 66,8% nastanjenih stanova koristi drvo kao energent a 33,2% koristi ostale energente (mazut, plinsko-gasno gorivo, električnu energiju, gas).

Analizom energetskih bilansa za Srbiju, može se zaključiti da postoji trend porasta potrošnje primarne energije, emisije CO2 nastale usled potrošnje primarne energije, kao i isporučene električne energije. Trendovi porasta postoje i kod isporučene električne i toplotne energije sektorima stanovništva, javnim i komercijalnim delatnostima.

U poglavlju vizija opisani su ciljevi i neke smernice koje su opredeljene daljim razvojem Republike Srbije, usmerenošću ka održivom razvoju i društvu otpornom na klimatske promene ali i doslednom poštovanju međunarodnih obaveza.

Polazna osnova za formiranje Scenarija obnove su sprovedene troškovno-optimalne analize za stambene i nestambene zgrade urađene tokom 2019–2020. godine. U skladu sa metodološkim principima donetim u EU, definisane su po tri zgrade za tipove: porodično stanovanje i višeporodično stanovanje kao i tri zgrade poslovne namene kao reprezenti javnih i komercijalnih zgrada i to za tri perioda izgradnje do 1960. godine, period između 1961. i 2012. godine, i kao poslednji, period izgradnje posle uvođenja propisa o energetskoj efikasnosti zgrada, počev od 2013. godine. Referentne zgrade su određene na osnovu njihovih materijalno fizičkih i arhitektonsko oblikovnih karakteristika. Za sve zgrade definisane su mere unapređenja i formirani paketi mera. Urađeno je pet mogućih scenarija obnove od kojih je prvi, osnovni Scenario podrazumeva nesubvencionisanu obnovu i izgradnju po važećoj regulativi, a poslednji, najnapredniji predviđa obnovu zgrada na nivou zgrada skoro nulte energije (nije definisana važećim propisima o energetskoj efikasnosti). Nakon urađenih proračuna za ovih pet scenarija, razmatrani su i njihovi efekti na emisiju ugljen dioksida i potrošnju primarne energije do 2050. godine. Konstatovano je da samo scenariji 4. i 5. vode ka istovremenom smanjenju emisije CO2 i smanjenju potrošnje primarne energije. Kada se uzme u obzir i ekonomska analiza, scenariji 4. i 5. se izdvajaju kao scenariji sa najvećim ekonomskim koristima, uz napomenu da su ekonomski troškovi za Scenario 5. znatno veći u odnosu na Scenario 4. Ako se izuzme Scenario 5, Scenario 4. je scenario sa povećanim Obuhvatom i Nivoom unapređenja usvojenih paketa mera i sa povećanim smanjenjem emisije CO2 koje iznosi 31% u odnosu na početno stanje iz 2020. i smanjenja potrošnje primarne energije u 2050. godini od 38% u odnosu na potrošnju iz 2020. godine. Scenario 4. je predložen kao osnova za Strateški cilj Republike Srbije. U cilju ostvarenja nivoa ušteda, predviđenih scenarijem 4, potrebno je predvideti Obuhvat obnove postojećeg fonda zgrada na nivou 4,1÷6,0 miliona m², odnosno očekivanu površinu novoizgrađenih zgrada od 2,2 miliona m² godišnje.

U poglavlju u kome su dati Opšti i posebni ciljevi ove Strategije preporučuju se i mere za podsticanje energetske efikasnosti, taksativno navode i opisuju čemu se teži kroz donošenje ove strategije. Kao opšti cilj Republike Srbije usvaja se Scenario 4, a na osnovu ovako usvojenog opšteg cilja, definišu se i posebni ciljevi: obnova postojećih višeporodičnih i komercijalnih zgrada do troškovno optimalnog (Cost-Opt) nivoa, obnova postojećih javnih zgrada do nZEB nivoa, izgradnja novih zgrada prema nZEB standardu, klimatski neutralan princip izgradnje zgrada i reorganizacija i unapređenje kapaciteta u oblasti nauke i edukacije i podizanje nivoa svesti u Republici Srbiji.

Mere za postizanje opštih i posebnih ciljeva obuhvataju, pored mera za postizanje ciljeva, i analizu postojećih instrumenata podrške obnovi zgrada, analizu postojećih instrumenti podrške obnove zgrada EU kao i odabrani skup politika.

Predložene mere za postizanje posebnih ciljeva date su tabelarno. Svaki od posebnih ciljeva obrađen je kroz veliki broj podciljeva i za svaki podcilj dat je opis mera kao i tip mere (podsticajna finansijska i nefinansijska, podsticajna fiskalna, informativno edukativna, regulatorna, institucionalno-organizaciona) i spisak zainteresovanih strana.

Konstatovano je da sprovođenje Strategije obnove nacionalnog fonda zgrada u Srbiji podrazumeva uspostavljanje sistema kontinuiranog finansiranja i sprovođenja potrebnih mera, sistema koji je podjednako atraktivan i podsticajan i za privatne i za javne investitore (država i jedinice lokalne samouprave). Glavna uloga države u ovom domenu ogleda se, kako u finansiranju planiranih mera za obnovu nacionalnog fonda, tako i u stvaranju povoljnog institucionalnog i makroekonomskog okruženja za potencijalne investitore. U daljem tekstu izvršena je analiza postojećeg sistema finansiranja mera obnove nacionalnog fonda zgrada a navedeni su i primeri dobre prakse kod nas i u Evropi. Pregled postojećih programa i finansijskih instrumenata dat je tabelarno. Obrađeni su nacionalnih programi i fondovi, razvojne banke, kreditne linije i fondovi i programi tehničke pomoći.

Na osnovu iskustva zemalja Evropske unije i uzimajući u obzir postojeća ograničenja u Republici Srbiji, tabelarno je dat pregled finansijskih mera i instrumenata kojima bi se podstakle aktivnosti i projekti na sprovođenju obnove nacionalnog fonda zgrada u narednom periodu. Uz definisanu meru, dati su efekti na uočena ograničenja, institucija nadležna za sprovođenje mere i subjekti na koje mera utiče. Među merama koje treba preduzeti govori se o preprekama koje su na putu obnove zgrada i čijem uklanjanju se teži a potom su obrađene i podsticajne mere kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi. Definisan je skup politika koje se u okviru Strategije predlažu i postavljene moguće finansijske šeme. Finansijske šeme za finansiranje obnove zgrada su u skladu sa krajnjom upotrebom podeljene u dve grupe – za zgrade u privatnom vlasništvu i zgrade u javnom vlasništvu.

Procena finansijskih, ekonomskih i širih društvenih koristi obuhvata ekonomsko modeliranje integralne obnove zgrada. Obrađeni su makroekonomski uslovi sa pregledom kretanja BDP, javnog duga Republike Srbije kao i parametara koji određuju kretanje privrede, posebno sektora građevinarstva. Ekonomska analiza je obuhvatila celokupne kvalitativne procene eksternih troškova i koristi predloženog projekta za društvo u celini, kvantitativne ekonomske procene koristi koje mogu da budu razumno i reprezentativno izražene u novcu, konverzije tržišnih u računovodstvene cene upotrebom standardizovanih konverzionih koeficijenata, uklanjanja fiskalnih distorzija.

Dalje, sagledana su potrebna ulaganja u obnovu zgrada za svih pet predloženih scenarija kao i dinamika operativnih troškova u razdoblju do 2050. godine. Kroz ekonomski efekat ulaganja u obnovu zgrada dati su rezultati za uticaj predviđenog tempa obnove na investicione izdatke i zapošljavanje u građevinarstvu do 2050. godine kao i ukupni uticaj na BDP s uključenim multiplikativnim efektom do 2050. godine. Na kraju poglavlja analizirani su potencijali i ograničenja građevinske industrije, širi društveni efekti ulaganja u obnovu zgrada, vrednosti nekretnina i eksterni efekti.

Ukupne investicije potrebne za obnovu zgrada posmatrano po scenarijima iznose 2.326 (Scenario 1.), 2.741 (Scenario 2.), 2.997 (Scenario 3.), 4.841 (Scenario 4.) i 9.377 (Scenario 5.) milijardi dinara. Zaključeno je da u skladu sa urađenom analizom energetskih ušteda kao rezultata integralne energetske obnove fonda zgrada, procenjeni učinak programa integralne obnove na ostvarenje energetskih ušteda do 2050. godine iznosi 437 (Scenario 2.), 1.117 (Scenario 3.), 2.704 (predloženi Scenario 4.) i 8.354 milijarde dinara (Scenario 5.).

Program obnove zgrada ima veliki potencijal na smanjenje nezaposlenosti. Prema predloženom scenariju 4, kao strateškom cilju, do 2050. godine će putem investiranja u obnovu nacionalnog fonda zgrada čak i u konzervativnoj varijanti biti obezbeđeno oko 233 hiljade novih radnih mesta. Zahvaljujući investicijama u obnovu nacionalnog fonda zgrada, BDP Srbije bi se prema scenariju 4 u periodu od 2021. godine do 2050. godine mogao povećavati za 3,73% do 6,63% godišnje, dok bi učešće budžetskih prihoda koji su generisani ovim investicijama u BDP iznosilo između 1,12% i 1,99% godišnje.

Investiranje u aktivnost obnove zgrada je društveno poželjno, odnosno povećava društveno blagostanje. Ekonomska interna stopa prinosa je kod svih razmatranih scenarija, osim referentnog, veća od primenjene diskontne stope (kod predloženog scenarija 4 iznosi 11,5%), ekonomska neto sadašnja vrednost je pozitivna, a odnos koristi i troškova je veći od 1 (kod predloženog scenarija 4 on iznosi 1,4).

Na kraju, posle prikazanih rezultata ekonomske analize dat je Plan sprovođenja i praćenja Strategije i obrađeno izveštavanje. Mehanizam praćenja sprovođenja je neophodno precizno ustanoviti kako bi se u svakom trenutku mogao precizno ustanoviti kako napreduje svaki od predviđenih mera, ciljeva i podciljeva. Način sprovođenja i praćenja Strategije dat je tabelarno. Za svaki od određenih posebnih ciljeva i podciljeva navedene su predviđene mere, definisan tip mere, a potom i ključni subjekat koji sprovodi ovu meru; vremenski okvir sprovođenja, način praćenje sprovođenja i efekata mera i referentne vrednosti odnosno ciljane vrednosti. Ovako preciznim planom sprovođenja izbegavaju se mogući rizici od odstupanja od plana sprovođenja, automatski se sagledavaju subjekti odgovorni za sprovođenje mere i omogućava brzo otklanjanje eventualnih rizika.

U pogledu izveštavanja, objašnjeno je da o sprovođenju Strategije, Republika Srbija izveštava EZ, dostavljanjem ažurirane verzije Strategije Sekretarijatu EZ na svake tri godine.

1. UVOD

Pravni osnov za donošenje Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada (u daljem tekstu: Strategija) je Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija1 (u daljem tekstu: Ugovor o osnivanju EZ) i Zakonu o planiranju i izgradnji2 (u daljem tekstu: ZPI).

Obaveza izrade Strategije, propisana je članom 4. stav 10. ZPI, a proizilazi iz članstva Republike Srbije u EZ i Odluke Ministarskog saveta Energetske Zajednice D/2015/08/MC-EnC iz oktobra 2015. godine3 (u daljem tekstu: Odluka MS D/2015/08/MC-EnC), kojom Odlukom je EZ usvojila obavezujuću primenu Direktive 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti4 (u daljem tekstu: EED) za države potpisnice Ugovora o osnivanju EZ, počevši od 2017. godine.

Republika Srbija, kao država članica EZ, u obavezi je da formuliše sadržinu Strategije u skladu sa obavezujućim pravnim aktima EZ,5 što je u skladu sa članom 50. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije6 (u daljem tekstu: ZPS) i podzakonskim aktima7 donetim na osnovu ovog zakona.8

Fond zgrada Republike Srbije je, kao i Evropski fond, vrlo heterogen odražavajući istorijsko nasleđe i kontekst u kome je nastajao. Evropski građevinski fond je relativno star i sporo se menja. Više od 220 miliona građevinskih jedinica, što predstavlja 85% građevinskog fonda EU, izgrađeno je pre 2001. godine. 85–95% zgrada koje danas postoje i dalje će stajati 2050. godine.9 Evropska komisija je zato predložila Ciljni plan za klimu 2030 kojim se definiše potreba da se u EU smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine u poređenju sa 1990. godinom. Energetska efikasnost je pri tom određena kao suštinski pravac delovanja, a građevinski sektor jedno od područja u kojem se napori koji se ulažu moraju pojačati.

Da bi postigla cilj smanjenja emisije od 55%, do 2030. godine EU bi trebalo da smanji emisije gasova staklene bašte zgrada za 60%, potrošnju finalne energije u zgradama za 14% i potrošnju energije za grejanje i hlađenje za 18%. U narednom periodu očekuje se usklađivanje obaveza članica Energetske zajednice sa obavezama zemalja članica Evropske unije.

Obnova zgrada, pri tom, donosi i druge benefite pored štednje energije i smanjenja emisije gasova staklene bašte kao što su socijalni i zdravstveni aspekti, smanjenje širenja građevinskog zemljišta i očuvanje poljoprivrednog zemljišta. Posebno treba istaći pokretanje ekonomije kroz otvaranje novih radnih mesta u građevinskoj industriji.

Primena mera i postupaka za povećanje energetske efikasnosti ima kapacitet „novog, domaćeg energetskog izvora”. Republika Srbija, kao jedan od svojih strateških ciljeva u oblasti energetike, ima „sveobuhvatan i koordiniran pristup racionalizaciji potrošnje energije i ukupnom povećanju energetske efikasnosti”.10

Izrada Strategije inicirana je od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao resornog ministarstva, u skladu sa članom 7. Zakona o ministarstvima.11 Nacionalni eksperti za izradu Strategije odabrani su putem sprovedenog postupak javne nabavke male vrednosti broj 47/2019, čiji je predmet nabavka – Usluge izrade strateškog dokumenta Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada, sprovedenu na osnovu Odluke o pokretanju postupka javne nabavke broj 4040-02-210/2019-02 od 12. novembra 2019. godine. Izradi Strategije pristupilo se na osnovu Ugovora o pružanju usluga izrade strateškog dokumenta Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada, broj 404-02-210/5/2019-2 od 12. decembra 2019. godine; zaključenog na osnovu Odluke o dodeli ugovora broj 404-02-210/4/2019-02 od 9. decembra 2019. godine, a nakon gorepomenutog sprovedenog postupka javne nabavke male vrednosti. Projektni zadatak za izradu Strategije izrađen je od strane međunarodne organizacije Buildings Performance Institute Europe (u daljem tekstu: BPIE) u okviru saradnje MGSI i Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (u daljem tekstu: GIZ) GmbH u okviru projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama”.

Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada donosi se prvi put, u skladu sa gore opisanim preuzetim međunarodnim obavezama i relevantnim nacionalnim propisima. U skladu sa EED, Strategija i prateći Nacionalni akcioni plan energetske efikasnosti rade se svake tri godine, a o progresu Republika Srbija izveštava Energetsku zajednicu.

MGSI je donelo Rešenje broj 119-01-786/2020-08 od 8. jula 2020. godine, odnosno od 18. decembra 2020. godine kojim je formirana Radna grupa za pripremu i praćenje izrade Strategije, sastavljena od predstavnika ciljnih grupa i zainteresovanih strana:

1) predstavnika ministarstava: MGSI, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva finansija, Ministarstva zaštite životne sredine;

2) institucija: Stalne konferencija gradova i opština (u daljem tekstu: SKGO), Privredne komore Srbije (u daljem tekstu: PKS);

3) naučnih institucija: Fakulteta Tehničkih nauka Univerziteta Novi Sad, Mašinskog fakulteta Univerziteta Niš, a u svojstvu konsultativnog tela učestvovao je Republički sekretarijat za javne politike (u daljem tekstu: RSJP).

Sa Radnom grupom u toku izrade Strategije konsultacije su vršene tehnikom prikupljanja pismenih komentara i usmeno održavanjem dve video konferencije (oktobar, novembar 2020. godine) na kojima su dodatno razmatrane sve faze izrade dokumenta – usklađivanje sa posebnim propisima, nadležnostima, institucionalnim rešenjima, mogućnostima finansiranja, instrumentima implementacije, koordinaciji, saradnji i dr.

Kako podaci neophodni za izradu Strategije nisu bili integralno dostupni u jednoj instituciji, već je bilo neophodno pribaviti podatke od većeg broja različitih institucija; za potrebe izrade Strategije, a u cilju prikupljanja neophodnih podataka, identifikovane su i kontaktirane sledeće zainteresovane strane: MRE, MF, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Poreska uprava, Republički zavod za statistiku, EPS, Republički geodetski zavod (u daljem tekstu: RGZ), Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, Institut Mihailo Pupin, Srbijagas, SKGO – Mreža energetskih menadžera i poverenika za energetsku efikasnost kao i JLS (sektori za građevinske poslove i lokalne poreske administracije). Sa sledećim zainteresovanim stranama održani su sastanci:

1. Sastanak sa Republičkim zavodom za statistiku 10. januara 2020. g.;

2. Sastanak sa MF 23. januara 2020. g:;

3. Sastanak sa EPS-om 23. januara 2020. g.;

4. Sastanak sa MRE 11. februara 2020. g.

Usled pandemije izazvane virusom Kovid19, sledeće institucije su odgovore odnosno dostupne podatke dostavile pisanim (elektronskim) putem:

1) Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

2) Poreska uprava

3) EPS

4) RGZ

5) Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Sektor za otvorene podatke

6) Stalna konferencija gradova i opština, Mreža energetskih menadžera i poverenika za energetsku efikasnost

7) Republička direkcija za imovinu Republike Srbije

8) Institut Mihailo Pupin

9) 59 JSL (sektori za građevinske poslove i lokalne poreske administracije)

10) UNDP

11) CREP (MGSI)

Nakon izvršenog prikupljanja svih raspoloživih podataka relevantnih za izradu Strategije, sprovedena je njihova analiza po pitanju mogućnosti korišćenja za potrebe izrade Strategije kao i njihove međusobne usklađenosti. Konstatovano je da postoji veliki broj baza podataka, čija je struktura prilagođena potrebama institucije koja ih prikuplja. Ove baze nisu međusobno usklađene tako da kombinovanje postojećih podataka nije bilo moguće. U sledećoj tabeli dat je pregled dobijenih podataka sa njihovim karakteristikama i primenljivošću u izradi Strategije po institucijama od kojih su podaci dobijeni.

Tabela 1. Tip podataka koji su dobijeni od različitih institucija i njihova primenljivost pri izradi Strategije

Institucija

Vrsta podataka

Način korišćenja za izradu Strategije

Komentar

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Troškovno optimalne studije

Korišćeno kao osnova za procenu investicionih troškova, potrošnje energije i emisije CO2

Podaci iz navedenih izveštaja su korigovani i prikazani na način potreban za dalje proračune u okviru Strategije.

Ministarstvo rudarstva i energetike

EMIS baza

SEMIS baza

Nije korišćeno

Obe baze sadrže korisne podatke za izradu Strategije, ali u bazama nedostaju podaci za veliki broj objekata.

Dodatni problem predstavlja činjenica da ove baze podataka mogu da se koriste na nivou objekata, ali ne i na nivou cele baze. MRE ima opciju za izvoz podataka, što može da olakša obradu podataka.

Ministarstvo rudarstva i energetike

Energetski bilansi

Korišćeno

Energetski bilansi su korišćeni kako bi se uporedile vrednosti sračunate na osnovu ustanovljenog fonda zgrada i stvarne potrošnje energije.

Ministarstvo finansija

Projekcije osnovnih makroekonomskih veličina (BDP, stopa inflacije). Finansijska i ekonomska diskontna stopa. Projekcije izdvajanja za podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti.

Korišćeni u finansijskoj i ekonomskoj analizi oni podaci koji su prikupljeni u skladu sa preporukama MF

Dobijena su uputstva i preporuke iz kojih izvora (publikacija) je potrebno preuzeti navedene podatke. Finansijska i ekonomska diskontna stopa nisu dobijene, već je to ostavljeno konsultantima da sami u skladu sa iskustvom odrede.

MF ne može da dostavi projekciju izdvajanja za podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti, odnosno aktivnosti koje bi trebalo da budu pokrivene, jer fondovi od donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu iskazuju kroz programske aktivnosti, bez obzira na njihov izvor finansiranja.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Podaci o ustanovama iz nadležnosti Ministarstva

Nije korišćeno

Baze i dokumenti sadrže korisne podatke o ustanovama, lokaciji, površini, spratnosti i tipu grejanja.

Podaci o obrazovnim ustanovama su dati i kroz bazu podataka Republičke direkcije za imovinu, i kako su u ovoj bazi dati i drugi tipovi objekata, nadalje je korišćena baza Republičke direkcije za imovinu

Ministarstvo zdravlja

Podaci o ustanovama iz nadležnosti Ministarstva

Nije dostavljeno

Poreska uprava

Podaci o poreskim obaveznicima

Nije korišćeno

Poreska uprava ne raspolaže traženim podacima. Savet je da se ovi podaci traže od Lokalnih poreskih uprava, na koje je prenesena obaveza izdavanja poreskih rešenja

Republički zavod za statistiku,

Podaci dostupni na sajtu zavoda: statistički godišnjaci, knjige popisa 2011. godine

Korišćeno za preračunavanje strukture stambenog fonda po različitim aspektima (veličina, starost, struktura, rasprostranjenost…)

Podaci strukturirani po metodologiji RZS, nedostaje veza sa građevinskim fondom (agregacija prema adresama i broju spratova objekata bi značajno pomogla daljem radu)

EPS

Podaci o korisnicima električne energije i ugovorima, sa po potrebi anonimnim podacima o samom korisniku

EPS je dostavio obaveštenje da ne raspolaže traženim podacima.

EPS podaci pružaju uvid u broj objekata koji koriste energiju i ukoliko bi dostavljeni podaci uključili podatak o godišnjoj potrošnji energije, bilo bi moguće napraviti procenu o broju objekata koji se koriste i onih koji nisu u upotrebi. Takođe, na osnovu podatka o kategoriji korisnika, bilo bi moguće klasifikovati objekte na stambene i nestambene objekte, a ukoliko bi bilo moguće dostaviti i naziv korisnika, onda bi bilo moguće dodatno klasifikovati tip korisnika (npr. Škola, Dom zdravlja itd. )

Republički geodetski zavod

Dostavljena baza podataka o objektima

Nije korišćeno

Nedovoljna preciznost podataka

Dostavljeni podaci sadrže podatke za preko dva miliona objekata.

Podaci nisu korišćeni, zato što detaljni podaci postoje samo za uknjižene objekte, dok za neuknjižene objekte ne postoje podaci. Takođe nedostaju površine stanova po adresama tako da ukupne površine zgrada često nisu relevantne

Uvidom u poslate podatke, ustanovljeno je da ne postoje mnogi objekti na slučajno odabranim lokacijama. RGZ je potvrdio da ne poseduje detaljne podatke o neuknjiženim objektima (broj neupisanih i upisanih objekata je sličnog reda veličine), odnosno da poseduje bazu Evidencije o utvrđenim promenama na objektima za epohu 2015/2016 koja sadrži podatke za preko 4,3 miliona novih ili značajno izmenjenih objekata i preko 1,2 miliona objekata uklonjenih na terenu, za koje nije izvršen upis u bazu katastra nepokretnosti, odnosno brisanje iz iste, ali koja ne sadrži informacije o vrsti, objekata, posebnim delovima i nosiocima prava na njima. Evidencija će se istom metodologijom ažurirati za epohu 2020/2021.

MGSI CREP

Dostavljeni podaci

Podaci korišćeni za strukturiranje građevinskog fonda prema urbanim tipovima s obzirom da RZS ne pruža tu informaciju

Podaci unetih energetskih pasoša u CREP su neprecizni po strukturi u pojedinim elementima (način unosa nije konzistentan) – za iste klase podataka postoje različiti unosi.

Može se konstatovati da CREP jedini pruža tip podataka koji obuhvata veličinu, strukturu, karakteristike i urbani tip objekta, a od 2018. godine definisana je i obaveza unosa podataka u bazu

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije

Baza podataka o korisnicima i zgradama

Korišćeno Podaci su analizirani i obrađeni u programskom paketu MS Excel.

Baza sadrži podatke o nazivu korisnika, lokaciji, vrsti i površini nepokretnosti, koji su korišćeni za potrebe Strategije.

Ovi podaci su bili osnova za formiranje kategorije Javnih zgrada

Institut Mihailo Pupin,

Kancelarija za IT i eUpravu – Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija

Podaci o poreskim obaveznicima

Korišćeno. Podaci su analizirani i obrađeni u programskom paketu MS Excel, kao i korišćenjem Pandas biblioteke za programski jezik Python.

Institut za potrebe Lokalnih poreskih uprava rukovodi bazom podataka za izdavanje poreskih rešenja. Za potrebe izrade Strategije, dostavljeni su anonimni izvodi iz ove baze. Podaci su dostavljeni u dve baze podataka, jedna za fizička i jedna za pravna lica. Dostavljene baze podataka su analizirane i ustanovljeno je da postoje određene greške u unosu podataka, nastale kao posledica nepravilnog unosa podataka od strane Lokalnih poreskih uprava. Dostavljene baze su korigovane i sve uočene greške su ispravljene.

Srbijagas

Podaci o korisnicima

Nije dostavljeno

Cilj je bio da se potencijalni podaci koriste na sličan način kao i EPS podaci.

SKGO

SKGO ne poseduje tražene podatke. Savet je bio da se podaci traže od Lokalnih poreskih uprava

UNDP

EMIS baza

Nije korišćeno

Videti komentare date za Ministarstvo rudarstva i energetike

JLS i Gradske opštine Republike Srbije (LPA).

-

Nije korišćeno

Parcijalno dostavljeni podaci – 59 opština je poslalo podatke, 113 nije.

Dana 30. septembra 2021. godine doneta je Odluka o nepristupanju izradi strateške procene uticaja strateškog dokumenta Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada na životnu sredinu, br. odluke 011-00-00213/2021-0812.

––––––––––––––

1 Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija („Službeni glasnik RS”, broj 62/06)

2 Zakon o planiranju i izgradnji.

3 Odluka Ministarskog saveta Energetske Zajednice D/2015/08/MC-EnC iz oktobra 2015. godine https://www.energy-community.org/legal/decisions.html

4 Direktiva 2012/27/EU Evropskog parlamenta o energetskoj efikasnosti https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A32012L0027

5 U članu 76 Ugovora o osnivanju EZ navodi se da mere koje donosi EZ mogu imati formu odluke ili preporuke; a u stavu 2. propisano je da su odluke pravno obavezujuće u celosti za one na koje se odnosi. Dalje, članom 89. Ugovora o osnivanju EZ propisano je da će Strane primeniti Odluke koje se na njih odnose u svojim domaćim pravnim sistemima u roku utvrđenom Odlukom. Pravni osnov i obaveza izrade Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije direktno proizilazi iz Odluke Ministarskog saveta D/2015/08/MC-EnC (koja odluka propisuje obavezujuću primena EED).

6 Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html

7 Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RS”, broj 8/19)

8 U skladu sa izuzetkom navedenim članom 50. Zakona o planskom sistemu, Strategija neće sadržati Akcioni plan. Članom 4. EED propisana je sadržina dugoročnih strategija obnove nacionalnog fonda zgrada kojim članom nije predviđena izrada Akcionog plana u okviru Strategije, već je predviđeno da dugoročna strategija obnove nacionalnog fonda zgrada čini deo Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost.

9 Communication From The Commission To The European Parliament, The Council, The European Economic And Social Committee And The Committee Of The Regions: A Renovation Wave for Europe – greening our buildings, creating jobs, improving lives {SWD(2020) 550 final}

10 Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine https://www.mre.gov.rs/latinica/dokumenta-efikasnost-izvori.php;

11 Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 128/20) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ministarstvima.html

12 Odluka o nepristupanju izradi strateške procene uticaja strateškog dokumenta Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 97/21)

2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

2.1. Planski dokumenti i pravni okvir

2.1.1. Okvirna politika – Međunarodne obaveze Republike Srbije

Međunarodne obaveze Republike Srbije u vezi energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i smanjenja uticaja na klimatske promene proizilaze iz međunarodnih sporazuma koje je Republika Srbija potpisala – to su, između ostalog, Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime13 i Kjoto protokol14, Sporazum iz Pariza15 (u daljem tekstu: Pariski sporazum) i Agenda održivog razvoja 2030216. Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime 12. marta 2001. godine, Kjoto protokol 2008. godine, a Sporazum iz Pariza 25. jula 2017. godine. Prema Pariskom sporazumu, Srbija se obavezala da će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% do 2030. godine u poređenju sa nivoom emisija iz 1990. godine. Ciljevi Agende održivog razvoja 2030. zvanično su stupili na snagu 1. januara 2016. nakon usvajanja rezolucije na UN samitu u septembru 2015.17

Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Republika Srbija ulaže napore da se uskladi sa politikama i akcijama EU. Okvir za klimu i energetiku EU do 2030. godine18 predstavlja tri ključna cilja koja treba postići do 2030. godine: najmanje 40% smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (u odnosu na nivo iz 1990. godine), najmanje 32% učešća energije iz obnovljivih izvora i unapređenje energetske efikasnosti od najmanje 32,5%. Radi efikasnijeg sprovođenja obaveza preuzetim Pariskim sporazumu, Evropska komisija je usvojila Evropski Zeleni plan19, skup politika i mera čijim sprovođenjem bi EU postala klimatski neutralna do 2050. godine.

Evropskim zelenim planom predviđena je i Zelena agenda za Zapadni Balkan.20 Republika Srbija je, 10. novembra 2020. godine, na Samitu u Sofiji, potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, kojom se obavezala na sprovođenje mera u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije, mobilnosti i cirkularne ekonomije kao i razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane. Tako, Republika Srbija se obavezala da će zajedno sa EU i ostalim državama potpisnicama Deklaracije raditi na cilju postizanja ugljenične neutralnosti kontinenta do 2050. godine, uvođenjem stroge klimatske politike i reformom energetskog i transportnog sektora, a posebno, između ostalog, dati prednost energetskoj efikasnosti i poboljšati je u svim sektorima; kao i podržati privatne i javne šeme renoviranja zgrada, obezbediti adekvatno finansiranje i potpuno izvršenje Direktive 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada21 (u daljem tekstu: EPBD), koja je prilagođena okviru Energetske Zajednice.22

Poseban značaj u ovoj oblasti ima članstvo Republike Srbije u Energetskoj Zajednici. EZ osnovale su EU, zemlje Jugoistočne Evrope, uključujući i Republiku Srbiju, i zemlje crnomorskog regiona – Ukrajina, Moldavija i Gruzija – s ciljem uspostavljanja jedinstvenog energetskog tržišta na celom kontinentu, i to na način što će države koje nisu članice EU usvojiti regulativu i pravila EU za ove oblasti. Pored toga, ciljevi EZ su unapređivanje korišćenja obnovljivih izvora energije i stabilnosti snabdevanja energijom država potpisnica ugovora za EZ. Srbija je usvojila Ugovor o osnivanju Evropske Zajednice 2006. godine.

Najviša institucija Energetske zajednice je Ministarski savet (u daljem tekstu: MS), koji čine ministri zaduženi za energetiku u vladama država potpisnica ugovora za EZ. Zadatak MS je da obezbedi da države potpisnice ugovora za EZ ispoštuju ciljeve propisane u Ugovoru o osnivanju EZ, pre svega što se tiče usklađivanja sa pravnom regulativom EU.

EZ preuzima Direktive EU iz oblasti svog delovanja (EPBD i EED), s tim što se rokovi i obaveze predviđene Direktivama za države potpisnice ugovora za EZ menjaju u cilju usklađivanja sa njihovim mogućnostima. Odlukom MS D/2015/08/MC-EnC, EZ je usvojila obavezujuću primenu EED za države potpisnice ugovora za EZ, počevši od 2017. godine. Obaveza izrade Dugoročne strategije obnove nacionalnog fonda zgrada direktno proizilazi iz člana 4. EED.23

Republika Srbija izrađuje Strategiju koja, u skladu sa preuzetim obavezama i propisanom sadržinom iz člana 4. EED, obuhvata sledeće oblasti:

– Opis nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije;

– Scenariji obnove (predloženi i alternativni scenario obnove sa predloženim merama i prikazom ostvarenih ušteda energije i smanjenja emisije SO2 za svaki scenario);

– Politike, finansijski i drugi instrumenti sprovođenja;

– Plan sprovođenja (opredeljenje zaduženja svake zainteresovane strane u pogledu vremena i načina realizacije određenog dela Strategije);

– Procena rizika sprovođenja Strategije i ublažavanje rizika;

– Druge koristi sistematske investicije u obnovu fonda zgrada (stvaranje radnih mesta, smanjenje energetskog siromaštva, povećanje vrednosti imovine, prednosti u pogledu na zdravlje, itd.).

U smislu gore navedenih međunarodnih obaveza Republike Srbije, obaveza izrade Strategije propisana je i članom 4. stav 10. ZPI.24

U skladu sa gore pomenutom Odlukom MS D/2015/08/MC-EnC, države potpisnice ugovora za EZ u obavezi su da Sekretarijatu EZ dostave Strategiju uz Akcioni plan za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: APEE), najkasnije do 30. marta 2017. godine. U momentu stupanja na snagu Odluke MS D/2015/08/MC-EnC, na snagu je već stupio Treći akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2018. godine25 ( u daljem tekstu: 3. APEE), donet na osnovu Direktive 2006/32/EC o energetskoj efikasnosti26 (u daljem tekstu: Direktiva 2006/32/EC).27 Članom 7. Zakona o efikasnom korišćenju energije28 (u daljem tekstu: ZEKE),29 na osnovu koga je pripremljen 3. APEE, transponovana je jedna od obaveza proisteklih iz Odluke Ministarskog Saveta Energetske Zajednice D/2009/05/MS-EnC od 18. decembra 2009. godine30 (u daljem tekstu: Odluka MS D/2009/05/MS-EnC), kojom su se države potpisnice ugovora za EZ obavezale na primenu Direktive 2006/32/EC, kao i obaveza izrade APEE na period od tri godine. Iako je 3. APEE pripremljen je u skladu sa zahtevima Direktive 2006/32/EC, obuhvatio je i niz elemenata koji se tiču buduće primene EED. 3. APPEE, između ostalog, sadrži izveštaj o dosadašnjim rezultatima ušteda finalne energije i statusu realizacije pojedinih mera definisanih u okviru 2. APEE, ciljeve za uštedu finalne energije u 2018. godini i mere za njihovo dostizanje. Pored toga, 3. APEE po prvi put daje i mere energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i distribucije energije sa procenama smanjenja potrošnje primarne energije kao i neke mogućnosti za primenu mera u sektoru poljoprivrede, a daje i planove u vezi sa transponovanjem i implementacijom EED.

Kao deo implementacije EED na nivou EZ, Uredbom o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine31 definisan je cilj da potrošnja energije ne sme biti veća od 187 Mtoe primarne energije, odnosno, 133 Mtoe finalne energije. Shodno ovom cilju, indikativni cilj Republike Srbije u 2020. godini je bio da potrošnja primarne energije ne pređe 17,981 Mtoe primarne energije, a potrošnja finalne energije 13,103 Mtoe finalne energije za energetske svrhe. Pored toga, EED zadala je Republici Srbiji realizaciju i dva merljiva cilja u pogledu unapređenja energetske efikasnosti čije je dostizanje obavezujuće. Tako se u okviru člana 5. EED nalaže da se u zemljama članicama EU godišnje izvrši obnova zgrada centralne vlasti čija je površina 3% ukupne površine svih zgrada centralne vlasti sa ciljem implementacija mera unapređenja energetske efikasnosti. Gore pomenutom Odlukom Ministarskog Saveta za države potpisnice ugovora za EZ, uključujući Republiku Srbiju, definisano je da imaju obavezu da unaprede energetsku efikasnost u iznosu od 1% ukupne grejane/hlađene površine zgrada koje su u vlasništvu i koje koristi centralna vlast, tako da te zgrade dostignu najmanje energetska svojstva definisana članom 4. EPBD. Obaveza država potpisnica ugovora za EZ je i da do 1. januara 2017. godine uspostave i učine javno dostupnim inventar grejanih/hlađenih zgrada centralne vlasti sa totalnom površinom većom od 500 m², a od 2019. godine sa površinom većom od 250 m², a zatim pristupe realizaciji ovog cilja prema formiranom inventaru.32 Obnova zgrada centralne vlasti ujedno je obaveza propisana članom 4, stav 2 EED.33

Konačno, izrada Strategije počiva na sledećim preporukama Odluke MS D/2015/08/MC-EnC:

– Zajednički okvir mera za promociju energetske efikasnosti u okviru Energetske zajednice, uz glavni cilj od 20% energetske efikasnosti u EZ do 2020. godine i stvaranje uslova za dalja poboljšanja energetske efikasnosti posle tog datuma;34

– Postavljanje dugoročnih ciljeva za obnovu nacionalnog fonda zgrada, kako bi se obnovom pomoglo postizanje cilja ukupnog smanjenja 80–95 odsto emisije gasova staklene bašte do 2050. godine u odnosu na 1990. godinu, u skladu sa EED;35

– Predlaganje modela investiranja u renoviranje stambenih i poslovnih objekata, sa ciljem unapređivanja učinka nacionalnog fonda zgrada, sa fokusom na obimniju obnovu (koje se može sprovesti u fazama) i koja posledično utiče na smanjenje primarne i finalne potrošnje energije u odnosu na te iznose pre obnove;

– Identifikacija i uklanjanje regulatornih i neregulatornih barijera ugovaranja energetskih usluga (ESCO) i drugih nezavisnih finansijskih modela za uštedu energije;

– Procena uticaja predložene politike i mera na nacionalni ekonomski razvoj;

– Procena očekivane uštede energije u nacionalnom fondu zgrada, i predlog metoda za praćenje rezultata ostvarenih u fazi sprovođenja strategije;

– Predlaganje novih mehanizama za dugoročno finansiranje koji će osigurati stabilnu investicionu klimu za sve učesnike na tržištu.

––––––––––––––

13 Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, sa aneksima („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 2/97 eng. United Nation Framework Convention on Climate change

14 Zakon o potvrđivanju Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime („Službeni glasnik RS– Međunarodni ugovori”, broj 88/07)

15 Zakon o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/17) od 30. maja 2017.

16 Agenda održivog razvoja 2030 – A/RES/70/1 – Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/generalassembly/docs/globalcompact/A_RES_70_1_E.pdf

17 Srbija i Agenda 2030 Mapiranje nacionalnog strateškog okvira u odnosu na ciljeve održivog razvoja https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Agenda-UN-2030.pdf

18 https://ec.europa.eu/clima/policies/strategies/2030_en

19 Evropski Zeleni plan

https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1588580774040&uri=CELEX:52019DC0640

20 Zelena agenda za Zapadni Balkan

https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A52020SC0223

21 Direktiva 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=CELEX%3A32010L0031

22 http://www.pregovarackagrupa27.gov.rs/?wpfb_dl=173

23 Dodatno, EU je 30. maja 2018. godine donela Direktivu 2018/844, a 11. decembra 2018. Uredbu 2018/1999 o upravljanju Energetskom unijom i delovanjem u području klime; koje menjaju odredbe EBPD i EED. Direktivom (EU) 2018/884 potvrđena je obaveza izrade Strategije s tim što se insistira da se Strategijom utvrde ciljevi da do 2050. godine ceo građevinski fond zgrada postane visoko energetski efikasan i ugljenik neutralan i da se kroz troškovno efikasne mere omogući da sve zgrade budu zgrade skoro nulte energije, te je predviđeno da Strategija predstavlja deo Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana. Pomenute izmene još uvek nisu obavezujuće za Republiku Srbiju, s obzirom na to da obaveze Republike Srbija, proizilaze iz članstva u EZ, a EZ još uvek nije propisala obavezu implementacije odredbi ove Direktive i Uredbe od strane članica EZ.

24 Zakon izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 9/20) https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/040220-zakon-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-planiranju-i-izgradnji.html

25 Treći akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2018. godine https://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/efikasnost/Treci_akcioni_plan_za_energetsku_efikasnost_Republike_Srbije_za_period_do_2018_godine.pdf;

26 Direktiva 2006/32/EC o energetskoj efikasnosti https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=CELEX%3A32006L0032

27 Do sada su doneta tri APEE sa periodom važenja od dve godine (2010–2012. g.; 2013–2015. g., 2016–2018. g.).

28 Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS”, broj 25/13) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_efikasnom_koriscenju_energije.html

29 Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS”, broj 25/13)

30 Odluka Ministarskog Saveta Energetske Zajednice D/2009/05/MS-Enc od 18. decembra 2009. godine https://www.energy-community.org/legal/decisions.html

31 Uredba o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 104/17)

32 Spisak zgrada centralne vlasti koje će prema Zaključku Vlade, 05 broj 337-6889/2018 od 9. avgusta 2018. godine, biti predmet energetske sanacije u skladu sa članom 5. Direktive 2012/27/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine o energetskoj efikasnosti, dostupan na veb stranici MRE http://arhiva.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/Spisak_zgrada_centralne_vlasti_za_en_sanaciju.pdf

33 Na predlog MRE, Vlada donela je u avgustu 2018. godine Zaključak Vlade 05 broj 337-6889/2018 o zgradama centralne vlasti koje će biti predmet energetske sanacije u skladu sa članom 5 EED. Spisak zgrada centralne vlasti koje će biti predmet energetske sanacije sastoji se od 56 zgrada sa ukupnom površinom od 412.000 m2. Formiranje spiska je rezultat tehničke pomoći i podrške GIZ u okviru projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama”. Tokom 2019. godine GIZ je pružio tehničku podršku u izradi nacrta Programa energetske sanacije zgrada centralne vlasti, a implementacija dela Programa (do 28 od ukupno 56 zgrada) biće implementiran uz pomoć sredstava CEB.

34 Član 3. Odluke MS D/2015/08/MC-EnC

35 Kako se navodi u EED, zgrade predstavljaju 40% konačne potrošnje energije EU. U tom smislu, EED navodi da je potrebno povećati stopu obnove zgrada, jer postojeći građevinski fond predstavlja najveći potencijalni sektor za uštedu energije. Štaviše, zgrade su presudne za postizanje cilja EU za smanjenje emisije gasova staklene bašte za 80–95% do 2050. godine u poređenju sa 1990. g.

2.1.2. Okvirna politika – Usklađenost sa strateškim dokumentima Republike Srbije

Energetska efikasnost u zgradarstvu predviđena je i drugim strateškim dokumentima Republike Srbije, sa kojima je vršeno usklađivanje, a regulišu sledeće oblasti:

1. Energetika i energetska efikasnost

1.1. Treći akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2018. godine

1.2. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine36

1.3. Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine37

1.4. Program razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019–2023. godine i Akcioni plan za sprovođenje Programa razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019–2020. godine38

1.5. Nacionalna strategija održivog razvoja39

2. Održivi urbani razvoj

2.1. Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine40

3. Životna sredina i klima

3.1. Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara41

3.2. Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine42

––––––––––––––

36 Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. („Službeni glasnik RS”, broj 101/15) http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/ SlGlasnikPortal/ eli/ rep/ sgrs/ skupstina/ ostalo/2015/101/1/reg

37 Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine https://mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/UREDBA%20O%20UTVRDJIVANJU%20PROGRAMA%20OSTVARIVANJA%20STRATEGIJE%20RAZVOJA%20ENERGETIKE%20ZA%20PERIOD%20OD%202017%20DO%202023.pdf;

38 Program razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019 – 2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) http://www.ujn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/1.-UJN-Program-UJN-2019-2023.pdf

39 Nacionalna strategija održivog razvoja https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije.php;

40 Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 47/19)

41 Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara („Službeni glasnik RS”, broj 33/12) http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2012/33/1/reg

42 Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine https://mtt.gov.rs/download/3/strategija.pdf;

2.1.3. Sektorske politike

Zahtevi u pogledu energetske efikasnosti zgrada regulišu se ZPI i njegovim podzakonskim aktima – Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada43 i Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.44 Donošenjem ZPI 2009. godine uvedena je energetska efikasnost u zgradarstvo i energetska sertifikacija objekata.

