Integrisani · Energetika
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine
Prečišćen tekst, objavljen u: 70/2024.
Donet na osnovu: Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, Zakon o energetici.
Na osnovu člana 8a stav 3. Zakona o energetici („Službeni glasnik RSˮ, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon, 40/21, 35/23 – dr. zakon i 62/23), a u vezi sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija („Službeni glasnik RSˮ, broj 62/06) i člana 50. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/18),
Vlada donosi
INTEGRISANI NACIONALNI ENERGETSKI I KLIMATSKI PLAN
Republike Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine
"Službeni glasnik RS", broj 70 od 14. avgusta 2024.
ODELJAK A: NACIONALNI PLAN
1. PREGLED I POSTUPAK DONOŠENJA PLANA
1.1. Kratak pregled (prikaz/područje primena plana)
1.1.1. Politički, ekonomski, ekološki i društveni kontekst plana
U martu 2012. godine, Evropski savet je Republici Srbiji dodelio status kandidata, a odlukom Evropskog saveta iz juna 2013. godine su započeti pristupni pregovori sa Republikom Srbijom. Berlinski proces je pokrenut 2014. godine kao inicijativa koja ima za cilj da se intenzivira regionalna saradnja u regionu Zapadnog Balkana i pruži pomoć za integraciju zemalja u Evropsku uniju (u daljem tekstu: EU). Postepenim usklađivanjem nacionalnog pravnog okvira sa pravnim tekovinama EU, Republika Srbija je sprovela brojna usaglašavanja zakonodavstva u oblasti klimatskih promena, životne sredine i energetike.
Zbog potrebe da se uspostavi globalni okvir za izbegavanje opasnih promena klime ograničavanjem globalnog zagrevanja na nivo znatno ispod 2 °C i ulaganjem napora da se nivo zagrevanja ograniči na 1,5 °C, 2015. godine je pokrenut multilateralni proces za promenu klime. Stoga je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o promenama klime (u daljem tekstu: COP21) usvojen Sporazum iz Pariza, kao prvi univerzalni pravno obavezujući međunarodni ugovor o klimatskim promenama. Pre COP21, Republika Srbija je podnela Nameravani nacionalno utvrđeni doprinos Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (engl. United Nation Framework Convention on Climate change – u daljem tekstu: UNFCCC), u kom je prikazane doprinos države globalnim naporima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (engl. Greenhouse gases – u daljem tekstu GHG) kroz: „Smanjenje GHG za 9,8% do 2030. godine u odnosu na emisije iz bazne 1990. godineˮ. Nakon toga, Republika Srbija je potvrdila Sporazum iz Pariza 2017. godine. Dokument Nacionalno utvrđeni doprinos Republike Srbije za period 2021–2030. godine (engl. Nationally Determined Contribution – u daljem tekstu: NDC) je podnet Sekretarijatu Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime u avgustu 2022. godine, i definiše smanjenje emisija od 13,2% u odnosu na nivo iz 2010. godine odnosno 33,3% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu bez sektora korišćenja zemljišta, promene namene zemljišta i šumarstva (engl. Land Use, Land Use Change and Forestry – u daljem tekstu: LULUCF) .
U novembru 2020. godine Republika Srbija je na Samitu o Zapadnom Balkanu potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan u okviru inicijative Berlinskog procesa i obavezala se da će zajedno sa Evropskom unijom raditi na ostvarivanju cilja postizanja ugljenične neutralnosti kontinenta do 2050. godine. Početkom 2021. godine Republika Srbija je uvela reforme nacionalnog pravnog okvira u oblasti energetike i klimatskih promena, kao polaznu osnovu za proces energetske tranzicije ka klimatski neutralnom razvoju. Ostvarena je kompletnija harmonizacija sa propisima Trećeg energetskog paketa energetskog zakonodavstva EU i određenim odredbama paketa EU Čista energija za sve Evropljane. Republika Srbija je usvojila novi zakonodavni paket koji se sastoji od Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici („Službeni glasnik RSˮ, broj 40/21), Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 40/21), Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 40/21), (u daljem tekstu: Zakon o korišćenju OIE), Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 35/23), Zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RSˮ, broj 40/21), kao i Zakona o klimatskim promenama („Službeni glasnik RSˮ, broj 26/21).
Davanje podrške za ispunjenje obaveza Republike Srbije u okviru Pariskog sporazuma predstavlja prvi cilj Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 46/23), (u daljem tekstu: Strategija niskougljeničnog razvoja) koja je usvojena na osnovu Zakona o klimatskim promenama sa ciljem da se utvrde strateški pravci delovanja i javne politike za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na nivou cele privrede. Iz ovog razloga, Strategija niskougljeničnog razvoja poslužila je kao osnov za reviziju NDC iz 2022. godine. Davanje mogućnosti i preporuka za usklađivanje nivoa emisija gasova sa efektom staklene bašte sa nivoima u Evropskoj uniji jeste drugi cilj Strategija niskougljeničnog razvoja. Aktivnosti za sprovođenje mera i postizanje ciljeva iz Strategija niskougljeničnog razvoja biće utvrđene Akcionim planom za sprovođenje Strategije niskougljeničnog razvoja za period 2024–2030. godine, kao i Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom Republike Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050.godine (u daljem tekstu: INEKP) kao i drugim relevantnim dokumentima javnih politika.
Ministarski savet Energetske zajednice je 2021. godine usvojio Odluku 2021/14/MC-EnC, kojom je uključio Uredbu (EU) 2018/1999 u pravne tekovine Energetske zajednice i usvojio izmene i dopune Aneksa I Ugovora. Na Samitu Zapadnog Balkana 2022. godine u okviru inicijative Berlinskog procesa, Republika Srbija je potpisala zajedničku Deklaraciju o energetskoj sigurnosti i zelenoj tranziciji na Zapadnom Balkanu, koja ističe posvećenost unapređenju regionalne saradnje u procesu tranzicije ka čistoj energiji u skladu sa Pariskim sporazumom i Evropskim zelenim dogovorom. Na 20. sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice 2022. godine, na kom je učestvovala i Republika Srbija, usvojena je Odluka o izmenama i dopunama Odluke 2021/14/MC-EnC, koja uključuje set ambicioznih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, energetsku efikasnost i povećanje udela obnovljivih izvora energije do 2030. godine.
Na kraju, važno je istaći da je Ministarski savet Energetske zajednice usvojio odluke 2022/02/MC-EnC, 2022/03/MC-EnC, 2023/02/MC-EnC i 2023/03/MC-EnC u decembru 2022. godine kojima su usvojene izmene i dopune Aneksa I Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i time uvedeni sledeći propisi u korpus propisa Energetske zajednice:Direktiva(EU) 2018/2001, Direktiva (EU) 2018/2002, Uredba (EU) 2018/ 1999, Delegirana uredba (EU) 2020/1044, Uredba o sprovođenju (EU) 2020/1208, kao i Uredba (EU) 2019/942, Uredba (EU) 2019/943, Uredba (EU) 2015/1222, Uredba (EU) 6/1719, Uredba (EU) 2017/2195, Uredba (EU) 2017/2196 i Uredba (EU) 2017/1485, Uredba EU 2022/869.
Kvantitativna analiza projekcija scenarija za procenu uticaja politika i mera u procesu izrade INEKP-a Republike Srbije sprovedena je korišćenjem tri alata za modeliranje:
1) Sistem za energetsko modeliranje Srbije (u daljem tekstu: SEMS), zasnovan na okviru TIMES, pokriva razvoj celokupnog energetskog sistema.
2) Alat za makroekonomsku analizu zasnovan na primenjenom modelu opšte ravnoteže, ublažavanje, prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i nove tehnologije (eng. Mitigation, Adaptation and New Technologies Applied General Equilibrium Model-u daljem tekstu: MANAGE).
3) Alat za analizu visokog udela obnovljivih izvora energije u elektroenergetskom sistemu, zasnovan na softveru ANTARES.
Detalji o implementaciji paketa modela su dati u III. ANEKS:Alati za kvantitativnu analizu.
1.1.2. Strategija koja se odnosi na pet dimenzija Energetske unije
INEKP treba da na sveobuhvatan i integrisan način sagleda pet dimenzija, a u skladu sa Pravilnikom o bližem sadržaju i smernicama za određivanje nacionalnih ciljeva Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, načinu njegove izrade i izveštavanju o njegovoj realizaciji(„Službeni glasnik RSˮ, broj 49/22):
1) Dekarbonizacija predstavlja posebnu oblast koja se odnosi na cilj da se pokaže posvećenost zemlje borbi protiv klimatskih promena i dekarbonizaciji privrede, sa posebnim fokusom na povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije i smanjenje ugljeničnog otiska:
a) Emisija GHG, predstavlja posebnu podoblast koja se tiče cilja da se pokaže posvećenost zemlje smanjenju emisija iz sektora energetike, kao i emisija iz neenergetskih sektora.
b) Obnovljivi izvori energije (u daljem tekstu: OIE) predstavljaju posebnu podoblast koja se odnosi a cilj da se pokaže posvećenost zemlje podsticanju korišćenja obnovljivih izvora energije u skladu sa povećanjem potrošnje energije i reši pitanje transformacije postojećeg energetskog sistema u smislu tehnološke tranzicije.
2) Energetska efikasnost predstavlja podoblast koja se tiče cilja da se pokaže posvećenost zemlje unapređenju energetske efikasnosti u svim sektorima, a pre svega u sektorima industrije, saobraćaja, građevinarstva i poljoprivrede.
3) Energetska sigurnost predstavlja posebnu oblast koja se tiče cilja da se pokaže posvećenost zemlje diversifikaciji izvora energije i obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja putem solidarnosti i saradnje između EU i zemalja članica Energetske zajednice (EZ).
4) Unutrašnje energetsko tržište predstavlja posebnu oblast koja se tiče cilja da se pokaže posvećenost zemlje stvaranju potpuno integrisanog i funkcionalnog tržišta, koje omogućava slobodan protok energije u okviru Energetske zajednice i Evropske unije putem odgovarajuće infrastrukture i bez tehničkih ili regulatornih prepreka.
5) Istraživanje, inovacije i konkurentnost predstavljaju posebnu oblast koja se odnosi na cilj da se pokaže posvećenost zemlje pružanju podrške inovacijama u oblasti razvoja nisko-ugljeničnih tehnologija i čistih energetskih tehnologija.
Strateška politika u okviru dimenzije dekarbonizacije obuhvata definisanje nacionalnih ciljeva za dekarbonizaciju uz fokus na smanjenje emisije GHG i udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije. Na osnovu postojećeg stanja, planirane mere politike u oblasti energetike, koja generiše oko 80% emisija GHG u Republici Srbiji, ostvariće ključni doprinos procesu dekarbonizacije. NDC Republike Srbije za period 2021–2030. godine prema Pariskom sporazumu je podnet UNFSSS-u, a Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje će se sprovoditi u praksi za sumpor-dioksid, okside azota i praškaste materije. Većina mera politike, kao što je podsticanje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, namenjena je energetskom sektoru, a realizacija ovih mera će dovesti do ukupnog smanjenja emisija GHG .
Definisanje nacionalnih ciljeva u oblasti energetske efikasnosti fokusira se na poboljšanje energetske efikasnosti koje može se izraziti putem potrošnje primarne ili finalne energije, uštede primarne ili finalne energije, ili preko energetskog intenziteta, kao i preko kumulativne uštede u finalnoj potrošnji. Važno je postaviti indikativne ključne korake za dugoročnu obnovu nacionalnog fonda stambenih i nestambenih zgrada kako javnih, tako i privatnih, mapu puta sa utvrđenim merljivim indikatorima napretka na nacionalnom nivou, procenu očekivane uštede energije i širih koristi koja je utemeljena na činjenicama, kao i ukupnu površinu koja će se sanirati ili ekvivalentnu godišnju uštedu energije u skladu sa dugoročnom strategijom obnove nacionalnog fonda stambenih i nestambenih zgrada.
U građevinskom sektoru će se sprovoditi dobro uravnotežena kombinacija mera politike, finansijskih, fiskalnih i regulatornih mera, kako bi se podržala energetska sanacija zgrada i ostvarila određena stopa obnove. Potrebno je obezbediti finansijsku podršku za podsticanje energetske sanacije stambenih i nestambenih zgrada. Pored toga, biće podsticane najekonomičnije individualne tehnologije grejanja i hlađenja primenom posebnih instrumenata. U slučaju nestambenih zgrada, planirani programi će se fokusirati na mere unapređenja energetske efikasnosti uzimajući u obzir njihov potencijal za uštedu energije i ekonomske efekte. U sektoru saobraćaja glavni instrument podrške biće obezbeđivanje poreskih olakšica za kupovinu energetskih efikasnih vozila u putničkom i teretnom saobraćaju, kao i proširenje infrastrukture javnog prevoza i infrastrukture za vrste alternativnih goriva koja se promovišu. Projekti energetske efikasnosti u industrijskom sektoru sprovodiće se kroz ciljane šeme podrške putem različitih finansijskih i fiskalnih instrumenata, primenom najboljih dostupnih tehnologija i uspostavljanjem energetski efikasnih industrijsko-poslovnih zona. Specijalizovani finansijski podsticaji biće primenjivani u sektoru poljoprivrede za unapređenje energetske efikasnosti poljoprivrednih mašina i infrastrukture, promovisanje proizvodnje i eksploataciju biomase i drugih OIE, i pružanje savetodavnih usluga poljoprivrednicima.
Dimenzija energetske sigurnosti nastoji da definiše nacionalne ciljeve koji se tiču povećanja diversifikacije izvora energije i snabdevanja iz trećih zemalja, s ciljem da se smanji zavisnosti od uvoza energije, poveća fleksibilnosti nacionalnog energetskog sistema i reše pitanja ograničenog ili prekinutog snabdevanja energije, kako bi se poboljšala otpornost regionalnih i nacionalnih energetskih sistema. Na osnovu postojećeg stanja, diversifikacija izvora snabdevanja prirodnim gasom je od najveće važnosti. Još jedna komponenta jeste unapređenje postojećih kapaciteta skladištenja ili izgradnja novih kapaciteta. Diversifikacija izvora energije se bavi i drugim dimenzijama kao što su promovisanje drugih opcija za proizvodnju, pored proizvodnje iz OIE, i obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja putem većeg stepena regionalnog povezivanja i podsticanjem integracije tržišta.
U pogledu unutrašnjeg energetskog tržišta, Republika Srbija će nastojati da ostvari određeni nivo regionalnog povezivanja elektroenergetskog sistema, ključnih infrastrukturnih projekata za prenos električne energije i transporta gasa, projekata modernizacije i projekata ključne infrastrukture koji su planirani, pored Projekata od zajedničkog interesa. Pored toga, nacionalni ciljevi koji se odnose na druge aspekte unutrašnjeg tržišta energije, kao što su povećanje fleksibilnosti sistema, posebno u pogledu unapređenja konkurentnosti utvrđivanja cena električne energije u skladu sa propisima koji se primenjuju u okviru sektora, integracija i spajanja tržišta sa ciljem da se povećaju kapaciteti postojećih interkonektora kojima se trguje, pametne mreže, objedinjavanje, odgovor na potražnju, skladištenje, distribuirana proizvodnja, mehanizmi za dispečiranje, redispečiranje i ograničavanje proizvodnje i cenovni signali u realnom vremenu. Država će obezbediti ostvarivanje nacionalnih ciljeva u pogledu adekvatnosti elektroenergetskog sistema, kao i fleksibilnosti energetskog sistema, integracijom proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, uz održavanje niskog nivoa energetskog siromaštva i razvojem programa za ugrožene kupce.
Što se tiče dimenzije istraživanja, inovacije i konkurentnosti, definisanje ciljeva u pogledu energetske sigurnosti treba da se fokusira na nacionalne ciljeve i ciljeve za finansiranje u oblasti istraživanja i inovacija u javnom i privatnom sektoru, kao i na nacionalne ciljeve do 2050. koji se odnose na podsticanje čistih energetskih tehnologija. U okviru istraživanja i inovacija, predviđen je okviran broj predloženih mera politike za: povećanje broja inovativnih start-ap-ova, visokotehnoloških i intenzivnih sektora u skladu sa Strategijom pametne specijalizacije, unapređenje efektivnosti istraživanja fokusiranjem na rezultate i obezbeđenje podsticaja, razvijanje veština koje podstiču komercijalnu održivost i pružaju podršku za saradnju između istraživačkih instituta i preduzeća u pogledu transfera tehnologije i korišćenja rezultata istraživanja. Ukupni izdaci za istraživačko-razvojne aktivnosti u 2020. godini iznosili su 0,91% bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP). Republika Srbija će težiti da oblast istraživanje i inovacija bude prepoznata kao prilika da se unapredi konkurentnost nacionalne privrede, a time i pokretači privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta.
1.1.3. Ključni ciljevi i prioriteti plana
Glavni stubovi INEKP-a obuhvataju povećan udeo OIE u energetskom miksu Republike Srbije zajedno sa ciljanim merama energetske efikasnosti usmerenim na smanjenje finalne potrošnje energije povećanjem energetskog učinka. Ova putanja tranzicije ka čistoj energiji usmerena je na unapređenje energetske sigurnosti zemlje, smanjenje njene energetske zavisnosti, istovremeno osiguravajući realistično smanjenje upotrebe lignita, doprinoseći značajnom smanjenju emisija GHG do 2030. godine.
Povećani udeo OIE će predstavljati jedan od najvažnijih ciljeva INEKP-a za Republiku Srbiju dostizanjem udela od 33,6% u bruto finalnoj potrošnji energije. OIE će se smatrati glavnim domaćim izvorom električne energije sa udelom koji prelazi 45% bruto finalne potrošnje električne energije u 2030. godine, koji će biti ostvaren uglavnom putem najekonomičnije eksploatacije raspoloživog potencijala u slučaju energije vetra i solarne energije.
Efikasno i regionalno integrisano funkcionisanje novog dan-unapred tržišta električne energije, uključujući značaj spajanja regionalnog tržišta električne energije sa evropskim tržištem električne energije, pojednostavljenje i ubrzanje postupka izdavanja dozvola, digitalizacija energetskog sistema, unapređenje i proširenje postojeće elektroenergetske mreže i njenih interkonekcija, unapređenje tržišta skladištenja energije, OIE na distributivnoj mreži i resursi upravljanja potrošnjom, kao i postepena elektrifikacija i energetsko povezivanje sektora finalne potrošnje smatraju se preduslovima za maksimalno učešće OIE.
Povećano interesovanje investitora za instalacije na bazi solarne energije i energije vetra, što je evidentno na osnovu velikog broja podnetih zahteva, osiguraće instalisanje potrebnih novih kapaciteta do 2030. godine i ostvarivanje povećanja udela sa 30% u 2021. godini na 45% u 2030. godini.
Drugi prioritet je podsticanje elektromobilnosti, koja će se u velikoj meri oslanjati na proizvodnju električne energije iz OIE, uz značajne uštede energije, što će istovremeno doprineti i postizanju ciljeva energetske efikasnosti. Naposletku, dalja eksploatacija OIE za pokrivanje potreba za grejanjem i hlađenjem u zgradama, učešće distribuiranih tehnologija OIE za proizvodnju električne energije i promovisanje naprednih biogoriva u sektoru saobraćaja predstavljaju dodatne prioritete u okviru INEKP-a za dalje uvođenje OIE.
Pored toga, unapređenje energetske efikasnosti predstavlja ključni prioritet koji ističe neophodnost sprovođenja politika i mera, koje potom demonstriraju najdelotvorniji pristup u ekonomskom i socijalnom smislu za sve oblike finalne potrošnje energije (u daljem tekstu: FPE). FPE u 2030. godini iznosiće najviše 9,6 Mtoe, dok će potrošnja primarne energije ( u daljem tekstu: PPE) u 2030. godini biti najviše 14,68 Mtoe. Treba napomenuti da poboljšanje energetske efikasnosti proizvodi dodatne višestruke koristi, kao što su smanjenje emisije GHG , smanjenje troškova za energiju, poboljšanje nivoa komfora u zgradama, povećanje dodatne vrednosti i zapošljavanja, poboljšanje konkurentnosti preduzeća, smanjenje siromaštva i povećanje vrednosti stambenog fonda.
Obnova zgrada će značajno doprineti dostizanju ciljeva energetske efikasnosti. Biće uvedene ciljane politike i mere za podsticanje stope obnove od približno 1% na godišnjem nivou u slučaju stambenih zgrada (u skladu sa odredbama Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada („Službeni glasnik RS”, broj 27/22)), 3% za zgrade u javnom sektoru i 2,3% za druge nestambene zgrade. Slično tome, predviđene su politike i mere i za industrijski sektor i sektor saobraćaja sa fokusom na podsticanje najekonomičnijih tehnologija i vozila.
Akcenat će biti stavljen na optimalno korišćenje dostupnih javnih i sopstvenih izvora finansiranja, čime se obezbeđuje postizanje maksimalnih nivoa aktiviranih koristi za krajnje potrošače, uzimajući u obzir specifičnosti svake kategorije krajnjih potrošača i karakteristike energetskog sektora.
Drugi ključni cilj u okviru INEKP-a predstavlja ambiciozan, ali i realističan program za smanjenje učešća lignita u proizvodnji električne energije, odnosno postepeno povlačenje lignita, za do 25% u 2030. godini u odnosu na 2019. godinu. Povlačenje lignita u Republici Srbiji biće sprovedeno primenom ciljanih inicijativa, koje obuhvataju usvajanje integrisanih programa za podršku oblastima u kojima se vrši eksploatacija lignita i obezbeđivanje nesmetane tranzicije u eru bez lignita.
Svi navedeni ciljevi INEKP-a, shodno tome, doprineće značajnom smanjenju emisija GHG do 2030. godine, ostvarujući smanjenje emisije GHG od 13,2% u odnosu na nivou iz 2010. godine, odnosno od 33,3% do 2030. u odnosu na 1990. godinu (isključujući korišćenje zemljišta, promene korišćenja zemljišta i šumarstvo). Cilj u pogledu ukupnog smanjenja emisija za 2030. godinu iznosi 40,3% u odnosu na nivoe iz 1990. godine (uključujući LULUCF) i ovako definisan cilj je usvojen je tokom 20. sastanka Ministarskog saveta Energetske zajednice 2022. godine u okviru Odluke o izmenama i dopunama Odluke 2021/14/MC-EnC. Uopšteno govoreći, Republika Srbija je odlučila da podrži tranziciju ka klimatski neutralnoj privredi s ciljem da poboljša konkurentnost privrede, poveća zaposlenost, ojača ulogu potrošača i unapredi ukupni operativni okvir konkurentnih energetskih tržišta, čime će se povećati socijalno blagostanje.
U tom kontekstu, postavljaju se i dodatni nacionalni ciljevi uzimajući u obzir postojeći potencijal, tehničke specifičnosti i kvalitativne karakteristike energetskog sektora i privrede Republike Srbije.
Utvrđeni su sledeći kvalitativni ciljevi:
– Unapređenje regionalne povezanosti i sigurnosti snabdevanja energijom;
– Liberalizacija i povećanje konkurentnosti energetskih tržišta;
– Omogućavanje optimalnog razvoja i rada energetskog sistema i energetske infrastrukture;
– Zaštita i jačanje uloge potrošača;
– Izmena trenutnih obrazaca potrošnje i promovisanje energetski efikasnih goriva sa niskim emisijama kod krajnjih kupaca;
– Jačanje konkurentnosti nacionalne privrede;
– Podsticanje istraživanja i inovacija u oblasti životne sredine i energetike.
Treba napomenuti da se mobilizacija značajnih investicija, kako iz sopstvenih izvora tako i sredstava javnog sektora i kombinacija specijalizovanih mehanizama finansiranja smatraju preduslovima za postizanje utvrđenih ciljeva čime će se omogućiti efikasna realizacija predviđenih politika i mera, kako u pogledu troškova tako i u pogledu vremena realizacije.
1.2. Pregled postojećeg regulatornog okvira
1.2.1. Energetski sistem na nacionalnom nivou i nivou Unije i kontekst politike nacionalnog plana
U ovom odeljku je dat pregled trenutnog konteksta energetskog sistema i energetske politike u zemlji. Zbog uticaja pandemije COVID-19 na privredni razvoj, potrošnju energije i druge energetske pokazatelje, kao referentna godina je uzeta 2019. godina, kako bi se izbeglo pogrešno tumačenje rezultata i poređenje između zemalja. Štaviše, sprovedeno je poređenje u odnosu na odabrane susedne zemlje iz Energetske zajednice i Evropske unije (Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Bugarska, Republika Hrvatska, Crna Gora i Republika Severna Makedonija) i u odnosu na prosečne vrednosti u EU, što bi trebalo da pruži bolje razumevanje trenutnog stanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje.
Procenjuje se da je broj stanovnika Republike Srbije iznosio 6,964 miliona u 2019. godini, što znači da Republika Srbija zauzima drugo mesto u okviru sedam zemalja koje su izabrane za potrebe poređenja u ovom odeljku (videti sliku 1.1). Što se tiče realnog rasta BDP -a, on je iznosio 4,3% u 2019. godini, što je najveći rast u poređenju sa rastom BDP-a u drugim zemljama (videti sliku 1.2). Kapitalne investicije koje su predložene setom politika i mera predstavljenim u poglavlju 3 INEKP-a takođe treba uzeti u obzir kao mogućnost za postavljanje dodatne vrednosti BDP-u i podršku procesu ekonomskog rasta zemlje.
Slika 1.1: Broj stanovnika u 2019. godini, u milionima (izvor: Evrostat)
Slika 1.2: Realna stopa rasta BDP-a u 2019. godini, u % (izvor: Evrostat)
Stopa dugoročne nezaposlenosti u Republici Srbiji iznosila je 5,5% u 2019. godini i od tada se kontinuirano smanjuje. U poređenju sa odabranim zemljama (videti sliku 1.3), Republika Srbija ima treću najmanju stopu dugoročne nezaposlenosti, sličnu onoj u zemljama EU, dok je ova stopa u svim ostalim zemljama iznad 12%.
Slika 1.3: Stopa dugoročne nezaposlenosti u 2019. godini, u % (izvor: Evrostat)
PPE po glavi stanovnika u Republici Srbiji je oko 2,12 toe/glavi stanovnika, što znači da u proseku svaki građanin u Srbiji troši 24,6 MWh, što je za 30% manje od proseka u državama EU 27 (videti sliku 1.4). Sve posmatrane zemlje, osim Republike Bugarske, imaju manju potrošnju po glavi stanovnika od Republike Srbije. Jedan od ključnih razloga za to je činjenica da je 66,4% proizvodnje električne energije u Republici Srbiji u 2019. godini dolazilo iz elektrana na lignit, a termoelektrane/elektrane na lignit zahtevaju više primarne energije u poređenju sa drugim energetskim miksom. Na primer, najveći deo proizvodnje električne energije u Republici Albaniji dolazi iz hidroelektrana što dovodi do niže potrošnje primarne energije.
Slika 1.4: PPE po glavi stanovnika u 2019. godini, toe/stanovniku (izvor: Evrostat)
Emisije CO2
U Republici Srbiji je svaki građanin odgovoran za 7,8 t SO2-ekvivalenta (videti sliku 1.5), što u poređenju sa odabranim susednim zemljama predstavlja najveću vrednost, nešto nižu od proseka u državama EU 27. Niža vrednost se može videti u Republici Albaniji, s obzirom na to da Republika Albanija većinu svoje proizvodnje električne energije zasniva na hidro energiji.
Slika 1.5: Emisije CO2-eq po glavi stanovnika za 2019. godinu, u milionima tona CO2 (Izvor: Global Carbon Project)
Dekarbonizacija – Obnovljivi izvori energije
U 2019. godini, OIE u Republici Srbiji su dostigli 21,4% bruto finalne potrošnje energije, odnosno 26,3% nakon statističke revizije energetskog bilansa u 2020. godini. Ovaj udeo je veći od nivoa udela OIE u EU (videti sliku 1.6). Međutim, u poređenju sa ostalim zemljama, Republika Srbija ima drugi najniži udeo OIE posle Severne Makedonije. Utvrđeni cilj za OIE za Republiku Srbiju iznosi 27% u 2020. godini, u skladu sa Odlukom D/2018/2/MS-EnZ Ministarskog saveta Energetske zajednice. Iako se kapaciteti obnovljive energije povećavaju, na trend rasta udela OIE negativno utiče povećanje potrošnje energije tokom poslednjih godina.
Slika 1.6: Udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije za 2019. godinu, u % (izvor: Evrostat)
Udeo OIE u proizvodnji električne energije u Republici Srbiji je stabilan u poslednjoj deceniji. Konkretnije, udeo OIE u proizvodnji električne energije za 2019. godinu je iznosio 30,1% (videti sliku 1.7), što je za 4,5% manje od država EU 27. U poređenju sa drugim zemljama, Republika Srbija ima veći udeo jedino u odnosu na Republiku Bugarsku i Severnu Makedoniju, dok preostale zemlje imaju znatno veći udeo zbog strukture njihovog instalisanog kapaciteta.
Slika 1.7: Udeo OIE u proizvodnji električne energije za 2019. godinu, u % (izvor: Evrostat)
Energetska efikasnost
PPE za 2019. godinu u odnosu na 2005. godinu prikazana je na slici 1.8. Prema dostupnim podacima, Republika Srbija je uspela da smanji potrošnju za 6,7%, što predstavlja treću najnižu vrednost među zemljama koje su izabrane za poređenje. U poređenju sa EU 27, Republika Srbija zaostaje za 4,2%. Sve zemlje, osim Republike Albanije i Crne Gore, imaju negativan trend potrošnje primarne energije.
Slika 1.8: PPE za 2019. godinu u odnosu na 2005, u % (izvor: Evrostat)
Domaćinstva u Republici Srbiji su u 2019. godini trošila u proseku 411 kgoe, što je za 25% manje od proseka u EU 27. FPE u domaćinstvima po glavi stanovnika u Republici Srbiji je treća najveća potrošnja u poređenju sa ostalim zemljama (videti sliku 1.9).
Slika 1.9: FPE u domaćinstvima po glavi stanovnika za 2019. godinu, u kgoe (izvor: Evrostat)
Pokazatelj energetske produktivnosti se koristi da prikaže ekonomski učinak po jedinici bruto raspoložive energije. Bruto raspoloživa energije predstavlja količinu energenata potrebnih za pokrivanje potražnje subjekata u Republici Srbiji i prikazana je na slici 1.10.
Slika 1.10: Energetska produktivnost za 2019. godinu, u EUR/kgoe (izvor: Evrostat)
Energetska sigurnost
Energetska sigurnost snabdevanja u Republici Srbiji, na osnovu zavisnosti od uvoza (Slika 1.11), postiže visok rezultat sa 35,6%, a i u poređenju sa EU 27 pokazuje veoma dobar rezultat za 2019. godinu. Zavisnosti od uvoza u zemljama poput Republike Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine je oko 30% dok je, s druge strane, rezultat Republike Hrvatske i Severne Makedonije viši od 55%.
Slika 1.11: Zavisnost od uvoza za 2019. godinu, u % (izvor: Evrostat)
Unutrašnje energetsko tržište
Jedan od pokazatelja nivoa energetskog siromaštva se može iskazati kao mogućnost ljudi da zagreju svoje domove. Kada je u pitanju razvoj unutrašnjeg tržišta energije, ovaj indikator je veoma važan i potrebno ga je uzeti u obzir. Kao što se može videti na slici 1.12, oko 10% stanovništva u Republici Srbiji ne može adekvatno da zagreje svoje domove, što smešta Republiku Srbiju na drugo mesto u poređenju sa odabranim zemljama. Situacija u EU 27 je nešto bolja sa 6,9%.
Slika 1.12 Stanovništvo koje nije moglo adekvatno da zagreje domove u 2019. godini, u % (izvor: Evrostat)
Istraživanje, inovacije i konkurentnost
U pogledu izdvajanja sredstava za istraživanje i razvoj koja su obuhvaćena bruto domaćim izdacima, Republika Srbija je izdvojila 0,89% u 2019. godini (videti sliku 1.13); veća izdvajanja ima samo Republika Hrvatska. Republika Srbija izdvaja dva puta manje sredstava od proseka EU 27, koji iznosi 2,2% u 2019. godini.
Slika 1.13: Bruto domaći izdaci za istraživanje i razvoj za 2019. godinu, u % (izvor: Evrostat)
1.2.2. Postojeće politike i mere u oblasti energetike i klime koje se odnose na pet dimenzija Energetske unije
Dekarbonizacija – Emisije gasova sa efektom staklene bašte
Dimenzija dekarbonizacije je formulisana preko dve ključne ose, tj. preko smanjenja emisija i obnovljivih izvora energije. Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RSˮ, br. 135/04, 36/09, 36/09, 72/09, 43/11, 14/16, 76/18 i 95/18) predstavlja glavnu zakonodavnu osnovu u pogledu pitanja životne sredine, dok se Zakon o klimatskim promenama bavi isključivo pitanjima klimatskih promena. Primenom Zakona o klimatskim promenama, koji se odnosi na emisije ugljen-dioksida (CO2), metana (CH4), azot-oksida (N2O) fluorougljenika (HFC), perfluorougljenika (PFC), sumpor heksafluorida (SF6) i azot-trifluorida (NF3), Republika Srbija treba da uspostavi sistem za smanjenje emisije gasa sa efektom staklene bašte i obezbedi prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Takođe, 2010. godine usvojen je Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti ) kojim su uređena pitanja sistematskih meteoroloških i hidroloških merenja i osmatranja, praćenja i istraživanja stanja i promena vremena, klime, vodnih resursa i režima površinskih i podzemnih voda, sunčeve radijacije, energetskog potencijala sunca, vetra i voda na teritoriji Republike Srbije, što je od značaja za planiranje razvoja korišćenja hidroenergije, energije sunca i vetra kao osnovnih vidova OIE.
U pogledu emisija, Republika Srbija je 2020. godine usvojila Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RSˮ, broj 10/20), što predstavlja važan korak ka smanjenju emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje, čime je Republika Srbija pokazala svoju posvećenost usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u oblastima klimatskih promena, životne sredine i energetike. S druge strane, Inicijalni nacionalni izveštaj Republike Srbije, kao i Drugi ažurirani nacionalni izveštaj i Prvi ažurirani dvogodišnji izveštaj, predstavljaju važne nacionalne dokumente izveštavanja Sekretarijata UNFCCC-a i osnovu za buduće aktivnosti, istraživanje i politike u oblasti klimatskih promena, izgradnju nacionalnih kapaciteta i unapređenje znanja i održivog razvoja u zemlji. Da bi ispunila zahteve UNFCCC -a u pogledu izveštavanja, Republika Srbija je podnela Prvi nacionalni izveštaj 2010. godine, Prvi ažurirani dvogodišnji izveštaj 2016. godine i Drugi nacionalni izveštaj 2017. godine, Drugi ažurirani dvogodišnji izveštaja i Trećeg nacionalnog izveštaja . U skladu sa zahtevima člana 13. Sporazuma iz Pariza, trenutno je u toku izrada Prvog dvogodišnjeg izveštaja o transparentnosti odnosno i Četvrtog nacionalnog izveštaja i Drugog dvogodišnjeg izveštaja o transparentnosti.
Strategija niskoguljeničnog razvoja Republike Srbije za period 2023–2030, sa projekcijama do 2050. godine predstavlja prvi dokument javne politike u oblasti klimatskih promena i definiše ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte na nivou cele privrede u skladu sa zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza, kao i relevantnog klimatskog zakonodavstva EU. Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 35/20) predstavlja sveobuhvatan reformski korak u oblasti industrijskog razvoja, što je jedan od šest ključnih elemenata identifikovanih u oblasti industrijskog razvoja EU.
Drugi važan dokument je Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji („Službeni glasnik RSˮ, broj 17/09) koja obrađuje koncept održivog razvoja podsticanjem primene čistije proizvodnje, povećanjem energetske efikasnosti i efikasnosti korišćenja prirodnih resursa, kao i smanjenjem količine otpada.
U septembru 2015. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija je usvojila Rezoluciju A/RES/70/1 – Transformisanje našeg sveta: Agenda za održivi razvoj do 2030. godine. Tri dimenzije Agende 2030 su privredni razvoj, socijalna inkluzija i zaštita životne sredine. Obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja koji su stupili na snagu u januaru 2016. godine, neki od njih su pristupačna i čista energija, dostojanstven rad i privredni razvoj, održivi gradovi i zajednice, klimatske akcije i drugi. U decembru 2015. godine obrazovana je Međuresorna radna grupa za sprovođenje Agende 2030 za održivi razvoj sa zadatkom da koordinira radom svih ministarstava i državnih institucija. Mapiran je Nacionalni strateški okvir u odnosu na ciljeve održivog razvoja Republike Srbije i Agende 2030, dok se napredak u ostvarenju ciljeva održivog razvoja meri na osnovu odgovarajućih nacionalnih indikatora koje izrađuje i prikuplja Republički zavod za statistiku Republike Srbije.
Na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama održanoj u Glazgovu, Republika Srbija je pristupila Globalnoj inicijativi za smanjenje emisija metana. Učesnici Inicijative su se dogovorile su se dogovorile o pružanju doprinis za smanjenje globalnih antropogenih emisija metana u svim sektorima za najmanje 30% do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 2020. godine, istovremeno uvažavajući cilj Sporazuma iz Pariza u pogledu ograničavanja rasta temperature na 1,5 ͦC. Članice su se obavezale da na lokalnom nivou preduzimaju akcije za smanjenje emisija iz sektora energetike, otpada i poljoprivrede putem unapređenja standarda, tehnoloških inovacija, podsticaja i partnerstava sa poljoprivrednicima. Osim ove, Republika Srbija pristupila je i drugim relevantnim inicijativama i odlukama koje se usvajaju pod okriljem SOR, kao što je Globalna inicijativa o obnovljivim izvorima i energetskoj efikasnosti, usvojena pod okriljem COP 28.
U oktobru 2021. godine potpisana je Zajednička deklaracija o namerama o Strateškoj saradnji u oblasti klimatske akcije između Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije i Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke. Cilj Klimatskog partnerstva je da podrži proces dekarbonizacije kroz veću integraciju obnovljivih izvora i promovisanje energetske efikasnosti, kao i pravednu zelenu tranziciju. Osnovana je i radna grupa sa ciljem da se pruži podrška implementaciji Klimatskog partnerstva, putem pojačane koordinacije finansijske i tehničke podrške razvojnoj saradnji.
Dekarbonizacija – OIE
Republika Srbija je izradila svoj prvi Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 53/13), u skladu sa članom 4. Direktive 2009/28/EZ koja propisuje donošenje ovog dokumenta kojim se utvrđuju nacionalni ciljevi zemlje za udeo potrošnje energije iz obnovljivih izvora u saobraćaju, električnoj energiji i grejanju i hlađenju u 2020. godini i navode odgovarajuće mere koje treba preduzeti za postizanje ovih opštih nacionalnih ciljeva. Republika Srbija je izradila Prvi izveštaj o napretku u promociji i korišćenju energije iz obnovljivih izvora energije (u dalje tekstu: Izveštaj o napretku) 2014. godine, Drugi izveštaj o napretku 2016. godine, Treći izveštaj o napretku 2018. godine i Četvrti izveštaj o napretku 2020. godine, u skladu sa zahtevima člana 22. Direktive 2009/28/EZ o obavezi izveštavanja o obnovljivoj energiji. Udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije (u daljem tekstu: BFPE) iznosio je 21,44% u 2019. godini u poređenju sa zadatim ciljem od 27% za 2020.
Donošenje Zakona o energetici 2014. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 145/14) imalo je za cilj usklađivanje energetskog zakonodavstva Republike Srbije sa Trećim energetskim paketom. Republika Srbija je 2016. godine usvojila paket podzakonskih akata kojima se reguliše oblast obnovljivih izvora energije i utvrđuje šema podrške za obnovljive izvore energije. Donošenje neophodnih podzakonskih akata kako bi se omogućila potpuna primena podsticajnih mera za projekte obnovljivih izvora energije obuhvatilo je Uredbu o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača električne energije i proizvođača energije iz obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RSˮ, br. 56/16, 60/17, 44/18 – dr. zakon, 54/19, 112/21 – dr. Uredba), Uredbu o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije („Službeni glasnik RSˮ, br. 56/16, 60/17, 91/18) i Uredbu o Ugovoru o otkupu električne energije („Službeni glasnik RSˮ, br. 56/16, 61/17 i 106/20) i Uredbu o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 112/21). Ovaj skup propisa, poznat kao paket Ugovora o otkupu električne energije podstakao je dalji razvoj kapaciteta obnovljive energije. U 2020. godini, ukupni kapacitet obnovljivih izvora energije dostigao je 514,61 MW, od čega 398 MW predstavlja kapacitet vetra. Donošenjem sledećih podzakonskih akta, zaokružen je regulatorni okvir za sprovođenje podsticajnih mera predviđenih Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije: Uredba o modelu ugovora o tržišnoj premiji („Službeni glasnik RSˮ, broj 112/21), Uredba o tržišnoj premiji i fid-in tarifi („Službeni glasnik RSˮ, broj 45/23) i Uredba o preuzimanju balansne odgovornosti i modelu ugovora o preuzimanju balansne odgovornosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 45/23) .
Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i visokoefikasnu kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije prvobitno je važila do kraja 2018. godine, a njeno trajanje je produženo je do kraja 2019. godine. Nakon prestanka važenja uredbe 31. decembra 2019. godine, podsticaji koji su ranije bili na snazi, zasnovani na fid-in tarifama, više nisu dostupni proizvođačima električne energije koji su stekli status povlašćenog proizvođača električne energije. Ipak, sistem fid-in tarifa ostaje na snazi za proizvođače koji ga već primenjuju, dok će novi učesnici moći da koriste fid-in tarife ili tržišne premije, u zavisnosti od instalisanog kapaciteta. U skladu sa predlogom Sekretarijata Energetske zajednice, Vlada je odlučila da započne razvoj modela podsticaja zasnovanog na postupku aukcije, koji je konačno definisan u Zakonu o korišćenju OIE.
Zakon o korišćenju OIE predviđa razvoj novog sistema podsticaja za proizvodnju električne energije iz OIE u obliku tržišnih premija, ali istovremeno omogućava drugu šemu podsticaja u obliku ograničene fid-in tarife, kroz posebne kvote i aukcije (pravo na obe vrste podsticaja se stiče u postupku aukcije). Tako je uspostavljen mnogo povoljniji regulatorni okvir koji stvara pogodno okruženje za ulaganja u postrojenja za proizvodnju električne energije iz OIE različitih kapaciteta, dok su podsticaji za ulaganja u male kapacitete još uvek predviđeni kroz sprovođenje mehanizma fid-in tarifa (projekti sa instalisanim kapacitetima ispod 3 MW solarnih elektrana i vetroelektrana i ispod 0,5 MW elektrana koje koriste druge OIE). Naposletku, Zakon o korišćenju OIE je pokrenuo dodatne mogućnosti za veće učešće OIE na tržištu, kao što je omogućavanje osnivanja zajednica OIE i pružanje mogućnosti za sticanje statusa kupca-proizvođača.
Zakon o korišćenju OIE definiše biogoriva kao tečna ili gasovita goriva za saobraćaj, proizvedena iz biomase, dok se biomasa definiše kao biorazgradivi deo proizvoda, otpada ili ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske materije), šumarstva i povezanih industrija, kao i biorazgradivi deo industrijskog otpada i komunalnog otpada, u skladu sa propisima koji uređuju upravljanje otpadom. Pored toga, Zakon o energetici („Službeni glasnik RSˮ, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon, 40/21, 35/23 – dr. zakon i 62/23), takođe definiše pojmove biomase, biogoriva i biotečnosti na sličan način. Kako bi se dostigao planirani udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u saobraćaju, mogu se obezbediti podsticajne mere proizvođačima biogoriva samo za ona postrojenja koji proizvode napredna biogoriva. Po prvi put je definisano korišćenje električne energije iz OIE u sektoru saobraćaja.
Pored toga, status biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase definisan je Zakonom o OIE. U slučaju da su biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase, koja nisu proizvedena iz otpada, u skladu sa kriterijumima održivosti i postižu uštedu u emisijama gasa staklene bašte, onda se energija proizvedena iz odgovarajućih goriva može smatrati kao OIE u bruto potrošnji energije koja se koristi u svim vidovima saobraćaja i na nju se primenjuju podsticaji u skladu sa Zakonom o OIE. Zakon o korišćenju OIE propisuje dve vrste podsticaja: (i) podsticaji za upotrebu inovativnih tehnologija i novih OIE, poput obnovljivog vodonika, i (ii) podsticaji za proizvodnju biogoriva. Obnovljivi vodonik se može koristiti u sektoru grejanja i saobraćaju, i kao zamena za prirodni gas.
Direktiva (EP) 2009/28, koja se odnosi na obnovljive izvore energije i usmerena je na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, a u delu koji se odnosi na obavezan sadržaj biogoriva u motornim gorivima, implementirana je u domaće zakonodavstvo od 2019. godine, nakon donošenja sledećih akata: Uredba o udelu biogoriva na tržištu („Službeni glasnik RSˮ, broj 71/19), Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za biogoriva i biotečnosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 73/19) i Uredba o kriterijumu održivosti biogoriva („Službeni glasnik RSˮ, broj 89/19). U 2020. godini donet je Pravilnik o izračunavanju udela obnovljivih izvora energije(„Službeni glasnik RSˮ, broj 37/20).
Izmene Zakona o energetici iz 2021. godine uvele su proizvodnju vodonika kao motornog goriva, kao i proizvodnju i namešavanje biotečnosti. Precizirano je da postoji energetska delatnost za trgovinu naftom, derivatima nafte, biogorivima, biotečnostima, komprimovanim prirodnim gasom, utečnjenim prirodnim gasom i vodonikom. Vodonik i utečnjeni prirodni gas su uvedeni u prošireni pojam motornih goriva, čime je omogućeno da se ekološki prihvatljivim gorivima trguje i na stanicama za snabdevanje gorivom prevoznih sredstava, odnosno da se koriste kao energenti u saobraćaju.
Propisane su dodatne mere podsticaja za korišćenje OIE u sektoru toplotne energije. Energetski subjekti koji obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja kupaca toplotnom energijom mogu steći podsticajne mere ako koriste visokoefikasnu kogeneraciju, otpadnu toplotu ili obnovljive izvore energije. Mere podsticaja u sektoru grejanja propisuju i obezbeđuju lokalne samouprave.
Energetska efikasnost
Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 25/13), (u daljem tekstu: ZEERUE) je usvojen 2021. godine a zamenio je Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 25/13), (u daljem tekstu: ZEKE), koji je bio na snazi u periodu od 2013–2021. ZEERUE je donet sa ciljem da se izvrši usklađivanje sa novom regulativom iz oblasti energetske efikasnosti u EU koja je u međuvremenu doneta, kao i sa ciljem da se unaprede pojedine odredbe ZEKE. ZEERUE danas predstavlja ključni zakonodavni okvir za oblast energetske efikasnosti kojim se utvrđuju uslovi i način za efikasno korišćenje energije i energenata, politika efikasnog korišćenja energije; sistem energetskog menadžmenta; mere politike energetske efikasnosti: korišćenje energije u zgradama, kod energetskih delatnosti i krajnjih kupaca, za energetske objekte i energetske usluge; energetsko označavanje i zahteve u pogledu eko-dizajna; finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti. Cilj ovog zakona je stvaranje uslova za efikasno korišćenje energije i unapređenje energetske efikasnosti, čime se doprinosi: ostvarivanju ušteda energije; sigurnosti snabdevanja energijom; smanjenju uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene; održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa; povećanju konkurentnosti privrede; poboljšanju uslova za ekonomski razvoj i smanjenju energetskog siromaštva.
U cilju finansiranja energetske efikasnosti zakon je stvorio pravni osnov za osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i dodatno uredio uslove za ugovaranje energetskih usluga (ESKO).
ZEERUE je u velikoj meri usklađen sa Direktivom 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti (DEE), (Prenošenje je obuhvatilo revizije EED Direktivom 2013/12/EU, Direktivom (EU) 2018/844, Direktivom (EU) 2018/2002, Uredbom (EU) 2018/1999, Delegiranom Uredbom Komisije (EU) 2019/826 i Direktivom (EU) 2019/944.), a usklađenost je dodatno ostvarena nakon donošenja sledećih podzakonskih akata: Uredba o obavezama garantovanog snabdevača i o obavezama Ovlašćene ugovorne strane u pogledu finansijskih podsticaja za visokoefikasnu kogeneraciju(„Službeni glasnik RSˮ, broj 30/22), Uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju novi i rekonstruisani energetski objekti („Službeni glasnik RSˮ, broj 44/22), Uredba o obveznicima sistema energetskog menadžmenta („Službeni glasnik RSˮ, broj 59/22), i Uredba o modelu ugovora o fid-in tarifi za prodaju električne energije proizvedene u mikro-kogeneracijskoj jedinici ili maloj kogeneraciji („Službeni glasnik RSˮ, broj 43/23). Za punu usklađenost nedostaje još akt koji se odnosi na Plan rehabilitacije zgrada centralne vlasti, koji treba da se usvoji u prvom kvartalu 2024. godine. U skladu sa ovim odredbama, između ostalog, predviđeno je da će se u periodu nakon 2021. godine ciljevi u oblasti energetske efikasnosti definisati preko INEKP-a umesto putem planova energetske efikasnosti i to, indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije kao i cilj energetske efikasnosti za zgrade centralne vlasti.