Pod unapređenjem energetske efikasnosti, u smislu ovog Zakona, smatra se smanjenje potrošnje svih vrsta energije, ušteda energije i obezbeđenje održive gradnje primenom tehničkih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe zgrada i prostora.45

U pogledu energetskih svojstava objekata, ZPI je predviđeno da zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utrošak energije, mora biti projektovana, izgrađena, korišćena i održavana na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada – a to su stvarno potrošena ili proračunata količina energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem, a odnose se naročito na energiju za grejanje, pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje.46

ZPI definiše sertifikat o energetskim svojstvima zgrada kao dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade, ima propisani sadržaj, izgled, uslove i način izdavanja i izdat je kroz Centralni registar energetskih pasoša47 (u daljem tekstu: CREP) – informacioni sistem preko koga se vrši izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i u kojem se vode baze podataka o ovlašćenim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove za izdavanje sertifikata, odgovornim inženjerima za energetsku efikasnost zgrada koji su zaposleni u tim organizacijama i izdatim sertifikatima o energetskim svojstvima zgrada.

Podzakonskim aktima uređena je oblast sertifikacije zgrada prema energetskim svojstvima (Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada) i tehnički zahtevi (Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada). Predviđeno je da se zgrade svrstavaju u osam energetskih razreda prema energetskoj skali od „A+” do „G”, s tim da „A+” označava energetski najpovoljniji, a „G” energetski najnepovoljniji razred. Energetski razred zgrade određuje se na osnovu podatka o potrošnji energije za grejanje na godišnjem nivou, proračunatih u skladu sa propisom kojim se uređuju energetska svojstva zgrada.

Istim pravilnicima definisana je i obimnija obnova zgrada kao izvođenje građevinskih i drugih radova na adaptaciji ili sanaciji na postojećoj zgradi kada je: ukupna predračunska vrednost radova na obnovi veća od 25% vrednosti zgrade, isključujući vrednost zemljišta na kojoj se zgrada nalazi; više od 25% površine omotača zgrade podvrgnuto energetskoj sanaciji uz poštovanje oblikovne i funkcionalne celovitosti delova zgrade.

Takođe, određen je i kvalitet pasivnih zgrada gde je definisano da je pasivna zgrada u kojoj godišnja potrošnja energije za grejanje po jedinici korisne površine ne prelazi 15 kWh/m² godišnje.

Od energetske sertifikacije su izuzete postojeće zgrade koje se prodaju, daju u zakup, rekonstruišu ili energetski saniraju, a imaju neto površinu manju od 50 m²; zgrade čiji je vek upotrebe ograničen na dve godine ili manje; zgrade privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, odnosno obezbeđenje prostora za smeštaj ljudi i građevinskog materijala u toku izvođenja radova; radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade i druge privredne zgrade koje se, u skladu sa svojom namenom, moraju držati otvorenim više od polovine radnog vremena, ako nemaju ugrađene vazdušne zavese; zgrade namenjene za održavanje verskih obreda; postojeće zgrade koje se prodaju ili se pravo vlasništva prenosi u stečajnom postupku, u slučaju prinudne prodaje ili u postupku izvršenja; zgrade koje su pod određenim režimom zaštite, a kod kojih bi ispunjenje zahteva energetske efikasnosti bilo u suprotnosti sa uslovima zaštite; kao i zgrade koje se ne greju ili se greju na temperaturu do + 12 °C.48

U skladu sa navedenim, potrebno je unaprediti postojeću regulativu tako da definiše i ostale standarde gradnje kao što su zgrada skoro nulte energije (nZEB), zgrade nulte energije, energetski pozitivne zgrade, te da obuhvati obim i sadržaj dokumenata na osnovu kojih se vrši energetski pregled i izdaje Pasoš postojećeg stanja.

U Republici Srbiji trenutno je u izradi novi Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada. Novim pravilnikom biće definisan obračun svih vidova potrebne energije u zgradama, a ne samo potrebne energije za grejanje kako je to utvrđeno pravilnikom koji je trenutno na snazi. Novim pravilnikom, pored graničnih vrednosti potrebne energije po kategorijama zgrada, biće definisan i standard zgrada skoro nulte energije. Standard zgrade nulte energije je uveden direktivom EPBD 2010. godine, a potom preuzet od strane EZ. Po ovoj direktivi zgrade skoro nulte energije su definisane kao zgrade koje su izuzetno energetski efikasne gde je skoro nulta ili niska potrošnja energije potrebna za funkcionisanje zgrade dobijena u velikoj meri iz obnovljivih izvora energije uključujući energiju proizvedenu na samoj lokaciji ili u njenoj blizini (član 2. EPBD). EPBD nalaže da nakon 31. decembra 2018. godine sve novoizgrađene javne zgrade (koje koriste državne institucije ili su u državnoj svojini), a do 31. decembra 2020. godine i sve ostale novoizgrađene zgrade moraju biti zgrade skoro nulte energije.49 Odlukom Ministarskog saveta Energetske Zajednice D/2010/02/MC-EnC (u daljem tekstu: Odluka MS D/2010/02/MC-EnC)50 kojoj je EPBD direktiva postala obavezujuća za države članice EZ, u članu 9. propisani su drugačiji rokovi za gorepomenutu obavezu: nakon 30. juna 2019. godine sve nove zgrade koje koriste državne institucija i vlasništvo su države treba da budu zgrade skoro nulte energije, a do 30. juna 2021. godine sve nove zgrade treba da budu zgrade skoro nulte energije.51

ZPI takođe predviđa da pravila uređenja sadržana u prostornom planu područja posebne namene, prostornom planu jedinice lokalne samouprave i urbanističkim planovima sadrže naročito, između ostalog, mere energetske efikasnosti izgradnje.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada52 je kao jedno od osnovnih načela predvideo održivi razvoj stanovanja, koji u smislu ovog zakona predstavlja unapređenje uslova stanovanja građana i očuvanje i unapređenje vrednosti stambenog fonda uz unapređenje energetske efikasnosti, smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i racionalno korišćenje resursa, odnosno usklađivanje ekonomskog i socijalnog razvoja i zaštite životne sredine prilikom razvoja stambenog sektora.

Ovim zakonom takođe je predviđena energetska sanacija zgrade koje se u smislu ovog zakona smatra unapređenjem svojstava zgrade.53

Poteškoće stvara način donošenja odluka u višestambenim zgradama. Za donošenje odluka o ulaganjima (gde spadaju i odluka o energetskoj sanaciji tj. odluka o unapređenju zajedničkih delova zgrade) potrebna je saglasnost skupštine stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova. U zavisnosti od vrste odluke, zakon predviđa da se odluke u stambenim zajednicama donose običnom većinom prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju54 ili 2/3 većinom ukupnog broja glasova.55 Zakon takođe daje mogućnost da predviđena većina za donošenje odluka može biti uređena drugačije Pravilima vlasnika koja se donose jednoglasnom odlukom svih vlasnika posebnih delova zgrade.

Skupštinu stambene zajednice čine svi vlasnici posebnih delova (svaki vlasnik posebnog dela ima jedan glas u skupštini stambene zajednice). S tim u vezi, otežano donošenje odluka Skupštine stambene zajednice, a time posredno i uspešnu obnovu nacionalnog fonda zgrada predstavljaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi i status vlasništva na nepokretnostima.

Pored toga, iako je Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada predviđeno da se poslovi unapređenja svojstava zgrade ili dela zgrade, osim iz naknada koje plaćaju vlasnici posebnih delova, mogu finansirati iz kredita, donacija i drugih izvora, i da je u slučaju energetske sanacije zgrade finansiranje aktivnosti moguće vršiti i putem ugovaranja energetskih učinaka sa preduzećima ili preduzetnikom registrovanim za pružanje energetskih usluga (u daljem tekstu: ESSO) u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast efikasnog korišćenja energije;56 u praksi će u nedostatku sopstvenih sredstava stambenih zajednica za sprovođenje ovakvih ulaganja, troškovi ulaganja biti prebačeni na vlasnike stanova. Imajući u vidu trenutni prosečni životni standard u Republici Srbiji, saglasnost za ulaganja koja bi obavezala vlasnika stana da pokriva troškove ulaganja jako je teško ostvariva. S druge strane, komercijalne banke, zbog velikih rizika i potrebnih garancija, ne pružaju finansijsku podršku stambenim zajednicama u realizaciji energetske sanacije stambene zgrade.

Zakon, dalje, propisuje obavezu jedinica lokalne samouprave da, u cilju ostvarivanja javnog interesa u pogledu unapređenja svojstava zgrade, najmanje jednom nedeljno obezbedi savetodavnu pomoć za unapređenje energetske efikasnosti zgrade vlasniku posebnog dela odnosno stambenoj zajednici.

Oblast energetske efikasnosti u Republici Srbiji regulisana je najvećim delom Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije (u daljem tekstu: ZEERUE)57 i važećim podzakonskim aktima iz ove oblasti. Donošenjem ZEERUE, izvršeno je dodatno usklađivanje sa pravnim propisima EU i EZ iz oblasti energetske efikasnosti na koji način su prevaziđene do sada postojeće prepreke regulatorne prirode prepoznate za vreme važenja ZEKE. ZEERUE uređuje uslove i način efikasnog korišćenja energije i energenata, daje pravni osnov za kreiranje politike efikasnog korišćenja energije; uređuje sistem energetskog menadžmenta; mere politike energetske efikasnosti: korišćenje energije u zgradama, kod energetskih delatnosti i krajnjih kupaca, za energetske objekte i energetske usluge; energetsko označavanje i zahteve u pogledu eko-dizajna; finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti. Uz ZPI i podzakonske akte donete na osnovu tog zakona, kojima se uređuje energetska efikasnost u oblast izgradnje objekata, ZEERUE je postavio osnove za uspostavljanje mehanizama za ostvarenje obaveze povećanja energetske efikasnosti i obezbedio sprovođenje zahteva EZ u oblasti energetske efikasnosti.

Cilj ZEERUE je stvaranje uslova za efikasno korišćenje energije i unapređenje energetske efikasnosti, čime se doprinosi:

– ostvarivanju ušteda energije;

– sigurnosti snabdevanja energijom;

– smanjenju uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene;

– održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa;

– povećanju konkurentnosti privrede;

– poboljšanju uslova za ekonomski razvoj;

– smanjenju energetskog siromaštva.

Ovim zakonom propisana je dužnost investitora da instalaciju za predaju toplotne energije svake nove zgrade ili zgrade koja se detaljno energetski sanira,58 opremi: 1) uređajima za regulaciju i uređajima za merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde postoji i potrošne tople vode; 2) uređajima za merenje predate količine toplotne energije za svaki deo zgrade, a gde postoji i potrošne tople vode; 3) uređajima za regulaciju predate količine toplotne energije za svako grejno telo, ukoliko je to tehnički izvodljivo i troškovno opravdano.

U pogledu energetske efikasnosti javnih zgrada, ZEERUE je predvideo da zgrade ili posebni delovi zgrada u javnoj svojini sa korisnom površinom većom od 250 m² koje koriste organi državne uprave i drugi organi i organizacije Republike Srbije, organi i organizacije autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave i javne ustanove, kao i druge javne službe, moraju imati sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno posebnog dela zgrade, u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada.59 Prva strana sertifikata o energetskim svojstvima zgrade koja sadrži energetski razred zgrade, mora biti izložena na zgradama iz stava 1. ovog člana na uočljivom i za javnost jasno vidljivom mestu.

Takođe, ZEERUE reguliše i energetsku sanaciju zgrada centralne vlasti, predviđajući da se mere energetske efikasnosti na zgradama centralne vlasti koje imaju pojedinačnu ukupnu korisnu površinu veću od 250 m², primenjuju na način da se svake godine energetski sanira utvrđeni procenat zbira ukupne neto površine svih takvih zgrada, pri čemu sanirane zgrade moraju dostići svojstva koja ne mogu biti niža od minimalnih zahteva za energetska svojstva zgrada, propisanih u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada. Zgradama koje su energetski sanirane smatraju se i nove zgrade koje ispunjavaju propisane minimalne zahteve energetske efikasnosti zgrada u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada, a pribavljene su u vlasništvo Republike Srbije i koriste se kao zamena za zgrade centralne vlasti koje su prodate, srušene ili su prestale da se koriste u dve prethodne godine zbog intenzivnijeg korišćenja drugih zgrada. Spisak zgrada centralne vlasti koje su predmet energetske sanacije kao i plan energetske sanacije zgrada centralne vlasti utvrđuje Vlada na predlog ministra, a iz spiska može izuzeti zgrade koje nije ekonomski isplativo energetski sanirati zbog njihovog životnog veka ili tehnički nije izvodljivo, jer se radi o zgradama koje su u zoni zaštićenog prirodnog ili predstavljaju zaštićeno kulturno dobro, zgradama koje služe u svrhu odbrane zemlje ili imaju namenu koja ne dozvoljava izvođenje radova na energetskoj sanaciji.

Kao i ZEKE, i ZEERUE je predviđen sistem energetskog menadžmenta (u daljem tekstu: SEM). Obveznici SEM su privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru, ako imaju godišnju potrošnju energije veću od količine koju propiše Vlada; privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga, ako imaju godišnju potrošnju energije veću od količine koju propiše Vlada; JLS i gradske opštine sa više od 20.000 stanovnika po poslednjem popisu stanovništva; organi državne uprave, drugi organi i organizacije Republike Srbije, organi i organizacije autonomne pokrajine i organizacije za obavezno socijalno osiguranje; te ustanove koje su navedeni obveznici osnovali; kao i izuzetno ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine ili JLS u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci i drugim oblastima, kao i drugi, korisnici javnih sredstava koji nisu gorenavedeni, na način i pod uslovima koje propiše Vlada, a naročito uzimajući u obzir površinu i namenu objekata koje koriste. U slučaju kada su održavanje i investiciono-tehnički poslovi na objektima organa državne uprave i drugih organa Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine povereni posebnom organu ili organizaciji Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, taj organ, odnosno organizacija postaje obveznik sistema umesto organa čije održavanje i investiciono-tehnički poslovi su mu povereni. ZEERUE propisuje obaveze obveznika SEM: donošenje programa i plana energetske efikasnosti, utvrđivanje svojih ciljeva energetske efikasnosti radi postizanja ciljeva uštede koje definiše Vlada, imenovanje potrebnog broja energetskih menadžera, sprovođenje mera energetske efikasnosti, dostavljanje ministarstvu nadležnom za poslove energetike godišnjih izveštaja o ostvarivanju ciljeva uštede energije, periodično sprovođenje energetskih pregleda i ispunjavanje drugih zakonom propisanih obaveza. Predviđen je sistem obuke i licenciranja energetskih menadžera i energetskih savetnika. Energetski menadžer za obveznika sistema prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije, organizuje i učestvuje u pripremi programa i plana energetske efikasnosti, predlaže mere energetske efikasnosti i učestvuje u njihovoj realizaciji, priprema Godišnji izveštaj i preduzima druge mere i aktivnosti. Energetski pregled sprovodi pravno lice ili preduzetnik koje ispunjava uslov koji se odnosi na broj i odgovarajuću licencu angažovanih energetskih savetnika koji sprovode taj pregled. U skladu sa ZEERUE, SEM je sistem organizovanog upravljanja energijom koji obuhvata najširi skup regulatornih, organizacionih, podsticajnih, tehničkih i drugih mera i aktivnosti, kao i organizovanog praćenja i analize obavljanja energetskih delatnosti i potrošnje energije, koje u okvirima svojih ovlašćenja, planiraju i sprovode obveznici sistema energetskog menadžmenta.

U pogledu sprovođenja SEM, ministarstvo zaduženo za oblast energetike je dužno da obezbedi funkcionisanje kvalitetnog informacionog sistema za praćenje funkcionisanja SEM i evaluaciju i verifikaciju ostvarenih ušteda energije.60 U tom smislu, SEMIS je informacioni sistem za praćenje sprovođenja sistema energetskog menadžmenta; a ISEM61 je informacioni sistem za praćenje i analizu potrošnje energije i vode u javnim objektima koji služi za potrebe sistema energetskog menadžmenta. Pomenutim informacionim sistemima upravlja ministarstvo nadležno za oblast energetike. Obveznici sistema energetskog menadžmenta iz javnog sektora dužni su da redovno, a najmanje jednom mesečno, unose u ISEM podatke o potrošnji energije i vode u javnim objektima koji su u njihovoj nadležnosti, osim ako je zakonom predviđeno da to rade druga lica. Prema zakonu, snabdevači energije, prirodnog gasa ili vode dužni da podatke o merenju, potrošnji i troškovima za isporučenu električnu energiju, toplotnu energiju, prirodni gas i/ili vodu u javnim zgradama, odnosno u javnom osvetljenju, unose jednom mesečno u ISEM. Ovi podaci služe za obračun ušteda energije koje nastaju primenom mera energetske efikasnosti.

ZEERUE je definisao i energetsku uslugu kao uslugu koja obezbeđuje materijalnu ili drugu korist, odnosno dobro nastalo kombinacijom primene energetski efikasnih tehnologija ili aktivnosti, koje mogu uključiti rad, održavanje, upravljanje i kontrolu potrebnu za pružanje usluge, koja se pruža na osnovu ugovora i koja u normalnim okolnostima dovodi do proverljivog, merljivog, odnosno procenjivog poboljšanja energetske efikasnosti ili ušteda primarne energije. Energetsku uslugu vrši pružalac energetske usluge – ESCO na osnovu ugovora. U slučaju kada je korisnik energetske usluge iz javnog sektora, sadržina ugovora je62 Prilog 1 Pravilnika sadrži model ugovor o energetskoj usluzi za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti javnih objekata i uštedama u operativnim troškovima tih objekata kada su korisnici iz javnog sektora ( u daljem tekstu: Model ugovor). U Modelu ugovora je previđeno da:

– se Naručilac smatra javnim partnerom, a da se Izvršilac smatra privatnim partnerom u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije;

– je ovaj ugovor dodeljen Izvršiocu u postupku javne nabavke u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke i to za potrebe realizovanja javno-privatnog partnerstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije; te da;

– se ovaj ugovor istovremeno smatra i javnim ugovorom u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Kako je propisano ZEERUE, ugovor o energetskoj usluzi može biti ugovor o energetskom učinku, ugovor o efikasnoj isporuci energije (toplotne i/ili električne energije) ili drugi ugovor koji za predmet ima povećanje energetske efikasnosti, odnosno ostvarivanje uštede primarne energije ili vode; a energetska usluga može obuhvatiti i energetski pregled, projektovanje, građenje, rekonstrukciju, energetsku sanaciju zgrada, održavanje zgrada i industrijskih objekata, upravljanje i nadzor nad korišćenjem energije, kao i druge aktivnosti. Privredna komora Srbije vodi javnu evidenciju pružalaca energetskih usluga prema vrsti energetske usluge.63

Ugovorom o energetskom učinku pružalac energetske usluge se obavezuje da delimično ili u celosti svojim sredstvima sprovede mere energetske efikasnosti kojima se postižu uštede energije i/ili vode u odnosu na referentnu potrošnju, a korisnik energetske usluge se obavezuje da za to plati naknadu pružaocu energetske usluge sredstvima koja ostvari od ušteda energije i/ili vode koje su rezultat mera sprovedenih od strane pružaoca energetske usluge.

Ugovorom o efikasnoj isporuci energije obavezuje se pružalac energetske usluge da delimično ili u celosti svojim sredstvima sprovede aktivnosti kojima se omogućava efikasna isporuka energije uz smanjenje potrošnje primarne energije i/ili smanjenje emisije CO2 u odnosu na referentnu vrednost, i za to ostvaruje pravo na ugovorenu naknadu.

U skladu sa važećim propisima, u slučaju kada se energetska usluga finansira sredstvima budžeta Republike Srbije ili su korisnici energetske usluge korisnici javnih sredstava, ugovor o energetskoj usluzi smatra se javnim ugovorom, te će se na takve ugovore primeniti i odredbe Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama64 (u daljem tekstu: ZJPPK) i Zakona o javnim nabavkama (u daljem tekstu: ZJN).65 ZJPPK definiše javno-privatno partnerstvo kao dugoročnu saradnju između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili institucionalno.

ZEKE je predvideo osnivanje Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju poslova efikasnog korišćenja energije koji se finansiraju u skladu sa propisima donetim na osnovu ZEKE (u daljem tekstu: BF). Krajem 2013. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o otvaranju Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije.66 BF počeo je sa radom 2014. godine, a njegove poslove u skladu sa ZEERUE trebalo bi da preuzme Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti. Korišćenje sredstava iz BF bilo je definisano Pravilnikom o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijumima o izuzimanju od obaveze vršenja energetskog pregleda.67 Ovim Pravilnikom definisana je alokacija sredstava BF kao i ko može da bude korisnik sredstava BF – državni organi i organizacije; JLS i/ili gradske opštine; stambene zajednice uspostavljene u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje i održavanje zgrada; domaćinstva – kupci energetski efikasnih uređaja za domaćinstvo.

Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike svake godine donosi uredbu kojom se utvrđuje program finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije za tu godinu.68

Novi ZEERUE predviđa obrazovanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za oblast energetike, radi obavljanja izvršnih i stručnih poslova koji se odnose na finansiranje poslova efikasnog korišćenja energije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i primene mera energetske efikasnosti. Uprava će početi sa radom u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ZEERUE, te će danom osnivanja preuzeti aktivnosti ministarstva na realizaciji ugovora finansiranih sredstvima BF. Poslovi Uprave, između ostalog, obuhvataju: pripremu predloga godišnjeg programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti, pripremu predloga projekata i sprovođenje projekata energetske efikasnosti koji se finansiraju sredstvima Evropske unije, drugih međunarodnih fondova i bilateralnih donacija, učestvovanje u pripremi međunarodnih sporazuma iz oblasti energetske efikasnosti; sprovođenje svih aktivnosti u vezi sa dodelom sredstva podsticaja za sprovođenje mera energetske efikasnosti i drugih aktivnosti radi podsticanja energetske efikasnosti, praćenje realizacije ostvarenih ušteda energije i smanjenje emisija SO2 ostvarenih sprovođenjem aktivnosti koje je podsticala, kao i efekte podsticaja i izveštavanje Vlade o tome, preko ministarstva nadležnog za oblast energetike, izveštavanje Vlade o realizaciji godišnjeg programa finansiranja mera politike energetske efikasnosti i za sufinansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u javnom i stambenom sektoru, učestvovanje u pripremi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i propisa iz oblasti energetske efikasnosti, koje pripremaju ministarstvo nadležno za oblast energetike i ministarstvo nadležno za oblast građevinarstva; zaključivanje ugovora sa korisnicima sredstava i drugih ugovora iz svoje nadležnosti; učestvovanje u pripremi stručnih mišljenja iz oblasti energetske efikasnosti; učestvovanje u donošenju Programa podizanja svesti iz oblasti energetske efikasnosti; organizovanje sprovođenja aktivnosti na podizanju svesti, obuka iz oblasti energetske efikasnosti i podržavanje drugih izvođača takvih aktivnosti; pružanje informacija o mogućnostima finansijske podrške za primenu mera energetske efikasnosti; organizovanje pružanja informacija i saveta o mogućnostima primene mera energetske efikasnosti, načinu realizacije energetskih usluga i o značaju i mogućnostima sprovođenja energetskih pregleda; priprema posebnih programa za primenu mera energetske efikasnosti kod energetski ugroženih i drugih kupaca radi smanjenja energetskog siromaštva; u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove zaštite životne sredine priprema planova, programa i projekata kojima se podstiče zamena kotlova na ugalj i mazut kotlovima na gas i drvnu biomasu – pelet, zamena niskoefikasnih peći na ugalj i druga čvrsta goriva visokoefikasnim pećima na drvnu biomasu, ugradnja solarnih krovnih kolektora za proizvodnju toplotne energije, ugradnja solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, kao i ugradnja toplotnih pumpi; te obavljanje poslova u vezi sa evidencijom obveznika, obračunom i plaćanjem naknade za unapređenje energetske efikasnost u skladu sa zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara i aktima donetim na osnovu ovog zakona. Sredstva za obavljanje poslova Uprave obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Sredstva kojima raspolaže za primenu mera energetske efikasnosti, Uprava dodeljuje korisnicima69, a na osnovu javnih poziva koje objavljuje. Korišćenje sredstava kojima raspolaže Uprava vrši se u skladu sa godišnjim programom.

ZEERUE, kao i prethodno važeći ZEKE, takođe predviđa mogućnost utvrđivanja poreskih, carinskih i drugih olakšica za pravna i fizička lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode koji doprinose efikasnijem korišćenju energije.

Osim toga, ZEERUE propisuje obavezu svih korisnika javnih sredstava da preduzimaju pojedinačne mere energetske efikasnosti u objektima koje oni koriste odnosno, u okviru obavljanja svojih nadležnosti i delatnosti, sprovodeći pre svega ekonomski opravdane mere energetske efikasnosti koje stvaraju najveće energetske uštede u najkraćem vremenskom periodu, što obuhvata, pored aktivnosti usmerenih na povećanje efikasnog korišćenja energije i upoznavanje zaposlenih sa merama efikasnog korišćenja energije i načinima njihove primene i uspostavljanje i primenu kriterijuma efikasnog korišćenja energije pri nabavci roba i usluga.

Takođe, predviđena je obaveza informisanja krajnjih kupaca o njihovoj potrošnji, a vrsta pruženih informacija zavisi od toga da li su krajnjem kupcu informacije dužni da pruže snabdevači koji snabdevaju krajnje kupce električnom energijom i prirodnim gasom po ugovoru o potpunom snabdevanju; operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa ili snabdevači koji snabdevaju krajnje kupce toplotnom energijom.

Još jedna obaveza koju propisuje ZEERUE jeste dužnost naručilaca javne nabavke da prilikom izrade tehničke specifikacije, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora, u postupku javne nabavke dobara ili usluga, kao i prilikom dodele ugovora primenjuju zahteve u pogledu energetske efikasnosti, u meri u kojoj je to troškovno isplativo, ekonomski opravdano, održivo u širem smislu, tehnički izvodljivo i obezbeđuje dovoljnu konkurentnost; koje zahteve u pogledu energetske efikasnosti bliže propisuje ministar. Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke određene vrste dobara regulisani su Pravilnikom o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara70, donetim na osnovu ZEKE. Očekuje se da uskoro bude donet novi pravilnik o zahtevima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke na osnovu ZEERUE.

Osim toga, korisnici javnih sredstava, dužni su da prilikom kupovine ili zakupa zgrada ili delova zgrada, utvrđuju zahteve za odabir ponude na način da svojstva ovih nepokretnosti ispunjavaju visok stepen svojstava energetske efikasnosti sve dok je to troškovno isplativo, ekonomski opravdano, održivo u širem smislu, tehnički izvodljivo i obezbeđuje dovoljnu konkurentnost, kao i da je u skladu sa propisima kojima se uređuju minimalni zahtevi energetskih svojstava zgrada u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada i uslovi, sadržina i način izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada; osim kada je namena kupovine ili zakupa sanacija zgrade ili dela zgrade ili rušenje zgrade; ponovna prodaja zgrade ili dela zgrade, a ne njeno korišćenje za potrebe samog korisnika; odnosno očuvanje zgrade kao zaštićenog kulturnog dobra.71

Zakonom o energetici72 propisano je da su ciljevi energetske politike Republike Srbije, između ostalog, obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji, stvaranje ekonomskih privrednih i finansijskih uslova za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije i kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije; stvaranje regulatornih, ekonomskih i privrednih uslova za unapređenje efikasnosti u upravljanju elektroenergetskim sistemima, posebno imajući u vidu razvoj distribuirane proizvodnje električne energije, razvoj distribuiranih skladišnih kapaciteta električne energije, uvođenje sistema za upravljanje potrošnjom i uvođenje koncepta naprednih mreža; stvaranje uslova za korišćenje novih izvora energije te unapređenja zaštite životne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti.

Poslednjim izmenama Zakona o energetici iz aprila 2021. godine propisana je i izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji između ostalog naročito sadrži nacionalne ciljeve koji se odnose na energetsku efikasnost i dekarbonizaciju u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte i energije iz obnovljivih izvora.73

Od 1. jula 2020. godine u primeni je novi ZJN. Ovim zakonom, kao kriterijumi ekonomski najpovoljnije ponude predviđeni su, između ostalog:

1) odnos cene i kvaliteta, odnosno troška i kvaliteta koji se ocenjuje na osnovu kriterijuma, uključujući kvalitativne, ekološke i/ili socijalne aspekte, povezane sa predmetom ugovora o javnoj nabavci, koji naročito mogu da obuhvate, između ostalog kvalitet, uključujući tehničke odlike, estetske i funkcionalne karakteristike, dostupnost, rešenje za sve korisnike, socijalne, ekološke i inovativne karakteristike, trgovinu i uslove trgovine; i

2) primena pristupa troškovne efikasnosti, kao što je trošak životnog ciklusa, koji obuhvata u relevantnoj meri delove ili sve sledeće troškove tokom životnog ciklusa dobara, usluga ili radova: 1) troškove koje snosi naručilac ili drugi korisnici, kao što su: (1) troškovi nabavke, (2) troškovi upotrebe, kao što je potrošnja energije i drugih resursa, (3) troškovi održavanja, (4) troškovi na kraju životnog ciklusa, kao što su troškovi sakupljanja i recikliranja; 2) troškove pripisane spoljašnjim ekološkim faktorima povezanim sa dobrom, uslugom ili radovima tokom njihovog životnog ciklusa, pod uslovom da njihova novčana vrednost može da se odredi i proveri, a koji mogu da obuhvate troškove emisije gasova sa efektom staklene bašte i emisije drugih zagađivača, kao i druge troškove ublažavanja klimatskih promena.

Vlada donela je i Program razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019–2023. godine,74 kojim Programom je predviđeno da će se polazne osnove modernizacije sistema javnih nabavki bazirati na prioritetima javnih nabavki koje je EU utvrdila svojom Strategijom javnih nabavki – osiguravanje šireg prihvatanja inovativnih, zelenih i društvenih nabavki, kao i da će u cilju uspešne primene zelenih javnih nabavki, biti izrađena analiza i preporuka za povećanje broja zelenih javnih nabavki i odgovarajuće smernice.

Novi Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara75 uvodi naknadu za unapređenje energetske efikasnosti čl. 36–42. Obveznici naknade su energetski subjekti koji obavljaju energetske delatnosti snabdevanja električnom energijom, snabdevanja prirodnim gasom i javnog snabdevanja prirodnim gasom i imaju licencu za obavljanje tih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika; kao i energetski subjekti koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje derivata nafte i trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom i imaju licencu za obavljanje tih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika. Zakon još reguliše osnovicu, visinu naknade i način utvrđivanja i plaćanja. Utvrđena naknada plaća se mesečno, najkasnije poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec. Obveznik naknade obračun utvrđene naknade dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove energetike na propisanom obrascu. Prihodi ostvareni od ove naknade pripadaju budžetu Republike Srbije. MRE je donelo Pravilnik o obrascu prijave evidencije obveznika naknade za unapređenje energetske efikasnosti,76 čijom primenom je od jula 2019. godine počeo obračun naknade za unapređenje energetske efikasnosti. Do kraja 2019. godine za naknadu za energetsku efikasnost prikupljeno je više od 560 miliona dinara.77 Prema podacima MRE godišnje se prikupi oko 9 miliona evra.78

Istim zakonom, propisana je i naknada za korišćenje voda čiji je obveznik lice koje koristi vodu za proizvodnju električne energije za prodaju ili za sopstvene potrebe.; kao i naknada za navodnjavanje, čiji je obveznik vlasnik, odnosno korisnik zemljišta i objekata na melioracionom području određenom u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, uključujući objekta, odnosno prostora namenjenog za obavljanje delatnosti, izuzev ako je odvođenje voda uređeno sistemom atmosferske kanalizacije. Zakonom je regulisana osnovica, visina naknade i način utvrđivanja i plaćanja”.

––––––––––––––

43 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada („Službeni glasnik RS”, broj 61/11) https://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/pravilnik-o-energetskoj-efikasnosti-zgrada

44 Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Službeni glasnik RS”, br. 69/12 i 44/18 – dr. zakon) https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/pravilnik-o-uslovima-sadrzhini-i-nachinu-izdavanja-sertifikata-o-energetskim-svojstvima

45 Član 4, stav 1. ZPI

46 Mada su u članu 4, stav 3. ZPI definisana energetska svojstva objekata kako je navedeno (stvarno potrošena ili proračunata količina energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem, a odnose se naročito na energiju za grejanje, pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje), prema pomenutim pravilnicima koji bliže uređuju ovu materiju još uvek se kao osnova sertifikacije zgrada i njihove energetske efikasnosti koristi potrebna energija za grejanje na godišnjem nivou.

47 http://www.crep.gov.rs/

48 Član 7. Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada

49 Član 9. EPBD

50 Odluka Ministarskog Saveta Energetske zajednice D/2010/02/MC-EnC od septembra 2010. godine www.energy-community.org

51 Član 9. Odluke MS 2010/02/MC-EnC

52 Zakon o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS”, br. 104/16 i 9/20 – dr. zakon) https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/zakon-o-stanovanju-i-odrzhavanju-zgrada

53 Energetska sanacija zgrade jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećoj zgradi, kao i popravka i zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utiče na bezbednost susednih objekata i saobraćaja, ne utiče na zaštitu od požara i zaštitu od životne sredine, ali kojima može da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade, odnosno smanjenja potrošnje svih vrsta energije primenom tehničkih mera i standarda na postojećim elementima zgrade, uređajima, postrojenjima i opremi.

54 U skladu sa članom 45. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, kvorum za održavanje i rad sednice skupštine čini obična većina od ukupnog broja glasova članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, ako odlukom stambene zajednice nije određen veći broj glasova, a ako se sednica skupštine nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma, kvorum za održavanje i rad ponovljene sednice čini 1/3 ukupnog broja glasova članova, ako odlukom stambene zajednice nije određen veći broj glasova.

55 Tako npr. član 44. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada predviđa da o kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

56 Član 66, stav 3 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada

57 Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije https://www.mre.gov.rs/sites/default/files/2021/05/zakon_o_energetskoj_efikasnosti_i_racionalnoj_upotrebi_energije_1.pdf

58 U slučaju da se zgrada detaljno energetski sanira (ukoliko je ukupna predračunska vrednost radova na energetskoj sanaciji veća od 25% vrednosti zgrade, isključujući vrednost zemljišta na kojem se zgrada nalazi) investitor će je opremiti navedenim uređajima ukoliko je to tehnički izvodljivo i troškovno opravdano.

59 Koja obaveza će početi da se primenjuje od 1. januara 2025. godine.

60 Baza podataka za energetske preglede (EP) i sistem energetskog menadžmenta (SEM) uvedena je u skladu sa ZEKE i podzakonskim aktima u skladu sa kojim MRE organizuje, sprovodi i prati funkcionisanje sistema i realizaciju ciljeva sistema energetskog menadžmenta, a dodatno unapređena donošenjem ZEERUE.

61 Informacioni sistem za energetski menadžment.

62 Pravilnik o utvrđivanju modela ugovora o energetskim uslugama za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti kada su korisnici iz javnog sektora („Službeni glasnik RS”, broj 41/15) http://arhiva.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/00%20-%20Pravilnik.pdf ,

63 PKS će na svojoj internet stranici izraditi i objaviti elektronsku platformu za vođenje Javne evidencije i navedenih akta u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ZEERUE.

64 Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS”. br. 88/11, 15/16 i 104/16) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javno_privatnom_partnerstvu_i_koncesijama.html

65 Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 91/19) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-javnim-nabavkama.html

66 Odluka o otvaranju Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 92/13) https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2013/92/1/reg

67 Pravilnik o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijuma o izuzimanju od vršenja energetskog pregleda („Službeni glasnik RS”, broj 12/19) https://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/Pravilnik_BF_18022018_stampa_ispravna_verzija-270319.pdf

68 Uredba o utvrđivanju programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2021. godini („Službeni glasnik RS”, br. 9/21 i 32/21) http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2021/9/1 doneta je u aprilu 2021. godine i njome su kao korisnici sredstava navedene i JLS.

69 Korisnici sredstava su pravna i fizička lica sa sedištem ili prebivalištem na teritoriji Republike Srbije i JLS i/ili gradske opštine koje ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu javnog poziva li na drugi način u skladu sa propisima.

70 Pravilnik o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara („Službeni glasnik RS”, broj 111/15) https://www.mre.gov.rs/dokumenta-efikasnost-izvori.php

71 Ova odredba primenjivaće se primenjivaće se nakon proteka šest meseci od dana stupanja na snagu ZEERUE.

72 Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/14 i 95/18 – dr. zakon, 40/21) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_energetici.html

73 U aprilu 2021. godine donet je i novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, broj 40/21)

https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2021/40/2/reg

74 Program razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019–2023. godine („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) http://www.ujn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/1.-UJN-Program-UJN-2019-2023.pdf

75 Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara („Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 49/19 i 86/19) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-naknadama-za-koriscenje-javnih-dobara.html

76 Pravilnik o obrascu prijave evidencije obveznika naknade za unapređenje energetske efikasnosti („Službeni glasnik RS”, broj 41/19) https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/41/3/reg

77 Annual Report under the Energy Efficiency Directive, iz septembra 2020. godine

78 Izvor: MRE

2.2. Opis postojećeg stanja građevinskog fonda

2.2.1. Pregled dosadašnjih aktivnosti na energetskoj obnovi zgrada RS

Značajne aktivnosti u pogledu obnove zgrada u Republici Srbiji do sada su realizovane:

– u okviru aktivnosti MGSI;

– u okviru aktivnosti MRE;

– u okviru aktivnosti Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima;

– samostalno u Jedinicama lokalne samouprave;

– u okviru aktivnosti EBRD;

– u okviru aktivnosti UNDP;

– u okviru aktivnosti KfW.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) sprovelo je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava iz budžeta Republike Srbije u 2018. godini, za sufinansiranje izrade tehničke dokumentacije za unapređenje energetske efikasnosti zgrada javne namene u svojini jedinica lokalne samouprave. Tokom oktobra 2018. godine sproveden je postupak Javnog poziva za dodelu sredstava. Na osnovu kriterijuma, izvršena je selekcija i rangiranje prijava, nakon čega je pripremljen predlog finalne rang liste od ukupno 46 objekata i 30 prijava izabrano je ukupno 16 projekata za objekte.

Potpisani su ugovori o sufinansiranju izrade tehničke dokumentacije za unapređenje energetske efikasnosti zgrada javne namene u svojini jedinica lokalne samouprave za ukupno 16 zgrada i to sa deset JLS, sa gradovima: Niš, Kragujevac i Kraljevo, i opštinama: Kanjiža, Ćuprija, Velika Plana, Vrbas, Novi Bečej i Smederevska Palanka. Gradovi Niš, Kragujevac i Kraljevo, kao i opštine Smederevska Palanka, Ćuprija, Kanjiža, Velika Plana i Novi Bečej uspešno realizovale ugovorne obaveze. Opština Vrbas je odustala od projekta (dve zgrade). Tokom 2019. godine je praćena realizacija ugovora. MGSI je kroz ove projekte sufinansirao izradu tehničke dokumentacije za unapređenje energetske efikasnosti za ukupno 14 zgrada na teritoriji devet JLS. Ukupan predviđeni budžet iznosio je 5.000.000,00 RSD, a prema dokumentaciji koju su dostavile jedinice lokalne samouprave, utrošeno je ukupno 2.377.415,70 RSD, a u Budžet Republike Srbije je po osnovu neiskorišćenih sredstava vraćeno ukupno 577.249,68 RSD.

U okviru aktivnosti Ministarstva rudarstva i energetike do sada je sprovedeno devet javnih poziva za (su)finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalnih samouprava i sklopljeno je 91 ugovor. Projekti su prvenstveno obuhvatili mere unapređenja energetske efikasnosti na termičkom omotaču zgrade i mere unapređenja termotehničkih sistema. Realizovali su se najčešće na javnim objektima kao što su: predškolske ustanove, domovi zdravlja, osnovne i srednje škole i upravne zgrade JLS.

Realizacija 11 projekata iz prvog javnog poziva, koji je raspisan 2014. godine, završena je tokom 2015. i 2016. godine. Ukupna vrednost svih radova za tih 11 projekata iznosila je oko 80 miliona dinara. Krajem decembra 2017. godine završeni su svi projekti u JLS kojima su dodeljena sredstva na osnovu prvog javnog poziva za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2016. godini. Treći javni poziv sproveden je krajem 2016. godine. Ukupna raspoloživa bespovratna sredstva koja su dodeljena ovim javnim pozivom iznose do 500 hiljada USD, donacija UNDP (GEF) i do 25 miliona dinara iz Budžetskog fonda. Krajem aprila po osnovu ovog javnog poziva sklopljeni su ugovori sa 13 JLS. Ukupna investiciona vrednost izabranih projekata je oko 136 miliona dinara.

Sredinom maja 2018. godine raspisan je javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2018. godini u JLS. Ukupna raspoloživa bespovratna sredstva koja su dodeljena u javnom pozivu iznosila su 125 miliona dinara. Ukupna raspoloživa sredstva po narednom pozivu za 2019. godinu su iznosila 325 miliona dinara. Sredstva su dodeljena za projekte u 24 jedinice lokalnih samouprava/gradskih opština. Ukupna vrednost projekata je 490.628.865,92 dinara, a doprinos JLS iznosi 165.628.865,92 dinara (oko 33,8%).

30. oktobra 2019. godine je raspisan javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2019. godini u jedinicama lokalne samouprave i gradskim opštinama. Ukupno 17 prijava je zadovoljilo uslove Javnog poziva, od toga 16 prijava za projekte unapređenja energetske efikasnosti zgrada i jedna prijava koja se odnosi na projekat modernizacije javnog osvetljenja. Početkom 2020. godine je objavljeno Rešenje o finansiranju projekata unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave. Sredstva su opredeljena za 14 projekata.

Od 2017. godine sprovodi se Projekat energetske efikasnosti i upravljanje energijom u opštinama u Srbiji (PEEUEO). Projekat se realizuje između Vlade Republike Srbije i Vlade Švajcarske Konfederacije (SECO) gde je Ministarstvo rudarstva i energetike nacionalni partner. Projekat ima za cilj ostvarivanje sveobuhvatnog upravljanja energijom na lokalnom nivou kroz uvođenje sertifikata Evropske nagrade za energiju i poboljšanja energetske efikasnosti javnih objekata u gradu Kruševcu, gradu Užicu, opštini Paraćin i opštini Vrbas. Projekat obuhvata rehabilitaciju 17 javnih zgrada, od kojih 11 osnovnih škola i šest vrtića.

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima je telo Vlade, osnovana 2014. godine čiji je posao upravljanje projektima obnove i pružanja pomoći nakon elementarnih i drugih nepogoda, a pre svega projektima obnove više hiljada predškolskih, školskih, zdravstvenih, kao i ustanova socijalne zaštite. Kancelarija je osnovana Uredbom o osnivanju Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima („Službeni glasnik RS”, broj 95/15). Ovom uredbom utvrđeno je da Kancelarija obavlja stručne, administrativne i operativne poslove za potrebe Vlade, koji se odnose na koordinaciju realizacije projekata obnove i unapređenja objekata javne namene u nadležnosti Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u smislu prikupljanja podataka o postojećim i planiranim projektima i potrebama obnove javnih objekata, procene potreba i opravdanosti predloženih projekata, utvrđivanje prioriteta, koordinaciju postupaka javnih nabavki, izvršenja ugovornih obaveza i plaćanja kao i druge poslove određene zakonom ili odlukom Vlade.79

U dosadašnjem periodu obnovljen je veliki broj javnih zgrada i to: osnovne škole, srednje škole, vrtići, zdravstveni, kulturni i sportski objekti. Sredstva za obnovu su obezbeđena iz sredstava EU, Svetske banke, Banke Saveta Evrope, Nemačke razvojne banke, Norveške vlade kao i od strane ostalih donatora – Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija Novak Đoković, B92 i francuskih fondacija. Odabir objekata za obnovu i unapređenje energetske efikasnosti vrši Radna grupa Vlade Republike Srbije80 na osnovu dostavljenih prioriteta lokalnih samouprava, a Operativni priručnik Programa kojim su definisane sve procedure izrađen je u saradnji sa Svetskom bankom. U tabelama je data namena i površina obnovljenih zgrada, kao i podaci o potrošnji energije pre i posle obnove.

Tabela 2.1. Struktura obnovljenih zgrada po nameni81

TIP

broj zgrada

ukupna grejana

površina (m²)

prosečna površina (m²)

obrazovne

60

145.660,10

2.427,67

zdravstvene

33

53.484,52

1.620,74

objekti socijalne zaštite

10

15.533,74

1.553,37

UKUPNO

103

214.678,36

1.951,62

Tabela 2.2. Uporedni podaci potrebne energije pre i posle obnove 79 zgrada javne namene82

Specifična potrebna energija pre obnove (kWh/m² a)

Potrebna energija pre obnove

(kWh a)

Specifična potrebna energija nakon obnove (kWh/m² a)

Potrebna energija nakon obnove

(kWh a)

uštede energije

(kWh/ a)

uštede energije (%)

Ukupna

19.856,76

45.854.500,68

7.827,96

13.740.858,07

20.603.287,14

Prosečna

143,54

416.859,10

64,01

124.916,89

187.302,61

61

U okviru aktivnosti UNDP, uz podršku MRE, realizovani su projekti Removing Barriers to Promote and Support Energy Management Systems in Municipalities throughout Serbia/ Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji (83UNDP/GEF, 2015-2021) i Feasibility study for solar sanitary water heating capacities in the city of Belgrade/ Studija isplativosti o kapacitetu solarnih kolektora za pripremu potrošne tople vode na javnim zgradama u Beogradu, (UNDP/Slovak Trust Fund, 2019-2020).

Takođe, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, preko poziva jedinicama lokalne samouprave kroz Budžetski fond za energetsku efikasnost, krajem 2016. godine, UNDP je finansirao obnovu javnih zgrada u 13 jedinica lokalne samouprave. Na 13 zgrada, pretežno škola i zgrada opštinskih uprava, postignuta je godišnja ušteda energije od 7.548.098,40 (MJ/godišnje) i ostvareno je smanjenje emisije CO2 od 1504.9 (tona CO2eq/ godišnje) uz investiciju od 135.998.545,41 RSD.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansira projekte unapređenja energetske efikasnosti nekoliko javnih objekata, uključujući novosadski SPENS,84 a u pripremi su i projekti renoviranja nekoliko beogradskih javnih zgrada korišćenjem granta EU od deset miliona evra i pet miliona evra pozajmice EBRD.85 Takođe, u Autonomnoj pokrajini Vojvodina EBRD će finansirati obnovu 80 javnih zgrada koje će biti odabrane javnim glasanjem.86

U okviru svojih aktivnosti u Srbiji KfW banka, kroz kreditni program, plasira sredstva komercijalnim bankama za subvencionisane kredite sa ciljem finansiranja investicija privatnih i javnih pravnih lica u mere energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji od 2016. godine. Kreditna sredstva su namenjena malim i srednjim preduzećima koja ulažu u energetski efikasne tehnologije radi smanjenja potrošnje energije tokom svog poslovanja i procesa proizvodnje.

Podrazumevaju zamenu postrojenja, vozila, osvetljenja i druge mere koje doprinose smanjenju potrošnje energije i štetnih gasova. Program obezbeđuje povratna sredstva za uspešno sprovedene investicije u zavisnosti od smanjenja potrošnje energije i uslova banaka. Takođe, u saradnji sa MRE i Ministarstvom odbrane sprovodi se projekat rehabilitacije bolnice Vojno-medicinske akademije,87 a finansira se iz zajma Nemačke razvojne banke – KfW i donacije dodeljene kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) tokom 2020. i 2021. godine sa ukupno procenjenom vrednost projekta, koji će se sprovesti u tri faze, od 200 mil. evra.

––––––––––––––

79 http://www.obnova.gov.rs/latinica/kancelarija

80 Radnu grupu čine predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstvo evropskih integracija, Stalna konferencija gradova i opština i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima

81 Podaci preuzeti iz Matrice rezultata Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima na osnovu Sertifikata o energetskim svojstvima zgrada nakon završene rekonstrukcije

82 Isto

83

84 https://www.ebrd.com/work-with-us/projects/psd/51615.html

85 https://www.ebrd.com/news/2019/greening-serbias-economy.html

86 https://www.ebrd.com/cs/Satellite?c=Content&cid=1395280745693&d=Mobile&pagename=EBRD%2FContent%2FContentLayout

87 Vojno-medicinska akademija je, mada bolnica, vojni objekat i kao takva nije ušla u popis javnih zgrada.

2.2.2. Zgrade centralne vlasti

U okviru člana 5. Direktive o energetskoj efikasnosti (2012/27/EU) koji se odnosi na obnovu zgrada centralne vlasti na nivou 3% godišnje od ukupne grejane/hlađene površine zgrada centralne vlasti sa površinom većom od 250 m² a skladu sa Odlukom Saveta ministara Energetske zajednice D/2015/08/MS-EZ, predviđena je obaveza potpisnica Ugovora o EZ da počevši od 1. decembra 2017. godine na godišnjem nivou energetski saniraju (unaprede energetsku efikasnost) 1% ukupne grejane/hlađene površine zgrada koje su u vlasništvu države i koje koristi centralna vlast, tako da te zgrade dostignu najmanje energetska svojstva definisana u skladu članom 4. Direktive 2010/31/EU. Obaveza potpisnica Ugovora o EZ je i da do 1. januara 2017. godine uspostave i učine javno dostupnim spisak grejanih/hlađenih zgrada centralne vlasti sa korisnom površinom većom od 500 m² a od 2019. godine sa površinom većom od 250 m².

Republika Srbija je izabrala Osnovni pristup (engl. default approach) u implementaciji člana 5 EED postavljajući obavezu da se obezbedi energetsko unapređenje 1% korisne površine zgrada centralne vlasti koje se greju i/ili hlade na godišnjem nivou.

U skladu sa EED, spisak zgrada centralne vlasti88 obuhvata sledeće zgrade:

– Koje imaju ukupnu korisnu površinu veću od 250 m²,

– Koje treba nakon obnove da ispunjavaju minimalne tehničke zahteve energetske efikasnosti,

– Za koje se naknada troškova za energiju plaća iz budžeta Republike Srbije,

– Kojima upravlja organ uprave nadležan za poslove imovine.

– Spisak zgrada, osim osnovnih podataka o objektima (lokacija, starost, površina i dr.), daje i opštu ocenu trenutnog stanja po pitanju energetskih karakteristika, tako da primena spiska može biti višestruka, a najvažnije je da:

– Spisak konsoliduje i unificira informacije potrebne za utvrđivanje/prilagođavanje nacionalnih strategija u oblasti zgradarstva (konkretno deo ZCV),

– Obezbeđuje ulazne podatke potrebne za evaluaciju/proračun troškovno-optimalnih nivoa za ispunjenje zahteva u pogledu energetskih karakteristika,

– Obezbeđuje ulazne podatke potrebne za proračun ekonomskog potencijala za uštedu energije (za segment ZCV),

– Obezbeđuje ulazne podatke potrebne za kontinuirani proces praćenja energetske potrošnje.

Tabela 2.3. Pregled ukupnih godišnjih parametara zgrada centralne vlasti89

Ukupna površina zgrada (m²)

Ukupna grejna površina (m²)

Ukupna godišnja potrošnja energije za grejanje (MWh)

Ukupna godišnja potrošnja električne energije

(MWh)

Ukupna godišnja potrošnja primarne energije (MWh)

Ukupna godišnja emisija ugljen dioksida (kgCO2eq)

420.463,16

368.507,71

47.704

40.873

184.142

148.063

Prema Zaključku Vlade 05 broj 337-6889/2018 od 9. avgusta 2018, kojim je usvojen spisak zgrada centralne vlasti, ukupna površina zgrada iznosi 413.596 m².

Na dijagramu na slici 2.1 prikazane su uštede u primarnoj energiji, odnosno indikator potrošnje primarne energije pre i nakon primene mera unapređenja energetske efikasnosti.

Slika 2.1. Prikaz indikatora primarne energije pre i nakon primene mera energetskog unapređenja ZCV90

U skladu sa zahtevima važećeg Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, energetski razred je nakon energetskog unapređenja potrebno unaprediti za minimalno jedan razred. Primenom troškovno-optimalnog seta mera za grupe zgrada, postižu se prosečne uštede u energiji, i to: smanjenja potrebne finalne energije za grejanje za 33%, smanjenja potrebe električne energije za 59%, što ima za rezultat prosečno sniženje potrošnje primarne energije za oko 53% za ukupni inventar ZCV. U skladu sa podelom u energetske razrede prema potrebnoj primarnoj energiji, datim u poglavlju 2.13, izvršena je klasifikacija ZCV u energetske razrede pre i nakon energetskog unapređenja.

Sa dijagrama na slici 2.1. jasno se mogu uporediti indikatori primarne energije pre i nakon primene paketa mera unapređenja za ZCV. Primenjeni paketi mera rezultuju smanjenjem indikatora primarne energije na način da su zgrade unapređene za minimalno jedan energetski razred u pogledu potrebne primarne energije.

U tabeli 2.4. dat je pregled ZCV pre i nakon primene mera unapređenja razvrstan prema energetskim razredima u pogledu specifične potrebne za primarnom energijom. Sličan prikaz dat je i dijagramom na slici 2.5, sa koga se može uočiti broj ZCV po energetskim razredima pre i nakon primene paketa mera.

Tabela 2.4. Broj zgrada razvrstan po energetskim razredima pre i posle energetskog unapređenja91

Pre energetskog unapređenja

Nakon energetskog unapređenja

Energetski razred

Broj zgrada

Udeo u fondu

Broj zgrada

Udeo u fondu

G

7

12,50

0

0.00

F

3

5,36

2

3,57

E

8

14,29

3

5,36

D

18

32,14

5

8,93

C

20

35,71

25

44,64

B

0

0

16

28,57

A

0

0

5

8,93

A+

0

0

0

0

Podaci navedeni u tabeli 2.4. predstavljaju minimalni udeo koji mora da bude postignut, dok će energetski razredi zavisiti od rezultata energetskih pregleda i minimalnih zahteva za zgrade centralne vlasti koji su utvrđeni Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 312-7720/2021 od 26. avgusta 2021. godine.

Slika 2.5. Raspodela ZCV prema energetskim razredima po primarnoj energiji pre i nakon sprovođenja energetskog unapređenja92

U toku je i priprema za realizaciju projekta poboljšanja energetske efikasnosti 28 zgrada centralne vlasti. Za ovaj projekat je obezbeđeno 46.750.000 EUR od strane Budžeta Republike Srbije, kreditnih sredstva Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) u iznosu od 40.000.000,00 EUR, bespovratna sredstva (donacije): WBiF (300.000,00 EUR), Slovačkog računa za inkluzivan rast – SIGA (400.000,00 EUR) i Španskog računa za socijalnu koheziju (200.000,00 EUR) – SCA.

––––––––––––––

88 Spisak zgrada centralne vlasti koje će prema Zaključku Vlade, 05 broj 337-6889/2018 od 9. avgusta 2018. godine, biti predmet energetske sanacije u skladu sa članom 5. Direktive 2012/27/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine o energetskoj efikasnosti, dostupan na veb stranici MRE https://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/Spisak_zgrada_centralne_vlasti_za_en_sanaciju.pdf

89 Program energetskog unapređenja zgrada centralne vlasti u Srbiji, nacrt, program GIZ DKTI „Energetska efikasnost u javnim zgradama”, avgust 2019.

90 Program energetskog unapređenja zgrada centralne vlasti u Srbiji, nacrt, program GIZ DKTI „Energetska efikasnost u javnim zgradama”, avgust 2019.

91 Program energetskog unapređenja zgrada centralne vlasti u Srbiji, nacrt, program GIZ DKTI „Energetska efikasnost u javnim zgradama”, avgust 2019.

92 Program energetskog unapređenja zgrada centralne vlasti u Srbiji, nacrt, program GIZ DKTI „Energetska efikasnost u javnim zgradama”, avgust 2019.

2.2.3. Primeri dobre prakse

Kao primer dobre prakse u obnovi fonda jednoporodičnih kuća izdvaja se GEFF program93 koji sprovodi EBRD, za finansiranje sprovođenja mera energetske efikasnosti u domaćinstvima. U poslednje tri godine, preko 870 domaćinstava u Srbiji je iskoristilo ovaj program, u ukupnoj vrednosti od tri miliona €. Najčešća su sredstva ulagana u obnovu fasadne stolarije, termoizolaciju fasada i kotlove na biomasu.

Takođe, kao primer dobre prakse u obnovi višeporodičnih zgrada izdvaja se saradnja Šabačkih toplana i Evropske banke za obnovu i razvoj koji su kroz saradnju finansirali obnovu preko 40 višeporodičnih stambenih zgrada94.

JKP „Toplana-Šabac” je razvila inovativni poslovni model „Javni ESCO”, što znači da je kompanija ugovorila zajam za realizaciju projekta, nakon čega kroz pregovore sa stambenom zajednicom obezbeđuje ulaganje u mere energetske efikasnosti zgrada kolektivnog stanovanja izgrađenih u periodu šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka. Poboljšanje energetske efikasnosti zgrada postiže se kroz: postavljanje toplotne izolacije omotača zgrada i ugradnju termostatskih ventila i delitelja troškova, kako bi obezbedili svakom vlasniku stana obračun usluge grejanja na osnovu izmerene potrošnje Koristeći uštedu energije tokom perioda od dvanaest godina, vlasnici stanova otplaćuju ulaganje u svoje zgrade. Kompanija upravlja projektom i umanjuje rizik za finansijski sektor, s druge strane kompanija garantuje vlasnicima stanova za toplotne performanse zgrada i predviđenu uštedu energije. Projekat je predstavljen na Platformi energetske saradnje EU i Kine u septembru 2019. godine (Ćiangdao–Kina) kao primer dobre prakse i preporuka EU kako bi mogla da se realizuje energetska sanacija postojećeg stambenog fonda u Kini. Treba istaći da je u prvoj fazi sprovođenja projekta poboljšanja energetske efikasnosti zgrada korišćen model subvencionisanja 50% sredstava iz sredstava budžeta grada Šapca a 50% su finansirali građani.

Termičkom izolacijom i upravljanjem sopstvenom potrošnjom energije JKP „Toplana Šabac” će ostvariti uštedu energije do 10%, odnosno 5.800 MWh godišnje, što znači potrošnju minimalno 800.000 m³ prirodnog gasa manje nego pre implementacije projekta. Ušteda toplote, uključujući uštedu električne energije (za pumpanje radnog medija) smanjiće emisiju CO2 za 2.167 tCO2e godišnje. Uštede na strani korisnika usluge grejanja (građana) kreću se 40% do 50% godišnje, na osnovu podataka o potrošnji u periodu 2018–2020. godina.

Slični projekti su u pripremi i u Nišu95, Čačku, Valjevu, Boru i Pančevu.

Grad Užice već šest godina, od 2015. godine, sprovodi jedinstven projekat (u Republici Srbiji) unapređenja energetske efikasnosti na individualnim objektima, kojim se sufinansira ugradnja stolarije, termičke izolacije i nabavka kotlova na gas i pelet. Cilj projekta je smanjenje zagađenja vazduha u zimskom periodu kao posledica grejanja, i to smanjenjem štetnih emisija kroz uštede u energentima, koja će se ostvariti boljom izolacijom objekata i korišćenjem ekoloških goriva. Projekat se sprovodi putem javnog konkursa koji raspisuje Grad namenjen vlasnicima individualnih domaćinstava, imajući u vidu da se na teritoriji grada nalazi 16.000 individualnih ložišta, koja predstavljaju jedan od glavnih uzročnika zagađenja vazduha. U 70% domaćinstava kao energent se koristi čvrsto gorivo, neispitanog kvaliteta, na neefikasan način, zbog čega je Konkurs isključivo namenjen vlasnicima tih objekata. Grad vlasnicima objekata koji ispunjavaju kriterijume navedene konkursom, daje bespovratna sredstva za sufinansiranje navedenih mera energetske efikasnosti i nabavku efikasnih kotlova u iznosu od 50% ukupne vrednosti investicije. Iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Užica u proteklih šest godina je izdvojeno preko 90 miliona dinara i time finansirano preko 1100 objekata. Na osnovu podataka o ostvarenim merama uštede, nakon sprovedenih mera energetske efikasnosti na porodičnim stambenim objektima, potrošnja energenata je smanjena za oko 20%.

––––––––––––––

93 https://ebrdgeff.com/serbia/rs/

94 https://www.ebrd.com/work-with-us/projects/psd/sabac-buildings-energy-efficiency.html

https://www.ebrd.com/news/2019/ebrd-supports-energy-efficiency-investments-in-abac-western-serbia.html

95 https://www.ebrd.com/work-with-us/projects/psd/51868.html

2.3. Pregled nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije

2.3.1. Kategorije zgrada prema nameni

U Republici Srbiji ne postoji jedinstvena klasifikacija zgrada prema nameni koja bi mogla da se upotrebi za različite primene već je, u zavisnosti od specifičnih aktivnosti u vezi sa analizom i strukturom građevinskog fonda a prema različitim domaćim i inostranim zakonskim i podzakonskim aktima, vršena klasifikacija.

Prema Direktivi EU96 kao i prema odluci Energetske zajednice97, čiji je Republika Srbija član od 2006. godine98, u Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada99 koji je objavljen 2011. godine, usvojena je podela zgrada na sledeće kategorije:

– stambene zgrade sa jednim stanom;

– stambene zgrade sa dva ili više stanova;

– upravne i poslovne zgrade;

– zgrade namenjene obrazovanju i kulturi;

– grade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti;

– zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu;

– zgrade namenjene sportu i rekreaciji;

– zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima;

– zgrade mešovite namene;

– zgrade za druge namene koje koriste energiju.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti se definiše način proračuna energetskih performansi zgrada uz navođenje svih relevantnih standarda i normi neophodnih za sprovođenje postupka proračuna. Sami nivoi energetske efikasnosti odnosno količine toplotne energije potrebne za grejanje a prema energetskim razredima definisani su posebnim dokumentom: Pravilnikom o uslovima sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.100 Kao što se iz navedene podele može videti ovaj pravilnik ne ulazi u svojinske odnose kao ni režime korišćenja pojedinih objekata u smislu privatno javno.

Sličnu podelu na stambene i nestambene zgrade možemo pronaći i u okviru Pravilnika o klasifikaciji objekata101 objavljenog 2015. godine. Njime je izvršena klasifikacija objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju. Ovim Pravilnikom se definišu sledeće klase zgrada:

– Stambene zgrade

– Stambene zgrade sa jednim stanom

– Stambene zgrade sa dva ili više stanova

– Nestambene zgrade

– Hoteli i slične zgrade

– Poslovne zgrade

– Zgrade za trgovinu na veliko i malo

– Zgrade za saobraćaj i komunikacije

– Industrijske zgrade i skladišta

– Zgrade za kulturno-umetničku delatnost i zabavu, obrazovanje, bolnice i ostale zgrade za zdravstvenu zaštitu

– Ostale nestambene zgrade

Uz podelu na tipove zgrada, dati su i kraći opisi namene ovih zgrada. Za svaku od kategorija je dat precizniji opis koji bliže definiše navedeni tip odnosno definisana je veličina, i broj spratova, a prema njima je određena kategorija kao i klasifikacioni broj. Navedena klasifikacija je izvršena sa ciljem preciznijeg određivanja sadržaja i obuhvata projektne dokumentacije potrebne za izradu u pojedinim fazama građenja.

Krovni akt koji uređuje oblast građevinarstva, Zakon o planiranju i gradnji102, na određeni način takođe definiše zgrade prema nameni, gde se poseban osvrt daje na odnos javno privatno. U ovom zakonu se definišu objekti javne namene kao objekti namenjeni za javno korišćenje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, saobraćajni terminali, pošte i drugi objekti).

Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada103 članom 3. date su definicije vezane za bliže određivanje tipova zgrada prema nameni odnosno strukturi i funkciji. Prema odrednicama ovog zakona možemo videti da se javljaju sledeći tipovi zgrada:

– stambena zgrada je zgrada namenjena za stanovanje i koristi se za tu namenu, a sastoji se od najmanje tri stana;

– porodična kuća je zgrada namenjena za stanovanje i koristi se za tu namenu, a sastoji se od najviše dva stana;

– stambeno-poslovna zgrada je zgrada koja se sastoji od najmanje jednog stana i jednog poslovnog prostora;

– poslovna zgrada je zgrada koja je namenjena za obavljanje delatnosti i koristi se za tu namenu, a sastoji se od jednog ili više poslovnih prostora;

– zgrada javne namene je zgrada namenjena za javno korišćenje i može biti zgrada javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (zgrada za potrebe državnih organa, organa autonomne pokrajine i lokalne samouprave, itd.), kao i zgrade javne namene koje mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, zgrade za obrazovanje, zgrade za sport i rekreaciju, zgrade kulture, saobraćajni terminali, pošte i druge zgrade).

Na osnovu prethodne podele možemo uočiti da i dalje nije jasna granica između tipa same zgrade prema njenoj nameni odnosno prema odnosu javno privatno. Naime zgrade javne namene mogu takođe biti i poslovne zgrade, odnosno stambeno poslovne zgrade.

Istovremeno u praksi smo svedoci da različite institucije, koje za svoje potrebe vode evidencije zgrada, vrše klasifikacije zgrada prema sopstvenim kriterijumima.

Na primer, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, koja vodi evidenciju imovine Republike Srbije koristi klasifikaciju prema kategorijama: direktni/indirektni korisnici budžeta, javno preduzeće/ustanova/društvo kapitala čiji je osnivač Republike Srbije i sl.

U bazi zgrada koju je razvio Institut Mihailo Pupin vodi se takođe evidencija za potrebe lokalnih poreskih administracija. Procena površina fonda komercijalnih zgrada izvršena je na osnovu podatka iz poreskih prijava tj. korisne površine, datih u izvodu baze Instituta Mihajlo Pupin. Ovde se kao kategorije javljaju: kuća, stan, garaže, poslovne zgrade.

Zakonom o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, kojim se uređuje uspostavljanje i održavanje nacionalne infrastruktre geoprostornih podataka u Republici Srbiji (NIGP), definisani su geoprostorni podaci (podaci sa direktnom ili indirektnom vezom sa određenom lokacijom ili geografskom oblašću) koji se odnose na određene teme koje su sistematizovane po grupama. U skladu sa članom 10. stav 3. tačka 2. ovog zakona, treću grupu tema čine zgrade.

Iz svega navedenog, a jednostavnim poređenjem datih klasifikacija može se konstatovati da, osim veoma jasne podela na stambene i nestambene zgrade, dalja podela nestambenih zgrada nije jedinstvena niti je međusobno usaglašena tako da se ne može jednostavno „prevoditi” iz jedne klasifikacije u drugu.

Analizom dostupnih podataka za potrebe izrade ove Strategije možemo usvojiti sledeću klasifikaciju zgrada, koja bi trebalo da prema svojoj strukturi izrazi različitosti namene i načina korišćenja, odnosno da jasnije postavi osnov za donošenje odluka u vezi sa budućim aktivnostima u oblasti upravljanja građevinskim fondom.

Korpus zgrada možemo podeliti na:

– Porodične kuće,

– Zgrade kolektivnog stanovanja,

– Zgrade javne namene,

– Zgrade komercijalne namene.

Preciznije pojedine klase možemo opisati na sledeći način:

– Porodične stambene zgrade predstavljaju izdvojene kuće (slobodnostojeće), kuće u nizu (spojene sa jedne ili obe strane) u kojima svaki stan (maks. dva stana) ima svoj sopstveni ulaz. Namena ovih objekata je dominantno stambena mada u njima mogu biti i manji poslovni prostori (lokali).

– Zgrade za kolektivno stanovanje su zgrade sa više od dva stana namenjene pretežno stambenoj nameni sa mogućim poslovnim prostorom koji obuhvata manje od 50% korisne površine.

– Zgrade javne namene su zgrade u javnoj svojini i namenjene korišćenju za javne potrebe a mogu biti različitih namena.

– Zgrade komercijalne namene su zgrade u većinskoj privatnoj svojini kod kojih se više od 50% korisne površine koristi za komercijalne i/ili uslužne delatnosti.

––––––––––––––

96 Directive 2010/31/EU of the European Parliament and of the Council of 19 May 2010 on the energy performance of buildings, Annex 1, dostupno na https://eur-lex.europa.eu/legal-content/

97 Odluka Ministarskog saveta (D/2015/08/MC-EnC), kojom je primena EED za potpisnice ugovora o Energetskoj zajednici postala obavezna, dostupno na https://author.energy-community.org/enc-author-prd/enc/legal/decisions.html

98 Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Dostupan na https://www.pravnoinformacionisistem.rs/SlGlasnikPortal/https://reg.pravno-informacioni-sistem.rs/api/Attachment/prilozi/433654/Ugovor_o_osnivanju_Energetske_zajednice.htm&regactid=404637&doctype=reg

99 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, „Službeni glasnik RS”, broj 61/11), dostupno na https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/PRAVILNIK%20O%20ENERGETSKOJ%20EFIKASNOSTI%20ZGRADA.pdf

100 Pravilnik o uslovima sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, „Službeni glasnik RS”, dostupno na https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/Pravilnik%20o%20uslovima%20sadrzini%20i%20nacinu%20izdavanja%20sertifikata%20o%20energetskim%20svojstvima%20zgrada_0.pdf

101 Pravilnik o klasifikaciji objekata („Službeni glasnik RS”, broj 22/15), dostupno na https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/Pravilnik%20o%20klasifikaciji%20objekata.pdf

102 Zakon o planiranju i gradnji.

103 Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, dostupno na https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_stanovanju_i_odrzavanju_zgrada.html

2.3.2. Pregled nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije prema periodu izgradnje

Podaci o građevinskom fondu Republike Srbije se ne mogu naći u okviru jedinstvene baze podataka već su formirani objedinjavanjem većeg broja izvora različitog stepena preciznosti i strukture.

Najprecizniji podaci su dostupni u bazama podataka Republičkog zavoda za statistiku i to u rezultatima redovnih popisa ali i u okviru Statističkih godišnjaka104 odnosno statističkih kalendara105. Direktna upotreba ovih baza podataka nije moguća prvenstveno usled metodološke različitosti strukturiranja i obrade podataka te je bilo neophodno vršiti odgovarajuće korekcije i usaglašavanja u skladu sa definicijama građevinskog fonda naznačenim u prethodnom poglavlju.

Prvi detaljniji podaci o građevinskom fondu mogu se pronaći u statističkom godišnjaku iz 1949. godine ali je tada usled relativno oskudnih resursa popis sveden na devet gradova u kojima je vršena identifikacija i klasifikacija zgrada. Kasnije, od 1953. Godine, godišnjaci obuhvataju celokupnu teritoriju Republike Srbije a metodologija razlikuje zgrade po nameni, vlasništvu, uz podatke o površinama i broju komada. Godišnjaci su rađeni za period 1949. godine – 1953. godine, posle čega je usledila pauza i potom od 1974. do danas.

Republički zavod za statistiku, u okviru svoje redovne delatnosti, kroz redovne popise koji se vrše jednom u deset godina, veoma detaljno popisuje samo stanove, bilo da se oni nalaze u porodičnim stambenim zgradama ili u okviru zgrada kolektivnog stanovanja. Takođe, ova institucija, objavljuje i periodične izveštaje u kojima je moguće pronaći podatke o izdatim građevinskim dozvolama, vrednostima radova, ukupnoj građevinskoj delatnosti i pojedinim grupacijama nestambenih objekata. U periodičnim izdanjima mogu se pronaći i podaci o javnim zgradama a za pojedine kategorije kao što su škole, i veoma precizni podaci.

U kontekstu analize i tretmana građevinskog fonda, jedno od najpotpunijih istraživanja stambenih zgrada sa većim brojem informacija koje obuhvataju broj, vreme gradnje kao i performanse sa aspekta energetske efikasnosti izračunate na osnovu materijalno tehničkih karakteristika je urađeno na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu106 u periodu 2012–2016. godine. Istraživanje na terenu obuhvatilo je više od 20.000 zgrada, uz prikupljanje podataka o osnovnim urbanim (tip) kao i materijalno tehničkim karakteristikama i praćeno i obimnom fotodokumentacijom. Specifičnost pomenutog istraživanja je što ono u svojoj osnovi razvrstava zgrade prema urbanom tipu i drugim materijalnim, odnosno tehničkim karakteristikama čime se, po prvi put, detaljnije analiziraju ovi aspekti građevinskog fonda.

U okviru date tipologije, navedena je klasifikacija zgrada na sledeće periode, određene prema značajnim datumima u istoriji Republike Srbije ali i prema periodima uvođenja nove tehnologije građenja, novih materijala i uvođenja novih propisa:

– Pre 1919. godine,

– 1919–1945. godine,

– 1946–1960. godine,

– 1961–1970. godine,

– 1971–1980. godine,

– 1981–1990. godine,

– 1991–2012. godine,

– Period posle 2012. godine (2013–2020. godine).

Za razliku od stambenih zgrada, za javne i komercijalne zgrade ne postoji slično istraživanje niti objedinjeni podaci. Obimnije istraživanje je rađeno za segment javnih zgrada koji obuhvata škole107 i dečije ustanove108, ali budući da u popisu rađenom tom prilikom nije pravljena razlika da li je javno ili privatno vlasništvo, to se ovi podaci ne mogu direktno koristiti za potrebe izrade strategije, već samo pojedini delovi istraživanja koji se neposredno bave karakteristikama zgrada. Navedeno istraživanje je bazirano na uzorku od 1857 školskih i 610 predškolskih zgrada što se može smatrati više nego relevantnim uzorkom koji omogućava preciznu analizu pomenutog segmenta fonda javnih zgrada. Tokom izrade tipologije školskih i zgrada predškolskih ustanova Srbije primećena je velika raznolikost u broju, veličini i tipovima zgrada koje pripadaju pojedinim ustanovama što značajno usložnjava proces analize i obrade podataka odnosno donošenja odgovarajućih strategija obnove. Istovetna zakonitost se može uočiti i u ostalim segmentima javnih zgrada gde je odnos institucija i objekata (delova objekata) koje koriste veoma različit.

Nasuprot fonda stambenih zgrada Republike Srbije, za koji postoje različiti izvori podataka, kada su u pitanju nestambene zgrade, javne i komercijalne, sveobuhvatni podaci, kako je već rečeno, ne postoje.

Za potrebe izrade ove Strategije, ukupan fond zgrada javne namene je dat na osnovu podataka Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije kao i na osnovu podataka iz baze podataka koje je formirao Institut Mihajlo Pupin109. Procena ukupnog fonda zgrada komercijalne namene je urađena na osnovu baze podataka „Instituta Mihajlo Pupin” i podataka o njihovoj korisnoj površini koja je data u ovoj bazi.

Urađena procena broja ovih zgrada je zatim verifikovana na osnovu međusobnih procentualnih odnosa a na osnovu podataka dobijenih poređenjem sa drugim zemljama, koje su objavile strukturalno slične podatke a dele sličan istorijski i ekonomski razvoj kao i primenu sličnih tehnologija građenja. Takođe ovde je vršena analiza procentualnih odnosa nestambenih zgrada i dobijene vrednosti su korišćene kao kontrola.

Tabela 2.5. – Uporedni prikaz karakterističnih podataka za nestambene zgrade za zemlje u regionu

Srbija

Hrvatska

Slovenija

A – Broj stanovnika

6.963.764

4.058.165

2.095.861

B – Površina

77.474

56.594

20.271

V Površina nestambenih zgrada

106.281.463

36.540.489

25.657.000

G – Broj nestambenih zgrada

100.824

44.728

-

V / G

1.054

817

-

V / A

15,3

9.0

12,2

V / B

1.372

646

1.266

G / A

0,014

0,011

–

G / B

1,3

0,8

–

Izvor: World Bank Country Data (2020. god)

Periodizacija građevinskog fonda je uspostavljena na osnovu kriterijuma dostupnosti podataka ali i značajnijih promena u doktrini gradnje (konstruktivnim tehnikama, materijalizaciji, primenjenim sistemima proizvodnje i građenja) stoga je njen obuhvat suženiji nego što je to slučaj u Nacionalnoj tipologiji stambenih zgrada. Za potrebe daljeg rada usvojen je manji broj perioda, koji sa jedne strane dovoljno precizno odslikava karakteristike zgrada, vezuje se za razdoblja koja se mogu karakterisati sličnim principima izgradnje odnosno primeni propisa i istovremeno je određen načinom formiranja fonda nestambenih zgrada.

Iz navedenih razloga je usvojena sledeća periodizacija:

– period pre 1945. godine,

– 1946–1960. godine,

– 1961–1980. godine,

– 1981–2012. godine,

– Period posle 2012. godine (2013–2020. godine).

Prikaz stambenog fonda prema godinama izgradnje a na osnovu klasifikacije postavljene u okviru Nacionalne tipologije stambenih zgrada, a koju je moguće konsekventno pratiti i u okviru CREP, dat je u tabelama 2.6 (prema površini) odnosno 2.7 (prema broju komada). Klase zgrada odslikavaju urbanističke pojavne oblike i navedene su brojevima: 1 – slobodnostojeća porodična kuća, 2 – porodična kuća u nizu, 3 – slobodnostojeće višeporodična zgrada, 4 – višeporodična zgrada tipa lamela (veći broj istovetnih ulaza u okviru jedne celine), 5 – višeporodična zgrada u okviru gradskog bloka, 6 – visoka višeporodična zgrada – soliter.110

Tabela 2.6. Struktura građevinskog fonda stambenih zgrada prema tipu, godištu i urbanim karakteristikama111, zastupljenost pojedinih tipova prema površini

zastupljenost prema površini

porodično stanovanje

višeporodično stanovanje

1

2

3

4

5

6

m²

%

A

<1945

22.873.131

2.512.803

1.237.315

472.669

2.148.619

0

29.244.537

9,90

B

1946–1960.

19.797.175

951.208

1.419.450

2.699.971

1.591.895

127.540

26.587.239

9,00

C

1961–1980.

65.102.437

3.780.324

16.640.357

23.688.955

5.380.957

3.450.009

11.8043.039

39,97

D

1981–2012.

57.460.550

3.571.210

19.229.901

26.347.432

8.388.759

815.053

11.5812.905

39,21

E

2013–2020.

2.888.440

87.034

6722204

2204359

1.222.219

87301

13.211.557

4,36

m²

168.121.733

10 902.579

45249227

55.413.386

18.732.449

4.479.903

302.899.277

100

%

55,50

3,60

14,94

18,29

6,18

1,48

100

Tabela 2.7. Struktura građevinskog fonda stambenih zgrada prema tipu, godištu i urbanim karakteristikama, zastupljenost prema broju.

zastupljenost prema broju

porodično stanovanje

višeporodično stanovanje

1

2

3

4

5

6

S broj

%

A

<1945

312.531

28.331

1.713

210

2.008

344.793

15,21

B

1946–1960.

286.259

12.034

2.013

1.175

1.344

34

302.859

13,36

C

1961–1980.

830.950

43.964

13.728

6.450

3.537

657

899.286

39,66

D

1981–2012.

639.842

32.335

14.594

7.147

5.301

163

69.9382

30,84

E

2013–2020.

16.170

487

3.041

997

553

39

21.287

0,94

S broj

2.085.752

117.151

35.089

15.979

12.743

893

2.267.607

100

%

91,98

5,17

1,55

0,70

0,56

0,04

100

U tabeli 2.8. je dat prikaz stambenog fonda zgrada Republike Srbije prema starosnim kategorijama razvrstano prema tipu stanovanja. Ukupni podaci su formirani preračunavanjem podataka dobijenih u okviru Nacionalne tipologije stambenih zgrada Srbije (za period zaključno sa 2012. godine) upotpunjavanjem podacima iz statističkih godišnjaka (zaključno sa 2019. godinom i procenom, na osnovu uočenih trendova, za 2020. godinu). Usled promene nomenklature porodičnog prema višeporodičnom stanovanju izvršena je i korekcija ukupnih vrednosti prema novousvojenim klasama, za poslednji period. Istorijski posmatrano kategorija porodičnog stanovanja je promenjena112, ona je ranije obuhvatala sve objekte sa 1–4 stambene jedinice (grupa jednoporodičnih i porodičnih objekata) da bi se kasnije, pod porodičnim stanovanjem podrazumevale samo kuće sa jednim ili dva stana. Usled promene načina definisanja porodičnog stanovanja bilo bi neophodno ponovo korigovati strukturu u okviru istorijski definisanih perioda ali to, prema raspoloživim podacima, nije moguće ostvariti.

Republički zavod za statistiku obrađuje i podatke o broju stanova u zgradama sa jedan, dva i tri ili više stanova113 ali nema preciznijih podatka o broju stanova u ovim više porodičnim objektima, dok je ukupan broj stanova u porodičnim objektima harmoničan sa navedenim istraživanjem.

Tabela 2.8. Stambeni fond Republike Srbije prema godini izgradnje i tipu stanovanja

Period

Porodično stanovanje

Višeporodično stanovanje

broj

%

m²

%

broj

%

m²

%

<1945

340.862

15,47%

25.385.934

14,18%

3.931

6,08%

3.858.603

3,11%

1946–1960.

298.293

13,54%

20.748.383

11,59%

4.566

7,06%

5.838.856

4,71%

1961–1980.

874.914

39,72%

68.882.761

38,48%

24.372

37,67%

49.160.278

39,69%

1981–2012.

672.177

30,51%

61.031.760

34,09%

27.205

42,05%

54.781.145

44,22%

2013–2020.

16.657

0,76%

29.75.474

1,66%

4.630

7,16%

10.236.083

8,26%

Ukupno

2.202.903

100,00%

179.024.312

100,00%

64.704

100,00%

123.874.965

100,00%

Prostim sagledavanjem dobijenih podataka uočava se da je najbrojniji tip stanovanja porodično stanovanje sa gotovo 60% površine i više od 97% prema broju zgrada.

Fond nestambenih zgrada Republike Srbije je procenjen na osnovu ranije navedenih baza podatka i stepenu sličnosti sa susednim zemljama. Osnov procene predstavlja baza podataka Direkcije za imovinu Republike Srbije od 15. maja 2020. godine.

Kategorije iz ove baze podataka koje se odnose na vrstu nepokretnosti: delovi zgrade, nepokretnost za potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava u zemlji i inostranstvu, nepokretnost za reprezentativne potrebe, poslovni prostor, kao i službena zgrada, dati su u kategoriji zgrade javne namene.

Struktura nestambenog fonda Republike Srbije je prikazana u tabelama 2.9. i 2.10.

Tabela 2.9. Nestambeni fond Republike Srbije prema nameni

Period

Zgrade komercijalne namene

Zgrade javne namene

broj

m²

broj

m²

<1945

13.128

9.208.507

1.866

1.084.920

1946–1960.

11.532

8.371.778

1.639

986.339

1961–1980.

34.241

37.169.341

4.866

4.379.187

1981–2012.

26.630

36.467.118

3.785

4.296.453

2013–2020.

3.022

3.827.694

115

490.125

S

88.553

95.044.438

12.271

11.237.025

Tabela 2.10. Nestambeni fond Republike Srbije prema nameni iz troškovno-optimalne analize za nestambene zgrade114

Period

Zgrade komercijalne namene

Zgrade javne namene

broj

m²

broj

m²

<1960

24.660

17.580.286

3.505

2.071.260

1961–2012.

60.871

73.636.459

8.651

8.675.640

2013–2020.

3.022

3.827.694

115

490.125

S

88.553

95.044.438

12.271

11.237.025

Ukupan fond zgrada se može smatrati kao sumiranje podataka izvedenih (procenjenih) za sektor stambenog i nestambenog fonda zgrada. Prema raspoloživim podacima Republika Srbija ima 2.368.431 zgrade sa ukupnom površinom od 409.180.740 m².

––––––––––––––

104 Spisak publikacija statističkih godišnjaka Republike Srbije počevši od 1949. godine, zaključno sa 2019. https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/publikacije/?d=2&r=

105 Spisak publikacija statističkih kalendara Republike Srbije počevši od 2008. godine, https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/publikacije/?d=2&r=

106 Milica Jovanović Popović i drugi: Atlas porodičnih kuća Srbije, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2012; Milica Jovanović Popović i drugi: Atlas višeporodičnih zgrada Srbije, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2013; Milica Jovanović Popović i drugi: Nacionalna tipologija stambenih zgrada Srbije, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2013;Milica Jovanović Popović i drugi: Nacionalna tipologija stambenih zgrada Srbije građenih od 2013., Arhitektonski fakultet, Beograd, 2016.

107 Milica Jovanović Popović i drugi: Nacionalna tipologija školskih zgrada Srbije, Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit GIZ( GmbH), 2018.

108 Milica Jovanović Popović i drugi: Nacionalna tipologija zgrada predškolskih ustanova Srbije, Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit GIZ( GmbH), 2018.

109 Institut Mihajlo Pupin, izvod iz baze podataka iz poreskih prijava PPI1 i PPI2 svih raspoloživih lokalnih poreskih administracija

110 Podaci o građevinskom fondu su izvedeni na osnovu raspoloživih podataka u okviru Nacionalne tipologije građevinskog fonda kao i podataka u okviru CREP i predstavljaju procenu radnog tima s obzirom da se zvanični podaci ovog tipa ne prikupljaju prilikom Popisa.

111 Na osnovu baze podataka Nacionalne tipologije stambenih zgrada Srbije upotpunjeno statističkim godišnjacima za period posle 2012. godine.

112 Republički zavod za statistiku, Klasifikacija vrsta građevina 2005. http://publikacije.stat.gov.rs/G2005/Pdf/G20057015.pdf

113 https://data.stat.gov.rs/Home/Result/3102030601?languageCode=sr-Latn&displayMode=table

114 Detaljno objašnjenje klasifikacije javnih i komercijalnih referentnih zgrada dato je u poglavlju 4.1.2

2.3.3. Pregled fonda zgrada Republike Srbije prema tipu svojine

Istorijski gledano, klasifikaciju zgrada prema tipu svojine, teško je definisati. U periodu socijalizma vlasništvo nad zgradama, osim porodičnih stambenih zgrada, bilo je društveno odnosno državno. Konverzija stanova iz društvenog u privatno vlasništvo odigrala se u najvećoj meri početkom devedesetih godina dvadesetog veka.

Tokom vremena, najveći deo fonda stanova je otkupljen, tako da danas u državnom vlasništvu, postoji izuzetno mali broj stanova i porodičnih stambenih zgrada.

Statistički podaci stambenog fonda, a prema vlasničkoj strukturi, variraju tokom vremena s obzirom na promene društvenih odnosa i relacija u oblasti stanovanja.

Prema poslednjim rezultatima popisa stambeni fond je gotovo u celosti privatizovan sa veoma malim udelom društvenog odnosno državnog vlasništva. Njegovu strukturu možemo videti u tabeli 2.11.115. Podaci su iz 2011. godine i na osnovu njih možemo videti da je ukupan broj stanova 2.423.208 što predstavlja nastanjene stanove prema metodologiji popisa. Za pretpostaviti je da se ukupna struktura vlasništva stanova nije značajnije promenila od vremena sprovođenja popisa.

Tabela 2.11. Vlasnička struktura stambenog fonda Republike Srbije

Osnov po kome domaćinstvo koristi stan

Vrsta svojine

na stanu

Ukupno

Vlasništvo

Zakup

Podstanarstvo

Srodstvo

Ostalo

Stanovi ukupno

2.423.208

2.121.484

40.900

122.530

136.949

1.345

Privatna svojina 1 lica

2.174.825

1.933.191

11.267

108.415

121.942

10

Privatna svojina dva ili više lica

205.985

188.287

741

4.793

12.162

2

Javna (državna) svojina

21.117

0

17.793

3.184

139

1

ostali oblici

19.951

0

11.099

6.137

2.700

15

Na osnovu izloženih podataka možemo zaključiti da je svega 1,69% stanova u javnoj i drugim oblicima svojine dok je sve ostalo u privatnoj svojini.

Navedena struktura predstavlja poseban izazov sa aspekta tretmana građevinskog fonda odnosno potencijalnih finansijskih modela koje je neophodno razviti kako bi se adekvatno ostvarili zacrtani ciljevi obnove odnosno energetske sanacije.