ZEERUE i doneti podzakonski akti su usklađeni sa Uredbom (EU) 2017/1369 kojom se uspostavlja okvir za označavanje energetske efikasnosti i stavlja van snage Direktiva 2010/30/EU i sa Direktivom 2009/125/EZ kojom se uspostavlja opšti okvir za utvrđivanje zahteva eko-dizajna za proizvode koji utiču na potrošnju energije. Osim toga ZEERUE je transponovao u pravni sistem Republike Srbije i deo Direktive 2010/31/EU o energetskoj efikasnosti zgrada, sa pratećim izmenama i dopunama, koji se odnosi na pregled sistema za grejanje i klimatizaciju.
Republika Srbija je u prethodnom periodu usvojila četiri Nacionalna akciona plana za energetsku efikasnost i to za periode 2010–2012, 2013–2015, 2016–2018. i za period 2019–2021. Ovim dokumentima su u prethodnom periodu postavljeni ciljevi za unapređenje energetske efikasnosti i definisane mere za njihovo dostizanje. Poslednji, Četvrti akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2021. godine sačinjen je u skladu sa zahtevima adaptirane Direktive 2012/27/EU koju je usvojio Ministarski savet Energetske zajednice.
Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RSˮ, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20, 52/21, 62/23) iz 2009. godine definiše obavezu izdavanja sertifikata, odnosno obavezu projektovanja, izgradnje, upotrebe i održavanja zgrada na način koji obezbeđuje propisana energetska svojstva. Pored toga, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RSˮ, broj 83/18), propisuje obavezu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, takozvanih energetskih pasoša, putem Centralnog registra energetskih pasoša, čime je formirana baza podataka o energetskim pasošima za teritoriju Republike Srbije koja sadrži 16.027 sertifikata o energetskim svojstvima zgrada od 2013. godine do juna 2024. godine. Takođe, izmenama i dopunama ZPI („Službeni glasnik RSˮ, broj 9/20) u 2020. godini, utvrđen je pravni osnov za izradu i usvajanje Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine („Službeni glasnik RS”, broj 27/22) koja je usvojena u prvom kvartalu 2022. godine. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RSˮ, broj 62/23), posvećena je značajna pažnja daljem unapređenju energetske efikasnosti: direktno su transponovani čl. 12. i 13. Direktive o energetskim svojstvima zgrada 2010/31/EU i predviđeno je da Vlada usvaja Nacionalnu metodologiju proračuna energetskih karakteristika zgrada. Takođe, propisan je vremenski rok važenja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada na 10 godina, obaveza utvrđivanja energetskih svojstava zgrada u propisanom vremenskom periodu prema kategorijama zgrada, kao i obaveza prilaganja sertifikata o energetskim svojstvima prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili zaključenja ugovora o zakupu.”
Osim toga, prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RSˮ, br. 104/16 i 09/20) održivi razvoj stambenog prostora predstavlja jedan od ključnih principa za poboljšanje kvaliteta stanovanja, kroz odgovarajuće poboljšanje energetske efikasnosti. Konačno, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada („Službeni glasnik RSˮ, broj 61/11) reguliše tehničke uslove, kao i Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Službeni glasnik RSˮ, br. 69/12, 44/18 – dr. zakon i 111/22).
Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RSˮ, broj 91/19-3, 92/2023-266) definiše odnos cene i kvaliteta uključujući kvalitativne, ekološke i/ili socijalne kriterijume, kao i primenu pristupa ekonomičnosti, kao što su troškovi životnog ciklusa u procesu nabavke dobara, usluga ili radova. U tom kontekstu, Republika Srbija je usvojila Program razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019–2023. („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/18) godine koji definiše posebne prioritete u sistemu javnih nabavki, uzimajući u obzir relevantnu strategiju EU i fokusirajući se na zeleni i socijalni aspekt.
Pored toga, Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara („Službeni glasnik RSˮ, br. 95/18, 49/19 i 86/19) predviđena je naknada za unapređenje energetske efikasnosti za energetske subjekte koji obavljaju energetske delatnosti snabdevanja električnom energijom, snabdevanja prirodnim gasom i javnog snabdevanja prirodnim gasom, kao i za energetske subjekte koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje derivata nafte i trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivima itd. ministar rudarstva i energetike doneo je 2019. godine odgovarajući Pravilnik o obrascu prijave za evidenciju obveznika naknade za unapređenje energetske efikasnosti, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna količina energije/energenata isporučenih potrošačima ili stavljenih u promet na teritoriji Republike Srbije, odnosno uvezenih na teritoriju Republike Srbije, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna obaveze plaćanja naknade, obrascu izveštaja o uplati, kao i načinu dostavljanja ovih obrazaca („Službeni glasnik RSˮ, broj 41/19) za evidentiranje subjekata obveznika plaćanja naknade za unapređenje energetske efikasnosti od jula 2019. godine.
U 2017. godini, usvojena je Uredba o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 104/17). Ovim programom utvrđeni su ciljevi u pogledu energetske efikasnosti do 2020. godine uključujući cilj kumulativne uštede energije i indikativni cilj u obliku maksimalno dozvoljene potrošnje finalne odnosno primarne energije.
Na osnovu ZEKE, u periodu od 2014–2021. godine, sredstva podsticaja za unapređenje energetske efikasnosti obezbeđena su u okviru Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, budžetske linije čijim sredstvima je upravljalo Ministarstvo rudarstva i energetike. U tom periodu sprovedeno je 7 javnih poziva za dodelu sredstava za unapređenje energetske efikasnosti objekata od javnog značaja na lokalnom nivou kroz koje je realizovano 107 projekata ukupne vrednosti oko 14,4 miliona evra (sredstva Budžetskog fonda oko 8,9 miliona evra), a u skladu sa Uredbama o utvrđivanju Programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije koje Vlada na predlog Ministarstva rudarstva i energetike donosi svake godine. U tom kontekstu, sprovedene su i značajne aktivnosti u vezi sa obnovom zgrada u zemlji od strane raznih domaćih institucija, kao i uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija i donatora.
Jedna od najznačajnijih novina koju je doneo ZEERUE predstavlja pravni osnov za osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti (u daljem tekstu: Uprava EE). Uprava EE je obrazovana krajem 2021. godine kao posebno pravno lice u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, za obavljanje izvršnih i stručnih poslova koji se odnose na finansiranje poslova efikasnog korišćenja energije, a počela je sa radom u februaru 2022. godine. Poslovi Uprave EE definisani su u članu 73. ZEERUE. To je omogućilo da se u 2021. godini pokrenu pilot projekti dodele sredstava građanima u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave pri čemu podsticaje u visini do 50% obezbeđuju Ministarstvo rudarstva i energetike i jedinice lokalne samouprave (po 25%) a građani oko 50%:
– za energetsku sanaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova 67 jedinica lokalne samouprave; oko 5000 domaćinstava. Iznos subvencija od strane Ministarstva rudarstva i energetike i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) 461 miliona dinara. Očekivane uštede energije: oko 36 miliona KWh. Procenjeno smanjenje emisija CO2: 12.154,90 t .
– i za ugradnju solarnih panela: 37 JLS odnosno 500 domaćinstava. Iznos subvencija od strane Ministarstva rudarstva i energetike i JLS: oko 200 miliona dinara. Očekivane uštede energije: 3.000.000 kWh godišnje. Očekivano smanjenje emisije CO2: 3300 tona godišnje.
Ovo je omogućilo da se Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu („Službeni glasnik RSˮ, broj 110) izdvoje značajno veća sredstava za finansiranje energetske efikasnosti od oko 2 milijarde dinara ili oko 17 miliona evra od čega se iz sredstava naknada prikupi oko 10 miliona evra godišnje. Na osnovu ovih sredstava, tokom 2022. godine, u saradnji sa 151 JLS, sproveden je proces dodele podsticaja građanima za obnovu stanova, porodičnih kuća i stambenih zgrada i ugradnju solarnih panela za 20.000 domaćinstava. Iznos subvencija Ministarstva rudarstva i energetike i JLS bio je oko 2 milijarde dinara. Na osnovu stepena regionalne razvijenosti, najnerazvijenije JLS učestvuju sa minimalno 30%, dok ostale JLS učestvuju sa minimalno 50%. Očekivane uštede energije iznose 196.276.070 kWh godišnje. Očekivano smanjenje emisije CO2 je 87.913 tona godišnje. U 2022. godini sproveden je i 8. javni poziv za unapređenja energetske efikasnosti javnih objekata u JLS, a prvi koji realizuje Uprava EE, koja je obezbedila oko 690 miliona dinara za finansiranje 38 objekata od javnog značaja. Očekivane uštede su 9 miliona kWh godišnje, a smanjenje emisije SO2 oko 4500 tona godišnje. Biće sprovedena energetska sanacija.
Obezbeđena su sredstva iz kredita Svetske banke u visini od 50 miliona dolara za realizaciju projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbijiˮ koji će posebnu pažnju posvetiti i socijalno ugroženim kategorijama i obezbediti sredstva od 50 miliona evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj za realizaciju projekta „Energetska sanacija stambenih i javnih objekata priključenih na sistem daljinskog grejanjaˮ koji će u fokusu imati višeporodične zgrade sa velikom potrošnjom toplotne energije, priključene na sisteme daljinskog grejanja, u cilju podrške prelasku na naplatu prema potrošnji energije. Očekuje se da se putem ovih projekata obezbede subvencije za oko 100.000 domaćinstava.
Unutrašnje energetsko tržište
Zakonodavni i regulatorni okvir za razvoj i regulisanje unutrašnjeg energetskog tržišta u Republici Srbiji utvrđen je Zakonom o energetici.
Desetogodišnji plan razvoja mreže za prenos električne energije sačinjava Operator prenosnog sistema Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ, koji je takođe nadležan za rad, održavanje i izgradnju mreže za prenos električne energije u skladu sa Zakonom o energetici i Pravilima o radu prenosnog sistema usvojenom u novembru 2023. godine. Operator distributivnog sistema električne energije EDS čija je vlasnička struktura u 2020. godini preneta sa Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd na Republiku Srbiju, zadužen je za pripremu Plana razvoja distributivnog sistema , kao i za njen rad i održavanje u skladu sa Zakonom o energetici i Pravilima o radu distributivnog sistema usvojenim u julu 2017. godine, sa izmenama usvojenim u februaru 2019. godine. Vlada je usvojila set mrežnih pravila kojima se propisuju odgovarajući tehnički zahtevi i drugi zahtevi za priključenje proizvodnih jedinica, objekata kupca, objekata distributivnog sistema ili sistema za prenos jednosmernom strujom na visokom naponu i to:
1) Uredba o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca („Službeni glasnik RSˮ, broj 104/22).
2) Uredba o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona („Službeni glasnik RSˮ, broj 104/22).
3) Uredba o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica („Službeni glasnik RSˮ, broj 95/22).
Što se tiče nivoa interkonektivnosti sistema električne energije shodno kriterijumima interkonektivnosti EU 2020 i EU 2030, studija Ciljevi elektroenergetskih interkonekcija ugovornih strana Energetske zajednice iz februara 2021. godine ističe da Republika Srbija postiže i premašuje postavljene ciljeve.
Vlada i Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, 29. decembra 2020. godine zaključile su Ugovor o prenosu udela u Operatoru distributivnog sistema „EPS Distribucija” d.o.o. Beograd sa Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” Beograd na Republiku Srbiju. Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 99765/2020 od 31. decembra 2020. godine, izvršena je registracija po kojoj je Republika Srbija upisana kao član društva sa udelom od 100% kapitala.
Usvajanjem Zakona o energetici 2014. godine, Republika Srbija je transponovala većinu odredbi Gasne direktive i Uredbe o gasu. Tokom 2021–2022. godine Agencija za energetiku Republike Srbije je izmenila i dopunila propise iz svojih nadležnosti i u skladu sa naznačenim potrebama, radi efikasnijeg funkcionisanja tržišta i bolje zaštite krajnjih kupaca i drugih učesnika na tržištu.
Detaljna gasna regulativa je definisana Pravilima o radu transportnog sistema, dok Desetogodišnji plan razvoja Yugorosgaz-a za period 2021–2030. godine i Desetogodišnji plan razvoja Transportgasa Srbija za period 2020–2029. godine predstavljaju ključne razvojne dokumente koje izrađuju učesnici na tržištu.
Organizovano dan-unapred tržište/berza električne energije u Republici Srbiji (ˮSEEPEXˮ a.d.) osnovano je u februaru 2016. godine na osnovu partnerstva između kompanija Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ i Evropske berze električne energije (EPEX SPOT) u skladu sa Zakonom o energetici i nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RSˮ, br. 84/2004-25, 86/2004-12 (ispravka), 61/2005-47, 61/2007-3, 93/2012-9, 108/2013-8, 68/2014-3 (dr. zakon), 142/2014-192, 83/2015-3, 108/2016-12, 113/2017-181, 30/2018-26, 72/2019-186, 153/2020-40, 138/2022-283) i novih pravila licenciranja u 2015. godini. Uspešno lansiranje dan-unapred tržišta u Republici Srbiji je važno za tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi jer je to prvo organizovano tržište u regionu. U junu 2023. godine počelo je sa radom i unutar- dnevno tržište električne energije.
Krajem 2014. godine, Vlada je donela Zaključak kojim se prihvataju polazne osnove za restrukturiranje JP „Srbijagas”, Novi Sad, kojim je utvrđeno da operatori transportnog i distributivnog sistema budu pravno odvojeni subjekti od JP „Srbijagas”, Novi Sad. Vlada je 2020. godine usvojila Akcioni plan za sprovođenje aktivnosti u cilju reorganizacije JP „Srbijagasˮ, koji predviđa razdvajanje njegovih delatnosti transporta gasa i distribucije gasa, u skladu sa obavezama koje nalaže EU. U skladu sa planom, vlasništvo nad preduzećem Transportgas Srbija d.o.o. preneto je sa JP Srbijagasa na Vladu u maju 2021. godine.
U skladu sa Zakonom o energetici, izmenjeni su uslovi za sticanje prava na garantovano snabdevanje električnom energijom. U skladu sa tim, od 2015. godine pravo na garantovano snabdevanje ostvaruju samo domaćinstva i mali kupci do 30.000 kWh, po cenama električne energije za garantovano snabdevanje koje se određuju metodologijom koju prema Zakonu o energetici donosi Agencija za energetiku Republike Srbije koja daje i saglasnost na odluku o ceni električne energije. Konkretno, domaćinstva i mali kupci imaju pravo da ostanu kod garantovanog snabdevača i da se snabdevaju u skladu sa postojećim ugovorima, ali takođe imaju mogućnost da sklope ugovor sa bilo kojim licenciranim snabdevačem električne energije na otvorenom tržištu. U sektoru gasa, svi krajnji kupci prirodnog gasa imaju pravo da biraju svog snabdevača na tržištu. Domaćinstva i mali kupci prirodnog gasa do 100.000 m3, imaju pravo na to od 2015. godine, ali imaju pravo i na javno snabdevanje. U skladu sa ciljevima energetske politike, u Republici Srbiji je stimulisan razvoj konkurencije u sektoru nafte, derivata nafte, biogoriva i komprimovanog prirodnog gasa u cilju povećanja efikasnosti ovog sektora putem tržišnih mehanizama. U užem smislu regulisanja energetskih delatnosti, regulisane cene u ovom sektoru utvrđuju se samo za delatnosti transporta nafte naftovodima, odnosno transporta derivata nafte produktovodima koje imaju prirodne monopolističke karakteristike.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o energetici iz 2021. godine, u junu 2022. godine određen je nominovani operator tržišta električne energije („SEEPEXˮ a.d.), koji treba da bude nadležan za implementaciju dan-unapred i unutardnevnog tržišta, čime će se, uz susedna organizovana tržišta, dobiti centralna uloga u omogućavanju i koordinaciji procesa povezivanja tržišta. Garancije porekla će doprineti privlačenju investicija u obnovljive izvore. U tom smislu, Republika Srbija je primenila funkcionalan Sistem garancija porekla, a Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ je postao punopravan član Asocijacije tela za izdavanje garancija porekla (AIB). Ovo će omogućiti prekograničnu trgovinu Garancijama porekla sa EU, koja će se nastaviti nakon što se direktiva RED II transponuje i primeni u svim zemljama EU od jula 2021. godine.
Osim toga, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE omogućava bolje okruženje za modernizaciju tradicionalnog i centralizovanog sistema proizvodnje električne energije uvođenjem koncepta kupca-proizvođača, zajednica OIE i agregatora, kao decentralizovanih učesnika na budućem tržištu energije. Osnaživanjem krajnjih kupaca da transformišu svoju ulogu pasivnih potrošača energije u aktivne učesnike na tržištu kroz proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije promoviše opštu ideju o mogućnostima lokalne proizvodnje za sopstvene potrebe, sa mogućnošću priključivanja na mrežu i isporučivanja viška energije do mreže.
U skladu sa Zakonom o energetici, veća pažnja se posvećuje energetskom siromaštvu, koje je označeno kao jedna od ključnih pretnji u okviru energetske tranzicije. Republika Srbija po prvi put stavlja veći naglasak na ovo pitanje izmenama i dopunama Zakona o energetici. U tom smislu, pojam energetskog siromaštva je prepoznat u zakonu, dok su mogućnosti namenjene ugroženim kupcima proširene, i pokrivaju i sektor grejanja. Na primer, Uredba o energetski ugroženom kupcu („Službeni glasnik RSˮ, br. 137/22 , 93/23 i 116/23) uvodi i olakšice za toplotnu energiju i predviđa značajno proširenje broja korisnika olakšica. Za sticanje statusa, potrebno je da se najpre podnese zahtev jedinici lokalne samouprave nadležnoj za poslove socijalne zaštite.
Energetska sigurnost
Osnovni elementi zakonodavstva Republike Srbije kojima se uređuje energetska sigurnost su Zakon o energetici i Zakon o robnim rezervama („Službeni glasnik RSˮ, br. 104/13, 145/14 – dr. zakon, 95/18 – dr. zakon). Dok se Zakonom o energetici uređuje čitav spektar energetskog sektora koji pokriva sve izvore energije, Zakon o robnim rezervama je relevantan za regulisanje formiranja i korišćenja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, kao deo primene Direktive 2009/119/EZ kojom se uvodi obaveza održavanja minimalnih zaliha sirove nafte i/ili derivata nafte najkasnije do 1. januara 2023. godine. Kako bi se uspostavio potpuni pravni okvir za transpoziciju ove direktive, potrebno je da Vlada i Ministarstvo rudarstva i energetike donesu nekoliko dodatnih uredbi i podzakonskih akata.
U skladu sa Zakonom o energetici, Vlada usvaja Energetski bilans na predlog Ministarstva rudarstva i energetike do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu, kao dokument u kojem se utvrđuju godišnje potrebe za energijom, izražene na mesečnoj osnovi, neophodne za osiguranje pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog snabdevanja kupaca. Pored toga, Zakon o kritičnoj infrastrukturi („Službeni glasnik RSˮ, broj 87/18) identifikovao je ključne sektore u kojima je potrebna kritična infrastruktura, i tu je energetski sektor naveden kao prvi.
Vlada propisuje uslove isporuke i snabdevanja električnom energijom, naftom i prirodnim gasom, kao i mere koje treba preduzeti ukoliko je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima zbog poremećaja tržišta ili sistema. U vezi toga, Republika Republika Srbija je usvojila Uredbu o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RSˮ, br. 63/13, 91/18, 84/23) i Uredbu o uslovima za isporuku prirodnog gasa („Službeni glasnik RS”, br. 47/06, 3/10 i 48/10). Pored toga, Republika Srbija je u potpunosti usklađena sa pravnim tekovinama EU u pogledu obaveznih rezervi nafte u okviru sigurnosti snabdevanja, što je definisano Uredbom o utvrđivanju Programa mera u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima (Krizni plan) („Službeni glasnik RSˮ, broj 63/19) i Uredbom o planu i kriterijumima nabavki za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte („Službeni glasnik RSˮ, br. 50/16 i 48/21).
Tokom 2021. godine, Vlada je usvojila Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o planu i kriterijumima nabavke za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte („Službeni glasnik RSˮ, broj 48/21) koja definiše da se sirova nafta nabavlja u kvalitetu utvrđenom Pravilima rada transportnog sistema za transport nafte naftovodom, kao i da se obavezne rezerve obnavljaju zamenom, prodajom i nabavkom. Takođe, usvojen je Pravilnik o utvrđivanju Godišnjeg programa formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte za 2021. („Službeni glasnik RSˮ, broj 55/21). U skladu sa odredbama člana 315. Zakona o energetici, usvojena je Uredbe o utvrđivanju Preventivnog akcionog plana radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom („Službeni glasnik RSˮ, broj 102/18) i Uredba o utvrđivanju Kriznog plana radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, („Službeni glasnik RSˮ, broj 102/18). Krizni plan određuje mere i kompanije za pružanje energetskih usluga koji će biti nadležni za obezbeđivanje sigurnosti transportnog sistema i sigurnosti snabdevanja određenih grupa krajnjih kupaca, kao i količinu i kapacitet prirodnog gasa u slučaju opšte nestašice prirodnog gasa. Preventivni akcioni plan sadrži procenu rizika u smislu postizanja sigurnosti snabdevanja, pored mera za ublažavanje identifikovanih rizika koji se tiču neophodnih kapaciteta prenosa u cilju zadovoljenja ukupne potražnje za prirodnim gasom i obezbeđivanja snabdevanja određenih grupa krajnjih kupaca prirodnog gasa.
Na osnovu člana 18. stava 3. Zakona o robnim rezervama, Ministarstvo rudarstva i energetike svake godine usvaja Pravilnik o utvrđivanju godišnjeg programa formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte za 2020. godinu („Službeni glasnik RSˮ, broj 59/20). U tom smislu, Republika Srbija je usvojila dugoročni plan za formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafte 2018. godine, a 2019. godine je usvojen Plan reagovanja u nepredviđenim situacijama („Službeni glasnik RSˮ, broj 63/19). Ovaj plan definiše procedure i korake koje treba da preduzmu glavni subjekti u Republici Srbiji koji su nadležni za preduzimanje mera tokom krize u snabdevanju naftom, uključujući procedure i kriterijume za identifikaciju prekida snabdevanja i normalizaciju snabdevanja tržišta u Republici Srbiji. Takođe određuje tela odgovorna za otklanjanje poremećaja u snabdevanju, kao što su institucije Vlade nadležne za javne i privatne energetske subjekte u sektoru nafte i gasa. U 2019. godini, Ministarstvo rudarstva i energetike je dostavilo Izjavu o sigurnosti snabdevanja za 2018. godinu Sekretarijatu Energetske zajednice.
Radna grupa za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima u Republici Srbiji, koju je imenovalo Ministarstvo rudarstva i energetike, funkcioniše od 2005. godine. Sastoji se od predstavnika Ministarstva nadležnog za energetiku, Agencije za energetiku Republike Srbije, Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbijeˮ Beograd, Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ, Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd, Javno preduzeće „Srbijagas”, Naftna industrija Srbije AD Novi Sad,oslovnog udruženja Toplane Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, Sekretarijata za energetiku grada Beograda i „JKP Beogradske elektrane Beograd”. Uloga navedene radne grupe je praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, predlaganje odgovarajućih mera, priprema osnova za izveštaj o sigurnosti snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom i predlaganje mera u slučaju ugrožene sigurnosti snabdevanja kupaca ili rada energetskog sistema, usled nedovoljnog snabdevanja na tržištu energije ili nastanka drugih vanrednih okolnosti.
Ostala relevantna tela zadužena za energetsku sigurnost su Uprava za rezerve energenata, kao organ uprave u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike, te posebno obrazovana Grupa za Centralno skladišno telo, kao i Odeljenje za energetiku u okviru Republičke direkcije za robne rezerve. U skladu sa podzakonskim aktima, Republika Srbija je osnovala Organizaciju za nacionalnu strategiju za krizne situacije koja daje opšti okvir za rešavanje kriznih situacija u naftnom sektoru i kojom predsedava državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, a sastoji se od predstavnika sektora za naftu i gas u okviru Ministarstva rudarstva i energetike i predstavnika Republičke direkcije za robne rezerve, Republičkog zavoda za statistiku, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstva finansija, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i naftnih kompanija koje posluju na tržištu Republike Srbije.
Operatori prenosnih sistema električne energije i prirodnog gasa dužni su da u skladu sa čl. 111. i 250. Zakona o energetici podnose Agenciji za energetiku na saglasnost desetogodišnji plan razvoja mreže prenosnog sistema za koju su zaduženi. Što se tiče planiranja razvoja mreže u sektoru prirodnog gasa, postoje dva ključna plana, i to: Plan razvoja transportnog gasovodnog sistema Transportgas-a za period 2022–2031. godine i Plan razvoja transportnog sistema Yugorosgaz Transport d.o.o. za period 2023–2032. godine. U pogledu elektroenergetskog sektora, Agencuija za energetiku je dala saglasnost na Plan razvoja prenosnog sistema za period 2021–2030. godine i Plan razvoja distributivnog sistema za period 2021–2030. godine. Pored toga, u skladu sa članom 325. Zakona o energetici, energetski subjekti koji vrše transport nafte naftovodima su u obavezi da donesu petogodišnji plan razvoja.
Vlada je u junu 2023. godine usvojila Zaključak o prihvatanju polaznih osnova Plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. godine, sa projekcijama do 2030. godine, koji definiše ključne ciljeve u svim oblastima energetskog sektora: proizvodnji električne energije, prenosnoj i distributivnoj mreži, sektoru prirodnog gasa, sektoru nafte i derivata nafte i energetskoj efikasnosti. Osnovni cilj plana jeste da se definišu osnovni pravci strateškog razvoja koji će biti deo nove strategije razvoja energetike Republike Srbije, koja bi trebalo da bude usvojena do kraja 2023. godine. Fokus plana je na sagledavanju stepena realizacije projekata predviđenih važećom Strategijom energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 101/15), identifikaciji novih projekata i projekcijama potrošnje do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine.
Što se tiče novonastalog bezbednosnog pitanja, sajber bezbednost se efektivno sprovodi u energetskom sektoru kroz koncept informaciono-komunikacionih sistema od posebnog značaja, definisan Zakonom o informacionoj bezbednosti („Službeni glasnik RSˮ, br. 06/16, 94/17 i 77/19) iz 2016. godine, kao sveobuhvatnim pravnim i institucionalnim okvirom za sajber bezbednost. Uz ovaj zakon, Uredba o utvrđivanju Liste poslova u oblastima u kojima se obavljaju delatnosti od opšteg interesa i u kojima se koriste informaciono-komunikacioni sistemi od posebnog značaja („Službeni glasnik RSˮ, broj 94/16) ističe energetski sektor kao jednu od ključnih oblasti i navodi delatnosti kao što su proizvodnja, prenos i distribucija električne energije; istraživanje, eksploatacija, prerada, transport i distribucija nafte i derivata nafte; istraživanje, eksploatacija, prerada, transport i distribucija prirodnog gasa i tečnog gasa; proizvodnja i prerada uglja. Strategija razvoja informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2017. do 2020. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 53/17) povezana je sa sprovođenjem Direktive 2016/1148/EZ i uvodi principe i definiše ciljeve u okviru bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema sistema od posebnog značaja, kao i borbu protiv sajber kriminala, ali u strategiji nisu identifikovane politike konkretno vezane samo za energetiku.
Procena rizika je definisana u Zakonu o informacionoj bezbednosti i Uredbi o bližem sadržaju akta o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema od posebnog značaja („Službeni glasnik RSˮ, broj 94/16). Nju sprovodi nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima nadležan za energetski sektor, koji radi u okviru Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Jedan od glavnih nedostataka u proceni rizika predstavlja izostavljanje prekogranične komponente.
Od 2019. godine, Odsek za informacionu bezbednost i elektronsko poslovanje u okviru Sektora za informaciono društvo i informacionu bezbednost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija vrši godišnju inspekciju i nadzor nad informacionim i komunikacionim tehnologijama
U Republici Srbiji je na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji („Službeni list SRJ”, broj 12/95 i „Službeni glasnik RS”, br. 85/05 – dr. Zakon), koji zabranjuje donošenje investicionih odluka, izradu investicionih programa i tehničke dokumentacije za izgradnju nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog goriva za nuklearne elektrane. Odredbe zakona ne zabranjuju naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, geološko-seizmička istraživanja i obrazovanje kadrova u oblasti razvoja nuklearne energije.
Istraživanje, inovacije i konkurentnost
Strateški i zakonodavni okvir Republike Srbije u oblastima nauke, istraživanja i inovacija je usklađen sa pravnim tekovinama EU. Republika Srbija je 2016. godine otvorila Pregovaračko poglavlje 25: Nauka i istraživanje u okviru pretpristupnog pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, a zatim ga privremeno zatvorila, pa je tako ovo poglavlje postalo prvo poglavlje koje je Republika Srbija uspešno zaključila u pregovorima sa EU. Iste godine usvojena je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine – „Istraživanja za inovacijeˮ („Službeni glasnik RSˮ, broj 25/16). Takođe, proces razvoja Strategije pametne specijalizacije Srbije (4S) zvanično su pokrenuli krajem 2016. godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Republički sekretarijat za javne politike, kao početni transformativni korak. Republika Srbija je tako postala prva zemlja koja nije članica EU a koja se pridružila Platformi zemalja i regiona obuhvaćenoj u Strategiji pametne specijalizacije i konačno, Republika Srbija je primenila novu paradigmu inovacione politike i pristup razvoju pametne specijalizacije usvajanjem Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period 2020. do 2027. godine („Službeni glasnik RSˮ, br. 21/20 i 96/23).
Opšta vizija ovog strateškog dokumenta je da se pruži podrška razvoju pametne i kreativne Republike Srbije, visoko konkurentne u svetu, prepoznatljive po inovacijama zasnovanim na znanju, partnerstvima iz domaćeg ekosistema i kreativnosti pojedinaca u oblastima održive visoko tehnološke proizvodnje hrane visoke dodatne vrednosti za budućnost, sofisticiranih softverskih rešenja za globalno tržište i međusektorski utemeljenih industrijskih inovacija. Opšta vizija znači da će od 2027. godine srpska ekonomija biti u velikoj meri zasnovana na znanju i inovacijama i obuhvatiće i podržati ključne prioritetne strateške oblasti radi ostvarenja veće konkurentnosti i boljih pozicija u globalnim lancima snabdevanja. Dakle, ključni stubovi ove strategije su nauka, konkurentnost, obrazovanje, komunikacija i digitalizacija i poljoprivreda.
U periodu od usvajanja strategije pod nazivom „Istraživanje za inovacijeˮ sproveden je niz predviđenih mera, poput usvajanja Zakona o Fondu za nauku Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 95/18) i Zakona o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RSˮ, broj 49/19), što su bili ključni koraci u reformi sistema organizacije i finansiranja nauke. Ti zakoni su omogućili implementaciju novog modela finansiranja istraživačkih aktivnosti putem institucionalnog i konkurentnog finansiranja projekata. Obrazovanjem i radom Fonda za nauku Republike Srbije uređuje se i poboljšava oblast podrške naučnim istraživanjima, dok institucionalna podrška Vlade kroz Fond za inovacije ima za cilj da omogući saradnju između investitora i međunarodnih donatora, kako bi se obezbedila veća sredstva, podstakla univerzitetsko-poslovna saradnja radi prevođenja naučnih dostignuća u realnu ekonomiju, i ohrabrila mala i srednja preduzeća koja se bave inovacionim aktivnostima.
Nakon toga, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacoija je izradilo Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine „Moć znanjaˮ („Službeni glasnik RSˮ, broj 10/20). Sastavni deo ove strategije je trogodišnji Akcioni plan za period 2021–2023. godine. Strategija ima za cilj da omogući ubrzani razvoja Srbije i integraciju zemlje u evropski istraživački prostor kroz unapređenje naučno-tehnološkog i inovacionog sistema. Strategija industrijske politike od 2021. do 2030. godine, koja je zamenila prethodnu Strategiju razvoja industrije izuzetno je relevantna za 4S, a opšti cilj nove strategije je podizanje konkurentnosti industrije Republike Srbije sa fokusom na razvoj orijentisan ka industriji, koji podrazumeva naprednu proizvodnju i usluge sa visokom dodatom vrednošću.
Kada je reč o nacionalnim kapacitetima i trenutnom stanju razvoja, Republika Srbija ima oko 2.000 istraživača na milion stanovnika, što je više nego u ostalim državama regiona Zapadnog Balkana, ali manje nego u razvijenijim zemljama EU iz regiona. Zvanično ima oko 15.000 istraživača, a ovaj broj se stalno povećava. S obzirom na to da je najveći broj istraživača prisutan u javnom sektoru, poput visokoškolskih ustanova i instituta, broj istraživača stagnira od 2016. godine, a zabeležen je čak i blagi pad.
Više od polovine poslovnih subjekata u Srbiji okarakterisano je kao inovativno sa značajnim trendom povećanja broja inovativnih preduzeća u poslednjih nekoliko godina. Preduzeća, s druge strane, ulažu vrlo malo u istraživanje i razvoj, dok su inovacije generalno inkrementalne prirode s vrlo malo preduzeća koja su napravila radikalne inovacije i razvila svetski proizvod. Ovakva situacija u poslovnom sektoru ogleda se i u relativno malom broju patenata u odnosu na druge zemlje. U svakom slučaju, od 2012. godine postoji trend rasta broja inovatora među poslovnim subjektima. Najveći udeo poslovanja inovatora je u sektoru informacija i komunikacija i proizvođačkoj industriji, dok je u slučaju energetskog sektora udeo poslovanja inovatora bio veći od 42% u periodu 2012–2018. godine. S druge strane, broj prijava patenata je na niskom nivou, ali je broj odobrenih patenata domaćih pronalazača u inostranstvu, na osnovu međunarodnih i/ili evropskih prijava patenata, porastao u poslednjih nekoliko godina.
U 2015. godini, na osnovu partnerstva Vlade, grada Beograda i Univerziteta u Beogradu osnovan je prvi Naučno-tehnološki park, koji se nalazi u Beogradu, kao mera za podsticanje naučnog i inovacijskog razvoja. Izgrađeni su dodatni naučno-tehnološki parkovi u još tri grada – Nišu, Novom Sadu i Čačku. U cilju sprovođenja pozitivnih promena u evropskoj naučnoj zajednici, u Srbiji je 2018. godine usvojena Platforma za otvorenu nauku. Na nacionalnom nivou u oblasti energetike i klime, u okviru Sektora za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, postoji oblast Energetika, rudarstvo i energetska efikasnost kao jedna od ključnih oblasti. Još jedno telo koje postoji pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj. Osim toga, postoje mnoge druge institucije i tela koja doprinose razvoju istraživanja i inovacija, poput Srpske akademije nauka i umetnosti i Centra za promociju nauke, sa različitim nadležnostima i ciljevima. Međutim, većina njih nema konkretne ciljeve u vezi sa istraživanjem i inovacijama u oblasti energetike, što je slučaj i sa navedenim strategijama, a nema ni posebnih poziva iz oblasti energetike i životne sredine (i/ili klimatskih promena). U svakom slučaju, mnogi instituti i fakulteti su veoma aktivni u sprovođenju i istraživanja i inovacija u energetskim tehnologijama. Kada je u pitanju konkurentnost, relevantne institucije su Privredna komora Srbije, Razvojna agencija Srbije i Komisija za zaštitu konkurencije.
Republika Srbija uspešno sprovodi međunarodnu saradnju, uglavnom kroz programe bilateralne saradnje, saradnju u regionu/makroregionu i programe EU. Sporazum koji su 2014. godine potpisale Vlada Srbije i Evropska unija omogućio je učešće Republike Srbije u programu Horizont 2020. Kao posledica toga, učešće srpskih naučnih timova značajno se povećalo u projektima koji se finansiraju iz Horizonta 2020. Prema podacima iz januara 2020, 446 institucija iz Republike Srbije učestvuje u programu u okviru 311 projekata odobrenih za finansiranje, od kojih je 149 učesnika iz privatnog sektora. Većina projekata je u oblasti hrane, oko 20%, zatim slede energetske i informacione tehnologije.
Pored toga, Republika Srbija je izuzetno aktivna u sprovođenju Strategije EU za Dunavski region gde koordinira prioritetnom oblašću 7 ˮRazvoj ekonomije znanja (istraživanje, obrazovanje i informaciono-komunikacionih sistema )ˮ. Republika Srbija zajedno sa Italijom i Severnom Makedonijom koordinira stubom koji povezuje region sa Strategijom EU za Jadransko-jonski region, inicijativom koja ima za cilj promovisanje ekonomskog i društvenog prosperiteta i rasta u regionu poboljšanjem njegove atraktivnosti, konkurentnosti i kohezije. Republika Srbija je takođe aktivna u Evropskom strateškom forumu za istraživačku infrastrukturu (ESFRI) i u četiri Evropska konzorcijuma istraživačke infrastrukture (ERIC): CERIC (Centralnoevropski konzorcijum za istraživačku infrastrukturu), DARIAH (Digitalna istraživačka infrastruktura za umetnost i humanističke nauke), ESS (Evropsko društveno istraživanje) i CESSDA (Evropski konzorcijum arhiva podataka u društvenim naukama). Štaviše, Republika Srbija je razvila intenzivnu saradnju na nekoliko nivoa sa Zajedničkim istraživačkim centrom (JRC) Evropske komisije, a takođe pokazuje visok nivo aktivnosti u programima EUREKA i COST. Konačno, Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište za period 2021–2024. godine, koji je izradio Sekretarijat Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA), sadrži očekivanja i planove u vezi sa regionalnom mobilnošću istraživača, kao i razmenom znanja i saradnjom u oblasti inovacija, kao jednim od ključnih stubova.
1.2.3. Ključna pitanja od prekograničnog značaja
Republika Srbija je članica Inicijative za energetsko povezivanje centralne i jugoistočne Evrope (CESEC), organizacije koja radi na ubrzanju integracije tržišta gasa i električne energije u centralno-istočnoj i jugoistočnoj Evropi, zajedno sa svim ostalim ugovornim stranama Energetske zajednice i devet država članica EU – Austrija, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Italija, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Pored toga, Republika Srbija učestvuje i doprinosi regionalnim sastancima i radionicama, kao i događajima regionalne razmene u okviru GIZ-ovog Otvorenog regionalnog fonda – Energetska efikasnost (ORF-EE) kako bi se omogućile diskusije o pristupima modelovanju, dostupnosti i kvalitetu podataka, izazovima, najboljim praksama, međusektorskim i regionalnim pitanjima.
Konkretno, Ministarstvo rudarstva i energetike učestvuje u različitim tehničkim radnim grupama Energetske zajednice:
– Koordinacionoj grupi za energetsku efikasnost,
– Koordinacionoj grupi za obnovljive izvore energije,
– Koordinacionoj grupi za sigurnost snabdevanja,
– Koordinacionoj grupi operatora distributivnih sistema za električnu energiju,
– Koordinacionoj grupi za sajber bezbednost i kritičnu infrastrukturu,
– Koordinacionoj grupi za električnu energiju i gas PECI,
– Koordinacionoj grupi za smanjenje energetskog siromaštva.,
– Radnoj grupi za zaštitu životne sredine,
– Tehničkoj radnoj grupi za energetiku i klimu.
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ je punopravni član Udruženja evropskih operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E). Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ je takođe jedan od osnivača prvog regionalnog koordinatora za sigurnost u jugoistočnoj Evropi, kompanije Centar za koordinaciju sigurnosti SCC, doo Beograd, i zainteresovana strana zajedno sa „Crnogorskim elektroprenosnim sistemomˮ a.d. (CGES), odnosno OPS iz Crne Gore i „Nezavisnim operatorom sistema u Federaciji Bosni i Hercegovini ” (NOSBiH), odnosno NOS iz Bosne i Hercegovine.
Agencija za energetiku Republike Srbije učestvuje u radu Regulatornog odbora Energetske zajednice koji je deo savetodavnog tela Ministarskog saveta Energetske zajednice, kao i u radu Foruma za električnu energiju i Foruma za prirodni gas i Balkanskog foruma. Agencija za energetiku Republike Srbije punopravni je član Regionalnog udruženja energetskih regulatora, specijalizovanog udruženja regulatora čiji je cilj poboljšanje saradnje, razmena iskustava i izgradnja kapaciteta regulatora zemalja članica. Agencija za energetiku Republike Srbije takođe učestvuje, kao posmatrač, u radu Saveta evropskih energetskih regulatora. Pridruživanjem ovom savetu, Agencija za energetiku stiče iskustvo u primeni Trećeg zakonodavnog paketa i upoznaje izazove sa kojima se države članice EU suočavaju u stvaranju jedinstvenog, konkurentnog, efikasnog i održivog unutrašnjeg energetskog tržišta u Evropskoj uniji, kao i nove pakete evropskog zakonodavstva.
„SEEPEXˮ je učesnik projekta TRINITY (unapređenje prenosnog sistema regionalnih granica pomoću tehnologije inteligentnih tržišta), čiji je glavni cilj jačanje saradnje i koordinacije između operatora prenosnih sistema jugoistočne Evrope (JIE) u cilju podrške integraciji tržišta električne energije u regionu, pri čemu se podstiče veće učešće čistih izvora energije. TRINITY se bavi Okvirnim programom EU za istraživanja Horizont 2020. u okviru cilja „izgradnje niskougljenične i klimatski rezistentne budućnosti: sigurne, čiste i efikasne energije”. „SEEPEXˮ je vodeći za Radni paket 3: TRINITY SEE Okvir za prekogranično povezivanje tržišta, koji ima za cilj da pokaže prednosti koordiniranog rada unutar-dnevnog tržišta električne energije, zajedničkog regionalnog tržišta rezervnih kapaciteta, bilateralne trgovine i tržišta garancija porekla, uzimajući u obzir zemlje članice EU i zemlje koje nisu članice EU.
1.2.4. Struktura upravljanja implementacijom nacionalnih energetskih i klimatskih politika
U skladu sa Zakonom o energetici Vlada usvaja INEKP za period do deset godina, dok je Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorno za pripremu i ažuriranje INEKP-a u saradnji sa drugim odgovarajućim ministarstvima. Tokom razvoja i izrade INEKP-a, konsultant je pružio tehničku podršku Ministarstvu rudarstva i energetike kao i drugim institucijama i telima uključenim u proces, u smislu prenošenja znanja zasnovanog na velikom međunarodnom iskustvu, primeni najboljih rešenja i specifičnog stručnog znanja koje će olakšati i ubrzati proces. Konačno, odgovornost za nadzor nad napretkom projekta pripada Upravnom odboru projekta, telu koje se sastoji od različitih vladinih institucija, i odgovorno je za implementaciju i praćenje.
Energetska zajednica je u određenoj meri vršila svoju savetodavnu ulogu, uglavnom tokom zvaničnih konsultacija Republike Srbije sa Sekretarijatom Energetske zajednice o Nacrtu INEKP-a i prilikom davanja preporuka za finalizaciju dokumenta. Međutim, od rane faze razvoja i pripreme INEKP-a, Energetska zajednica je redovno pratila napredak celokupnog procesa, prvenstveno kroz različite radne grupe Energetske zajednice i druge odgovarajuće platforme i mehanizme komunikacije.
Ministarstvo zaštite životne sredine je nadležno za praćenje i izveštavanje o politikama i merama koje proizilaze iz usvojene Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine. Takođe je i nadležno za izradu nacionalne međusektorske Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom, kao i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine. Agencija za zaštitu životne sredine, kao organ u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine, u svojstvu pravnog lica, obavlja stručne poslove koji se odnose na razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine, u okviru kog se nalazi inventar gasova sa efektom staklene bašte.
Slika 1.14: Upravljanje pripremom i razvojem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana
MRE sprovodi proces aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada. Bazu podataka za energetske preglede (EP) i sistem energetskog menadžmenta (SEMIS) organizuje, sprovodi i prati MRE, kao i ostvarivanje ciljeva sistema energetskog menadžmenta. Glavne aktivnosti MRE-a u oblasti energetske efikasnosti (EE), kao organa državne uprave koje je zaduženo za energetsku efikasnost, jesu kreiranje politika, regulatornih uslova i uslova za dodelu subvencija za racionalno korišćenje energije i povećanje energetske efikasnosti.
Za praćenje ostvarivanja ciljeva i mera utvrđenih Strategijom održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 47/19) i trogodišnjim akcionim planovima na nacionalnom nivou zadužena je Odeljenje za urbani razvoj u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kreiranje i praćenje sprovođenja javnih politika, utvrđivanje strateškog i regulatornog okvira, unapređenje tehničkih propisa u oblasti energetske efikasnosti zgrada, kao i praćenje ostvarivanja ciljeva i mera definisanih Dugoročnom strategijom za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 27/22), u nadležnosti je Sektora za komunalne delatnosti, stambenu i arhitektonsku politiku, energetsku efikasnost i građevinske proizvode, u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada izdaje se putem Centralnog registra energetskih pasoša, koje vodi i održava Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Desetogodišnji plan razvoja mreže za prenos električne energije izrađuje Operator prenosnog sistema Akcionarsko društvo„Elektromreža Srbijeˮ, koji je takođe nadležan za rad, održavanje i izgradnju mreže za prenos električne energije u skladu sa Zakonom o energetici i Pravilima o radu prenosnog sistema.
Operator distributivnog sistema električne energije, Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd zadužen je za pripremu Desetogodišnji plan razvoja distributivne mreže, kao i za njen rad i održavanje u skladu sa Zakonom o energetici i Pravilima o radu distributivnog sistema.
Agencija za energetiku Republike Srbije je nezavisno regulatorno telo osnovano u skladu sa Zakonom o energetici sa primarnim zadatkom da razvija i unapređuje tržište električne energije i prirodnog gasa na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije stvaranjem stabilnog regulatornog okvira. Najvažnije nadležnosti Agencije za energetiku Republike Srbije su sertifikacija i licenciranje operatora prenosnog/transportnog sistema, regulacija cena i nadzor nad tržištem energije.
1.3. Konsultacije sa nacionalnim telima i telima Evropske unije, njihovo učešće i rezultati
1.3.1. Uključivanje Narodne skupštine
Odredbama Zakona o energetici nije predviđeno učešće Narodne skupštine u procesu pripreme ili usvajanja Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije. U skladu sa članom 8a Zakona o energetici, INEKP donosi Vlada. Postupak izrade INEKP-a je predstavljen na Parlamentarnom forumu za energetsku politiku Srbije održanom 8. februara 2022. godine.
1.3.2. Konsultacije sa zainteresovanim stranama, uključujući socijalne partnere, i angažovanje civilnog društva i šire javnosti
Od februara 2021. godine Ministarstvo rudarstva i energetike je radilo na izradi INEKP-a u okviru projekta „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje”, koji je u celosti finansiran iz sredstava fonda IPA Evropske unije.
Osnovne informacije o projektu u okviru kojeg je planirana izrada INEKP-a objavljene su na veb portalu EUzaTEBE: Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje (euzatebe.rs). Na veb stranici Ministarstva rudarstva i energetike, 20. aprila 2021. godine, nakon početnog sastanka na projektu i prvog sastanka Upravnog odbora projekta, objavljene su informacije o početku procesa izrade Integrisanog nacionalnog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine, kojima je javnost obaveštena da projekat, između ostalog, predviđa sprovođenje javnih konsultacija i konsultacija sa Sekretarijatom Energetske zajednice, izradu i usvajanje Strateške procene uticaja na životnu sredinu i INEKP-a od strane Vlade Republike Srbije.
U cilju nadzora i praćenja sprovođenja projekta u skladu sa Projektnim zadatkom, obrazovane su dve multiresorne Radne grupe koje su, pored predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, obuhvatile veliki broj relevantnih ministarstva i institucija, javne i privatne kompanije, organizacije civilnog društva, dok su projektne aktivnosti praćene od strane Energetske zajednice, Evropske komisije, Delegacije EU u Republici Srbiji, Evropske banke za obnovu i razvoj i Japanske poslovne alijanse.
Radna grupa 1 nadležna je za analitički rad, dok je Radna grupa 2 usmerena na politike i odgovorna je za izradu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP). Celokupnim procesom razvoja i pripreme INEKP-a koordinira Ministarstvo rudarstva i energetike, kao vodeće ministarstvo za pripremu dokumenata i ključni korisnik navedenog projekta.