Građevinski fond u vlasništvu preduzeća je transformisan uglavnom u periodu posle 2000. godine. Prvi Zakon o privatizaciji donet je 2001. godine. Postupak privatizacije kod velikog broja subjekata privatizacije trajao je veoma dugo pa su rešenja i modeli za privatizaciju koja je predviđao ovaj zakon postala neadekvatna. Suština novog Zakona o privatizaciji116, koji je stupio na snagu 13. avgusta 2014. godine, je bila da se predloženi modeli, metode i mere primenjuju samo kod preduzeća sa održivim poslovanjem. Za preduzeća koja su procenjena kao neodrživa, predviđeno je da se može podneti predlog za stečaj čime bi se status ovih društava rešio u najkraćem roku. Konačno, novi zakon je definisao obavezan rok za sprovođenje privatizacije društvenog kapitala do 31. decembra 2015. godine.117

Za potrebe izrade ove strategije, kako je napred rečeno, zbog nepostojanja drugih preciznih podataka, sve zgrade komercijalne namene tretiraće se kao privatno vlasništvo dok će se sve zgrade javne namene tretirati kao javno vlasništvo.

Struktura građevinskog fonda zgrada komercijalne i javne namene data je u tabeli 2.12.

Tabela 2.12. Vlasnička struktura fonda zgrada komercijalne i javne namene Republike Srbije

Period do 2020. godine

Zgrade komercijalne namene

Zgrade javne namene

broj

površina [m²]

broj

površina [m²]

Privatno

88.553

95.044.438

0

0

Javno

0

0

12.271

11.237.025

Ukupno

88.553

95.044.438

12.271

11.237.025

––––––––––––––

115 https://data.stat.gov.rs/Home/Result/31020304?languageCode=sr-Latn

116 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privatizaciji.html

117 Republika Srbija, Ministarstvo privrede, Javni poziv, dostupno na http://www.priv.rs/Naslovna

2.3.4. Pregled fonda zgrada prema području (urbano – ruralno)

Analiza građevinskog fonda prema prostornoj distribuciji u zavisnosti od tipa naselja predstavlja veoma kompleksan proces, prvenstveno usled nedovoljno definisane metodologije određivanja tipa naselja.

Ukoliko se posmatraju strane preporuke i definicije može se poći od metodologije koju je razvio OECD118 a kojom se Ruralno područje definiše kao područje na kome je gustina naseljenosti stanovništva ispod vrednosti od 150 stanovnika/km². Ova definicija nije jednoznačna već se dalje pojašnjava i strukturira na više podsekcija od kojih razlikujemo:

– dominantno ruralne jedinice (> 50% stanovništva živi u ruralnim područjima),

– pretežno ruralne jedinice (15–50% stanovništva živi u ruralnim područjima), i

– dominantno urbane jedinice (< 15% stanovništva živi u ruralnim područjima), (OECD, 1994, str. 10).119

U Republici Srbiji je podela naselja na gradska, seoska i mešovita definisana popisima tako da već 1953. godine nailazimo na ovakvu klasifikaciju.

Popisi iz 1953, 1961. i 1971. godine, takođe sadrže ovakvu klasifikaciju a kao kriterijum za razvrstavanje služili su veličina naselja i odnos poljoprivrednog i ukupnog stanovništva.

Navedeni pristup je napušten u Popisima iz 1981, 1991. i 2002. godine, Prilikom sprovođenja ovih popisa primenjena je podela naselja na: urbana i ostala naselja.

Ova podela bazirana je na opštinskim odlukama kojima same opštine dodeljuju status grada nekom naselju. Dovoljno je da naselje ima urađen generalni urbanistički plan i odlukom skupštine opštine na čijoj se teritoriji nalazi, ono se može proglasiti gradskim. Sva naselja koja nisu proglašena gradskim svrstavaju se u ostala pa se po automatizmu smatraju ruralnim.

U popisu stanovništva 2011. godine primenjena je ista metodologija, ali treba napomenuti da je prikaz podataka učinjen prema statističkim regionima. Statistički regioni su definisani Zakonom o regionalnom razvoju120 i prema njemu na, a radi međunarodne uporedivosti, definisano je pet statističkih regiona u našoj zemlji: region Vojvodine, Beogradski region, region Šumadije i Zapadne Srbije, region Južne i Istočne Srbije i region Kosovo i Metohija.

Posledično tome, i strateška dokumenta u vezi sa ovom problematikom koristi se ova metodologija za opis ruralnih područja. Prema broju naselja identifikovanih u poslednjem popisu, u Srbiji se nalaze 6158 naselja, od kojih 193 spadaju u gradska, a 5965 su ostala naselja, koja se po automatizmu smatraju seoskim121.

Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine122, se, takođe, oslanja na metodologiju usvojenu u okviru popisne statistike; i navodi da su pod terminom „urbana naselja” obuhvaćeni centri jedinica lokalne samouprave, ostala urbana naselja koja su prema popisnoj statistici kategorisana kao gradska naselja, kao i banje.

S obzirom da osnov za klasifikaciju predstavljaju podaci RZS, distribucija naselja prema tipu za potrebe izrade Strategije je vršena na osnovu rezultata Popisa iz 2011. godine koji, kao što je to navedeno razlikuje Gradska i ostala naselja.

Rezultati popisa su upotpunjeni podacima iz statističkih godišnjaka a prema ranije opisanoj metodologiji. Tip naselja je usvojen prema takozvanom „administrativno-pravnom kriterijumu123”, prema kojem se naselja dele na „gradska” i na „ostala”.

Distribucija stanova prema broju zgrada, površini a u skladu sa tipom naselja data je u tabeli 2.13. odnosno procentualna raspodela u tabeli 2.14. Ovde moramo naglasiti da su podaci dobijeni na osnovu ukupne distribucije stanova i površina prema tipu naselja u Republici Srbiji korigovano na ukupan broj izveden upotpunjavanjem popisa dodatnim podacima iz statističkih godišnjaka.

Tabela 2.13. Distribucija zgrada prema tipu naselja (urbano/ruralno) kao i prema površini za porodično (individualno) i višeporodično (kolektivno) stanovanje

Period

Porodično stanovanje

Višeporodično stanovanje

Ukupno

broj

m²

broj

m²

broj

m²

gradska

1.309.157

101.347.251

38.453

70.126.716

1.347.610

171.473.967

ostala

893.746

77.677.061

26.251

53.748.249

919.997

131.425.310

Ukupno

2.202.903

179.024.312

64.704

123.874.965

2.267.607

302.899.277

Tabela 2.14. Distribucija stanova prema tipu naselja (urbano/ruralno) kao i prema površini za porodično (individualno) i višeporodično (kolektivno) – procentualna raspodela

Period

Porodično stanovanje

Višeporodično stanovanje

Ukupno

%

broj

m²

broj

m²

broj

m²

gradska

58%

33%

2%

23%

59%

57%

ostala

39%

26%

1%

18%

41%

43%

Ukupno

97%

59%

3%

41%

100%

100%

Prostim sagledavanjem podataka možemo uočiti da je dominantno individualno stanovanje (prema broju jedinica) zastupljenije u gradskim oblastima kako prema broju komada tako i prema površini.

Podatak o zastupljenosti višeporodičnog stanovanja u ostalim teritorijama bi ipak trebalo uzeti sa dozom rezerve jer je on izveden iz ukupne distribucije na osnovu procentualne zastupljenosti jer u raspoloživoj literaturi ne postoji istraživanje niti prikaz zastupljenosti prema manjim teritorijalnim jedinicama kao što su opštine.

Analiza nestambenog sektora zgrada (javne i komercijalne) je usled nepostojanja odgovarajućih podatka, izvršena na osnovu analogije sa distribucijom stambenih zgrada odnosno poređenjem sa strukturom fonda u drugim zemljama u okruženju.

Distribucija zgrada javne namene i komercijalne namene prema tipu naselja je data za gradska naselja i opštine i prikazana je u tabeli 2.15.

Tabela 2.15. Distribucija zgrada javne namene i komercijalne namene prema tipu naselja za gradska naselja i opštine

Zgrade komercijalne namene

Zgrade javne namene

broj

m²

broj

m²

Gradovi

49,836

46,496,564

8,249

8,367,985

Opštine

38,717

48,547,874

4,022

2,869,040

Ukupno

88,553

95,044,438

12,271

11,237,025

––––––––––––––

118 OECD (1994) Creating rural indicators for shaping territorial policy, Paris

119 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%87%D1%98%D0%B5

120 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_regionalnom_razvoju.html

121 http://ae.polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2017/08/2-Ruralna-podru%C4%8Dja-Srbije.pdf

122 https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije.php

123 OECD (2011) OECD REGIONAL TYPOLOGY, Directorate for Public Governance and Territorial Development

2.3.5. Podela fonda zgrada Republike Srbije prema klimatskim zonama

Na teritoriji Republike Srbije ne postoji jedinstvena nomenklatura koja definiše važeće klimatske parametre neophodne za proračun performansi zgrada. Istorijski posmatrano, kao deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koja je bila podeljena na tri klimatske zone, Republika Srbija je bila podeljena na dve klimatske zone (druga i treća zona).

Istovetna podela je zadržana i po raspadu države tako da je novoformirana Savezna Republika Jugoslavija, a prema standardu JUS U.J5.600 iz 1998124 takođe bila podeljena na tri klimatske zone. Prestankom postojanja zajedničke države Srbije i Crne gore, varijetet klimatskih zona je smanjen te se na teritoriji Republike Srbije javljaju samo dve klimatske zone, i to: druga i treća. Prema istom standardu definisana je i karta spoljnih projektnih temperatura korišćenih za proračun građevinske fizike i sistema grejanja. Teritorija Republike Srbije se, u najvećoj meri, nalazi u drugoj klimatskoj zoni, dok su samo manji delovi pripadali trećoj koja se karakteriše hladnijim zimama i samim time nižim projektnim temperaturama. Takođe područja sa velikom koncentracijom naselja oko gradova Beograd, Niš, Novi Sad, nalazila su se u drugoj zoni sa najnižom spoljnom projektnom temperaturom (–18 ºC).

Standard je sadržao i tabelarni prikaz mesta sa prikazom nadmorskih visina, izmerenih ekstremnih spoljašnjih temperatura kao i vrednosti računskih projektnih spoljašnjih temperatura.

Značaj klimatskih zona sa aspekta tretmana građevinskog fonda se pre svega ogleda u mogućnosti određivanja prostorne distribucije zgrada u okviru ovih zona, odnosno proceni njihovog broja i ukupne kvadrature.

Analiza građevinskog fonda prema klimatskim zonama u stambenom sektoru je bazirana na identifikaciji pojedinih opština u okviru navedenih klimatskih zona kao i podacima o strukturi građevinskog fonda raspoloživih u literaturi a prevashodno prema rezultatima Popisa iz 2011. godine i korekciji na osnovu statističkih godišnjaka za period zaključno sa 2020. godinom.

Iako karta klimatskih zona obuhvata, po pravilu, celokupne teritorije pojedinih opština primetan je i određeni broj gde su zastupljene obe zone. Za potrebe procene ukupne površine i broja objekata uzeti su celoviti podaci, bez podele, po opštinama i preračunati prema ranije izvedenim podacima o ukupnom broju zgrada i kvadraturi.

Donošenjem Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada 2011. godine, klimatske zone su ukinute. Uticaj klimatskih parametara na proračun potrebne energije za grejanje definisan je kroz niz parametara datih u samom Pravilniku.

Tabela 2.16. Raspodela tipova stambenih objekata i njihovih površina prema klimatskim zonama Srbije (prva zona ne postoji na teritoriji R. Srbije)

klimatska zona

Porodično stanovanje

Višeporodično stanovanje

Ukupno

broj

m²

broj

m²

broj

m²

2. zona

1.700.820

136.957.965

49.957

94.767.369

1.750.777

231.725.334

3.zona

502.083

42.066.347

14.747

29.107.596

516.830

71.173.943

Ukupno

2.202.903

179.024.312

64.704

123.874.965

2.267.607

302.899.277

Iako je ovakav način proračuna precizniji, pravilnik, ne pokriva dovoljan broj naselja sa detaljnim klimatskim podacima te ostaje inženjerima da sami usvajaju najbliža mesta za slučajeve gde ne raspolažu odgovarajućim informacijama.

Po ovom pravilniku referentni klimatski podaci jesu skup odabranih klimatskih parametara koji su karakteristični za neko geografsko područje dok su stvarni klimatski podaci klimatski podaci dobijeni statističkom obradom prema meteorološkoj stanici najbližoj lokaciji zgrade.

Prema Prilogu 6, Pravilnika, Metodologija određivanja energetskih performansi zgrada određuje korišćenje referentnih klimatskih podataka. Članom 22. definisano je da se Elaborat energetske efikasnosti izrađuje na osnovu:

1) klimatskih karakteristika lokacije (1) spoljnih projektovanih temperatura gradova u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 3.3.4.1 – Spoljne projektne temperature, θH'e [°C], za mesta u Republici Srbiji Priloga 3;

(2) broja stepen dana i srednje temperature grejnog perioda za gradove u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 6.3 – Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja temperatura grejnog perioda θH,mn za mesta u Republici Srbiji Priloga 6; (prilog 1, tabela 2);

(3) srednje mesečne sume zračenja i srednja mesečna temperatura sadržanih u Tabela 6.9 – Srednje sume Sunčevog zračenja i srednja mesečna temperatura spoljnog vazduha Priloga 6 Pravilnika.

Potrebno je naglasiti da oba navedena izvora, ne pokrivaju na identičan način sve opštine u Srbiji, odnosno čak i tamo gde pokrivaju, teško je razvrstati objekte prema tipu naselja i prostornom obuhvatu.

Na osnovu prethodnog možemo zaključiti da bi svaki pokušaj da se fond zgrada grupiše prema klimatskim zonama ili nekom drugom kriterijumu morao, bez dodatnih sveobuhvatnih istraživanja uz jedinstveni metodološki pristup, da obuhvati velike aproksimacije.

Takođe je ustanovljeno da ne postoji dobra korelacija između klimatskih zona, spoljnje projektne temperature i stepen dana za grejanje.

Usled svega navedenog, kao jedno od mogućih polazišta analize strukture građevinskog fonda i njegove prostorne distribucije prema klimatskim podacima razmatrani su podaci iz troškovno optimalne studije. U ovim studijama tipične zgrade su grupisane u jednu klimatsku zonu.

Iz svega navedenog, za dalju analizu, usvaja se da je Srbija jedna klimatska zona.

S obzirom da je neophodno ustanoviti lokalnu senzitivnost prema klimatskim karakteristikama a da za to trenutno ne postoje resursi niti adekvatna metodologija neophodno je u narednom periodu izvršiti dodatna istraživanja sa ciljem:

– Ažuriranja klimatskih podataka novim podacima koji ilustruju tendencije promene klimatskih parametara u skorijem periodu,

– Proširenja liste mesta za koje se daju klimatski i projektni parametri, sa sveobuhvatnijim podacima koji bi osim projektnih temperatura obuhvatili i ostale parametre: količine sunčevog zračenja, čestine i intenzitet vetra, oblačnost, količine padavina itd.

– Proširenja klimatskih podataka sa podacima o klimatskim promenama sa projekcijama za 2050. i 2070. godine.

––––––––––––––

124 Ovaj standard utvrđen je Rešenjem direktora SZS br. 6/2-02-1/10 od 19. januara 1998. godine. Na osnovu Rešenja o označavanju standarda i srodnih dokumenata u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 27/07) postojeće skraćenice JUS treba smatrati kao skraćenicu SRPS.

2.3.6. Energetska svojstva i karakteristike zgrada

Energetska svojstva zgrada su direktno povezana sa periodom izgradnje i primenjenim tehnologijama gradnje odnosno materijalizacijom objekata.

Ukoliko se analiziraju performanse moraju se prvo sagledati periodi donošenja propisa u oblasti termičke zaštite zgrada kao i struktura građevinskog fonda prema ovim periodima.

Prvi propisi koji u osnovi obrađuju pitanja vezana za termičke performanse se javljaju 1967. godine, donošenjem Pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za izgradnju stanova, gde se po prvi put javlja, i to u samo jednom članu, tema performansi omotača kroz definisanje maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza toplote za obimne zidove (prema klimatskim zonama) i ravne krovove ali bez detaljnijeg uputstva za proračunavanje.

Nedugo zatim donose se prvi propisi isključivo posvećeni problemima toplotne zaštite zgrada Pravilnikom o tehničkim merama i uslovima za toplotnu zaštitu zgrada iz 1970. On daje maksimalne vrednosti koeficijenata prolaza toplote, uvodi klimatske zone sa projektnim temperaturama i definiše karakter konstrukcije (lake ili masivne) na koje se ovi koeficijenti odnose. Pravilnik uvodi i maksimalne koeficijente prolaza toplote za prozore i vrata kao i koeficijente propustljivosti.

Značajniji pomak u tretmanu pitanja vezanih za toplotnu zaštitu se desio 1980. godine donošenjem celog seta standarda koji na objedinjeni način sagledavaju probleme ove oblasti i istovremeno detaljnije definišu uslove i metode proračuna. Osnovni dokument je predstavljao Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u građevinarstvu kojim je definisan set pratećih, obavezujućih, standarda. Na ovaj način je omogućeno da se standardi pojedinačno inoviraju i dopunjuju bez potrebe za donošenjem novog pravilnika, čime se značajno ubrzava procedura i pojednostavljuje proces eventualnog inoviranja. Osnovni standardi obuhvaćeni pravilnikom su:

– Toplotna tehnika u građevinarstvu. Tehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada JUS. U.J5.600.

– Toplotna tehnika u građevinarstvu. Metode proračuna koeficijenata prolaza toplote u zgradama JUS.U.J5.510.

– Toplotna tehnika u građevinarstvu. Metode proračuna difuzije vodene pare u zgradama JUS. U.J5.520.

– Toplotna tehnika u građevinarstvu. Metode proračuna karakteristika toplotne stabilnosti spoljašnjih građevinskih konstrukcija zgrada za letnje razdoblje JUS. U.J5.530.

Standardi su doneli nove, strožije, koeficijente prolaza toplote za sve elemente omotača zgrada uz definisanje načina proračuna difuzije vodene pare. Takođe po prvi put se reguliše pitanje toplotne zaštite u letnjem periodu uvođenjem provera faktora prigušenja amplitude oscilacije temperature kao i vremenskog pomaka faze oscilacije temperature. Ovim standardima se prepoznaje i kompleksnost samih konstrukcija, te se po prvi put javlja podela na homogene i konstrukcije jednostavne, odnosno složene heterogenosti, kao i specifičnosti proračuna ventilisanih konstrukcija.

Nove verzije propisa su donete 1987. godine i nastale su kao posledica izmena koncepta proračuna termičkih karakteristika zgrada uvođenjem ukupnih specifičnih toplotnih gubitaka (transmisionih i ventilacionih) što je za rezultat imalo objavljivanje standarda JUS U.J5.510. i JUS U.J5.600. Na ovaj način se, u stvari, uvodi provera performansi celokupne zgrade, uz detaljniji proračunski tretman sastava samih fasadnih sklopova, njihovih spojeva kao i stepena ventilisanosti.

Manje dopune i izmene standarda su se dešavale u periodu do 1998. godine korekcijama standarda JUS U.J5.600 iz 1989. godine, objavljivanjem standarda JUS U.J5.530 iz 1990, JUS U.J5.520 iz 1997. godine odnosno ponovnim korekcijama JUS U.J5.600 iz 1998. godine koja verovatno predstavlja i najkorenitiju promenu uvođenjem procedure sagledavanja toplotnih gubitaka na nivou karakterističnih prostorija, pored sagledavanja ukupnih gubitaka na nivou zgrade, što predstavlja koncept koji nikada nije zaživeo u praksi.

Tek 2011. godine dolazi do ponovnog inoviranja zakonskih i podzakonskih akata u ovoj oblasti usvajanjem Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada čime se domaća regulativa usklađuje sa evropskim standardima i principima proračuna.

Po prvi put se uvodi tema energetske efikasnosti zgrada pri čemu se energetski efikasnom smatra ona zgrada koja zadovoljava sve propisane uslove komfora uz minimalnu potrošnju energije.

U zavisnosti od proračunskog nivoa potrebne energije određuje se tzv. energetski razred zgrade čije su granične vrednosti definisane drugim podzakonskim aktom koji je jednovremeno donet, odnosno Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, i one su iskazane, u zavisnosti od tipa objekta, kao potrebna energija za grejanje obračunata po kvadratnom metru. Prilikom proračuna energije uzimaju se u obzir svi gubici (transmisioni i ventilacioni) kroz omotač, gubici u sistemima za snabdevanje toplotnom energijom koji nastaju u objektu ali se istovremeno računaju i dobici energije koji se javljaju od spoljašnjih (sunčevog zračenja) i unutrašnjih izvora (ljudi i opreme).

Pravilnik takođe donosi i nove, znatno strožije, granične vrednosti koeficijenta prolaza toplote za elemente omotača koje važe za sve nove ali i postojeće zgrade koje se rekonstruišu, dograđuju ili obimnije saniraju, dok su pitanja iz oblasti parodifuzije i letnje stabilnosti takođe usaglašena sa novim evropskim standardima, uz mogućnost zadržavanja i primene prethodno važećih načina proračuna.

Istorijski gledano, ne mogu se jednoznačno porediti zahtevi iz oblasti termičke zaštite zgrada iz različitih vremenskih perioda, prvenstveno zbog povećavanja i kompleksnosti proračuna. Od provere koeficijenata prolaza toplote u inicijalnim aktima, stiglo se do proračuna ukupnih performansi objekta, uključujući i sve instalirane tehničke sisteme.

Po pitanju kvaliteta elemenata omotača zgrada, veoma je teško ustanoviti stepen ispunjenosti navedenih uslova pogotovo u sektoru individualnih stambenih objekta koji i predstavljaju najdominantniji deo građevinskog fonda prvenstveno usled nepoštovanja propisa iz oblasti izgradnje od strane investitora i izvođača radova, kao i velikog broja tzv. nezakonito izgrađenih objekata/zgrada.

Ukoliko se uporede datumi donošenja propisa o termičkoj zaštiti zgrada, navedenih u prethodnom tekstu, prema strukturi građevinskog fonda prema periodu njegove izgradnje (na osnovu rezultata popisa iz 2011. godine) možemo videti da je najveći broj objekata izgrađen pre 1980. godine, odnosno pre donošenja prvih „ozbiljnih” propisa u ovoj oblasti. Pregled izgradnje građevinskog fonda i datuma donošenja propisa (plave vertikale) dati su na slici 2.6.

Slika 2.6. građevinski fond stambenih zgrada prema periodima izgradnje i godinama donošenja termičkih propisa. (D. Ignjatović, izvedeno na osnovu statističkih podataka)

Sa aspekta proračunske potrošnje toplotne energije za grejanje najprecizniji podaci se mogu naći u okviru baza podataka istraživačkih projekata prvenstveno Nacionalne tipologije stambenih zgrada (Tabela 2.18.). Ovde se mora naglasiti da su u pitanju proračunske vrednosti toplotne energije za grejanje koje prema iskustvima istraživačkih projekata predstavljaju uglavnom veće vrednosti nego što je to slučaj u praksi. Razlog za ovakve rezultate predstavlja pre svega metodološki pristup proceni potrošnje koji uzima u obzir celokupnu grejanu površinu objekta dok rezultati istraživanja pokazuju da je situacija u praksi prilično drugačija. Naime količina grejane površine značajno varira i najveća razlika se i javlja kod individualnih objekata (u tabeli se ističu kao najveći potrošači) jer je prostor koji se koristi u zimskim mesecima značajno manji od izgrađenog. Takođe, kao što je to već navedeno, ovi objekti po pravilu nemaju adekvatno materijalizovane (izvedene) omotače što u kombinaciji sa nepovoljnim faktorom oblika zgrade daje veoma loše rezultate energetskih karakteristika zgrade.

Tabela 2.17. Proračunska specifična potrebna energija za grejanje prema tipovima zgrada (podaci preuzeti iz Nacionalne tipologije stambenih zgrada Srbije)

Porodično

Višeporodično

Slobodno-stojeće

U nizu

Slobodno-stojeće

Lamela

u gradskom bloku

Soliter

A

pre 1919.

263

312

210

164

166

B

1919–1945.

242

327

186

219

149

C

1946–1960.

251

244

227

182

219

158

D

1961–1970.

252

359

172

159

189

118

E

1971–1980.

327

132

191

137

158

134

F

1981–1990.

339

218

126

127

117

125

G

1991–2011.

240

159

78

85

95

H

2011–

61

44

35

41

Podaci vezani za performanse javnih i komercijalnih objekata su uglavnom pojedinačni i ne postoji pregled potrošnje energije ovih objekata. Možemo smatrati da se, obzirom da su oni, u najvećoj meri, građeni u skladu sa pravilima gradnje i važećim zakonskim aktima, dakle prema odgovarajućim termičkim propisima, njihove performanse mogu direktno povezati sa periodom izgradnje.

U sektoru javnih i komercijalnih objekata poseban problem predstavljaju objekti koji su tokom svog životnog veka dobili drugačiju namenu i samim time promenjene karakteristike sa aspekta energetskih performansi, npr. porodične kuće koje su pretvorene u obdaništa, stambene zgrade koje su transformisane u poslovne, a što za rezultat ima promenjene zahteve za komforom (toplotnim, svetlosnim) odnosno povećanu potrošnju energije.

2.3.7. Pregled fonda zgrada prema postojećim energetskim sistemima i vrstama energenata

Precizni podaci o instaliranim energetskim sistemima koji se koriste za zagrevanje zgrada u Srbiji, se ne mogu pronaći u okviru raspoloživih baza podataka. U proteklom periodu je sprovedeno više različitih istraživanja koja su u manjoj ili većoj meri obuhvatila ovu oblast ali njihovi rezultati ili nisu relevantni za celokupan građevinski fond ili nisu javno dostupni.

U segmentu stambenih zgrada kao osnov procene strukture snabdevanja energijom mogu poslužiti rezultati Popisa iz 2011. godine koji su preciznije obradili i ovu oblast125. Popis razlikuje tri osnovna načina snabdevanja toplotnom energijom: pomoću sistema daljinskog grejanja, pomoću sistema etažnog grejanja i bez instalacija centralnog (etažnog) grejanja odnosno individualnim grejnim telima. Struktura instaliranih energetskih sistema nam ukazuje da se 57.22% stanova zagreva pomoću individualnih sistema dok je učešće centralnih sistema 22.10% za daljinske sisteme grejanja, odnosno 20.59% za etažno grejanje.

Podacima nije obuhvaćen tip niti starost izvora toplotne energije (grejno telo, tehnički sistem) te je teško proceniti njihove performanse.

Struktura korišćenog energenta je veoma raznovrsna, i može se konstatovati da su gotovo svi energenti u upotrebi odnosno da veliki broj objekata koristi više od jednog energenta.

Knjiga 30: Stanovi prema vrsti energenata za grejanje

Tabela 2.18. Broj nastanjenih stanova i njihova procentualna raspodela prema vrsti energenta koji se koristi za grejanje126

ugalj

drvo

mazut –lož ulje

plinsko gasno gorivo

električna energija

drugo

priključak na gas

723.733

1.618.585

408.176

712.986

376.672

16.706

249.251

29,87%

66,80%

16,84%

29,42%

15,54%

0,69%

10,29%

Primetno je da je dominantan energent u upotrebi drvo, koje se, po pravilu koristi na neefikasan način, što osim pitanja vezanih za održivost upotrebe i smanjenje ukupnog fonda ima i značajne ekološke implikacije.

Zastupljenost pojedinih sistema grejanja je različita i teritorijalno i direktno je povezana sa preovlađujućim tipom naselja, tako da npr. u Beogradu dominira daljinsko grejanje sa 50,25%, dok ovaj sistem čini svega 12,1% u regionu Južne i Istočne Srbije.

U sektoru javnih zgrada, kao što je naglašeno, ne postoje slični podaci, već se kao orijentir mogu koristiti samo rezultati pojedinih naučnih studija. Prema obimnom istraživanju školskih i predškolskih objekata Republike Srbije publikovanom u okviru Nacionalne tipologije školskih zgrada127 i Nacionalne tipologije zgrada predškolskih ustanova128, vidimo da je struktura sistema snabdevanja toplotnom energijom prilično raznovrsna kako po tipu tako i po korišćenom energentu.

Kod školskih zgrada daljinsko grejanje je zastupljeno sa 17%, centralno sa 48%, lokalno sa 29% i drugi sistemi sa 6%, dok se kao energenti izdvajaju drvo 50%, prirodni gas 20%, tečna goriva 13%, ugalj 11% i električna energija sa 2% odnosno drugi izvori energije sa 4%.

Kod predškolskih zgrada daljinsko grejanje je zastupljeno sa 32%, centralno sa 52%, lokalno sa 14% i drugi sistemi sa 2%., a kao energenti se izdvajaju prirodni gas 35%, tečna goriva 22%, električna energija 13%, drvo 11%, ugalj 3% i drugi izvori energije sa 16%.

Iz navedenih podataka možemo zaključiti da daljinski i centralni sistemi grejanja predstavljaju dominante oblike sa 65% odnosno 84%. U strukturi energenata postoji primetna razlika između ova dva tipa objekata koja se javlja prvenstveno kao posledica njihove relacije prema stepenu urbaniteta, jer se obdaništa uglavnom javljaju u urbanom tipu naselja.

Iako prikazani podaci obuhvataju samo školske i predškolske objekte, oni se u velikoj meri mogu koristiti kao orijentir za sagledavanje strukture sistema grejanja odnosno korišćenih energenata i drugih javnih zgrada, naročito ako imamo u vidu da se radi o najzastupljenijim javnim objektima koji po svom broju značajno prevazilaze sve ostale tipove javnih objekata.

S obzirom da je sektor javnih objekata bio predmet većeg broja projekata rekonstrukcije i revitalizacije u proteklom periodu, a koji su, po pravilu, obuhvatali i unapređenja sistema grajanja možemo konstatovati da je stanje u ovom segmentu građevinskog fonda bolje nego kod rezidencijalnih objekata iako ne raspolažemo preciznim podacima.

––––––––––––––

125 Republički zavod za statistiku, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji

126 Prema citiranom izvoru, jedno domaćinstvo može koristiti više energenata

127 2. Milica Jovanović Popović i dr. (2018) Nacionalna Tipologija Školskih zgrada Srbije/National Typology of School Buildings in Serbia, Beograd: GIZ-Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH-Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH, (dvojezično izdanje) ISBN 978-86-80390-29-1, COBISS SR-ID 270974732

128 3. Milica Jovanović Popović i dr. (2018) Nacionalna Tipologija zgrada predškolskih ustanova Srbije/National Typology of Kindergartens in Serbia, Beograd: GIZ (dvojezično izdanje) ISBN 978-86-80390-30-7, COBISS SR-ID 270979340

2.3.8. Pregled emisije CO2 i potrošnje primarne energije u Republici Srbiji

Analizom energetskih bilansa za Srbiju, može se zaključiti da postoji trend porasta potrošnje primarne energije, emisije CO2 nastale usled potrošnje primarne energije, kao i isporučene električne energije. Trendovi porasta postoje i kod isporučene električne i toplotne energije sektorima stanovništva, javnim i komercijalnim delatnostima.

Analizom generisanih linearnih trendova (prikazano kao crvena isprekidana linija na slikama 2.7. do 2.9) energetskih bilansa za Srbiju129 u periodu 2012. godine do 2020. godine uočava se rast za:

– potrošnju primarne energije po stopi od 1,19% godišnje,

– emisiju CO2, usled potrošnje primarne energije, po stopi od 1,16% godišnje,

– potrošnju električne energije po stopi od 0,80% godišnje,

– potrošnju električne energije u sektorima stanovništva, javnim i komercijalnim delatnostima po stopi od 0,20% godišnje,

– potrošnju toplotne energije u sektorima stanovništva, javnim i komercijalnim delatnostima po stopi od 2,33% godišnje.

Porast svih prethodno navedenih parametara se događa i pored trendova smanjenja stepen dana za grejanje i stepen dana hlađenja u istim periodima. Objašnjenje za ovu pojavu, analizirajući rezultate scenarija u poglavlju 4, leži u činjenici da se svake godine grade nove zgrade koje utiču na povećanje navedenih parametara. Obnovom postojećeg fonda zgrada, parametri bi trebalo da imaju trend opadanja, međutim povećanje koje sa sobom nose nove zgrade je veće od smanjenja koje se dešava usled spontane obnove postojećeg fonda, tako da je ukupni efekat povećanje navedenih parametara.

Slika 2.7. Potrošnja primarne energije za period 2012–2020. godine (milion ten)

Slika 2.8. Emisija CO2 nastala usled potrošnje primarne energije za period 2012–2020. godine (milion tona CO2)

Slika 2.9. Potrošnja isporučene električne energije za period 2012–2020. godine (GWh)

––––––––––––––

129 http://arhiva.mre.gov.rs/dokumenta-efikasnost-izvori.php

3. VIZIJA

Na osnovu prikazane strukture i stanja građevinskog fonda, kao i na osnovu činjenice da je Republika Srbija član Energetske zajednice te da je u proceduri pregovora za pristupanje Evropskoj uniji, vizija za dugoročnu obnovu fonda zgrada Republike Srbije je usklađena sa aktuelnim stanjem i opštim trendovima u EU, naročito u delu smanjenja emisije CO2, i težnji ka klimatski neutralnom društvu do 2050. godine. Republika Srbija će u narednom periodu pratiti razvoj regulative iz oblasti energetske efikasnosti koja se donosi u Energetskoj zajednici pa samim tim i u Evropskoj uniji, usklađujući svoje ciljeve i puteve sa ovom regulativom.

Vizija dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije polazi od premise da nacionalni fond zgrada predstavlja izuzetnu materijalnu vrednost koja se istovremeno može smatrati razvojnim resursom. Aktivacija ovog resursa, sa aspekta obnove, predstavlja privredni podsticaj sa značajnim socijalnim, ekonomskim, energetskim i ekološkim benefitima, što je i prepoznato najnovijim evropskim direktivama u ovoj oblasti a naročito u kontekstu aktuelne međunarodne situacije.

Vizija i strategija podrazumevaju da se aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti i obnovi građevinskog fonda vode na društveno pravičan i ekonomski isplativ i održiv način, na osnovu kog će biti izgrađeno pravednije, ravnopravnije i klimatski otporno društvo sa otvaranjem novih radnih mesta, podstičući ravnomeran i održiv razvoj Republike Srbije.

Vizija dugoročne strategije se bazira na značaju ishodišta (rezultata) procesa obnove zgrada, a koji se ogledaju u produženju životnog veka postojećeg fonda, povećanju ukupne ekonomske vrednosti, poboljšavanju materijalnih i energetskih karakteristika, smanjenju emisije ugljen dioksida, adekvatnom prilagođavanju promenama zahteva korisnika i primeni savremenih tehnoloških rešenja tokom produženog životnog veka, smanjenju energetske zavisnosti na državnom nivou i dr.

4. SCENARIJI OBNOVE

Polazna osnova za formiranje potencijalnih scenarija obnove građevinskog fonda su sprovedene troškovno-optimalne analize koje su posebno obradile sektor stambenih, odnosno nestambenih zgrada, sprovedene tokom 2019–2020. godine.

Proces sprovođenja troškovno optimalnih analiza je baziran ne nekoliko osnovnih postulata koji su usaglašeni sa aktuelnom evropskom regulativom i preporukama u ovoj oblasti.

Kako je u Poglavlju 2 detaljno objašnjeno, Republika Srbija je zajedno sa ostalih devet Članica Energetske zajednice potpisala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice čime se obavezala da će usvojiti i sprovesti pravne tekovine EU u oblasti energetike, životne sredine, konkurencije i obnovljivih izvora energije. U tom smislu, Članice su dužne da transponuju konkretne članove direktiva EU koji uređuju oblast energetske efikasnosti i energetskih karakteristika zgrada, poput EPBD iz 2010. godine i EED iz 2012. godine, a obe direktive predstavljaju glavni pokretač kada je reč o smanjenju potrošnje energije u zgradama.

Sama definicija principa troškovno optimalne analize koja predstavlja osnov daljih aktivnosti u ovoj oblasti je data EPBD Direktivom iz 2010:

EPBD obavezuje Članice da „osiguraju da su minimalni zahtevi o energetskim performansama zgrada ili građevinskih celina definisani u cilju postizanja troškovno-optimalnih nivoa”. Minimalni zahtevi treba da budu definisani na osnovu principa postizanja troškovno-optimalne ravnoteže između potrebnih investicija sa jedne, i ušteda u troškovima za energiju sa druge strane, i to tokom celokupnog korisnog veka zgrade. Članice su slobodne da definišu minimalne zahteve koji su energetski efikasniji od troškovno-optimalnih nivoa energetske efikasnosti.

Troškovno-optimalni nivoi se proračunavaju poštujući konkretne smernice. Član 3. i Aneks I pomenute direktive EPBD definišu metodologiju za proračun energetskih karakteristika. Član 5. i Aneks III iste Direktive definišu kako se vrši uporedna analiza između različitih alternativa koja za posledicu ima definisanje troškovno- optimalnih nivoa.

Kao podršku državama članicama EU u proračunu troškovno-optimalnih nivoa, EU je objavila propise za uporedni metodološki okvir Uredbu 244 (COMMISSION DELEGATED REGULATION130) i prateće Smernice 244 (Guidelines accompanying Commission Delegated Regulation 2012/C 115/01131).

Metodološki okvir definiše pravila za poređenje mera energetske efikasnosti uključujući i primenu obnovljivih izvora energije kao i varijante primenjenih mera, odnosno načina primene pravila na referentnu zgradu sa ciljem definisanja troškovno- optimalnih nivoa i minimalnih zahteva o energetskim performansama zgrada.

Prvi korak za primenu principa i postupaka troškovno-optimalne analize je definisanje referentnih zgrada. Osnovna svrha definisanja referentne zgrade je uspostavljanje odgovarajućeg modela koji ima za cilj adekvatnu reprezentativnost celokupnog građevinskog fonda, kako u segmentu stambenih tako i nestambenih zgrada, odnosno određivanje svih relevantnih definišućih podataka neophodnih za proračune a naročito one grupe podataka koji imaju direktan uticaj na energetske karakteristike zgrada.

Prateći preporuke EPBD direktive iz 2010. godine kao i Smernica 244, bilo je neophodno definisati minimum dve referentne zgrade kao predstavnike korpusa postojećih zgrada odnosno jednu referentnu zgradu kao predstavnika novih zgrada. Pod novim zgradama se podrazumevaju sve one koje su projektovane i izgrađene prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, što u praksi podrazumeva period 2013–2020. godine.

U skladu sa strukturom građevinskog fonda, definisanom prethodnim istraživačkim projektima, odnosno analizom drugih raspoloživih baza podataka, zaključeno je da je neophodno izvršiti prilagođavanje relativno kompleksne matrice objekta koja je u sebi sadržala veći broj urbanih tipova kao i starosnih kategorija i prilagoditi je zahtevima definisanja referentnih zgrada. Pregledom raspoloživih baza podataka, analizom broja zgrada zastupljenih u pojedinim periodima, kao i na osnovu ekspertskog znanja o materijalno tehničkim karakteristikama izgradnje zgrada u Srbiji, zatim karakterističnog arhitektonskog stila kome zgrada pripada, primenjene tehnologije izgradnje i uobičajene primene materijala, zaključeno je da je moguće usvojiti redukciju perioda izgradnje usvajanjem sledeće periodizacije:

– Period do 1960. godine

– Period između 1961. i 2012. godine

– Period posle 2012. godine (2013–2020. godine) koji podrazumeva nove zgrade odnosno one koje su izgrađene nakon donošenja Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada.

Scenariji obnove se baziraju na ustanovljavanju odgovarajuće liste mera za unapređenje energetske efikasnosti zgrada (termičkog omotača i instaliranih sistema), a potom njihovog grupisanja u odgovarajuće pakete sa varijantnim kombinacijama kako bi se ispitali raznovrsni modaliteti odnosno ishodišta procesa optimizacije. Paketi mera su definisani sa pripadajućim termičkim karakteristikama, kao i svim pratećim tehno-ekonomskim parametrima.

Kao što je već navedeno prvi koraci u procesu definisanja scenarija obnove predstavljaju pripremu ulaznih podataka neophodnih za sprovođenje postupka proračuna primarne energije, odnosno emisije CO2 u skladu sa Smernicom 244 i standardom EN 15603:2008132. Kako bi svi vidovi energije koji se koriste u zgradama bili uključeni u proračun, kao i njihova sinergija, u skladu sa preporukom iz Smernice 244, proračuni su izvršeni primenom metoda dinamičke simulacije. Na taj način se dobijaju precizniji podaci o performansama odnosno dometima primene pojedinih mera kao i paketa mera.

Po definisanju paketa i sprovođenju toka proračuna, u finalnoj fazi troškovno-optimalne analize pristupa se proračunu globalnog troška. Pri proračunu troškovno-optimalnih nivoa minimalnih zahteva o energetskim performansama zgrada i građevinskih elemenata, korišćen je metodološki okvir definisan u Aneksu I Uredbe 244 i Smernici 244. Metodološki okvir za proračun troškovno-optimalnih nivoa se zasniva na metodologiji neto sadašnje vrednosti (globalni trošak).

U skladu sa preporukama iz Smernica 244, troškovno-optimalni proračuni sadrže i analizu osetljivosti. Analizirani su uticaji diskontnih stopa, rasta jediničnih cena energenata i varijacije investicionih troškova. Primenom ovakvog metodološkog pristupa se ostvaruje pokrivenost osnovnih rizika koji mogu uticati na preciznost rezultata troškovno-optimalnih analiza. Sprovedene analize su pokazale da nije bilo većih odstupanja od troškovno-optimalnih mera, paketa i varijanti, prilikom varijacije navedenih parametara.

U sklopu troškovno-optimalnih analiza, a u skladu sa osnovnom strukturom građevinskog fonda, urađene su dve grupe analiza:

– Troškovno-optimalna analiza i preporuke za minimalne zahteve o energetskim performansama nestambenih objekata u Srbiji,

– Troškovno-optimalna analiza stambenih objekata.

––––––––––––––

130 Commission Delegated Regulation (EU) No 244/2012 of 16 January 2012 supplementing Directive 2010/31/EU of the European Parliament and of the Council on the energy performance of buildings by establishing a comparative methodology framework for calculating cost-optimal levels of minimum energy performance requirements for buildings and building elements,

https://eur-lex.europa.eu/legal-content/GA/TXT/?uri=CELEX:32012R0244

131 Guidelines accompanying Commission Delegated Regulation (EU) No 244/2012 of 16 January 2012 supplementing Directive 2010/31/EU of the European Parliament and of the Council on the energy performance of buildings by establishing a comparative methodology framework for calculating cost-optimal levels of minimum energy performance requirements for buildings and building elements (2012/C 115/01,

https://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2012:115:0001:0028:EN

132 SRPS EN 15603:2012, Energetske performanse zgrada – Ukupna potrošnja energije i definicija energetskih razreda, https://iss.rs/sr_Cyrl/project/show/iss:proj:37754

4.1. Troškovno optimalna analiza

4.1.1. Referentne stambene zgrade

Kao što je navedeno, osnovni cilj usvajanja metodološkog pristupa upotrebe modela referentnih zgrada je obezbeđivanje adekvatne zastupljenosti celokupnog građevinskog fonda zgrada pomoću manjeg broja namenski definisanih reprezenata, pošto je nemoguće izvršiti proračun troškovno optimalnih scenarija za svaku zgradu. Referentne zgrade se formulišu sa ciljem uspostavljanja što tačnije reprezentativnosti realnog fonda zgrada ustanovljavanjem najvećeg stepena sličnosti generišućih karakteristika, kako bi rezultati proračuna bili relevantni.

U korpusu stambenih zgrada definisana su dva osnovna tipa referentnih zgrada:

– porodične kuće, i

– stambene zgrade (višeporodične zgrade).

Kao što je ranije navedeno za svaki od tipova su identifikovane tri osnovne starosne kategorije, i potom je za svaku kategoriju, definisana odgovarajuća referentna zgrada.

Prilikom analize performansi, a imajući u vidu starost objekata, uočavaju se dve osnovne grupacije zgrada, one izgrađene pre stupanja na snagu propisa iz oblasti energetske efikasnosti zgrada (stare zgrade) i zgrade izgrađene po početku primene ovih propisa tj. od 2013. godine (nove zgrade).

4.1.1.1. Stare zgrade

U sklopu Nacionalne tipologije stambenih zgrada definisani su sledeći karakteristični periodi izgradnje: pre 1919, 1919–1945, 1946–1960, 1961–1970, 1971–1980, 1981–1990, 1991–2012. godine. Analizom karakteristika zgrada kao i potrebom da se, u cilju optimizacije procesa proračuna izvrši redukcija starosnih kategorija, MGSI je u saradnji sa stručnim timom koji je izradio tipologiju, odlučilo da se celokupna periodika podeli na dva referentna segmenta, te da se kao prelomna uzme 1960. godina. Usvojena podela na periode je nastala kao stanovište da je 1960. godina prelomna te da ona označava promenu doktrine izgradnje koja je za rezultat imala značajne promene u tipovima zgrada, primenjenim konstruktivnim rešenjima i materijalizaciji.

Sumirajući periode izgradnje izdvojene su po dve karakteristične zgrade izgrađene pre 1960. odnosno nakon 1960. i odabrane kao referentne, sa ciljem reprezentovanja čitavog građevinskog fonda starih zgrada. Usvojeni tipovi zgrada, sa svojim materijalno tehničkim karakteristikama kao i nomenklaturom su preuzeti iz Nacionalne tipologije stambenih zgrada, uz neophodne korekcije prema statističkim pokazateljima dobijenim objedinjavanjem perioda. Na taj način su formirani modeli koji predstavljaju delimično korigovane tipske zgrade, sa svim svojim materijalno tehničkim osobenostima, a prema sledećoj nomenklaturi133:

– Ref PS 1 (Tip C1), predstavlja porodične kuće izgrađene pre 1960. godine,

– Ref PS 2 (Tip E1), predstavlja porodične kuće građene u periodu 1961–2012. godine,

– Ref VS 1 (Tip C4), predstavlja višeporodične zgrade izgrađene pre 1960. godine Zgrade su tipa lamele, građene kao deo većeg bloka zgrada,134

– Ref VS 2 (Tip E5), predstavlja višeporodične zgrade građene nakon 1961. godine pa sve do kraja 2012. godine. Ove zgrade su takođe tipa lamele, građene kao deo većeg bloka zgrada.

––––––––––––––

133 Oznaka tipa zgrade u zagradi je data prema: Milica Jovanović Popović i drugi: Nacionalna tipologija stambenih zgrada Srbije, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2013

134 Pod lamelom se u Nacionalnoj tipologiji definiše zgrada koja se sastoji od više istovetnih celina (ulaza). S obzirom da se za potrebe proračuna uzima jedna zgrada pojedinačni segment lamele je tretiran kao nezavisna jedinica, čime je ostvarena adekvatna reprezentativnost u smislu materijalno tehničkih karakteristika a obuhvaćen je veći segment građevinskog fonda.

4.1.1.2. Nove zgrade

Po istovetnom principu kao što su razvijene referentne zgrade za period pre 2013. formulisane su i nove zgrade. Naime osnovni generišući podaci su preuzeti iz studije Nacionalna tipologija stambenih zgrada izgrađenih nakon 2012. godine, upotpunjavanjem novim podacima dobijenim na osnovu dostupne baze CREPa.

Pomenuta baza je formirana u skladu sa podzakonskim aktima i činjenice da je nakon oktobra 2012. godine stupila na snagu i obaveza izdavanja Sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (energetski pasoši). Na ovaj način je dobijena nova, proširena baza podataka i na osnovu nje su definisani sledeći referentni tipovi135:

– Ref PS 3 (Tip H1) predstavlja nove porodične kuće,

– Ref VS 3 (Tip H3) predstavlja nove višeporodične stambene zgrade.

––––––––––––––

135 Oznaka tipa zgrade u zagradi je data prema: Milica Jovanović Popović i drugi: Nacionalna tipologija stambenih zgrada Srbije građenih od 2013., Arhitektonski fakultet, Beograd, 2016.

4.1.2 Referentne nestambene zgrade

Analizom raspoloživih baza podataka, koje su primetno manjeg obima nego što je to bio slučaj kod korpusa stambenih zgrada, i primenom metodologije klaster analize utvrđeni su osnovni generišući parametri koji opisuju referentne nestambene zgrade. Karakteristike koje su uzete u obzir prilikom definisanja referentnih zgrada su raznovrsne a u osnovi uključuju geometrijske (površina, spratnost, razuđenost osnove i forme, tip krova) kao i materijalno tehničke (materijalizacija omotača, instalirani tehnički sistemi), odnosno primenjeni su istovetni parametri kao i prilikom formiranja Nacionalne tipologije stambenih zgrada.

Periodizacija segmenta građevinskog fonda nestambenih zgrada je usvojena prema strukturi definisanoj u stambenom sektoru, odnosno izvršena je podela na tri vremenska perioda i, potom je, za svaki od perioda formulisana referentna zgrada.

Definisanje referentnih zgrada, usled malog broja podataka u raspoloživim bazama, je sprovedeno postupkom kreacije tzv. polusintetičkih zgrada, odnosno usvojen je princip prilagođavanja postojećih realnih objekata koji u najvećoj meri odgovaraju rezultatima klaster analize, izmenom parametara koji imaju drugačije vrednosti (npr. korekcijama površine osnove, spratnosti, materijalizacije segmenata fasade, primenjenim sistemima i sl.).

4.1.2.1. Postojeće zgrade za period do 1960.

Referentna zgrada 1 (Ref JK 1) je postojeća zgrada za period do 1960. Osnovni pokazatelji: urbani tip, spratnost i materijalizacija su definisali model koji po svemu najbolje odgovara realnom reprezentu raspoloživom u dostupnoj bazi podataka tj. zgradi Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Senti. Iz napred navedenog je zaključeno da se ovaj objekat može iskoristiti kao podloga za formiranje referentnog modela. Generativne karakteristike su gotovo u celosti u skladu sa statistički dobijenim vrednostima a jedina veća izmena je napravljena u segmentu referentnog sistema grejanja.

Definicija referentnog sistema je ustanovljena na ekspertskoj bazi razmatranjem osobina najzastupljenijih sistema grejanja za analizirani period, a ne usvajanjem postojećeg na objektu. Da bi se dostigao odgovarajući nivo komfora, ventilacija i hlađenje su uključeni u postojeće stanje referentne zgrade, iako u originalnom objektu ne postoje.

4.1.2.2. Postojeće zgrade za period od 1960. do 2011. godine

Referentna zgrada 2 (Ref JK 2) je postojeća zgrada za period između 1960. i 2012. godine. Osnovni generišući parametri, prvenstveno veličina osnove kao i druge karakteristike dobijene procesom klaster analize formiraju model za koji je utvrđeno da se ne može povezati sa realnim objektom raspoloživim u bazama podataka. Usled ovih okolnosti odlučeno je da se sa realnog reprezenta (što je bio slučaj sa prethodnim periodom) pređe na tzv. sintetičku zgradu odnosno zgradu koja je „sintetizovana” na osnovu postojeće ali čije su karakteristike u većoj meri prilagođene statistički dobijenim vrednostima.

Kao osnov za formiranje sintetičke zgrade, korišćen je projekat (zgrada) Direkcije za mere i dragocene metale u ulici Mike Alasa. Prilagođavanje je izvršeno prvenstveno sa aspekta veličine (smanjena je površina osnove), ali je i fasada zgrade delimično korigovana kako bi obuhvatila karakteristične sklopove za analizirani period izgradnje, tako da se osim dela koji je materijalizovan u klasičnom sklopu (masivna fasada) javlja i segment zid zavese tehničko materijalnih karakteristika u skladu sa analiziranim periodom.

Referentni sistem grejanja je takođe usvojen na osnovu stručne analize projektnog tima. U cilju postizanja odgovarajućeg nivoa komfora, ventilacija i hlađenje su uključeni u postojeće stanje referentne zgrade, iako u originalnom objektu ne postoje.

4.1.2.3. Nova zgrada

Referentna zgrada 3 (Ref JK 3) je ustanovljena kao predstavnik zgrada izgrađenih u periodu posle 2012. godine, a formulisana je na osnovu informacija dostupnih u bazi podataka CREP (Centralni registar energetskih pasoša). Kao i u prethodnim slučajevima, veličina je utvrđena statističkom obradom, a po istom principu su definisane i osnovne materijalno tehničke karakteristike neophodne za definisanje modela. Kao polazište za razvoj referentnog modela poslužila je realna zgrada identifikovana u bazi podataka, a koja pripada kompaniji LIDL, u Staroj Pazovi. Ona je modifikovana u skladu sa utvrđenim parametrima čime je dobijena odgovarajuća sintetička zgrada.

Referentni sistem grejanja je i kod ove referentne zgrade usvojen na osnovu stručne analize projektnog tima.

4.2. Predloženi scenariji obnove

Osnovni kriterijum za primenu paketa mera u scenarijima je nivo smanjenja potrošnje primarne energije i emisije CO2 po tipovima referentnih zgrada, uz dodatno ograničenje da ne dolazi do značajnog povećanja globalnog troška. Nisu analizirani paketi koje dovode do povećanja potrošnje primarne energije i emisije CO2, kao i paketi koji imaju značajno povećanje globalnog troška.

Prilikom formiranja scenarija obnove zgrada, modeliranju scenarija, kao i u cilju ostvarivanja vizije Strategije, korišćeni su sledeći principi:

– Vremenski horizont analiziranih scenarija je od 2020. do 2050. godine,

– Definisanje obuhvata obnove,

– Definisanje nivoa unapređenja.

Kao osnova za predložene tehničke mere korišćeni su podaci iz sprovedenih troškovno-optimalnih analiza. Trenutno stanje je dobijeno usvajanjem:

– Modelskih referentnih zgrada,

– Analiziranih paketa mera datih u troškovno-optimalnim analizama,

– Ustanovljenim fondom zgrada u 2020.

Za potrebe izrade ove Strategije, definišu se sledeći termini:

1) Obuhvat godišnje obnove – predstavlja termin kojim se definiše godišnja stopa obnove određenog tipa zgrada i izražava se u procentima. Usvajanjem obuhvata obnove praktično se definiše godišnja površina fonda zgrada koju je potrebno obnoviti. Treba napomenuti da je obuhvat novogradnje uvek 100%, tj. predviđeni nivo unapređenja se primenjuje na svu novogradnju u okviru vremenskog horizonta ove strategije.

2) Nivo unapređenja – predstavlja termin kojim se opisuje kvantitet i kvalitet primenjenih mera energetske efikasnosti u smislu smanjenja potrošnje primarne energije i emisije CO2. Definisano je četiri nivoa unapređenja (ilustracija nivoa unapređenja je data na slici 4.1 u nastavku):

– Nivo EE – predstavlja oblast paketa mera energetske efikasnosti prvenstveno na omotaču zgrade, bez intervencija na pripadajućim sistemima zgrade, ukoliko te mere dovode do smanjenja potrošnje primarne energije i emisije CO2 i pri tom ne dolazi do značajnog povećanja globalnog troška.

– Nivo EE+ – predstavlja oblast paketa mera energetske efikasnosti na omotaču zgrade, kao i na pripadajućim sistemima zgrade (sistem KHG, sanitarne tople vode i osvetljenja) ukoliko te mere dovode do smanjenja potrošnje primarne energije i emisije CO2 i pri tom ne dolazi do značajnog povećanja globalnog troška.

– Nivo TO – predstavlja oblast dodatno unapređenih paketa mera primenjenih na Nivo EE+, uz korišćenje obnovljivih izvora energije ukoliko te mere dovode do smanjenja potrošnje primarne energije i emisije CO2 i pri tom ne dolazi do značajnog povećanja globalnog troška. Ovim nivoom unapređenja se obezbeđuje značajno smanjenje potrošnje primarne energije i emisije CO2, kao i optimalni nivoi globalnog troška. Ovi paketi mera su proistekli iz oblasti troškovno optimalnog (TO) rešenja datih u troškovno optimalnim analizama.

– Nivo nZEB – predstavlja oblast dodatno unapređenih paketa mera primenjenih na Nivo TO, uz ograničenje da globalni trošak ovih paketa ne odstupa u većoj meri od globalnog troška referentnog objekta i ima značajno smanjenje potrošnje primarne energije i emisije CO2. Ovim nivoom unapređenja se obezbeđuje da ovi paketi imaju najveće uštede u pogledu potrošnje primarne energije i emisije CO2, uz približno isti globalni trošak kao i u slučaju pre obnove. Ovaj nivo unapređenja praktično predstavlja približnu oblast nZEB zgrade (zgrade skoro nulte energije) u skladu sa EU direktivama i EU ciljevima smanjenja CO2 do 2050 – postizanje klimatske neutralnosti (princip izgradnje zgrada nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte). Ovi paketi mera su proistekli iz oblasti približno nZEB rešenja datih u troškovno optimalnim analizama.

Slika 4.1. – Grafička ilustracija oblasti nivoa unapređenja (prikaz u skladu sa Smernicama 244)

Utvrđeno je da za određene tipove zgrada (npr. Ref PS 1 (Tip C1) i Ref PS 2 (Tip E1)) Nivo TO je dostignut već sa Nivoom EE+ i dalje unapređenje dovodi do povećanja globalnog troška, te stoga dalja unapređenja nisu analizirana. U drugim slučajevima, povećanje globalnog troška dovodi do situacije kada se određena mera mora prebaciti iz jednog u naredni nivo unapređenja (npr. obnovljivi izvori energije za Ref VS 1(Tip C4) i Ref VS 2 (Tip E5) iz Nivoa TO u Nivo nZEB).

Za modeliranje trendova performansi građevinskog fonda u periodu 2020–2050. usvojeno je ukupno pet scenarija koji sadrže različite Nivoe unapređenja i Obuhvata obnove:

1) Scenario 1. – osnovni scenario, ovaj scenario se bazira na trenutnom stanju fonda zgrada, gde se može ustanoviti princip nesubvencionirane obnove zgrada po Obuhvatu obnove od 0,5% godišnje i sa novogradnjom prema stopi rasta za nove zgrade (na osnovu podataka iz statističkih godišnjaka i jednak je iznosu 12,5% ukupne površine fonda novih zgrada). Nivo unapređenja u ovom scenariju i za postojeće i za nove zgrade je Nivo EE.

2) Scenario 2. – predstavlja unapređenje scenarija 1. u odnosu na Nivo primenjenih mera i Obuhvata obnove u tri celine ustanovljenog fonda zgrada:

– Za postojeće javne zgrade: u skladu sa EU direktivama da se sve postojeće javne zgrade obnove do nivoa približno nZEB do 2050. godine, u ovom scenariju usvojen je Nivo nZEB sa Obuhvatom obnove od 3,3%,

– Za nove javne zgrade: u skladu sa EU direktivama, da se sve nove javne zgrade grade po standardima približno nZEB, u ovom scenariju usvojen je Nivo nZEB,

– Za nove stambene i komercijalne zgrade: u ovom scenariju usvojen je Nivo EE+,

3) Scenario 3. – predstavlja unapređenje scenarija 2. u odnosu na Nivo primenjenih mera i Obuhvata obnove u dve celine ustanovljenog fonda zgrada:

– Za postojeće višeporodične zgrade: u ovom scenariju usvojen je dodatni Nivo EE sa Obuhvatom obnove od 0,5%,

– Za nove stambene i komercijalne zgrade: u ovom scenariju usvojen je Nivo TO,

4) Scenario 4. – predstavlja unapređenje scenarija 3. u odnosu na Nivo unapređenja i Obuhvata obnove u tri celine ustanovljenog fonda zgrada:

– Za postojeće višeporodične zgrade: u ovom scenariju usvojen je dodatni Nivo EE+ sa Obuhvatom obnove od 1,0% za postojeće zgrade Ref VS 1 (C4) (period pre 1960) i Obuhvatom obnove od 1,5% za postojeće zgrade Ref VS 2 (E5) (period 1961–2012),

– Za postojeće komercijalne zgrade: u ovom scenariju usvojen je dodatni Nivo TO sa Obuhvatom obnove od 1,5% za postojeće zgrade Ref JK 1 (period pre 1960) i Obuhvatom obnove od 2,5% za postojeće zgrade Ref JK 2 (period 1961–2012),

– Za nove stambene i komercijalne zgrade: u ovom scenariju usvojen je Nivo nZEB.

5) Scenario 5. – predstavlja najnapredniji scenario, koji je u potpunosti baziran na Nivou nZEB i sa Obuhvatom obnove od 3,3% kako bi se do 2050. obezbedilo da ceo fond zgrada bude približno nZEB:

– Za sve postojeće stambene, komercijalne i javne zgrade primenjuje se Nivo nZEB, sa Obuhvatom obnove od 3,3%,

– Za sve nove stambene, komercijalne i javne zgrade primenjuje se Nivo nZEB.

Tabela 4.1. – Tabelarni prikaz usvojenih scenarija sa primenjenim nivoima unapređenja/obuhvatom obnove

Scenario 1.

Scenario 2.

Scenario 3.

Scenario 4.

Scenario 5.

Javne zgrade

Nove

EE/100%

nZEB/100%

nZEB/100%

nZEB/100%

nZEB/100%

Postojeće

EE/0,5%

nZEB/3,3%

nZEB/3,3%

nZEB/3,3%

nZEB/3,3%

Komercijalne zgrade

Nove

EE/100%

EE+/100%

TO/100%

nZEB/100%

nZEB/100%

Postojeće

EE/0,5%

EE/0,5%

EE/0,5%

EE/0,5%

Ref JK 1 –TO1,5%

Ref JK 2 –TO/2,5%

nZEB/3,3%

Višeporodične stambene zgrade

Nove

EE/100%

EE+/100%

TO/100%

nZEB/100%

nZEB/100%

Postojeće

EE/0,5%

EE/0,5%

EE/0,5+0,5%

EE/0,5%

Ref VS 1 –EE+/1,0%

Ref VS 2 –EE+/1,5%

nZEB/3,3%

Jednoporodične stambene zgrade

Nove

EE/100%

EE+/100%

TO/100%

nZEB /100%

nZEB/100%

Postojeće

EE/0,5%

EE/0,5%

EE/0,5%

EE/0,5%

nZEB/3,3%

Napomena za Tabelu 4.2: Vrednosti za potrošnju primarne energije i emisije CO2 date u tabeli ispod su usvojene na osnovu korigovanih vrednosti datih u troškovno-optimalnim analizama (dodatno prilagođenih u odnosu na korišćeni koeficijent specifične emisije CO2) i predstavljaju tipične parametre za oblasti koje odgovaraju različitim Nivoima unapređenja EE, EE+, TO i nZEB. Ove usvojene vrednosti su korišćenje za potrebe izrade ove Strategije. Nivoi unapređenja EE, EE+, TO i nZEB proizilaze iz svih analiziranih paketa mera datih u troškovno-optimalnim analizama. U datim oblastima postoji jedan ili više analiziranih paketa sa sličnim vrednostima za potrošnju primarne energije i globalnog troška, ali se oni ne mogu koristi kao preporuka za primenu mera, već su to vrednosti dobijene proračunima karakteristika modelskih zgrada koje su korišćene u proračunu za određenu tipičnu zgradu i kao takve su korišćene samo kao predstavnici tih oblasti. Vrednosti za potrošnju primarne energije i emisije CO2 date u tabeli ispod se ne mogu koristiti kao izvor za definiciju nZEB i TO i koristiti za definisanje novih propisa.

Tabela 4.2. – Tabelarni prikaz usvojenih vrednosti potrošnje primarne energije i emisije CO2 za usvojene Nivoe unapređenja po tipovima zgrada

Potrošnja primarne energije

(kWh/m²)

Emisija CO2

(kg CO2/m²)

Javne zgrade

Nove – Nivo EE

258

112

Nove – Nivo nZEB

41

21

Postojeće – Nivo EE

Ref JK 1: 274

Ref JK 2: 251

Ref JK 1: 18

Ref JK 2: 38

Postojeće – Nivo nZEB

Ref JK 1: 116

Ref JK 2: 108

Ref JK 1: 8

Ref JK 2: 19

Komercijalne zgrade

Nove – Nivo EE

258

112

Nove – Nivo EE+

129

55

Nove – Nivo TO

68

36

Nove – Nivo nZEB

41

21

Postojeće – Nivo EE

Ref JK1: 274

Ref K2: 251

Ref JK1: 116

Ref JK2: 108

Postojeće – Nivo TO

Ref JK1: 91

Ref JK2: 100

Ref JK1: 48

Ref JK2: 51

Postojeće – Nivo nZEB

Ref JK1: 18

Ref JK2: 38

Ref JK1: 8

Ref JK2: 19

Višeporodične stambene zgrade

Nove – Nivo EE

96

30

Nove – Nivo EE+

96

30

Nove – Nivo TO

79

18

Nove – Nivo nZEB

-18

-9

Postojeće – Nivo EE

Ref VS 1: 145

Ref VS 2: 147

Ref VS 1: 59

Ref VS 2: 63

Postojeće – Nivo EE+

Ref VS 1: 87

Ref VS 2: 62

Ref VS 1: 27

Ref VS 2: 33

Postojeće – Nivo nZEB

Ref VS 1: -26

Ref VS 2: – 1

Ref VS 1: -14

Ref VS 2: -1

Jednoporodične stambene zgrade

Nove – Nivo EE

128

46

Nove – Nivo EE+

112

36

Nove – Nivo TO

104

33

Nove – Nivo nZEB

29

-10

Postojeće – Nivo EE

Ref PS 1: 72

Ref PS 2: 67

Ref PS 1: 30

Ref PS 2: 30

Postojeće – Nivo nZEB

Ref PS 1: 60

Ref PS 2: 53

Ref PS 1: 23

Ref PS 2: 24

Kao referentna vrednost karakteristika fonda zgrada uzima se postojeće stanje iz 2020. godine, i to emisija SO2 od 28.416.528 tona i potrošnja primarne energije u iznosu 79,71 TWh. Ove vrednosti su dobijene modeliranjem ustanovljenog fonda zgrada tokom izrade ove Strategije.

Svi parametri emisije CO2, potrošnje primarne energije, kao i troškovi predviđenih tehničkih mera, uključujući investicione troškove, troškove zamene i održavanja, troškove energije i sl., sračunati su prema instrukcijama iz Smernica 244 i preuzeti su iz troškovno optimalnih analiza. Ovim je ostvarena mogućnost da se dobijeni rezultati mogu porediti sa rezultatima drugih zemalja, pošto su svi proračuni urađeni korišćenjem istih metodologija.

4.3. Efekti modeliranih scenarija

Kao prvi zaključak nameće se činjenica da u Scenariju 1. dolazi do povećanja emisije CO2 za 10% do 2050. godine u odnosu na 2020. godinu. Ovo povećanje se dešava zbog povećanja emisije CO2 usled izgradnje novih zgrada, koje je veće od smanjenja emisije CO2 koje se javlja kao posledica obnove postojećeg fonda zgrada.

Scenariji 2. i 3. su formirani tako da u 2050. godini dovode do smanjenja emisije CO2. u odnosu na Scenario 1, uz primenu nižeg Nivoa unapređenja i Obuhvata obnove. Smanjenja su u iznosu od 7 i 10% u odnosu na nivo iz 2050. za Scenario 1, ali se u ovim scenarijima ne javlja smanjenje u odnosu na početno stanje iz 2020. godine.

Scenario 4. je formiran sa većim Nivoom unapređenja i Obuhvatom obnove, tako da dovodi i do smanjenja u odnosu na početno stanje iz 2020. godine, i to za emisiju CO2 smanjenje iznosi 31% u odnosu na 2020. godinu, odnosno 37% u odnosu na nivo iz 2050. za Scenario 1. Smanjenje potrošnje primarne energije za Scenario 4. u 2050. godini iznosi 38% u odnosu na potrošnju iz 2020. godine.

Scenario 5. je scenario sa najvećim smanjenjem emisije CO2 i ono iznosi 76% u odnosu na početno stanje iz 2020. godine, odnosno 78% u odnosu na nivo iz 2050. godine za Scenario 1. Smanjenje potrošnje primarne energije za Scenario 5. u 2050. godini iznosi 79% u odnosu na potrošnju iz 2020. godine.

Od svih analiziranih scenarija, jedino scenariji 4. i 5. vode ka istovremenom smanjenju emisije CO2 i smanjenju potrošnje primarne energije. Kada se uzme u obzir i ekonomska analiza, scenariji 4. i 5. se izdvajaju kao scenariji sa najvećim ekonomskim koristima, uz napomenu da su ekonomski troškovi za Scenario 5. znatno veći u odnosu na Scenario 4. Odnosi koristi/troškova za Scenario 4. (1,4) i Scenario 5. (1,7) su najpovoljniji od svih analiziranih scenarija, uz napomenu da su ukupni investicioni troškovi 1,9 puta manji kod scenarija 4. u odnosu na Scenario 5.

Slika 4.2. Emisija CO2 za analizirane scenarije do 2050. godine (u jedinicama 1000 tona)

Slika 4.3. Potrošnja primarne energije za analizirane scenarije do 2050. godine (TWh)

5. OPŠTI I POSEBNI CILJEVI

Na osnovu rezultata analiziranih scenarija, a u cilju ostvarivanja vizije smanjenja emisije CO2 kroz povećanje energetske efikasnosti zgrada, preporučuje se Scenario 4, kao scenario koji dovodi i do smanjenja emisije CO2 i do smanjenja potrošnje primarne energije, uz povoljne ekonomske parametre. Odatle se, na osnovu izabranog scenarija, definiše i opšti cilj Republike Srbije, a to je smanjenje emisije CO2 do 2050. godine za 31% u odnosu na emisiju iz 2020. godine, odnosno smanjenje potrošnje primarne energije u 2050. godini u iznosu od 38% u odnosu na potrošnju iz 2020. godine.

Ovako definisan opšti cilj proizilazi iz dve činjenice:

– Energetska zajednica, čiji je član Republika Srbija, još uvek nema određene definisane ciljeve koji bi mogli biti preuzeti,

Scenario 4. je, po svojim efektima, najbliži scenariju 5 po kome se zgrade grade i obnavljaju na Nivo nZEB zgrada a što je uslovljeno Direktivom EU iz 2018. godine136. Obzirom da Energetska zajednica usvaja Direktive Evropske unije, očekuje se preuzimanje i ove Direktive, pa se usvajanjem Scenarija 4. omogućava postepeno približavanje Republike Srbije budućim zahtevima. Primena scenarija 4. dovodi do smanjenja emisije CO2 do 2030. godine u iznosu od 10%, 21% do 2040. godine i 31% do 2050. godine, u poređenju sa emisijom iz 2020. godine, odnosno smanjenja emisije CO2 do 2030. godine u iznosu od 13%, 26% do 2040. godine i 37% do 2050. godine u odnosu na iste periode kod primene scenarija 1, (slučaj kada se ne bi primenile mere koje su definisane scenarijom 4).

Emisije CO2 koje su ovde date odnose se isključivo na proračunsku vrednost emisija nastale usled eksploatacije zgrada.

U sklopu ostvarivanja opšteg cilja, definišu se sledeći posebni ciljevi:

1) Poseban cilj 1 – Obnova postojećih jednoporodičnih zgrada do nivoa EE, višeporodičnih zgrada do Nivoa EE+ i komercijalnih zgrada do Nivoa TO.

Sve zgrade stambene i komercijalne namene u procesu obnove treba da imaju povećanu energetsku efikasnost kako bi se obezbedilo smanjenje emisije ugljen dioksida u njihovoj eksploataciji što definiše sledeće podciljeve:

– obnoviti postojeće višeporodične zgrade do Nivoa EE+ (napred definisan), sa Obuhvatom od 1,0% godišnje ukupne površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu pre 1960. (što čini 96.975 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. smanjuje za 24% u odnosu na 2020. godinu, i obnoviti 1,5% godišnje površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu 1961–2012. (što čini 1.559.121 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. smanjuje za 26% u odnosu na 2020. godinu,

– obnoviti postojeće komercijalne zgrade do Nivoa TO, sa Obuhvatom od 1,5% godišnje površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu pre 1960. (što čini 263.704 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. smanjuje za 34% u odnosu na 2020. godinu, i po stopi od 2,5% godišnje površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu 1961–2012. godine (što čini 1.840.911 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. smanjuje za 48% u odnosu na 2020. godinu.

2) Poseban cilj 2 – Obnova postojećih javnih zgrada do Nivoa nZEB

– U skladu sa EU direktivama, sve postojeće javne zgrade se renoviraju do Nivoa nZEB, sa Obuhvatom od 3,3% površine fonda postojećih zgrada godišnje (što čini 354.648 m² godišnje), sve u cilju postizanja kriterijuma da svi javni objekti budu nZEB (zgrada skoro nulte energije) do 2050. godine čime se postiže smanjenje emisije CO2 do 2050. godine, u iznosu od 86% u odnosu na emisiju iz 2020. godine.

– Prema Direktivi Energetske zajednice obaveza je Republike Srbije da se zgrade koje koristi država i koje su u njenom vlasništvu obnavljaju po stopi od 1%. Obuhvat zgrada iskazan ovim posebnim ciljem je veći (3,3% kako bi se do 2050, godine obnovile sve zgrade) i obuhvata sve zgrade u vlasništvu države. Od obnove se mogu jedino isključiti zgrade koje su pod zaštitom kao spomenici kulture.

3) Poseban cilj 3 – Izgradnja novih zgrada prema Nivou nZEB i više

– Sve nove stambene, javne i komercijalne zgrade (što čini 2.191.172 m² godišnje) se grade prema Nivou nZEB i više (zgrade skoro nulte energije) standardu koji će biti definisan u novim propisima o energetskoj efikasnosti. Ovim se obezbeđuje smanjenje emisije CO2 do 2050. godine, za svu novogradnju, u iznosu od 80% u odnosu na emisiju iz 2050. godine. iz scenarija 1.

4) Poseban cilj 4 – Klimatski neutralan137 princip izgradnje zgrada

Prelazak na klimatski neutralan princip izgradnje zgrada (princip izgradnje zgrada nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte) i formiranje klimatski neutralnog građevinskog fonda (u cilju približavanja regulativi EU). Ovaj cilj obuhvata niz podciljeva:

– Formiranje zakonodavnog okvira koji omogućava dinamičnu izmenu potrebnih regulatornih akata (zakoni, pravilnici, propisi) sa funkcijom podsticaja delovanja u oblasti niskougljeničnih zgrada i obavezom periodične izmenu skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije.

– Formiranje finansijskog okvira koji omogućava stalan podsticaj i kontinualno finansiranje za obnovu postojećeg (svih tipova zgrada po nameni i vlasništvu) i izgradnju novog građevinskog fonda.

5) Poseban cilj 5 – Podizanje nivoa svesti i jačanje institucionalnih kapaciteta Edukacija i podizanje nivoa svesti kod raznih aktera i strana radi uspešne primene Strategije, te reorganizacija i unapređenje kapaciteta organa državne uprave i posebnih organizacija, odnosno izgradnja kapaciteta u različitim privrednim granama. Ovaj cilj obuhvata niz podciljeva:

– Edukacija i podizanje nivoa svesti

– Reorganizacija i unapređenje kapaciteta organa državne uprave i posebnih organizacija

Tabela 5.1. – Tabelarni prikaz Scenarija 1. i 4. sa pregledom promena emisija CO2 (kt)

Godina

2020.

2030.

2040.

2050.

Promena u 2050. u odnosu na 2020. godinu

Scenario 1.

28.417kt

29.382 kt

30.347 kt

31.312 kt

10%

Scenario 4.

28.417kt

25.470 kt

22.523 kt

19.576 kt

-31%

Smanjenje emisija Scenarija 4. u odnosu na:

Scenario 1. po dekadama

0%

-13%

-26%

-37%

2020. godinu – početno stanje

0%

-10%

-21%

-31%

––––––––––––––

136 Directive (EU) 2018/844 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 amending Directive 2010/31/EU on the energy performance of buildings and Directive 2012/27/EU on energy efficiency (Text with EEA relevance)

PE/4/2018/REV/1

https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv%3AOJ.L_.2018.156.01.0075.01.ENG

137 https://ec.europa.eu/clima/policies/strategies/2050_en

6. MERE ZA POSTIZANJE OPŠTIH I POSEBNIH CILJEVA

Poseban cilj 1. – Obnova postojećih jednoporodičnih zgrada do nivoa EE, višeporodičnih zgrada do Nivoa EE+ i komercijalnih zgrada do Nivoa TO

Podcilj 1.1. Obnoviti postojeće jednoporodične zgrade do nivoa EE sa Obuhvatom 0,5% godišnje ukupne površine fonda jednoporodičnih zgrada (što čini 1.559.121 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. godini smanjuje za 26% u odnosu na 2020. godinu, višeporodične zgrade do Nivoa EE+, sa Obuhvatom obnove 1,0% godišnje ukupne površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu pre 1960. godine (što čini 96.975 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. godini smanjuje za 24% u odnosu na 2020. godinu, i Obuhvatom obnove od 1,5% godišnje površine fonda postojećih višeporodičnih zgrada izgrađenih u periodu 1961. godine – 2012. godine (što čini 1.559.121 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. godine smanjuje za 26% u odnosu na 2020. godinu.

Mera 1.1.1 – Model finansiranja za domaćinstva sa prosečnim i iznad prosečnim neto raspoloživim dohotkom

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – 50% sredstava od domaćinstava, 50% namenska bespovratna sredstva dobijena od Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, JLS, donatora (na primer, EU) i drugih izvora sredstava. Bespovratna sredstva mogu se obezbediti i kombinacijom svih navedenih sredstava u različitim procentima. Visina podsticaja može se menjati tokom vremena.

Zainteresovane strane

Banke

Vlasnici stanova

ESCO kompanije

MGSI

MF

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

JLS

Mera 1.1.2. – Model finansiranja za socijalno ugrožena domaćinstva

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – Sopstvena sredstva socijalno ugroženih domaćinstava u ukupnoj strukturi finansiranja mera iznose 0%, dok je celokupan deo mera finansiran kroz bespovratna sredstva. Bespovratna sredstva mogu se obezbediti iz sredstava donatora (na primer, fondovi EU), Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, JLS i drugih izvora ili njihovom kombinacijom u odgovarajućem procentu. Visina podsticaja može se menjati tokom vremena.

Zainteresovane strane

Donatori

Vlasnici stanova

ESCO kompanije

MGSI

MF

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

JLS

Mera 1.1.3. – Razvoj modela finansiranja sa ESCO partnerom

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – najveće učešće u finansiranju bi imao privatni partner (80%), dok bi učešće bespovratnih sredstava bilo manje (20%).138

Zainteresovane strane

Banke

Vlasnici stanova

ESCO kompanije

MGSI

MF

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

JLS

Mera 1.1.4. – Program energetske obnove zgrada

Tip mere

Regulatorna mera

Opis mere – Izrada Programa obnove jednoporodičnih zgrada i izrada Programa obnove višeporodičnih zgrada

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

Vlasnici

Stambene zajednice

JLS

Građani

Mera 1.1.5. – Sertifikacija pri ozakonjenju objekata

Tip mere

Regulatorna mera

Opis mere –Unapređenje postojećih propisa u cilju obaveznog obavljanja energetskog pregleda i izdavanja sertifikata (energetskog pasoša) pri ozakonjenju objekata uz obavezu unošenja u CREP, u skladu sa zakonom.

Zainteresovane strane

MGSI

Vlasnici objekata

JLS

Mera 1.1.6. – Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

Tip mere

Regulatorna mera

Podsticajna nefinansijska mera

Opis mere – Unapređenje postojećih propisa i podsticanje njihovog efikasnijeg sprovođenja radi utvrđivanja stvarnog vlasništva nad objektima, te upisa prava svojine i drugih prava na nepokretnostima u nadležnoj službi za potrebe sprovođenja energetske sanacije zgrada.

Zainteresovane strane

Vlasnici stanova

Stambene zajednice

MGSI

JLS

RGZ

Javni beležnici

MF – Poreska Uprava

Podcilj 1.2. Obnoviti postojeće komercijalne zgrade do Nivoa TO sa Obuhvatom od 1,5% godišnje površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu pre 1960. godine (što čini 263.704 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. godini smanjuje za 34% u odnosu na 2020. godinu, i po stopi od 2,5% godišnje površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu 1961. godine – 2012. godine (što čini 1.840.911 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. smanjuje za 48% u odnosu na 2020. godinu.

Mera 1.2.1. – Model finansiranja za komercijalne objekte

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – Najveći deo izvora finansiranja bi dolazio iz vlastitih sredstava samih vlasnika (vlastita sredstva i zajmovi) u iznosu do 60% i kroz saradnju sa ESCO partnerom koji bi učestvovao do 40% ukupnog iznosa investicija.

Zainteresovane strane

Vlasnici komercijalnih zgrada

ESCO kompanije

MGSI

MF

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

JLS

Mera 1.2.2. – Razvoj modela podrške za komercijalne objekte

Tip mere

Podsticajna ne finansijska mera

Opis mere – Razvoj modela podrške vlasnicima komercijalnih objekata koji bi trebalo da bude usklađen sa pravilima Evropske unije o dodeli državne pomoći i Zakona o kontroli državne pomoći Srbije, a koji bi sprečio nastanak tržišnih distorzija, odnosno narušavanje konkurencije.

Zainteresovane strane

Banke

Vlasnici komercijalnih zgrada

ESCO kompanije

MGSI

MF

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

JLS

Mera 1.2.3. – Program energetske obnove zgrada.

Tip mere

Regulatorna mera

Opis mere – Izrada Programa obnove komercijalnih zgrada.

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

Vlasnici komercijalnih zgrada

ESCO kompanije

JLS

Mera 1.2.4. – Razvoj održivog rasta turizma kroz obnovu turističkih objekata.

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Podsticajna nefinansijska mera

Opis mere – Povećanje energetske efikasnosti i upotreba obnovljivih izvora energije u svim turističkim objektima u skladu sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. godine do 2025. godine.139

Zainteresovane strane

MTTT

Banke

Vlasnici komercijalnih zgrada

ESCO kompanije

MGSI

MF

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

JLS

Poseban cilj 2. – Obnova postojećih javnih zgrada do Nivoa nZEB

Podcilj 2.1. Renoviranje do Nivoa nZEB sa Obuhvatom od 3,3% površine fonda postojećih zgrada godišnje (što čini 354.648 m² godišnje), sve u cilju postizanja kriterijuma da svi javni objekti budu nZEB do 2050. godine čime se postiže smanjenje emisije CO2 do 2050. godine, u iznosu od 86% u odnosu na emisiju iz 2020. godine.

Mera 2.1.1. – Finansijska šema za finansiranje obnove zgrada u javnom vlasništvu

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – Struktura izvora finansiranja bi se u najvećem delu oslanjala na bespovratna sredstva. Bespovratna sredstva mogu se obezbediti iz sredstava donatora (na primer, fondovi EU), Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, JLS i drugih izvora ili njihovom kombinacijom u odgovarajućem procentu. Visina podsticaja može se menjati tokom vremena. Deo sredstava može se obezbediti i iz kredita međunarodnih finansijskih institucija.

Zainteresovane strane

Banke

ESCO kompanije

MGSI

MF

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

JLS

Mera 2.1.2. – Program energetske obnove zgrada

Tip mere

Regulatorna mera

Opis mere – Izrada Programa obnove javnih zgrada u skladu sa izabranim scenarijom.140

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

ESCO kompanije

JLS

Poseban cilj 3. – Izgradnja novih zgrada prema Nivou nZEB i više

Podcilj 3.1. Sve nove stambene, javne i komercijalne zgrade (što čini 2.191.172 m² godišnje) se grade prema Nivou nZEB i više. Obezbeđuje se smanjenje emisije CO2 do 2050. godine, za svu novogradnju, u iznosu od 80% u odnosu na emisiju iz 2050. godine iz scenarija 1.

Mera 3.1.1. – Obezbeđivanje povoljnih izvora finansiranja

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – Obezbeđivanje kredita po kamatnim stopama manjim od tržišnih („meki krediti”) za izgradnju zgrada po višim standardima od onih definisanim pravilnicima energetske efikasnosti i finansiranje tehničke pomoći.

Zainteresovane strane

Banke

ESCO kompanije

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

MF

JLS

Mera 3.1.2. – Unapređenje propisa iz oblasti energetske efikasnosti

Tip mere

Regulatorna mera

Opis mere – Unaprediti i dati detaljnije definisane procedure kroz podzakonske akte radi definisanja standarda gradnje kao što su zgrada skoro nulte energije (nZEB), zgrade nulte energije, energetski pozitivne zgrade

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

Mera 3.1.3. – Podsticaj uvođenja dobrovoljnih sistema sertifikacije (kao na primer zelene gradnje)

Tip mere

Regulatorna

Podsticajna nefinansijska mera

Opis mere – Predvideti podsticaje za dobrovoljnu sertifikaciju ekoloških, zelenih i održivih zgrada. Ovim se razvija svest o ovom tipu izgradnje, razvija kompetitivnost na tržištu i podstiče dalji razvoj i primena novih tehnologija (npr. specijalni sertifikati, javna priznanja)

Zainteresovane strane

Banke

Vlasnici zgrada

ESCO kompanije

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

JLS

NVO

Poseban cilj 4. – Klimatski neutralan princip izgradnje zgrada

Podcilj 4.1. Formiranje zakonodavnog okvira koji omogućava dinamičnu izmenu potrebnih propisa (zakoni, uredbe, pravilnici, tehnički standardi) i planskih dokumenata (razvojni dokumenti, dokumenti javnih politika i planovi) sa funkcijom podsticaja delovanja u oblasti niskougljeničnih zgrada i obavezom periodične izmene u skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije.

Mera 4.1.1. – Unapređenje procedura prikupljanja i organizovanja podataka, kao i usklađivanje baza podataka o nacionalnom fondu zgrada

Tip mere

Regulatorna mera

Opis mere – Usaglašavanje propisa u cilju jedinstvene nomenklature i kategorizacije zgrada. Unapređenje postojeće regulative i izrada metodologije iz oblasti prikupljanja podataka o nacionalnom fondu zgrada (svi tipovi zgrada) i oblasti prikupljanja meteoroloških podataka (uz propisivanje obaveze prikupljanja i obrade klimatskih podataka koji obuhvataju klimatske promene za 2050. godinu, 2070. godinu i 2100. godinu, usklađenih sa potrebama nove regulative iz oblasti energetske efikasnosti). Usaglašavanje postojećih baza podataka.

Učiniti dostupnim baze podataka javnih preduzeća za potrebe izrade Strategije i sličnih studija.

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

MF

RGZ

Republička direkcija za imovinu

RHMZ

EPS i drugi dobavljači

Srbijagas i drugi dobavljači

Zavod za statistiku

Relevantna JKP

Akademska zajednica

Nevladine organizacije

Stambene zajednice

Sektorska udruženja

Privredne komore

Mera 4.1.2. – Dalje usklađivanje sa pravnim aktima EU i EZ.

Tip mere

Regulatorna mera

Opis mere – Kontinuirano unapređenje pravnih akata i izrada novih u skladu sa obavezama koje proističu iz članstva Republike Srbije u Energetskoj zajednici, poput:

– Zakon o planiranju i izgradnji;

– Zakon o stanovanju i održavanju zgrada;

– Novi propisi iz oblasti energetske efikasnosti zgrada;

– Novi propisi iz oblasti energetske sertifikacije zgrada;

– Novi propisi iz oblasti sprovođenja energetskog pregleda za potrebe energetske sertifikacije zgrada;

– Novi propisi iz oblasti kontrole izdatih sertifikata o energetskim svojstvima zgrada;

– Unapređenje propisa koji regulišu način popunjavanja i rukovođenja Centralnim registrom energetskih pasoša.

– Unapređenje propisa kojima će se uvesti obavezna kontrola Elaborata energetske efikasnosti zgrada i unapređenje CREP platforme da se omogući laka kontrola Elaborata

Unapređenje postojeće regulative iz oblasti koje su u posrednoj vezi sa energetskom efikasnošću zgrada (energetika, finansije, zaštita životne sredine, itd.).

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

MF

MPŠV

Mera 4.1.3. – Međusobno usklađivanje sa prostornim i urbanističkim planovima i dokumentima javnih politika za oblasti urbanog razvoja, stanovanja i arhitektonske politike

Tip mere

Regulatorna mera

Opis mere – Kontinualno unapređenje planskih dokumenata i dokumenata javnih politika u skladu sa preporukama ove strategije i to:

– prostornih planova,

– urbanističkih planova,

– nacionalne strategije urbanog razvoja,

– nacionalne stambene strategije i

– nacionalne arhitektonske strategije.