Radne grupe su se u početku sastojale od 19 nacionalnih aktera i ukupno 83 predstavnika. Akteri su obuhvatali: 6 vladinih institucija (5 ministarstava i Upravu za rezerve energenata), 6 aktera koje predstavljaju agencije, regulatore i zavod za statistiku i 7 energetskih preduzeća. Kako bi se obezbedilo redovno učešće predstavnika civilnog društva u izradi i pripremi INEKP-a, radne grupe su naknadno proširene. Godine 2021, objavljen je javni poziv za organizacije civilnog društva za članstvo u radnim grupama Ministarstva rudarstva i energetike. Tako su se predstavnici RES Fondacije, Beogradske otvorene škole i Centra za ekologiju i održivi razvoj uključili u rad Radne grupe 1 i Radne grupe 2 kao redovni članovi.
Pored toga, kako bi se osigurao visok kvalitet planiranja, ublažio nedostatak kapaciteta i u potpunosti mobilisali postojeći nacionalni kapaciteti, celokupni proces je uživao konstantnu podršku brojnih relevantnih tela, kao što su različita poslovna udruženja, istraživačke institucije i drugi, na ad-hoc osnovi, za određena pitanja.
Slika 1.15: Struktura Radnih grupa po angažovanim subjektima
Koncept procesa donošenja odluka, diskusija i ukupne komunikacije realizovan je na sastancima Radne grupe koji su se redovno održavali, ali i na redovno održavanim takozvanim „dimenzionalnim sastancimaˮ, posvećenim svakoj od pet dimenzija (odnosno, dekarbonizaciji, energetskoj efikasnosti, unutrašnjem energetskom tržištu, energetskoj sigurnosti, istraživanju, inovacijama i konkurentnosti), sa ciljem da se svaka dimenzija detaljno obradi. Zbog ograničenog roka za izradu INEKP-a i prilično zahtevne organizacije, ne postoji striktna definicija ili uspostavljene podgrupe za pet dimenzija Energetske unije, ali je njihovo učešće nezvanično određeno prema njihovoj nadležnosti i relevantnosti.
Detaljna šema relevantnih učesnika po dimenzijama u okviru projekta predstavljena je na sledećoj slici:
Slika 1.16: Angažovani učesnici projekta po dimenzijama
Institucije koje predstavljaju podršku u projektu, i nisu članovi Radne grupe, uglavnom su aktivne u dimenziji energetske efikasnosti i dimenziji istraživanja, inovacija i konkurentnosti. U periodu od aprila do jula 2021. godine, prikupljena je velika količina podataka u vidu ulaznih podataka alata za modeliranje u energetici. Ministarstvo rudarstva i energetike je pokrenulo postupak prikupljanja mišljenja od različitih obrazovnih i naučnih instituta i asocijacija o određenim temama, u skladu sa njihovim nadležnostima i relevantnošću, poput Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Kragujevcu. Isti postupak je primenjen i na Elektrotehnički institut Nikola Tesla i Institut Mihajlo Pupin, kao i na Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Pored toga, poslovno udruženje „Toplane Srbijeˮ učestvovalo je na sastancima u vezi sa sistemom daljinskog grejanja, dok je preduzeće Beogradski metro i voz dostavilo odgovarajuće podatke i informacije o tekućem projektu i planiranim aktivnostima u vezi sa razvojem železničkog saobraćaja u gradu Beogradu. Štaviše, tokom analize stanja energetskog siromaštva u Republici Srbiji i pripreme INEKP-a, uzeta je u obzir studija nevladine organizacije RES Fondacije o energetskom siromaštvu u Republici Srbiji u 2021. godini. Pored toga, kontaktirane su i konsultovane sledeće institucije: Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Institut za nuklearne nauke „Vinčaˮ Univerziteta u Beogradu, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Konačno, tokom izrade nacrta INEKP-a, održan je niz bilateralnih i multilateralnih sastanaka sa različitim akterima. Tako je održano 11 sastanaka Radne grupe i oko 50 bilateralnih sastanaka, s obzirom na to da je uključivanje svih aktera bio prioritet upravljačkog procesa.
U periodu od 9. avgusta 2022. godine do 5. septembra 2022. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike je sprovelo rane konsultacije tokom kojih je upućen poziv zainteresovanoj javnosti da dostavi komentare, pitanja i sugestije na objavljene radne scenarije koji su razvijeni u postupku izrade INEKP-a. Rane javne konsultacije su obuhvatile: Scenario 1, Scenario 2, Scenario 3 i Scenario S, uz napomenu da nije bilo dostavljenih komentara i pitanja na Scenario 6 (Fit for 55), s obzirom na to da je ovaj scenario izrađen isključivo u cilju pružanja informacija o tome šta bi se desilo kad bi ciljevi Republike Srbije bili jednaki ciljevima EU.
Ministarstvo rudarstva i energetike je organizovalo javne konsultacije za stručnu javnost i druge zainteresovane strane s ciljem da dostave svoje komentare i sugestije na INEKP od 13. juna 2023. do 28. jula 2023. godine. Javne konsultacije su sprovedene na sledeći način:
1) u vidu prezentacije i konsultacija na javnoj raspravi održanoj u Privrednoj komori Srbije 11. jula 2023. godine, od 10.00 do 13.00 u Beogradu.
2) u vidu prezentacije i konsultacija na javnoj raspravi održanoj u Regionalnoj Privrednoj komori u Novom Sadu, 12. jula 2023. godine, od 11.00 do 14.00.
3) u vidu prezentacije i konsultacija na javnoj raspravi održanoj u Regionalnoj Privrednoj komori u Nišu, 14. jula 2023. godine, od 11.00 do 14.00.
Nacrt INEKP-a je stavljen na javne konsultacije, pružajući priliku široj javnosti, civilnim društvima, nevladinim organizacijama, lokalnim i regionalnim organima vlasti i drugim zainteresovanim stranama da dostave svoje komentare, osiguravajući transparentnost planiranja. U isto vreme su održane konsultacije sa Sekretarijatom Energetske zajednice. Najvažniji zaključci planiranja sprovedenog na lokalnom nivou, poput Akcionog plana za zeleni grad grada Beograda i Akcionog plana za održivu energiju i klimu grada Beograda za period do 2030. godine, uzeti su u obzir u ranoj fazi razvoja i izrade Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, zbog potrebe da se postigne sveobuhvatnost i kompatibilnost planiranja na nacionalnom i lokalnom nivou.
Tokom postupka javnih konsultacija dostavljene su primedbe, predlozi i sugestije brojnih zainteresovanih strana, koje su obuhvatile različita ministarstva, državne institucije, vladine agencije, organizacije civilnog društva, ekološke organizacije, javna i privatna preduzeća, fizička lica i druge. Nakon završetka javnih konsultacija, Radna grupa je razmotrila sve primljene komentare, predloge i sugestije i pružila odgovore na njih. Dostavljeno je 549 komentara na INEKP, dok je na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja za INEKP-a (u daljem tekstu: SPU) dostavljeno 67 komentara. Široki spektar dobijenih komentara i sugestija značajno su unapredili INEKP i SPU za INEKP i obezbedili da INEKP bude sveobuhvatan, pouzdan i u skladu sa nacionalnim i međunarodnim energetskim i klimatskim ciljevima.
1.3.3. Konsultacije sa drugim ugovornim stranama Energetske zajednice i državama članicama Evropske unije
S obzirom na to da su države članice Evropske unije završile izradu i usvojile svoje INEKP-ove pre 2021. godine, Republika Srbija je imala mogućnost da dobije uvid u svaki plan, sa posebnim fokusom na planove koje su sačinile susedne zemlje. Na prvom mestu, i kao najvažnije, Republika Srbija je razmotrila INEKP-ove zemalja sa kojima ima zajedničke granice, kao što su Republika Hrvatska, Republika Bugarska, Rumunija i Mađarska. U isto vreme, Republika Srbija je razmatrala sve INEKP-ove evropskih zemalja. Pored toga, prekogranične konsultacije su održane sa Republikom Hrvatskom, Republikom Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Republikom Albanijom.
1.3.4 Konsultacije sa Sekretarijatom Energetske zajednice
Od početka izrade i pripreme nacrta INEKP-a Republike Srbije, Sekretarijat Energetske zajednice je pomno pratio napredak celokupnog procesa, pri čemu je pružao neophodnu podršku po potrebi. Formalno, ovo uključivanje Sekretarijata Energetske zajednice se ostvaruje kroz rad Ministarskog saveta Energetske zajednice, kao i u okviru različitih postojećih tematskih koordinacionih grupa, platformi i inicijativa na nivou Energetske zajednice, ali i drugih regionalnih formata vezanih za energetiku i klimu u kojima Energetska zajednica aktivno učestvuje.
Sekretarijat Energetske zajednice je dostavio 31 preporuku za reviziju nacrta INEKP-a. Sve preporuke su temeljno razmotrene i primenjene su dodatne izmene u finalnoj verziji. Za sve preporuke ja dato obrazloženje o načinu na koji su razmotrene.
U pogledu najvažnijih indikatora za 2030. godinu, koje je utvrdio Ministarski savet u decembru 2022. godine (Odluka 2022/02/MC-EnC), cilj za smanjenje emisija GHG ostaje neizmenjen, FPE se neznatno smanjuje, a PPE neznatno povećava, dok razlika u pogledu udela OIE u BFPE ostaje neizmenjena kao najmanji cilj koji je potrebno ostvariti.
Takođe, u analizi je razmotreno postepeno uvođenje cene ugljenika u sektorima za koje se smatra da će biti najviše pogođeni primenom CBAM, ali uzimajući u obzir neizvesnost u pogledu načina primene cene ugljenika, i činjenicu da je Uredba o Mehanizmu prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika (CBAM) usvojena u maju 2023. godine nije moguće obuhvatiti relevantne precizne informacije u INEKP-u.
Međutim, modernizacija industrije uglja se odvija paralelno sa modernizacijom starijih elektrana, kako bi postale kompatibilne sa zahtevima Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje. Takođe, planirano smanjenje angažovanja termoelektrana i investicije u gasnu infrastrukturu kako bi se obezbedila neometana energetska tranzicija u Srbiji smatraju se ključnim i značajnim prelaznim merama koje obezbeđuju sigurnost snabdevanja.
1.4. Regionalna saradnja na izradi plana
1.4.1. Elementi na koje se primenjuje zajedničko ili koordinisano planiranje sa drugim ugovornim stranama Energetske zajednice i državama članicama Evropske unije
Sa stanovišta Republike Srbije, utvrđeni elementi od prekograničnog značaja su:
1) integracija energetskih tržišta,
2) veliki infrastrukturni projekti u blizini državne granice i prekogranični infrastrukturni projekti,
3) međunarodna naučnoistraživačka saradnja, i
4) druge aktivnosti koje mogu uticati na druge ugovorne strane Energetske zajednice i države članice EU.
1.4.2. Objašnjenje kako se regionalna saradnja tretira u planu
Konsultacije sa regionom su održane paralelno sa javnim konsultacijama za nacrt plana. Međutim, ovaj period je produžen za više od 4 meseca sve do izrade finalne verzije INEKP-a. Tokom perioda konsultacija, dostavljen je samo jedan komentar od strane Ministarstva za životnu sredinu, vodoprivredu i šumske resurse Rumunije na Stratešku procenu uticaja na INEKP a u tom pogledu je dostavljeno relevantno objašnjenje.
2. NACIONALNI CILJEVI
Sveobuhvatni pristup Integrisanog nacionalnog i klimatskog plana zahteva razmatranje pet dimenzija na koordinisan način, uz postavljanje sledećih ciljeva i doprinosa:
1) U pogledu dimenzije Dekarbonizacija:
– Obavezujući nacionalni cilj za smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte u 2030. godini u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
– Cilj za sve privredne sektore u pogledu udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije države do 2030. godine
2) U pogledu dimenzije Energetska efikasnost:
– Nacionalni cilj za energetsku efikasnost u 2030. godini izražen kroz potrošnju primarne energije i finalnu potrošnju energije
– Kumulativne uštede u finalnoj potrošnji koje je potrebno ostvariti u periodu 2025–2030. kako je definisano pod tačkom (b) člana 7 (1) o obavezama za uštedu energije u skladu sa Direktivom 2012/27/EU koja je izmenjena i usvojena odlukama 2015/08/MC-EnC i 2022/02/MC-EnC Ministarskog saveta Energetske zajednice.
3) U pogledu dimenzije Energetska sigurnost:
Nacionalni ciljevi u pogledu povećanja diversifikacije izvora energije i snabdevanja iz trećih zemalja, kako bi se smanjila zavisnosti od uvoza energije, povećala fleksibilnosti nacionalnog energetskog sistema i rešilo pitanje ograničenog ili prekinutog snabdevanja izvora energije s ciljem da se unapredi otpornost regionalnog i nacionalnog energetskog sistema.
4) U pogledu dimenzije Unutrašnje energetsko tržište:
Ciljevi u pogledu nivoa interkonektivnosti u oblasti električne energije, najvažnijih infrastrukturnih projekata za prenos električne energije i gasa, nacionalni ciljevi koji se odnose na aspekte unutrašnjeg energetskog tržišta (jačanje regionalne saradnje i unapređenje integracije regionalnog tržišta).
5) U pogledu dimenzije Istraživanje, inovacije i konkurentnost:
Nacionalni ciljevi za istraživanje i inovacije u javnom i privatnom sektoru koji se odnose na prioritete Energetske Unije.
Mehanizam upravljanja za sprovođenje INEKP-a, postizanje maksimalnog nivoa sinergija između mera i efikasno korišćenje njihovog budžeta
Treba napomenuti da će se razvoj upravljačkog okvira za integrisano praćenje i procenu ispunjenja određenih ciljeva i sprovođenja mera politike sprovesti primenom mehanizama za praćenje i upravljanje, koji će biti razvijeni u skladu sa propisima nacionalnog zakonodavstva, uključujući sprovođenje detaljne stručne kontrole i primenu penala za slučajeve ne ispunjavanja zahteva.
Primenom ovog upravljačkog okvira nastoji se da se obezbedi centralizovano i integrisano praćenje sprovođenja mera politike kao i doprinos zainteresovanih strana tokom njihovog sprovođenja s ciljem da se postignu ciljevi INEKP-a.
Upravljački okvir će omogućiti saradnju i komunikaciju između zainteresovanih strana u svakoj od pet različitih dimenzija, osiguravajući time postizanje maksimalnog nivoa sinergija između mera politike sprovedenih u okviru svih dimenzija INEKP-a.
Radna grupa za energetiku i klimu kojom predsedava Ministarstvo rudarstva i energetike treba da ima značajnu ulogu u razvoju i sprovođenju upravljačkog okvira, sa sledećim funkcijama, između ostalog:
– Utvrđivanje nacionalnih prioriteta i metodologije i smernica za planiranje u energetici, kao i ažuriranje INEKP-a;
– Analiza i ažuriranje scenarija razvoja energetskog sistema;
– Planiranje i promovisanje predloga za energetske politike i akcije i davanje preporuka za preduzimanje korektivnih mera u slučaju odstupanja;
– Davanje smernica institucionalnim telima.
Pored toga, zainteresovane strane treba da uzmu u obzir odredbe INEKP-a u sopstvenim razvojnim politikama kako bi doprinele nesmetanom i delotvornom sprovođenju mera politike utvrđenim u INEKP-u.
U tu svrhu, biće razvijen mehanizam za koordinaciju, koji će obuhvatiti odbore ili grupe predviđene da se obezbedi relevantnost drugih povezanih nacionalnih strategija, kao što su strategija za upravljanje otpadom, cirkularnu ekonomiju i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
Sprovođenje upravljačkog okvira će obezbediti kontinuitet politika i mera koje je potrebno sprovesti i konzistentnost javnih i privatnih institucionalnih tela uključenih u sprovođenje ovih politika i mera.
Najznačajniji element upravljačkog okvira će biti razvoj integrisanog mehanizma za praćenje politika i mera koje se sprovode. Ovaj mehanizam će obuhvatiti procedure za kontinuirano praćenje kako postizanja pojedinačnih ciljeva INEKP-a, tako i delotvornosti i uticaja svake mere politike ponaosob, uključujući korišćenje relevantnih ključnih indikatora performansi.
Naravno, tokom sprovođenja INEKP-a, biće uzeta u obzir sva odstupanja, prvo kako bi se preduzele korektivne mere od strane navedenih tela, a zatim kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja u Republici Srbiji.
Biće korišćen relevantan model za osmišljavanje i sprovođenje mehanizama i programa finansiranja. Ovi mehanizmi i programi finansiranja biće osmišljeni uključujući, između ostalog, postizanje maksimalnog stepena iskorišćenosti resursa, efikasnije korišćenje raspoloživih javnih fondova, uvođenje inovativnih alata finansiranja, obezbeđivanje aktivnije mobilizacije domaćih finansijskih sektora i postizanje maksimalnih nivoa sinergija između različitih ciljeva politika.
2.1. Klimatske promene, emisije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Određen je cilj za smanjenje emisije GHG za 40,3% u 2030. godini u odnosu na 1990. godinu, uključujući LULUCF. Ovaj cilj je u skladu sa članom 4 odluke 2022/02/MC-EnC Ministarskog saveta Energetske zajednice, tačka (13). Predmetni cilj ekvivalentan je cilju smanjenja emisija GHG bez ponora koji iznosi 33,3% a koji je definisan u okviru NDC iz 2022. godine kao i u Strategiji niskougljeničnog razvoja. U cilju smanjenja emisija GHG u svim sektorima ponude i potražnje biće uspostavljena dobro izbalansirana kombinacija politika i mera.
Putanja od 2025. do 2030. godine na godišnjem nivou za dostizanje nacionalnog doprinosa može se videti u narednoj tabeli.
Tabela 2.1: Putanja smanjenje emisija GHG na godišnjem nivou
2025
2026
2027
2028
2029
2030
Smanjenje u odnosu na 1990. godinu
-30.7%
-32.0%
-32.5%
-33.7%
-36.0%
-40.3%
Prioritet se daje takođe i oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, uzimajući u obzir da je Vlada, shodno Zakonu o klimatskim promenama, obavezama prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, Sporazumu iz Pariza i relevantnom zakonodavstvu EU, usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023. do 2030. godine, radi identifikacije uticaja klimatskih promena na najpogođenije sektore i sisteme i utvrđivanje mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
I konačno, podsticaće se promocija cirkularne ekonomije i bioekonomije što će takođe doprineti postizanju cilja ublažavanja klimatskih promena. Prelazak na cirkularni obrazac može dovesti do značajnog smanjenja emisije GHG zahvaljujući reciklaži i ponovnoj upotrebi materijala, efikasnijem korišćenju resursa i ekološki prihvatljivijem dizajnu proizvoda, kao i uvođenju novih cirkularnih modela poslovanja, posebno u industriji, saobraćaju i izgrađenom okruženju.
2.2. Obnovljivi izvori energije
U članu 2. tačka (5) Odluke 2022/02/MC-EnC Ministarskog saveta Energetske zajednice, definisan je nacionalni cilj Republike Srbije od 40,7% udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije.
Ovim INEKP utvrđuje se da nacionalni doprinos u pogledu udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije iznosi najmanje 33,6% u 2030. godini. Pored toga, INEKP utvrđuje sledeće ciljeve u 2030.godini definisane po sektorima: udeo OIE u proizvodnji električne energije iznosi najmanje 45,2%, udeo OIE u energiji potrošenoj za grejanje i hlađenje 41,4%, dok udeo OIE u sektoru saobraćaja iznosi 7% (sa multiplikatorima), odnosno 3,2% (bez multiplikatora), u skladu sa odgovarajućom metodologijom EU za proračun.
Putanja ciljeva do 2030. godine na godišnjem nivou je prikazana u narednoj tabeli.
Tabela 2.2: Putanja za udeo OIE na godišnjem nivou
2025
2026
2027
2028
2029
2030
Udeo OIE u BFPE
29,8%
30,6%
31,2%
31,9%
32,6%
33,6%
OIE u električnoj energiji
34,7%
36,7%
38,0%
39,8%
41,5%
45,2%
OIE u grejanju i hlađenju
41,1%
41,5%
41,2%
41,1%
41,0%
41,4%
OIE u saobraćaju
1,8%
2,1%
2,3%
2,6%
2,9%
3,2%
Doprinos biogoriva u OIE u saobraćaju
1,3%
1,5%
1,6%
1,8%
2,0%
2,1%
Neusklađenost nacionalnog doprinosa od 33,6% udele OIE U BFPE u odnosu na cilj od 40,7% iz Odluke Ministarskog saveta posledica je opravdanih okolnosti koje Republika Republika Srbija ističe u skladu sa članom 6. Odluke Ministarskog saveta, a na osnovu ispunjenih uslova iz kriterijuma u članu 31. Uredbe o upravljanju:
1) U skladu sa kriterijumom (ii) ekonomski uslovi, uključujući BDP po glavi stanovnika; potencijal za ekonomično korišćenje obnovljivih izvora energije
– Analiza je ukazala na to da bi postizanje nacionalnog doprinosa predloženog odlukom Ministarskog saveta zahtevalo nerealistični rast upotrebe toplotnih pumpi u domaćinstvima i u tercijarnom sektoru, dostižući 11,1 GWth kapaciteta do 2030. godine, što odgovara 444 hiljada jedinica toplotnih pumpi u 2030.godini, što bi značilo da Republika Srbija do 2030. godine godišnje instalira 1,6 GWth, kapaciteta toplotnih pumpi odnosno gotovo 63 hiljada jedinica, što je apsolutno nerealno ako se uzme u obzir postojeći trend iz 2021. godine kada je u Srbiji prodato samo 4 hiljade toplotnih pumpi, sa druge strane uz dodatne napore može se očekivati da bi se u narednih 7 godina moglo instalirati oko 30 do 40 hiljada toplotnih pumpi. Predloženi nacionalni doprinos predviđen u INEKP-u u pogledu instalacije toplotnih pumpi dostiže 7 GWth (282 hiljada jedinica) do 2030. godine, što odgovara prosečnom godišnjem dodatku od oko 40 hiljada jedinica, što je i dalje predstavlja ambicioznu cifru. Dodatno, INEKP predviđa prosečan Faktor sezonskih performansi (FSP) od 3,3 do 2030. godine, što je bliže prosečnoj efikasnosti sadašnjih trenova opreme, dok bi za dostizanje cilja iz Odluke Ministarskog saveta zahtevalo FSP na nivou od 5TWh do 2030. godine, što odgovara performansama isključivo proizvoda visokog kvaliteta.
– Predloženi nacionalni doprinos na osnovu odluke Ministarskog saveta bi podrazumevao visok nivo izvoza električne energije što se može smatrati neodgovarajućim s aspekta racionalnog planiranja upotrebe prirodnih resursa u Srbiji. Analiza je dovela do neto izvoza na nivou od 5TWh do 2030. godine što predstavlja veoma visok nivo koji nije opravdan odgovarajućim studijama. Analiza u okviru INEKP predviđa 0,7 TWh neto izvoza do 2030. godine, što ukazuje na samodovoljan elektroenergetski sistem.
– Predloženi nacionalni doprinos na osnovu odluke Ministarskog saveta bi zahtevao najmanje 88 ktoe naprednih biogoriva i uvođenje 89 hiljada električnih vozila u 2030. godini. Nacionalni doprinos predviđen INEKP-om obuhvata realističnije pretpostavke za biogoriva (49ktoe u 2030.godini) i uvođenje električnih vozila od 44 hiljada do 2030. godine.
– Predloženi nacionalni doprinos na osnovu odluke Ministarskog saveta bi zahtevao veće kapacitete varijabilnih tehnologija obnovljive energije u mreži, što bi podrazumevalo veće balansne rezerve (veće od raspoloživih na tržištu u 2030. godini) i izložilo bi sistem riziku. Analiza je pokazala da bi ovo dodatno zahtevalo i instalaciju reverzibilnih hidroelektrana u previše optimističkom vremenskom roku, što bi podrazumevalo da Bistrica bude operativna do 2028. godine a Đerdap 3 do 2030. godine. U analizi INEKP-a predviđen je realističniji vremenski rok u skladu sa kojim je Bistrica operativna do 2032. godine a Đerdap 3 do 2035. godine, čime sistem dobija dodatne kapacitete u pogledu fleksibilnosti i balansiranja.
2) U skladu sa kriterijumom (iii) geografska, ekološka i prirodna ograničenja, uključujući i ograničenja nepovezanih oblasti i regiona:
a) Predloženi nacionalni doprinos na osnovu odluke Ministarskog saveta bi zahtevao korišćenje biomase iznad nivoa resursa koji se mogu eksploatisati na održivi način u Srbiji. Neophodna procenjena primarna proizvodnja biomase za dostizanje cilja iznosi 1,9 Mtoe do 2030. godine što je iznad nivoa procenjenog održivog potencijala za poljoprivrednu i šumsku biomasu (postojeće studije navode tehnički potencijal na nivou od 1,623-1,7580Mtoe ali kriterijum održivosti smanjuje ovaj nivo). Nacionalni doprinos previđen u INEKP-u zahteva primarnu proizvodnju od 1,7Mtoe biomase u 2030. godini, što je blizu postojećeg nivoa ali korišćenih u efikasnijim uređajima.
U slučaju posebnog cilja u sektoru grejanja i hlađenja, potrebno je nevesti da indikativni ciljevi iz člana 23 Direktive o obnovljivim izvorima energije ΙΙ (RED II) nisu obavezujući i da članice EZ nisu u obavezi da prate rast od 1,1% OIE na godišnjem nivou u sektoru grejanja i hlađenja. Ostvarivanje prosečne stope rasta od 1,1% na godišnjem nivou bi zahtevalo previše optimistične prethodno navedene pretpostavke u pogledu održivog potencijala biomase i stope uvođenja, kao i FSP-a toplotnih pumpi. U skladu sa realističnijim pretpostavkama primenjenim za izračunavanje nacionalnog doprinosa u INEKP-u, ostvaruje se stopa rasta od 0,6 na godišnjem nivou do 2030. godine.
Prethodno navedene pojedinosti ukazuju da je nacionalni doprinos od 33,6% OIE u BFPE, kao što je dokumentovano u INEKP-u, prihvatljiv, dostižan, ali i vrlo ambiciozan za kratki vremenski period do 2030. godine.
Međutim, na osnovu intenzivnih diskusija sa relevantnim akterima i uzimajući u obzir dokument ˮPolazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godineˮ (Odluka Vlade o usvajanju 05 broj 312-5262/2023-1 od 15.6.2023) – „PREIMEEˮ, primenjene su dalje izmene:
1) Uvođenje nove elektrane na gas, koja bi trebalo da postane operativna do 2029. godine, a čijim se angažovanjem smanjuje proizvodnja električne energije iz lignita ali i pruža neophodna stabilnost elektroenergetskom sistemu. Na ovaj način se neznatno smanjuje udeo OIE u proizvodnji električne energije.
2) Smanjeno angažovanje termoelektrana na lignit (smanjenje od 25% do 2030. godine u poređenju sa 2021. godinom) kao rezultat uvođenja elektrane na gas.
3) Integrisanje realističnijih troškova ulaganja u proširenje prenosnog sistema u slučaju integracije većeg nivoa varijabilnih OIE u proizvodnji električne energije.
4) Realističniji udeo biogoriva u saobraćaju (smanjenje ukupnog nivoa biogoriva u 2030. godini sa 70 ktoe na 49 ktoe) i realističnije uvođenje električnih vozila (smanjenje ukupnog broja električnih vozila u 2030. godini sa 77,6 hiljada na 44,8 hiljada), što dovodi do neznatnog smanjenja udela OIE u saobraćaju.
Ova analiza dovela je do udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije od 33,6%, kao prihvatljivog i dostižnog cilja, usklađenog sa istim nivoom ambicija za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji ostaje na istom nivou kao i ranije, u skladu sa Strategijom niskougljeničkog razvoja Republike Srbije. Sektorski udeli OIE su revidirani i iznose 45,2% u proizvodnji električne energije, 3,2 u sektoru saobraćaja (bez multiplikatora) i 41,4% u grejanju.
Navedeni ciljevi za udeo OIE su direktno povezani sa porastom finalne potrošnje, što zahteva postizanje odgovarajućih ciljeva energetske efikasnosti. Očigledno, ključni stub za ispunjavanje nacionalnog cilja za udeo OIE je doprinos OIE u potrošnji električne energije koji posebno zahteva blagovremeno i efikasno sprovođenje planiranih politika i mera.
Uprkos činjenici da se cilj može oceniti kao ambiciozan, takođe se može smatrati i da je realan, uzimajući u obzir i tehnički i ekonomski potencijal i već iskazani interes preduzetnika.
Promovišu se takođe elektrifikacija i povezivanje sektora finalne potrošnje kako bi se povećao udeo OIE u finalnoj potrošnji energije. Prvenstveno, postepena elektrifikacija sektora saobraćaja predstavlja ključni izazov do 2030. godine. Tačnije, očekuje se da će značajan prodor električnih vozila umnogome uticati na više dimenzija u okviru INEKP-a. Cilj je da se ovo uvođenje električnih vozila postigne primenom najekonomičnijeg pristupa po nacionalnu privredu, pri čemu će se obezbediti blagovremeno ispunjenje određenih preduslova za elektrifikaciju sektora saobraćaja, kao što su istovremeni razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila i usvajanje regulatornog okvira.
Pored toga, povezivanje sektora će doprineti maksimizaciji primene OIE u različitim vrstama finalne potrošnje energije a, evidentno, elektrifikacija različitih vrsta finalne potrošnje je suštinska komponenta u postizanju ovog cilja. Uloga toplotnih pumpi, zajedno sa sistemima za skladištenje energije i šemom proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, ključna je za postizanje povezivanja sektora. Slično tome, mešanje vodonika ili biometana isporukom u postojeću mrežu prirodnog gasa će takođe doprineti povezivanju sektora.
Takođe je postavljen cilj za promovisanje tehnologija OIE u zgradama kroz šeme proizvodnje za sopstvene potrebe. Tačnije, očekuje se da će instalisani kapacitet tehnologija OIE za proizvodnju električne energije (uglavnom krovni fotonaponski sistemi) dostići 0,5 GW u 2030. godini i da će moći da pokrije približno 5% potrošnje električne energije u stambenom sektoru.
U okviru INEKP-a, kroz pilot projekte, promovisaće se i nove inovativne tehnologije OIE za proizvodnju električne energije, kao što su: male vetroturbine, korišćenje proizvodnje obnovljivog vodonika za skladištenje električne energije iz varijabilnih OIE itd, kako bi se procenio njihov učinak.
Korišćenje OIE za pokrivanje potreba za grejanjem i hlađenjem ostvariće se uglavnom kroz instalaciju toplotnih pumpi velikog obima (približno 7 GWth), dok je uloga solarnih termalnih sistema, geotermalne energije i biomase takođe bitna.
Predloženi cilj na osnovu člana 2. Odluke broj 2022/02/MC-EnC za povećanje nivoa korišćenja OIE u grejanju i hlađenju za 1,1% u 2030. godini nije realističan i dostižan, s obzirom na to da se može ostvariti uglavnom masovnom upotrebom toplotnih pumpi. Međutim, postojeći potencijal biomase je gotovo iskorišćen dok za druge preostale tehnologije OIE ne postoje značajni izgledi za dodatnu primenu.
Pored toga, dalje korišćenje OIE u mrežama daljinskog grejanja će se postići uglavnom putem biomase (2,7 ktoe), a predviđena je i postepena eksploatacija drugih OIE, kao što su biometan, vodonik i geotermalna energija. U skladu sa Zakonom o energetici i Pravilnikom o bližem sadržaju i smernicama za određivanje nacionalnih ciljeva u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu, načinu njegove izrade i izveštavanju o njegovoj realizaciji, postoji obaveza ažuriranja INEKP na svake 4 godine. U postupku ažuriranja INEKP, ciljevi za OIE u grejanju i hlađenju će biti analizirani u svrhu uključivanja biometana i drugih OIE u grejanje i hlađenje.
Potrebno je sprovesti detaljniju analizu u vezi sa potencijalom održive biomase i biogasa kako bi se sagledao potencijal povećanja udela biomase na dugoročnom nivou. U ovom trenutku biomasa se koristi uglavnom u uređajima niske energetske efikasnosti (šporeti na drva), pa se velike količine biomase koriste za pokrivanje potražnje za grejanjem, što dovodi do nerealistično viskog udela u proračunima OIE.
Pored toga, nove tehnologije će biti razmatrane za period do 2050. godine (na primer centralizovane toplotne pumpe) koje su u ovom trenutku veoma skupe i nisu uvedene kao rešenje.
Konačno, očekuje se da će doprinos električnih vozila biti značajan za dalje promovisanje OIE. Trebalo bi napomenuti da će do 2030. godine biti registrovano približno 44,8 hiljada električnih vozila (putničkih i lakih komercijalnih vozila). Doprinos biogoriva će ostati dominantan, sa posebnim povećanjem udela naprednih biogoriva do 2030. godine (49 ktoe bez predviđenih multiplikatora).
2.3. Unapređenje energetske efikasnosti
Jedan od ciljeva od izuzetnog značaja u okviru INEKP-a je poboljšanje energetske efikasnosti, čime se postiže ograničenje finalne potrošnje energije na nivo ne veći od 9,7 Mtoe u 2030. godini. Ista tendencija je uočena i u slučaju potrošnje primarne energije, koja bi trebalo da bude manja od 14,68 Mtoe u 2030. godini.
Ovi ciljevi su u skladu sa članom 3 odluke 2022/02/EM-EnC Ministarskog saveta Energetske zajednice, tačka (4), s obzirom na to da su razlike na nivou statističke greške.
Putanja ostvarivanja ciljeva za 2030. godine na godišnjem nivou se može videti u narednoj tabeli.
Tabela 2.3: Putanja na godišnjem nivou za FPE i PPE
(Mtoe)
2025
2026
2027
2028
2029
2030
FPE
9,3
9,3
9,4
9,5
9,6
9,7
PPE
15,15
15,09
15,11
15,06
14,83
14,68
Dodatni cilj u pogledu uštede energije određen je u skladu sa odredbama člana 7. Direktive 2012/27/EU. Štaviše, konkretno, 506 ktoe kumulativne finalne uštede energije trebalo bi da bude ostvareno primenom mera energetske efikasnosti u periodu 2024–2030. godine.
Potreba za obnavljanjem postojećeg fonda zgrada je neosporna, što bi dovelo ne samo do značajnih ušteda energije i troškova, već i do istovremenog poboljšanja uslova u pogledu komfora, bezbednosti i zdravlja u saniranim zgradama. Stope obnove, procenjene u okviru Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine za slučaj stambenih i nestambenih zgrada uzete su u razmatranje u okviru INEKP-a do 2030. godine, kako bi se obezbedila njihova potpuna usklađenost i omogućila dovoljna stopa obnove fonda zgrada.
Najzad, sprovođenje planiranih politika i mera za poboljšanje energetske efikasnosti kod krajnjih kupaca zahteva kreiranje efikasnih mehanizama finansiranja kako bi se uvećali i unapredili trenutni nivoi benefita sopstvenih sredstava. Aktivno uključivanje finansijskog sektora i promocija inovativnih instrumenata finansiranja, uključujući promociju ugovora o energetskom učinku i energetskim uslugama, predstavljaju ključne parametre za postizanje ovog cilja. Posebnu ulogu u kreiranju i sprovođenju mehanizma finansiranja imaće Uprava za EE. Njene kapacitete treba jačati u narednom periodu, a potrebno je raditi i na daljem unapređenju njenog pravnog statusa. To će omogućiti primenu adekvatnih mehanizama finansiranja za podsticanje EE. Ova Uprava već sprovodi aktivnosti na finansiranju unapređenja energetske efikasnosti u domaćinstvima i u zgradama javnog sektora na lokalnom nivou, kao što je prethodno navedeno.
2.4. Energetska sigurnost
Diversifikacija izvora energije i zemalja iz kojih se vrši snabdevanje gorivom glavni je cilj za dimenziju energetske sigurnosti u okviru INEKP-a. Preciznije, započeće se sprovođenje politika i mera za veću diversifikaciju izvora energije kako bi se sprečila zavisnost od samo jednog goriva ili samo jedne zemlje. Postignuta diversifikacija će povećati konkurentnost između goriva i snabdevača iz trećih zemalja što će dovesti do sniženja cena energije, poboljšanja sigurnosti snabdevanja i osigurati snabdevanje energijom u slučaju energetske krize na regionalnom nivou.
Evidentno je da treba obezbediti optimalno korišćenje domaćih izvora energije radi povećanja energetske sigurnosti. Prepoznavanje postojećeg potencijala i najekonomičnije korišćenje domaćih izvora energije je suštinski cilj u okviru INEKP-a. Naglasak će biti stavljen na upotrebu i iskorišćenje potencijala OIE, kako za proizvodnju električne energije tako i za direktnu upotrebu kod finalne potrošnje, što će značajno doprineti energetskoj sigurnosti.
Jačanje geopolitičke uloge Republike Srbije predstavlja još jedan ključni cilj. Zbog toga je hitno potrebno završiti postojeće interkonekcije i projektovati nove međunarodne interkonekcije sa cevovodima iz susednih zemalja. Pored toga, ove aktivnosti će doprineti i diversifikaciji izvora energije i ruta snabdevanja iz trećih zemalja. Biće promovisano nekoliko prekograničnih/međunarodnih projekata transporta prirodnog gasa, čime će biti povećana diversifikacija izvora energije a, u kombinaciji sa promovisanjem projekata skladištenja prirodnog gasa, biće obezbeđene adekvatne količine prirodnog gasa u slučaju njegove nestašice.
Stabilizacija stope energetske zavisnosti je još jedan važan cilj u okviru INEKP-a. Trenutna energetska zavisnost je na relativno niskom nivou i imperativ je da ona ostane na sličnom nivou zbog visokog učešća derivata nafte i, u manjoj meri, prirodnog gasa. Shodno tome, energetska zavisnost ne bi trebalo da pređe nivo od 41% u 2030. godini.
Najzad, još jedan od ciljeva je obezbeđivanje potrebne adekvatnosti elektroenergetskog sistema kako bi se postigao minimalni nivo pouzdanosti koji je potreban za zadovoljenje potražnje za električnom energijom, uzimajući u obzir odluku o smanjenju proizvodnje električne energije u postrojenjima na lignit. Da bi se postigao ovaj cilj, biće neophodno usvojiti mehanizme za jačanje fleksibilnosti sistema uz pomoć dodatnih kapaciteta za proizvodnju električne energije ili promovisanje šeme odziva potražnje.
2.5. Unutrašnje energetsko tržište
U okviru dimenzije unutrašnjeg energetskog tržišta promovisaće se integracija tržišta i uspostavljanje konkurentnih energetskih tržišta. Biće pokrenute potrebne reforme za usklađivanje domaćih tržišta električne energije i prirodnog gasa sa direktivama i uredbama EU o odgovarajućim tržištima.
Zbog poboljšanih tokova energije preko interkonekcija (minimalni cilj za prekogranični kapacitet je 70%), spajanje energetskih tržišta će pomoći povećanju likvidnosti međusobno povezanih tržišta i omogućiti učešće OIE u prekograničnoj trgovini električnom energijom.
Učešće na novim energetskim tržištima omogućiće da OIE dobiju podsticaj i sposobnost da uravnoteže svoju proizvodnju bliže realnom vremenu, čime se smanjuju potrebe i povezani troškovi za rezerve i povećava sigurnost sistema.
Još jedan cilj je jačanje uloge potrošača na tržištu električne energije putem povećanja učešća na strani potrošnje na tržištu električne energije i promovisanje primene sistema skladištenja čime će se obezbediti niže cene energije i ojačati učešće OIE i adekvatnost elektroenergetskog sistema.
Digitalizacija energetskog sistema je preduslov za razvoj operativnih i konkurentnih domaćih energetskih tržišta na propisan način, kao i za optimalno sprovođenje i korišćenje svih tehnoloških aplikacija i tržišnih mehanizama koji se mogu razviti u kontekstu energetskih tržišta. Kroz razvojne programe operatera, akcenat će biti na planiranju i sprovođenju relevantnih infrastrukturnih projekata, informacionih sistema, kontrolnih centara i mernih uređaja koji će omogućiti potpuni prelazak sa postojećeg energetskog sistema na potpuno digitalizovani sistem, uz obezbeđivanje sigurnog upravljanja podacima o potrošačima.
Smanjenje energetskog siromaštva predstavlja takođe cilj s obzirom na to da je u ovom domenu beleženo postepeno pogoršavanje usled energetske krize. Smanjenje energetskog siromaštva za 75% u 2030. godini u odnosu na 2020. godinu postavljeno je kao nacionalni cilj.
Najzad, doprinos šema razvoja lokalnih energetskih zajednica je dvostruk, jer će doprineti kako primeni OIE i ulaganjima u energetsku efikasnost, kao što je prethodno navedeno, tako i aktivnijem učešću lokalne zajednice jačanjem uloge potrošača. Postavljeni kvantitativni cilj obuhvata instalaciju i rad novih šema za proizvodnju energije za sopstvene potrebe sa instalisanim kapacitetom od 0,5 GW (uglavnom krovnih fotonaponskih sistema) u 2030. godini.
2.6. Istraživanje, inovacije i konkurentnost
Promocija istraživanja i inovacija će i dalje biti prioritet kroz podršku inovativnim tehnologijama, koje će doprineti ispunjenju energetskih i klimatskih ciljeva. Očekuje se da će se godišnji troškovi za dalju podršku istraživanju i tehnološkom razvoju udvostručiti u 2030. godini u odnosu na 2020. godinu.
Poboljšanje energetskog intenziteta i intenziteta emisije gasova sa efektom staklene bašte uspeće da poveća konkurentnost privrede Srbije. Tačnije, usvajanje ciljanih politika i mera u oblasti energetske efikasnosti doprineće i smanjenju troškova za energiju i povećanju konkurentnosti različitih privrednih sektora.
Imajući u vidu posvećenost Republike Srbije ciljevima Sofijske deklaracije, potrebno je detaljno istražiti potencijal opcija hvatanja, korišćenja i skladištenja ugljenika (CCUS) na dugoročnom nivou. Cilj bi bio da se sakupe neizbežne emisije ugljen-dioksida i iskoriste u industrijskoj primeni ili da se uskladište. Analiza potencijalnih opcija skladištenja CO2 u Srbiji bi bila neophodna, kao i sprovođenje istraživanja i oglednih aktivnosti. Očekivano usvajanje Direktive 2009/31/EZ o geološkom skladištenju ugljen-dioksida od strane Ministarskog saveta EZ će postaviti bazu za buduće sprovođenje projekata CCUS u regionu i posebno u Srbiji.
Smanjenje troškova za energiju će učiniti da energenti budu pristupačniji svim potrošačima. Kreiranje neophodnih politika i mera će uzeti u obzir kupovnu moć potrošača i njihovih posebnih grupa, kao i sve lokalne karakteristike, kao što su uslovi u ruralnim područjima. Cilj koje je postavljen u okviru INEKP jeste održavanje prosečne cene energenata ispod prosečnog evropskog nivoa za krajnjeg potrošača.
Dodata vrednost energetskog sektora u zemlji će biti povećana prepoznavanjem i promocijom inovativnih aplikacija i usluga u energetskom sektoru sa visokom domaćom dodatnom vrednošću, koja povećava bruto domaći proizvod i unapređuje održivost energetskog sektora. Pored toga, ovim ciljem se obezbeđuje i povećanje broja direktnih i indirektnih poslova zbog aktivnosti u energetskom sektoru.
Najzad, politike i mere koje budu integrisane u Akcioni plan pravedne tranzicije biće realizovane u oblastima ne koje će u najvećoj meri uticati prelazak na privredu sa niskim nivoom emisija ugljenika. Izazovi sa kojima se suočavaju oblasti koje zavise od lignita tokom prelaska na privredu sa niskim nivoom emisija ugljenika mogu se rešiti prilagođenim pristupima kojima se podržava strukturna transformacija i ubrzava proces ekonomske diversifikacije i tehnološke tranzicije. Cilj je da se razvije strategija održivog ravnomernog regionalnog razvoja, fokusirajući se na sektore sa dinamičnim perspektivama u smislu pokazatelja učinka, zaposlenosti i prihoda.
3. POLITIKE I MERE
Najvažnije postojeće i planirane politike i mere za postizanje ciljeva koje su prikazane u poglavlju 2 analizirane su u narednim odeljcima. Analiza obuhvata, između ostalog, detalje o kvantifikovanim ciljevima, vremenski okvir za njihovu implementaciju, indikatore napretka, tela nadležna za sprovođenje i praćenje, procenjene troškove implementacije i odgovarajuće izvore finansiranja gde je moguće.
3.1. Dimenzija dekarbonizacije
3.1.1. Emisije gasova sa efektom staklene bašte i smanjenje emisija
3.1.1.1. Politike i mere za ostvarivanje cilja utvrđenog na osnovu na Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period 2023–2030, kojima su obuhvaćeni svi sektori koji proizvode u kojima dolazi do emisija gasova sa efektom staklene bašte odnosno u kojima se postiže smanjenje emisija, u cilju postizanja dugoročne vizije niskougljeničnog razvoja privrede i ispunjenju ciljeva Sporazuma iz Pariza
INEKP predviđa niz mera politike koje se odnose na dimenziju dekarbonizacije, odnosno emisije GHG iz sektora energetike i neenergetskih izvora. Postojeće i planirane mere politike u oblasti energetike, koja generiše oko 80% emisija GHG u Republici Srbiji, daće značajan doprinos procesu dekarbonizacije.
Rad na unapređenju inventara gasova sa efektom staklene bašte i ažuriranje Nacionalno utvrđenih doprinosa Srbije, u skladu sa Pariskim sporazumom, napreduje. Završeno je usklađivanje nacionalnog zakonodavstva kroz usvajanje podzakonskih akata kojima se operacionalizuju odredbe Zakona o klimatskim promenama o monitoringu, izveštavanju i verifikaciji emisija GHG , u skladu sa zahtevima EU zakonodavstva koje uređuje Sistem trgovine emisijama EU (engl. Emission Trading System – u daljem tekstu: EU ETS).Uspostavljanje monitoringu, izveštavanju i verifikaciji emisija GHG je preduslov za uspostavljanje mehanizma postavljanja cene na ugljenik uskladu sa merom MP_D1.), Na osnovu člana 58, stav 8, Zakona o klimatskim promenama Ministarstvo zaštite životne sredine je donelo Pravilnik o sadržini Nacionalnog inventara gasova sa efektom staklene bašte i Nacionalni izveštaj o inventaru gasova sa efektom staklene bašte („Službeni glasnik RS”, broj 55/23). a na osnovu člana 59. st. 2. i 3. Vlada je usvojila Uredbu o vrstama podataka, organima i organizacijama i drugim fizičkim i pravnim licima koja dostavljaju podatke za izradu nacionalnog inventara gasova sa efektom staklene bašte („Službeni glasnik RSˮ, broj 43/23). U skladu sa Pravilnikom, podzakonskim aktima, zahtevi u vezi sa inventarom gasova sa efektom staklene bašte usklađeni su sa odredbama Uredbe (EU) 2018/1999. Potrebno je da Republika Srbije unapredi administrativne i tehničke kapacitete na svim nivoima i da dodatno poveća investicije za tranziciju ka zelenoj energiji.
Regulatorne mere
Osim predloženih mera politike koje se odnose na ciljeve za smanjenje emisije GHG iz energetskih i neenergetskih izvora, takođe je predloženο i 6 mera politika za unapređenje postojećeg regulatornog okvira i podizanje nivoa svesti javnosti o posledicama potrošnje energije po životnu sredinu, kako bi se javnost motivisala, podstakla i informisala da izmeni ponašanje i nastavi da bude angažovana.
Šifra mere politike:
MP_D1
Naziv:
Primena mera za usklađivanje sa sistemom za trgovanje emisijama EU i/ili uvođenje drugih instrumenata određivanja cena ugljenika
Glavni cilj:
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 33,3% (bez LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D1, zajedno sa primenom Sistema za trgovinu emisijama ili drugih instrumenata određivanja cene ugljenika, ubrzaće povlačenje konvencionalnih goriva. Sredstva prikupljena od određivanja cene ugljenika biće korišćena za stimulisanje investicija u OIE, povećano uvođenje mera energetske efikasnosti i ublažavanje društvenih i ekonomskih posledica dekarbonizacije.. Uspostavljanje mehanizma određivanja cene ugljenika će smanjiti ili eliminisati troškove sprovođenja Mehanizma za prekogranično prilagođavanje cene ugljenika EU, koji je u prelaznoj fazi stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine uključujući i pripremni period
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Telo za praćenje
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Javna komunalna preduzeća
– Privatni investitori
Indikatori napretka
– Godišnje smanjenje emisija (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999Direktive 2023/959 i 2009/29/EC kojom se menja Direktiva 2003/87/ΕC
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija niskougljeničkog razvoja za period od 2023. do-2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D2
Naziv:
Praćenje implementacije Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period 2023-2030, sa projekcijama do 2050. godine i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023. do 2030. godine
Glavni cilj:
Smanjenje emisija GHG i povećanje otpornosti na klimatske promene.