– Unapređenje metodologije obrade teme energetske efikasnosti u novim prostornim i urbanističkim planovima i akcionim planovima za dokumente javnih politika.

Zainteresovane strane

MGSI

Nosioci izrade prostornih i urbanističkih planova

Obrađivači prostornih i urbanističkih planova iz javnog i privatnog sektora

Akademski sektor

Podcilj 4.2. Formiranje finansijskog okvira koji omogućava stalan podsticaj i kontinualno finansiranje za obnovu postojećeg (svih tipova zgrada po nameni i vlasništvu) i izgradnju novog građevinskog fonda.

Mera 4.2.1. – Obezbeđivanje finansijskih podsticaja za energetsku obnovu zgrada

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – Posredstvom postojećih zakonom uspostavljenih tela, obezbediti finansijske podsticaje za obnovu zgrada putem budžetskih sredstava, sredstava fondova Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih banaka kojima bi se ponudili dugoročni i održivi mehanizmi finansiranja (zajmovi, garancije) za korisnike iz privatnog sektora.

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

MF

RGZ

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije

RHMZ

Republički zavod za statistiku

Relevantna JKP

Akademska zajednica

Nevladine organizacije

Stambene zajednice

Sektorska udruženja

Privredne komore

Mera 4.2.2. – Uspostavljanje posebnog instrumenta za sufinansiranje tehničke pripreme projekata (tehničke pomoći).

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – U celosti ili delimično finansiranje pripreme i izrade tehničke dokumentacije projekata u oblasti energetske obnove zgrada putem sredstava iz budžeta države RS, sredstava fondova EU ili međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih banaka.

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

MF

RGZ

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije

RHMZ

Republički zavod za statistiku

Relevantna JKP

Akademska zajednica

Nevladine organizacije

Stambene zajednice

Sektorska udruženja

Privredne komore

Mera 4.2.3. – Uvođenje zelenih obveznica Republike Srbije

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – Uvođenje zelenih obveznica Republike Srbije kao instrumenta za prikupljanje sredstava na tržištu kapitala koja bi se namenski kroz predloženi fond za obnovu zgrada koristila za obnovu nacionalnog fonda zgrada.

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MZŽS

MF

RGZ

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije

RHMZ

Republički zavod za statistiku

Relevantna JKP

Akademska zajednica

Nevladine organizacije

Stambene zajednice

Sektorska udruženja

Privredne komore

Mera 4.2.4. – Uspostavljanje naknade kroz sistem objedinjene naplate

Tip mere

Podsticajna finansijska mera

Opis mere – Finansiranje projekata koji se odnose na pripremu tehničke dokumentacije i izvođenje radova za poboljšanje energetske efikasnosti za stambeni sektor od strane jedinica lokalne samouprave, a preko sistema objedinjene naplate u JLS u kojima je isti uspostavljen

Zainteresovane strane

JLS

MF

Poseban cilj 5. – Podizanje nivoa svesti i jačanje institucionalnih kapaciteta

Podcilj 5.1. Edukacija i podizanje nivoa svesti

Mera 5.1.1. – Stručno usavršavanje inženjera, arhitekata, urbanista i prostornih planera

Tip mere

Informativno-edukativna mera

Opis mere – Kontinuirano usavršavanje znanja i veština (stručno usavršavanje uređeno regulativom) inženjera, licenciranih arhitekata, arhitekata urbanista, urbanista i prostornih planera kroz programe edukacije, čime se postiže jačanje tehničkih kapaciteta za izradu tehničke, strateške i planske dokumentacije, elaborata za energetsku efikasnost, vršenje energetskih pregleda zgrada i energetsku sertifikaciju zgrada

Zainteresovane strane

IKS

Privredne komore

ISS

Mera 5.1.2. – Podizanje nivoa prakse inženjera

Tip mere

Informativno-edukativna mera

Opis mere – Obaveza raspisivanja arhitektonskih konkursa za sve javne objekte uz obaveznost primena najviših standarda u oblasti održive gradnje.

Zainteresovane strane

IKS

Privredne komore

Strukovna i profesionalna udruženja

NVO

Mera 5.1.3. – Formiranje, odnosno reorganizacija i unapređenje naučno – istraživačkih institucija i permanentna edukacija lica angažovanih u radu javnih institucija

Tip mere

Informativno-edukativna mera

Opis mere – Formiranje posebnog odseka na nivou Univerziteta sa ciljem istraživanja i unapređenja energetske efikasnosti zgrada

Zainteresovane strane

Univerziteti u Republici Srbiji

RGZ

RZS

RHMZ

Mera 5.1.4. – Edukacija ekonomista u vezi sa finansijskom i ekonomskom analizom projekata u oblasti energetske efikasnosti

Tip mere

Informativno-edukativna mera

Opis mere – U okviru obavezno permanentnog usavršavanja (regulisano regulativom) vršiti edukaciju ekonomista.

Edukacija ekonomista zaposlenih u bankama i osiguravajućim kućama kroz programe celoživotnog učenja i obuka na poslu.

Zainteresovane strane

Univerziteti

Ekonomski fakulteti

Narodna banka Srbije

Udruženje banaka Srbije

Udruženje osiguravača Srbije

Finansijske institucije (banke i osiguravajuće kuće)

Mera 5.1.5. – Edukacija korisnika i promocija

Tip mere

Informativno-edukativna mera

Institucionalno-organizaciona mera

Opis mere – Edukacija građana o značaju energetske efikasnosti i uticaj na uštede energije (novca) i očuvanje životne sredine. Marketing, primeri dobre prakse, gratis tipski projekti nZEB zgrada (idejno rešenje) i sl. Sprovođenje kampanja, promocija, izrada i distribucija uputstava za podizanje svesti i znanja o postizanju mera o klimatski neutralnom društvu i efikasnije realizacije podsticaja ka građanima.

Zainteresovane strane

MGSI

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

Građani

Strukovna i profesionalna udruženja

NVO

Univerziteti

Podcilj 5.2. Reorganizacija i unapređenje kapaciteta organa državne uprave i posebnih organizacija

Mera 5.2.1. – Unapređenje kapaciteta sistema energetskog menadžmenta i savetnika

Tip mere

Institucionalno-organizaciona mera

Opis mere – Jačanje kapaciteta za uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta u jedinicama lokalnih samouprava gde do sada sistem nije uspostavljen

Zainteresovane strane

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

Mera 5.2.2. – Unapređenje administrativnih kapaciteta posebnih organizacija

Tip mere

Institucionalno-organizaciona mera

Opis mere – Unapređenje administrativnih kapaciteta organizacija koje su u direktnoj vezi sa podacima koji se koriste u oblasti energetske efikasnosti zgrada poput Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, Republičkog geodetskog zavoda, Republičkog zavoda za statistiku, Instituta za standardizaciju Srbije, i sl. Unapređenje administrativnih kapaciteta je potrebno i u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture i gradskim zavodima za zaštitu spomenika kulture, s obzirom da izdaju uslove za projektovanje i saglasnost na projektnu dokumentaciju za objekte iz svoje nadležnosti koji se nalaze pod nekim vidom zaštite.

Zainteresovane strane

RHMZ

RGZ

RZS

ISS

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture

Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture

Gradski zavodi za zaštitu spomenika kulture

Mera 5.2.3. – Umrežavanje ključnih aktera u oblasti energetske efikasnosti zgrada kroz interresorna tela, radne grupe, on-lajn platforme, formiranje liste stručnih institucija i stručnjaka i drugih načina neposredne saradnje

Tip mere

Institucionalno-organizaciona mera

Opis mere – Formiranje interresornih tela koja bi predvidela rokove i nivoe zahtevanih smanjenje potrošnje energije, povećanja korišćenja obnovljivih izvora, smanjenja emisije CO2, procenat obavezne obnove zgrada, nZEB i definisanje svih potrebnih parametara za proračune u oblasti energetske efikasnosti (kao npr. diskontna stopa, životni vek zgrada, elemenata i oprema, period analize, operativni troškovi, GHG troškovi, parametri za analizu osetljivosti), nacionalne podatke o postojećim i predviđanjima kretanja cena energenata.

Zainteresovane strane

MGSI

MZŽS

MRE

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

MF

RHMZ

RGZ

RZS

ISS

Nevladine organizacije

Privredne komore

Sektorska udruženja

––––––––––––––

138 Izvor bespovratnih sredstava mogu biti npr. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, fondovi EU ili drugi donatori.

139 Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine https://mtt.gov.rs/download/3/strategija.pdf;

140 Zgrade centralne vlasti su deo fonda javnih zgrada i obuhvaćene su posebnim programom obnove

6.1. Postojeći instrumenti podrške obnovi zgrada

Sprovođenje Strategije obnove nacionalnog fonda zgrada u Srbiji podrazumeva uspostavljanje sistema kontinuiranog finansiranja sprovođenja potrebnih mera koji je podjednako atraktivan i podsticajan i za privatne i za javne investitore (država i jedinice lokalne samouprave).

Glavna uloga države u ovom domenu ne ogleda se u finansiranju planiranih mera za obnovu nacionalnog fonda, već u stvaranju povoljnog institucionalnog i makroekonomskog okruženja za potencijalne investitore. To pre svega znači stvaranje makroekonomske stabilnosti (monetarne i fiskalne), efikasne državne uprave, za investitore prihvatljivog fiskalnog opterećenja, institucionalne i pravne sigurnosti, zaštita tržišne konkurencije i sprečavanje nastanka monopola ili oligopola i stvaranje finansijskih podsticaja za investiranje.

6.1.1. Analiza postojećeg sistema finansiranja mera obnove nacionalnog fonda zgrada

Osnovni uslov za uspešno sprovođenje mera obnove nacionalnog fonda zgrada (koje zahtevaju visoka kapitalna ulaganja) jesu adekvatni izvori finansiranja. Trenutno postoji nekoliko različitih finansijskih instrumenata i modela koji uključuju bespovratna sredstva (grantove), zajmove pod povoljnim (povlašćenim uslovima) od strane komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija, poreske instrumente i tzv. ESCO model finansiranja (engl. Energy Saving Company). Svi modeli finansiranja koji su trenutno prisutni u Srbiji, ali i zemljama Evropske unije se mogu u opštem slučaju svrstati u nekoliko grupa kao što je predstavljeno na slici 6.1.

Slika 6.1. Opšti pregled postojećih izvora finansiranja

S obzirom na visoke iznose investicija i dug period povrata uloženih sredstava investitori u Srbiji se kao i drugim zemljama (pre svega onim u Evropskoj uniji) na prvom mestu oslanjaju na javna bespovratna sredstva (sredstva iz budžeta) kojima se obezbeđuje sufinansiranje projekata. U Srbiji je takav izvor finansiranja do donošenja novog ZEERUE u aprilu 2021. godine bio Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije, a od donošenja ZEERUE tu funkciju obavljaće novoosnovana Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti141. Dalji tekst objašnjava funkcionisanje do sada operativnog Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Počeo je sa radom 2014. godine, a sredstva iz fonda namenjena su projektima povećanja energetske efikasnosti u javnom sektoru, ali i projektima građana i privatnog sektora u istoj oblasti. Navedenim Zakonom predviđena su sredstva i za projekte u stambenom sektoru, ali do sada nije bilo sredstava za te namene.

Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije osnovan je radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju poslova efikasnog korišćenja energije koji se finansiraju u skladu sa zakonom o efikasnom korišćenju energije i propisima donetim na osnovu zakona. Budžetski fond je osnovan na neodređeno vreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Budžetskim fondom upravlja Ministarstvo rudarstva i energetike.

Sredstva za finansiranje Budžetskog fonda obezbeđuju se:

1) iz aproprijacija u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu;

2) iz donacija i kredita.

Vlada donosi godišnji program finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, Akcionim planom za energetsku efikasnost u Republici Srbiji, Programom i planom energetske efikasnosti, kao i drugim aktima i propisima iz oblasti efikasnog korišćenja energije, ugovorima, kao i međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija. Korišćenje sredstava iz Budžetskog fonda vrši se u skladu sa godišnjim programom finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti.

Sredstva Budžetskog fonda daju se korisnicima sredstava Budžetskog fonda u svrhu finansiranja efikasnog korišćenja energije, a na osnovu javnih konkursa koje objavljuje Ministarstvo. Sredstva Budžetskog fonda dostupna su pravnim i fizičkim licima sa sedištem na teritoriji Republike Srbije koja ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu javnog konkursa. Korisnik sredstava Budžetskog fonda dužan je da dodeljena sredstva koristi namenski, na način i u rokovima utvrđenim ugovorom o korišćenju sredstava. Ako korisnik sredstava dodeljena sredstva ne koristi na način i za svrhu utvrđenu ugovorom, dužan je da nenamenski utrošena sredstva vrati Budžetskom fondu, a za štetu nanesenu Budžetskom fondu odgovara na način utvrđen ugovorom o korišćenju sredstava i zakonom.

Iako su razne finansijske institucije u poslednjih nekoliko godina razvile tržišne modele povoljnih uslova kreditiranja projekata iz oblasti unapređenja energetske efikasnosti, uloga države u ovom sektoru je i dalje veoma važna kako bi se određene mere i projekti uspešno sproveli. Pregled postojećih instrumenata finansiranja je dat u tabeli 6.1.

Tabela 6.1. Pregled postojećih programa i finansijskih instrumenata

Nacionalni programi i fondovi

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, osnovana Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije (do donošenja Zakona u aprilu 2021. godine: Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti)

Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije predvideo je osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti kao pravnog lica u okviru MRE kao efikasan način za prikupljanje i plasiranje sredstava u svrhu finansiranja ili su-finansiranja projekata, programa i aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korišćenje energije. Uprava predlaže godišnji program finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti. Sredstva za te svrhe biće obezbeđena u Budžetu RS, kao i iz fondova Evropske unije, drugih međunarodnih fondova i bilateralnih sporazuma i zajmova međunarodnih finansijskih institucija. Uprava će pripremati i organizovati javne pozive preko kojih će ona biti raspodeljena pravnim i fizičkim licima. Pojedine javne pozive Uprava će sprovoditi u saradnji i uz kofinansiranje JLS.

Razvojne banke, kreditne linije i fondovi

WEBSEFF (Western Balkans Sustainable Energy Financing Facility)

WeBSEFF ima kreditnu liniju namenjenu eksploataciji održivih izvora energije za Zapadni Balkan, koju je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a koja se plasira preko lokalnih banaka i namenjena je za investicije privatnih i industrijskih kompanija čiji projekti rezultiraju prihvatljivom i održivom upotrebom energije, koje implementiraju projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i mere energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u građevini u komercijalne svrhe.

Svetska banka (World Bank)

Svetska banka odobrava kredite za ulaganja u sektore transporta i energetske efikasnosti, što treba da doprinese podizanju konkurentnosti privrede, privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta. Na primer, Svetska banka je 2017. godine odobrila Srbiji kredit od 100 miliona evra za projekte koji će omogućiti bolje održavanje 8.000 kilometara puteva i poboljšanje energetske efikasnosti u 234 državne zgrade.

EBRD (European Bank for Reconstruction and Development)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomaže Srbiji u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora i sarađuje sa domaćim bankama preko kojih realizuje kreditne linije za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti (posebno za uvođenje sistema energetskog menadžmenta – SEM).

GEF (Global Environmental Facility)

GEF ujedinjuje 183 zemlje u partnerstvo sa međunarodnim institucijama, civilnim organizacijama i privatnim sektorom kako bi poradili na pitanjima svetske ekologije uz davanje podrške inicijativama nacionalnih održivih razvoja. Ova nezavisna organizacija finansira projekte vezane za klimatske promene, trajne organske zagađivače i drugo, od čega je za Srbiju značajna podrška razvoju biomase.

KfW (Kreditanstalt für Wiederaufbau)

Nemačka razvojna banka (KfW) jedna je od najvećih stranih banka koje u saradnji sa našim bankama obezbeđuje povoljne kredite i Republici Srbiji odobrava zajmove za finansiranje poljoprivrede, mera energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, za mala i srednja preduzeća, i opštinske infrastrukture.

Državnim sekretarijatom za ekonomske poslove Švajcarske Konfederacije (SECO)

SECO podržava obezbeđivanje i održavanje infrastrukture u oblastima energetike, odnosno uspostavljanje ili obnovu javne infrastrukture, bolje rukovođenje javnim komunalnim preduzećima i obezbeđivanje zdravog finansiranja troškova rada i održavanja. SECO pomaže gradovima da obezbede da njihove isporuke energije budu efikasnije i da više vode računa o životnoj sredini.

IFC (Internacional Finance Corporation)

Međunarodna finansijska korporacija (IFC), kao jedna od članica grupacije Svetske banke, najveća je globalna institucija koja je orijentisana isključivo na privatni sektor zemalja u razvoju. Osnovana je 1956. godine, a u vlasništvu je 184 zemlje članice koje kolektivno određuju njenu politiku. Rad ove korporacije omogućava kompanijama i finansijskim institucijama u razvoju da otvore radna mesta, poboljšaju korporativno upravljanje i ekološke performanse, kao i da doprinesu svojoj zajednici. Jedan od glavnih zadatka je da iskoreni ekstremno siromaštvo do kraja 2030. godine, bave se investiranjem i u siromašne zemlje, savetuju kompanije u privatnom sektoru, ali i upravljaju različitim fondovima. Sarađuju sa drugim institucijama u okviru Svetske banke, ali su pravno i finansijski nezavisni.

IPA (Instrument for Pre-Accession)

IPA predstavlja fond Evropske unije koji daje bespovratnu finansijsku pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za pristup Evropskoj uniji. Reč je o predpristupnim fondovima Evropske unije iz kojih se izdvaja oko 70 miliona evra godišnje za projekte iz oblasti zaštite životne sredine, za bilateralne donatore i kreditne linije u Srbiji. Fond je posvećen tržišnoj ekonomiji, izgradnji i jačanju institucija; prekograničnoj saradnji sa susednim zemljama regionalnom razvoju koji obuhvata transport, zaštitu životne sredine i konkurentnost; razvoju ljudskih resursa; ruralnom razvoju.

GGF (Green for Growth Fund)

Fond zelenog razvoja jugoistočne Evrope (GGF) je osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB), uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Programi tehničke pomoći

Okvir za investicije na Zapadnom Balkanu (WBIF – Western Balkans Investment Framework)

WBIF je zajednička inicijativa Evropske komisije i partnerskih međunarodnih finansijskih institucija (Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Veća Evrope i KfW banke), za podršku socio-ekonomskog razvoja i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropi, kroz investiranje u oblast energetske efikasnosti. WBIF sačinjavaju Zajednički fond za grant sredstva i Zajednički fond za kreditiranje, a cilj im je da se za prioritetne projekte u regionu objedine i koordiniraju različiti izvori finansiranja, prvenstveno krediti sa grant sredstvima. Projekti kojima se odobravaju ova sredstva u skladu su sa predpristupnom strategijom EU i relevantnim sektorskim strateškim dokumentima i planovima investicija. Ovaj mehanizam daje i značajne donacije za investicije koje prate zajmove MFI.

Evropski program tehničke pomoći (IPA, JASPERS, Horizon 2020…)

Programi sufinansiranja i tehničke podrške za pripremu velikih investicionih projekata u javnom sektoru.

U tabeli 6.2. je prikazan postojeći način raspodele dostupnih izvora finansiranja.

Tabela 6.2. Postojeći izvori finansiranja projekata za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji

Izvori finansiranja

Institucije

Finansijski instrumenti

Domaći izvori finansiranja

Državni

Budžetska sredstva

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Grant

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti u okviru MRE

Grant

Kredit

Komercijalni

Sopstveni izvori finansiranja

Poslovne banke

Kredit

Domaćinstva, preduzeća

Sopstveni izvori finansiranja

Poslovne banke

Kredit

Međunarodni izvori finansiranja

EU fondovi

Poslovne banke

Kredit

Grant

Međunarodne finansijske institucije (EBRD, IFC, KfW)

Individualni donatori (SECO...)

Kredit i grant

Većina raspoloživih finansijskih instrumenata je namenjena investitorima iz javnog sektora, jer evropska direktiva nalaže da ovaj sektor mora imati vodeću ulogu u sprovođenju aktivnosti na poboljšanju energetske efikasnosti u građevinskom sektoru. Ovo će naročito biti naglašeno ulaskom Srbije u Evropsku uniju, jer javni sektor energetskim obnavljanjem svojih zgrada postaje primer privatnom sektoru, doprinosi uvođenju i uspostavljanju novih finansijskih instrumenata, ali i primeni novih tehnologija u građevinskom sektoru.

Iako za finansiranje sprovođenja mera dugoročne obnove stambenog fonda u narednom periodu postoje određeni izvori finansiranja, u praksi je prisutan veliki broj institucionalnih, finansijskih i pravnih ograničenja koja usporavaju razvoj projekata u ovom domenu. Neka od tih ograničenja finansijske prirode su sledeća:

– Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti je tek uspostavljena u okviru MRE i biće potrebno vreme da u potpunosti popuni i izgradi svoje kapacitete. Zbog toga je predviđena podrška IPA 2021 koja bi pored podrške za razvoj Uprave trebala da ima i sredstva za demonstracioni projekat;

– veoma ograničen iznos raspoloživih sredstava iz javnih izvora (pre svega budžeta Republike Srbije);

– visoka zaduženost javnog sektora, naročito na lokalnom nivou;

– isti fiskalni tretman ugovora koji se odnose na projekte obnove stambenog fonda u cilju povećanja energetske efikasnosti, kao druge vrste projekata;

– ne postoji dovoljan broj finansijskih instrumenata za povećanje stambenog fonda;

– visoke kamatne stope i drugi troškovi kapitala koji bi se ulagao u projekte sprovođenja mera obnove stambenog fonda (na primer, banke nisu voljne da kreditiraju stambene zajednice);

– ne postoje finansijski instrumenti koji bi motivisali velike preduzetnike (na primer, u građevinskoj delatnosti) da u većoj meri uzmu učešća u rehabilitaciji stambenih objekata (povoljni krediti, bespovratna sredstva i slično);

– nerazvijeno ESCO tržište;

– finansijska isplativost i privlačnost projekata energetske efikasnosti je umanjena zbog izostanka tržišnog načina formiranja cene električne energije (koja se često tretira kao socijalna kategorija) i naplate usluga daljinskog grejanja prema potrošnji (poslednjih godina je primetan napredak na ovom polju, jer svi novi korisnici sistema daljinskog grejanja imaju mogućnost plaćanja grejanja prema potrošnji, dok se ranije grejanje plaćalo isključivo prema veličini stambene površine izražene u m² nezavisno od stvarne potrošnje);

– nedostatak spremnih projekata (ne postoji izrađena projektna tehnička dokumentacija) u Srbiji pogodnih za korišćenje tehničke pomoći kroz dobijanje finansijskih sredstva iz fondova Evropske unije.

Postojeće institucije i javni izvori finansiranja u Republici Srbiji trenutno ne raspolažu dovoljnim iznosom sredstava i mehanizmima kojima bi podržali kompletne investicije za sve mere predviđene ovom Dugoročnom strategijom za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije. Ovo se naročito odnosi na ograničena sredstva iz državnog budžeta i budžeta jedinica lokalne samouprave. Uvođenje novih finansijskih mehanizama se nameće kao jedino rešenje za prevazilaženje ovog nedostatka.

Maksimiranje profita je osnovni cilj komercijalnog sektora. Zbog toga je ovaj sektor zainteresovan za ulaganje mera koje su u skladu sa ovom strategijom samo u slučaju kada investiranje u njihovo sprovođenje dovodi do značajnog smanjenja operativnih troškova i omogućava povrat uloženih sredstava u kratkom vremenskom periodu. Inače, Evropska komisija svojim članicama ograničava da privredni sektor (preduzeća) finansijski podržavaju kroz subvencije sredstvima iz državnog budžeta, odnosno putem državne pomoći. Ovo ograničenje je uvedeno zbog zaštite konkurencije, odnosno kako se ne bi stvarale tržišne distorzije dovođenjem određenih preduzeća (koja primaju subvencije) u povoljniji položaj u odnosu na druga (koja ne dobijaju subvencije). Zbog ovoga bi bilo potrebno u Srbiji, slično kao u Hrvatskoj, institucionalno razraditi model finansijske podrške ovom sektoru za obnovu komercijalnih zgrada. Predloženi model finansijske podrške bi trebalo da bude usklađen sa novim Zakonom o kontroli državne pomoći142 i pravilima Evropske unije o dodeli državne pomoći ukoliko su istovremeno primenjiva pravila o opštem ukupnom izuzeću (engl. GBER – General Block Exemption Regulation).143

Kada su u pitanju pojedinci i domaćinstva, kod njih je pored finansijskih prepreka prisutna i nedovoljna informisanost o mogućnostima, načinima i raspoloživosti finansijskih modela, kao i stepenu ušteda nakon realizacije neke od mera i slično. Zbog toga je kod ovog sektora potrebno uvoditi pored finansijske podrške i promotivne kampanje kojima bi se promovisale uštede i davale konkretne informacije o modelima finansiranja i načinu konkurisanja za neophodna sredstva. U okviru IPA14 projekata trenutno se radi strategija podizanja sveti. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti imaće i ulogu podizanja svesti.

––––––––––––––

141 U prelaznim i završnim odredbama ЅEERUE, član 164, stav 1 naznačeno je da će Uprava početi sa radom u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

142 U oktobru 2019. godine Narodna skupština Srbije je donela novi Zakon o kontroli državne pomoći. Osnovni razlog za donošenje jeste usklađivanje sa regulativom Evropske unije. Donošenje ovog Zakona predstavlja značajan korak ka zatvaranju Poglavlja 8, koje se tiče tržišne konkurencije, u pregovaračkom procesu za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Ovaj Zakon reguliše kontrolu državne pomoći u cilju zaštite konkurencije na tržištu, primenom načela tržišne ekonomije i podsticanja privrednog razvoja, obezbeđenje transparentnosti u dodeli državne pomoći, kao i osnivanje, položaj, organizacija i ovlašćenja Komisije za kontrolu državne pomoći, opšti uslovi, pravila, mere i postupak koji sprovodi Komisija kada postupa u upravnim stvarima. Za razliku od Zakona o kontroli državne pomoći iz 2009. godine, ovaj Zakon uvodi listu instrumenata državne pomoći. („Službeni glasnik RS”, broj 73/19)

143 Više o ovim pravilima videti na https://ec.europa.eu/competition/state_aid/legislation/block.html

6.2. Postojeći instrumenti podrške obnove zgrada EU

Da bi investiranje u obnovu zgrada postalo privlačnije za relevantne subjekte, u zemljama Evropske unije stalno se traga za novim i inovativnijim finansijskim rešenjima i shemama. Naime, uočeno je da klasično finansiranje nije dovoljno adekvatno kako bi se postigli zacrtani dugoročni klimatski i energetski ciljevi na nivou Evropske unije. Naporedo sa višestrukim inicijativama koje su prethodnih godina podržane od strane Evropske komisije razvijaju se i nove, inovativne finansijske sheme kojima se podstiče energetski održivo obnavljanje zgrada, kao i omogućava u većoj meri privatno finansiranje u smeru poboljšanja energetske efikasnosti zgrada. Takve inovativne finansijske šeme se razvijaju poslednjih desetak godina i već postoje uspešni primeri koji mogu podstaći javne i privatne zainteresovane strane da ih primene na potpuno isti ili prilagođen način kako bi se u Srbiji ubrzalo obnavljanje nacionalnog fonda zgrada.

Interna ugovorna shema je uspešno primenjena u Štutgartu u Nemačkoj. Štutgart je sa ovim načinom finansiranja obnove zgrada započeo 1995. godine, a tokom vremena je primenjen i u drugim gradovima u Nemačkoj. Ova shema podrazumeva kredite sa kamatnom stopom od 0% koji se finansiraju iz opštinskih budžetskih fondova i koji su strogo namenjeni za obnovu zgrada. Oni su raspoloživi tehničkim odeljenjima javnih institucija (ili kompanijama u vlasništvu opštine) koja žele da primene mere za energetske uštede. Zajam se vraća iz ušteda koje su nastale po osnovu manjih troškova za nabavku energenata. Upravljanje internom ugovornom shemom obavlja opštinsko odeljenje za energiju, koje nudi energetske usluge poput interne ESCO kompanije. Ovakav način finansiranja omogućava opštinama da finansiraju veći broj projekata u domenu energetske efikasnosti, a da pri tome ne moraju da se oslanjaju na spoljnog ugovarača. Ovom shemom je bilo pokriveno 1.400 javnih zgrada, uključujući obrazovne institucije, kancelarije, jedinice za stanovanje i sportske objekte. Do 2015. godine u Štutgartu je kroz ove šeme ušteđeno 247.000 MWh energije za grejanje, 50.000MWh električne energije, 568.000 m³ vode i 118.000 t CO2. Ovakav način finansiranja bi u Srbiji bio lako sprovodljiv u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca ili Niša.

U Litvaniji je 2005. godine pokrenut Program za obnavljanje zgrada sa više stanova, a pravila i uslovi su kasnije u nekoliko navrata menjani kako bi se stvorili što povoljniji uslovi za učestvovanje u njemu. U periodu 2007. godine – 2013. godine obnavljanje zgrada sa više stanova u Litvaniji je inicijalno finansirano kroz JESSICA holding fond. Od marta 2015. godine fondovi za renoviranje uvode „meke” zajmove koji se obezbeđuju kroz novoosnovani Fond za modernizaciju zgrada sa više stanova koji je u periodu 2014. godine – 2020. godine podržan od strane Evropskog fonda za regionalni razvoj. Preko ovog fonda dati su zajmovi pod veoma povoljnim uslovima u odnosu na komercijalne kredite (fiksna kamatna stopa u iznosu od 3% godišnje sa rokom vraćanja od 20 godina). Zajmovi su kombinovani sa bespovratnim sredstvima iz nacionalnih fondova čije se učešće kretalo tokom vremena u rasponu od 15% do 40% od iznosa zajma. Za siromašna domaćinstva, 100% investicija je u potpunosti pokriveno bespovratnim sredstvima.

Da bi se izbegla ograničenja koja se javljaju u vezi sa pristankom svih vlasnika pojedinačnih stanova na sprovođenje aktivnosti obnove zgrade, u Litvaniji je bio dovoljan pristanak i proste većine stanara. Na ovaj način, obnovljeno je do marta 2018. godine oko 1.500 zgrada sa više od 56.000 stanova, dok je emisija CO2 smanjenja za više od 81.000 t. Dodatne koristi su uključivale povećanje vrednosti zgrada koje su obnovljene kroz ovaj fond za 15–20%, povećanje svesti vlasnika stanova o koristima od obnove, povećanje investicija u građevinskom sektoru za 400 miliona evra i povećanje radnih mesta za 19.000.144

U Estoniji je 2001. godine osnovan Revolving fond za energetsku efikasnost (KredEx Revolving Fund) koji je bio prvi fond takve vrste u Istočnoj Evropi. Kroz ovaj fond estonska vlada je uspela da pomeri fokus svoje podrške u domenu poboljšanja energetske efikasnosti sa isključivo grant sheme na adekvatniji sistem podrške baziran na kombinaciji zajmova, garancija za zajmove i grantova. KredEx predstavlja dvokomponentnu finansijsku shemu. Grant, odnosno bespovratna sredstva u iznosu od 15%, 25% ili 40% potrebnog iznosa investicija se nalazi na raspolaganju stambenim zajednicama (u zavisnosti od obima planiranih mera obnove). Preostali deo kapitala se obezbeđuje kroz zajmove od strane većeg broja nacionalnih banaka.145 Individualni vlasnici stanova (odnosno članovi stambenih zajednica) su glavni korisnici KredEx sheme. Stambena zajednica je odgovorna za vraćanje zajma, koji je tako dizajniran da se njegova otplata ostvaruje kroz finansijske uštede ostvarene primenom projekta obnove zgrade. Cilj ovakvog načina finansiranja jeste da se vlasnicima stanova (objekata) značajno smanji potrošnja energije i poboljša kvalitet života, a da se pri tome ne povećaju njihovi mesečni troškovi života. Širi ekonomski efekti za zemlju se ogledaju u povećanju broja radnih mesta i izgradnji znanja i veština u domenu poboljšanja energetske efikasnosti.146 Kroz ovaj fond su pružana četiri tipa finansijske podrške: grantovi za energetsku procenu, garancije za zajmove, „meki zajmovi” za obnovu i grantovi za rekonstrukciju. Fondovi su obezbeđivani od strane Evropskog fonda za regionalni razvoja (ERDF), Vlade Estonije, Saveta Evropske banke za razvoj (CEB) i same KredEx fondacije. Korisnici ovog fonda su bili udruženja vlasnika stanova i lokalne vlasti (vlasnici zgrada za socijalni smeštaj). Krajem 2013. godine 798 zgrada je obnovljeno, od čega je 415 zgrada koristilo kombinaciju grantova za rekonstrukciju i KredEx mekih zajmova, 185 zgrada je koristilo samo KredEx zajmove dok je 198 zgrada koristilo isključivo grantove za rekonstrukciju.

U skladu sa izveštajem Evropske komisije o oceni dugoročnih Strategija nacionalnog fonda obnove zgrada,147 regulatorne mere predviđene dugoročnim strategijama obnove nacionalnog fonda zgrada uglavnom su vezane za primenu odredbi EPBD i Direktiva o eko-dizajnu i oznakama energetske efikasnosti. Primeri mera uključuju minimalne zahteve energetskih performansi novih/postojećih zgrada, kontrole sistema za grejanje i klimatizaciju i standarda energetske efikasnosti uređaja i opreme. Takve mere su predviđene od strane Danske, Irske, Francuske, Kipra, Luksemburga, Mađarske, Holandije, Slovačke i Finske.

Nekoliko regulatornih mera usvojeno je sa ciljem da se reši pitanje podsticaja: u Holandiji je za potrebe promocije investicija u energetsku efikasnost objekata 2016. godine usvojen zakon kojim je predviđeno da zakupodavci koji obnavljaju svoje nepokretnosti na nivoima skoro nulte ili nulte potrošnje energije mogu zakupcima naplatiti naknadu za energetsku efikasnost tako da povrate deo svojih troškova ulaganja.

U Francuskoj, zakon br. 2015-992 od 17. avgusta 2015. godine o energetskoj tranziciji u cilju podrške zelenom razvoju (LTECV) postavlja ambiciozne ciljeve za građevinski sektor, uključujući obavezu da se sve zgrade obnove po „malim standardima potrošnje” do 2050. godine, izvođenjem radova na unapređenju energetske efikasnosti 500.000 domova godišnje počevši od 2017. godine, od kojih najmanje polovina moraju biti domaćinstva sa malim primanjima; potom obavezu da se sve privatne stambene zgrade sa primarnom potrošnjom energije većom od 330 kWh/m² podvrgnu merama poboljšanja energetske efikasnosti do 2025. godine; i nametanje strožih obaveza u pogledu investicionih radova u nerezidentnom sektoru svakih deset godina.

Specifične regulatorne mere za sektor usluga uključuju luksemburšku šemu za poboljšanje osvetljenja u nestambenim zgradama, uvođenje specifičnih zahteva za energetsku efikasnost rasvete u novim nestambenim zgradama; kao i holandski Zakon o upravljanju životnom sredinom koji za nestambene zgrade predviđa zakonsku obavezu preduzimanja mera energetske efikasnosti sa rokom otplate kraćim od pet godina u velikim ili srednjim preduzećima sa potrošnjom energije većom od 50.000 kWh i gasom od 25.000 m³, kao i u kancelarijama, zdravstvenim ustanovama i školama.

––––––––––––––

144 European Court of Auditors, 2020, Energy efficiency in buildings: greater focus on cost-effectiveness still needed – Special Report, https://www.eca.europa.eu/Lists/ECADocuments/SR20_11/SR_Energy_efficiency_in_buildings_EN.pdf

145 European Regional Development Fund, 2020, Funding Energy Efficiency through Financial Instruments. https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwj1tsaHwfDsAhWQzYUKHQQGDNIQFjABegQIAxAC&url=https%3A%2F%2Fwww.interregeurope.eu%2Ffileadmin%2Fuser_upload%2Fplp_uploads%2Fpolicy_briefs%2FTO4_PolicyBrief_Financial_Instruments.pdf&usg=AOvVaw0_DH-gzDPBz7q3_xbUzeJt

146 https://www.interregeurope.eu/policylearning/good-practices/item/214/sopruse-202-implementing-the-kredex-scheme-in-tallinn-estonia/

147 Assessment of second long-term renovation strategies under the Energy Efficiency Directive 2019, Science for Policy report by the Joint Research Centre (JRC), the European Commission’s science and knowledge service; ISBN: 978-92-79-98727-4 (online); https://ec.europa.eu/jrc/en/publication/assessment-second-long-term-renovation-strategies-under-energy-efficiency-directive

6.3. Odabrani skup politika

Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije bi trebalo da se zasniva na finansijskim instrumentima koji obezbeđuju:

– dugoročnu finansijsku održivost;

– set objektivnih kriterijuma za dodelu bespovratnih sredstava s ciljem podsticanja projekata obnove zgrada kojima se ostvaruju značajne energetske uštede;

– poželjna uključenost privatnog sektora i tržišnih mehanizama u finansiranju projekata.

Na osnovu iskustva zemalja Evropske unije i uzimajući u obzir prethodno navedena ograničenja u tabeli 6.3. je dat pregled finansijskih mera i instrumenata kojima bi se podstakle aktivnosti i projekti na sprovođenju obnove nacionalnog fonda zgrada u narednom periodu.

Tabela 6.3. Predložene finansijske mere za podsticanje obnove nacionalnog fonda zgrada

Finansijske mera

Efekti na uočena ograničenja

Institucija nadležna za sprovođenje mere

Subjekti na koje mera utiče

– Osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti kao pravnog lica u okviru MRE koja u narednom periodu treba da preraste u nezavisniju formu fonda. Ona će obezbediti podsticaje za obnovu zgrada putem budžetskih sredstava, sredstava fondova Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih banaka kojima bi se ponudili dugoročni i održivi mehanizmi finansiranja (zajmovi, garancije) za korisnike iz javnog i privatnog sektora.

– Finansiranja projekata za poboljšanje energetske efikasnosti za stambeni sektor od strane jedinica lokalne samouprave, a preko sistema objedinjene naplate.

– Uvođenje zelenih obveznica Republike Srbije kao instrumenta za prikupljanje sredstava na tržištu kapitala koja bi se namenski kroz za to predviđeni fond koristila za obnovu fonda zgrada.

– Obezbeđena stalna raspoloživost finansijskih sredstava nezavisno od raspoloživih budžetskih sredstava države i jedinica lokalne samouprave

– Uključivanje komercijalnih finansijskih institucija i angažovanje većeg obima privatnog kapitala.

– Smanjivanje rizika ulaganja sredstava u projekte za povećanje energetske efikasnosti za financijske institucije.

– Mogućnost ostvarivanja bespovratnih sredstava (grantova) za povećanje isplativosti većih i inovativnih projekata.

– Olakšani pristup kapitalu i niži troškovi finansiranja za pružaoce energetskih usluga i projekte javno-privatnog partnerstva.

Ministarstvo rudarstva i energetike

– Domaćinstva

– Preduzeća vlasnici objekata

– Jedinice lokalne samouprave

– ESCO preduzeća

– Državne institucije uključene u programe nacionalne obnove zgrada (MRE, MGSI...)

– Izrada Programa energetske obnove jednoporodičnih i višeporodičnih zgrada, kao i zgrada javnog sektora.

– Podsticanje razvoja tržišta energetskih usluga.

– Podsticanje angažovanja finansijskih sredstava i kapaciteta privatnog sektora.

– Ministarstvo finansija

– Ministarstvo rudarstva i energetike

– Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture

– Domaćinstva

– Jedinice lokalne samouprave

– Državne institucije korisnici zgrada javnog sektora

– Uspostavljanje posebnog instrumenta za sufinansiranje tehničke pripreme projekata (tehničke pomoći).

– Izbegavanje visokih troškova razvoja projekata.

– Stvaranje baze projekata spremnih za finansiranje i sprovođenje kada se stvore odgovarajući finansijski uslovi.

– Unapređenje kvaliteta tehničke dokumentacije

– Ministarstvo finansija

– Ministarstvo rudarstva i energetike

– Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture

– Vlasnici objekata

– Investitori u projekte obnove zgrada

Optimalni finansijski model kojim će se podstaći sprovođenje mera i ostvarivanje ciljeva Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije je veoma složen skup finansijskih i fiskalnih mehanizama koji kombinuje tržišne i javne instrumente. Pri tome, država mora svojim delovanjem da osigura maksimalnu efikasnost korišćenja javnih sredstava na način da se dodelom bespovratnih sredstava izbegne izazivanje tržišnih distorzija, narušavanje tržišne konkurencije i istiskivanje privatnih investicija kada su u pitanju projekti komercijalne prirode.148

6.4. Pregled modaliteta finansijskih šema

Slika 6.2. Model finansiranja obnove zgrada u privatnom vlasništvu

Finansijske šeme za finansiranje obnove zgrada su u skladu sa krajnjom upotrebom podeljene u dve grupe – za zgrade u privatnom vlasništvu i zgrade u javnom vlasništvu. Na slici 6.2. je predstavljena šema finansiranja za objekte u privatnom vlasništvu.

Razmatrana finansijska šema se može sprovesti u dve opcije u zavisnosti od toga da li se predložene mere za obnovu zgrada finansiraju direktno od strane vlasnika zgrada ili kroz saradnju sa ESCO partnerom. U slučaju prve opcije privatni vlasnici investiraju u mere obnove koristeći sredstva iz različitih izvora (sopstvena sredstva, namenske zajmove na osnovu kreditnih linija koje međunarodne finansijske institucije plasiraju preko poslovnih banaka i grantove dobijene iz budžeta države kroz programske aktivnosti za ovu namenu). U zavisnosti od platežne sposobnosti, domaćinstva bi iz budžeta države149 dobijala bespovratna sredstva ili kredite. U slučaju druge opcije ESCO partner implementira mere energetske efikasnosti, a otplata investicije se ostvaruje kroz uštede energije. Odnosno, prema ESCO modelu ugovaranja energetskih usluga, privatni partner, osim što obezbeđuje finansiranje projekta, na osnovu svoje ekspertize garantuje uštede koje će ostvariti i iz kojih će mu se plaćati naknada u periodu trajanja ugovora, čime preuzima i najveći deo rizika. ESCO partner takođe kombinuje različite izvore finansiranja prilikom investiranja (vlastita sredstva, zajmovi, Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti, odnosno Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti).

S obzirom da veliki broj privatnih zgrada pripada sektoru domaćinstava, model finansiranja zgrada u privatnom vlasništvu bi trebalo da se razlikuje po učešću različitih izvora finansiranja u zavisnosti od raspoloživog dohotka domaćinstava, odnosno u zavisnosti od toga da li domaćinstvo spada u kategoriju energetski ugroženih kupaca. Ova Strategija daje samo globalne smernice i modele koji obrađuju finansiranje obnove zgrada za energetski siromašna (socijalno ugrožena) domaćinstva, dok Nacionalna stambena strategija tretira ovo pitanje i definiše konkretne mere.

Zbog toga je predlog da se prva opcija (kada domaćinstva samostalno ulažu između ostalih i svoja sredstva za finansiranje mera obnove) razlikuje u zavisnosti da li su u pitanju domaćinstva koja imaju prosečan (ili neto raspoloživi dohodak iznad proseka) ili su to socijalno ugrožena domaćinstva, odnosno domaćinstva koja spadaju u kategoriju energetski ugroženih kupaca.

Na slici 6.3. je predstavljen moguć model finansiranja mera za obnovu zgrada za domaćinstva sa prosečnim i iznadprosečnim raspoloživim dohotkom.150 Neto raspoloživi dohodak predstavlja dohodak koji domaćinstvima ostaje posle plaćenog poreza i uvećan za određene transfere od strane države.

Jedna od mogućih opcija je da polovinu sredstava za finansiranje mera obnove obezbeđuju domaćinstva, a druga polovina potrebnih sredstava bi bila obezbeđena kao namenska bespovratna sredstva dobijena iz budžeta Republike i JLS za finansiranje obnove zgrada, kao i iz sredstava donacija (npr. EU). Pretpostavka je da ova domaćinstva mogu da otplaćuju veće iznose kredita. Zbog toga je predloženi procenat zajma iz namenskih kreditnih linija međunarodnih finansijskih institucija koje bi domaćinstva uzimala preko poslovnih banaka ili iz budžeta države iz koga bi se finansirala obnova zgrada do 70% u ukupnim sopstvenim sredstvima domaćinstava. Druga polovina (bespovratna sredstva) bi bila obezbeđena delom direktno iz državnog budžeta kroz programske aktivnosti za obnovu zgrada (do 50%) i iz sredstava donatora (na primer, iz EU fondova), odnosno u odgovarajućem procentu udela bespovratnih sredstava. Iznos finansijskih sredstava koji bi bio obezbeđen iz lokalnog budžeta bi zavisio od finansijskog i kreditnog potencijala date opštine.

Slika 6.3. Struktura izvora finansiranja obnove zgrada u privatnom vlasništvu za domaćinstva sa prosečnim i iznad prosečnim neto raspoloživim dohotkom

U slučaju socijalno ugroženih domaćinstava, odnosno energetski ugroženih kupaca (slika 6.4.) njihova vlastita sredstva u ukupnoj strukturi finansiranja mera bi iznosila 0%, dok bi celokupan deo mera bio finansiran kroz bespovratna sredstva. Kroz budžet države bi se moglo obezbediti do 50% potrebnih sredstava, dok bi preostali deo sredstava bio obezbeđen od strane donatora, npr. iz fondova EU u odgovarajućem udelu do 100%.

Slika 6.4. Struktura izvora finansiranja obnove zgrada u privatnom vlasništvu za socijalno ugrožena domaćinstva

U slučaju finansijske šeme u kojoj bi učestvovao ESCO partner (slika 6.5.), najveće učešće u finansiranju bi imao privatni partner (okvirno 80%), dok bi učešće bespovratnih sredstava bilo manje (okvirno 20%). ESCO partner bi polovinu svojih sredstava obezbeđivao iz sopstvenih izvora, a drugu polovinu iz namenskih kredita međunarodnih finansijskih institucija ili kao kredit iz budžeta države kroz programske aktivnosti za obnovu zgrada (što bi činilo 40% od ukupnih troškova projekta). Bespovratna sredstva bi jednim delom dolazila iz budžeta države kroz programske aktivnosti za obnovu zgrada, a drugim delom iz donacija (na primer, EU fondova). Ovakav model finansiranja je pogodan za domaćinstva svih nivoa raspoloživog dohotka.

Slika 6.5. Struktura izvora finansiranja obnove zgrada u privatnom vlasništvu u saradnji sa ESCO partnerom

U slučaju komercijalnih objekata najveći deo izvora finansiranja bi dolazio iz vlastitih sredstava samih vlasnika (vlastita sredstva i zajmovi) u iznosu do 60% ili kroz saradnju sa ESCO partnerom koji bi učestvovao do 40% ukupnog iznosa investicija (slika 6.6.). I vlasnik komercijalnog objekta i ESCO partner bi svoj deo ulaganja obezbeđivali delom iz sopstvenih sredstava (do 60%), a delom iz kredita ili donacija (do 40%). Kao što je prethodno navedeno, Srbija bi trebalo da razvije model finansijske podrške vlasnicima komercijalnih objekata koji bi trebalo da bude usklađen sa pravilima Evropske unije o dodeli državne pomoći i Zakona o kontroli državne pomoći Srbije,151 a koji bi sprečio nastanak tržišnih distorzija, odnosno narušavanje konkurencije.

Slika 6.6. Struktura izvora finansiranja obnove komercijalnih zgrada

Kada je u pitanju finansijska šema za finansiranje obnove zgrada u javnom vlasništvu (slika 6.7.), sredstava bi bila obezbeđena iz državnog budžeta kroz programske aktivnosti za obnovu zgrada u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije, u okviru utvrđenih limita u godišnjim zakonima o budžetu Republike Srbije na razdelu organa nadležnih za sprovođenje obnove zgrada u javnom vlasništvu. Kao i u modelu sa finansiranjem privatnih zgrada, država može sklopiti ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa ESCO partnerom koji bi implementirao mere za unapređenje energetske efikasnosti i obnove zgrada i snosio rizik investiranja, a otplatu investicija obezbedio kroz uštede energije.

Slika 6.7. Model finansiranja obnove zgrada u javnom vlasništvu

Struktura izvora finansiranja bi se u slučaju obnove zgrada u javnom vlasništvu najviše oslanjala na bespovratna sredstva, odnosno sredstva iz državnog budžeta namenjena za obnovu zgrada, a drugim delom na kredite međunarodnih finansijskih institucija. Jedan od predloženih struktura finansiranja obnove zgrada u javnom vlasništvu od strane države bi mogla da izgleda kao što je to prikazano na slici 6.8.

Slika 6.8. Struktura izvora finansiranja obnove zgrada u javnom vlasništvu od strane države

Jedan od predloga strukture finansiranja obnove zgrada u javnom vlasništvu putem javno-privatnog partnerstva sa ESCO partnerom bi izgledala kao što je to prikazano na slici 6.9. Najveći deo sredstava bi bio obezbeđen od strane ESCO partnera, dok bi preostali deo bio u potpunosti pokriven bespovratnim sredstvima iz donacija (EU fondovi...) ili jednim delom iz budžeta države do polovine preostalih sredstava.

Slika 6.9. Struktura izvora finansiranja obnove zgrada u javnom vlasništvu u saradnji sa ESCO partnerom (javno-privatno partnerstvo)

Kada su u pitanju sredstva koja se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, veoma je bitno istaći da za sve predložene šeme finansiranja važi da će mere i aktivnosti predviđene ovom strategijom moći da se realizuju isključivo u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike Srbije i utvrđenim limitima budžetskih korisnika koji te aktivnosti realizuju, odnosno u okviru utvrđenog ukupnog nivoa rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za svaku godinu.

––––––––––––––

148 Efekat istiskivanja (engl. Crowding out effect) predstavlja situaciju kada država svojom ekspanzivnom fiskalnom politikom gura privredu (privatna preduzeća) sa finansijskog tržišta. U slučaju obnove zgrada to bi značilo da država treba da stvori takav privredni ambijent u kojem će banke i donatori biti podjednako zainteresovani da pozajmljuju ili doniraju sredstva kako državi tako i privatnim preduzećima koja bi da investiraju u projekte obnove nacionalnog fonda zgrada.

149 Fondovi se od donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu iskazuju kroz programske aktivnosti, bez obzira na njihov izvor finansiranja. Sredstva za finansiranje nadležnosti korisnika budžetskih sredstava opredeljuju se u postupku pripreme i donošenja budžeta, po svim izvorima finansiranja, dok se fondovi iskazuju kroz programske aktivnosti koje su sastavni deo budžeta RS. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ili Ministarstvo rudarstva i energetike samo u okviru utvrđenih limita od strane Ministarstva finansija planiraju potrebna sredstva za navedene namene, kao i na osnovu podataka koje poseduje o načinu finansiranja planiraju finansiranje iz drugih izvora finansiranja koji nisu izvor 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta.

150 Granice učešća pojedinih izvora finansiranja su definisane delom u skladu sa maksimalnim vrednostima datim u članu 18. Pravilnika o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijumima za izuzimanje od obaveze vršenja energetskog pregleda, „Službeni glasnik RS”, broj 12 od 22. februara 2019. godine

151 Zakon o kontroli državne pomoći Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 73/19)

7. PROCENA FINANSIJSKIH, EKONOMSKIH I ŠIRIH DRUŠTVENIH KORISTI

7.1. Ekonomsko modeliranje integralne obnove zgrada

U nastavku se prikazuje novi proračun širih društvenih i ekonomskih koristi od održive obnove zgrada. Novi proračun se zasniva na pretpostavci da će u periodu 2020. godine – 2050. godine doći do investicione aktivnosti. Porast je povezan sa povećanjem broja zgrada (m²) koje se obnavljaju. Planirani procenat obnove zgrada mereno površinom do 2026. godine iznosi 2,5% (referentni scenario), 2,9% (Scenario 2.), 3,8% (Scenario 3.), 4,1% (Scenario 4.) i 16,1% (Scenario 5.). Očekuje se da je taj cilj usklađen sa strateškim ciljem u pogledu smanjenja emisije SO2 za 7,4% do 2026. godine odnosno 57,2% do 2050. godine

Vrlo je mala verovatnoća da će cilj za 2021. godinu biti ostvaren te simulacije u prvim godinama scenarija koji je predstavljen u ovom dokumentu imaju ulogu podsetnika na društveno-ekonomske koristi kakve bi se mogle očekivati kada bi ekonomski podsticaji bili podešeni tako da se investiciona ponuda i tražnja izjednače na nivou aktivnosti obnavljanja zgrada koja je višestruko veća od aktuelne.

Uz tu pretpostavku, prikazane su društveno-ekonomske koristi u pogledu:

(a) direktnih i multiplikativnih efekata na rast BDP, zaposlenosti i poreskih prihoda u građevinarstvu i privredi,

(b) efekata na kretanje cena nekretnina,

(v) smanjenja energetskog siromaštva i

(g) drugih koristi, kao što su efekti na zdravlje ljudi, energetsku sigurnost i pozitivni sporedni efekti na druge važne privredne aktivnosti poput turizma.

U nastavku se prvo prikazuje makroekonomski okvir prikazanih projekcija, a zatim su prikazani ciljevi obnove zgrada i plan ulaganja. Uz to se prikazuju direktni i multiplikativni efekti na BDP, zaposlenost i prihode državnog budžeta. Posebno poglavlje posvećeno je građevinarstvu kako bi se skrenula pažnja na veliku realokaciju resursa, naročito rada, koja se mora dogoditi u građevinskoj delatnosti ako se teži realizaciji prikazanih ciljeva i eksternih efekata.152 Na kraju se prikazuju druge indirektne eksterne koristi i finansijski podsticajni mehanizmi koji mogu internalizovati deo eksternih koristi radi povećanja podsticaja za investiranje.

––––––––––––––

152 Eksterni efekti predstavljaju dodatne troškove koje nosioci obavljanjem nekih svojih aktivnosti nameću trećim licima koja opet nemaju nikakve koristi od tih aktivnosti (ali snose troškove). Na primer, termoelektrana ili rafinerija zagađuje životnu sredinu i stanovnici koji žive u okolini imaju troškove u vidu narušenog zdravlja. Građevinska delatnost stvara buku i prašinu ljudima u susedstvu koji nemaju koristi od takve aktivnosti, ali trpe neprijatnosti i imaju neke dodatne troškove u smislu lošijih uslova života.

7.2. Makroekonomski okvir

U periodu od 2008. godine do početka sprovođenja fiskalne konsolidacije u 2015. godini u Srbiji je zabeležena ostvarena privredna stagnacija sa prosečnim godišnjim rastom BDP od svega 0,1%. Ova faza se može podeliti na dva podperioda – prvi koji je trajao od sredine 2008. godine pa do kraja 2010. godine u kojem se Srbija nosila sa neposrednim posledicama izbijanja svetske ekonomske krize gde je Srbija prošla čak i nešto bolje od većine drugih zemalja centralne i istočne Evrope (CIE); i drugi od 2011. godine do kraja 2014. godine kada je ekonomska politika izbegavala da sprovede nepopularne mere za stabilizaciju javnih finansija i kada je Srbija počela osetno da zaostaje u privrednom rastu u odnosu na zemlje CIE. Na kraju, u trećoj fazi, koja je počela nakon sprovođenja fiskalne konsolidacije i u kojoj se Srbija trenutno nalazi, ponovo se uspostavlja stabilan privredni rast, ali on u proseku iznosi svega 3% i niži je u odnosu na privredni rast drugih zemalja CIE, odnosno tek je na polovini prosečnog privrednog rasta koji je ostvarivan od 2001. godine do 2008. godine.153

Pojava epidemije izazvane virusom COVID-19 je 2020. godine uticala i na ekonomski rast i razvoj Republike Srbije. Međutim, paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno je doprineo povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja, posebno u onim sektorima koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma i putničkog saobraćaja, dok kroz davanja stanovništvu podstiče domaću tražnju i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost. Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnijim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom. Pored ovih privremenih faktora koji su pozitivno doprineli ekonomskoj aktivnosti došlo je i do strukturnih poboljšanja. Ona se pre svega ogledaju u aktiviranju novih i proširenju postojećih izvozno konkurentnih proizvodnih kapaciteta, kao i u daljem ubrzanom razvoju putne i železničke infrastrukture kojima se trajno povećava potencijal domaće privrede. Strukturna poboljšanja privrede podržana merama ekonomske politike materijalizovala su se već u prvoj polovini 2021. godine, snažnim povećanjem BDP od 7,6%.

Rast ekonomske aktivnosti i paket ekonomske podrške rezultirali su izostankom značajnijih negativnih efekta pandemije na tržište rada. Očuvana su radna mesta i zarade, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, stopa aktivnosti stanovništva na tržištu rada je povećana u poređenju sa predpandemijskim periodom, a scenario masovnog povećanja nezaposlenosti je izbegnut. Istovremeno, povećanje plata i penzija nije ugrozilo uspostavljenu makroekonomsku ravnotežu i doprinelo je bržem oporavku domaće tražnje. Pored toga, aktivnim učešćem u socio-ekonomskom dijalogu povećana je i minimalna cena rada na način koji ne opterećuje dodatno privredu i ne ugrožava njenu konkurentnost, a sa intencijom da se obezbedi inkluzivni privredni rast i kreira ambijent socijalne kohezije.

Inflacija se početkom 2021. godine kretala na niskom i stabilnom nivou. Povećanje inflacije od drugog kvartala 2021. godine posledica je privremenih faktora, pre svega rasta svetskih cena energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda, ali i zastoja u globalnim lancima snabdevanja. Sa prestankom njihovog dejstva očekuje se postepeno smanjenje inflacije i vraćanje u okviru granica ciljanog raspona.

Javni dug Srbije na kraju trećeg kvartala 2019. godine je iznosio oko 52% BDP, što je za oko 930 miliona evra više u odnosu na kraj 2018. godine, pre svega usled zaduživanja države radi obezbeđenja sredstava za otkup akcija Komercijalne banke. Međutim, povećana ekspanzivnost fiskalne politike u 2020. i 2021. godini nije narušila održivost javnih finansija. Bolja naplata prihoda, pre svega poreskih, usled bržeg od očekivanog rasta privrede odrazili su se i na manji nivo deficita i javnog duga. Zadržavanje javnog duga ispod 60% BDP je važan rezultat u 2021. godini i osnovno sidro za vođenje fiskalne politike u narednom periodu.

Mere koje doprinose ublažavanju posledica epidemije ostaju u fokusu kreatora ekonomske politike i u 2022. godini. Pored toga, prepoznata je neophodnost pronalaženja novih izvora rasta, pa su inovacije, istraživanje i razvoj i kreativne industrije u stalnom fokusu prilikom definisanja budućih politika. Kako bi se podržao ekonomski rast i osigurao održiviji i ekološki prihvatljiviji razvoj jedan od prioriteta Vlade je i implementacija zelenih projekata i podrška programu zelenog rasta, što je potvrđeno i uspešnom emisijom zelenih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu u septembru 2021. godine. Napori su usmereni i na intenziviranje reformskih procesa kako bi se obezbedio kontinuitet poboljšanja privrednog okruženja i omogućilo dalje podizanje kreditnog rejtinga zemlje.154

Fizički obim ukupne industrijske proizvodnje u prvih osam meseci 2021. godine bio je veći za 6,9% mg. praćen rastom u sva tri sektora, uz dominantan uticaj prerađivačke industrije koja je zabeležila povećanje od 7,8% mg, dok je obim proizvodnje struje i rudarstva bio veći za 5,8% i 0,9% mg, respektivno. Dobra dinamika proizvodnje ostvarena u prerađivačkoj industriji u najvećoj meri je rezultat aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta, pre svega kroz efektuiranje stranih direktnih investicija iz prethodnog perioda, ali i zbog postepenog oporavaka spoljne tražnje. Zahvaljujući tome došlo je do relativno brzog oporavka industrijske proizvodnje u uslovima izrazito negativnih uticaja pandemije već u drugoj polovini prethodne godine, kao i nastavka povoljnih kretanja tokom 2021. godine.155

Kao jedan od pokazatelja kretanja na tržištu nekretnina u zemljama članicama Evropske unije, Evrostat prati Indeks cene stambenih objekata (House Pricing Index), koji prikazuje promene u ceni stambenih objekata kupljenih od strane domaćinstava u EU. Ovaj indeks prati kretanje cena nekretnina, pa nam može ukazati na regionalni trend i eventualna odstupanja pojedinih zemalja od trenda, koja su posledica dešavanja na unutrašnjem tržištu. Na slici 7.1. prikazano je kretanje vrednosti indeksa za Srbiju i nekoliko zemalja regiona koje su članice Evropske unije. Treba imati u vidu da ovaj indeks posmatra kretanje cena u nacionalnim valutama pa moguća odstupanja od trenda mogu biti posledica visokih stopa inflacija ili značajnih promena deviznog kursa u posmatranim godinama. I pored toga na grafikonu možemo primetiti donekle zajedničko kretanje indeksa za posmatrane zemlje. Može se videti da kod većine posmatranih zemalja postoji tačka preloma u 2008. godini, koja označava početak svetske ekonomske krize u Evropi, nakon koje cene počinju da padaju, da bi se indeksi polako oporavljali u godinama nakon 2013. godine. Ono što je iz perspektive Srbije zanimljivo jeste činjenica da je Srbija jedina zemlja među posmatranim zemljama koja u godinama koje su neposredno pratile krizu (2008. godine i 2009. godine) nije zabeležila pad u cenama novoizgrađenih nekretnina, već rast od 22% i 20% (cena po 1 m²). Ove stope dosta su niže kada se kretanje cena posmatra u evrima, što i jeste karakteristika tržišta nekretnina u Srbiji, i one iznose 9% u 2008. godini i 11% u 2009. godini (cena po 1 m²).156

Slika 7.1. Indeks cena novoizgrađenih stambenih objekata (2015=100), Srbija i EU zemlje regiona, 2007. godine – 2018. godine157

Ekonomski rast u Srbiji će i u 2022. godini biti vođen domaćom tražnjom koja će obezbediti doprinos od 4,3 p.p, a pozitivan uticaj od 0,2 p.p. imaće i neto izvoz. Sve tri komponente domaće tražnje pozitivno će doprineti rastu ekonomske aktivnosti. Povoljna kretanja na tržištu radne snage i očekivano realno povećanje zarada, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, stabilan rast penzija i nastavak povoljnih uslova finansiranja, rezultiraće rastom lične potrošnje od 3,7% i sledstveno najvećem učešću ovog agregata u BDP, doprineće rastu ekonomske aktivnosti sa 2,5 p.p. U 2022. godini investicije će biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu BDP, što je veoma važno sa stanovišta njegove održivosti. Očekuje se međugodišnje povećanje od 6,4%, odnosno doprinos rastu BDP od 1,5 p.p.158

Starenje stanovništva, emigracija i strukturni problemi ograničavaju potencijalnu dugoročnu stopu privrednog rasta u Srbiji, ali i u ostalim zemljama u okruženju. Rezultati projekcija za period 2011. godine – 2041. godine ukazuju da će u narednih trideset godina stanovništvo Republike Srbije i dalje biti izloženo delovanju procesa demografskog starenja. Udeo mladih je nizak i sa tendencijom daljeg pada, dok je udeo starih visok i stalno raste. Prema projekciji najintenzivnijeg procesa starenja stanovništva, učešće stanovništva mlađeg od 15 godina bi opalo sa 14,4% na 11,7%, dok bi učešće starijih od 65 godina poraslo sa 17,3% na 25,2%. Prema istoj varijanti, udeo najstarijih (80 i više godina) u ukupnoj populaciji bi se povećao sa 3,5% na 7,8%, a prosečna starost stanovništva bi porasla sa 42,1 na 46,5 godina.

Tabela 7.1. Projekcija broja stanovnika u Srbiji (2011. godine – 2041. godine, po varijantama projekcija)

VARIJANTA PROJEKCIJE

Procena sredinom

2011. godine

2041.

Apsolutni porast/pad

2011–2041.

Indeks rasta 2041

(2011 = 100)

Niska

7.234.099

6.522.206

-711.893

90,2

Srednja

7.234.099

6.830.008

-404.091

94,4

Visoka

7.234.099

6.973.926

-260.173

96,4

Konstantna

7.234.099

6.173.971

-1.060.128

85,3

Nultog migracionog salda

7.234.099

6.180.614

-1.053.485

85,4

Izvor: RZS, Projekcije stanovništva Republike Srbije 2011. godine – 2041. godine, www.stat.gov.rs

Takođe, prema svim varijantama projekcija, neminovno je smanjenje učešća radno sposobnog stanovništva (15–64) u ukupnoj populaciji, a pad bi se kretao od 3,0% do 8,2%, zavisno od varijante.

Projekcije stanovništva opština/gradova 2011. godinu – 2041. godinu pokazuju da je na kraju projekcionog perioda samo u petini opština zabeležen populacioni rast, pri čemu je veći broj tih opština na teritoriji Grada Beograda. S druge strane, u čak deset opština bi se broj stanovnika smanjio za više od 50%, a izrazit depopulacioni trend beleže nerazvijene opštine Crna Trava, Babušnica i Gadžin Han.

Slika 7.2. Kretanje ukupnog stanovništva u Srbiji (1961. godinu – 2041. godinu, popisni rezultati i projekcije, po varijantama)

Izvor: Projekcije stanovništva Republike Srbije, 2011. godinu – 2041. godinu, Zavod za statistiku. www.stat.gov.rs.

Obnova nacionalnog fonda zgrada čiji se dugoročni ciljevi prikazuju u nastavku može predstavljati jednu od ključnih politika za podsticanje održivog privrednog rasta u uslovima smanjenja broja stanovnika. Kroz politike energetske obnove može se podstaći tehnološki napredak, smanjenje nezaposlenosti i aktiviranje neaktivnog dela radno sposobnog stanovništva, što ima i potencijal ublažavanja demografskih pritisaka.

Tabela 7.2. Makroekonomski scenario do 2050. godine

Indikator

2021.

2025.

2030.

2035.

2040.

2045.

2050.

Rast BDP (%)

7,5

4,0

4,0

4,0

4,0

4,0

4,0

BDP (realni, mil. €)

45.948

46.021

46.114

46.206

46.298

46.391

46.484

Cena SO2 (€/t)159

20,0

26,7

35

38,8

42,5

46,3

50

––––––––––––––

153 FREN, Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, broj 61, april–jun 2020.

154 Republika Srbija, Ministarstvo Finansija, Revidirana Fiskalna strategija za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu. https://www.mfin.gov.rs//upload/media/6bzXXG_6184cf6e39c93.pdf

155 Republika Srbija, Ministarstvo Finansija, Revidirana Fiskalna strategija za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu. https://www.mfin.gov.rs//upload/media/6bzXXG_6184cf6e39c93.pdf.

156 FREN, Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, broj 61, april-jun 2020.

157 A. Radivojević, Analiza cena na tržištu nekretnina u Srbiji, Kvartalni monitor, br. 58, 2019, str. 53

158 Republika Srbija, Ministarstvo Finansija, Revidirana Fiskalna strategija za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. godinu i 2024. godinu. https://www.mfin.gov.rs//upload/media/6bzXXG_6184cf6e39c93.pdf.

159 Smernice 244

7.3. Ekonomska analiza metodologija

U projekat je vredno investirati ukoliko su ekonomske koristi za područje koje je u pitanju veće od koristi koja se očekuje od drugih alternativnih projekata u zemlji. Glavni cilj ekonomske analize je da proceni troškove i koristi predloženog investiranja u obnovu nacionalnog fonda zgrada za celu zemlju posmatrano iz perspektive ukupnog društvenog blagostanja.160 Suprotno finansijskoj analizi, koja se radi u korist vlasnika infrastrukture, ekonomska analiza je načinjena u korist celog društva i ocenjuje doprinos projekta za ekonomsku dobrobit zemlje.

Projekti investiranja u obnovu nacionalnog fonda zgrada često imaju uticaj koji nema direktnu tržišnu vrednost, na primer imaju uticaj na zdravlje ljudi. U tom slučaju, efekti mogu da se izraze u novčanom izrazu kroz različite tehnike vrednovanja u zavisnosti od prirode efekata koji se razmatraju. Ključni cilj ekonomske analize je da pokaže da projekat ima pozitivni neto doprinos na društvo (npr. ekonomske koristi prevazilaze ekonomske troškove) i da je zbog toga dobro da bude dodatno finansiran kroz različite programe (na primer, program finansiranja Evropske unije).

Sadašnja vrednost ekonomskih koristi projekta prevazilazi sadašnju vrednost njihovih ekonomskih troškova. Ovo je izraženo kao pozitivna ekonomska neto sadašnja vrednost (ENPV), pokazatelj odnosa koristi/troškovi (benefit/cost, B/C) koji je veći od jedan, ili ekonomska interna stopa prinosa (ERR) koja je veća od društvene diskontne stope (npr. 3,0%). Ekonomska analiza se sastoji od:

– Celokupne kvalitativne procene eksternih troškova i koristi predloženog projekta za društvo u celini.

– Kvantitativne ekonomske procene koristi koje mogu da budu razumno i reprezentativno izražene u novcu.

– Konverzije tržišnih u računovodstvene cene upotrebom standardizovanih konverzionih koeficijenata.

– Uklanjanja fiskalnih distorzija.

Glavni rezultat ekonomske analize je ekonomska interna stopa prinosa (EIRR), ekonomska neto sadašnja vrednost (ENPV) i odnos koristi/troškova (benefit/cost, B/C odnos) projekta, što sve može da se uporedi sa definisanim minimalnim limitima. Kao primer, minimalni limit odnosa koristi/troškova treba da bude jedan, što znači da celokupne koristi za društvo treba da budu veće od troškova. U projekat je poželjno investirati iz ekonomske perspektive kada postoji pozitivna ekonomska neto sadašnja vrednost (ENPV). Ovo je takođe slučaj kada je ekonomska interna stopa prinosa (EIRR) projekta iznad društvene diskontne stope projekta.

––––––––––––––

160 Analiza razvijena u ovom projektu je izvršena pod strogim poštovanjem metodoloških propisa predstavljenih u Vodiču za analizu troškova i koristi projekata investiranja – Alatu ekonomske procene za politiku povezivanja 2014. godine – 2020. godine (Evropska komisija, Direktorat – Opšti za regionalnu i urbanu politiku, Brisel, 2014. godina, (http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docgener/studies/pdf/cba_guide. pdf).

7.4. Potrebna finansijska ulaganja

Početno investiciono ulaganje je izračunato kao proizvod broja kvadrata i jediničnih investicionih troškova za obnovu. Investicije u zamenu toplotnih i svetlosnih instalacija preduzimaju se po isteku petnaest godina nakon prvobitne ugradnje. Na narednim slikama su iskazani investicioni i operativni troškovi u stalnim cenama iz 2020. godine za pet scenarija obnove zgrada. Operativni troškovi obuhvataju troškove održavanja, troškove potrošnje energije i troškove emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Slika 7.2 Struktura ulaganja u održivu obnovu zgrada u razdoblju od 2021. godine do 2050. godine (milijarde dinara, stalne cene iz 2020. godine)

Slika 7.3. Dinamika operativnih troškova u razdoblju od 2021. godine do 2050. godine (milijarde dinara, stalne cene iz 2020. godine)

7.5. Ekonomski efekti ulaganja u obnovu zgrada

Ulaganja prikazana na slikama imaju snažne efekte na BDP, zaposlenost i prihode državnog budžeta. Direktni efekti se javljaju u građevinarstvu. Indirektni ili multiplikativni efekti prenose se preko mreže ekonomskih inputa (inputi = faktori proizvodnje, odnosno resursi) na celokupnu privredu, odnosno ogledaju se u povećanju poslovne aktivnosti onih privrednih delatnosti koje proizvode inpute (materijale, energiju, gorivo...) koji se upotrebljavaju u građevinskoj delatnosti.

Rezultati u tabeli 7.3. pokazuju da predviđeni tempo obnove ima značajne efekte na investicije koji su značajni i na makroekonomskom nivou. Dugoročni godišnji prosek učešća ove vrste investicija u BDP se kreće između 1% i 5%. Tekuće investiciono održavanje i zamena opreme s vremenom postaju važnije odrednice ukupnih ulaganja od početnih investicija, kao što je prikazano na prethodnim slikama.

Realizacija prikazanih investicija ima snažan efekat na direktno zapošljavanje u građevinarstvu. Ovde je pretpostavljen konstantan multiplikator zaposlenosti. Međutim, u praksi posmatrano efekat je najjači na početku razdoblja intenzivnih ulaganja. Tada dolazi do brze mobilizacije preduzeća i radnika. Kasniji efekti su manji, jer prvobitno povećani broj radnika obavlja nove poslove, a srazmerno je jednostavno izvesti preusmeravanje preduzeća i radnika s početnih ulaganja na poslove održavanja u skladu sa promenama strukture ulaganja. Takođe, s vremenom dolazi do porasta dohodaka i tehnološkog napretka, pa se smanjuje broj novih radnih mesta koja se otvaraju po novčanoj jedinici novih ulaganja. U zadnjoj godini programa obnove broj angažovanih radnika se blago smanjuje, jer efekat rasta produktivnosti premašuje efekat rasta ulaganja.

Tabela 7.3. Uticaj predviđenog tempa obnove na investicione izdatke i zapošljavanje u građevinarstvu do 2050. godine (milijarde dinara, stalne cene 2020. godina, nediskontovane)

Period

2021–2025.

2026–2030.

2031–2040.

2041–2050.

2021–2050.

Scenario 1. (referentni scenario)

Procenat renoviranih zgrada (%)

2,4%

2,4%

4,8%

4,8%

14,5%

Inicijalni investicioni troškovi i troškovi reinvesticija (mlrd. din.)

376

379

786

786

2.326

Operativni i troškovi održavanja (mlrd. din.)

334

3.875

9.217

10.736

24.163

Prosečan godišnji iznos investicija (mlrd. din.)

75

76

79

79

78

Učešće investicija u BDP-u (%)

1,4%

1,4%

1,4%

1,4%

1,4%

Nova radna mesta (#)

21.337

21.529

42.128

40.114

125.109

Nova radna mesta na 1 milion € investicija

6,7

6,7

6,3

6,0

6,3

Scenario 2.

Procenat renoviranih zgrada

2,8%

2,8%

5,6%

5,6%

16,7%

Inicijalni investicioni troškovi i troškovi reinvesticija

445

449

924

924

2.741

Operativni i troškovi održavanja

333

3.846

9.081

10.473

23.734

Prosečan godišnji iznos investicija

89

90

92

92

91

Učešće investicija u BDP-u (%)

1,6%

1,7%

1,7%

1,7%

1,7%

Nova radna mesta

25.282

25.468

49.534

47.166

147.449

Nova radna mesta na 1 milion € investicija

6,7

6,7

6,3

6,0

6,3

Scenario 3.

Procenat renoviranih zgrada

3,5%

3,5%

7,0%

7,0%

20,9%

Inicijalni investicioni troškovi i troškovi reinvesticija

482

487

1.014

1.014

2.997

Operativni i troškovi održavanja

331

3.796

8.865

10.081

23.073

Prosečan godišnji iznos investicija

96

97

101

101

100

Učešće investicija u BDP-u (%)

1,8%

1,8%

1,9%

1,9%

1,8%

Nova radna mesta

27.361

27.645

54.383

51.783

161.172

Nova radna mesta na 1 milion € investicija

6,7

6,7

6,3

6,0

6,3

Scenario 4.

Procenat renoviranih zgrada

4,6%

4,6%

9,2%

9,2%

27,6%

Inicijalni investicioni troškovi i troškovi reinvesticija

775

784

1.641

1.641

4.841

Operativni i troškovi održavanja

326

3.678

8.357

9.167

21.528

Prosečan godišnji iznos investicija

155

157

164

164

161

Učešće investicija u BDP-u (%)

2,9%

2,9%

3,0%

3,0%

3,0%

Nova radna mesta

44.002

44.516

88.009

83.802

260.329

Nova radna mesta na 1 milion € investicija

6,7

6,7

6,3

6,0

6,3

Scenario 5.

Procenat renoviranih zgrada

15,8%

15,8%

31,6%

31,6%

94,9%

Inicijalni investicioni troškovi i troškovi reinvesticija

1.563

1.563

3.126

3.126

9.377

Operativni i troškovi održavanja

308

3.118

5.678

4.041

13.146

Prosečan godišnji iznos investicija

313

313

313

313

313

Učešće investicija u BDP-u (%)

5,8%

5,8%

5,8%

5,7%

5,8%

Nova radna mesta

88.709

88.709

167.624

159.611

504.654

Nova radna mesta na 1 milion € investicija

6,7

6,7

6,3

6,0

6,3

Tabela 7.4. prikazuje sumarni pregled investicija i osnovnih makroekonomskih pokazatelja za celokupan period do 2050. godine po scenarijama.

Tabela 7.4. Pregled investicionih i operativnih troškova i uticaj na zaposlenost sumarno do 2050. godine (milijarde dinara, stalne cene 2020. godina)

Scenario 1.

Scenario 2.

Scenario 3.

Scenario 4.

Scenario 5.

Procenat renoviranih zgrada (%)

14,5%

16,7%

20,9%

27,6%

94,9%

Inicijalni investicioni troškovi i troškovi reinvesticija (mlrd. din.)

2.326

2.741

2.997

4.841

9.377

Operativni i troškovi održavanja (mlrd. din.)

0

23.734

23.073

21.528

13.146

Prosečan godišnji iznos investicija (mlrd. din.)

24.163

91

100

161

313

Učešće investicija u BDP-u (%)

1,4%

1,7%

1,8%

3,0%

5,8%

Nova radna mesta (#)

125.109

147.449

161.172

260.329

504.654

Projekcije i efekti prikazani u tabeli moraju se proširiti procenama multiplikativnih efekata na celu privredu – na BDP, ukupnu zaposlenost i prihode državnog budžeta. Kako su multiplikatori u malim i otvorenim privredama poput Srbije generalno niski, rezultati su prikazani za mali multiplikator (1,134), srednji (1,335) i veliki (1,670). Radi jednostavnosti je pretpostavljen linearan multiplikativni uticaj na zaposlenost (naredna tabela). Elastičnost zaposlenosti na BDP po pravilu je nešto manja od jedan, ali brojevi pokazuju da program obnove zgrada ima velik potencijal smanjenja nezaposlenosti i uz konzervativnije pretpostavke. To je naročito važno ako se ima u vidu da delatnost može mobilisati i slabije obrazovane radnike.

Tabela 7.5. Multiplikativni uticaj na zapošljavanje do 2050. godine

Multiplikator

2021–2025.

2026–2030.

2031–2040.

2041–2050.

2021–2050.

Scenario 1. (referentni scenario)

1,134

18.124

18.287

37.877

37.877

112.165

1,335

21.337

21.529

42.128

40.114

125.109

1,670

26.691

26.931

55.779

55.779

165.181

Scenario 2.

1,134

21.475

21.634

44.534

44.534

132.178

1,335

25.282

25.468

49.534

47.166

147.449

1,670

31.626

31.859

65.584

65.584

194.653

Scenario 3.

1,134

23.242

23.483

48.894

48.894

144.513

1,335

27.361

27.645

54.383

51.783

161.172

1,670

34.227

34.582

72.005

72.005

212.819

Scenario 4.

1,134

37.377

37.814

79.127

79.127

233.444

1,335

44.002

44.516

88.009

83.802

260.329

1,670

55.043

55.687

116.527

116.527

343.784

Scenario 5.

1,134

75.353

75.353

150.706

150.706

452.119

1,335

88.709

88.709

167.624

159.611

504.654

1,670

110.970

110.970

221.940

221.940

665.819

Procene u sledećim tabelama pokazuju velike potencijale uticaja na rast BDP i prihoda državnog budžeta. I uz najkonzervativniju pretpostavku o investicionom multiplikatoru (1,242), uticaj na nivo BDP kreće se od 1,78% (referentni scenario), preko 3,73% (predloženi scenario 4) do 7,10% (scenario 5) u razdoblju 2020–2050. S time su povezani i značajni novi prihodi državnog budžeta koji su procenjeni uz pretpostavljeno učešće poreskih prihoda od 30% kroz celo razdoblje scenarija. Procene fiskalnih uticaja kreću od 0,54% (scenario 1), preko 1,12% (predloženi scenario 4) do 2,13% BDP na godišnjem nivou (u slučaju najnižeg multiplikatora od 1,242). Ti uticaji predstavljaju potencijalne izvore za finansiranje podsticaja, ali pritom treba obratiti pažnju na činjenicu da su makroekonomski uticaji prikazani na bruto osnovi. Znači da se ovi uticaji mogu materijalizovati kao trajne društvene koristi samo ako energetske uštede i druge dodatne koristi povećaju konkurentnost privrede kroz pozitivne uticaje na manju potrošnju energije i pozitivne uticaje na zdravlje ljudi i životnu okolinu. Bez tih uticaja efekti neće biti trajni, nego će, kao u slučaju ulaganja u autoputeve, nestati kada investiciona aktivnost bude završena.

Tabela 7.6. Ukupni uticaj na BDP s uključenim multiplikativnim efektom do 2050. godine (milijarde dinara, stalne cene 2020. godine)

Multiplikator

2021–2025.

2026–2030.

2031–2040.

2041–2050.

2021–2050.

Rast BDP godišnje (%)

Scenario 1. (referentni scenario)

1,242

467

471

975

975

2.888

1,78%

1,604

603

608

1.260

1.260

3.731

2,30%

2,208

830

837

1.734

1.734

5.136

3,17%

Scenario 2.

1,242

553

557

1.147

1.147

3.403

2,10%

1,604

714

720

1.481

1.481

4.397

2,71%

2,208

983

991

2.039

2.039

6.052

3,73%

Scenario 3.

1,242

598

605

1.259

1.259

3.721

2,30%

1,604

773

781

1.626

1.626

4.807

2,98%

2,208

1.064

1.075

2.239

2.239

6.617

4,10%

Scenario 4.

1,242

962

974

2.037

2.037

6.011

3,73%

1,604

1.243

1.258

2.632

2.632

7.765

4,82%

2,208

1.711

1.731

3.623

3.623

10.689

6,63%

Scenario 5.

1,242

1.940

1.940

3.881

3.881

11.642

7,10%

1,604

2.507

2.507

5.013

5.013

15.039

9,17%

2,208

3.450

3.450

6.901

6.901

20.702

12,62%

Tabela 7.7. Ukupni uticaj na prihode državnog budžeta s uključenim multiplikativnim efektom do 2050. godine (milijarde dinara, stalne cene 2020. godine)

Multiplikator

2021–2025.

2026–2030.

2031–2040.

2041–2050.

2021–2050.

% BDP

Scenario 1. (referentni scenario)

1,242

140

141

293

293

866

0,54%

1,604

181

182

378

378

1.119

0,69%

2,208

249

251

520

520

1.541

0,95%

Scenario 2.

1,242

166

167

344

344

1.021

0,63%

1,604

214

216

444

444

1.319

0,81%

2,208

295

297

612

612

1.816

1,12%

Scenario 3.

1,242

180

181

378

378

1.116

0,69%

1,604

232

234

488

488

1.442

0,89%

2,208

319

323

672

672

1.985

1,23%

Scenario 4.

1,242

289

292

611

611

1.803

1,12%

1,604

373

377

790

790

2.330

1,44%

2,208

513

519

1.087

1.087

3.207

1,99%

Scenario 5.

1,242

582

582

1.164

1.164

3.492

2,13%

1,604

752

752

1.504

1.504

4.512

2,75%

2,208

1.035

1.035

2.070

2.070

6.210

3,79%

Pre prikaza ostalih uticaja treba skrenuti pažnju na potencijale i ograničenja građevinske industrije. Ponuda građevinarstva i tehnološki srodnih industrija koje proizvode instalacijske proizvode i usluge se formira kao reakcija na poslovne prilike koje se u slučaju sprovođenja prikazanog programa stvaraju usled rasta investicione tražnje.

U skladu sa urađenom analizom energetskih ušteda kao rezultata integralne energetske obnove fonda zgrada, procenjeni učinak programa integralne obnove na ostvarenje energetskih ušteda do 2050. godine iznosi 437 (Scenario 2.), 1.117 (Scenario 3.), 2.704 (predloženi Scenario 4.) i 8.354 milijarde dinara (Scenario 5).

7.6. Potencijali i ograničenja građevinske industrije u Srbiji

Direktan efekat programa obnove nacionalnog fonda zgrada na zapošljavanje u građevinarstvu do 2050. godine mogao bi iznositi i do 260 hiljada novih radnih mesta, odnosno oko 8.670 novih radnih mesta godišnje (u slučaju predloženog Scenarija 4.). To je veliko povećanje u odnosu na trenutni broj zaposlenih. U preduzećima registrovanim u građevinarstvu u drugom kvartalu 2020. godine bila su 114.341 zaposlena. Iako program obnove nacionalnog fonda zgrada ne mobiliše samo radnike na gradilištima, već i projektante, inženjere, menadžere i administrativno osoblje, iz ovih brojki je jasno da je reč o velikoj mobilizaciji resursa, naročito rada u graditeljstvu.

Vrednosni pokazatelji još bolje prikazuju porast aktivnosti ako se ostvari plan ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada. Naime, vrednost izvršenih građevinskih radova jedva je prelazila 3,9 milijardi evra u 2019. godini. Kako prosečno potreban godišnji iznos novih ulaganja u razdoblju od 2020. godine do 2050. godine iznosi oko 94 milijardi dinara (kod predloženog Scenarija 4.), brojke u narednoj tabeli pokazuju da bi takav prirast vrednosti izvršenih radova bio veoma značajan. Pritom bi aktivnost u samom građevinarstvu znatno premašila nivo aktivnosti iz perioda 2015. godine – 2019. godine koji je bio više orijentisan na izgradnju infrastrukture.

Tabela 7.8. Vrednost i struktura građevinskih radova u Srbiji 2015. godini – 2019. godini (u hiljadama dinara)

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2019/2018. (indeks)

Vrednost građevinskih radova

Stambene zgrade

94.539.376

112.310.986

131.619.182

159.615.624

196.245.483

123

Ostale zgrade

148.240.119

149.680.408

160.263.861

185.054.790

275.394.400

149

Ukupno

242.779.495

261.991.394

291.883.043

344.670.414

471.639.883

137

Struktura građevinskih radova

Stambene zgrade

38,9%

42,9%

45,1%

46,3%

41,6%

Ostale zgrade

61,1%

57,1%

54,9%

53,7%

58,4%

Izvor: RZS

Treba imati u vidu da su građevinske aktivnosti na zgradama i dalje koncentrisane u novogradnji. Prema podacima u tabeli 7.9., vrednost izvršenih radova u novogradnji još uvek je višestruko veća od vrednosti izvršenih radova u rekonstrukcijama, adaptacijama i obimnim obnovama. Doduše, aktivnost u tom delu raste brže nego u novogradnjama zadnjih godina, što je prirodna posledica smanjenja broja i starenja stanovništva (smanjenje potražnje za novogradnjama). Međutim, kako se gotovo celokupan iznos novih ulaganja predviđen programom obnove nacionalnog fonda stambenih zgrada odnosi na rekonstrukcije, adaptacije i velike popravke, u ovom segmentu treba da dođe do značajnog povećanja aktivnosti u dugom roku. Radi se o veoma velikoj mobilizaciji resursa koja se neće dogoditi ako bude prepuštena spontanim tržišnim procesima. Neophodne su koordinirane mere koje će na strani potražnje stvoriti podsticaje za ulaganja u obnovu zgrada, a na strani ponude podsticaje za premeštanje resursa u građevinske aktivnosti u građevinarstvu.