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 33,3% (bez LULUCF) do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine
Opis:
MP_D2 će omogućiti proces praćenja i revizije usvojene Strategije niskougljeničnog razvoja, uzimajući u obzir njene glavne ciljeve, odnosno ispunjenje obaveza Pariskog sporazuma i predlog preporuka za usklađivanje putanje Srbije za smanjenje emisija GHG . Pored toga, Vlada je u decembru 2023. godine, usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023. do 2030. godine, koji kao svoj integralni deo sadrži i Akcioni plan za period 2024-2026. godina sa ukupno 25 prioritetnih mera prilagođavanja u sektorima: poljoprivreda, šumarstvo, zdravlje ljudi, biodiverzitet, putna infrastruktura, energetika, urbanizam. Pored toga, mere prilagođavanja koje su predviđene da se sprovode na državnom nivou bi trebalo takođe planirati i sprovoditi na lokalnom nivou. Neophodno je jačanje institucija koja će sprovoditi aktivnosti na lokalnom nivou i uopšte koje će pratiti i vršiti nadzor nad sprovođenjem ovih lokalnih planova., projekata, itd., u oblasti energetike i klime.
Vremenski okvir implementacije
do 2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ostale relevantne institucije
Indikatori napretka
– Godišnje smanjenje emisija(Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o klimatskim promenama
– Strategija niskougljeničkog razvoja za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
1,4 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D3
Naziv:
Promovisanje cirkularne ekonomije
Glavni cilj:
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Kvantifikovani cilj:
Doprinos Smanjenje emisija GHG u sektoru otpada za 13% do 2030. godine u poređenju sa 2010. godinom
Opis:
MP_D3 će promovisati aktivnosti u skladu sa Programom razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2025-2030, s ciljem da se pređe na cirkularni model koji može da dovede do značajnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte putem reciklaže i ponovne upotrebe materijala, efikasnijeg korišćenja resursa i ekološki prihvatljivijeg dizajna proizvoda, kao i uvođenjem novih ˮcirkularnihˮ poslovnih modela, posebno u industriji, saobraćaju i izgrađenom okruženju. Razmotriće se i niz aktivnosti za razvoj finansijskih instrumenata, planiranje i uspostavljanje regulatornog okvira.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Agencija za zaštitu životne sredine
Indikatori napretka
– Godišnje smanjenje emisija (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2025-2030
– Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031
Troškovi implementacije
Pod razmatranjem
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D4
Naziv:
Obrazovanje, obuka za nove veštine i podizanje svesti u oblasti klimatskih promena
Glavni cilj:
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 33,3% (bez LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
Borba protiv klimatskih promena zahteva promene u ponašanju svih društvenih činilaca, od donošenja odluka na najvišem nivou u javnom i privatnom sektoru, do obrazaca svakodnevne potrošnje. Promenama se najbolje upravlja kroz mnoštvo podsticaja, koji se efikasno mogu pružiti kroz obrazovanje, obuku za nove veštine i podizanje svesti.
Sprovođenje mera obuhvaćenih ovim planom i postizanje opštih i posebnih ciljeva iz Strategije odrediće se smanjenje aktivnosti u nekim sektorima i povećanje aktivnosti u drugim. To znači da će sektori sa smanjenjem aktivnosti imati višak radne snage, dok bi se sektori sa povećanim aktivnostima mogli suočiti sa nedostatkom iste. Ovde treba da se obrati posebna pažnja na promovisanje sticanja veština relevantnih za sektore sa povećanim aktivnostima, što se posebno odnosi na zaposlene u sektorima u kojima se očekuje višak radne snage. Primena ove mere doprineće društvenoj pravičnosti prelaska na ekonomiju praćenu niskim sadržajem ugljenika. Predloženi nacionalni plan treba da obuhvati sledeće oblasti:
1) obrazovanje: usresrediti se na razdoblje od nivoa predškolskog vaspitanja i obrazovanja do završetka srednjeg obrazovanja i vaspitanja (vrtići, osnovne i srednje škole) sa ciljem da se identifikuju mogućnosti i izdaju preporuke za integraciju pitanja klimatskih promena u programe nastave i učenja; preporuke o univerzitetskim studijama takođe se mogu uvrstiti u ovaj plan;
2) obuka za sticanje novih veština, potrebnih za tranziciju ka ekonomiji sa ograničenim emisijama: usredsrediti se na obrazovanje odraslih, što ima za cilj identifikovanje tehničkih potreba bitnih za borbu protiv klimatskih promena, naročito za sprovođenje mera uključenih u ovu strategiju;
3) podizanje svesti koje ima za cilj da obuhvati što širu javnost, usredsređenost na ključne aspekte / ponašanja koja mogu doprineti uspešnom sprovođenju mera obuhvaćenih ovom strategijom.ˮ
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Informativno edukativna Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine,
– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
– Privredna komora Srbije
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Indikatori napretka
– Broj održanih obuka
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija niskougljeničnog razvoja za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
Pod razmatranjem
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D6
Naziv:
Praćenje i revizija Akcionog plana pravedne tranzicije
Glavni cilj:
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 40,3% do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D6 će biti usmerena na oporavak lokalne privrede, obezbeđivanje i otvaranje novih radnih mesta, pomoću fleksibilne razvojne transformacije obuhvaćenih oblasti. Akcioni plan pravedne tranzicije će utvrditi stubove razvoja koji će doprineti ostvarenju ciljeva, uz naglasak na unapređenje infrastrukture i alternativno iskorišćenje zemljišta koje trenutno zauzimaju rudnici lignita. Pored toga, od ključne važnosti su konsultacije sa zainteresovanim stranama, uključujući socijalne partnere i civilno društvo, i njihovo angažovanje u pripremi planova. Ova mera će takođe obuhvatiti poreske olakšice, zajedno sa subvencijama, za privlačenje investicija, izradu prostornih planova i mera za remedijaciju i rekultivaciju kako bi se odredila namena raspoloživog zemljišta nakon zatvaranja rudnika lignita i rokovi za realizaciju investicija. Akcioni plan pravedne tranzicije će obuhvatiti preporuke za unapređene institucionalne i upravne strukture, potrebne reforme politika za podršku pravednoj tranziciji i niz potencijalnih ciljanih investicija. Na primer, Plan pravedne tranzicije može da sadrži preporuke u pogledu politika i investicija, kao što su: izmena Pravila o radu transportnog sistema prirodnog gasa, razvoj neophodne infrastrukture OPS-a i ODS-a, plan spremnosti sektora saobraćaja i industrije za korišćenje vodonika.
Ova MP se odnosi na dokument ˮDijagnostika pravedne tranzicije” koji je još uvek u postupku izrade. Troškovi implementacije mera obuhvaćenih u Akcionom planu su u razmatranju i nisu deo troškova implementacije ove mere.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija,
– Ministarstvo privrede,
– Privredna komora i regionalna privredne komore
– Jedinice lokalne samouprave
– Ekonomski i socijalni saveti
Indikatori napretka
– Emisije po glavi stanovnika tSO2e/stanovnik
– Ugljenični intenzitet tSO2e/BDP (MioEUR’13)
– Intenzitet CO2 BDP-a tSO2/BDP iz energije
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
2,0 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Energetski sektori
Emisije GHG u energetskom sektoru (proizvodnja električne i toplotne energije, prerada nafte, proizvodnja čvrstih goriva) određene su količinom energije koja se koristi u procesima i jediničnim faktorom emisija energenata. Emisije GHG se mogu ograničiti smanjenjem potrošnje energije, povećanjem korišćenja obnovljivih izvora energije i zamenom fosilnih goriva.
Većina mera politike koje su namenjene dekarbonizaciji energetskog sektora, obuhvaćena je i u dimenzijama obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, unutrašnjeg energetskog tržišta i energetske sigurnosti, s obzirom na to da promene u ovim dimenzijama dovode do ukupnog smanjenja emisija GHG .
Industrijski sektor
Kada je reč o industrijskom zagađenju i upravljanju rizikom, sistem integrisanih dozvola utvrđen je Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine iz 2004. godine, („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) uvodeći u zakonodavstvo Republike Srbije jednu od ključnih direktiva a to je Direktiva Saveta 96/61/EZ od 24. septembra 1996.godine (IPPC Direktiva). Zakon se primenjuje na postrojenja i aktivnosti koje su klasifikovane prema vrsti, nivou zagađivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Primena ovog zakona je tokom vremena otkrila probleme i nespremnost kako operatera da odgovore na zahteve koje je ovaj zakon doneo (obimna dokumentacija koju je neophodno pripremiti ili pribaviti, za čije je pribavljanje potrebno uložiti velika sredstva, a pre toga i znatna materijalna ulaganja u inoviranje opreme i usklađivanje primenjenih tehnologija sa najbolje dostupnim tehnikama), tako i probleme u ishodovanju potrebnih dozvola, rešenja, saglasnosti ili odobrenja kod drugih državnih institucija. Takođe, nadležni organi su se suočili sa nedostatkom potrebnih kapaciteta. Sve ovo je dovelo do toga da su zahtevi za izdavanje dozvola često bili nepotpuni (zahtevi su predavani samo zbog rokova), što je zajedno sa dužinom procedure, čekanja na potrebna dokumenta drugih organa i dopuna zahteva, razlog dugog trajanja postupka i relativno malog broj izdatih dozvola u odnosu na broj operatera i usaglašene rokove za njihovo ishodovanje. U međuvremenu je pokrenuta procedura za izradu novog zakona o industrijskim emisijama, kao i pratećih podzakonskih akata, a sve radi usklađivanja sa Direktivom o industrijskim emisijama 2010/75/EZ. Neophodno je da Republika Srbija poveća kapacitete za upravljanje procesom izdavanja integrisanih dozvola, kao i da reši problem industrijskog zagađenja tako što će primeniti princip „zagađivač plaća”, i time podstaći industriju da investira u zelena rešenja.
Pored toga, u pogledu zgrada u industrijskom sektoru i sektoru usluga, potrebno je smanjiti potražnju za hlađenjem tokom leta (termalna rehabilitacija i standardi efikasnosti u novim zgradama). U ranoj fazi će biti moguće da se dobije podrška za postepeno ukidanje fluorovanih gasova sa visokim potencijalom globalnog zagrevanja (npr. u rashladnoj i klimatizacionoj opremi). Takođe će se obezbediti (npr. kontaktima sa trgovinskim udruženjima u industriji rashladne i klimatizacione opreme i pružanjem informacija o novim rashladnim supstancama) da kompanije u Srbiji ili zaposleni kod tih kompanija poseduju neophodna znanja o alternativnoj rashladnoj opremi i veštine za rad sa tom opremom.
Šifra mere politike:
MP_D5
Naziv:
Uvođenje najboljih dostupnih tehnika u proizvodne procese u određenim industrijama
Glavni cilj:
Smanjenje emisija GHG
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 33,3% (bez LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D5 će omogućiti smanjenje emisija GHG iz neenergetskih izvora putem modernizacije tehnoloških postupaka industrijskih procesa i povećanjem efikasnosti u sprečavanju emisija zagađujućih materijala u vazduh, vode, zemljište u proizvodnji i preradi metala, industrijskih metala, hemijskoj industriji, upravljanju otpadom, postrojenja za preradu hrane i dr, primenom najbolje dostupnih tehnika (BAT) sve u skladu sa BREF dokumentima za određene oblasti industrijske proizvodnje.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Industrija
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo privrede
– Privredna komora
Indikatori napretka
– Godišnje smanjenje emisija (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
– Direktiva o industrijskim emisijama2010/75/EZ
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
29 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D5.1
Naziv:
Mere za smanjenje emisija fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte u rashladnoj i klimatizacionoj opremi
Glavni cilj:
Smanjenje emisija fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 33,3% (bez LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D5.1 će omogućiti smanjenje fluorovanih gasova prevencijom curenja i emisija, kao i kontrolom korišćenja fluorovanih gasova. Okvirne mere obuhvataju:
1. Smanjenje potrošnje fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte (HFC) u skladu sa utvrđenim rokovima i obavezama prema potvrđenom Kigali amandmanom
2. Sprovođenje i unapređenje uspostavljenog sistema za obuku i sertifikaciju tehničara za servisiranje rashladnih uređaja i uređaja za klimatizaciju
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine.
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Industrijski, usluge
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Agencija za zaštitu životne sredine
Indikatori napretka
– Godišnje smanjenje potrošnje fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte (HFC) (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
– Uredba Uredba EU 573/2024
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o zaštiti vazduha
– Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period 2022-2030. sa Akcionim planom
– Zakon o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač (Kigali Amandman)
– Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
Nije poznata procena troškova implementacije
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Sektor upravljanja otpadom
Godine 2020, Ministarstvo zaštite životne sredine je objavilo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju u Republici Srbiji kojom se potvrđuje strategija usaglašavanja zakonodavstva Srbije i EU u oblasti otpada, posebno okvira za upravljanje otpadom, deponije, ambalažu i plastiku. Mapa puta sadrži preporuke o održivom korišćenju resursa, prevenciji nastanka otpada i cirkularnom dizajnu proizvoda, kao i konkretne mere za otpad iz proizvodnje, poljoprivrede, ambalaže i građevinarstva.
Pored toga, u februaru 2022. godine, usvojen je Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022–2031. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 12/22), a Akcioni plan za period 2022–2024. godine za sprovođenje Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022–2031. godine je donet u maju 2022. godine („Službeni glasnik RS”, broj 12/22).
Uopšte, nivo usklađenosti Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU je dobar. Tačnije, Republika Srbija je izradila i usvojila Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022–2031. godine a u septembru 2023. godine Program upravljanja muljem u Republici Srbiji za period od 2023–2032 („Službeni glasnik RSˮ, broj 84/23). Pravilnikom o postupanju sa uređajima i otpadom koji sadrže polihlorovani bifenil, koji je trenutno u postupku usvajanja, u potpunosti će se transponovati odgovarajuća direktiva EU. Republika Srbija je započela trajno odlaganje istorijskog opasnog otpada. Potrebno je razviti dodatne ekonomske instrumente za posebne tokove otpada. Udeo recikliranog otpada u ukupnom upravljanju otpadom je još uvek nizak, i iznosi 3% za komunalni otpad, na osnovu podataka Evropske komisije. Republika Srbija treba da udvostruči svoje napore za zatvaranje neuređenih deponija i da ulaže u smanjenje, odvajanje i reciklažu otpada. Nova sanitarna deponija u Vinči je izgrađena i u toku je druga faza odlaganja komunalnog otpada za koju je ishodovana dozvola od nadležnog ministarstva. Takođe, na lokaciji u Vinči je izgrađeno postrojenje za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i deponijskog gasa, za koje je od nadležnog ministarstva izdata privremena dozvola za period probnog rada.
Šifra mere politike:
MP_D14
Naziv:
Unapređenje sistema prečišćavanja i ispuštanja otpadnih voda
Glavni cilj:
Smanjenje emisija GHG
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 33,3% (bez LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D14 će omogućiti aktivnosti, kao što su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, unapređenje prečišćavanja i odlaganja otpadnih voda, zato što otpadne vode mogu biti izvor metana (CH4) kada se prečišćavaju ili odlažu primenom anaerobnih metoda a, kada se CH4 rastvara ulazi u sisteme za aeraciju.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Otpad
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
– Jedinice lokalne samouprave i AP Vojvodina
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
– Agencija za zaštitu životne sredine
Indikatori napretka
– Godišnje povećanje broja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
– Direktiva 91/271/EEC
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 3/17)
– Uredba o utvrđivanju plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2027. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 33/23)
– Zakon o vodama („Službeni glasnik RSˮ, br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/2018 – drugi zakon)
Troškovi implementacije
90 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, kreditni zajmovi i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D15
Naziv:
Unapređenje sistema upravljanja komunalnim otpadom, kroz povećanu stopu reciklaže, smanjeno odlaganja biorazgradivog otpada na deponije i nesanitarne deponije
Glavni cilj:
Smanjenje emisija GHG
Kvantifikovani cilj:
Doprinos Smanjenju emisija GHG u sektoru otpada za 13% do 2030. godine u odnosu na 2010. godinu, smanjenje biorazgradivog otpada na deponijama za 50% do 2032. godine i za 35% do 2039. godine
Opis:
MP_D15 će podsticati aktivnosti koje se odnose na integrisano upravljanje organskim otpadom, njegovo odvojeno prikupljanje i aerobni ili anaerobni tretman, kojim se može proizvesti kompost, digestija ili drugi povraćaj materijala i/ili energije. Osim toga, planirano je unapređenje i modernizacija reciklažne infrastrukture kako bi se u potpunosti zadovoljile potrebe zemlje. Kao deo sveobuhvatnog plana upravljanja otpadom, očekuje se izgradnja niza postrojenja za tretman otpada kako bi se smanjili ostaci iz prerade, s ciljem da se sa deponija preusmeri najmanje 90% ukupnog komunalnog otpada.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Otpad
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Indikatori napretka
– Godišnja količina smanjenja emisija zbog unapređenih praksi upravljanja otpadom (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/842
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine
Troškovi implementacije
80 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D16
Naziv:
Veći procenat komunalnog otpada koji se tretira biološkim tretmanom
Glavni cilj:
Smanjenje emisija GHG
Kvantifikovani cilj:
Doprinos Smanjenju emisija GHG u sektoru otpada za 13% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2010. godine
Opis:
MP_D16 će promovisati biološki tretman komunalnog otpada, i to kompostiranje i anaerobnu digestiju organskog otpada, poput otpada od hrane, baštenskog (dvorišnog) otpada i mulja, i otpada i mulja iz parkova. Krajnji proizvodi biološkog tretmana, u zavisnosti od kvaliteta, mogu se reciklirati kao đubrivo i dodatak zemljištu ili se mogu koristiti kao sloj za rekultivaciju tla.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Otpad
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Indikatori napretka
– Godišnja količina smanjenja emisija (Gg CO2-eq) i godišnja količina uhvaćenog CH4 (Gg)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine
Troškovi implementacije
85 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, javni budžet
Šifra mere politike:
MP_D17
Naziv:
Upotreba ukupne količine metana (CH4) nastalog iz ukupnog odloženog otpada koji završi na sanitarnim deponijama
Glavni cilj:
Smanjenje emisija CH4
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 33,3% (bez LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D17 će omogućiti proces u kome se metan koji se proizvodi na deponijama otpada može koristiti na održiv način kao izvor energije.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Otpad
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– grad Beograd
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Indikatori napretka
– Smanjenje emisija (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
–
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Uredba 2018/1999
– Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine
Troškovi implementacije
48 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D18
Naziv:
Podsticanje kompostiranja, kako na centralnom nivou tako i u domaćinstvima
Glavni cilj:
Smanjenje emisija GHG
Kvantifikovani cilj:
Doprinos smanjenju emisija GHG u sektoru otpada za 13% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2010. godine
Opis:
MP_D18 će podsticati proizvodnju komposta s obzirom na to da veliki deo otpada predstavlja organski otpad koji je pogodan za konverziju u kompost. Dobra praksa kompostiranja minimalizuje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Upotrebom komposta se ostvaruju brojne koristi u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, bilo direktno kroz sekvestraciju ugljenika ili indirektno kroz unapređeno zdravlje tla i manji gubitak zemljišta, povećanu infiltraciju i zadržavanje vode i smanjenje drugih unosa. Kućno kompostiranje se može podržati na osnovu broja distribuiranih kontejnera za kompostiranje. Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine predviđa (a) na nivou opština postavljanje manjih kontejnera za kompostiranje, a na nivou domaćinstava uspostavljanje kompostiranja u seoskim i polu seoskim oblastima, (b) kućno kompostiranje će biti uspostavljeno u prigradskim/seoskim domaćinstvima u svim opštinama regiona upravljanja otpadom do 2032. godine.
Vremenski okvir implementacije
2024-2031. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Otpad
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Jedinice lokalne samouprave
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Indikatori napretka
– Smanjenje emisija (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
–
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine
Troškovi implementacije
60 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Poljoprivreda i Sektor korišćenja zemljišta, promene namene zemljišta i šumarstva
Metan (CH4) je najvažniji gas sa efektom staklene bašte koji se emituje u sektoru poljoprivrede iz enteričke fermentacije i upravljanja stajskim đubrivom. Veoma male količine N2O se takođe emituju iz upravljanja stajskim đubrivom i upotrebe đubriva. Različite politike i mere se primenjuju kao poljoprivredne prakse koje smanjuju profil emisija GHG lokalnog poljoprivrednog sektora. Očekuje se da će se emisije N2O iz upotrebe đubriva vremenom smanjiti usvajanjem poboljšanih praksi kultivacije zemljišta.
Poljoprivredna politika u Republici Srbiji se zasniva na Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dok je uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda regulisano Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, delimično usklađenim sa zajedničkom organizacijom tržišta EU.ˮ. Međutim, ni jedan od ova dva zakona ne obezbeđuje regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda i uvođenje novih tržišnih mehanizama koji su neophodni za održavanje stabilnog razvoja poljoprivrede u Republici Srbiji. Tržišni mehanizmi u Republici Srbiji nisu u skladu sa zajedničkom organizacijom tržišta EU. Republici Srbiji nedostaje sličan jedinstven zakonodavni okvir kako bi se primenila većina mera za regulisanje tržišta.
S ciljem dodatnog usklađivanja sa mehanizmima EU, Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RSˮ, broj 67/21). Zakon propisuje uslove i mere za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Osim toga, a posebno u pogledu emisija GHG , potrebno je da se unapredi upravljanje stajskim đubrivom sprovođenjem predložene mere politike MP_D11, što zahteva kako investicije u novu infrastrukturu tako i promenu postojeće prakse.
Upotreba zemljišta, promena namene zemljišta i šumarstvo
U skladu sa objavljenim konačnim rezultatima druge Nacionalne inventure šuma, površina šuma i šumskog zemljištaiznosi 2.854.956 hektara, od čega je 41,73% državno, a 58,27% privatno vlasništvo. Podaci su objavljeni na internet stranici Uprave za šume https://upravazasume.gov.rs/ Član 3. Zakona o šumama („Službeni glasnik RSˮ, br. 30/10, 93/12, 89/15 – dr. zakon) definiše ciljeve obnove šumskih oblasti na sledeći način: „Ovim zakonom obezbeđuju se uslovi za održivo gazdovanje šumama i šumskim zemljištem kao dobrom od opšteg interesa, na način i u obimu kojim se trajno održava i unapređuje njihova proizvodna sposobnost, biološka raznovrsnost, sposobnost obnavljanja i vitalnost i unapređuje njihov potencijal za ublažavanje klimatskih promena, kao i njihova ekonomska, ekološka i socijalna funkcija, a da se pri tome ne pričinjava šteta okolnim ekosistemima”.
Smatra se da je opšte stanje državnih šuma nezadovoljavajuće, jer odražava nizak obim proizvodnje, nizak nivo pošumljenosti, nepovoljnu starosnu strukturu i loše zdravlje. U Strategiji razvoja šumarstva Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 59/06), osnovni princip šumarskog sektora 3.9 predlaže sprečavanje degradacije šuma pre svega korišćenjem mehanizama procene uticaja na životnu sredinu i unapređenjem međusektorske saradnje u rešavanju ovakvih konflikata. U istom dokumentu se navodi da treba uložiti napore za povećanje površine pod šumama kroz melioracije, pošumljavanje i gajenje šuma na napuštenim, degradiranim i obešumljenim zemljištima i promoviše se međusektorska saradnja kako bi se sprečila dalja degradacija šuma.
Zakon o šumama i drugi planski dokumenti propisuju očuvanje, zaštitu i unapređenje stanja šuma i šumskog zemljišta u Republici Srbiji. Prema Zakonu o šumama, Planovi razvoja šumskih oblasti, koji tek treba da budu usvojeni, treba da utvrdi pravac razvoja šuma i šumarstva, zajedno sa programom mera, aktivnostima i smernicama za realizaciju planiranih radova. Postoji cilj da se površina pod šumama poveća na 41.4% do 2050. godine.
Republika Srbija ulaže napore za unapređenje uklanjanja ili smanjenja emisija u sektoru LULUCF. U tu svrhu, poslednjih godina su sprovođeni projekti pošumljavanja, koji su imali uticaj na područja trajno pokrivena vegetacijom, posebno drvećem. Međutim, nije procenjen nivo uklanjanja CO2 kao rezultata tih aktivnosti politike, s obzirom na to da je obim projekata i smanjenja emisija bio vrlo ograničen.
Šifra mere politike:
MP_D7
Naziv:
Održivo gazdovanje šumama (šumsko zemljište, preostalo šumsko zemljište)
Glavni cilj:
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 40,3% (uključuje LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D7 ima za cilj da nadoknadi gubitak šumskog pokrivača putem održivog upravljanja šumama, uključujući zabranu seče šuma u režimu zaštite I stepena i ograničeno na održiv i strogo kontrolisan način u II stepenu zaštite, zaštitu, obnovu, pošumljavanje i ponovno pošumljavanje i povećane napore za sprečavanje degradacije šuma, konverziju izdanačkih šuma u visoke šume, kontrolu invazivnih vrsta i pošumljavanje autohtonim vrstama, obnovu vlažnih staništa ravničarskih šuma i proširenje obalne zone duž vodotoka.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Poljoprivreda i LULUCF
Izvršni organ
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
– Istraživački instituti, organizacije nadležne za upravljanje šumama, privatni posednici šuma
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Indikatori napretka
– Površina pod šumama (ha),
– Površina na kojoj je izvršeno pošumljavanje (ha)
– Površina na kojoj je izvršena sanacija šuma pošumljavanjem (ha)
– Površina na kojoj je izvršena direktna konverzija izdaničkih šuma (ha),
– Praćenje uspeha pošumljavanja 3-5 godina nakon sadnje (ha)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
354 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, javni budžet
Šifra mere politike:
MP_D8
Naziv:
Konverzija neobradivog zemljišta u obradivo zemljište
Glavni cilj:
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 40,3% (uključuje LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D8 će omogućiti konverziju nenavodnjavanog zemljišta na kosim terenima u višegodišnje travnjake što će značajno smanjiti intenzitet iscrpljivanja organskih materija u tlu i emisiju ugljenika iz tla, i tako dovesti do ponora ugljenika. Potrebno je podržati njeno sprovođenje sredstvima podsticaja, naročito u prvoj godini konverzije, kako bi se poljoprivrednicima omogućilo da izvrše konverziju neobradivog zemljišta ) u obradivo zemljište.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Poljoprivreda i LULUCF
Izvršni organ
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Indikatori napretka
– Konvertovana površina na godišnjem nivou (ha/godini), procenat povećanja organske materije zemljišta i povećanje ponora ugljenika po ha
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
8,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D9
Naziv:
Povećanje površine sa zasađenim drvećem ( manje šumske površine/ parkovi / zeleni krovovi, sanitarne zaštitne zone oko rudnika i industrijskih objekata, pojasevi za zaštitu od vetra i zelene zone duž autoputeva)
Glavni cilj:
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Kvantifikovani cilj:
Opis:
MP_D9 će promovisati povećanje površina sa zasađenim drvećem u zemlji, uključujući manje šumske površine, parkove, zelene krovove, sanitarne zaštitne zone oko rudnika i industrijskih objekata, pojaseve za zaštitu od vetra i zelene zone duž autoputeva. Ova mera se može sprovesti pokretanjem niza odgovarajućih inicijativa i kampanja za informisanje javnosti o koristima od smanjenja emisija CO2 po životnu sredinu, kao i primenom finansijskih podsticaja. Biće razmotreno potencijalno uvođenje zakonske obaveze za investitore s ciljem da se regenerišu zelene oblasti. Izgradnja sanitarnih zona i pojaseva za zaštitu od vetra oko rudnika, industrijskih objekata koji spadaju u značajne emitere otpadnih gasova i duž autoputeva i saobraćajnica, od velikog je značaja za prilagođavanje na promene klime.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije i reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Poljoprivreda i LULUCF
Izvršni organ
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Jedinica lokalne samouprave
Telo za praćenje
Ministarstvo zaštite životne sredine
Indikatori napretka
Broj manjih šumskih površina / parkova / zelenih krovova koji se dodaju na godišnjoj osnovi, smanjenje emisija(Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
Troškovi implementacije
6,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D10
Naziv:
Mere za smanjenje emisija CH4 iz enteričke fermentacije životinja
Glavni cilj:
Smanjenje emisija CH4
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 40,3% (uključuje LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
Opis:
MP_D10 će omogućiti smanjenje emisija CH4 pomoću izmene sastava hrane i prakse ishrane stoke. Ova mera je ekonomična jer ne zahteva subvencije ili podsticaje. Biće dovoljno da se poljoprivrednicima obezbedi praktična obuka i demonstriranje primene.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Poljoprivreda i LULUCF
Izvršni organ
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
– Uprava za agrarna plaćanja
– Uprava za veterinu
– Privredna komora
– Istraživački instituti
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Indikatori napretka
Broj farmi (krave muzare i druge životinje kao procenat ukupne populacije) za čiju ishranu je korišćena modifikovana hrana (total mixed ration – TMR) i sprovođeno upravljanje ishranom na dvogodišnjoj osnovi, smanjenje emisija CH4 (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D11
Naziv:
Unapređenje upravljanja stajnjakom u cilju smanjenja emisije CH4 i N2O
Glavni cilj:
Smanjenje emisija CH4 i N2O
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 40,3% (uključuje LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D11 će omogućiti smanjenje emisija CH4 i indirektnih emisija azot suboksida (N2O) unapređenjem upravljanja stajnjakom putem anaerobne digestije.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Poljoprivreda i LULUCF
Izvršni organ
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
– Uprava za agrarna plaćanja
– Uprava za veterinu
– Privredna komora
– Istraživački instituti
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Indikatori napretka
– Broj farmi (krave muzare i druge životinje kao procenat ukupne populacije) na kojima je sprovođeno modifikovano upravljanje stajskim đubrivom, tokom perioda od 2-5 godine, smanjenje emisija SN4i N2O (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
9 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D12
Naziv:
Mere za smanjenje direktnih i indirektnih emisija N2O iz zemljišta kojim se upravlja
Glavni cilj:
Smanjenje emisija N2O
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 40,3% (uključuje LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D12 će omogućiti smanjenje emisija N2O iz upravljanog zemljišta okvirno na sledeće načine:
– Korišćenjem manje količine azotnih đubriva.
– Korišćenjem split aplikacije azotnih đubriva.
– Korišćenjem useva leguminoze ili pašnjaka umesto azotnog đubriva u plodoredu.
– Minimalnom obradom tla prilikom setve.
– Sprečavanjem natapanja.
– Korišćenjem inhibitora nitrifikacije.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Poljoprivreda i LULUCF
Izvršni organ
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
– Uprava za agrarna plaćanja
– Uprava za poljoprivredno zemljište
– Poljoprivrednici
– Istraživački instituti
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Indikatori napretka
– Godišnje smanjenje emisija N2O (Gg CO2-eq)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija niskougljeničnog razvoja za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
6 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D13
Naziv:
Mere za smanjenje emisija iz upotrebe đubriva
Glavni cilj:
Smanjenje emisija NO2
Kvantifikovani cilj:
Doprinos cilju smanjenja emisija GHG za 40,3% (uključuje LULUCF) do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine
Opis:
MP_D13 će omogućiti smanjenje emisija amonijaka i azot-suboksida nastalog upotrebom đubriva, primenom novih tehnologija, kao što su:
– folijarne primene;
– obložene rastvorljive granule koje omogućavaju kontrolisano oslobađanje hranljivih materija u zoni korena;
– sistemi đubrenja koji podrazumevaju duboko postavljanje uree;
– dodavanja inhibitora za usporavanje pretvaranja đubriva uree u amonijak;
– dodavanja rastvorljivog đubriva u vodu za navodnjavanje radi preciznije i blagovremenije isporuke hranljivih materija u zonu korena.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Poljoprivreda i LULUCF
Izvršni organ
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
– Poljoprivredna savetodavna služba
– Uprava za agrarna plaćanja
– Uprava za poljoprivredno zemljište
– Privredna komora
– Poljoprivrednici
Telo za praćenje
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Indikatori napretka
– Količina smanjenja emisija iz upotrebe đubriva (Gg CO2-eq) na godišnjem nivou
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
Uredba 2018/1999
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Strategija niskougljeničnog razvoja za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine
Troškovi implementacije
28 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
3.1.1.2. Regionalna saradnja u ovoj oblasti
Projekat Zeleni fond Zapadnog Balkana
Projekat „Zeleni fond Zapadnog Balkana” pruža priliku Republici Srbiji da preuzme vodeću ulogu u razvoju projekata regiona Zapadnog Balkana ( Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Republika Severna Makedonija, Republika Crna Gora, Republika Srbija) koji se odnose na Nacionalno utvrđene obaveze i ciljeve za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i omogućava preduzećima u Republici Srbiji pristup većem broju tendera u regionu.
Zapadni Balkan predstavlja region u razvoju na teritoriji Jugoistočne Evrope, gde neki od izazova i rizika još uvek vuku korene iz ekstremnih klimatskih događaja i zagađenja životne sredine. Međutim, takvi rizici mogu da podstaknu takođe i uvođenje novih, efikasnijih tehnologija i metoda za obezbeđenje zelenije i održivije budućnost regiona Zapadnog Balkana. Ovaj projekat podržava proces transformacije koji obuhvata i preduzeća u Republici Srbiji, a pored toga što doprinosi unapređenom pružanju usluga sa većom dodatom vrednošću i trgovini robom, može da pruži podršku i državama regiona Zapadnog Balkana u ispunjenju obaveza u pristupnom procesu EU.
––––––––––––
* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
Savet za regionalnu saradnju
Akcioni plan za sprovođenje Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan za period 2021–2030. proistekao je iz Sofijske deklaracije i služi za sprovođenje iste. Akcioni plan definiše konkretne mere, organizaciju u sprovođenju kao i okvirne rokove za svaku meru. AP obuhvata sledeće oblasti 1) Dekarbonizaciju, 2) Cirkularnu ekonomiju, 3) Smanjenje zagađenja, 4) Održivu poljoprivredu, i 5) Zaštitu prirode i biološke raznovrsnosti. Akcioni plan je pripreman uz koordinaciju Saveta za regionalnu saradnju (RCC) i to radne grupe za životnu sredinu koja ima ulogu praćenja realizacije ovog plana. Ministarstvo zaštite životne sredine je član RCC i koordiniše regionalni i nacionalni proces.
U ovom akcionom planu je dat prikaz okvira za njegovu koordinaciju i monitoring dok je glavna odgovornost za njegovu realizaciju na ekonomijama Zapadnog Balkana koje slede međusektorsku i međuinstitucionalnu saradnju. Ovaj akcioni plan uzima u obzir glavne političke procese, međunarodne okvire i sporazume, najnovije razvoje događaja u praktičnim politikama i posebno zakonodavna i nezakonodavna akta koja su usvojena na nivou EU. Ovo uključuje Evropski zeleni dogovor (EZD) (Klimatski okvir EU, Strategiju biološke raznovrsnosti EU, Strategiju „od farme do viljuške” EU, Spremni za (klimatski) paket 55%, Akcioni plan za nulto zagađenje itd.), energetske i klimatske krajnje ciljeve/ambicije Zapadnog Balkana za 2030. godine u skladu sa posrednim klimatskim ciljevima EU, kako bi se smanjile emisije GHG za najmanje 55%.
Da bi olakšao usmeravanje i omogućio dobro informisan proces odlučivanja, RCC održava platformu za dijalog sa službama Evropske komisije, relevantnim regionalnim organizacijama koje imaju mandate u odgovarajućim oblastima praktičnih politika u regionu zapadnog Balkana (kao što su Sekretarijat Energetske zajednice, Stalni sekretarijat Transportne zajednice, Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj, Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), sa međunarodnim finansijskim institucijama, raznim socioekonomskim partnerima, nevladinim organizacijama, akademskom i naučnom zajednicom.
Vlada je donela Odluku o obrazovanju Radne grupe za implementaciju ciljeva Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan u predhodnom periodu. Predsednik Radne grupe je ministarka za zaštitu životne sredine. Radna grupa ima 105 članova koji predstavljaju 22 institucije. Koordinacija procesa se stalno odvija.ˮ
3.1.1.3. Ne dovodeći u pitanje primenjivost propisa za dodelu državne pomoći, finansijske mere, uključujući podršku EU i korišćenje fondova EU u ovoj oblasti na republičkom nivou, ukoliko je primenjivo
Očekuje se da će značajan deo sredstava za sprovođenje pomenutih predloženih mera politike, posebno u oblasti otpada, ruralnog razvoja i šumarstva doći iz fondova EU.
3.1.2. Obnovljiva energija
3.1.2.1. Politike i mere za ostvarenje nacionalnog doprinosa obavezujućem cilju za 2030. godinu na nivou EU za obnovljive izvore energije, kako je navedeno u odeljku 2.2 uključujući posebne mere za sektore i tehnologije
Električna energija
Nastaviće se primena šeme podrške koja je predviđena Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije za proizvedenu električnu energiju iz tehnologija obnovljive energije. Biće obezbeđena operativna pomoć u vidu tržišne premije za projekte obnovljive energije, a sprovođenje aukcija će, pored strateških partnerstava, osigurati da se operativna pomoć dodeljuje na otvoren, transparentan, konkurentan, nediskriminatoran i ekonomičan način, kako bi se izbegli nepotrebni poremećaji na tržištu električne energije, uz uzimanje u obzir mogućih troškova integracije u sistem i potrebnu stabilnost mreže. Istovremeno, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije bi trebalo da imaju posebne obaveze u pogledu njihovog učešća na tržištu električne energije, shodno zakonskom okviru koji će biti izmenjen tako da bude u potpunosti usklađen sa odredbama Direktive (EU) 2019/944 o zajedničkim pravilima za rad unutrašnjeg tržišta električne energije i Uredbe (EU) 2019/943 za utvrđivanje balansne odgovornosti učesnika. Biće predviđeno uvođenje postepene obaveze elektrana na obnovljive izvore energije, u skladu sa instalisanim kapacitetom i tehničkom zrelošću postrojenja, pri čemu će rad agregatora biti ispitan i kao alternativna opcija za ispunjenje obaveze balansne odgovornosti. Uopšte, biće potrebno da se posveti pažnja značajnim izazovima u pogledu donošenja zakonskih propisa i njihove primene da bi se postiglo usaglašavanje sa obavezom balansne odgovornosti, uz osiguravanje nesmetanog uvođenja tehnologija obnovljive energije za proizvodnju električne energije.
Dodatni finansijski i fiskalni podsticaji će biti obezbeđeni za inovativne i demonstracione projekte proizvodnje električne energije, pod uslovom da ti projekti mogu da doprinesu povećanju dodate vrednosti na republičkom nivou i zadovolje velike potrebe za energijom na lokalnom nivou. Podrška malim decentralizovanim sistemima obnovljive energije takođe će biti razmatrana, u okviru uspostavljenih mehanizama za praćenje najmanje jednom godišnje, uzimajući u obzir potencijalne koristi za elektroenergetske mreže, zbog izbegnutih ulaganja u adaptaciju, unapređenje i proširenje mreže.
Šema garancija porekla će podsticati dalju primenu tehnologija obnovljivih izvora energije kao dodatnog ekološkog mehanizma kojim se krajnjim kupcima čine dostupne informacije o udelu ili količini energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu snabdevača energije i energiji koja se isporučuje kupcima shodno ugovorima koji se plasiraju navođenjem potrošnje energije iz obnovljivih izvora, na objektivan, transparentan i nediskriminatoran način.
Konačno, biće omogućeni prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, unapređenje i proširenje mreža električne energije kako bi se izbegla zagušenja i omogućilo optimalno učešće planiranih postrojenja obnovljive energije. U skladu s tim biće revidirana pravila o radu sistema za distribuciju i prenos, i nastaviće se sprovođenje plana potrebnih ulaganja u mreže električne energije, uzimajući u obzir integraciju novih postrojenja na obnovljive izvore energije.
Šifra mere politike:
MP_D19
Naziv:
Pružanje operativne pomoći za proizvodnju električne energije u elektranama koje koriste obnovljive izvore energije na osnovu aukcija i strateških partnerstava
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u proizvodnji električne energije
Kvantifikovani cilj:
barem 3,1 GW snaga vetroparkova i fotonaponskih elektrana
Opis:
MP_D19 nastavlja primenu šeme podrške za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, u skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije. Operativna pomoć će biti obezbeđena preko izrađene šeme podrške u vidu tržišne premije, kako bi se podržala proizvodnja električne energije iz tehnologija obnovljive energije. Predviđeno je do 1,3 GW u trogodišnjem planu aukcija do 2025. godine i do 2GW na osnovu strateških partnerstava. Sprovođenje aukcija, zajedno sa strateškim partnerstvima, obezbediće da se operativna pomoć dodeljuje na otvoren, transparentan, konkurentan, nediskriminatoran i ekonomičan način, kako bi se izbegli nepotrebni poremećaji na tržištu električne energije, uzimajući u obzir moguće troškove integracije u sistem i potrebnu stabilnost mreže. Pored toga, osiguraće se održivost finansijske podrške, a objavljivanje dugoročnog rasporeda aukcija i kvota će obezbediti potrebnu stabilnost za investitore koji žele da učestvuju u planiranim aukcijama.
Treba navesti da će trogodišnji plan podsticaja predviđen članom 13. Zakona o korišćenju OIE biti izrađen uzimajući u obzir planirane investicije u OIE uključujući detaljne informacije o procenjenom vremenu instalisanja i očekivanih kapaciteta.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Instalisani kapacitet i proizvedena električna energije iz OIE
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
3,0 milijarde evra
Izvor(i) finansiranja
Sopstvena sredstva koja će biti nadoknađena putem operativne pomoći
Šifra mere politike:
MP_D20
Naziv:
Izrada propisa za učešće proizvođača iz OIE na tržištu električne energije
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u proizvodnji električne energije
Kvantifikovani cilj:
Usklađivanje balansnog kapaciteta i potražnje i smanjenje odgovarajućih troškova
Opis:
MP_D20 će podsticati uvođenje balansne odgovornosti za postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije na tržištu električne energije. Zakonska regulativa za učešće proizvođača iz obnovljivih izvora energije na tržištu električne energije će biti efikasno prilagođena, uz analizu uticaja preuzimanja balansne odgovornosti različitih vrsta postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, uzimajući u obzir njihov instalisani kapacitet i tehničku zrelost. Pored toga, biće ispitan kapacitet agregatora za ispunjavanje obaveze, uz fokus na sve operativne aspekte, kako bi se obezbedila precizna i transparentna primena.
Vremenski okvir implementacije
2024-2026. godine
Tip mere
Regulatorna
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvoj zakonodavstva i regulatornog okvira
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
– Unutrašnje energetsko tržište (primena tehnologija OIE će ojačati integraciju i spajanje tržišta i obezbediće adekvatnost elektroenergetskog sistema i fleksibilnost)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D21
Naziv:
Podrška proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije u elektranama koje neće učestvovati na aukcijama uključujući primenu ugovora za otkup električne energije iz obnovljivih izvora
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u proizvodnji električne energije
Kvantifikovani cilj:
≈0,5 GW fotonaponskih sistema će biti podržano MP_D21 u kombinaciji sa MP_D26
Opis:
MP_D21 predviđa potencijalno pružanje operativne pomoći tehnologijama obnovljivih izvora energije koje neće učestvovati na planiranim aukcijama u okviru MP_19, i to prvenstveno malim, decentralizovanim sistemima OIE. Ekonomska pomoć koja će se pružati biće različita za svaki obnovljivi izvor energije posebno, u skladu sa njihovim operativnim karakteristikama, kako bi se obezbedili pravedni i transparentni uslovi u pogledu isplativosti za investitore. Primenjivaće se mehanizam praćenja za procenu pružene pomoći za svaku tehnologiju obnovljive energije, prema razvoju njihovih troškova i tehnološkim unapređenjima, kao i za ocenjivanje efikasnosti predviđenih podsticaja. Podrška malim decentralizovanim sistemima obnovljive energije biće osmišljena uzimajući u obzir potencijalne koristi za elektroenergetske mreže, zbog izbegnutih ulaganja u adaptaciju, unapređenje i proširenje mreže, a podržavaće se i domaćinstva kao i mali investitori.
Na kraju, zakonodavni okvir koji se odnosi na zaključenje bilateralnih ugovora za otkup električne energije iz OIE između snabdevača električne energije iz OIE i potrošača finalne energije će biti završen u cilju da se proizvedena električna energija proda u unapred definisanom periodu, omogućavajući dodatno korišćenje energije iz obnovljivih izvora. U tom pravcu, takođe će biti razmotreni i ciljani ekonomski podsticaji za zaključenje ugovora za otkup električne energije.
Pored toga, biće razvijeni dodatni alati kako bi se omogućilo zaključivanje ugovora o otkupu električne energije (npr. platforme za uređenje i praćenje ugovora, šabloni ugovora, smernice, itd) i biće proširene šeme garancije porekla s ciljem obuhvatanja ovih ugovora i obezbeđivanja dodatnog profita.
Na kraju, potencijalne regulatorne i administrativne prepreke će biti procenjene kako bi se uklonile neopravdane prepreke i unapredila nesmetana primena. Na kraju, ali ne i najmanje važno, obezbediće se da ugovori za otkup električne energije iz obnovljivih izvora ne budu predmet disproporcionalnih ili diskriminatornih procedura ili izmena.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije, regulatorna
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Instalisani kapacitet i proizvedena električna energija iz OIE
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
0,7 milijardi evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_D22
Naziv:
Pružanje ekonomske podrške inovativnim i demonstracionim pilot projektima OIE
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u proizvodnji električne energije
Kvantifikovani cilj:
Doprinos meri MP_D21
Opis:
MP_D22 će obezbediti finansijske i fiskalne podsticaje, kao što su podsticaji za investicije, poreske olakšice ili umanjenja i povraćaj poreza za inovativne i demonstracione projekte, pod uslovom da ti projekti mogu da doprinesu značajnom povećanju dodate vrednosti na republičkom nivou i zadovolje velike potrebe za energijom na lokalnom nivou. Instalacija plutajućih fotonaponskih elektrana i vertikalnih vetroturbina, podsticanje malih vetroturbina, izgradnja koncentrisanih solarnih elektrana i razvoj unapređenih geotermalnih sistema čine okvirnu listu inovativnih i demonstracionih pilot projekata koje treba razmotriti. Podrška malim decentralizovanim sistemima obnovljive energije će takođe biti razmatrana uzimajući u obzir potencijalne koristi za elektroenergetske mreže.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Instalisani kapacitet i proizvedena električna energija iz OIE
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_D21
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D23
Naziv:
Podsticanje dodatnog korišćenja garancija porekla za energiju iz OIE u svim oblicima finalne potrošnje
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u električnoj energiji, grejanju i hlađenju i u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom učešću OIE u proizvodnji električne energije, grejanju i hlađenju i saobraćaju.
Opis:
MP_D23 će unaprediti šemu garancija porekla, koja je predviđena Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, kao dodatnog mehanizama za zaštitu životne sredine, kojim se krajnjim kupcima čine dostupne informacije o udelu ili količini energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu snabdevača i energiji koja se isporučuje potrošačima shodno ugovorima koji se plasiraju navođenjem potrošnje energije iz obnovljivih izvora, na objektivan, transparentan i nediskriminatoran način. Postojeća zakonska regulativa će biti proširena kako bi se obuhvatila ne samo električna energije proizvedena iz postrojenja na OIE, već i korišćeni OIE u grejanju, hlađenju i saobraćaju. Biće unapređen rad registra garancija porekla, čime će se olakšati pružanje informacija svim građanima. Pored toga, razmotriće se šema aukcija preko koje će zainteresovana preduzeća moći da kupe garancije porekla.
Vremenski okvir implementacije
2025-2028. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Izdate garancije porekla
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
– Unutrašnje energetsko tržište (primena tehnologija OIE će ojačati integraciju i spajanje tržišta i obezbediće adekvatnost elektroenergetskog sistema i fleksibilnost)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
0,1 milion evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi i budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D28
Naziv:
Prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, unapređenje i proširenje mreža kako bi se izbegla zagušenja i omogućilo optimalno učešće OIE
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u proizvodnji električne energije
Kvantifikovani cilj:
Doprinos neometanom i efikasnom radu
Opis:
MP_D28 će omogućiti adaptaciju, unapređenje i proširenje mreža kako bi se izbegla zagušenja i omogućilo optimalno učešće planiranih postrojenja koja koriste ΟIE, uzimajući u obzir njihovu varijabilnost, u skladu sa odgovarajućim prognozama. Pored toga, prilikom donošenja odluka za adaptaciju, unapređenje i proširenje električnih mreža, operatori sistema će nastaviti da uzimaju u obzir planiranu integraciju postrojenja na obnovljive izvore energije, pri čemu će troškovi potrebnih investicija biti povraćeni kroz tarife za električnu energiju. Na kraju, kontrola reaktivne snage i druge usluge će biti podsticane takođe i zbog činjenice da su postale sve značajnije za obezbeđenje stabilnosti sistema imajući u vidu povlačenje fosilnih goriva i povećano korišćenje obnovljivih izvora energije.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika
Izvršni organ
– Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Adaptirane, unapređene i proširene mreže
– Razvijen zakonodavni i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
– Unutrašnje energetsko tržište (primena tehnologija OIE će ojačati integraciju i spajanje tržišta)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o planiranju i izgradnji
Troškovi implementacije
Potrebno je razmotriti
Izvor(i) finansiranja
Potrebno je razmotriti
Šifra mere politike:
MP_D45
Naziv:
Ažuriranje i optimizacija okvira za prostorno planiranje
Glavni cilj:
Povećan udeo OIE u električnoj energiji
Kvantifikovani cilj:
Doprinos neometanom i efikasnom radu
Opis:
MP_D45 će sagledati ažuriranje, pojednostavljenje i optimizaciju postojećeg okvir za prostorno planiranje donošenjem odgovarajućih zakona, s ciljem da okvir postane transparentniji i efikasniji i da se izbegne subjektivnost u pogledu izabranih kriterijuma tokom vršenja prostornog planiranja. Posebno, različite kategorije područja u kojima će instalacija projekata obnovljive energije biti u potpunosti ili delimično isključena moraju biti unapred poznate u jednom transparentnom okviru. Pored toga, preduslovi za potencijalnu instalaciju projekata obnovljive energije biće utvrđeni uzimajući u obzir različite kriterijume za određivanje adekvatnih oblasti, kao što su fiziognomija, zaštita životne sredine, stvarni tehnički i ekonomski potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije i antropogene aktivnosti za svaku oblast instalacije posebno. Treba napomenuti da će usvojeni zakonodavni okvir biti u skladu sa principom ˮne činiti štetu”, a biće uspostavljen mehanizam za razmatranje i rešavanje potencijalnih sporova.