Tabela 7.9. Vrednost izvršenih građevinskih radova na zgradama 2015. godini – 2019. godini (u hiljadama dinara)

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Ukupno

94.539.376

112.310.986

131.619.182

159.615.624

196.245.483

Novogradnja

66.132.534

77.673.495

91.403.035

105.423.167

139.054.574

Dogradnja

4.499.183

6.185.719

3.898.837

6.055.311

5.431.957

Rekonstrukcije i adaptacije

16.823.266

19.435.483

23.425.362

33.370.074

33.338.766

Velike opravke

3.534.070

4.532.978

7.276.888

5.766.440

6.894.799

Redovno održavanje

3.550.323

4.483.311

5.615.060

9.000.632

11.525.387

Izvor: RZS

7.7. Širi društveni efekti ulaganja u obnovu zgrada

Dodatno opravdanje za primenu koordinisanih mera podsticanja ponude i tražnje proizilazi iz ostalih indirektnih koristi (tzv. pozitivnih eksternalija) koje deluju pored energetskih ušteda, smanjenih emisija štetnih gasova, novih ulaganja i njihovih multiplikativnih efekata na BDP, zaposlenost i prihode državnog budžeta. Ostale indirektne koristi nije moguće tačno proceniti, ali se mogu opisati u vezi sa očuvanjem i rastom vrednosti nekretnina, indirektnim estetskim koristima za druge privredne aktivnosti (npr. turizam), pozitivnim efektima na zdravlje ljudi, smanjenjem energetskog siromaštva i energetskom sigurnosti.

7.7.1. Vrednost nekretnina i estetski eksterni efekti

Energetska obnova zgrada dovodi do troškovnih ušteda, povećanja estetske vrednosti i opšteg zadovoljstva stanovanjem i kvalitetom života. To se odražava i na tržišnu vrednost nekretnina. Izostanak ambicioznijeg programa obnove zgrada će sigurno dovesti do toga da njihova tržišna vrednost bude značajnije manja u odnosu na vrednost novijih zgrada na istoj lokaciji.

Program obnove koji dovodi do rasta vrednosti nekretnina ima i indirektne ekonomske efekte koji deluju na dva načina. Prvo, porast vrednosti nekretnina preko tzv. efekta bogatstva utiče na povećanje potrošnje, a kroz to i na rast BDP i prihode državnog budžeta.161 Efekat bogatstva deluje s parametrom od oko 0,1, što znači da povećanje vrednosti nekretnina za 10% povećava ukupnu privatnu (ličnu) potrošnju za 1%. Pored toga, treba uzeti u obzir i pozitivan uticaj koji rast BDP ima na investicije. Drugo, pozitivne estetske eksternalije mogu se prelivati na širu društvenu zajednicu, naročito u krajevima koji žive od turizma, gde opšti utisak o zgradama takođe može funkcionisati kao faktor atrakcije. Jasno je da vrednosne i estetske efekte vezano uz nekretnine nije moguće pouzdano proceniti, ali je sigurno da nisu veliki kao efekti koji su direktno vezani uz investicione aktivnosti.

––––––––––––––

161 Efekat bogatstva (engl. wealth effect) je ekonomska teorija ponašanja prema kojoj ljudi troše više kako vrednost njihove imovine raste. Polazna pretpostavka ove teorije je da se potrošači osećaju finansijski sigurnijim sa povećavanjem vrednosti njihove imovine (nekretnina, na primer). Oni se osećaju bogatijima, čak i ako su im prihodi i fiksni troškovi ostali isti kao ranije.

7.7.2. Smanjenje rizika za zdravlje, siromaštvo i snabdevanje energijom

Najznačajnije društvene koristi koje proizilaze iz obnove zgrada jesu one koje se javljaju usled poboljšanja zdravlja ljudi i poboljšanja uslova stanovanja i života uopšte (viši nivo stambenog konfora). Sve navedene društvene koristi je veoma teško monetizovati, odnosno izraziti u novčanim vrednostima, a što je neophodno kako bi se njihov efekat sagledao u ekonomskoj analizi.

Zdravstveni efekti nastaju zbog toplijih domova sa manje hladnih i vlažnih mesta, manje kondenzacije i pojave buđi i poboljšanog kvaliteta života unutar prostorija. U ekonomskoj analizi je pretpostavljeno da zdravstvene koristi iznose 0,07 evra na svakih 1 milion investicija uloženih u obnavljanje zgrada.162 Vrednosne efekte poboljšanja zdravlja ljudi nije moguće proceniti, ali bez obzira na to svakako ih vredi spomenuti s obzirom na dugoročni trend smanjenja broja stanovnika i potrebe aktiviranja neaktivnog dela radno sposobnog stanovništva.

Kada je reč o energetskom siromaštvu, energetska obnova zgrada ima veliki potencijal ušteda koje su relativno veće za siromašnija domaćinstva. Prema pokazateljima siromaštva, u 2019. godini 10% lica u Srbiji živi u domaćinstvu koje ne može da priušti adekvatno zagrevanje stana, dok 58,8% domaćinstava smatra da je finansijsko opterećenje njihovog budžeta troškovima stanovanja veoma značajno.163 Energenti imaju važnu ulogu u tome, jer je prosečni godišnji izdatak domaćinstava za električnu energiju, gas i ostala goriva oko 15% godišnjih novčanih izdataka. Pritom treba imati u vidu da je to učešće 2–3 puta veće u domaćinstvima smeštenima u donjim decilima distribucije dohotka naspram učešća u domaćinstvima koja pripadaju gornjim delovima distribucije dohotka. Stoga program obnove nacionalnog stambenog fonda ima velik potencijal smanjenja energetskog siromaštva, ali je očigledno da domaćinstva koja žive u stanju materijalnog siromaštva imaju skraćene vremenske horizonte i manje potencijale za učestvovanje u investicionim izdacima. Prilikom izrade mera podsticanja obnove ta činjenicu se mora uzeti u obzir.

Slika 7.9. šematski prikazuje klasifikaciju širih društvenih i ekonomskih koristi od obnove nacionalnog fonda zgrada.164

Slika 7.9. Šematski prikaz svih potencijalnih koristi energetske obnove zgrada

––––––––––––––

162 http://www.instituteofhealthequity.org/resources-reports/the-health-impacts-of-cold-homes-and-fuel-poverty/the-health-impacts-of-cold-homes-and-fuel-poverty.pdf

163 RZS, Siromaštvo i socijalna nejednakost, 2019, https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20201283.pdf

164 Artola, I., Rademaekers, K., Williams, R., Yearwood, J. (2016). Boosting Building Renovation: What potential and value for Europe?, European Parliament, p. 23

7.8. Rezultati ekonomske analize

Elementi za ekonomsku analizu (investicije, operativni troškovi, ekonomske koristi) su dati u sledećoj tabeli.

Tabela 7.10. Pregled ekonomskih troškova i koristi (2021. godine – 2050. godine, milijarde dinara, stalne cene 2020. godine, diskontovane vrednosti)

Ukupno (diskontovana vrednost)

Scenario

1

2

3

4

5

Inicijalni investicioni troškovi

1.513

1.785

1.949

3.146

6.126

Korigovane investicije

1.483

1.749

1.910

3.083

6.004

Rezidualna vrednost

614

722

791

1.278

2.633

Smanjenje SO2 emisije i potrošnje energije

0

238

615

1.492

4.704

Koristi za zdravlje ljudi

1.401

1.654

1.802

2.906

5.710

Ukupne ekonomske koristi

1.401

1892

2.417

4.399

10.413

Ekonomske koristi – ekonomski troškovi

(Neto ekonomske koristi)

531

866

1.298

2.594

7.043

Rezultati ekonomske analize za svih pet scenarija obnove zgrada (Scenario 1. je referentni scenario, dok je Scenario 4. predloženi scenario) su prikazani u narednoj tabeli.

Tabela 7.11. Izračunate vrednosti ekonomskih indikatora

Ekonomski indikator

Scenario

1

2

3

4

5

Ekonomska neto sadašnja vrednost (milijarde dinara, diskontovane vrednosti)

531

661

1.298

2.594

7.043

Ekonomska interna stopa prinosa

6,7%

8,0%

9,8%

11,5%

14,7%

Odnos koristi/troškovi

0,9

1,1

1,3

1,4

1,7

Izračunate vrednosti ekonomskih indikatora pokazuju da je u slučaju svih scenarija osim referentnog (što je i očekivano), investiranje u aktivnost obnove zgrada društveno poželjno, odnosno povećava društveno blagostanje. Naime, ekonomska interna stopa prinosa je kod svih razmatranih scenarija veća od primenjene diskontne stope (kod predloženog Scenarija 4. iznosi 11,5% što je veće od 3%), ekonomska neto sadašnja vrednost je pozitivna, a odnos koristi i troškova je veći od jedan osim kod referentnog scenarija (kod predloženog Scenarija 4. on iznos 1,4). Svi navedeni parametri su u skladu sa prosečnim vrednostima za projekte u ovoj oblasti.

8. SPROVOĐENJE

8.1. Institucionalni okvir za sprovođenja Strategije

Ustav Republike Srbije propisuje pravo svih na zdravu životnu sredinu i blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, kao i dužnost svih da životnu sredinu čuvaju i poboljšavaju. U članu 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj i sistem zaštite i unapređenja životne sredine. Unapređenje postojećeg stanja životne sredine i smanjenje uticaja klimatskih promena, odnosno primena evropskih standarda u zaštiti životne sredine predstavljaju strateški cilj Republike Srbije, a ostvarenje ovog cilja zahteva međusobnu saradnju povezanih prioritetnih sektora i zajedničke napore celog društva.

Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija već ulaže napore da se uskladi sa politikama i akcijama EU.

Slično EU, ugovorne strane EZ posvećene su praćenju i izveštavanju u oblastima obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i drugih informacija relevantnih za klimatske promene. Članstvo Republike Srbije u EZ obavezuje Republiku Srbiju da ovaj strateški dokument formira u skladu sa Direktivama EZ a što je i u skladu sa članom 50. ZPS.

S obzirom na to da je energetska efikasnost u zgradarstvu predviđena i drugim strateškim dokumentima Republike Srbije, kako je navedeno u Strategiji, zajedničko međusektorsko delovanje u sprovođenju mera predviđenih ovom strategijom i mera drugih pomenutih strateških dokumenata može doprineti unapređenju i u drugim oblastima (poput održivog urbanog razvoja).

8.2. Plan sprovođenja i praćenje sprovođenja Strategije i izveštavanje

Nadležni organ za koordinaciju sprovođenja i praćenje efekata Strategije je MGSI.

Da bi se obezbedilo praćenje sprovođenja usvojenih ciljeva ove Strategije, neophodno je ustanoviti mehanizam praćenja i izveštavanja. Sprovođenje mera će se pratiti na osnovu tabele 8.1. u kojoj je takođe dat pregled pokazatelja učinka za praćenje ostvarivanja Strategije, na osnovu posebnih ciljeva.

O sprovođenju Strategije Republika Srbija izveštava EZ, dostavljanjem ažurirane verzije Strategije Sekretarijatu EZ na svake tri godine.

Tabela 8.1. – Plan za sprovođenje i praćenje efekata mera

Poseban cilj 1. – Poseban cilj 1. – Obnova postojećih jednoporodičnih zgrada do nivoa EE, višeporodičnih zgrada do Nivoa EE+ i komercijalnih zgrada do Nivoa TO

Podcilj 1.1. Obnoviti postojeće jednoporodične zgrade do nivoa EE sa Obuhvatom 0,5% godišnje ukupne površine fonda jednoporodičnih zgrada (što čini 1.559.121 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. godini smanjuje za 26% u odnosu na 2020. godinu, višeporodične zgrade do Nivoa EE+, sa Obuhvatom obnove 1,0% godišnje ukupne površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu pre 1960. godine (što čini 96.975 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. godini smanjuje za 24% u odnosu na 2020. godinu, i Obuhvatom obnove od 1,5% godišnje površine fonda postojećih višeporodičnih zgrada izgrađenih u periodu 1961. godine – 2012. godine (što čini 1.559.121 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. godini smanjuje za 26% u odnosu na 2020. godinu

Naziv mere

Tip mere

Ključni subjekt za sprovođenje

Vremenski okvir sprovođenja

Praćenje sprovođenja

Praćenje efekata mere

Referentna vrednost

(/ref. godina)

Ciljana vrednost / rezultat

1.1.1.

Model finansiranja za domaćinstva sa prosečnim i iznad prosečnim neto raspoloživim dohotkom

Podsticajna finansijska mera

MF

MRE

2022–2023.

Status modela finansiranja kojim se podržava obnova zgrada

Visina finansiranih investicija u oblasti obnove fonda zgrada

0 miliona € (2020. godina)

1.132 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

1.1.2.

Model finansiranja za socijalno ugrožena domaćinstva

Podsticajna finansijska mera

MF

MRE

2022–2023.

Status modela finansiranja kojim se podržava obnova zgrada

Visina finansiranih investicija u oblasti obnove fonda zgrada

0 miliona € (2020. godina)

1.510 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

1.1.3.

Razvoj modela finansiranja sa ESCO partnerom

Podsticajna finansijska mera

MF

MRE

2022–2023.

Status modela finansiranja kojim se podržava obnova zgrada

Visina finansiranih investicija u oblasti obnove fonda zgrada

0 miliona € (2020. godina)

1.132 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

1.1.4.

Program energetske obnove zgrada

Regulatorna mera

MGSI

2022–2023.

Donošenje Programa energetske obnove zgrada po kategorijama zgrada u predviđenom vremenskom okviru

-

-

Donet Program energetske obnove zgrada po kategorijama zgrada

1.1.5.

Sertifikacija pri ozakonjenju objekata

Regulatorna mera

MGSI

2022–2023.

Obezbeđivanje kroz propise obaveznog energetskog pregleda i izdavanje sertifikata (energetskog pasoša) pri ozakonjenju objekata uz obavezu unošenja u CREP.

-

-

Relevantni propisi izmenjeni i sprovode se

1.1.6.

Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa

Regulatorna mera

Podsticajna nefinansijska mera

RGZ

2022–2023.

Unapređenje postojećih propisa i podsticanje njihovog efikasnijeg sprovođenja sa ciljem utvrđivanja prava nad objektima i njihovog upisa

-

-

Relevantni propisi izmenjeni i sprovode se

Podcilj 1.2. Obnoviti postojeće komercijalne zgrade do Nivoa TO sa Obuhvatom od 1,5% godišnje površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu pre 1960. godine (što čini 263.704 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. godini smanjuje za 34% u odnosu na 2020. godinu, i po stopi od 2,5% godišnje površine fonda postojećih zgrada izgrađenih u periodu 1961. godine – 2012. godine (što čini 1.840.911 m² godišnje), čime se ukupna emisija ovog tipa zgrada u 2050. godini smanjuje za 48% u odnosu na 2020. godinu.

Naziv mere

Tip mere

Ključni subjekt za sprovođenje

Vremenski okvir sprovođenja

Praćenje sprovođenja

Praćenje efekata mere

Referentna vrednost

(/ref. godina)

Ciljana vrednost / rezultat

1.2.1.

Model finansiranja za komercijalne objekte

Podsticajna finansijska mera

MF

MRE

2022–2023.

Status modela finansiranja kojim se podržava obnova zgrada

Visina finansiranih investicija u oblasti obnove fonda zgrada

0 miliona € (2020. godina)

10.801 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

1.2.2.

Razvoj modela podrške za komercijalne objekte

Podsticajna nefinansijska mera

MF

MRE

2022–2023.

Status modela finansiranja kojim se podržava obnova zgrada

Visina finansiranih investicija u oblasti obnove fonda zgrada finansiranih investicija

0 miliona € (2020. godina)

1.595 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

1.2.3.

Program energetske obnove zgrada

Regulatorna mera

MGSI

2022–2023.

Donošenje Programa energetske obnove zgrada po kategorijama zgrada u predviđenom vremenskom okviru

-

-

Donet Program energetske obnove zgrada po kategorijama zgrada

1.2.4.

Razvoj održivog rasta turizma kroz obnovu turističkih objekata

Podsticajna finansijska mera

Podsticajna nefinansijska mera

MF

MTTT

2025.

Utvrđivanje adekvatnih modela finansijskih i nefinansijskih podsticaja za obnovu turističkih objekata

Broj obnovljenih turističkih objekata na osnovu utvrđenih modela finansijskih i nefinansijskih podsticaja

-

Utvrđeni adekvatni modeli finansijskih i nefinansijskih podsticaja za obnovu turističkih objekata i njihova realizacija

Poseban cilj 2. – Obnova postojećih javnih zgrada do Nivoa nZEB

Podcilj 2.1. Renoviranje do Nivoa nZEB sa Obuhvatom od 3,3% površine fonda postojećih zgrada godišnje (što čini 354.648 m² godišnje), sve u cilju postizanja kriterijuma da svi javni objekti budu nZEB do 2050. godine čime se postiže smanjenje emisije CO2 do 2050. godine, u iznosu od 86% u odnosu na emisiju iz 2020. godine.

Naziv mere

Tip mere

Ključni subjekt za sprovođenje

Vremenski okvir sprovođenja

Praćenje sprovođenja

Praćenje efekata mere

Referentna vrednost

(/ref. godina)

Ciljana vrednost / rezultat

2.1.1.

Finansijska šema za finansiranje obnove zgrada u javnom vlasništvu

Podsticajna finansijska mera

MF

MRE

2022–2023.

Status modela finansiranja kojim se podržava obnova zgrada

Visina finansiranih investicija u oblasti obnove fonda zgrada

0 miliona € (2020. godina)

3.107 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

2.1.2.

Program energetske obnove zgrada

Regulatorna mera

MGSI

MRE

2022–2023.

Donošenje Programa energetske obnove zgrada po kategorijama zgrada u predviđenom vremenskom okviru

-

-

Donet Program energetske obnove zgrada po kategorijama zgrada

Poseban cilj 3. – Izgradnja novih zgrada prema Nivou nZEB i više

Podcilj 3.1. Sve nove stambene, javne i komercijalne zgrade (što čini 2.191.172 m² godišnje) se grade prema Nivou nZEB. Obezbeđuje se smanjenje emisije CO2 do 2050. godine, za svu novogradnju, u iznosu od 80% u odnosu na emisiju iz 2050. godine iz Scenarija 1.

Naziv mere

Tip mere

Ključni subjekt za sprovođenje

Vremenski okvir sprovođenja

Praćenje sprovođenja

Praćenje efekata mere

Referentna vrednost

(ref. godina)

Ciljana vrednost / rezultat

3.1.1.

Obezbeđivanje povoljnih izvora finansiranja

Podsticajna finansijska mera

MF

2022–2023.

Status izvora finansiranja (cena sredstava, uslovi odobravanja)

Visina sredstava koja stoji na raspolaganju iz ovih izvora finansiranja za projekte obnove zgrada

0 miliona € (2020. godina)

4.250 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

3.1.2.

Unapređenje propisa iz oblasti energetske efikasnosti

Regulatorna mera

MGSI

2022–2023.

Kroz izmene postojećih i donošenje novih propisa unapređivanje i detaljnije definisanje procedura i standarda gradnje kao što su zgrada skoro nulte energije (nZEB), zgrade nulte energije, energetski pozitivne zgrade

-

-

Relevantni propisi unapređeni i sprovode se

3.1.3.

Podsticaj uvođenja dobrovoljnih sistema sertifikacije (kao na primer zelene gradnje)

Regulatorna mera

Podsticajna nefinansijska mera

MGSI

Strukovne i profesionalne organizacije

NVO

2022–2025.

Kroz izmene postojećih i donošenje novih propisa uvođenje metoda sertifikacije zgrada – zelene zgrade. Usvajanje, prilagođavanje nekog od postojećih sistema odnosno razvoj lokalnih.

Praćenje stanja na tržištu i nivoa dobrovoljne primene standarda zelene gradnje.

-

Uveden sistem sertifikacije zelenih zgrada

Obavezna sertifikacija novoizgrađenih javnih zgrada

Poseban cilj 4. – Klimatski neutralan princip izgradnje zgrada

Podcilj 4.1. Formiranje zakonodavnog okvira koji omogućava dinamičnu izmenu potrebnih propisa (zakoni, uredbe, pravilnici, tehnički standardi) i planskih dokumenata (razvojni dokumenti, dokumenti javnih politika i planovi) sa funkcijom podsticaja delovanja u oblasti niskougljeničnih zgrada i obavezom periodične izmene u skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije.

Naziv mere

Tip mere

Ključni subjekt za sprovođenje

Vremenski okvir sprovođenja

Praćenje sprovođenja

Praćenje efekata mere

Referentna vrednost

(/ref. godina)

Ciljana vrednost / rezultat

4.1.1.

Unapređenje procedura prikupljanja i organizovanja podataka, kao i usklađivanje baza podataka o nacionalnom fondu zgrada

Regulatorna mera

MGSI

MRE

RZS

RGZ

RHMZ

2022–2023.

Usaglašavanje propisa u cilju stvaranja jedinstvene nomenklature i kategorizacije zgrada. Unapređenje postojeće regulative i izrada metodologije iz oblasti prikupljanja podataka o nacionalnom fondu zgrada (svi tipovi zgrada u procesu izgradnje i obnove) i oblasti prikupljanja meteoroloških podataka. Propisivanje obaveze prikupljanja i obrade klimatskih podataka koji obuhvataju klimatske promene za 2050. godinu, 2070. godinu i 2100. godinu, usklađenih sa potrebama nove regulative iz oblasti energetske efikasnosti. Usaglašavanje postojećih baza podataka i dostupnost baza podataka javnih preduzeća za potrebe izrade Strategije i sličnih studija.

-

-

Izmenjeni relevantni propisi i druga akta. Omogućeno unapređenje i usklađivanje podataka o nacionalnom fondu zgrada

(2022. godina)

4.1.2.

Dalje usklađivanje sa pravnim aktima EU i EZ

Regulatorna mera

MGSI

MRE

MFIN

MZŽS

2022–2023.

Kontinualno unapređenje svih postojećih pravnih akata i izrada novih u skladu sa obavezama koje proističu iz članstva Republike Srbije u EZ iz oblasti energetske efikasnosti zgrada i oblasti koje su u posrednoj vezi sa energetskom efikasnošću zgrada.

-

-

Relevantni propisi usklađeni sa važećim i za Republiku Srbiju obavezujućim propisima EZ i EU

4.1.3.

Međusobno usklađivanje sa prostornim i urbanističkim planovima i dokumentima javnih politika za oblasti urbanog razvoja, stanovanja i arhitektonske politike

Regulatorna mera

MGSI

Nosioci izrade prostornih i urbanističkih planova

Obrađivači prostornih i urbanističkih planova iz javnog i privatnog sektora

Akademski sektor

2022–2023.

Kontinualno praćenje unapređenja planskih dokumenata i dokumenata javnih politika u skladu sa preporukama ove strategije.

-

-

Međusobno usklađeni planski dokumenti, dokumenti javnih politika u skladu sa preporukama ove strategije, kao i sa važećim i za Republiku Srbiju obavezujućim propisima EZ i EU

Podcilj 4.2. Formiranje finansijskog okvira koji omogućava stalan podsticaj i kontinualno finansiranje za obnovu postojećeg (svih tipova zgrada po nameni i vlasništvu) i izgradnju novog građevinskog fonda.

Naziv mere

Tip mere

Ključni subjekt za sprovođenje

Vremenski okvir sprovođenja

Praćenje sprovođenja

Praćenje efekata mere

Referentna vrednost

(/ref. godina)

Ciljana vrednost / rezultat

4.2.1.

Obezbeđivanje finansijskih podsticaja za energetsku obnovu zgrada

Podsticajna finansijska mera

MF

MRE

2022–2023.

Status u strukturi budžeta Republike Srbije

Visina finansiranih investicija u oblasti obnove fonda zgrada

0 miliona € (2020. godina)

3.107 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

4.2.2.

Uspostavljanje posebnog instrumenta za sufinansiranje tehničke pripreme projekata (tehničke pomoći)

Podsticajna finansijska mera

MF

MRE

2022–2023.

Status finansijskog instrumenta kojim se sufinansira tehnička priprema projekta

Visina sufinansiranih troškova tehničke pripreme projekata obnove fonda zgrada

0 miliona € (2020. godina)

106 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

4.2.3.

Uvođenje zelenih obveznica Republike Srbije

Podsticajna finansijska mera

MF

2022–2023.

Status finansijskog instrumenta

Visina finansiranih investicija u oblasti obnove fonda zgrada

0 miliona € (2020. godina)

4.250 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

4.2.4.

Uspostavljanje naknade kroz sistem objedinjene naplate

Podsticajna finansijska mera

JLS uz pomoć MF

2022–2023.

Status naknade u sistemu objedinjene naplate

Visina prikupljenih naknada

0 miliona € (2020. godina)

1.129 miliona € (kumulativno do 2050. godine)

Poseban cilj 5. – Podizanje nivoa svesti i jačanje institucionalnih kapaciteta

Podcilj 5.1. Edukacija i podizanje nivoa svesti

Naziv mere

Tip mere

Ključni subjekt za sprovođenje

Vremenski okvir sprovođenja

Praćenje sprovođenja

Praćenje efekata mere

Referentna vrednost

(/ref. godina)

Ciljana vrednost / rezultat

5.1.1.

Stručno usavršavanje inženjera, arhitekata, urbanista i prostornih planera

Informativno-edukativna mera

IKS

PKS

Akademske institucije

2022–2050.

Obaveznost primene procesa kontinualnog obrazovanja kroz sistem bodova.

Nivo obučenosti inženjera.

Ostvareni kumulativni zbir bodova

- (2020. godina)

IKS

Privredne komore

5.1.2.

Podizanje nivoa prakse inženjera

Informativno-edukativna mera

IKS

Strukovna udruženja

2022–2025.

Unapređenje dopunskih kurseva (bodovi) kao i prezentacija primera dobre prakse sa ostvarenim značajnim rezultatima u fazi projektovanja i korišćenja (merenja)

Ukupan kumulativni broj bodova

-

Strukturirana i inovirana lista kurseva

5.1.3.

Formiranje, odnosno reorganizacija i unapređenje naučno – istraživačkih institucija i permanentna edukacija lica angažovanih u radu javnih institucija

Informativno-edukativna mera

Univerziteti u Republici Srbiji

RGZ

RZS

RHMZ

2022–2025.

Formiranje posebnih asocijacija za istraživanja i unapređenja energetske efikasnosti zgrada na nivou Univerziteta kao interfakultetskih tela na različitim obrazovnim nivoima: master, specijalističke i doktorske studije

Broj uspostavljenih centara (protokola o saradnji postojećih organizacionih jedinica).

Broj naučnih/stručnih projekata iz oblasti energetske efikasnosti zgrada

-

Broj posebnih odseka formiranih na nivou Univerziteta

5.1.4.

Edukacija ekonomista u vezi sa finansijskom i ekonomskom analizom projekata u oblasti energetske efikasnosti

Informativno-edukativna mera

Univerziteti

u Beogradu,

Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu –

Ekonomski

fakultet

2022–2025.

Nivo obučenosti ekonomista

Broj ekonomista sa veštinama iz oblasti finansijske i ekonomske analize projekata u oblasti energetske efikasnosti

- (2020. godina)

Uspostavljen sistem kontinualnog obrazovanja

5.1.5.

Edukacija korisnika i promocija

Informativno-edukativna mera

Institucionalno-organizaciona mera

MGSI uz pomoć

Univerziteti u Srbiji

Inženjerska komora

2022–2025.

Edukacija građana, promotivne aktivnosti (poput marketinga, primera dobre prakse, gratis tipskih projekata nZEB zgrada, sprovođenje kampanja, izrada i distribucija uputstava za podizanje svesti i znanja. Formiranje tela za realizaciju podsticaja ka građanima.

Broj sprovedenih promotivnih aktivnosti i edukacija

-

Sprovedene edukacije i promotivne aktivnosti i efikasnija realizacija podsticaja ka građanima.

Podcilj 5.2. Reorganizacija i unapređenje kapaciteta organa državne uprave i posebnih organizacija

Naziv mere

Tip mere

Ključni subjekt za sprovođenje

Vremenski okvir sprovođenja

Praćenje sprovođenja

Praćenje efekata mere

Referentna vrednost

(ref. godina)

Ciljana vrednost / rezultat

5.2.1.

Unapređenje kapaciteta sistema energetskog menadžmenta i savetnika

Institucionalno -organizaciona mera

MRE

MGSI

JLS

2022–2025.

Unapređenje sistema energetskog menadžmenta i proširenje obuhvata delovanja. Uvođenje institucije energetskog savetnika (obuhvat, nadležnosti, znanja, aktivnosti)

Broj licenciranih energetskih menadžera i energetskih savetnika

Energetski menadžeri:

Energetika zgrada – 48

Opštinska energetika – 113

(2020. godina)

Energetski savetnici: – (2020. godina)

Broj energetskih menadžera i savetnika usklađen sa novim propisima

(2025. godina)

5.2.2.

Unapređenje administrativnih kapaciteta posebnih organizacija

Institucionalno -organizaciona mera

RGZ

RZS

RHMZ

2022–2025.

Povećanje kapaciteta kroz formiranje posebnih organizacionih jedinca za ove potrebe .

-

-

Broj oformljenih izvršnih jedinica

5.2.3.

Umrežavanje ključnih aktera u oblasti energetske efikasnosti zgrada kroz interresorna tela, radne grupe, on-lajn platforme, formiranje liste stručnih institucija i stručnjaka i drugih načina neposredne saradnje

Institucionalno -organizaciona mera

MGSI

2022.

Oformljavanje interresornih tela sa specifikacijom poslova koje je predviđeno da obavljaju

Broj oformljenih interresornih tela i vrsta poslova koje je predviđeno da obavljaju

-

Interresorna tela oformljena i obavljaju predviđene poslove

8.3. Procena i ublažavanje rizika

Mere koje su propisane ovom Strategijom radi realizacije predviđenih ciljeva definisane su na način koji potencijalne rizike dovodi na najmanju moguću meru. Preciznom primenom plana sprovođenja automatski se sagledavaju subjekti odgovorni za sprovođenje mere i onemogućava pojava rizika, odnosno omogućava se njihovo brzo otklanjanje u slučaju eventualne pojave.

9. ZAKLJUČAK

Pravni osnov za donošenje Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada je Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Zakonu o planiranju i izgradnji.

Obaveza izrade Strategije, propisana je članom 4. stav 10. ZPI, a proizilazi iz članstva Republike Srbije u EZ i Odluke Ministarskog saveta Energetske Zajednice kojom je EZ usvojila obavezujuću primenu Direktive 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti za države potpisnice Ugovora o osnivanju EZ, počevši od 2017. godine.

Republika Srbija, kao država članica EZ, u obavezi je da formuliše sadržinu Strategije u skladu sa obavezujućim pravnim aktima EZ, što je u skladu sa članom 50. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije165 i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Strategija obrađuje sledeće tematske celine:

– pregled i analizu postojećeg stanja sa pregledom planskih dokumenata i pravnim okvirom kao i pregled nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije,

– viziju,

– scenarije obnove,

– opšte i posebne ciljeve,

– mere za postizanje opštih i posebnih ciljeva,

– procenu finansijskih, ekonomskih i širih društvenih koristi, i

– sprovođenje.

Uvidom u raspoložive baze podataka koje poseduju podatke o zgradama, konstatovana je neusaglašenost ovih baza, pa su za potrebe strukturiranja građevinskog fonda korišćeni podaci iz više baza i vršena je i neophodna aproksimacija. Za potrebe izrade Strategije ukupni građevinski fond podeljen je na četiri kategorije zgrada:

– Porodično stanovanje,

– Višeporodično stanovanje,

– Javne zgrade,

– Komercijalne zgrade.

Zaključno sa 2020. godinom ukupan fond zgrada Republike Srbije se može smatrati kao sumiranje podataka izvedenih (procenjenih) za sektor stambenog i nestambenog fonda zgrada. Prema tako dobijenim podacima Republika Srbija ima 2.368.431 zgrade sa ukupnom površinom od 409.180.740 m² od koje 179.024.312 m² (43.75%) čini porodično stanovanje, 123.874.965 m² (30.27%) višeporodično stanovanje, 11.237.025 m² (2.75%) javne zgrade i 95.044.438 m² (23.235) komercijalne zgrade.

Za potrebe izrade troškovno optimalne analize i scenarija obnove definisane su referentne (tipične) zgrade za tri perioda izgradnje:

– Pre 1960. godine,

– U periodu 1961. godine do 2013. godine,

– Počev od 2013. godine zaključno sa 2020. godinom.

Presečne granice su određene ekspertski prema arhitektonsko-materijalnim karakteristikama zgrada (promene u doktrini izgradnje: konstruktivnim tehnikama, materijalizaciji, primenjenim sistemima proizvodnje i građenja) i periodima važenja relevantne regulative iz oblasti građevinarstva.

Analiza građevinskog fonda sprovedena je i prema vlasničkoj strukturi, području izgradnje (urbano – ruralno), klimatskim zonama

Polazna osnova za formiranje scenarija obnove su sprovedene troškovno-optimalne analize za stambene i nestambene zgrade tokom 2019. godine – 2020. godine. U cilju analize potrošnje primarne energije i emisije SO2, dobijeni podaci o strukturi građevinskog fonda su kombinovani sa rezultatima za tipične zgrade iz troškovno optimalnih analiza za postojeće stanje, čime je ustanovljena referentna vrednost potrošnje primarne energije u iznosu od 79,71 TWh (6.85 Mtoe) i emisija SO2 u iznosu od 28.416 kt. Ovaj slučaj je usvojen kao polazni Scenario 1. (nesubvenisana obnova zgrada po stopi od 0,5% godišnje i sa novogradnjom prema stopi rasta za nove zgrade, sve prema postojećim pravilnicima o energetskoj efikasnosti). Pored osnovnog, formirana su još četiri Scenarija, ukupno pet Scenarija.

Scenariji obnove su obuhvatili različite Obuhvate obnove (koliki je procenat fonda zgrada koji se treba obnoviti tokom jedne godine), kao i Nivou unapređenja (odnosi na broj i stepen uštede energije primenjenih paketa mera – veća ušteda se javlja kod većeg nivoa unapređenja). Analizirano je četiri scenarija obnove zgrada. Scenario 2. i 3. predviđaju manji Obuhvat i manji Nivo unapređenja i njihovom primenom nije moguće ostvariti viziju smanjenja emisije SO2. Scenario 4. je formiran sa većim Obuhvatom i većim Nivoom unapređenja, tako da je do 2050. godine planirano smanjenje emisije CO2 na nivou 31% u odnosu na početno stanje iz 2020. godine, odnosno smanjenje potrošnje primarne energije od 38%. Scenario 5., kao najambiciozniji, pretpostavlja da se sve nove zgrade grade prema standardu nZEB, a sve postojeće zgrade se obnavljaju sa stopom od 3,3% godišnje, takođe prema standardu nZEB i uklapa se u Direktive EU iz 2018. godine. Uštede SO2 u Scenariju 5. iznose 76% u odnosu na početno stanje iz 2020. godine, uz 1,9 puta veće investicije u odnosu na scenario 4. Konstatovano je da se Scenariji 4. i 5. izdvajaju kao scenariji sa najvećim odnosom koristi i troškova i to 1,4 i 1,7.

Uzimajući sprovedenih analiza scenarija, a u cilju ostvarivanja vizije smanjenja emisije CO2, preporučen je Scenario 4., kao scenario koji dovodi i do smanjenja emisije CO2 i do smanjenja potrošnje primarne energije, uz povoljne ekonomske parametre. Odatle se, na osnovu izabranog scenarija, definiše i opšti cilj Republike Srbije, a to je smanjenje emisije CO2 do 2050. godine za 31% u odnosu na emisiju iz 2020. godine. Ušteda primarne energije na godišnjem nivou za Scenario 4. iznosi 1.005.750 MWh (86.479 toe) u odnosu na Scenario 1., odnosno 1.345.170 MWh (115.664 toe) u odnosu na početno stanje. U cilju ostvarenja nivoa ušteda, predviđenih Scenarijem 4., potrebno je predvideti Obuhvat obnove postojećeg fonda zgrada na nivou 4,1÷6,0 miliona m², odnosno očekivanu površinu novoizgrađenih zgrada od 2,2 miliona m².

Iako za finansiranje sprovođenja mera dugoročne obnove stambenog fonda u narednom periodu u Srbiji postoje određeni izvori finansiranja, u praksi je prisutan veliki broj institucionalnih, finansijskih i pravnih ograničenja koja usporavaju razvoj projekata u ovom domenu. Postojeće institucije i javni izvori finansiranja u Srbiji trenutno ne raspolažu dovoljnim iznosom sredstava i mehanizmima kojima bi podržali kompletne investicije za sve mere predviđene Strategijom za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije. Ovo se naročito odnosi na ograničena sredstva iz državnog budžeta i budžeta jedinica lokalne samouprave. Predlaže se uvođenje novih finansijskih mehanizama kao jedinog rešenja za prevazilaženje ovog nedostatka među kojima su: osnivanje fonda koji će obezbediti podsticaje za obnovu zgrada putem budžetskih sredstava, korišćenje sredstava fondova Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih banaka kojima bi se ponudili dugoročni i održivi mehanizmi finansiranja (zajmovi, garancije) za korisnike iz javnog i privatnog sektora, finansiranje projekata za poboljšanje energetske efikasnosti za stambeni sektor od strane jedinica lokalne samouprave, a preko sistema objedinjene naplate, uvođenje zelenih obveznica Republike Srbije kao instrumenta za prikupljanje sredstava na tržištu kapitala koja bi se namenski (kroz formiranje posebnog fonda ili direktno kroz državni budžet) koristila za obnovu fonda zgrada.

Odabranim skupom finansijskih šema dat je pregled modela finansiranja obnove porodičnih, komercijalnih i zgrada u javnom vlasništvu. Struktura izvora finansiranja obnove zgrada u privatnom vlasništvu data je za domaćinstva sa prosečnim i iznad prosečnim neto raspoloživim dohotkom, kao i za socijalno ugrožena domaćinstva. Takođe je dat predlog strukture modela finansiranja obnove zgrada u privatnom vlasništvu (porodičnih i komercijalnih) u saradnji sa ESCO partnerom.

Procena očekivanih ušteda i širih ekonomskih koristi bavi se ekonomskim modeliranjem integralne obnove zgrada. Prikazane su društveno-ekonomske koristi u pogledu direktnih i multiplikativnih efekata na rast BDP, zaposlenosti i poreskih prihoda u građevinarstvu i privredi, efekata na kretanje cena nekretnina, smanjenja energetskog siromaštva i drugih koristi (efekti na zdravlje ljudi, energetsku sigurnost i pozitivni sporedni efekti na druge važne privredne aktivnosti poput turizma).

Strateški ciljevi obnove zgrada, u periodu do 2050. godine sagledani su kroz potrebna ulaganja u obnovu zgrada u periodu 2021.godine – 2050. godine, kao i dinamiku operativnih troškova u razdoblju od 2021. godine do 2050. godine. Ukupne investicije potrebne za obnovu zgrada posmatrano po scenarijima iznose 2.326 (scenario 1), 2.741 (scenario 2), 2.997 (Scenario 3.), 4.841 (Scenario 4.) i 9.377 (Scenario 5.) milijardi dinara. Zaključeno je da u skladu sa urađenom analizom energetskih ušteda kao rezultata integralne energetske obnove fonda zgrada, procenjeni učinak programa integralne obnove na ostvarenje energetskih ušteda do 2050. godine iznosi 437 (Scenario 2.), 1.117 (Scenario 3.), 2.704 (predloženi Scenario 4.) i 8.354 milijarde dinara (Scenario 5.).

Program obnove zgrada ima veliki potencijal na smanjenje nezaposlenosti. Prema predloženom Scenariju 4. do 2050. godine će putem investiranja u obnovu nacionalnog fonda zgrada čak i u konzervativnoj varijanti biti obezbeđeno oko 233 hiljada novih radnih mesta. Zahvaljujući investicijama u obnovu nacionalnog fonda zgrada, BDP Srbije bi se prema Scenariju 4. u periodu od 2021. godine do 2050. godine mogao povećavati za 3,73% do 6,63% godišnje, dok bi učešće budžetskih prihoda koji su generisani ovim investicijama u BDP-u iznosilo između 1,12% i 1,99% godišnje.

Investiranje u aktivnost obnove zgrada je društveno poželjno, odnosno povećava društveno blagostanje. Ekonomska interna stopa prinosa je kod svih razmatranih scenarija osim referentnog veća od primenjene diskontne stope (kod predloženog scenarija 4 iznosi 11,5%), ekonomska neto sadašnja vrednost je pozitivna, a odnos koristi i troškova je veći od jedan (kod predloženog Scenarija 4. on iznosi 1,4).

––––––––––––––

165 Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30 od 20. aprila 2018. g.) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html

10. ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ove strategije čini Prilog 1 – Skraćenice.

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i internet stranici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 452-879/2022-1

U Beogradu, 10. februara 2022. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

PRILOZI

Prilog 1. – SKRAĆENICE

1. APEE – Akcioni plan za energetsku efikasnost

2. 3. APEE – Treći akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 1) od 6. januara 2017.

3. BPIE – Buildings Performance Institute Europe

4. BF – Budžetski fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije

5. BDP – Bruto domaći proizvod

6. BDV – Bruto dodata vrednost

7. B/C – Odnos koristi i troškova (engl. benefit/cost ratio)

8. GEF – Globalni fond za životnu sredinu

9. GEFF – Green Economy Financing Facility

10. GIZ – Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH

11. Direktiva 2006/32/EC – Direktiva 2006/32/EC o energetskoj efikasnosti

12. EU – Evropska unija

13. EZ – Energetska zajednica

14. EP – Energetski pregled

15. EED – Direktiva 2012/27/EU Evropskog parlamenta o energetskoj efikasnosti

16. EIRR – Ekonomska interna stopa prinosa (engl. economic internal rate of return)

17. ENPV – Ekonomska neto sadašnja vrednost (engl. economic net present value)

18. EPBD – Direktiva 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada

19. EBRD – EBRD (European Bank for Reconstruction and Development) Evropska banka za obnovu i razvoj

20. Pružalac energetske usluge (ESCO) – fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji pruža energetsku uslugu i sprovodi druge mere za poboljšanje energetske efikasnosti kod korisnika energetske usluge.

21. ZJPPK – Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS”, br. 88/11, 15/16 i 104/16)

22. ZJN – Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 91/19)

23. ZPI – Zakonu o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – US, 24011, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21)

24. ZEKE – Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS”, broj 25/13)

25. ZEERUE – Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije („Službeni glasnik RS”, broj 40/21)

26. ZPS – Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18)

27. ZCV – zgrade centralne vlasti

– IKS – Inženjerska komora Srbije

28. IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć (engl. Instrument for Pre-Accession)

29. ISEM – Informacioni sistem za energetski menadžment

30. JLS – Jedinice lokalne samouprave

31. MGSI – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

32. MRE – Ministarstvo rudarstva i energetike

33. MTTT – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

34. MF – Ministarstvo finansija

35. MS – Ministarski savet Energetske zajednice

36. MZŽS – Ministarstvo zaštite životne sredine

37. MPŠV – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

38. Model Ugovor – Model ugovor o energetskoj usluzi za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti javnih objekata i uštedama u operativnim troškovima tih objekata kada su korisnici iz javnog sektora

39. nZEB – Nearly Zero Energy Building, zgrada skoro nulte energije

40. Odluka MS D/2009/05/MS-Enc – Odluka Ministarskog Saveta Energetske zajednice D/2009/05/MS-Enc od 18. decembra 2009.

41. Odluka MS D/2015/08/MC-EnC – Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice D/2015/08/MC-EnC iz oktobra 2015. godine

42. Odluka MS D/2010/02/MC-EnC – Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice D/2010/02/MC-EnC iz septembra 2010. godine

43. OECD – Organisation for Economic Co-operation and Development

44. Pariski Sporazum – Zakon o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4 od 30. maja 2017. g.)

45. PKS – Privredna komora Srbije

46. RHMZ – Republički hidrometeorološki zavod

47. RSJP – Republički sekretarijat za javne politike

48. RGZ – Republički geodetski zavod

49. RZS – Republički zavod za statistiku

50. SEM – sistem energetskog menadžmenta

51. SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

52. SEI – Srpski energetski indikatori

53. Strategija – Dugoročna strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada

54. TABULA – (Typology Approach for Building Stock Energy Assessment / Tipologija građevinskog fonda za procenu energetske efikasnosti) projekat realizovan je u periodu od 2009. do 2012. uz pomoć GIZ-a i sufinansiran od strane programa Intelligent Energy Europe

55. TO – troškovno optimalni (Cost-Opt)

56. UNDP – UNDP (United Nations Development Programme)

57. Ugovor o osnivanju EZ – Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija „Službeni glasnik RS”, broj 62/06)

58. FREN – Fond za razvoj ekonomske nauke

59. CREP – Centralni registar energetskih pasoša