Vremenski okvir implementacije
2025. godina
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetski
Izvršni organ
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvijen zakonodavni i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/ΕU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
0,1 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Grejanje i hlađenje
Tehnologije obnovljive energije u oblasti grejanja i hlađenja biće primenjivane uvođenjem posebnih odredbi i zahteva u Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, čime se podstiče povećanje broja zgrada skoro nulte energije kroz primenu troškovno efikasnih paketa mera. Razmotriće se uvođenje obavezne ugradnje tehnologija obnovljivih izvora energije, kako u nove tako i u obnovljene zgrade, a biće razmatrano potencijalno utvrđivanje minimalnog učešća obnovljive energije u svim zgradama, uzimajući u obzir ekonomsku isplativost tehnologija obnovljive energije i postignute uštede energije. Pored toga, biće obezbeđeni usmereni fiskalni i ekonomski podsticaji za ugradnju najekonomičnijih tehnologija obnovljivih izvora energije u oblast grejanja i hlađenja.
Ove mere politike će biti osmišljene tako da maksimiziraju sinergije sa odgovarajućim merama u okviru dimenzije energetske efikasnosti.
Šifra mere politike:
MP_D29
Naziv:
Podsticanje OIE za grejanje i hlađenje u novim i energetski saniranim zgradama
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u oblasti grejanja i hlađenja
Kvantifikovani cilj:
Doprinos kvantifikovanom cilju MP_D30
Opis:
MP_D29 će omogućiti primenu tehnologija obnovljivih izvora energije u oblasti grejanja i hlađenja uvođenjem posebnih odredbi i zahteva u zakon i podzakonske akte kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada, kako bi se omogućilo najekonomičnije povećanje broja zgrada skoro nulte energije. Razmotriće se uvođenje obavezne ugradnje tehnologija obnovljivih izvora energije, kako u nove tako i u obnovljene zgrade, a biće razmatrano i potencijalno utvrđivanje minimalnog učešća obnovljive energije u svim zgradama, uzimajući u obzir ekonomsku isplativost tehnologija obnovljive energije i postignute uštede energije.
Vremenski okvir implementacije
2028-2030. godine
Tip mere
Regulatorna
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Grejanje i hlađenje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Proizvedena energija iz OIE za grejanje i hlađenje
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede finalne i primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
– Unutrašnje energetsko tržište (primena tehnologija OIE će ojačati integraciju i spajanje tržišta)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
– Zakon i podzakonska akta kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u merama dimenzije energetska efikasnost (MP_EE14-MP_EE8) 2518 miliona evra za toplotne pumpe i 637 miliona evra za solarne toplotne sistema
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_D30
Naziv:
Pružanje fiskalnih i ekonomskih podsticaja za stimulisanje OIE u grejanju i hlađenju
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u oblasti grejanja i hlađenja
Kvantifikovani cilj:
1476 ktoe biomase, 4 ktoe geotermalne energije, 25 ktoe solarne toplotne energije i 145 ktoe ambijentalne toplote
Opis:
MP_D30 će obezbediti fiskalne i ekonomske podsticaje za davanje podrške tehnologijama obnovljive energije u oblasti grejanja i hlađenja na troškovno efikasan način, u skladu sa odredbama čl. 71. i 74. Zakona o korišćenju OIE. Izbor najefikasnijih tehnologija će se vršiti uzimajući u obzir raspoloživi tehnički i ekonomski potencijal i tehničke karakteristike svakog sektora finalne potrošnje posebno. Biće omogućena aktivna uloga jedinica lokalne samouprave, koje su takođe nadležne za primenu mera podsticaja.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Grejanje i hlađenje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Proizvedena energija iz OIE za grejanje i hlađenje
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede finalne i primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada
Troškovi implementacije
Budžet integrisan u mere dimenzije energetska efikasnost
(MP_EE1,MP_EE8)
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Saobraćaj
Proizvodnja domaćih biogoriva (uglavnom naprednih) biće promovisana davanjem subvencija i fiskalnih podsticaja. Uvešće se obavezna kvota za snabdevače kako bi se podstakla dalja potrošnja biogoriva.
Pored toga, poseban naglasak će biti stavljen na podsticanje elektromobilnosti. Konkretno, biće donet potreban zakonski okvir i obezbeđeno projektovanje i instalacija potrebne infrastrukture za punjenje električnih vozila. Konačno, koristiće se kombinacija finansijskih i fiskalnih podsticaja za dodatno korišćenje električnih vozila, kao dopuna regulatornim i infrastrukturnim merama sa fokusom na energetski intenzivne kategorije, kao što su taksiji, laka teretna vozila, itd. Na kraju ali ne i najmanje važno, biometan i zeleni vodonik predstavljaju alternativne opcije za dodatno korišćenje OIE u saobraćaju, uglavnom sprovođenjem demonstracionih projekata.
Šifra mere politike:
MP_D32
Naziv:
Podsticanje proizvodnje naprednih biogoriva koja će se koristiti u sektoru saobraćaja
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
49 ktoe biogoriva bez efekta multiplikatora (58 milion litara biogoriva). Predviđena biogoriva obuhvataju kako biodizel iz uvoza i bioetanol, tako i biodizel i bioetanol iz domaće proizvodnje.
Opis:
MP_D32 će podsticati proizvodnju domaćih biogoriva u skladu sa zahtevima Direktive 2018/2001/EU pružanjem subvencija i fiskalnih podsticaja.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Proizvedena biogoriva
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
100 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_D33
Naziv:
Podsticanje potrošnje biogoriva u sektoru saobraćaja
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos kvantifikovanom cilju MP_D32
Opis:
MP_D33 će podsticati dodatnu potrošnju biogoriva uvođenjem obaveznih kvota za snabdevače i pragova namešavanja u slučaju biodizela i biobenzina, uzimajući u obzir minimalna tehnička ograničenja koja se mogu smatrati prihvatljivim za trenutni broj vozila. Biće razmotrena kultivacija brzorastućih energetskih biljaka za proizvodnju biogoriva, koje se može koristiti u sektoru saobraćaja.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Utrošeno biogorivo
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra za izradu potrebnog zakonodavnog okvira
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska
Šifra mere politike:
MP_D34
Naziv:
Razvoj neophodne infrastrukture za punjenje električnih vozila
Glavni cilj:
Povećan udeo OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
6,8 hiljada instalisanih javnih punjača
Opis:
MP_D35 će omogućiti donošenje zakonodavnog okvira za promovisanje elektromobilnosti. Pored toga, biće izrađena i instalisana potrebna infrastruktura za punjenje električnih vozila uz dodelu ekonomske podrške za instalaciju javnih punjača. Biće razmotreni potencijalni podsticaji za promovisanje potrošnje OIE u elektromobilnosti tokom korišćenja potrebne infrastrukture za punjenje. Troškovi ove mere obuhvataju samo instaliranje punjača a ne i moguće zahteve u pogledu unapređenja distributivne mreže za prihvatanje ovih punjača. Ovo zahteva detaljne studije za distributivnu mrežu kako bi se procenila neophodna unapređenja, ukoliko su potrebna.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija i regulatorna
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Utrošena električna energija u sektoru saobraćaja
– Broj električnih vozila i električnih LTV
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisana električna vozila će dovesti i do uštede finalne i primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
85 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_D35
Naziv:
Pružanje fiskalnih i ekonomskih podsticaja za podršku dodatnoj upotrebi električnih vozila
Glavni cilj:
Povećan udeo OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
20,5 hiljada električnih vozila, 21,1 hiljada električnih lakih teretnih vozila i 2,4 hiljade električnih autobusa
88 ktoe električne energije
Opis:
MP_D35 predviđa pružanje subvencija i fiskalnih podsticaja za dodatnu upotrebu električnih vozila fokusirajući se na energetski intenzivne kategorije, kao što su taksiji, laka teretna vozila itd. Postojeće subvencije će biti unapređene tako da efikasno doprinose postizanju ciljeva. Biće predviđeni različiti podsticaji za nabavku i korišćenje električnih vozila. Indikativne mere obuhvataju davanje bespovratnih sredstava na tržišnu cenu, smanjenje troškova registracije i korišćenja preko poreskih olakšica i umanjenja poreza, pokretanje posebne politike cena u programima osiguranja, smanjene putarine, besplatni ulaz u centar grada i besplatno parkiranje i prava korišćenja određenih mesta za parkiranje.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Utrošena električna energija u sektoru saobraćaja
– Podržana električna vozila
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisana električna vozila će dovesti i do uštede finalne i primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara(„Službeni glasnik RSˮ, br. 26/01, 80/02, 43/04, 132/04, 112/05, 114/06, 118/07, 114/08, i 31/09)
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u merama dimenzije energetska efikasnost
(MP_EE12, MP_EE14, MP_EE18) 570 miliona evra za električna vozila, 665 miliona evra za lako teretna vozila i 505 miliona evra za električne autobuse
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Multidisciplinarna pitanja
Dodeljivaće se podsticaji za promovisanje tehnologija skladištenja energije. Konkretno, biće usvojen pravni okvir za instalaciju postrojenja za skladištenja energije, a u slučaju decentralizovanih postrojenja za skladištenje energije razmatraće se različiti instrumenti podrške pod uslovom da se maksimalno poveća nivo proizvodnje električne energije iz OIE za sopstvenu potrošnju i promoviše energetska efikasnost.
Osim toga, proizvodnja i korišćenje biometana i obnovljivog vodonika će biti podsticana razvojem i realizacijom demonstracionih projekata, s ciljem da se značajno smanje troškovi njihove proizvodnje i unapredi njihova tehnička izvodljivost u pogledu transporta postojećim sistemom prirodnog gasa. Istovremeno, biće donet odgovarajući zakonski okvir za razvoj potrebne infrastrukture što će doprineti dodatnom povećanju potrošnje biometana i obnovljivog vodonika u svim sektorima finalne potrošnje. Razmatraće se mogućnosti izgradnje namenske infrastrukture velikog obima za skladištenje i transport čistog vodonika, koja ne bi bila ograničena samo na cevovode od tačke do tačke unutar industrijskih klastera.
Na kraju, biće unapređeni postojeći postupci javnih nabavki, kako bi se omogućilo dodatno korišćenje obnovljivih izvora energije utvrđivanjem obaveznih kvota za posebne tehnologije obnovljive energije, čime će se obezbediti da određeni broj tehnologija obnovljivih izvora energije bude iskorišćen.
Uopšte, prethodno navedene mere politike će ubrzati tranziciju ka integrisanijem energetskom sistemu. Upotreba obnovljivih goriva i goriva sa niskim sadržajem ugljenika, uključujući vodonik, u finalnoj potrošnji, predstavlja imperativ u slučaju kada direktno grejanje ili elektrifikacija nisu izvodljivi.
Šifra mere politike:
MP_D37
Naziv:
Razvoj zakonodavnog okvira za promovisanje tehnologija skladištenja energije
Glavni cilj:
Povećan udeo OIE u električnoj energiji, povećan udeo OIE u grejanju i hlađenju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom udelu OIE u proizvodnji električne energije
Opis:
MP_D37 će omogućiti razvoj zakonskog okvira za različite vrste tehnologija skladištenja energije. Biće obezbeđeni podsticaji za investicije u centralna postrojenja za skladištenje energije, pri čemu fokus neće biti samo na donošenju potrebnih postupaka za izdavanje dozvola, nego i na eventualnom pružanju operativne pomoći u vidu ekonomskih podsticaja. U slučaju decentralizovanih postrojenja za skladištenje energije, razmatraće se posebne subvencije i fiskalni podsticaji, pod uslovom da se maksimalno poveća nivo proizvodnje električne energije iz OIE za sopstvenu potrošnju i promoviše energetska efikasnost.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforme
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika, grejanje i hlađenje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Instalisani kapacitet
– Razvijeno zakonodavstvo i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
– Unutrašnje energetsko tržište (primena tehnologija za skladištenje će obezbediti adekvatnost i fleksibilnost elektroenergetskog sistema)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
1 milion evra
Izvor(i) finansiranja
Sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_D38
Naziv:
Podrška demonstracionim projektima za promovisanje biometana i obnovljivog vodonika
Glavni cilj:
Povećani udeo OIE u električnoj energiji, povećani udeo OIE u grejanju i hlađenju i povećani udeo OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
87 ktoe biometana
Opis:
MP_D38 će finansirati razvoj i implementaciju demonstracionih projekata za proizvodnju i korišćenje biometana i obnovljivog vodonika u svim sektorima finalne potrošnje, doprinoseći značajnom smanjenju njihovih proizvodnih troškova i poboljšanju njihove tehničke izvodljivosti u pogledu transporta vodonika i biometana postojećim sistemom prirodnog gasa.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
– Elektroenergetika, grejanje i hlađenje, saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Utrošen biometan i obnovljivi vodonik
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
35 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_D39
Naziv:
Razvoj potrebne zakonske regulative i infrastrukture za korišćenje biometana i obnovljivog vodonika
Glavni cilj:
Povećan udeo OIE u električnoj energiji, povećan udeo OIE u grejanju i hlađenju i povećan udeo OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos kvantifikovanom cilju MP_D38
Opis:
MP_D39 će doneti zakonsku regulativu (npr. postupci za izdavanje dozvola, tehničke smernice) i omogućiće izgradnju potrebne infrastrukture za upotrebu i potrošnju biometana i obnovljivog vodonika u sektorima finalne potrošnje. Razmatraće se indikativno sledeći okvirni aspekti:
– Utvrđivanje najadekvatnijeg poslovnog modela za dodatnu eksploataciju vodonika i biomase.
– Uspostavljanje postupka izdavanja dozvola i odobrenja za postrojenja za proizvodnju obnovljivog vodonika i biometana, uključujući propise u oblasti planiranja i izgradnje.
– Promovisanje održivosti i izdavanje sertifikata za proizvedeni obnovljivi vodonik i biometan.
– Određivanje tehničkih karakteristika za prenos, skladištenje i upumpavanje obnovljivog vodonika i biometana u infrastrukturu prirodnog gasa.
– Utvrđivanje uslova za pristup treće strane infrastrukturi prirodnog gasa.
– Utvrđivanje dužnosti i obaveza operatera distributivne mreže prirodnog gasa.
– Eksploatacija raspoloživog potencijala u postrojenjima za biološki tretman i potencijala organskih ostataka komunalnog otpada.
Razmotriće se mogućnosti izgradnja namenske infrastrukture za skladištenje i transport velike količine čistog vodonika, koja ne bi bila ograničena samo na cevovode od tačke do tačke u okviru industrijskih klastera.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika, grejanje i hlađenje, transport
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvijeno zakonodavstvo i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o planiranju i izgradnji
Troškovi implementacije
0,8 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_D43
Naziv:
Podsticanje OIE kroz postupke javnih nabavki
Glavni cilj:
Povećan udeo OIE u električnoj energiji, povećan udeo OIE u grejanju i hlađenju i povećan udeo OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom udelu OIE u proizvodnji električne energije
Opis:
MP_D43 će omogućiti dodatno korišćenje obnovljivih izvora energije kroz postojeće postupke javnih nabavki, uz istovremeno naglašavanje vodeće uloge javnog sektora. Biće unapređen odgovarajući zakonodavni okvir koji će obezbediti promovisanje tehnologija obnovljivih izvora kroz postupke javnih nabavki. Osim toga, biće uvedene posebne obaveze za organe javne uprave u vidu obaveznih kvota za promovisanje određenih tehnologija obnovljivih izvora energije u svim sektorima finalne potrošnje energije.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije i reforme
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika, grejanje i hlađenje, saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
Udeo OIE u ukupnoj energiji kupljenoj preko postupka javnih nabavki
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede finalne i primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u merama dimenzije energetska efikasnost
(MPE_EE33)
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
3.1.2.2. Posebne mere za finansijsku podršku, uključujući podršku EU i korišćenje fondova EU za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, grejanju i hlađenju i saobraćaju
Biće pokrenute ciljane finansijske mere i šema podrške za korišćenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, grejanju i hlađenju i saobraćaju. Ključni finansijski instrumenti koji će se koristiti za finansiranje predviđenih investicija u oblasti obnovljivih izvora energije obuhvataju:
– Nacionalna i međunarodna finansijska sredstva.
– Specijalan račun OIE sa posebnim izvorima finansijskih prihoda za obezbeđivanje naknada za proizvedenu energiju iz obnovljivih izvora u okviru razvijene šeme podrške.
– Nacionalni operativni programi za period 2021–2027. godine.
– Sredstva iz nacionalnih i evropskih istraživačkih programa, kao i sredstva za realizaciju inovativnih i pilot aplikacija u kontekstu međunarodnih saradnji.
3.1.2.3. Posebne mere za uvođenje jednošalterskog sistema (eng. one-stop-shop), pojednostavljene administrativne procedure, pružanje informacija i sprovođenje obuke, kao i jačanje proizvodnje električne energije iz OIE za sopstvenu potrošnju i zajednica OIE
Biće razmotreni postojeći postupci izdavanja odobrenja, sertifikata, dozvola i licenci s ciljem da se ažuriraju, pojednostave i optimizuju, kako bi postali operativniji i transparentniji, i time omogućili dodatno korišćenje obnovljivih izvora energije.
Pored toga, biće poboljšane i pojednostavljene procedure priključenja na mrežu za posebne kategorije projekata obnovljive energije. Postojeća metodologija i posebna pravila za raspodelu predviđenih troškova priključenja na mrežu će se i dalje primenjivati, osiguravajući transparentnost za potencijalne investitore.
Razmotriće se uspostavljanje jednošalterskog sistema (one-stop-shop), kako bi se zainteresovanim investitorima pružile potrebne informacije i tehničke smernice za realizaciju planiranih investicija.
Proizvođači električne energije za sopstvene potrebe iz obnovljivih izvora energije biće podržani kroz posebnu šemu podrške koja će obuhvatiti ciljane finansijske i fiskalne podsticaje. Predviđene takse i naknade će biti nediskriminatorne i proporcionalne, a potencijalne druge prepreke će biti efikasno otklonjene. Pored toga, pokretanjem ciljanih fiskalnih i ekonomskih podsticaja biće osnažene uloga i rad, kako zajednica obnovljivih izvora energije tako i energetskih zajednica građana.
Biće formiran registar, s ciljem da se svim građanima pruže informacije o neto koristima, troškovima i energetskoj efikasnosti instaliranih postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije za proizvodnju električne energije. Osim toga, registar garancija porekla će služiti kao dodatni informativni punkt za sve građane.
Konačno, biće sprovedeni programi informisanja, podizanja nivoa svesti, davanja smernica ili realizovanja obuke s ciljem da se građani informišu o tome kako da ostvaruju svoja prava kao aktivni korisnici, kao i o prednostima i praktičnim pitanjima, uključujući tehničke i finansijske aspekte. Pružanje jasnih i lako dostupnih informacija od suštinskog je značaja kako bi se građanima omogućilo da promene obrasce potrošnje energije i pređu na rešenja koja podržavaju integrisani energetski sistem.
Šifra mere politike:
MP_D24
Naziv:
Ažuriranje, pojednostavljivanje i optimizacija postupaka izdavanja odobrenja, sertifikata, dozvola i licenci – uspostavljanjem jednošalterskog sistema (one-stop-shop)
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u proizvodnji električne energije
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom udelu OIE u proizvodnji električne energije
Opis:
MP_D24 će razmotriti ažuriranje, pojednostavljivanje i optimizaciju postojećih postupaka izdavanja odobrenja, sertifikata, dozvola i licenci, kako bi se učinili operativnijim, što bi dovelo do implementacije potrebnih postrojenja za obnovljive izvore energije i ostvarenja nacionalnog cilja, aktivnog učešća javnosti, efikasne zaštite javnih interesa, nesmetane integracije u mreže i veće društvene prihvatljivosti. Pored toga, različiti poslovni, ekološki i društveni parametri će biti kombinovani i integrisani u pravedan i transparentan okvir. Glavni cilj mere jeste da se ubrza završetak i komercijalizacija planiranih investicija i stvore pouzdani uslovi za potencijalne investitore u cilju mobilizacije novih ulaganja. Konačno, razmotriće se potencijalno uspostavljanje jednošalterskog sistema (eng. one-stop-shop) kako bi se zainteresovanim investitorima pružile potrebne informacije i tehničke smernice, i tako olakšala realizacija planiranih investicija (shodno članu 16 ili RED II).
Vremenski okvir implementacije
2025-2026. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvijen zakonodavni i regulativni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o planiranju i izgradnji
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D25
Naziv:
Ažuriranje, pojednostavljivanje i optimizacija postupaka priključenja na mrežu i utvrđivanje detaljne metodologije i pravila raspodele troškova priključenja OIE na mrežu
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u proizvodnji električne energije
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom udelu OIE u proizvodnji električne energije
Opis:
MP_D25 će dodatno ažurirati, pojednostaviti i optimizovati postupak priključenja na mrežu postrojenja koja koriste obnovljivu energiju. Biće razmotren jednostavan postupak obaveštavanja za instalacije ili elektrana za proizvodnju električne energije, pod uslovom da se održi stabilnost, pouzdanost i sigurnost mreže. Na kraju, nastaviće se primena postojeće metodologije i pravila raspodele predviđenih troškova priključenja na mrežu, obezbeđujući transparentnost za potencijalne investitore, s obzirom na to da se prilikom priključenja sistema obnovljive energije na prenosne i distributivne mreže uzimaju u obzir različite karakteristike.
Vremenski okvir implementacije
2025-2027. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika
Izvršni organ
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvijen zakonodavni i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/ΕU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
0,1 milion evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D26
Naziv:
Podsticanje proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u električnoj energiji
Kvantifikovani cilj:
Doprinos meri MP_D21
Opis:
MP_D26 će podržati proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe (kupac-proizvođač) za instalaciju decentralizovanih sistema obnovljive energije kroz pokretanje usmerene šeme podrške, uključujući obezbeđivanje finansijskih i fiskalnih podsticaja. Implementacija mera će uzeti u obzir odredbe relevantnog zakonodavstva. Šema podrške će biti razvijena uzimajući u obzir ostvarene koristi od korišćenja decentralizovanih sistema obnovljive energije i povećanja nivoa proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe. Pored toga, nediskriminatorne i proporcionalne takse i naknade će se primenjivati za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe, a transparentna i fer pravila raspodele će biti definisana u slučaju da se proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe nalaze u istoj zgradi. Na kraju, biće sprovedena analiza s ciljem da se identifikuju potencijalne prepreke i ustanove posebne politike i mere za prevazilaženje tih prepreka, u slučaju da je njihovo postojanje opravdano, osiguravajući istovremeno da proizvođači električne energije za sopstvene potrebe doprinose na adekvatan i balansiran način ukupnoj podeli troškova sistema kada se električna energija predaje u mrežu.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Instalisani kapacitet i električna energija proizvedena iz OIE
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_D21
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D27
Naziv:
Vođenje javno dostupnog registra za proizvođače električne energije iz OIE
Glavni cilj:
Povećan udeo OIE u proizvodnji električne energije
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom udelu OIE u proizvodnji električne energije
Opis:
MP_D27 će predvideti unapređenje postojećih registara od strane nadležnih organa, kako je predviđeno odgovarajućim zakonodavstvom, za pružanje informacija svim građanima o neto koristima, troškovima i energetskoj efikasnosti instaliranih postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije.
Vremenski okvir implementacije
2025-2026. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Formiran registar
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D36
Naziv:
Podsticanje zajednica obnovljivih izvora energije
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u električnoj energiji i povećanje udela OIE u grejanju i hlađenju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos meri MP_D21
Opis:
MP_D36 će ojačati ulogu i rad, kako zajednica obnovljivih izvora energije tako i energetskih zajednica građana, putem izrade i implementacije specijalizovanih finansijskih instrumenata. Konkretno, biće obezbeđeni namenski fiskalni i ekonomski podsticaji kojima će se podržati dodatno korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su vetroparkovi i fotonaponske elektrane. Pored toga, MP_D36 može takođe da doprinese promovisanju decentralizovanih sistema obnovljivih izvora energije, pored MP_D21.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika, grejanje i hlađenje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Instalisani kapacitet i proizvedena električna energija iz OIE i grejanje i hlađenje iz OIE
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede finalne i primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
– Unutrašnje energetsko tržište (primena tehnologija za skladištenje će obezbediti adekvatnost i fleksibilnost elektroenergetskog sistema)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_D21
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D42
Naziv:
Sprovođenje aktivnosti informisanja i obuke svih relevantnih zainteresovanih strana za korišćenje OIE
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u električnoj energiji, povećanje udela OIE u grejanju i hlađenju i povećanje udela OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom udelu OIE u proizvodnji električne energije
Opis:
MP_D42 će promovisati sprovođenje programa informisanja, podizanja nivoa svesti, savetovanja ili obuke s ciljem da se građani obaveste kako da ostvare svoja prava kao aktivni potrošači, kao i o koristima i praktičnim pitanjima, obuhvatajući tehničke i finansijske aspekte razvoja i korišćenja energije iz obnovljivih izvora, uključujući proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije za sopstvene potrebe ili u okviru zajednica obnovljivih izvora energije. Smernice će biti dostupne svim relevantnim zainteresovanim stranama, uz poseban fokus na projektante i arhitekte kako bi se uzela u obzir optimalna kombinacija energije iz obnovljivih izvora pri planiranju, projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji industrijskih, komercijalnih ili stambenih oblasti. Naglasak će biti na poboljšanju društvene prihvaćenosti korišćenja obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika, grejanje i hlađenje, saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Obuhvaćene zainteresovane strane
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede finalne i primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_D44
Naziv:
Razvoj šeme za kvalifikaciju, akreditaciju i sertifikaciju stručnjaka u oblasti OIE
Glavni cilj:
Povećani udeo OIE u električnoj energiji, grejanju i hlađenju i u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom udelu OIE u proizvodnji električne energije
Opis:
MP_D44 će omogućiti uspostavljanje nove šeme za kvalifikaciju, akreditaciju i sertifikaciju za sve stručnjake u oblasti OIE. Biće organizovani posebni programi obuke, razvijeni alati i pružena tehnička pomoć u okviru ove mere.
Pružanje jasnih i lako dostupnih informacija o sertifikaciji instalatera OIE je od suštinske važnosti za buduću primenu sistema OIE i unapređenja društvenog prihvatanja tehnologija OIE.
Vremenski okvir implementacije
2025-2028. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika, grejanje i hlađenje, saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Obuhvaćene zainteresovane strane
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede finalne i primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/ΕU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
3.1.2.4. Procena potrebe za izgradnjom nove infrastrukture za daljinsko grejanje i hlađenje iz obnovljivih izvora energije
Dodatno učešće tehnologija obnovljivih izvora energije u postojećim i planiranim sistemima daljinskog grejanja će biti podržano pružanjem posebne finansijske pomoći za potrebne investicione troškove. Pored toga, razmatraće se potencijalno uvođenje obavezne kvote za korišćenje obnovljivih izvora energije kao goriva u sistemima daljinskog grejanja. Na kraju, biće razmatrano pokretanje modernih niskotemperaturnih sistema daljinskog grejanja, koji će povezivati lokalne potražnje sa energijom iz obnovljivih izvora i otpada, kao i širom mrežom električne energije i gasa doprinoseći optimizaciji ponude i potražnje za sve energente.
Šifra mere politike:
MP_D31
Naziv:
Omogućavanje uvođenja OIE u sisteme daljinskog grejanja
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u grejanju i hlađenju
Kvantifikovani cilj:
2,65 ktoe biomase
19,06 ktoe solarne energije
Opis:
MP_D31 će podržati dodatno uvođenje tehnologija obnovljive energije u postojeće i planirane sisteme daljinskog grejanja pružanjem posebnih ekonomskih podsticaja. Osim toga, razmotriće se potencijalno uvođenje obavezne kvote za korišćenje obnovljivih izvora energije kao goriva u mrežama daljinskog grejanja. Na kraju, biće razmatrano pokretanje modernih niskotemperaturnih sistema daljinskog grejanja, koji će povezivati lokalnu potražnju sa celokupnom energijom iz obnovljivih izvora i otpada, kao i širom mrežom električne energije i gasa doprinoseći optimizaciji ponude i potražnje za sve energente. Korišćenje centralizovanih toplotnih pumpi kao pilot projekat će biti takođe razmatrano, pod uslovom da njihovi troškovi investicija budu smanjeni.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Grejanje i hlađenje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Jedinice lokalne samouprave
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Grejanje i hlađenje iz OIE
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
8 miliona evra za biomasu
44 miliona za solarnu energiju
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
3.1.2.5. Posebne mere za promovisanje korišćenja energije iz biomase, posebno za mobilizaciju nove biomase
Biće osmišljeni i sprovedeni specijalizovani programi podrške usmereni na razvoj efikasnih lanaca snabdevanja ostacima biomase i biorazgradivim materijalom, što je neophodno za ostvarivanje navedenih ciljeva. Razmotriće se dodatne mere kako bi se povećala količina biomase koja će biti iskorišćena za proizvodnju energije, kao što je potencijalno uvođenje naknada za tretman otpada (gate fee).
Na kraju, biće uspostavljen sveobuhvatan okvir za ispunjavanje kriterijuma održivosti i uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte za različite vrste biomase, u skladu sa odredbama Direktive 2018/2001/EU, uključujući uspostavljanje i rad mehanizma za praćenje, kontrolu i verifikaciju, kojim se obezbeđuje i opravdava ispunjenje definisanih kriterijuma.
Šifra mere politike:
MP_D40
Naziv:
Razvoj efikasnih lanaca snabdevanja za eksploataciju raspoloživog potencijala biogoriva, biotečnosti i biomase
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u električnoj energiji, povećanje udela OIE u grejanju i hlađenju i povećanje udela OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom učešću biogoriva, biotečnosti i biomase
Opis:
MP_D40 će uvesti specijalizovane programe podrške, kako za razvoj efikasnih lanaca snabdevanja biomasom i biorazgradivim materijalom tako i za podsticanje najefikasnijih i najprihvatljivijih primena bioenergije po životnu sredinu. Tačnije, biće obezbeđena ekonomska podrška za potrebnu opremu i infrastrukturu u različitim fazama lanca snabdevanja, kao što su proizvodnja sirovina, seča stabala/obrada, transport, prikupljanje i skladištenje prikupljenih ostataka biomase. Pored toga, razmotriće se potencijalno uvođenje naknada za tretman otpada (gate fee) prilikom prikupljanja biomase, kako bi se povećale količine biomase koje će se koristiti za proizvodnju energije. U svakom slučaju, podrška će biti obezbeđena za biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase koji ispunjavaju kriterijum održivosti i uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte, kako je predviđeno Direktivom 2018/2001/EU.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika, grejanje i hlađenje, saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Promovisana biogoriva, biotečnosti i biomasa
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_D29 i MP_D33
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_D41
Naziv:
Utvrđivanje kriterijuma održivosti i uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte za biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase, uključujući potrebne aktivnosti praćenja i verifikacije
Glavni cilj:
Povećanje udela OIE u električnoj energiji, povećanje udela OIE u grejanju i hlađenju i povećanje udela OIE u saobraćaju
Kvantifikovani cilj:
Doprinos očekivanom učešću biogoriva, biotečnosti i biomase
Opis:
MP_D41 će razviti sveobuhvatan okvir za ispunjavanje kriterijuma održivosti i uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte za različite vrste biomase, prema odredbi Direktive 2018/2001/EU. Osim toga, biće uspostavljen mehanizam praćenja, kontrole i verifikacije, kojim se obezbeđuje i opravdava ispunjenje definisanih kriterijuma.
Vremenski okvir implementacije
2025. godina
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Elektroenergetika, grejanje i hlađenje, saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvijen zakonodavni i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost (promovisane tehnologije OIE će dovesti i do uštede primarne energije doprinoseći postizanju relevantnih ciljeva)
– Energetska sigurnost (primena tehnologija OIE će smanjiti zavisnost od uvoza energije iz trećih zemalja i povećaće korišćenje domaćih izvora energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2018/2001/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Osim mera koje su prikazane u prethodnim tabelama, mere povezane sa drugim dimenzijama, koje takođe utiču na dimenziju dekarbonizacije i doprinose postizanju ciljeva dekarbonizacije jesu sledeće:
– Dimenzija energetska efikasnost: MP_EE1– MP_EE46 Dimenzija energetska sigurnost: MP_ES2, MP_ES3, MP_ES3.1 i RM_ES8 .
– Dimenzija unutrašnje energetsko tržište: MP_UET8 (MP_UET8.1 – MP_UET8.8), MP_UET17, MP_UET20, MP_UET29, MP_UET30 i MP_UET36 .
3.2. Dimenzija energetska efikasnost
3.2.1. Obavezujuće šeme energetske efikasnosti i alternativnih mera, u skladu sa članom 7. Direktive 2012/27/EU
Cilj predviđen članom 7. Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, biće postignut primenom alternativnih mera politike. Planirane alternativne mere treba da dovedu do 2023 ktoe kumulativne uštede finalne energije u periodu 2024–2030. godine, što odgovara 506 ktoe nove uštede finalne energije u razmatranom periodu. Proračun cilja uštede energije je urađen uzimajući u obzir prosečnu finalnu potrošnju energije u periodu 2018–2020. godine (9.031 ktoe na osnovu podataka EVROSTAT-a), uz pretpostavku faktora uštede energije od 0,8% u periodu 2024–2030. godine. Kretanje potrebne nove i kumulativne uštede finalne energije na godišnjem nivou je prikazano u Tabela 3.1.
Tabela 3.1: Nova i kumulativna ušteda finalne energije u periodu 2024–2030. godine
Godina
2021
2022
2023
2024
2025
2026
2027
2028
2029
2030
Ušteda energije u finalnoj potrošnji (ktoe)
Ušteda energije u finalnoj potrošnji (ktoe)
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
72,25
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
Ukupno
0
0
0
72,25
144,50
217,75
289,00
361,25
433,50
506,75
2023
Alternativne mere, koje će doprineti ostvarivanju cilja u periodu 2024–2030. godine, prikazane su u Tabela 3.2. uzimajući u obzir doprinose svake mere, kao što je prikazano u narednim odeljcima INEKP-a. Treba napomenuti da su za proračun doprinosa ovih mera uzete u obzir samo intervencije energetske efikasnosti koje će biti sprovedene nakon 2024. godine, pri čemu treba imati u vidu da se u skladu sa Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice broj D/2021/14/MC-EnC za ostvarenje ciljeva mogu uzeti u obzir i uštede nastale u navedenom periodu a koje su rezultat mera realizovanih u periodu od 2021. do 2024. godine.
Tabela 3.2: Odabrane alternativne mere za postizanje cilja u periodu 2024-2030. godine
Alternativne mere
Godišnje uštede (ktoe)
Promovisanje mera EE u sektoru industrije (MP_EE21, MP_EE22 i MP_EE23)
271
Promovisanje električnih putničkih vozila (MP_EE13)
4
Promovisanje električnih lako teretnih vozila (MP_EE14)
13
Promovisanje električnih autobusa (MP_EE18)
17
Unapređenje omotača zgrada u stambenom sektoru (MP_EE1)
35
Unapređenje omotača zgrada u tercijarnom sektoru (MP_EE2 i MP_EE3)
37
Instalacija toplotnih pumpi (MP_EE1, MP_EE2 i MP_EE3)
86
Energetsko unapređenje ulične rasvete (MP_EE30)
17
Promovisanje energetski efikasnog osvetljenja i kućnih aparata (MP_EE9)
18
Promovisanje energetske efikasnosti u sektoru poljoprivrede (MP_EE24 i MP_EE25)
8
Ukupno
506
Treba napomenuti da su ostvarene uštede energije od mera energetske efikasnosti u periodu 2021–2024. godine prihvatljive i biće uzete u obzir za postizanje navedenog cilja na osnovu aktivnosti praćenja, kontrole i verifikacije tokom ispunjenja uslova izveštavanja.
3.2.2. Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada u RS do 2050. godine uključujući politike i mere podsticaja za ekonomičnu obimniju obnovu i obimniju obnovu u fazama
Biće sprovedena dobro izbalansirana kombinacija mera politike i finansijskih, fiskalnih i regulatornih mera, kako bi se podržala energetska sanacija zgrada i postigla određena stopa obnove. Sve planirane mere su sistematizovane u Dugoročnoj strategiji za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 27/22), i namenjene su stambenim i nestambenim zgradama, kako javnim tako i privatnim.
Biće obezbeđena finansijska podrška za podsticanje unapređenja energetskih svojstava i energetske modernizacije stambenih i nestambenih zgrada. Osmišljavanje i dodela namenskih finansijskih podsticaja će olakšati obimniju energetsku sanaciju stambenih zgrada, pri čemu će se postići optimalan odnos troškova i rezultata i povećati nivo koristi. Pored toga, putem specijalizovanih instrumenata biće podsticane najekonomičnije individualne tehnologije grejanja i hlađenja. Biće uvedene dodatne finansijske i fiskalne mere, kao što su uvođenje ciljanih poreskih olakšica, kreditne linije i krediti sa niskom kamatom, u slučaju da doprinos planiranih subvencija ne bude dovoljan. U slučaju nestambenih zgrada, planirani programi će se fokusirati na ciljanu finalnu potrošnju sektora uzimajući u obzir njihov potencijal za uštedu energije. Akcenat će biti stavljen na mere za dodatno uvođenje solarnih toplotnih sistema, kao što je obavezna ugradnja u nove zgrade i zgrade koje se obimnije obnavljaju, kako je definisano u Direktivi 2010/31/EU.
Pored toga, obezbediće se doslednost i usklađenost zakonodavnog okvira sa odredbama Direktive 2018/844/EU, odnosno EPBD 2010/31/EU, pri čemu će predviđeni minimalni zahtevi biti integrisani u Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada kako bi se povećao broj zgrada skoro nulte energije. Pregled sistema grejanja i klimatizacije će se sprovoditi u skladu sa odgovarajućim propisima. Razmatraće se donošenje konkretnih regulatornih mera ispitivanjem različitih alternativa. Sprovodiće se posebni programi za ostvarenje zahteva energetske efikasnosti koji prevazilaze minimalne, uvođenjem regulatornih i dodatnih fiskalnih i finansijskih mera.
Na kraju, uloga sertifikata o energetskim svojstvima zgrada će biti unapređena tako što će se transformisati u pasoše sanacije kako bi se u potpunosti uskladili sa odredbama revidirane Direktive 2018/844/EU i omogućilo sprovođenje najekonomičnijih intervencija. Pored toga, uloga sistema energetskog menadžmenta takođe može da bude ključna za ostvarenje ciljeva energetske efikasnosti. Naravno, svi prethodno pomenuti prioriteti će biti uzeti u obzir tokom ažuriranja zakonodavnog okvira na nacionalnom nivou (npr. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada) kako bi se osiguralo postizanje posebnih ciljeva.
Šifra mere politike:
MP_EE1
Naziv:
Finansijska podrška za energetsku sanaciju stambenih zgrada.
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 4
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
– 131 hiljada energetski saniranih stambenih zgrada (uštede finalne energije 35 ktoe ostvarene intervencijama na omotaču zgrada)
– 14,3 miliona m2 energetski saniranih stambenih zgrada
– 2 GWth novog kapaciteta toplotnih pumpi (ušteda finalne energije 34 ktoe)
Opis:
MP_EE1 će obezbediti subvencije za energetsku sanaciju postojećih stambenih zgrada. Izrada i dodela namenskih finansijskih podsticaja će omogućiti obimnu energetsku sanaciju stambenih zgrada kroz unapređenje energetskog omotača stambenih zgrada i tehničkih sistema pri čemu će se postići optimalni odnos troškova i koristi i povećati udeo sopstvenih sredstava koji će biti korišćeni. Naglasak će biti na podsticanju toplotnih pumpi putem specijalizovanih instrumenata. Biće uvedene dodatne finansijske i fiskalne mere, kao što je donošenje ciljanih poreskih olakšica, kreditnih linija i krediti sa niskom kamatom, u slučaju da doprinos planiranih subvencija ne bude dovoljan. Poseban fokus će biti na energetskoj sanaciji zgrada u oblastima Pravedne tranzicije. Planirane mere će se primenjivati i za borbu protiv energetskog siromaštva.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Stambeni
Izvršni organ
– Ministarstvo finanisja,
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Uprava EE,
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Donatori
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Energetski sanirane zgrade
– Ukupna površina energetski saniranih stambenih zgrada
– Instalisan kapacitet toplotnih pumpi
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG, a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
– Unutrašnje energetsko tržište (promovisane tehnologije energetske efikasnosti će doprineti ublažavanju energetskog siromaštva)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2010/31
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada
– zakon i podzakonski akti kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada
Troškovi implementacije
1.711 miliona evra (801 miliona evra za intervencije na omotaču zgrade i 910 miliona evra za toplotne pumpe)
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, bespovratna sredstava, budžetska i sopstvena sredstva, sredstva međunarodnih finansijskih institucija. Mogućnost primene ESCO modela finansiranja.
Šifra mere politike:
MP_EE2
Naziv:
Finansijska podrška energetskoj sanaciji javnih zgrada
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 4
– Člana 5
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
– 1.026 hiljada m2 energetski saniranih zgrada (ušteda finalne energije 5 ktoe od intervencija na omotaču zgrada)
– 1,3 GW novi kapacitet toplotnih pumpi (ušteda finalne energije 27 ktoe)
Opis:
MP_EE2 će podsticati energetsku sanaciju javnih zgrada, uz naglašavanje vodeće uloge javnog sektora. Biće podržane najekonomičnije intervencije za sanaciju omotača zgrade i tehničkih sistema koji ostvaruju najoptimalniji odnos troškova i koristi kao prioritetnih u okviru sistema energetskog menadžmenta, koji će biti formiran od strane nadležnih organa u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Ostvarenje cilja za energetsku sanaciju zgrada u javnoj svojini koje koriste organi državne uprave (zgrade centralne vlasti – ZCV) od 3% godišnje biće postignuto najekonomičnijim pristupom, a biće razmatrani potencijalno ambiciozniji ciljevi koji se odnose na sanaciju određenog procenta zagrevanih i hlađenih zgrada u javnoj svojini koje koristi organi državne uprave. Poseban fokus će biti na energetskoj sanaciji zgrada u oblastima Pravedne tranzicije.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Javni
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Uprava EE,
– Ministarstvo finansija
– Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj,
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo za javna ulaganja
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Ukupna površina energetski saniranih m2 javnih zgrada
– Instalisani kapacitet toplotnih pumpi
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG, a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2010/31
– Direktiva(EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada
– zakon i podzakonski akti kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada
Troškovi implementacije
1.016 miliona evra (191 miliona evra za intervencije na omotaču zgrade i 825 miliona evra za toplotne pumpe)
Izvor(i) finansiranja
EU i drugi fondovi, budžetska sredstva. Mogućnost primene ESCO modela finansiranja.
Šifra mere politike:
MP_EE3
Naziv:
Finansijska podrška za energetsku sanaciju nestambenih zgrada (koje ne spadaju u javne)
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 4
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
– 7.681 hiljada m2 energetski saniranih ne stambenih zgrada (ušteda finalne energije 32 ktoe ostvarena od intervencija na omotaču zgrade)
– 3,8 GWth novi kapacitet toplotnih pumpi (ušteda finalne energije 25 ktoe)
Opis:
MP_EE3 će predvideti davanje subvencija za energetsku sanaciju nestambenih zgrada, s izuzetkom javnih zgrada, uz naglasak na smanjenju potražnje za grejanjem i hlađenjem u sektoru usluga. Izrada i dodela namenskih finansijskih podsticaja će omogućiti obimniju energetsku sanaciju zgrada kroz troškovno optimalne intervencije za unapređenje energetske efikasnosti zgrada i tehničkih sistema sa najvećim potencijalom za uštedu energije. Biće primenjene dodatne finansijske i fiskalne mere, kao što su uvođenje ciljanih poreskih olakšica i nesmetani pristup potrebnim sredstvima, kao što su kreditne linije, garancije i krediti sa niskom kamatom, u slučaju da doprinos planiranih subvencija ne bude dovoljan. Poseban fokus će biti na energetskoj sanaciji zgrada u oblastima Pravedne tranzicije.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Komercijalni, industrijski
Izvršni organ
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Uprava EE,
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Ukupna površina energetski saniranih (ne javnih) zgrada
– Instalisani kapacitet toplotnih pumpi
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG, a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2010/31
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada
– Zakon i podzakonski akti kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada
Troškovi implementacije
1.601 miliona evra (817 miliona evra za intervencija na omotaču zgrade i 783 miliona za toplotne pumpe)
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva. Mogućnost primene ESCO modela finansiranja.
Šifra mere politike:
MR_EE4
Naziv:
Završetak izrade zakonodavnog okvira u skladu sa Direktivom (EU) 2018/844/EU i regulatornim merama za promovisanje zgrada približno nulte potrošnje energije (nZEBs)
Glavni cilj:
Primena članova uredbe Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2022, i to:
– Člana 3
– Člana 4
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP EE1-MP EE3
Opis:
MR_EE4 će osigurati doslednost i usklađenost zakonodavnog okvira sa odredbama Direktive (EU) 2018/844. Minimalni zahtevi će biti integrisani u zakone i podzakonske akte kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada , kako bi se povećao broj zgrada skoro nulte energije. Pregled sistema grejanja i klimatizacije će se sprovoditi u skladu sa odgovarajućim propisima donetim na osnovu Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Pored toga, razmotriće se usvajanje posebnih regulatornih mera ispitivanjem različitih opcija, kao što su na primer: i) gde je to primenljivo, zgrade u kojima su smešteni organi državne uprave treba sanirati tako da se dostigne što bolji energetski razred iz sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, ii) sve nove zgrade ili građevinske celine koje uzimaju u zakup ili koje kupuju organi državne uprave treba da budu zgrade približno nulte potrošnje energije uzimajući u obzir raspoloživost i cenu zakupa takvih zgrada na tržištu iii) obavezno instaliranje određenih tehnologija (kao što su toplotne pumpe, solarni toplotni sistemi) u novim zgradama i zgradama koje se obimnije obnavljaju, kako je definisano u Direktivi 2010/31/EU.
Vremenski okvir implementacije
2027-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Stambeni, javni, komercijalni
Izvršni organ
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvijen zakonodavni i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG , a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2010/31
– Direktiva(EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada
– Zakon o planiranju i izgradnji
– zakon i podzakonski akti kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada.
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_EE1, MP_EE2 i MP_EE3
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE5
Naziv:
Finansijska podrška za izgradnju i energetsku sanaciju zgrada tako da premašuju minimalne energetske zahteve
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 4
– Člana 5
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE1-MP_EE3
Opis:
MP_EE5 će podržati sprovođenje intervencija na unapređenju energetske efikasnosti pružanjem podsticaja za nove zgrade i stambene i nestambene energetski sanirane zgradama, tako da premašuju propisane minimalne zahteve, uvođenjem regulatornih mera (kao što je povećanje dozvoljene građevinske površine sa energetskim svojstvima većim od minimalnih i uvođenje obaveza da se u fazi izrade projekta za dobijanje građevinske dozvole razmotri upotreba visoko efikasnih alternativnih sistema za snabdevanje energijom i toplotom) i dodatnih fiskalnih i finansijskih mera. Treba napomenuti takođe da mera može da obuhvati i podsticanje pasivnih zgrada. Namenski pilot projekti će biti izrađeni kako bi se osigurala spremnost uključenih eksperata. Treba napomenuti da će potencijalna upotreba niskougljeničkog građevinskog materijala biti razmotrena s ciljem da se omogući transformacija zgrada u zgrade sa nultim emisijama tokom celog njihovog životnog ciklusa.
Vremenski okvir implementacije
2028-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Stambeni, javni, komercijalni
Izvršni organ
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Uprava EE
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
Vlada
Indikatori napretka
– Ukupna površina energetski saniranih zgrada koje prevazilaze minimalne energetske zahteve
– Ukupna površina novih zgrada koje prevazilaze minimalne energetske zahteve
– Instalisan kapacitet toplotnih pumpi
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG , a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2010/31
– Direktiva(EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Nepostojanje nacionalne definicije zgrada približno nulte energije (nZEBs)
– Obaveštenje prema članu 5. Direktive (EU) 2012/27 o energetskoj efikasnosti
– primer zgrada u javnom sektoru
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_EE1, MP_EE2 i MP_EE3
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE6
Naziv:
Instalacija solarnih toplotnih sistema u novim zgradama i u zgradama koje se obimnije energetski saniraju
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 4
– Člana 5
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
1,8 GW kapacitet solarnih toplotnih sistema (ušteda primarne energije 41 ktoe)
Opis:
MP_EE6 će omogućiti instalaciju solarnih toplotnih sistema u novim zgradama i u zgradama koje se obimnije energetski saniraju, kako je definisano u Direktivi 2010/31/EU, a istovremeno će omogućiti i dodatno korišćenje obnovljive energije. Planirane mere će se primenjivati i za borbu protiv energetskog siromaštva.
Vremenski okvir implementacije
2027-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Stambeni, javni, komercijalni
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Uprava EE
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Instalisani kapacitet solarnih toplotnih sistema
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG , a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2010/31
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva(EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
637 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE7
Naziv:
Jačanje uloge sertifikata o energetskim svojstvima zgrada
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 4
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE1-MP_EE3
Opis:
MP_EE7 će unaprediti ulogu sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, a pratiće ih pasoši energetske sanacije sa preporukom za najisplativije mere energetske sanacije. Glavni cilj ove mere je da se osigura potpuna usklađenost sa odredbama revidirane Direktive 2018/844/EU i da se omogući identifikacija i sprovođenje najisplativijih intervencija.Pasoši energetske sanacije će navoditi redosled koraka sanacije kako bi se zgrade transformisale u zgrade približno nulte energije, procenile očekivane koristi od uštede energije, uštede na računima za energiju i smanjenja operativnih emisija sa efektom staklene bašte, kao i šire koristi u pogledu zdravlja i nivoa komfora i unapređenog kapaciteta za prilagođavanja na klimatske promene i sadržaće informacije o potencijalnoj finansijskoj i tehničkoj podršci. Pored toga, biće unapređen postojeći sistem stalnog pregleda i kontrole sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, tako da pokriva i pitanja pasoša energetskih sanacija.
Vremenski okvir implementacije
2026. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Stambeni, javni, komercijalni
Izvršni organ
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvijen zakonodavni i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG , a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2010/31
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada
– Zakon o planiranju i izgradnji
– Podzakonski akti kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_EE1, MP_EE2 i MP_EE3
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE8
Naziv:
Uklanjanje prepreke podeljenih podsticaja
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE1-MP_EE3
Opis:
MP_EE8 će ukloniti potencijalne regulatorne i neregulatorne prepreke za energetsku efikasnost, ne dovodeći u pitanje osnovna načela zakona o imovini i zakupu u pogledu podele podsticaja između vlasnika i zakupca zgrade ili među vlasnicima. Ova mera će obezbediti da zainteresovane strane ne budu odvraćene od ulaganja u unapređenje energetskih svojstava zgrada (koje bi inače sprovele), zbog činjenice da pojedinačno neće ostvariti potpunu korist ili zbog nepostojanja pravila za podelu troškova i koristi između njih. Biće naručena izrada namenske studije kako bi se identifikovale i procenile potencijalne prepreke i izradile preporuke. Pored toga, biće pojednostavljen postupak donošenja odluka za nekretnine sa više vlasnika. Ove mere za uklanjanje barijera mogu obuhvatati davanje podsticaja, ukidanje ili izmenu zakonskih ili regulatornih odredbi, ili donošenje smernica i interpretativnih napomena, ili pojednostavljivanje administrativnih procedura.
Vremenski okvir implementacije
2025-2026. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Stambeni, komercijalni i javni sektor
Izvršni organ
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvijen zakonodavni i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG , a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o stanovanju i održavanju zgrada
– Dugoročna strategija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada
– ˮzakon i podzakonski akti kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada”
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_EE1, MP_EE2 i MP_EE3
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
3.2.3. Opis politika i mera za promovisanje energetskih usluga u javnom sektoru i mera za uklanjanje regulatornih i neregulatornih prepreka koje onemogućavaju ugovaranja energetskih usluga sa zagarantovanim učinkom i drugih modela usluga energetske efikasnosti
Biće uspostavljen sveobuhvatan okvir za promovisanje energetskih usluga sa naglaskom na uklanjanju potencijalnih prepreka. Biće podsticani standardni ugovori zajedno sa smernicama, čime će se omogućiti razvijanje i sprovođenje projekata energetske efikasnosti kroz ugovore o energetskom učinku.
Namenski pilot projekti će biti osmišljeni za obnovu javnih zgrada i unapređenje ulične rasvete preko ugovora o energetskom učinku, takođe i kako bi se stvorili potrebni uslovi za podsticanje energetskih usluga u javnom sektoru. Potrebno je da se obezbedi usklađenost sa postupcima javnih nabavki u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, tako da obuhvate obrasce ugovora i formulisane smernice što će olakšati realizaciju planiranih programa.
Pored toga, biće pokrenuti programi usmerenog finansiranja u određenim sektorima finalne potrošnje energije, kao što su industrijski i komercijalni sektori, uzimajući u obzir rezultate demonstracionih projekata. Biće primenjeni dodatni instrumenti finansiranja, kao što je davanje kredita sa niskim kamatama ili garancija pružaocima usluga za uštedu energije kako bi se olakšao nesmetan pristup finansiranju i realizaciji projekata energetske efikasnosti u tercijarnom i industrijskom sektoru.
Na kraju, biće određeni različiti organi za praćenje zakonodavstva koje se odnosi na ugovore o energetskom učinku, i time osigurati otklanjanje potencijalnih tržišnih prepreka, preuzimajući ulogu nezavisnog mehanizma, kao što je ombudsman, za efikasno rešavanje žalbi i vansudsko rešavanje sporova koji proizilaze iz ugovora o energetskim uslugama, kao i ulogu nezavisnog tržišnog posrednika kako bi se podsticao razvoj tržišta na strani potražnje i ponude u skladu sa odredbama DEE.
Šifra mere politike:
MP_EE26
Naziv:
Promovisanje energetskih usluga i ugovora o energetskom učinku preko usmerenih programa finansiranja
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos svim merama finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE26 će promovisati energetske usluge kroz usmerene programe finansiranja u određenim sektorima finalne potrošnje energije. Konkretno, projekti energetske efikasnosti će se primenjivati preko ugovora o energetskom učinku u industrijskom i komercijalnom sektoru. Shodno tome, primenjivaće se specijalizovani mehanizmi finansiranja, poput davanja zajmova sa niskim kamatama ili garancija pružaocima energetskih usluga, kako bi im se omogućio lakši pristup finansiranju. Pored toga, biće osmišljeni usmereni pilot projekti za obnovu javnih zgrada za koje je obavezujuća primena modela ugovora propisanih Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kako bi se stvorili potrebni uslovi za podsticanje energetskih usluga u javnom sektoru. Na kraju, energetsko unapređenje sistema ulične rasvete se može takođe postići i pružanjem energetskih usluga.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Javni, komercijalni, industrijski
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Uprava EE
– Privredna komora Srbije
– Komisija za javno privatno partnerstvo
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj ugovora o energetskim uslugama
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG , a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u svim merama finalne potrošnje energije
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE27
Naziv:
Podsticanje energetskih usluga i ugovora o energetskom učinku putem dopunskih aktivnosti
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP EE1 MP EE3
Opis:
MP_EE27 će razviti sveobuhvatan okvir za promovisanje energetskih usluga uklanjanjem potencijalnih prepreka. Prvo, biće promovisani postojeći standardni ugovori i razvijaće se ciljane smernice za izradu i sprovođenje projekata energetske efikasnosti na osnovu ugovora o energetskim uslugama. Podsticaće se primena novog pravilnika o modelima ugovora i pravilnika o minimalnim zahtevima za zgrade koje primenjuju ugovor o efikasnom snabdevanju energijom u skladu sa odredbama čl. 43-47. Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Sprovođenje programa tehničke obuke i pružanja tehničke pomoći će osposobiti uključene strane i dovešće do uspešnih studija slučaja. Primenjivaće se postojeći postupci javnih nabavki, a postojeći zakonodavni okvir će biti unapređen kako bi postao efikasniji. Konačno, biće određeni različiti organi za i) praćenje zakonodavstva o ugovorima o energetskom učinku koji obezbeđuju uklanjanje potencijalnih tržišnih prepreka, ii) preuzimanje uloge nezavisnog mehanizma, kao što je ombudsman, za efikasno rešavanje pritužbi i vansudsko rešavanje sporova koji proizilaze iz ugovora o energetskim uslugama i iii) preuzimanje uloge nezavisnog tržišnog posrednika u cilju podsticanja razvoja tržišta na strani potražnje i ponude.
Vremenski okvir implementacije
2025-2026. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Javni, komercijalni, industrijski
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Uprava EE
– Komisija za javno privatno partnerstvo
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj ugovora o energetskim uslugama
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG , a korišćenje tehnologija OIE će povećati udeo OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni i u MP_EE1, MP_EE2 i MP_EE3
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
3.2.4. Druge planirane politike, mere i programi za postizanje indikativnih nacionalnih ciljeva energetske efikasnosti za 2030. godinu, kao i drugih ciljeva prikazanih u odeljku 2.2.
3.2.4.1. Sektor saobraćaja
Podsticanje energetski efikasnih vozila davanjem posebnih poreskih olakšica biće glavni instrument za povećanje energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja. U slučaju da fiskalne mere ne budu dovoljne za postizanje utvrđenih ciljeva, biće obezbeđeni finansijski podsticaji krajnjim kupcima kako bi se u znatnoj meri podstakla zamena konvencionalnih vozila novim energetski efikasnim vozilima. Takođe, biće uvedeni rigorozniji minimalni zahtevi u pogledu primenjenih standarda emisije štetnih gasova za uvezene polovne putničke automobile, i tako osigurati postizanje prihvatljivog nivoa energetske efikasnosti u odnosu na nova energetski efikasna goriva.
Prioritet će biti dat podsticanju energetske efikasnosti u teretnom saobraćaju kroz inicijative kao što su zamena voznog parka i omogućavanje modalnog prelaska na druga prevozna sredstva. U tu svrhu biće razvijen sveobuhvatan okvir za promovisanje modalnog prelaska kako za putnički, tako i za teretni saobraćaj, koji će omogućiti „Mobilnost kao usluguˮ (MaaS), koristeći dostupne podatke, informacione i komunikacione tehnologije i veštačku inteligenciju za pametniju mobilnost.
Pored toga, podsticanje alternativnih goriva će biti podržano razvojem potrebne infrastrukture za sve podsticane vrste alternativnih goriva uz maksimalni nivo sinergija sa merama politike koje su integrisane u dimenziju OIE. Treba napomenuti da će naglasak biti stavljen na ciljano korišćenje elektromobilnosti kako bi se postigao cilj u pogledu udela električnih vozila.
Osiguraće se kontinuirano unapređenje i proširenje infrastrukture javnog prevoza, dok će vodeća uloga javnog sektora biti ojačana namenskim merama, kao što je, na primer, utvrđivanje obavezne kvote za nabavku vozila veće energetske efikasnosti u državnim agencijama i ustanovama, postavljanjem više granice energetske efikasnosti.
Izrada održivih regionalnih ili opštinskih planova mobilnosti će olakšati sprovođenje navedenih mera na lokalnom i regionalnom nivou, a nastaviće se primena postojećih različitih mera za promovisanje energetski efikasnih guma za sve vrste vozila, kao što su promovisanje energetski efikasnih guma i maziva, redovni tehnički pregledi vozila u skladu sa posebnim zahtevima kvaliteta, promovisanje aditiva za gorivo, uspostavljanje okvira za obeležavanje goriva i praćenje kvaliteta goriva.
Konačno, sprovešće se ciljane mere za unapređenje energetske efikasnosti u unutrašnjim plovnim putevima i železničkom saobraćaju kako teretnom, tako i putničkom, uvođenjem finansijskih, fiskalnih ili regulatornih mera.
Šifra mere politike:
MP_EE10
Naziv:
Podsticanje energetski efikasnih putničkih vozila i lakih tovarnih vozila
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002/EU, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
102,1 hiljada putničkih vozila na benzin i hibridnih putničkih vozila (ušteda finalne energije 54 ktoe)
Opis:
MP_EE10 će biti usmerena na promovisanje energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja usklađivanjem sa Uredbom (EU) 2019/631 koja uspostavlja standarde emisija za nova putnička vozila i nova laka komercijalna vozila. Pored toga, promocija energetski efikasnih vozila će se vršiti i pružanjem posebnih poreskih olakšica za stimulisanje kupovine energetski efikasnih vozila, uključujući i vozila koja troše alternativna goriva. Poreski okvir sektora saobraćaja će biti pojednostavljen odabirom najefikasnijih modela oporezivanja kako bi se izbalansirali ukupni troškovi vlasništva i promovisala energetska efikasnost vozila i upotreba goriva sa niskim emisijama. Najefikasniji oblik oporezivanja će biti izabran na osnovu rezultata procene različitih modela, na primer uvođenje akciza za vozila na osnovu emisije SO2, poreza na promet vozila, akciza na goriva za drumski saobraćaj koja prevazilaze minimalne nivoe predviđene Direktivom 2003/96/EZ, utvrđivanje putarine za teška tovarna vozila, itd.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministartsvo građevinartsva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj energetski efikasnih vozila
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Uredba (EU) 2019/631
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
–
Troškovi implementacije
3,803 milijardi evra
Izvor(i) finansiranja
Sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE11
Naziv:
Obezbeđivanje energetske efikasnosti uvezenih polovnih putničkih automobila
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE10, MPE_EE12 i MP_EE14
Opis:
MP_EE11 će uvesti rigoroznije minimalne zahteve u pogledu primenjenih standarda emisije za uvezene polovne putničke automobile, i tako osigurati postizanje prihvatljivih nivoa energetske efikasnosti u odnosu na nova energetski efikasna vozila.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj energetski efikasnih vozila
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva2012/27/EU
– Direktiva2018/2002/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
Biće integrisani u MP_EE10, MP_EE12 i MP_EE14
Izvor(i) finansiranja
Sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE12
Naziv:
Programi finansiranja za promovisanje energetski efikasnih putničkih vozila
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
20,5 hiljada električnih vozila (uštede finalne energije 9 ktoe)
Opis:
MP_EE12 će dodeliti subvencije za kupovinu energetski efikasnih putničkih vozila kako bi zamenila konvencionalna vozila, u slučaju da fiskalne mere ne budu dovoljne za postizanje utvrđenih ciljeva. Subvencije će biti namenjene vozilima koja troše alternativna goriva.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj putničkih vozila
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a promovisana električna vozila će dovesti do povećanja udela OIE u saobraćaju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Program ostvarivanja Strategije (2017)
Troškovi implementacije
570 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE13
Naziv:
Razvoj potrebne infrastrukture za promovisanje alternativnih goriva
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE10, MP_EE12 i MP_EE14
Opis:
MP_EE13 će promovisati dodatno učešće alternativnih goriva razvojem potrebne infrastrukture, u skladu sa odredbama Direktive 2014/94/EU. Za oblast elektromobilnosti će posebno biti izrađen akcioni plan za elektrifikaciju putničkog i teretnog saobraćaja, puteva i infrastrukture sa naglaskom na razvoju pravnog okvira i korišćenju različitih finansijskih instrumenata.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj infrastruktura
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a promovisana električna vozila će dovesti do povećanja udela OIE u saobraćaju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva 2014/94/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Program ostvarivanja Strategije (2017)
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_EE10, MP_EE12 i MP_EE14
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE14
Naziv:
Promovisanje energetske efikasnosti teretnog saobraćaja
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
21,1 hiljada električnih lakih tovarnih vozila (ušteda finalne energije 25 ktoe)
Opis:
MP_EE14 će podržati promovisanje energetske efikasnosti teretnog saobraćaja preko raznih inicijativa, kao što su zamena konvencionalnih lakih i teških tovarnih vozila novim energetski efikasnijim vozilima i unapređenje teretnog saobraćaja posebnim merama oporezivanja. Biće donet specijalizovani akcioni plan koji će utvrditi najefikasnije aktivnosti, dok će poseban fokus biti stavljen na postizanje većeg nivoa održivost sektora logistike.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj lakih tovarnih vozila i teških tovarnih vozila
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a promovisana električna vozila će dovesti do povećanja udela OIE u saobraćaju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– 4. NAPEE
Troškovi implementacije
665 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE15
Naziv:
Podsticanje promene modaliteta u putničkom i u teretnom saobraćaju – Omogućavanje ˮmobilnosti kao usluge” (MaaS)
Glavni cilj:
Primena sledećih članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE10, MP_EE12 i MP_EE14
Opis:
MP_EE15 će predvideti razvoj sveobuhvatnog okvira za promovisanje promene modaliteta u putničkom i u teretnom saobraćaju. Biće donet namenski akcioni plan koji će olakšati primenu integrisanih mera za promenu modaliteta saobraćaja i omogućiti ˮMobilnost kao uslugu” (MaaS) koristeći dostupne podatke, informacione i komunikacione tehnologije i veštačku inteligenciju za pametniju mobilnost. Pored toga, biće sprovedene mere za značajno povećanje udela biciklista i poboljšanje uslova pešačenja, uključujući razvoj potrebne infrastrukture. Konačno, promovisaće se i pružanje usluga zajedničkog prevoza automobilom i deljenja automobila.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Gradski sekretarijati za saobraćaj
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Obuhvaćeni putnički i teretni saobraćaj (putnički km i tona-km)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– 4. NAPEE
– Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
Troškovi implementacije
Biće integrisani u MP_EE10, MP_EE12 i MP_EE14
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE16
Naziv:
Podsticanje energetske efikasnosti u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije u sektoru saobraćaja
Opis:
MP_EE16 će promovisati energetsku efikasnost u teretnom i putničkom saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima, obezbeđivanje finansijskih, fiskalnih ili regulatornih mera. Postojeća flota i lučka infrastruktura će biti modernizovane, uz naglasak na razvoju sistema upravljanja energijom i promovisanje obnovljivih izvora energije u lukama. Na kraju, biće razmatrana dodatna primena alternativnih goriva i obnovljivih gasova u floti i u lukama uključujući i razvoj odgovarajuće infrastrukture za njihovu distribuciju i potrošnju.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Obuhvaćeni putnički i teretni saobraćaj (putnički km i tona-km)
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a promovisana OIE će dovesti do povećanja udela OIE u saobraćaju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva 2014/94
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije 2015 – 2025 („Službeni glasnik RSˮ, br. 3/14 i 66/20)
– Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
Troškovi implementacije
Potrebno je razmotriti
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE17
Naziv:
Podsticanje energetske efikasnosti u železničkom saobraćaju
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije u sektoru saobraćaja
Opis:
MP_EE17 će biti usmerena na modernizaciju i proširenje postojeće železničke infrastrukture pružanjem finansijskih, fiskalnih ili regulatornih mera. Biće sprovedeno unapređenje postojeće železničke mreže i izgradnja nove železnice, zajedno sa elektrifikacijom železničke mreže na deonicama na kojima je to moguće postići. Sprovešće se nabavka novih energetski efikasnih vozova umesto konvencionalnih. Pored toga, železnička mreža će biti povezana sa proizvodnim centrima i lukama, i biće instalirani pametni digitalni sistemi za upravljanje železničkim saobraćajem. U pogledu promovisanja promene modaliteta, masovno korišćenje prevoza železnicom će biti razvijeno i podržano, kako u međugradskom saobraćaju, tako i na području grada, razvojem gradskog-prigradskog železničkog sistema, na takav način da se radne, poslovne i mešovite zone u planskim dokumentima smeštaju blizu železnice, a železnički saobraćaj sinhronizuje i integriše sa drugim vidovima saobraćaja u sistem javnog prevoza.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
–
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Obuhvaćeni putnički i teretni saobraćaj
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a promovisana električni vozovi će dovesti do povećanja udela OIE u saobraćaju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva2012/27/EU
– Direktiva2018/2002/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
Troškovi implementacije
256 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE18
Naziv:
Stalno unapređenje i proširenje odgovarajuće infrastrukture javnog prevoza
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
2,4 hiljade električnih autobusa (ušteda finalne energije 17 ktoe)
Opis:
MP_EE18 će podržati unapređenje i proširenje odgovarajuće infrastrukture javnog prevoza dajući doprinos cilju čistijoj mobilnosti. Sprovodiće se nabavke novih energetski efikasnih vozila za zamenu konvencionalnih vozila i instalacija sistema za povraćaj energije. Pored toga, primer dobre prakse javnog sektora biće ojačana namenskim merama, kao što je, na primer, utvrđivanje obavezne kvote za nabavku vozila veće energetske efikasnosti u državnim agencijama i ustanovama postavljanjem više granice energetske efikasnosti. Na kraju, biće instalirani pametni digitalni sistemi za upravljanje drumskim saobraćajem.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jedinice lokalne samouprave
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj energetski efikasnih autobusa
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a promovisana električna vozila će dovesti do povećanja udela OIE u saobraćaju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva2012/27/EU
– Direktiva2018/2002/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– 4. NAPEE
– Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
Troškovi implementacije
505 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, javni budžet i privatna sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE19
Title:
Razvoj održivih regionalnih ili opštinskih planova mobilnosti
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE10, MP_EE12 i MP_EE14
Opis:
MP_EE19 će olakšati razvoj održivih regionalnih ili opštinskih planova mobilnosti i tako dovesti do izrade sveobuhvatnog okvira za primenu navedenih mera na lokalnom i regionalnom nivou, uzimajući u obzir lokalne karakteristike i planske elemente svih navedenih mera kao i postojeće zahteve u pogledu prostornog planiranja u skladu sa zakonodavnim okvirom.
Vremenski okvir implementacije
2025-2027. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Jedinice lokalne samouprave
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Obuhvaćeni putnički i teretni saobraćaj
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
– Zakon o planiranju i izgradnji
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_EE10, MP_EE12 i MP_EE14
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE20
Naziv:
Dodatne aktivnosti za podsticanje energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE10, MP_EE12 i MP_EE14
Opis:
MP_EE20 će predvideti različite postojeće mere za promovisanje energetski efikasnih guma za sve vrste vozila, kao što su promovisanje energetski efikasnih guma i maziva, redovni tehnički pregledi vozila u skladu sa posebnim zahtevima kvaliteta, promovisanje aditiva za gorivo, uspostavljanje okvira za označavanje goriva i kontrolu kvaliteta goriva.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Agencija za bezbednost saobraćaja
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Obuhvaćeni putnički i teretni saobraćaj
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG )
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
–
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_EE10, MP_EE12 i MP_EE14
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Industrijski sektor
Biće osmišljene šeme podrške za sprovođenje projekata energetske efikasnosti u industrijskom sektoru kombinovanjem različitih finansijskih instrumenata, kao što su direktna finansijska podrška, krediti sa niskim kamatama, poreske olakšice, kreditne linije i garancije.
Dodatna primena najboljih dostupnih tehnologija biće podržana u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvom, dok će razvoj posebnih mehanizma za praćenje i nadzor doprineti ostvarenju ovog cilja. Pored toga, primenom zahteva eko-dizajna će se osigurati primena energetski efikasnih tehnologija i opreme.
Pored toga, sprovodiće se razne dodatne aktivnosti obezbeđivanjem finansijskih i fiskalnih podsticaja u cilju promovisanja energetske efikasnosti u industrijskom sektoru, kao što su uspostavljanje industrijsko-poslovnih zona koje će biti priključene na centralizovana kogeneraciona postrojenja i centralne sisteme za proizvodnju i distribuciju toplote, uvođenje sistema kogeneracije, promovisanje cirkularne ekonomije, uključujući eksploataciju otpadne toplote i veću digitalizaciju industrijskih procesa.
Na kraju, dodatno korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije, grejanje i hlađenje i promovisanje drugih alternativnih goriva doprineće poboljšanju energetske efikasnosti, maksimiziranjem sinergije sa merama politike integrisanim u dimenziju OIE.
Šifra mere politike:
MP_EE21
Naziv:
Šeme podrške za podsticanje energetske efikasnosti u industrijskom sektoru
Glavni cilj:
Primena sledećih članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije u sektoru industrije
Opis:
MP_EE21 će pokrenuti šemu ciljane podrške za sprovođenje projekata energetske efikasnosti u industrijskom sektoru, kombinovanjem različitih finansijskih i fiskalnih instrumenta, kao što su direktna finansijska podrška, zajmovi sa niskim kamatama, poreski odbici, kreditne linije i garancije.
Implementacija MΠ_EE21 je povezana i sa MΠ_EE28, koja predviđa obavezno sprovođenje energetskih pregleda i razvoj sistema upravljanja energijom, kako bi se identifikovale najefikasnije intervencije energetske efikasnosti kojima bi se pružila ekonomska podrška.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Industrijski
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo privrede
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj industrijskih postrojenja u kojima su sprovedena unapređenja energetske efikasnosti
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG, a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
3,366 milijarde evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE22
Naziv:
Regulatorne mere za podsticanje energetske efikasnosti u industrijskom sektoru
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos kvantifikovanom cilju MP_EE21
Opis:
MP_EE22 će omogućiti dodatno korišćenje najboljih dostupnih tehnologija u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvom (Direktiva o industrijskim emisijama), pri čemu će se razvoj odgovarajućeg mehanizma praćenja i nadzora smatrati ključnim preduslovom za sprovođenje ove mere. Pored toga, primenom zahteva eko-dizajna će se osigurati prodor energetski efikasnih tehnologija i opreme. Mera mora biti spregnuta sa merom EE_28.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Regulatorna
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Industrijski
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo zaštite životne sredine
Telo za praćenje
–
Indikatori napretka
– Razvijeno zakonodavstvo i regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG, a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021.do 2030. godine
– Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u MP_EE21
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE23
Naziv:
Dodatne aktivnosti za podsticanje energetske efikasnosti u industrijskom sektoru
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos kvantifikovanom cilju MP_EE21
Opis:
MP_EE23 će podstaći primenu različitih mera za promovisanje energetske efikasnosti u industrijskom sektoru, kao što su uspostavljanje industrijsko-poslovnih zona koje će biti priključene na centralizovana kogeneraciona postrojenja i centralne sisteme za proizvodnju i distribuciju toplote, uvođenje sistema kogeneracije, promovisanje cirkularne ekonomije, uključujući eksploataciju otpadne toplote i veću digitalizaciju industrijskih procesa. Dalja upotreba obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne energije, grejanje i hlađenje i promovisanje drugih alternativnih goriva će doprineti poboljšanju energetske efikasnosti maksimiziranjem sinergije sa dimenzijom OIE. Podsticanje planiranih intervencija će se ostvariti putem razvoja odgovarajuće infrastrukture ili pružanjem finansijskih i fiskalnih podsticaja.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Industrijski
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo zaštite životne sredine
– Ministarstvo privrede
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj industrijskih postrojenja
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2012/27/EU
– Direktiva 2018/2002/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine
– Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
Troškovi implementacije
Budžet integrisan u MP_EE21
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Sektor poljoprivrede
Za unapređenje energetske efikasnosti poljoprivrednih mašina, sistema za navodnjavanje, stočarstva, plastenika i ribarstva biće osmišljeni specijalizovani finansijski podsticaji. Osim toga, podsticaće se dodatno učešće OIE, odnosno proizvodnja i eksploatacija biomase, a predvideće se i pružanje savetodavnih usluga poljoprivrednicima i sprovođenje energetskih pregleda kako bi se unapredio postojeći nivo znanja u poljoprivrednom sektoru.
Šifra mere politike:
MP_EE24
Naziv:
Šeme podrške za podsticanje energetske efikasnosti u sektoru poljoprivrede
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije u poljoprivrednom sektoru
Opis:
MP_EE24 će obezbediti finansijske podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti u oblastima poljoprivrednih mašina, sistema za navodnjavanje, stočarstva i plastenika i ribarstva. Pored toga, podsticaće se dodatno korišćenje obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne i toplotne energije, odnosno proizvodnju i eksploataciju biomase. Biće nastavljena primena postojećih mera u pogledu davanja u zakup napuštenog poljoprivrednog zemljišta za dodatno korišćenje obnovljivih izvora energije, finansijske podrške za potrošnju na licu mesta proizvedene električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora i obezbeđivanja podsticaja za priključenje poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća na sisteme daljinskog grejanja, gde je to izvodljivo, uz obezbeđenje unapređene troškovne efikasnosti. U slučaju da doprinos finansijske pomoći ne bude dovoljan za ostvarenje utvrđenih ciljeva, potrebno je planirati dodatne finansijske, regulatorne i fiskalne mere. Moraju se pokrenuti najekonomičnije mere koje će kao prioritet postaviti usvajanje ciljanih poreskih olakšica, obaveznu zamenu određenih tehnologija i obezbeđivanje alata koji će omogućiti pristup potrebnim sredstvima, kao što su kreditne linije, garancije i povoljni krediti.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Poljoprivreda
Izvršni organ
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj obuhvaćenih poljoprivrednih gazdinstava
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva(EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o poljoprivrednom zemljištu
– Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (,,”Službeni glasnik RS””, br. 16/17, 111/17, 18/19, 45/19, 3/20, 25/20, 133/20, 63/21 i 63/23). Uredba o podsticajima za ulaganje u preradu i promet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića
– Uredba o podsticajima za ulaganje u preradu i promet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina
– Uredba o podsticajima za ulaganje u materijalnu imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za poboljšanje primarne proizvodnje biljaka
– Pravilnik o podsticajima za ulaganje u materijalna dobra poljoprivrednih gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za poboljšanje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu
– Pravilnik o podsticajima za programe za diversifikaciju prihoda i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima
– IPARD III program Republike Srbije za period 2021 - 2027. godina
Troškovi implementacije
2,678 milijarde evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE25
Naziv:
Savetodavne usluge i energetski pregledi za poljoprivrednike
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos kvantifikovanom cilju MP_EE24
Opis:
MP_EE25 će podsticati pružanje savetodavnih usluga i sprovođenje energetskih pregleda poljoprivrednih aktivnosti kako bi se unapredio postojeći nivo znanja u sektoru poljoprivrede.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Poljoprivreda
Izvršni organ
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj obuhvaćenih poljoprivrednih jedinica
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva2012/27/EU
– Direktiva2018/2002/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćeni u MP_EE24
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Multidisciplinarna pitanja
Biće organizovane različite aktivnosti podizanja svesti s ciljem da se unapredi postojeći nivo znanja svih krajnjih potrošača. Prioritet treba dati i zameni neefikasnih uređaja i tehnologija novim energetski efikasnim tehnologijama, uz efikasnu primenu direktiva o energetskom označavanju i eko-dizajnu.
Promovisaće se sprovođenje energetskih pregleda i razvoj sistema energetskog menadžmenta u svim sektorima finalne potrošnje energije, uključujući i sektore koji ne pripadaju MSP i domaćinstva. Osim toga, sprovođenje preporuka koje će biti izvedene, kako na osnovu energetskih pregleda tako i na osnovu sistema energetskog menadžmenta, biće podržano finansijskom pomoći ili obaveznom primenom pod pretpostavkom da su ispunjeni specifični preduslovi.
Osiguraće se nesmetana i efikasna primena zelenih postupaka javnih nabavki i nastaviće se unapređenje energetske efikasnosti ulične rasvete instalacijom energetski efikasnih svetiljki kroz specijalizovane šeme finansijske podrške iz javnih sredstava, pored ugovora o energetskim uslugama.
Promovisanje energetske efikasnosti u sektoru voda će biti podržano fokusirajući se na neksus energija-voda, implementaciju tehnika upravljanja vodama, ugradnju efikasne opreme za vodu u finalnoj potrošnji i sprovođenja drugih mera uštede energije u skladu sa principom „Energetska efikasnost na prvom mestu”.
Unapređenje postojećih i po potrebi uspostavljanje novih šema stručnog osposobljavanja, akreditacije i sertifikacije svih stručnjaka u oblasti energetske efikasnosti (pružaoce energetskih usluga, energetske savetnike, energetske menadžere, odgovorne iženjere za energetsku efikasnosti zgrada i instalatere energetskih elemenata zgrada) realizovaće se putem specijalizovanih programa obuke, razvojem alata i pružanjem tehničke podrške. Pored toga, biće inicirane regulatorne mere i programi finansiranja za promovisanje/modernizaciju visoko efikasnih kogeneracijskih postrojenja i sistema daljinskog grejanja/hlađenja. Konačno, tehnički i administrativni kapaciteti kreatora politike biće unapređeni kako bi se olakšala efikasna izrada, implementacija, praćenje i evaluacija mera energetske efikasnosti putem specijalizovanih obuka, sofisticiranih alata i materijala.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, na sveobuhvatan način će biti promovisan model pametnih i ugljenično neutralnih gradova do 2030. godine, planiranjem i sprovođenjem mera politika u građevinskom i saobraćajnom sektoru i sektoru mreža.
Šifra mere politike:
MP_EE9
Naziv:
Promovisanje energetski efikasnih uređaja u domaćinstvima
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Član 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivao finalne potrošnje energije u stambenom sektoru
Opis:
MP_EE9 će promovisati zamenu neefikasnih uređaja i tehnologija novim energetski efikasnim uređajima i tehnologijama u slučaju da primena Direktive o energetskom označavanju i Direktive o eko-dizajnu ne bude optimalna, uz pomoć mera kao što su obezbeđivanje subvencija da bi se postojeći neefikasni električni uređaji zamenili novim i efikasnijim uređaji. Planirane mere će biti primenjene i za borbu protiv energetskog siromaštva.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Stambeni, komercijalni
Izvršni organ
Uprava EE
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj zamenjenih uređaja
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG )
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
4.NAPEE (nacrt)
Troškovi implementacije
1.494 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE28
Naziv:
Obavezno sprovođenje energetskih pregleda i razvoj sistema energetskog menadžmenta
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
– Član 8
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju nivoa finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE28 će predvideti nastavak obaveznog razvoja sistema energetskog menadžmenta (SEM) i sprovođenje energetskih pregleda obveznika sistema energetskog menadžmenta (npr. velikih potrošača iz industrijskog i komercijalnog sektora, kao i iz javnog sektora). Razmotriće se potencijalna primena mere i na dodatne obveznike SEM, uključujući primenu Direktive (EU) 2012/27 u pogledu sprovođenja energetskih pregleda. Cilj ove mere je definisanje najekonomičnijih intervencija u oblasti energetske efikasnosti, pri čemu će njihovo finansiranje biti usklađeno sa planiranom šemom podrške. Obveznici sistema će u narednom periodu imati obavezu da odrede potreban broj energetskih menadžera i planiraju/sprovode mere za smanjenje potrošnje energije u skladu sa zahtevima koje postavi Vlada kao i da izveštavaju Ministarstvo o sprovedenim merama. Regulatorni okvir za sprovođenje SEM će se po potrebi unapređivati u narednom periodu. U cilju praćenja sprovođenja SEM Ministarstvo rudarstva i energetike će obezbediti rad neophodnih informacionih sistema. Na kraju, biće obavezno određivanje energetskih menadžera u javnim i opštinskim zgradama koji će, između ostalih dužnosti, pratiti potrošnju finalne energije, utvrđivati najisplativije intervencije energetske efikasnosti, vršiti nadzor nad izvedenim radovima na energetskoj sanaciji zgrada i razvijati sisteme energetskog menadžmenta.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma i investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Javni, komercijalni, industrijski
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike ,
– Uprava EE
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj sprovedenim energetskih pregleda
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– 4. NAPEE
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u svim merama finalne potrošnje– uštedama koje se razmatraju
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE29
Naziv:
Promovisanje energetskih pregleda u MSP i u domaćinstvima
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
– Član 8
Kvantifikovani cilj:
Doprinos meri MP_EE1-MP_EE3
Opis:
MP_EE29 će pružati finansijsku podršku sprovođenje energetskih pregleda u svim sektorima finalne potrošnje energije, uključujući MSP i domaćinstva. Za domaćinstva će posebno biti pokrenut pilot program koji će pokriti troškove implementacije kako bi se podigao nivo svesti u domaćinstvima i podstaklo dodatno sprovođenje pregleda u skladu sa odredbama EED. Sličan program se može pokrenuti i za MSP, sa delimičnim pokrivanjem troškova. Osim toga, pružanjem finansijske pomoći biće omogućena podrška za izvedene preporuke
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Komercijalni, stambeni
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Uprava EE
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj sprovedenih energetskih pregleda
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– Dugoročna strategija obnove nacionalnog fonda zgrada
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u MP_EE1 i MP_EE3
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE30
Naziv:
Programi finansiranja energetskog unapređenja ulične rasvete
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Ušteda finalne energije (17 ktoe)
Opis:
MP_EE30 će omogućiti poboljšanje energetske efikasnosti ulične rasvete iz javnihs redstava i specijalizovane šeme finansijske podrške, kao što su krediti sa niskim kamatama i garancije, pored aktivnosti za promociju ugovora o energetskom učinku u okviru PM_EE26 i po potrebi obezbeđivanjem subvencija, u skladu sa postojećom šemom.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Javni
Izvršni organ
– Uprava EE
– Jedinice lokalne samouprave
– Kompanije za pružanje energetskih usluga
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj obnovljenih sistema ulične rasvete
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG )
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
1,669 milijarde evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva, pružaoci energetskih usluga
Šifra mere politike:
MP_EE31
Naziv:
Sprovođenje aktivnosti podizanja svesti
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27/EU, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
– Član 17
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE31 će promovisati sprovođenje aktivnosti podizanja svesti i širenja informacija u svim sektorima finalne potrošnje energije sa fokusom na domaćinstva. U građevinskom sektoru biće organizovane specijalizovane aktivnosti podizanja svesti i širenja informacija, kako za potrošače tako i za angažovane inženjere, a razmotriće se uspostavljanja jednošalterskog sistema (en. one-shor-stor), uključujući i opciju da se obezbedi finansijska podrška i preduzme sprovođenje intervencija energetske efikasnosti u ime zainteresovanih krajnjih korisnika. Pored toga, razvoj baza podataka sa informacijama o građevinskom fondu i sprovedenim intervencijama energetske efikasnosti i šemama dobrovoljne sertifikacije ekoloških, zelenih i održivih zgrada može da unapredi postojeći nivo znanja i svesti. U sektoru saobraćaja bi trebalo da se sprovode tematske kampanje, a promovisaće se i eko-vožnja. U sektoru poljoprivrede, sprovodiće se aktivnosti obuke poljoprivrednika za sve poljoprivredne tehnologije u okviru celog lanca poljoprivrednih proizvoda, a potrebno je da poseban akcenat bude stavljen na rad pumpnih stanica za navodnjavanje. U komercijalnom i industrijskom sektoru, sprovođenje energetskih pregleda će povećati dosadašnji nivo znanja. Biće organizovane namenske obrazovne aktivnosti i aktivnosti podizanja svesti i za zaposlene u javnim zgradama. Takođe, treba promovisati koncept ugljeničkog otiska i efekta mera energetske efikasnosti tokom čitavog životnog ciklusa promovisanih tehnologija i opreme kako bi se zainteresovane strane upoznale sa punim efektima energetske efikasnosti. Na kraju, biće izrađene namenske studije kako bi se procenio potencijal za energetske uštede u raznim privrednim delatnostima u sektoru usluga i podelili dobijeni rezultati s ciljem da se mobilišu dodatne investicije.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Uprava EE
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj obuhvaćenih krajnjih korisnika
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Dugoročna strategija razvoja
– Dugoročna startegija za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada i zakon i podzakonski akti kojima se reguliše energetska efikasnost zgrada”
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u svim drugim merama finalne potrošnje
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva, pružaoci energetskih usluga
Šifra mere politike:
MP_EE32
Naziv:
Promovisanje energetski efikasnih proizvoda primenom direktiva o energetskom označavanju i eko-dizajnu
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE1-MP_EE3 i MP_EE10
Opis:
MP_EE32 će obezbediti efikasno sprovođenje direktiva o energetskom označavanju i eko-dizajnu. Potrebno je jačati kapacitet institucija nadležnih za tržišni nadzor, koje predstavljaju izvršne organe za sprovođenje ove mere. Takođe je potrebno jačanje kapaciteta tela za ocenjivanje usaglašenosti i sprovođenje promotivnih i edukativnih kampanja za sve zainteresovane strane uključujući najširu javnost.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj energetski efikasnih aparata i opreme
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG )
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćeni u MP_EE1, MP_EE2, MP_EE3, MP_EE10 i merama za sektor industrije
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE33
Naziv:
Promovisanje zelenih javnih nabavki
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Član 6
Kvantifikovani cilj:
Doprinos MP_EE2, MP_EE4, MP_EE5, MP_EE6, MP_EE7, MP_EE12, MP_EE14 i MP_EE18
Opis:
MP_EE33 će omogućiti nesmetanu i efikasnu primenu zelenih postupaka javnih nabavki. Potrošnja energije u životnom ciklusu će se koristiti kao osnovni kriterijum za promovisanje visoko energetski efikasnih tehnologija i usluga, istovremeno demonstrirajući i primer dobre prakse javnog sektora.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Javni
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj energetski efikasnih aparata, opreme i uređaja koji se finansiraju u okviru zelenih javnih nabavki
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i relevantan podzakonski akt.
Troškovi implementacije
Biće obuhvaćena u MP_EE2, MP_EE4, MP_EE5, MP_EE6, MP_EE7, MP_EE12, MP_EE14 i MP_EE18
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE34
Naziv:
Regulatorne mere i programi finansiranja za podsticanje/modernizaciju visoko efikasne kogeneracije i sistema daljinskog grejanja/hlađenja
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Član 14
Kvantifikovani cilj:
23 MW (električna energija: 31 ktoe, toplotna energija u daljinskom grejanju: 6 ktoe, industrijska toplota: 13 ktoe)
Opis:
MP_EE34 će pokrenuti programe finansiranja za instaliranje novih visoko efikasnih kogeneracijskih postrojenja i modernizaciju postojećih, kao i sistema daljinskog grejanja/hlađenja. U slučaju novih visoko efikasnih kogeneracijskih postrojenja, planirani podsticaji će biti u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Takođe, prema Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, energetski objekti koji se grade ili rekonstruišu moraju da ispunjavaju zahteve o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti. Naglasak će biti na korišćenju otpadne toplote za industrijske aktivnosti u visokoefikasnim kogeneracijskim jedinicama i sistemima daljinskog grejanja/hlađenja. Predviđene investicije će biti planirane zajedno sa odgovarajućim investicijama u okviru MP_EE23.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma i implementacija investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Svi sektori krajnje upotrebe
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike,
– Uprava EE
– Jedinice lokalne samouprave
– Toplane
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Instalisani kapacitet novih visokoefikasnih kogeneracijskih postrojenja u skladu sa ZEERUE
– Instalisani kapacitet modernizovanih kogeneracijskih postrojenja i sistema daljinskog grejanja/hlađenja.
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
Troškovi implementacije
35 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE35
Naziv:
Unapređenje i dodatni razvoj šeme za kvalifikaciju, akreditaciju i sertifikaciju stručnjaka u oblasti energetske efikasnosti
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Član 16
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE35 će obuhvatiti unapređenje postojećih i po potrebi uspostavljanje novih šema kvalifikacija, akreditacije ili sertifikacije za sve stručnjake u oblasti energetske efikasnosti (npr. pružaoce energetskih usluga, energetske savetnike, energetske menadžere, odgovorne inženjere za energetsku efikasnost zgrada i instalatere energetskih elemenata zgrada koji se odnose na unapređenje energetskih svojstava zgrada, lica koja izrađuju projektno tehničku dokumentaciju). U okviru ove mere biće organizovani specijalizovani programi obuke, razvijeni alati i pružena tehnička podrška.
Na kraju, biće razmotreno proširenje ove mere kako bi obuhvatila akreditacija i sertifikacija energetski efikasne opreme i tehnologija, proizvedenih u domaćim MSP, s ciljem da se izbegnu visoki troškovi i poveća percipirani nivo kvaliteta za krajnje korisnike.
Vremenski okvir implementacije
2025-2028. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Inženjerska komora Srbije
– Nadležni fakulteti u Republici Srbiji
– Regionalni centri energetske efikasnosti
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj obuhvaćenih stručnjaka u oblasti energetske efikasnosti sa unapređenim nivoom kompetencija
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do povećanja udela OIE u grejanju i hlađenju)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
– Direktiva (EU) 2010/31
– Direktiva (EU) 2018/844
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– Zakon o planiranju i izgradnji
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u svim merama finalne potrošnje – razmatra se
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE36
Naziv:
Podsticanje energetske efikasnosti u vodosnabdevanju, distribuciji i potrošnji vode
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 7
Kvantifikovani cilj:
Razmatra se
Opis:
MP_EE36 će podsticati energetsku efikasnost u sektoru vodosnabdevanja uglavnom pružanjem ekonomskih podsticaja, bilo u vidu subvencija ili povoljnih kredita. Mera će se fokusirati na identifikaciju odnosa između vode koja se koristi za proizvodnju energije (neksus energija-voda), implementaciju tehnika upravljanja vodama, instaliranje efikasne opreme za vodu u finalnoj potrošnji i sprovođenje drugih mera za očuvanje energije u skladu sa principom ˮEnergetska efikasnost pre svegaˮ. Usmereni akcioni plan će biti izrađen u cilju određivanja najekonomičnije opreme i tehnologija i podsticanja energetske efikasnosti u vodosnabdevanju i distribuciji i potrošnji vode.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje energije
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Komunalna preduzeća za snabdevanje vodom
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Modernizacija sistema voda
– Broj projekata energija-voda-neksus
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG )
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
– Druga strateška dokumenta u oblasti zaštite životne sredine
Troškovi implementacije
U razmatranju
Izvor(i) finansiranja
U razmatranju
Šifra mere politike:
MP_EE37
Naziv:
Jačanje tehničkih i administrativnih kapaciteta kreatora politika
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002. i to:
– Člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE37 će kontinuirano jačati tehničke i administrativne kapacitete nadležnih kreatora politike da bi se omogućili efikasno kreiranje, primena, nadzor i evaluacija mera energetske efikasnosti. Biće organizovane specijalizovane obuke i izrađeni sofisticirani alati i materijal koji će postojeći nivo znanja i potrebnih veština podići na zadovoljavajući nivo. Obuka može obuhvatiti i zahteve za izradu projektne/tehničke dokumentacije kako bi se povećao kvalitet i iskorišćenost projekata za obimniju obnovu zgrada ali i izradu tehničke dokumentacije i projektnih zadataka za njihovo sprovođenje. Na kraju, dodatno će biti unapređivani ili po potrebi razvijani alati za praćenje ostvarivanja utvrđenih ciljeva i učinka politika i mera koje su primenjene, uključujući usklađenost sa principom ˮEnergetska efikasnost pre svega”.
Vremenski okvir implementacije
2025-2026. godine
Tip mere
Reforma
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Doprinos svim merama finalne potrošnje energije
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj obuhvaćenih kreatora politika unapređenog nivoa stručnosti
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do ukupnog povećanja udela OIE)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2010/31/EU
– Direktiva2012/27/EU
– Direktiva2018/2002/EU
– Direktiva 2018/844/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Dugoročna strategija obnove nacionalnog fonda zgrada
Troškovi implementacije
Budžet integrisan u sve mere krajnje upotrebe
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, javni budžet, sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE41
Naziv:
Promovisanje pametnih i ugljenično neutralnih gradova
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE41 će promovisati model pametnih i ugljenično neutralnih gradova do 2030. godine pružanjem finansijske podrške određenim investicijama u svim sektorima finalne potrošnje. U tom kontekstu, biće omogućeno prikupljanje podataka, kako od zgrada tako i vozila, kao nezavisnih subjekata, preko struktura podrške utemeljenih na upotrebi pametnih informacionih i komunikacionih tehnologija, i na taj način ostvariti doprinos ublažavanju negativnih uticaja izazvanih urbanizacijom. Masovna primena naprednih mernih uređaja smatra se preduslovom za realizaciju pametnih i ugljenički neutralnih gradova. Treba pomenuti da će podsticanje pametnih i ugljenički neutralnih gradova biti postignuto u skladu sa odredbama zakonodavnog okvira o planiranju i izgradnji uključujući ciljane urbanističke intervencije za postizanje boljih mikroklimatskih uslova.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicije
Pokriveni/ obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj obuhvaćenih gradova
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG )
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
– Unutrašnje energetsko tržište (instalacija naprednih mernih uređaja će omogućiti integraciju i spajanje tržišta)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o planiranju i izgradnji
– Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u svim merama finalne potrošnje
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE45
Naziv:
Sprovođenje sveobuhvatne procene za promovisanje efikasnosti u grejanju i hlađenju
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
– Člana 14
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije i promovisanje energetske efikasnosti u tehnologijama grejanja i hlađenja
Opis:
MP_EE45 sprovodi sveobuhvatnu procenu grejanja i hlađenja kako bi se utvrdile najefikasnije alternative u grejanju i hlađenju kao rezultat sprovedene analize troškova i koristi u skladu sa zahtevima direktive na osnovu klimatskih uslova, ekonomske izvodljivosti i tehničke pogodnosti. Rezultati sveobuhvatne analize će biti uređeni i usklađeni sa prioritetima INEKP-a. Naglasak će biti stavljen na utvrđivanje potencijalne primene visokoefikasne kogeneracije i/ili efikasnog daljinskog grejanja i hlađenja iz otpadne toplote u slučaju da očekivane koristi premašuju njihove troškove. Izrada strategije će se odvijati uz učešće zainteresovanih strana i obuhvatiće politike i mere što će osigurati da se iskoristi potencijal utvrđen u sveobuhvatnoj proceni. Na kraju, razmotriće se izrada lokalnih planova za grejanje i hlađenje.
Vremenski okvir implementacije
2025. godina
Tip mere
Reforma
Pokriveni/obuhvaćeni sektori
Sve sektori potrošnje energije
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
– Usvajanje procene za grejanje i hlađenje
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do ukupnog povećanja udela OIE)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE46
Naziv:
Praćenje propisa u pogledu mernih i obračunskih informacija
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Članova 9-11
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije i podizanje nivoa svesti o
Opis:
MP_EE46 će ojačati i unaprediti postojeće propise Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije u pogledu mernih i obračunskih informacija. Postojeći propisi će se stalno pratiti i eventualno ažurirati kako bi se obezbedilo da, u meri u kojoj je to tehnički moguće, finansijski opravdano i proporcionalno potencijalnim uštedama energije, merne informacije svih distribuiranih energenata odražavaju stvarnu potrošnju energije uključujući i zgrade sa više stanova i zgrade višestruke namene. Naglasak će biti stavljen i na informacije dobijene daljinskim očitavanjem. U pogledu obračunskih informacija, biće obezbeđeno da ove informacije budu pouzdane, tačne i zasnovane na stvarnoj potrošnji, gde to bude tehnički moguće i ekonomski opravdano. Na kraju, biće obezbeđeno da krajnji kupci dobiju sve svoje račune i obračunske informacije o potrošnji energije besplatno i da im se omogući pristup podacima o svojoj potrošnji na odgovarajuć način i bez naknade.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030.
Tip mere
Reforma
Pokriveni/obuhvaćeni sektori
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
– Izrađen regulatorni okvir
Druge relevantne obuhvaćene dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije (pružanje preciznih mernih i obračunskih informacije će omogućiti zaštitu potrošača energije)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom ove MP
– Direktiva 2012/27
– Direktiva 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Budžetska sredstva
3.2.5. Opis izrade mera za korišćenje potencijala energetske efikasnosti infrastrukture gasa i električne energije
Energetska efikasnost elektroenergetske i gasne infrastrukture biće unapređena merama koje će sprovoditi odgovarajući operatori u okviru svojih razvojnih programa u skladu sa principom „Energetska efikasnost pre svega”. Biće pokrenute ciljane tehničke mere za smanjenje gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mreži, upravljanje opterećenjem, poboljšanje interoperabilnosti.
Takođe, izrađivaće se godišnji izveštaji koji će sadržati detaljan opis sprovedenih aktivnosti i pružaće se podsticaji operatorima prenosnih i distributivnih mreža prirodnog gasa i električne energije za ostvarivanje većeg povrata na uloženi kapital, ukoliko postignu određene ciljeve energetske efikasnosti.
Na kraju, biće obezbeđena masovna instalacija naprednih mernih uređaja i usvojen neophodan zakonski okvir kako bi se podržalo dinamičko određivanje cena i tarifa.
Šifra mere politike:
MP_EE40
Naziv:
Uvođenje naprednih mernih uređaja (sinergija sa dimenzijom tržišta energije)
Glavni cilj:
Primena članova Direktive(EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to
– Člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE40 će omogućiti upotrebu naprednih mernih uređaja pomoću identifikacije najefikasnijeg poslovnog modela i razvojem potrebne infrastrukture.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Broj instaliranih naprednih mernih uređaja
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG )
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
– Unutrašnje tržište energije (instalacija naprednih mernih uređaja će omogućiti integraciju i spajanje tržišta)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u svim mere finalne potrošnje
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, javna i budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE42
Naziv:
Promovisanje mera za unapređenje energetske efikasnosti u elektroenergetskoj infrastrukturi
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to:
– Člana 3
Kvantifikovani cilj:
Smanjenje gubitaka od 3,7% i 5,6% u 2030. godini u poređenju sa 2023. godinom, na prenosnoj, odnosno distributivnoj mreži.
Opis:
MP_EE42 će promovisati mere za povećanje energetske efikasnosti elektroenergetske infrastrukture, koje će sprovesti operatori u okviru svojih razvojnih programa. Biće pokrenute ciljane tehničke mere za smanjenje gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mreži, upravljanje opterećenjem, poboljšanje interoperabilnosti mreže i omogućavanje upotrebe instalacija za decentralizovanu proizvodnju električne energije. Operatori elektroenergetske infrastrukture biće u obavezi da pripremaju godišnje izveštaje koji će obuhvatiti detaljni opis sprovedenih radnji, a biće utvrđene potrebne mere i investicije za realizaciju najekonomičnijih intervencija energetske efikasnosti u mrežnoj infrastrukturi, uključujući i dinamiku njihove realizacije. Pored toga, biće obezbeđeni podsticaji za operatore prenosnih i distributivnih mreža električne energije s ciljem da im se omogući da ostvare veći povrat na uloženi kapital, ukoliko postignu određene ciljeve energetske efikasnosti. Naravno, u slučaju da ciljevi energetske efikasnosti ne budu ostvareni, mora se predvideti smanjenje povrata na uloženi kapital. Pored toga, princip ˮEnergetska efikasnost pre svega” će se primenjivati prilikom donošenja najefikasnijih odluka u pogledu projektovanja i rada mreža za prenos i distribuciju energije, i tako postići značajan doprinos ostvarenju utvrđenih ciljeva energetske efikasnosti.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Modernizacija elektroenrgetske mreže
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG )
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Strategija održivog urbanog razvoja u Republici Srbiji do 2030. godine
Troškovi implementacije
U razmatranju
Izvor(i) finansiranja
U razmatranju
Šifra mere politike:
MP_EE43
Naziv:
Promovisanje mera za unapređenje energetske efikasnosti u infrastrukturi prirodnog gasa
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to člana 3
Kvantifikovani cilj:
Smanjenje gubitaka
Opis:
MP_EE43 će promovisati mere za povećanje energetske efikasnosti gasne infrastrukture, koje će sprovoditi operatori u okviru svojih razvojnih programa. Pokrenuće se ciljane tehničke mere za smanjenje gubitaka u transportnom i distributivnom sistemu, kao i za poboljšanje upravljanja opterećenjem. Operatori gasne infrastrukture biće u obavezi da pripremaju godišnje izveštaje koji će obuhvatiti detaljni opis sprovedenih aktivnosti, a biće određene potrebne mere i investicije za realizaciju najekonomičnijih intervencija energetske efikasnosti u mrežnoj infrastrukturi, uključujući i dinamiku njihove realizacije. Pored toga, biće obezbeđeni podsticaji za operatore prenosnih i distributivnih mreža prirodnog gasa za ostvarivanje većeg povrata na uloženi kapital, ukoliko postignu određene ciljeve energetske efikasnosti. Naravno, u slučaju da ciljevi energetske efikasnosti ne budu ostvareni, mora se predvideti smanjenje povrata na uloženi kapital. Pored toga, princip ˮEnergetska efikasnost pre svega” će se primenjivati prilikom donošenja najefikasnijih odluka u pogledu projektovanja i rada mreža za prenos i distribuciju energije, i tako postići značajan doprinos ostvarenju utvrđenih ciljeva energetske efikasnosti. Na kraju, sve predložene mere će takođe omogućiti smanjenje emisija sa efektom staklene bašte (metan), a biće promovisane i nove tehnologije za identifikaciju emisija tokom sprovođenja ovih mera.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Modernizacija sistema prirodnog gasa
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG )
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– Strategija održivog urbanog razvoja u Republici Srbiji do 2030. godine
Troškovi implementacije
U razmatranju
Izvor(i) finansiranja
U razmatranju
Šifra mere politike:
MP_EE44
Naziv:
Promovisanje odziva potražnje i dinamičkog određivanja cena i tarifa
Glavni cilj:
Primena Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/20228/EU, i to člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE44 će usvojiti zakonodavni okvir za pružanje usluga kao odziva potražnje i dinamičko određivanje cena i tarifa u skladu sa odredbama DEE, što će dovesti do efikasnog balansiranja električne energije i upravljanja vršnim opterećenjem, pored ostvarenja ušteda finalne energije.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje energije
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Razvijen zakonodavni i regulatorni okvir
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do ukupnog povećanja udela OIE)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja zavisnosti od uvoza energije iz trećih zemalja)
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u svim merama finalne potrošnje
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
3.2.6. Finansijske mere, uključujući podršku EU i korišćenje fondova EU, u ovoj oblasti na nacionalnom nivou
Biće posvećena pažnja ključnim izazovima koji će se javiti prilikom kreiranja i sprovođenja predviđenih finansijskih mera, kao što su postizanje maksimalnih nivoa očekivanih koristi, troškovno najoptimalnije korišćenje raspoloživih sredstava, korišćenje dodatnih finansijskih alata i aktivna mobilizacija domaćeg finansijskog sektora. U cilju sprovođenja aktivnosti finansiranja i podsticanja energetske efikasnosti na nacionalnom nivou, obrazovana je Uprava EE kao organ uprave u sastavu MRE. Uprava dodeljuje podsticaje u skladu sa Programom finansiranja koji donosi Vlada svake godine na predlog MRE i Uprave EE. Aktivnosti koje sprovodi Uprava finansiraju se iz budžeta, donacija i kredita međunarodnih finansijskih institucija. Unapređenje rada Uprave EE je važno za efikasno sprovođenje planiranih finansijskih mera sa posebnim fokusom na sektor zgrada. U narednom periodu Uprava EE treba da podrži i realizaciju inovativnih demonstracionih projekata energetske efikasnosti za promovisanje održivih zelenih rešenja uključujući oblast zgrada, a pre svega je značajno da se radi na uspostavljanju novih mehanizama finansiranja. U tom smislu biće obezbeđena tehnička pomoć za jačanje kapaciteta Uprave EE koja će obuhvatiti i podršku za akreditaciju Uprave EE za korišćenje EU i drugih fondova i razmatranje mogućnosti unapređenja pravnog statusa Uprave u nezavisni nacionalni fond za energetsku efikasnost što bi omogućilo primenu raznih mehanizama finansiranja i objedinjavanje svih dostupnih tokova javnog finansiranja u jedan fond čime bi se postigao znatno bolji nivo koordinacije i efikasnosti.
Na kraju, isplativost projekata energetske efikasnosti će se povećati korišćenjem specijalizovanih alata i metodologija kako bi se postojeći nivoi rizika sveli na minimum. Biće podsticana mobilizacija bankarskog sektora, a sprovođenje specijalizovanih obuka unaprediće dosadašnji nivo znanja i stručnosti zaposlenih u bankarskom sektoru.
Šifra mere politike:
MP_EE38
Naziv:
Razvoj održivog i inovativnog načina finansiranja projekata energetske efikasnosti
Glavni cilj:
Primena članova Direktive (EU) 2012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE38 će se fokusirati na ključne izazove koji će se javiti prilikom izrade i sprovođenja predviđenih finansijskih mera, kao što su postizanje maksimalnih nivoa očekivanih koristi, troškovno najoptimalnije korišćenje raspoloživih sredstava, korišćenje dodatnih finansijskih alata i aktivna mobilizacija domaćeg finansijskog sektora. Biće mobilisana celokupna raspoloživa sredstva na nacionalnom nivou i nivou EU, uključujući sredstva drugih donatora. Efikasna koordinacija raspoloživog finansijskog toka je od suštinskog značaja za efikasnu primenu planiranih finansijskih mera. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti preduzeće upravljanje raspoloživim sredstvima (Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti) a sprovodiće i druge aktivnosti neophodne za korišćenje drugih izvora, kao što su donacije i zajmovi međunarodnih finansijskih institucija, grantovi i/ili krediti Svetske banke, EVRD-a, EU, itd. Zadatak Uprave EE je pre svega da obezbedi široku dostupnost podsticaja za realizaciju mera energetske efikasnosti u svim segmentima potrošnje energije sa fokusom na sektoru zagrada, međutim u narednom periodu treba da sprovodi i inovativne demonstracione projekte energetske efikasnosti koji će biti finansirani u cilju podsticanja održivih zelenih rešenja, uključujući oblast zgrada. Pored toga, biće predviđeno pružanje tehničke pomoći za finansiranje projekata energetske efikasnosti. Pomoć za jačanje kapaciteta Uprave EE treba da obuhvatiti i podršku za akreditaciju Uprave EE za korišćenje fondova EU i drugih fondova i razmatranje mogućnosti unapređenja pravnog statusa Uprave u nezavisni nacionalni fond za energetsku efikasnost što bi omogućilo primenu raznih mehanizama finansiranja i objedinjavanja svih dostupnih tokovi javnog finansiranja u jedan fond čime bi se postigao znatno bolji nivo koordinacije i efikasnosti. U cilju poboljšanje isplativosti sprovedenih projekata energetske efikasnosti, razmatraće se i drugi mehanizmi koji mogu doprineti efikasnom finansiranju energetske efikasnosti, a biće razmotren i način da se izbegnu potencijalna preklapanja različitih šema podsticaja za energetsku efikasnost. Dodela subvencija mora biti u skladu sa regulativom o državnoj pomoći.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike – Uprava EE
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
Finansirani projekti energetske efikasnosti
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do ukupnog povećanja udela OIE)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2012/27/EU
– Direktiva 2018/2002/ΕU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
– Zakon o planiranju i izgradnji
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u svim merama finalne potrošnje
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi (npr. Svetska banka, EBRD, MFI, itd), budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_EE39
Naziv:
Unapređenje isplativosti projekata energetske efikasnosti
Glavni cilj:
Primena članova Direktive 2(EU) 012/27, koja je izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002, i to člana 3
Kvantifikovani cilj:
Doprinos postizanju očekivanih nivoa finalne potrošnje energije
Opis:
MP_EE39 će unaprediti potencijal finansiranja projekata energetske efikasnosti uz korišćenje specijalizovanih alata i metodologija kako bi se minimizirao postojeći nivoi rizika. Pored toga, implementacija šeme kontrole kvaliteta i uspostavljanje metodološkog pristupa za standardizaciju različitih koraka tokom evaluacije projekata energetske efikasnosti omogući će smanjenje rizika ulaganja u energetsku efikasnost. Angažovanje bankarskog sektora je od suštinskog značaja, dok će formiranje novih finansijskih proizvoda koji su posebno posvećenih finansiranju energetski efikasnih projekata olakšati će finansiranje projekata energetske efikasnosti. Biće organizovana specijalizovana obuka kako bi se ostvarili prethodno navedeni ciljevi.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Svi sektori finalne potrošnje
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Telo za praćenje
– Vlada
Indikatori napretka
– Obuhvaćeni projekti energetske efikasnosti, kao i zaposleni u sektoru bankarstva
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja emisija GHG a korišćene tehnologije OIE će dovesti do ukupnog povećanja udela OIE)
– Energetska sigurnost (postignutom uštedom energije smanjiće se potrošnja uvezenih fosilnih goriva što će dovesti do smanjenja
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva (EU) 2012/27
– Direktiva (EU) 2018/2002
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o planiranju i izgradnji
Troškovi implementacije
Budžet obuhvaćen u svim merama finalne potrošnje
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Osim mera prikazanih u prethodnim tabelama, na dimenziju energetske efikasnosti utiču i mere obuhvaćene u ostalim dimenzijama i doprinose ostvarenju ciljeva energetske efikasnosti, a u njih spadaju:
1) Dimenzija dekarbonizacije: MP_D29 – MP_D31, MP_D34, MP_D35 i MP_D43 .Dimenzija unutrašnjeg energetskog tržišta: MP_UET11, MP_UET13, MP_UET17, MP_UET20 i MP_UET36.
3.3. Dimenzija energetska sigurnost
Za postizanje cilja u oblasti energetske sigurnosti, definisano je 7 politika i mera. U narednim tabelama su prikazani detalji svake od njih.
Šifra mere politike:
MP_ES2
Naziv:
Unapređenje regionalnih elektroenergetskih i gasnih interkonekcija
Glavni cilj:
Diversifikacija ruta, smanjenje uvozne zavisnosti od jedne rute i jednog izvora, otpornost u slučaju ograničenja ili prekida u snabdevanju energentom, fleksibilnost nacionalnog energetskog sistema, jačanje regionalne saradnje u energetici i unapređena integracija regionalnog tržišta.
Kvantifikovani cilj:
Povećan interkonektivni kapacitet. Za više detalja molimo vidite posebnu MP u narednom odeljku „Dimenzija Unutrašnje energetsko tržište”
Opis:
MP_ES2 je usklađena sa Strategijom integracije energetskog sistema EU koja ima za cilj više fizičkih veza između energenata. To zahteva novi sveobuhvatan pristup za planiranje, kako infrastrukture velikih razmera tako i lokalne infrastrukture, uključujući zaštitu i otpornost kritične infrastrukture. Pored toga, u strategiji se zaključuje da planiranje infrastrukture treba da omogući integraciju različitih energenata i donošenje odluka u pogledu razvoja nove infrastrukture ili prenamene postojeće. Kao odgovor na to, Republika Srbija treba da prati razvoj događaja u vezi sa revizijom propisa TEN-E i TEN-T koji će u potpunosti podržati integrisaniji energetski sistem, uključujući i veću sinergiju između energetske i transportne infrastrukture. Osim toga, Republika Srbija bi trebalo da prati razvoj situacije u EU i da ponovo razmotri obim projekta TYNDP i upravljanje njime, kako bi obezbedila potpunu usaglašenost sa ciljevima EU za dekarbonizaciju i međusektorsko planiranje infrastrukture u okviru revizije Uredbe TEN-E i drugih relevantnih zakona. MP_ES2 za električnu energiju uključuje projekte interkonekcije koji su obuhvaćeni u TYNDP 2021-2030 za Republiku Srbiju, i to: 1) Transbalkanski koridor – prva faza, 2) Severni koridor, 3) Centralnobalkanski koridor sa vremenskim horizontom primene posle 2030. godine i 4) Panonski koridor sa vremenskim horizontom primene do 2030. godine, ali ne kasnije od 2035. godine i DV 400 kV između Srbije i Hrvatske, sa vremenskim horizontom primene koji se proteže nakon 2030. godine. (Važna napomena: pomenuti projekti u oblasti električne energije se razmatraju na individualnom nivou u opisu mera od MP_UET2 do MP_UET7)
MP_ES2 za gas obuhvata kumulativne interkonekcije za koje se može smatrati da proističu sa platforme PLIMA i relevantne su za gasne interkonekcije: Gas_10 (TRA-N-70) Interkonektor Srbija – Hrvatska, Gas_11 (TRA-N-965) Interkonektor Srbija – Severna Makedonija, G08 Srbija – Rumunija (nije uključeno u ENTSOG TYNDP2020, TRA-N-1268 u TYNDP 2018)
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Električna energija, gas
Izvršni organ
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
– JP Srbijagas
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Indikatori napretka
– Ciljevi interkonektivnosti
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Direktiva 2009/73/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Plan razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period 2021-2030.godina
Troškovi implementacije
187,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_ES3
Naziv:
Izgradnja kapaciteta za skladištenje električne energije
Glavni cilj:
Otpornost u slučaju ograničenja ili prekida u snabdevanju energentom, fleksibilnost nacionalnog energetskog sistema, razvoj niskougljničnih tehnologija
Kvantifikovani cilj:
Kapacitet skladišta [MWh] kumulativno instaliran u elektroenergetskom sistemu Srbije
Opis:
MP_ES3 se odnosi na skladištenje energije koje se na kumulativan način bavi aspektom sigurnog snabdevanja i integracije pametnog sistema. Paket ˮČista energija za sve”, odnosno Direktiva o električnoj energiji (2019/944) i posebno Uredba o električnoj energiji (2019/943), imaju za cilj uspostavljanje principa za funkcionalna integrisana tržišta električne energije, čime se, između ostalog, omogućava nediskriminatoran pristup tržištu pružaocima usluge ˮodziv potrošnje” i usluge skladištenja energije. Države članice takođe treba da pruže podsticaje operaterima prenosnih i distributivnih sistema za vršenje fleksibilnih usluga, uključujući usluge skladištenja, gde je one predstavljaju bolju opciju u ekonomskom smislu u poređenju sa novom mrežnom infrastrukturom. Međutim, zajednički pristup koji se bavi poznatim barijerama za skladištenje energije (a) naknade za mrežu; (b) kombinovanje prihoda od različitih usluga; (v) vlasništvo nad objektima za skladištenje energije; i (g) kombinovanje električne energije sa drugim oblicima energije, tek treba da se razvije u Evropi, a potom i u Republici Srbiji; e) pumpne (reverzibilne)/skladišne hidroelektrane kao poseban vid skladištenja električne energije.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
– Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbijeˮ
Privatni sektor
Telo za praćenje
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Indikatori napretka
Učešće varijabilnih OIE, ograničena električna energija iz OIE
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Zakon o energetici, Mrežna pravila o radu prenosnog sistema, TYNDP
Troškovi implementacije
1 milion evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_ES3.1
Naziv:
Banatski dvor, proširenje skladišta prirodnog gasa
Glavni cilj:
Otpornost u slučaju ograničenja ili prekida u snabdevanju energentom, fleksibilnost nacionalnog energetskog sistema, jačanje regionalne saradnje u energetici i unapređena integracija regionalnog tržišta.
Kvantifikovani cilj:
Dodatni kapaciteti skladištenja od 0,75 bcm
Opis:
MP_ES3.1 se odnosi na proširenje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor prema Memorandumu o razumevanju potpisanom između JP Srbijagas i Gazproma početkom 2019. godine.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gasni
Izvršni organ
– Operater skladišta gasa
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Indikatori napretka
– Kapacitet skladištenja, stope upumpavanja i povlačenja
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– JP Srbijagas investicioni plan
Troškovi implementacije
100 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Takse na maloprodajnu cenu motornih goriva
Šifra mere politike:
MP_ES3.2
Naziv:
Stvaranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte
Glavni cilj:
Otpornost u slučaju ograničenja ili prekida u snabdevanju energentom, fleksibilnost nacionalnog energetskog sistema
Kvantifikovani cilj:
Dostupan prostor za skladištenje sirove nafte i derivata nafte
Opis:
Obavezne rezerve nafte Republike Srbije formiraće se u derivatima nafte i sirovoj nafti, dok će najmanje jedna trećina obaveza skladištenja rezervi biti u gotovim proizvodima određenih derivata nafte (bezolovni motorni benzin, evrodizel, kerozin mlazno gorivo i mazut). Potrebno je imati dodatnih 435.000 tona derivata nafte i 75.000 metričkih tona sirove nafte.
Ova mera politike se ekskluzivno odnosi na pravne i regulatorne reforme koje su neophodne kako bi se stvorile obavezne rezerve nafte i derivata nafte. Bilo koja dodatni investicioni troškovi neophodni za implementaciju biće podvrgnuti temeljnoj kontroli u okviru sveobuhvatnih akcionih planova.
Vremenski okvir implementacije
do 2026. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Nafta
Izvršni organ
– Uprava za rezerve energenata
– Transnafta ad Pančevo
– Privatna lica
Telo za praćenje
– Uprava za rezerve energenata
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
Indikatori napretka
Dostupan prostor za skladištenje sirove nafte i derivata nafte, Snabdevanje naftnim derivatima i sirovom naftom
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/119/EZ
– Zakon o energetici
– Zakon o robnim rezervama
– Akcioni plan za formiranje i održavanje obaveznih rezervi sirove nafte i naftnih derivata (2017–2022)
– Uredba o metodologiji prikupljanja i obrade podataka i obračuna prosečnog dnevnog neto uvoza, prosečne dnevne potrošnje i količina obaveznih zaliha sirove nafte i derivata nafte
– Pravilnik o definisanju godišnjeg programa rezervi nafte za vanredne situacije (2019)
– Uredba o visini, načinu obračuna, plaćanja i raspolaganja naknadom za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte
– Pravilnik o vođenju registra obaveznih rezervi nafte i derivata nafte i izrada mesečnih statističkih izveštaja o količini, kvalitetu, sastavu i razmeštaju obaveznih i drugih rezervi sirove nafte i derivata nafte
– Plan reagovanja u vanrednim situacijama
– Nacrt akcionog plana za formiranje i održavanje obaveznih rezervi sirove nafte i derivata nafte (jun 2021 – decembar 2026)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Akcioni plan za formiranje i održavanje obaveznih rezervi sirove nafte i derivata nafte
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Namet na maloprodajnu cenu motornih goriva
Šifra mere politike:
MP_ES4
Naziv:
Formiranje operativnih rezervi nafte, uglja i drugih energenata
Glavni cilj:
Otpornost u slučaju ograničenja ili prekida u snabdevanju energentom, fleksibilnost nacionalnog energetskog sistema
Kvantifikovani cilj:
Nivo operativnih rezervi po snabdevaču i vrsti energenta
Opis:
Ova mera se odnosi na uvođenje obaveza održavanja komercijalnih rezervi (obaveze snabdevača): Uredba o operativnim rezervama derivata nafte, uglja i drugih energenata („Službeni glasnik RSˮ, broj 79/21) je usvojen 6. avgusta 2021. godine.
Vremenski okvir implementacije
2024. godina
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Nafta i ugalj
Izvršni organ
– Energetski subjekti koji imaju obavezu formiranja operativnih rezervi
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
– Količina energenta u rezervi prema proizvodu
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
–
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/119/EZ
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o obaveznim rezervama nafte i derivata nafte
– Akcioni plan za formiranje i održavanje obaveznih rezervi sirove nafte i derivata nafte (2017 - 2022)
– Uredba o planu i kriterijumima nabavke za formiranje obaveznih rezervi (2016)
– Pravilnik o utvrđivanju godišnjeg programa obaveznih rezervi nafte (2019), Plan reagovanja u vanrednim situacijama (2019)
– Uredba o operativnim rezervama derivata nafte, uglja i drugih energenata (2021)
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Sredstva od obveznika
Šifra mere politike:
MP_ES5
Naziv:
Formiranje obaveznih rezervi prirodnog gasa
Glavni cilj:
Otpornost u slučaju ograničenja ili prekida u snabdevanju energentom, fleksibilnost nacionalnog energetskog sistema
Kvantifikovani cilj:
Nivo rezervi gasa u skladištu koji su najmanje jednake tridesetodnevnim potrebama potrošača
Opis:
U skladu sa Zakonom o energetici, energetski subjekti koji obavljaju energetsku delatnost snabdevanja prirodnim gasom dužni su da obezbede obavezne rezerve prirodnog gasa u količini koja zadovoljava najmanje tridesetodnevne prosečne potrebe ovih kupaca u tekućoj godini.
Ova mera politike se ekskluzivno odnosi na pravne i regulatorne reforme koje su neophodne kako bi se stvorile obavezne rezerve prirodnog gasa. Bilo koji dodatni investicioni troškovi neophodni za implementaciju biće podvrgnuti temeljnoj kontroli u okviru sveobuhvatnih akcionih planova.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gasni
Izvršni organ
– Snabdevači
Telo za praćenje
– Uprava za rezerve energenata
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Količina energenta u rezervi prema energentu
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Direktiva 2009/73/EZ
– Direktiva 2017/1938
– Plan za prevencije i krize (Uredba Vlade)
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_ES6
Naziv:
Plan pripravnosti na rizike u sektoru električne energije
Glavni cilj:
Cilj plana pripravnosti na rizike u sektoru električne energije je da se identifikuju mogući rizici vezani za sigurno snabdevanje električnom energijom i da se ispita da li postojeće i planirane mere zadovoljavaju pomenute rizike u dovoljnoj meri. Plan bi trebalo da da pregled nacionalnih, kao i relevantnih regionalnih kriznih scenarija u domenu elektroenergetskog sektora. Ovo će ojačati regionalnu saradnju u energetici i unaprediće integraciju regionalnog tržišta.
Kvantifikovani cilj:
Ovi krizni scenariji u sektoru električne energije služe kao polazna osnova za identifikaciju postojećih i planiranih preventivnih, unapred pripremljenih i pravovremenih mera kako bi se sprečili, pripremili za i upravljali krizama električne energije, kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou.
Opis:
MP_ES6 se odnosi na pripremu i sprovođenje mera Plana o pripravnosti na rizike u skladu sa odredbama Uredbe (EU) 2019/941. Uredba o pripravnosti na rizike u sektoru električne energije uvodi važna pravila za saradnju između država članica (i za Republiku Srbiju, kad Energetska zajednica usvoji pravila) sa ciljem sprečavanja krize u snabdevanju električnom energijom, pripreme za krizu i upravljanja krizom. Ova mera takođe utvrđuje zajedničke odredbe za procenu rizika, planove pripremljenosti za rizik, upravljanje krizama električne energije, procenu i praćenje. Plan se zasniva na regionalnim i nacionalnim scenarijima krize električne energije i stoga sadrži nacionalne, regionalne i, gde je primenljivo, bilateralne mere planirane ili preduzete za sprečavanje kriza u oblasti električne energije, kao i pripremu za njih i njihovo ublažavanje.
Vremenski okvir implementacije
2024-2025. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Usvojena Uredba pripravnosti na rizike u sektoru električne energije 2019/941 i izrađen i odobren Plan pripravnosti
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Uredba (EU) 2019/941
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
PM_ES7
Naziv:
Ažuriranje propisa o sigurnosti snabdevanja (bar na nacionalnom nivou)
Glavni cilj:
Otpornost u slučaju ograničenja ili prekida u snabdevanju energentom, fleksibilnost nacionalnog energetskog sistema jačanje regionalne saradnje u energetici i unapređena integracija regionalnog tržišta.
Kvantifikovani cilj:
Nema podataka
Opis:
Uredba o utvrđivanju Kriznog plana radi obezbeđenja snabdevanja prirodnim gasom i Uredba o utvrđivanju preventivnog akcionog plana radi obezbeđenja snabdevanja prirodnim gasom, koje su donete u 2018. godini, u skladu su sa zahtevima Uredbe EU 994/2010 o merama za obezbeđivanje snabdevanja prirodnim gasom.
U narednom periodu ovi akti će biti usklađeni sa zahtevima Uredbe EU 2017/1938 o merama za obezbeđivanje snabdevanja prirodnim gasom.
Kako bi se postigli ciljevi INEKP, razmotriće se privremena podsticajna mera preko mehanizama naknade. Ovom merom će biti obezbeđene naknade učesnicima koji ispunjavaju uslove za njihov doprinos sigurnosti snabdevanja na srednjoročnom i dugoročnom nivou (npr. za mogućnost da povećaju proizvodnju ili smanje potražnju kada bude potrebno).
Vremenski okvir implementacije
do 2025. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Električna energija, gas
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Donošenje propisa, priprema preventivnog i akcionog plana za vanredne situacije prema ažuriranoj uredbi
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
–
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_ES8
Naziv:
Produktovod od rafinerije Pančevo do Novog Sada, Sombora, Beograda i Niša, preko Smedereva i Jagodine
Glavni cilj:
Efikasnije, ekonomičnije, bezbednije i ekološki prihvatljivije snabdevanje motornim gorivima na tržište Republike Srbije
Kvantifikovani cilj:
nema podataka
Opis:
Transnafta ad Pančevo planira izgradnju produktovoda za transport derivata nafte (benzin i dizel) na teritoriji Srbije od rafinerije Pančevo do Novog Sada, Sombora, Beograda i Niša, preko Smedereva i Jagodine. Sistem produktovoda će uključivati terminale sa odgovarajućim skladišnim kapacitetima, crpne stanice (sekundarne i glavne pumpe) i merna mesta za komercijalno merenje primljenih i isporučenih količina. Ukupna dužina produktovoda iznosi 402 km, a ukupni kapacitet 4,3 Mt/godišnje. Očekuje se da će sistem produktovoda stvoriti uslove za jeftinije, bezbednije, sigurnije i ekološki prihvatljivije snabdevanje tržišta motornim gorivima.
Projekat uključuje tri objekta:
Objekat I: deonica Pančevo – Smederevo; Deonica Pančevo – Novi Sad.
Objekat II: deonica Smederevo – Jagodina; Deonica Jagodina – Niš.
Objekat III: deonica Pančevo – Beograd; Deonica Novi Sad – Sombor.
Vremenski okvir implementacije
do 2029. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Nafta
Izvršni organ
– Transnafta ad Pančevo
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Indikatori napretka
Kapacitet produktovoda prema proizvodu, dužina produktovoda, terminali
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
400 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_ES9
Naziv:
Razvoj projekta reverzibilne hidroelektrane u Bistrici
Glavni cilj:
Veći nivo diversifikacije energetskog miksa za integraciju OIE uz mogućnost apsorbovanja viška energije iz neupravljivih OIE, doprinos neophodnoj adekvatnosti elektroenergetskog sistema, razvoj čistih niskougljeničnih tehnologija
Kvantifikovani cilj:
625 MW dodatnog proizvodnog kapaciteta
Opis:
Kako bi se postigli ciljevi INEKP-a na najekonomičniji način i omogućila integracija OIE, pojavila se potreba za izgradnjom sistema skladištenje energije. Konkretno, na osnovu izrađenih studija i rezultata modelovanja, model SEMS smatra da će novi projekat reverzibilne hidroelektrane biti integrisan u sistem 2031. godine. Ovaj objekat će takođe podržati rad sistema s obzirom na to da će doprineti povećanju obima raspoloživog kapaciteta regulacije u sistemu.
Vremenski okvir implementacije
2024-2031. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbijeˮ
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Indikatori napretka
Količina pumpnog kapaciteta za skladištenje u sistemu
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
1100 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_ES10
Naziv:
Razvoj dodatne upravljive proizvodnje iz prirodnog gasa
Glavni cilj:
Veći nivo diversifikacije energetskog miksa, za integraciju OIE uz mogućnost apsorbovanja viška energije iz neupravljivih OIE, doprinos neophodnoj adekvatnosti elektroenergetskog sistema
Kvantifikovani cilj:
350 MW dodatnog proizvodnog kapaciteta
Opis:
Kako bi se postigli ciljevi INEKP na najekonomičniji način i omogućila integracija OIE, pojavila se potreba za izgradnjom sistema za skladištenje energije. Konkretno, na osnovu izrađenih studija i rezultata modelovanja, model SEMS smatra da će nova elektrana na gas biti integrisana u sistem do 2028. godine. Ovaj objekat će takođe podržati rad sistema s obzirom na to da će doprineti povećanju obima raspoloživog kapaciteta regulacije u sistemu.
Vremenski okvir implementacije
2024-2028. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Indikatori napretka
Kapacitet upravljive proizvodnje u sistemu
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
300 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_ES11
Naziv:
Modernizacija industrije uglja
Glavni cilj:
Otpornost u slučaju ograničenja ili prekida u snabdevanju energentom, fleksibilnost nacionalnog energetskog sistema
Kvantifikovani cilj:
Adekvatan nivo uglja u rezervi
Opis:
Kako bi se na najekonomičniji način postigli ciljevi INEKP-a i obezbedio siguran i pouzdan energetski sistem, neophodno je sprovođenje investicija u modernizaciju industrije uglja u Republici Srbiji. Ova mera će ublažiti bojazni u pogledu ograničenog i prekinutog snabdevanja energijom.
Modernizacija industrije uglja se odvija paralelno sa modernizacijom starijih elektrana, kako bi postale kompatibilne sa zahtevima Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje. Takve prelazne mere su neophodne kako bi se obezbedila neometana energetska tranzicija u Republici Srbiji.
Tačnije, modernizacija industrije uglja obuhvata investicije u sisteme koji dovode do smanjenja štetnih emisija i njihovih negativnih uticaja na životnu sredinu usled efikasnije i povećane proizvodnje. Ove investicije će doprineti boljem kvalitetu proizvoda zbog selektivnog kopanja uglja, homogenizacije i uvođenja integralnog sistema upravljanja kvalitetom uglja. Ove akcije će obezbediti da industrija uglja bude usklađena sa najvišim standardima životne sredine i omogućiće smanjenje emisija prašine, čestičnih materija, itd.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Ugalj
Izvršni organ
– Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbijeˮ
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Obim energenata u rezervi
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Plan o pripravnosti na rizike (Uredba)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
1,3 milijarde evra
Izvor(i) finansiranja
Sopstvena sredstava
Osim mera navedenih u prethodnim tabelama, i sledeće mere obuhvaćene u ostalim dimenzijama takođe utiču na dimenziju energetske sigurnosti i doprinose postizanju njenih ciljeva, a to su:
1) Dimenzija unutrašnje energetsko tržište: MP_UET2 - MP_UET7, MP_UET8 (MP_UET8.1 –MP_UET8.8), MP_UET9 - MP_UET14, MP_UET16, MP_UET18, MP_UET20, MP_UET21, MP_UET31 i MP_UET32
2) Dimenzija istraživanje, inovacije i konkurentnost: MP_IIK10 – MP_IIK14.
3.3. Dimenzija unutrašnje energetsko tržište
3.4.1. Interkonektivnost u sektoru elektroenergetike
Šifra mere politike:
MP_UET2
Naziv:
Implementacija Transbalkanskog koridora: DV Obrenovac (RS) – Bajina Bašta (RS)
Glavni cilj:
Održavanje i postizanje cilja interkonektivnosti, planiranje i sprovođenje projekata prenosne infrastrukture u oblasti električne energije i gasa (i gde je to relevantno, projekata modernizacije); obezbeđivanje pouzdanosti napajanja kupaca; stvaranje uslova za dalji industrijski razvoj područja na kojima se projekat nalazi; integracija željenog nivoa OIE; obezbeđivanje potrebnog nivoa fleksibilnosti elektroenergetskog sistema; koji su potrebni za postizanje ciljeva i prioriteta u okviru pet dimenzija Energetske unije.
Kvantifikovani cilj:
Ispunjeni ciljevi u pogledu interkonektivnosti, predviđeni do 2030. godine, kriterijum sigurnosti N-1, drugi indikatori CBA.
Opis:
MP_UET2 odgovara skupu infrastrukturnih mera koje obuhvataju Transbalkanski koridor -faza I, u skladu sa TYNDP 2021-2030. godine za Republiku Srbiju. Ukupni troškovi projekta procenjuju se na 58,24 miliona (40 miliona evra), a ugovori o donaciji (13,1 miliona evra) su zaključeni krajem 2020. i početkom 2021. godine.
Vremenski okvir implementacije
do 2026. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Telo za praćenje
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Indikatori napretka
Ciljevi interkonektivnosti
Mogućnost priključenja dodatnih kapaciteta OIE
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Uredba (EU) 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– TYNDP 2021-2030
Troškovi implementacije
89,68 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET3
Naziv:
Implementacija Transbalkanskog koridora: DV B. Bašta (RS) – Višegrad (BiH) – Pljevlja (CG)
Glavni cilj:
Održavanje i postizanje cilja interkonektivnosti, planiranje i sprovođenje projekata prenosne infrastrukture u oblasti električne energije i gasa (i gde je to relevantno, projekata modernizacije); obezbeđivanje pouzdanosti napajanja kupaca; stvaranje uslova za dalji industrijski razvoj područja na kojima se projekat nalazi; integracija željenog nivoa OIE; obezbeđivanje potrebnog nivoa fleksibilnosti elektroenergetskog sistema; koji su potrebni za postizanje ciljeva i prioriteta u okviru pet dimenzija Energetske unije.
Kvantifikovani cilj:
Ispunjeni ciljevi u pogledu interkonektivnosti, predviđeni do 2030. godine, kriterijum sigurnosti N-1, drugi indikatori CBA.
Opis:
MP_UET3 odgovara skupu infrastrukturnih mera koje obuhvataju Transbalkanski koridor -faza I, u skladu sa TYNDP 2021-2030 za Republiku Srbiju. Ukupni troškovi projekta procenjuju se na 40,8 miliona evra. Još uvek ne postoji zaključen ugovor o grantu i zajmu za projekat. Očekuje se da će projekat biti potpuno operativan do 2027. godine (prema važećoj planskoj dokumentaciji).
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Telo za praćenje
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Indikatori napretka
– Ciljevi interkonektivnosti
– Mogućnost priključenja dodatnih kapaciteta OIE
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Uredba (EU) 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– TYNDP 2021-2030
Troškovi implementacije
52,32 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET4
Naziv:
Interkonekcija između Rešice (RU) i Pančeva (RS)
Glavni cilj:
Održavanje i postizanje cilja interkonektivnosti, planiranje i sprovođenje projekata prenosne infrastrukture u oblasti električne energije i gasa (i gde je to relevantno, projekata modernizacije); obezbeđivanje pouzdanosti napajanja kupaca; stvaranje uslova za dalji industrijski razvoj područja na kojima se projekat nalazi; integracija željenog nivoa OIE; obezbeđivanje potrebnog nivoa fleksibilnosti elektroenergetskog sistema; koji su potrebni za postizanje ciljeva i prioriteta u okviru pet dimenzija Energetske unije.
Kvantifikovani cilj:
Ispunjeni ciljevi u pogledu interkonektivnosti, predviđeni do 2030. godine, kriterijum sigurnosti N-1, drugi indikatori CBA.
Opis:
MP_UET4 odgovara skupu infrastrukturnih mera koje obuhvataju srpsko-rumunsku interkonekciju, koja je uključena u TYNDP 2021-2030. za Republiku Srbiju. Projekat je završen na teritoriji Republike Srbije do rumunske granice. Na rumunskoj strani projekat je još uvek u toku. Neophodno je da rumunski operator prenosnog sistema Transelektrika implementira 400 kV TS Rešica, kao i DV 400 kV od TS Portile de Fier do deonice TS Rešica od granice do TS Rešica. Deonica dalekovoda 400 kV od rumunske granice do TS Rešica je završena.
Vremenski okvir implementacije
Završeno u 2017. godini (od strane Republike Srbije)
2026-2030. godine (za deo u Rumuniji)
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Telo za praćenje
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Indikatori napretka
Ciljevi interkonektivnosti
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Uredba (EU) 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– TYNDP 2021-2030
Troškovi implementacije
Projekat završen na teritoriji Srbije
Izvor(i) finansiranja
Nije potrebno
Šifra mere politike:
MΠ_UET5
Naziv:
Panonski koridor
Glavni cilj:
Održavanje i postizanje cilja interkonektivnosti, planiranje i sprovođenje projekata prenosne infrastrukture u oblasti električne energije i gasa (i gde je to relevantno, projekata modernizacije); obezbeđivanje pouzdanosti napajanja kupaca; stvaranje uslova za dalji industrijski razvoj područja na kojima se projekat nalazi; integracija željenog nivoa OIE; obezbeđivanje potrebnog nivoa fleksibilnosti elektroenergetskog sistema; koji su potrebni za postizanje ciljeva i prioriteta u okviru pet dimenzija Energetske unije.
Kvantifikovani cilj:
Ispunjeni ciljevi u pogledu interkonektivnosti, predviđeni do 2030. godine, kriterijum sigurnosti N-1, drugi indikatori CBA.
Opis:
Odnosi se na set infrastrukturnih dalekovoda od 400 kV na području Vojvodine, koji će dodatno omogućiti integraciju električne energije iz obnovljivih izvora, i povećati prekogranični prenosni kapacitet između Srbije i Mađarske.
Vremenski okvir implementacije
2025–2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Telo za praćenje
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Indikatori napretka
Ciljevi interkonektivnosti
Mogućnost priključenja dodatnih kapaciteta OIE
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EC
– Uredba (EU) 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
TYNDP 2021-2030
Troškovi implementacije
108 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET6
Naziv:
Centralnobalkanski koridor
Glavni cilj:
Održavanje i postizanje cilja interkonektivnosti, planiranje i sprovođenje projekata prenosne infrastrukture u oblasti električne energije i gasa (i gde je to relevantno, projekata modernizacije); obezbeđivanje pouzdanosti napajanja kupaca; stvaranje uslova za dalji industrijski razvoj područja na kojima se projekat nalazi; integracija željenog nivoa OIE; obezbeđivanje potrebnog nivoa fleksibilnosti elektroenergetskog sistema; koji su potrebni za postizanje ciljeva i prioriteta u okviru pet dimenzija Energetske unije.
Kvantifikovani cilj:
Ostvareni ciljevi u pogledu interkonektivnosti, predviđeni do 2030. godine, kriterijum sigurnosti N-1, drugi indikatori CBA.
Opis:
Mera se odnosi na set infrastrukturnih dalekovoda od 400 kV na području centralne Srbije, koji će omogućiti dodatnu integraciju električne energije iz obnovljivih izvora, povećati pouzdanost snabdevanja i prekogranične prenosne kapacitete između Republike Srbije, Republike Bugarske, Crne Gore i federacije Bosne i Hercegovine
Potrebno je naglasiti da je očekivano da prva sekcija ovog projekta bude završena do 2030. godine. Ovo se odnosi na 2x400kV DV TS Jagodina 4 – TS Požarevac 3, sa izgradnjom TS 400kV Požarevac 3, koji predstavlja prvu fazu izgradnju nove TS 400/110kV Požarevac 3.
Vremenski okvir implementacije
do 2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Telo za praćenje
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Indikatori napretka
Ciljevi interkonektivnosti
Mogućnost priključenja dodatnih kapaciteta OIE
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Uredba (EU) 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
TYNDP 2021-2030
Troškovi implementacije
214,07 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET7
Naziv:
Integracija klaster projekata OIE – Severni koridor
Glavni cilj:
Održavanje i postizanje cilja interkonektivnosti, planiranje i sprovođenje projekata prenosne infrastrukture u oblasti električne energije i gasa (i gde je to relevantno, projekata modernizacije); obezbeđivanje pouzdanosti napajanja kupaca; stvaranje uslova za dalji industrijski razvoj područja na kojima se projekat nalazi; integracija željenog nivoa OIE; obezbeđivanje potrebnog nivoa fleksibilnosti elektroenergetskog sistema; koji su potrebni za postizanje ciljeva i prioriteta u okviru pet dimenzija Energetske unije.
Kvantifikovani cilj:
Ispunjeni ciljevi u pogledu interkonektivnosti, predviđeni do 2030. godine, kriterijum sigurnosti N-1, drugi indikatori CBA.
Opis:
MP_UET7 se odnosi na skup infrastrukturnih mera koje dopunjuju klaster BEOGRID a zajedno sa srpsko rumunskom interkonekcijom (očekivano je da bude završena do 2029. godine) nazivaju se Severni koridor, koji je obuhvaćen u Planu razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period 2021-2030.godina.
BEOGRID klaster obuhvata skup infrastrukturnih mera koje su uključene u Plan razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period 2021-2030. i očekivano je da bude završen do 2028. godine. Projekat obuhvata novu TS 400/110 kV Beograd 50 sa pripadajućim 400 kV i 110 kV dalekovodima i duplim dalekovodom od trafostanice Beograd 50 do regiona južnog Banata (blizu vetroelektrane Čubuk).
Očekuje se da će infrastrukturni radovi koji odgovaraju ukupnim investicijama od oko 84 miliona evra, biti u potpunosti u funkciji do 2030. godine.
Vremenski okvir implementacije
do 2029. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Telo za praćenje
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Indikatori napretka
Ciljevi interkonektivosti
Mogućnost priključenja dodatnih kapaciteta OIE
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Uredba (EU) 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– TYNDP 2021-2030
Troškovi implementacije
84 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
3.4.2. Infrastruktura za transport energije
Šifra mere politike:
MP_UET8
Naziv:
Regionalno gasno povezivanje putem realizacije projekata interkonekcije
Glavni cilj:
Infrastruktura, integracija tržišta u cilju povećanja kapaciteta kojim se može trgovati, zaštita potrošača i poboljšana konkurentnost, kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Povećan kapacitet interkonektivnosti
Opis:
Obuhvata sledeće interkonekcije za gas: može se smatrati da proističu sa platforme PLIMA: Gas_10 (TRA-N-70) Interkonektor Srbija – Hrvatska, Gas_11 (TRA-N-965) Interkonektor Srbija – Severna Makedonija, G08 Srbija – Rumunija (nije obuhvaćen u ENTSOG TYNDP 2020, TRA-N-1268 u TYNDR 2018) i Gastrans
Vremenski okvir implementacije
2026-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP „Srbijagasˮ, Transportgas Srbija d.o.o.
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo finansija
– Vlada
Indikatori napretka
Konačna odluka o ulaganju, građevinska dozvola, datum puštanja u rad, datum komercijalnog rada
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Uredba (EU) 2013/347
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
224 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET8.2
Naziv:
Projekat gasne interkonekcije Srbije i Rumunije od 85,5 km (od čega se 12,8 km nalazi na teritoriji Republike Srbije), sa kapacitetom od 1,2 milijarde m3/godišnje
Glavni cilj:
Infrastruktura, integracija tržišta u cilju povećanja kapaciteta kojim se može trgovati, zaštita potrošača i poboljšana konkurentnost, kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Povećan kapacitet interkonektivnosti
Opis:
Kao što je opisano u meri politike, odnosi se na G08 predloženi projekat Srbije i Rumunije u bazi podataka PLIMA (nije obuhvaćen u ENTSOG TYNDP 2020, TRA-N-1268 u TYNDR 2018)
Vremenski okvir implementacije
2026-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP „Srbijagasˮ, Transportgas Srbija d.o.o.
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo finansija
– Vlada
Indikatori napretka
Konačna odluka o ulaganju, građevinska dozvola, datum puštanja u rad, datum početka komercijalnog rada
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
16 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET8.3
Naziv:
Projekat gasne interkonekcije Srbije i Hrvatske (95 km, sa kapacitetom od 1,5 milijardi m3/godišnje)
Glavni cilj:
Infrastruktura, integracija tržišta u cilju povećanja kapaciteta kojim se može trgovati, zaštita potrošača i poboljšana konkurentnost, kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Povećan kapacitet interkonektivnosti
Opis:
Interkonektor Gas_10 Srbija-Hrvatska u bazi podataka PLIMA, ENTSOG TRA-N-70
Vremenski okvir implementacije
do 2029. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP „Srbijagasˮ, Transportgas Srbija d.o.o.
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo finansija
– Vlada
Indikatori napretka
Konačna odluka o ulaganju, građevinska dozvola, datum puštanja u rad, datum početka komercijalnog rada
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
144 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
PM_UET8.4
Naziv:
Projekat gasne interkonekcije Srbija-BiH od 90 km, kapaciteta 1,2 milijarde m3 godišnje
Glavni cilj:
Infrastruktura, integracija tržišta u cilju povećanja kapaciteta kojim se može trgovati, zaštita potrošača i poboljšana konkurentnost, kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Povećan kapacitet interkonektivnosti
Opis:
Izgradnja novog gasovoda Inđija – Mačvanski Prnjavor (interkonekcija Srbija-BiH) omogućiće nastavak gasifikacije Mačvanskog okruga i strateških preduzeća, s obzirom na to da stari produktovod, koji je izgrađen 1979. godine, zahteva obimnu sanaciju.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP ˮSrbijagasˮ, Transportgas Srbija d.o.o.
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo finansija
– Vlada
Indikatori napretka
Konačna odluka o ulaganju, građevinska dozvola, datum puštanja u rad, datum početka komercijalnog rada
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
47 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET8.5
Naziv:
Razvodni gasovod RG 11-02 Leskovac – Vladičin Han – Vranje od 71 km
Glavni cilj:
Infrastruktura, integracija tržišta u cilju povećanja kapaciteta kojim se trguje, zaštita potrošača i gasifikacija Južne Srbije
Kvantifikovani cilj:
Povećan kapacitet interkonektivnosti
Opis:
Razvoj transportnog sistema gasovoda dužine 71 km, prečnik DN 500 mm.
Vremenski okvir implementacije
do 2026. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP ˮSrbijagasˮ, Transportgas Srbija d.o.o., Yugorozgas- Transport d.o.o. Niš
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo finansija
– Vlada
Indikatori napretka
Konačna odluka o ulaganju, građevinska dozvola, datum puštanja u rad, datum početka komercijalnog rada
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
50 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET8.6
Naziv:
Gasovod – interkonekcija sa Crnom Gorom
Glavni cilj:
Infrastruktura, integracija tržišta u cilju povećanja kapaciteta kojim se može trgovati, zaštita potrošača i poboljšana konkurentnost, kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Povećan kapacitet interkonektivnosti
Opis:
Kapacitet 1,5 milijardi m3/godišnje. Izgradnja gasovoda – interkonekcije sa Crnom Gorom doprineće diversifikaciji puteva snabdevanja gasom i omogućiće povezivanje preko drugog nacionalnog gasnog sistema sa Jadransko-jonskim gasovodom.
Projekat doprinosi povećanju sigurnosti snabdevanja, razvoju tržišta i povećanju konkurentnosti na tržištu prirodnog gasa.
Diversifikacija izvora snabdevanja prirodnim gasom u skladu sa evropskim pravilima; dužina deonice-114 km, prečnik DN 500 mm, maksimalni ulazni pritisak 50 bar, minimalni ulazni pritisak 16 bar, godina početka ulaganja 2024, planirana godina puštanja u rad 2028, planirana godišnja količina 1000 miliona Sm³/godišnje, maks. dnevni (tehnički) kapacitet 2,7 miliona Sm³/dan
Vremenski okvir implementacije
2026-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP „Srbijagasˮ, Transportgas Srbija d.o.o.
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo finansija
– Vlada
Indikatori napretka
Konačna odluka o ulaganju, građevinska dozvola, datum puštanja u rad, datum početka komercijalnog rada
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
60 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET8.7
Naziv:
Projekat gasne interkonekcije Srbije i Makedonije od 70,7 km, sa kapacitetom od 0,8 milijardi m3/godišnje
Glavni cilj:
Infrastruktura, integracija tržišta u cilju povećanja kapaciteta kojim se može trgovati, zaštita potrošača i poboljšana konkurentnost, kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Povećan kapacitet interkonektivnosti
Opis:
Interkonektor Gas_11 Srbija-Makedonija
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP „Srbijagasˮ, Transportgas Srbija d.o.o
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Indikatori napretka
Konačna odluka o ulaganju, građevinska dozvola, datum puštanja u rad, datum početka komercijalnog rada
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva2009/73/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
20 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET8.8
Naziv:
Projekat izgradnje gasovoda Niš-Priština 65 km, sa kapacitetom od 0,8 milijardi m3/godišnje
Glavni cilj:
Infrastruktura, integracija tržišta u cilju povećanja kapaciteta kojim se može trgovati, zaštita potrošača i poboljšana konkurentnost, kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Povećan kapacitet interkonektivnosti, smanjenje korišćenja drugih energenata u južnom delu Republike Srbije
Opis:
Izgradnjom ovog gasovoda će se stvoriti uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u južnom delu Republike Srbije i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i za priključenje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na sistem gasovoda. Ovo će omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao ekološki prihvatljivog izvora energije i značajno će rasteretiti potražnju za električnom energijom.
Gasna interkonekcija Srbija i Crna Gora- Deonica Niš (Doljevac)- Priština, plan razvoja 2021-2030.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP „Srbijagasˮ, Transportgas Srbija d.o.o.
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Ministarstvo finansija
– Vlada
Indikatori napretka
Konačna odluka o ulaganju, građevinska dozvola, datum puštanja u rad, datum početka komercijalnog rada
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
30 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, državni budžet, sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET9
Naziv:
Ulaganja u digitalizaciju mreža s ciljem da se poveća integracija OIE i unapredi kvalitet snabdevanja
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, upravljanja potrošnjom, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu. Ovde su uključeni i sajber bezbednost i otpornost energetskog sektora.
Kvantifikovani cilj:
Indikatori povećanog kvaliteta snabdevanja, smanjenje grešaka u prognozi OIE, unapređena sajber bezbednost i KPI-jevi
Opis:
MP_UET9 se odnosi na program podržan politikama i finansijskim sredstvima s ciljem da se promovišu pametne mreže i posebno daje prioritet primeni IEC 61850, određivanju senzornih tačaka i alatima za predviđanje potražnje i OIE na srednjoročnom i kratkoročnom nivou, praćenju kvaliteta parametara napajanja (padovi, skokovi itd.), kao i DLR (Dynamic Line Rating) i kablova na važnim čvorovima sistema. Očekuje se da će ove mere poboljšati uočljivost dinamičkih pojava i tačnost predviđanja operatora mreže. Osim toga, mera predviđa instaliranje uređaja DLR i FACTS na prenosnoj mreži u delovima za koje se smatra da omogućavaju veću fleksibilnost pri integraciji obnovljivih izvora.
Gore navedeno uvažava i unapređenje sajber bezbednosti i otpornosti energetskog sektora, uspostavljanjem odgovarajućih indikatora za praćenje napretka i KPI-ijeva.
Vremenski okvir implementacije
2026-2030. godine
Tip mere
Investicije
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
– Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd
Telo za praćenje
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
– Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd
Indikatori napretka
Indikatori kvaliteta snabdevanja (npr. SAIDI, SAIFI, ENS)
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
– Energetska efikasnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva2009/72/EZ
– Uredba (EU) br. 347/2013
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije
Troškovi implementacije
10 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska i sopstvena sredstva
3.4.3. Integracija tržišta
Šifra mere politike:
MP_UET11
Naziv:
Uvođenje naprednih mernih uređaja za električnu energiju Elektrodistribucija Srbije doo Beograd EPS
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, upravljanja potrošnjom, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Indikatori povećanog kvaliteta snabdevanja, primena pametnih mreža, agregacija, usluga kao odziv potrošnje, skladištenje i distribuirana proizvodnja
Opis:
MP_UET11 se odnosi na uvođenje naprednih mernih uređaja za električnu energiju u Republici Srbiji, čime će biti pokriveno najmanje 80% potrošnje (cilj se odnosi na prenosne i distributivne mreže električne energije, pri čemu je uvođenje naprednih mernih uređaja kod prenosa već u potpunosti sprovedeno). Očekuje se da će se sprovoditi nakon izrade studije analize troškova i koristi (CBA). Očekuje se da će uvođenje naprednih mernih uređaja ostvariti koristi i za dimenziju energetsko tržište i dimenziju energetska efikasnost.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Obuhvaćeni sektori
Stambeni, javni, komercijalni, industrijski
Izvršni organ
– Elektrodistribucija Srbije doo, Beograd
– Vlada
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Vlada
Indikatori napretka
Broj priključaka na distributivnu mrežu sa naprednim mernim uređajima
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva2009/72/EZ
– Direktiva (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
32,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET12
Naziv:
Studije izvodljivosti za uvođenje naprednih mernih uređaja u distribuciji prirodnog gasa
Glavni cilj:
Infrastruktura za distribuciju gasa, zaštita potrošača i poboljšanje konkurentnosti, omogućavanje EE na strani snabdevanja (tj. smanjenjem gubitaka)
Kvantifikovani cilj:
Odluka da se krene sa upotrebom naprednih mernih uređaja na nivou distribucije sa ciljem instalacije za najmanje 85% potrošača
Opis:
MP_UET12 se odnosi na procenu (putem svih primenljivih studija koje treba da izrade ODS a potom dobiju saglasnost AERS) ekonomske izvodljivosti uvođenja naprednih mernih uređaja za gas u Republici Srbiji da bi se postigao cilj od najmanje 85% potrošnje (cilj se odnosi na mreže za distribuciju gasa, jer su napredni merni uređaji već ugrađeni na sistemima za transport gasa).
Vremenski okvir implementacije
do 2025. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– Operator distributivnog sistema
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Broj naprednih mernih uređaja na nivou distribucije
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
1 milion evra
Izvor(i) finansiranja
Sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET13
Naziv:
Izrada i implementacija modela upravljanja tržišnim i mrežnim podacima
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se poveća kapacitet kojim se može trgovati postojećih interkonektora, naprednih mernih uređaja, agregacije, odziva potrošnje, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečovanje, redispečovanje, ograničenja, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Indikatori povećanog kvaliteta snabdevanja, primena pametnih mreža, agregacija, usluga kao odziv potrošnje, skladištenje i distribuirana proizvodnja
Opis:
MP_UET13 se odnosi na razvoj i primenu modela upravljanja podacima koji je potreban za operacionalizaciju i poboljšanje energetskih usluga (npr. energetska efikasnost, odziv potrošnje, promena snabdevača). Centralizovana baza za prikupljanje energetskih podataka (tržišni podaci, mrežni podaci, drugi podaci) bi bila bolja opcija, kako za prenos tako i za distribuciju. Upotreba podataka u okviru energetske baze bi podrazumevala čitanje, validaciju, skladištenje i razmenu relevantnih podataka između zainteresovanih strana.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Nivo (%) integracije očitanih energetskih podataka dobijenih od OPS i ODS, broj promena snabdevača u datom vremenskom okviru
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Direktiva (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,4 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET14
Naziv:
Promovisanje odziva potrošnje za krajnje kupce korišćenjem dinamičkog tarifnog sistema
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, upravljanja potrošnjom, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Indikatori povećanog kvaliteta snabdevanja, primena pametnih mreža, agregacija, usluga kao odziv potrošnje, skladištenje i distribuirana proizvodnja.
Opis:
MP_UET14 sadrži meru politike koja je usmerena na usklađivanje obrazaca potrošnje krajnjih kupaca električne energije kako bi se omogućila veća fleksibilnost i optimalno korišćenje elektroenergetskog sistema. Ova mera (politika) je usko povezana i sa upotrebom naprednih mernih uređaja i tehnologije IoT, koji su neophodni za slanje cenovnih signala u realnom vremenu (ili blizu realnog vremena) i stimulisanje krajnjih kupaca za odziv potrošnje.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Procenat (%) vršne potražnje na godišnjem nivou prebačen na sate van vršne potražnje
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Direktiva (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET15
Naziv:
Opremanje sistema za distribuciju gasa uređajima za merenje i prikupljanje podataka (merna oprema, merno-operativna platforma, SCADA) neophodnim za funkcionisanje i razvoj tržišta gasa
Glavni cilj:
Zaštita potrošača i poboljšanje konkurentnosti, omogućavanje EE na strani snabdevanja (tj. smanjenjem gubitaka)
Kvantifikovani cilj:
Broj naprednih mernih uređaja na nivou distribucije
Opis:
Pre donošenja odluke o uvođenju naprednih mernih uređaja u distribuciji gasa sprovešće se analiza troškova i koristi, koja bi pokazala da li je njihovo uvođenje ekonomski opravdano, posebno za domaćinstva. Potrebno je da analiza koja se sprovodi bude ekonomska, a ne finansijska, odnosno da obezbedi podatke o koristima i troškovima za celo društvo, a ne samo za operatora sistema. Ako analiza pokaže da je uvođenje naprednih mernih uređaja isplativo, tek tada bi trebalo početi sa izradom plana za uvođenje naprednih mernih uređaja. To je u skladu sa Direktivom 2009/73/EZ.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– Operator distributivnog sistema gasa
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Broj instaliranih naprednih mernih uređaja za koje je rezultat CBA analize bio pozitivan
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
3,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Sopstvena sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET17
Naziv:
Razvoj regulatornog okvira za rad ˮkupca-proizvođača” (prozjumera) (član 169. u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o energetici i čl. 58. do 61. Zakona o korišćenju OIE)
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, upravljanja potrošnjom, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Indikatori povećanog kvaliteta snabdevanja, primena pametnih mreža, agregacija, usluga kao odziv potrošnje, skladištenje i distribuirana proizvodnja.
Opis:
MP_UET17 se odnosi na postupanje u vezi sa regulatornim, finansijskim, tehničkim i političkim preprekama koje trenutno sprečavaju tržišno ažuriranje sopstvene potrošnje u Republici Srbiji. U svetlu promena koje su uvedene novim zakonodavstvom, potrebno je izraditi podzakonska akta kako bi se ostvarila nedavno dobijena zakonska prava proizvođača-kupaca. Ovo zakonodavstvo će obuhvatiti tehničke/kvalitativne standarde, uslove priključenja na mrežu, poreski režim, proces izdavanja dozvola i biće dopuna sprovođenju podzakonskih akata za neto merenje. Uvođenje podzakonskih akata za neto merenje je u toku.
Vremenski okvir implementacije
do 2026. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Stambeni, javni, komercijalni, industrijski
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Eleketrodistribucija d.o.o. Beograd
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
– Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbijeˮ
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Broj zahteva za priključenje ˮkupaca-proizvođača” (prozjumera) podnetih ODS
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost
– Dekarbonizacija
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Direktiva (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o korišćenju OIE
– Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača („Službeni glasnik RSˮ, br. 83/21 i 74/22)
– Pravilnik o proračunu udela obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 2/23)
– Pravilnik o načinu proračuna i prikazivanja udela svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji („Službeni glasnik RSˮ, broj 2/23)
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET18
Naziv:
Razvoj regulatornog okvira za rad ˮskladišta električne energije” (član 169. u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o energetici)
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, odziva potrošnje, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Indikatori povećanog kvaliteta snabdevanja, primena pametnih mreža, agregacija, usluga kao odziv potrošnje, skladištenje i distribuirana proizvodnja.
Opis:
MP_UET18 posmatra regulatorni okvir skladištenja električne energije u celini. Evropski Paket za čistu energiju, koji je odobren u maju 2019, i tek treba da bude uveden u nacionalno zakonodavstvo, dozvoljava operatorima prenosa i distribucije da tek pod izuzetnim okolnostima poseduju skladište i upravljaju njime. Skladišta električne energije mogu pružati usluge električnim mrežama, uključujući odlaganje prenosa i distribucije, zajedno sa fleksibilnošću i energetskim uslugama i uslugama u pogledu kapaciteta na balansnim tržištima
Vremenski okvir implementacije
2024-2030 godine.
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Stambeni, javni, komercijalni, industrijski
Izvršni organ
– Vlada
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Eleketrodistribucija d.o.o. Beograd
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
– Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbijeˮ
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Kapacitet skladištenja (MWh) dodat na prenosne i distributivne mreže, kao i iza brojila
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
– Energetska efikasnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Direktiva (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET19
Naziv:
Razvoj regulatornog okvira za rad ˮagregatora” (član 169. u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o energetici)
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, odziva potrošnje, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Indikatori povećanog kvaliteta snabdevanja, primena pametnih mreža, agregacija, usluga kao odziv potrošnje, kao i skladištenje i distribuirana proizvodnja.
Opis:
MP_UET19 nova Direktiva o električnoj energiji u Paketu čiste energije određuje da sve države članice (i Republika Srbija, kada Energetska zajednica usvoji Paket čiste energije) obezbeđuju da nezavisni agregatori, koji pak čine učesnike na tržištu sa odgovornošću balansiranja, posluju na fer i pravednim osnovama na tržištu električne energije. Ovo nužno dovodi do primene mehanizma balansiranja i poravnanja koji uključuje dve odgovorne strane za balansiranje u jednoj priključnoj tački. Potrebno je da se uloga i funkcija agregatora na odgovarajući način odraze u tržišnim i mrežnim pravilima u skladu sa iskustvom i praksom EU u ovom aspektu.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030 godine.
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Stambeni, komercijalni
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Eleketrodistribucija d.o.o. Beograd
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Broj licenciranih (za komercijalnu delatnost) agregatora i procenat potrošnje i proizvodnje iz OIE (MWh) koji oni zastupaju na tržištu električne energije
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Uredba (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0, 2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET20
Naziv:
Razvoj regulatornog okvira za rad Zajednica obnovljivih izvora energije (ZOIE) i energetskih zajednica građana (EZG) (čl. 62. do 66. i čl. 77. Zakona o korišćenju OIE)
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, odziva potrošnje, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Indikatori povećanog kvaliteta snabdevanja, primena pametnih mreža, agregacija, usluga kao odziv potrošnje, skladištenje i distribuirana proizvodnja.
Opis:
MP_UET20 se odnosi na pripremu relevantnog okvira koji bi trebalo da omogući kolektivno učešće i udeo energetskih i finansijskih koristi kategorija potrošača na nivou zajednice u kojima se energenti i usluge energije mogu lokalno optimizovati, a višak razmenjivati u tržišnom okviru, na veleprodajnom ili maloprodajnom tržištu električne energije. U skladu sa postojećim okvirom, zajednica može steći status privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno status povlašćenog proizvođača i status proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije, i podsticajne mere u oblasti toplotne energije. Zajednica može biti učesnik na tržištu električne energije kao proizvođač električne energije iz OIE u sistemu podsticaja ili u ulozi proizvođača-kupca. Izazovi se odnose na integraciju OIE u sistem, u smislu proširenja, nadogradnje i modernizacije mreže. Sve prethodno navedeno mora na odgovarajući način da se odrazi u tržišnim i mrežnim pravilima.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Stambeni, javni, komercijalni, industrijski
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Broj licenciranih (i komercijalno aktivnih) ZOEI i EZG i procenat potrošnje i proizvodnje iz OIE (MWh) koju oni čine na tržištu električne energije
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost
– Dekarbonizacija
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Direktiva 2012/27/EU
– Direktiva 2018/2002/ΕU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Zakon o korišćenju OIE
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET21
Naziv:
Sprovođenje mrežnih pravila i smernica EU za električnu energiju putem odgovarajućih izmena i dopuna podzakonskih akata i donošenjem dodatnih pravila, odluka i akata, gde je to primenljivo.
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, odziva potrošnje, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Sprovođenje pravnih tekovina Energetske zajednice (uključujući Paket za integraciju električne energije), povećano korišćenje interkonektora na tržištu, konvergencija cena sa susednom zonom trgovanja, povećana integracija OIE bazirana na tržištu u miksu električne energije, ispunjenje cilja minimalnog prekograničnog kapaciteta od 70%, mogućnost razmene balansnih resursa
Opis:
MP_UET21 je usmerena na nastavak rada na sprovođenju pravila i smernica EU sadržanih u okvirnim uslovima EU koji obezbeđuju konkurentnost, pristupačnost i sigurnost. Njihov cilj je poboljšanje sigurnosti i kvaliteta snabdevanja električnom energijom, uz usklađivanje operatora sistema sa tržišnim mehanizmima. Mrežna pravila i smernice EU, zajedno sa Direktivom i Uredbom o električnoj energiji u okviru Paketa za zelenu energiju, imaju za cilj prelazak na čistu energiju u Evropi putem bolje tržišne integracije obnovljivih izvora energije. Energetska zajednica i izmene i dopune Zakona o energetici su definisale zahtev uvođenja Uredbe (EU) 2015/122 CACM, a takođe bi bilo preporučljivo da se samostalno donese Uredbu (EU) 2017/2195 EBGL (član 93a), u skladu sa Izmenama i dopunama Zakona o energetici. Ova MP će takođe omogućiti sprovođenje sledećih propisa EU:
– 2017/1485 (SO GL)
– 2017/2196 (EN RC)
– 2016/1719 (FCA GL)
– 2019/942 (ACER)
– 2019/943 za unutrašnje tržište električne energije
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Eleketrodistribucija d.o.o. Beograd
– Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– SEEPEX
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Donet novi zakonodavni i regulatorni okvir sa izmenama postojećih mrežnih i tržišnih pravila
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Energetska efikasnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Direktiva (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Uredba o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona („Službeni glasnik RSˮ, broj 104/22)
– Uredba o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu objekata kupaca („Službeni glasnik RSˮ, broj 104/22)
– Uredba o mrežnim pravilima koja se odnose na priključenje na mrežu proizvodnih jedinica („Službeni glasnik RSˮ, broj 95/22)
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET22
Naziv:
Razdvajanje i sertifikacija operatera prenosnog sistema
Glavni cilj:
Infrastruktura, politike i mere u pogledu tržišnog formiranja cena
Kvantifikovani cilj:
Izdata rešenja o sertifikaciji
Opis:
Sprovedeno je vlasničko razdvajanje Transportgas Srbija od Srbijagasa, ali Transportgas Srbija još uvek nije sertifikovan. Sertifikacija Yugorosgaz Transport-a je povučena, a njegovo razdvajanje još nije sprovedeno. Samo je Gastrans sertifikovan kao nezavisni operator transporta (OTS) odlukom AERS-a iz 2020 godine. Uopšte, postupak razdvajanja i izdavanja sertifikata preduzećima Srbijagas i Yugorosgaz je još uvek u toku, a Sekretarijat Energetske zajednice osporava sertifikaciju Gastransa. Neophodno je rešiti pitanje razdvajanja i sertifikacije.
Vremenski okvir implementacije
2024. godina
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP Srbijagas
– Transportgas Srbija d.o.o.
– Yugorosgaz a.d.
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Odluka o sertifikaciji
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Akcioni plan za sprovođenje aktivnosti u cilju reorganizacije JP Srbijagas i Yugorosgaz -Transport d.o.o. Niš
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET23
Naziv:
Sprovođenje Uredbe (EU) 2017/459
Glavni cilj:
Infrastruktura, politike i mere u pogledu tržišnog formiranja cena, integracija tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti kojima se trguje, zaštita potrošača i poboljšana konkurencija, kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Donošenje Uredbe
Opis:
Kao ugovorna strana Energetske zajednice, Republika Srbija je bila u obavezi da sprovede Uredbu do 28. februara 2020. godine. Sprovođenje je još uvek u toku. Ova politika se odnosi na sprovođenje uredbe. Transponovanje i sprovođenje su još uvek toku.
Vremenski okvir implementacije
2024. godina
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Operatori transportnog sistema
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Vlada
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Transponovanje Uredbe, ponuda kapaciteta putem aukcija na platformi za rezervisanje kapaciteta
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Uredba (EU) 2017/459
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Akcioni plan za sprovođenje Aktivnosti u cilju reorganizacije JP Srbijagas
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET24
Naziv:
Sprovođenje Uredbe (EU) 2017/460
Glavni cilj:
Infrastruktura, politike i mere u pogledu tržišnog formiranja cena, integracija tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti kojima se trguje, zaštita potrošača i poboljšana konkurencija, kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Transponovanje uredbe
Opis:
Kao ugovorna strana Energetske zajednice, Republika Srbija je bila u obavezi da sprovede Uredbu do 28. februara 2020. Ova politika se odnosi na sprovođenje uredbe. Transponovanje i sprovođenje su još uvek u toku. Neophodno je da se nastavi postupak sprovođenja mrežnih pravila.
Vremenski okvir implementacije
2024. godina
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Operatori transportnog sistema
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Vlada
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Transponovanje uredbe, razvoj i usvajanje nove tarifne metodologije, odobravanje tarifa na osnovu nove metodologije
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Uredba (EU) 2017/460
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Akcioni plan za sprovođenje Aktivnosti u cilju reorganizacije JP Srbijagas
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET25
Naziv:
Sprovođenje Uredbe (EU) 2014/312
Glavni cilj:
Infrastruktura, politike i mere u pogledu tržišnog formiranja cena, integracija tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti kojima se trguje, zaštita potrošača i poboljšana konkurencija kao i regionalna integracija
Kvantifikovani cilj:
Transponovanje uredbe
Opis:
Kao ugovorna strana Energetske zajednice, Republika Srbija je bila u obavezi da sprovede Uredbu do 12. decembra 2020. Implementacija je još uvek u toku. Ova politika se odnosi na sprovođenje uredbe. Transponovanje i sprovođenje su još uvek u toku. Neophodno je da se nastavi postupak sprovođenja mrežnih pravila.
Vremenski okvir implementacije
2024. godina
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Operatori transportnog sistema
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Vlada
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Transponovanje uredbe. Rad balansne platforme (ako treba da se primene privremene mere)
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Uredba (EU) 2014/312
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Akcioni plan za sprovođenje Aktivnosti u cilju reorganizacije JP Srbijagas
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET26
Naziv:
Reforma veleprodajnog tržišta u cilju podsticanja konkurentnosti
Glavni cilj:
Politike i mere u vezi sa tržišnim formiranjem cena, zaštitom potrošača i poboljšanjem konkurencije
Kvantifikovani cilj:
Smanjenje raspona između TTF i uvozne cene prirodnog gasa u Republiku Srbiju, uzimajući u obzir da uvozne cene prirodnog gasa nisu više od TTF
Opis:
Virtuelno mesto trgovanja postoji u teoriji, ali nije operativno. AERS izveštava da je najveći udeo prirodnog gasa, odnosno 1.691 miliona m3 (81% ukupne količine), prodalo preduzeće JP Srbijagas u 2019. godini. Drugi najveći udeo je prodalo preduzeće DC Novi Sad Gas i Yugorosgaz AD. U cilju podsticanja konkurencije potrebno je stvoriti likvidnost na tržištu, i kako bi se dodatno podsticala konkurentnost, pristup veleprodajnom tržištu u Republici Srbiji mora biti omogućen većem broju trgovaca. U okviru ovog zadatka će se razmotriti i sprovesti mere za unapređenje konkurencije. Uzeće se u obzir implikacije primene MP_UET25 na balansiranje i njen uticaj na razvoj konkurentnosti.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– Energetski subjekti
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Vlada
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Broj i raznovrsnost izvora snabdevanja, koncentracija u snabdevanju (HHI), indeks ostatka snabdevanja
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET27
Naziv:
Dalje otvaranje maloprodajnog tržišta
Glavni cilj:
Zaštita potrošača i poboljšanje konkurencije
Kvantifikovani cilj:
Poboljšane stope prelazaka potrošača (na druge snabdevače)
Opis:
Najveći deo tržišta se snabdeva po neregulisanim cenama. Svi kupci ispunjavaju uslove, ali na maloprodajnom tržištu dominira JP Srbijagas, kako je navedeno u okviru MP_UET27. Sprovode se mere zaštite potrošača.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– Energetski subjekti
– Agencija za energetiku Republike Srbije
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Vlada
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Stope prelaska potrošača
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET28
Naziv:
Izrada Pravila o radu Transportgas Srbija. Izrada Pravila o radu za Yugorozgas Transport
Glavni cilj:
Zaštita potrošača i poboljšanje konkurencije, omogućavanje EE na strani snabdevanja (putem smanjenja gubitaka)
Kvantifikovani cilj:
Opis:
Potrebno je da se izrade Pravila o radu transportnog sistema Transportgas Srbija, i da se ažuriraju Pravila o radu Yugorozgas Transporta kako bi se uskladila sa svim odredbama Uredbe (EU) 715/2009 i izvršilo transponovanje uredbi (EU) 459/2017 i 312/2014.
Vremenski okvir implementacije
do 2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– Transportgas Srbija d.o.o
– Yugorozgas- Transport d.o.o. Niš
Telo za praćenje
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Usvajanje Pravila o radu Transportgas Srbija d.o.o i ažuriranje pravila o radu Yugorozgas- Transport d.o.o
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Uredba 2009/715
– Uredba (EU) 2017/459
– Uredba (EU) 2014/312
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Pravila o radu JP Srbijagasa
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET10
Naziv:
Intenziviranje napora za gasifikaciju u Republici Srbiji
Glavni cilj:
Infrastruktura na nivou distribucije
Kvantifikovani cilj:
Gasifikacija u jugozapadnim i jugoistočnim delovima Republiike Srbije, smanjenje upotrebe drugih goriva u južnom delu Republike Srbije
Opis:
Predviđene su tri tačke interkonekcije duž gasovoda Gastransa za snabdevanje gasom jugoistočnih područja Srbije koja trenutno nemaju pristup gasnoj infrastrukturi. Svrha ove mere je razvoj plana gasifikacije za ove regione.
Bilo koji dodatni investicioni troškovi neophodni za implementaciju biće podvrgnuti temeljnoj kontroli u okviru sveobuhvatnih akcionih planova.
Vremenski okvir implementacije
2024-2025. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– JP „Srbijagasˮ, Transportgas Srbija d.o.o
– JP Srbijagas
– Yugorozgas a.d.
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i jedinice lokalne samouprave
– Agencija za energetiku Republike Srbije
Indikatori napretka
Dozvole za izgradnju i distribuciju u novim područjima
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Mera je generalno usklađena sa svim akcijama dekarbonizacije, pri čemu je prirodni gas prelazno gorivo
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
– Odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene mreže magistralnih i razvodnih gasovoda istočne Srbije sa elementima detaljne regulacije („Službeni glasnik RSˮ, broj 84/22)
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET29
Naziv:
Razvoj regulatornog okvira za biometan
Glavni cilj:
Zaštita potrošača i poboljšanje konkurentnosti, smanjenje ugljeničnog otiska
Kvantifikovani cilj:
Proizvodnja biometana i drugih gasova sa smanjenim sadržajem ugljenika
Opis:
Kao priprema u postupku rešavanja izazova energetske tranzicije, razmotriće se zakonske i regulatorne mogućnosti za podsticanje upumpavanja biometana i drugih gasova sa smanjenim sadržajem ugljenika. Takve opcije mogu, na primer, uključivati šeme podrške, pojednostavljenje pravila povezivanja i troškova, prioritet pri pumpanju, jednostavnija pravila balansiranja
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Gas
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Proizvodnja biometana i drugih gasova sa smanjenim sadržajem ugljenika kao procenat ukupnog uvoza gasa i nacionalne proizvodnje
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/73/EZ
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET30
Naziv:
Spajanje tržišta sa tržištem dan-unapred (SDAC)
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, odziva potrošnje, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Sprovođenje pravnih tekovina Energetske zajednice, povećano korišćenje interkonektora na tržištu, konvergencija cena sa susednom zonom trgovanja, povećano integracija OIE bazirana na tržištu u miksu električne energije
Opis:
MP_UET30 nastoji da sprovede dodatnu integraciju dan-unapred tržišta u Republici Srbiji sa Evropskim jedinstvenim dan-unapred tržištem (SDAC). SDAC će stvoriti jedinstveno panevropsko regionalno dan-unapred tržište električne energije. Integrisano dan-unapred tržište povećava ukupnu efikasnost trgovanja promovisanjem efikasne konkurencije, povećanjem likvidnosti i omogućavanjem efikasnijeg korišćenja proizvodnih resursa širom Evrope. Projekat privremenog spajanja ima za cilj da poveže 4 tržišta država članica (češko-slovačko-mađarsko-rumunsko tržište) sa multiregionalnim spajanjem (MRC) kroz uvođenje implicitne raspodele kapaciteta na osnovu neto prenosnih kapaciteta (NTC) na šest novih granica: PL-DE, PL-CZ, PL-SK, CZ-DE, SZ-AT, HU-AT. Projekat predstavlja važan korak u pogledu proširenja Evropskog jedinstvenog dan-unapred tržišta, kao što je predviđeno Uredbom 2015/1222 (smernice o raspodeli kapaciteta i upravljanju zagušenjima/SASM).
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– SEEPEX
– Akcionarsko društvo ˮElektromreža Srbije”-
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Vlada
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Datum spajanja tržišta dan-unapred operativno
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2009/72/EZ
– Direktiva (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET31
Naziv:
Spajanje tržišta sa jedinstvenim unutardnevnim tržištem (SIDC)
Glavni cilj:
Povećana fleksibilnost sistema i kvalitet snabdevanja električnom energijom, posebno primenom politika i mera koje se odnose na formiranje cena zasnovanih na tržištu u skladu sa važećim zakonom; integracija i spajanje tržišta s ciljem da se povećaju kapaciteti za trgovanje postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, odziv potrošnje, skladištenja, distribuirane proizvodnje, mehanizama za dispečing, redispečing i ograničavanja proizvodnje, kao i cenovnih signala u realnom vremenu.
Kvantifikovani cilj:
Sprovođenje pravnih tekovina Energetske zajednice, povećano korišćenje interkonektora na tržištu, konvergencija cena sa susednom zonom trgovanja, povećana integracija OIE bazirana na tržištu u miksu električne energije
Opis:
MP_UET31 se može smatrati nastavkom MP_UET30. Spajanje unutardnevnog tržišta (SIDC) će stvoriti jedinstveno regionalno unutardnevno tržište električne energije u EU koje dopunjuje aktivnosti spajanja tržišta koje su eventualno postignute u okviru SDAC. Mera zavisi od MP_UET16, odnosno imenovanja nominovanog operatora tržišta električne energije (NEMO) u Republici Srbiji.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Električna energija
Izvršni organ
– SEEPEX
– Akcionarsko društvo ˮElektromreža Srbije”-
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Vlada
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Datum spajanje tržišta dan-unapred operativno
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska sigurnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva2009/72/EZ
– Direktiva (EU) 2019/944
– Uredba (EU) 2019/943
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o energetici
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
3.4.4. Energetsko siromaštvo
Biće uvedena uravnotežena kombinacija politika i mera za unapređeno ublažavanje energetskog siromaštva. Kako bi se obezbedila unapređena zaštita energetski siromašnih domaćinstava biće revidirana usvojena definicija ovog pojma i izrađen akcioni plan za ciljano i koordinisano suočavanje sa energetskim siromaštvom. Planirane politike i mere će biti specijalizovane, a razviće se sveobuhvatni mehanizam praćenja prema usvojenoj nacionalnoj definiciji uključujući potrebne alate i indikatore.
Biće donete konkretne regulatorne mere kako bi se zaštitila energetski siromašna domaćinstava od potencijalnih isključenja sa mreže električne energije i prirodnog gasa, i time doprinelo kratkoročnom ublažavanju energetskog siromaštva. Takođe, biće obezbeđeni dodatni finansijski podsticaji energetski siromašnim domaćinstvima za kupovinu energenata koji će se koristiti za zadovoljavanje stvarnih energetskih potreba.
Ciljani finansijski instrumenti će biti osmišljeni tako da unapređuju energetsku efikasnost i podstiču ugradnju uređaja na OIE u zgrade energetski siromašnih domaćinstava, doprinoseći dugoročnom ublažavanju energetskog siromaštva. Biće omogućen pristup energetski siromašnih domaćinstava alternativnim izvorima energije, takođe i zbog značajnog smanjenja njihovih troškova za energiju.
Na kraju, biće sprovedeni programi informisanja, podizanja svesti, usmeravanja ili obuke koji će olakšati sprovođenje planiranih politika i mera i doprineti efikasnom ublažavanju energetskog siromaštva. Akcenat će biti stavljen na sprovođenje pojednostavljenih energetskih pregleda, uvođenje naprednih mernih uređaja i pružanje smernica i ciljanih energetskih saveta energetski siromašnim domaćinstvima.
Šifra mere politike:
MP_UET32
Naziv:
Izrada i usvajanje akcionog plana za smanjenje energetskog siromaštva
Glavni cilj:
Ublažavanje energetskog siromaštva
Kvantifikovani cilj:
Smanjenje energetskog siromaštva
Opis:
MP_UET32 će dovesti do izrade i usvajanja akcionog plana za borbu protiv energetskog siromaštva. Akcioni plan će sadržati posebne politike i mere koje će biti uvedene do 2030. godine sa kvantifikovanim ciljevima i očekivanim uticajima. Pored toga, biće razvijen sveobuhvatan mehanizam praćenja u skladu sa nacionalnom definicijom i razvijenim indikatorima u okviru MP_ UET33. Akcenat će biti stavljen na kontinuiranu procenu planiranih mera politike, kako bi se unapredile ili uvele nove efikasnije mere. Na kraju, biće utvrđena nadležna tela i dat detaljan opis njihovih odgovornosti i dužnosti.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Stambeni
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo zdravlja
– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
– Nacionalna koalicija za smanjenje energetskog siromaštva
Telo za praćenje
Indikatori napretka
Izrađen akcioni plan
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2019/944/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
0,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET33
Naziv:
Regulatorne mere za zaštitu energetski siromašnih domaćinstava i davanje naknada za kratkoročno ublažavanje energetskog siromaštva (npr. energetske kartice ili socijalne tarife)
Glavni cilj:
Ublažavanje energetskog siromaštva
Kvantifikovani cilj:
Smanjenje energetskog siromaštva
Opis:
MP_UET33 će predvideti usvajanje regulatornih mera za zaštitu energetski siromašnih domaćinstava od potencijalnih isključenja električne energije i prirodnog gasa. Pored toga, biće razmatrano smanjenje mesečne obaveze za određene količine električne energije ili prirodnog gasa zajedno sa dodatnim finansijskim podsticajima, kao što su uvođenje socijalne tarife i obezbeđivanje energetskih kartica koje pružaju mogućnost energetski siromašnim domaćinstvima da pokriju stvarne energetske potrebe. Treba napomenuti da će se odredbe čl. 5 stav 4 Direktive 944/2019/EU uzeti u obzir u pogledu javnih intervencija u određivanju cena za snabdevanje električnom energijom tokom izrade šeme socijalne tarife. Konačno, primena naprednih mernih uređaja može da omogući potrošnju unapred definisanih količina energenata.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Stambeni
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
Indikatori napretka
Broj obuhvaćenih energetski siromašnih domaćinstava
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2019/944/EU
– Direktiva 2019/692/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Uredba o energetski ugroženom kupcu
Troškovi implementacije
U razmatranju
Izvor(i) finansiranja
U razmatranju
Šifra mere politike:
MP_UET34
Naziv:
Priprema posebnih programa za primenu mera energetske efikasnosti i promovisanje OIE među energetski ugroženim kupcima za dugoročno suočavanje sa energetskim siromaštvom
Glavni cilj:
Ublažavanje energetskog siromaštva
Kvantifikovani cilj:
Smanjenje energetskog siromaštva
Opis:
MP_UET34 će obezbediti subvencije za poboljšanje energetske efikasnosti i podsticanje ugradnje uređaja OIE u zgradama energetski siromašnih domaćinstava u cilju dugoročne borbe protiv energetskog siromaštva. Mere energetske efikasnosti obuhvataju i intervencije na omotaču zgrade i ugradnju energetski efikasnih sistema (grejanje, hlađenje i potrošna topla voda) i opreme (npr. sijalice, električni aparati itd.). U pogledu odabranih vrsta OIE, naglasak će biti stavljen na ugradnju fotonaponskih panela i solarnih toplotnih grejača. Na kraju, mera će biti osmišljena na odgovarajući način kako bi se povećala sinergija sa drugim merama politike u oblasti energetske efikasnosti i OIE, poput zajednica OIE i energetskih zajednica građana.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Stambeni
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo zdravlja
– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
– Nacionalna koalicija za smanjenje energetskog siromaštva
Telo za praćenje
Indikatori napretka
Broj ugroženih energetski siromašnih domaćinstava
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Energetska efikasnost
– Dekarbonizacija
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2019/944/ΕU
– Direktiva 2012/27/ΕU
– Direktiva 2018/2002/ΕU
– Direktiva 2018/2001/ΕU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
U razmatranju
Izvor(i) finansiranja
U razmatranju
Šifra mere politike:
MP_UET35
Naziv:
Omogućavanje pristupa alternativnim izvorima energije energetski ugroženim kupcima i drugim kupcima kako bi se umanjilo energetsko siromaštvo
Glavni cilj:
Ublažavanje energetskog siromaštva
Kvantifikovani cilj:
Smanjenje energetskog siromaštva
Opis:
MP_UET35 će omogućiti pristup energetski siromašnih domaćinstava alternativnim izvorima energije u cilju značajnog umanjenja povezanih troškova energije i borbe protiv energetskog siromaštva. Postojeće mreže daljinskog grejanja i prirodnog gasa se mogu proširiti, čime bi se pružila mogućnost energetski siromašnim domaćinstvima da koriste jeftinije energente.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Stambeni
Izvršni organ
Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
Indikatori napretka
Broj obuhvaćenih energetski siromašnih domaćinstava
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2019/944/EU
– Direktiva 2019/692/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
U razmatranju
Izvor(i) finansiranja
Šifra mere politike:
MP_UET36
Naziv:
Unapređenje alata i metodologije za prikupljanje podataka relevantnih za praćenje energetskog siromaštva
Glavni cilj:
Ublažavanje energetskog siromaštva
Kvantifikovani cilj:
Praćenje energetskog siromaštva
Opis:
MP_UET36 predviđa detaljno navođenje neophodnog postupka prikupljanja podataka u cilju sprovođenja razvijene procedure praćenja. Pored toga, biće razvijen specijalizovani alat koji će omogućiti praćenje energetskog siromaštva i evaluaciju sprovedenih politika i mera. Konačno, biće pripremljeni izveštaji o napretku koji će pružiti vredan uvid svim zainteresovanim stranama u ostvareni napredak u oblasti smanjenja energetskog siromaštva.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Stambeni
Izvršni organ
Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
Indikatori napretka
Razvijeni alat i metodologija za praćenje
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2019/944/EU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
Troškovi implementacije
1,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_UET37
Naziv:
Mere podizanja svesti i informisanja u cilju ublažavanja energetskog siromaštva
Glavni cilj:
Ublažavanje energetskog siromaštva
Kvantifikovani cilj:
Smanjenje energetskog siromaštva
Opis:
MP_UET37 će podsticati sprovođenje programa informisanja, podizanja svesti, savetovanja ili obuke kako bi se omogućila primena planiranih politika i mera i doprinelo efikasnom ublažavanju energetskog siromaštva. Osmišljene mere se neće fokusirati samo na energetski siromašna domaćinstva nego će omogućiti učešće svih zainteresovanih strana. Sprovođenje pojednostavljenih energetskih pregleda će predstavljati glavni instrument informisanja što će dovesti do davanja specijalizovanih energetskih saveta, dok se najefikasnije pristupačne intervencije mogu finansirati ciljanim finansijskim instrumentom. Uvođenje naprednih mernih uređaja će omogućiti pružanje smernica i ciljanih energetskih saveta energetski siromašnim domaćinstvima. Na kraju, naglasak će biti na obuci energetskih stručnjaka u nekoliko oblasti, kao što su identifikacija energetski siromašnih domaćinstava, izbegavanje pojava poput stigmatizacije, rodna ravnopravnost itd.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Stambeni
Izvršni organ
Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
Indikatori napretka
Broj obuhvaćenih energetski siromašnih domaćinstava
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Direktiva 2019/944/ΕU
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Nacionalna koalicija za smanjenje energetskog siromaštva
Troškovi implementacije
0,7 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU i drugi fondovi, budžetska sredstva
Osim mera navedenih u prethodnim tabelama, na dimenziju unutrašnje energetsko tržište utiču i mere iz ostalih dimenzija, koje doprinose postizanju ciljeva dimenzije unutrašnje energetsko tržište, i to:
1) Dimenzija dekarbonizacije: MP_D20, MP_D23, MP_D36 i MP_D37.
2) Dimenzija energetska sigurnost: MP_ES2 – MP_ES3, MP_ES3.1 i MP_ES6.
3) Dimenzija istraživanje, inovacije i konkurentnost: MP_IIK1 – MP_IIK20.
3.5. Dimenzija istraživanje, inovacije i konkurentnost.
Treba napomenuti da, na osnovu prognoza BDP-a za 2020, 2025. i 2030. godinu, koje se navode u 4. poglavlju INEKP-a, nakon odgovarajućih proračuna bruto domaćih troškova za istraživanje i tehnološki razvoj (BDTITR) u oblasti „Energija – životna sredinaˮ za 2020, 2025. i 2030. godinu, i uz pretpostavku da će BDTITR u sektoru ˮEnergija – životna sredinaˮ u 2030. godini ostati stabilni na nivou iz 2020. godine, odnosno, da će iznositi 0,53% BDP-a (izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije), ukupan iznos od 111,4 miliona evra će biti namenjen za aktivnosti / mere istraživanja i razvoja u periodu 2024-2030. godine.
3.5.1. Politike i mere
3.5.1.1. Politike i mere kojima se promovišu istraživanje i inovacije
Aktuelna politika Republike Srbije u oblasti istraživanja i inovacija je usmerena na kreiranje podsticaja i podrške za usvajanje novih tehnologija s opštim ciljem da se ostvare uštede troškova energije, uvođenjem novih standarda energetske efikasnosti i omogućavanjem prelaska na nižu i održiviju potrošnju energije u zemlji.
Republika Srbija smatra da su istraživanje i inovacije prilika da se unapredi konkurentnost nacionalne privrede, koja postaje faktor podsticaja privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta. Predložena politika istraživanja i inovacija u oblasti energetike nastoji da promoviše, između ostalog, primenu visoko efikasnih energetskih tehnologija, uvođenje pametnih mreža i tehnologija za skladištenje energije, kao i istraživanje mogućnosti primene punjivih baterija, vodonika i tehnologije gorivnih ćelija.
U pogledu istraživanja i inovacija, u nastavku je dat okviran broj predloženih mera politike kako bi se:
– povećao broj inovativnih startapa, spinofa/spinauta itd. u visokotehnološkim i intenzivnim sektorima u skladu sa Strategijom pametne specijalizacije;
– povećala efikasnost istraživanja fokusiranjem na rezultate i pružanjem podsticaja (kao što su međunarodna saradnja i mobilnost, saradnja sa preduzećima, itd.) u cilju privlačenja visokokvalifikovanih istraživačkih timova;
– razvile veštine na nivou univerziteta i istraživačkih institucija koje povećavaju komercijalnu održivost i tržišni značaj njihovih istraživačkih projekata i sposobnost da učestvuju u istraživačkim konzorcijumima;
– podržala saradnja između istraživačkih instituta i preduzeća u transferu tehnologije i korišćenju rezultata istraživanja.
Očekuje se da će se Republika Srbija u narednim godinama fokusirati na primenu novih tehnologija za uštedu energije sa značajnim doprinosom smanjenju emisije ugljenika u vazduh, suzbijanju efekta staklene bašte i sprečavanju pregrevanja zgrada. Cilj je da se značajno smanje troškovi energije obezbeđujući relativno brz povraćaj investicija u cilju poboljšanja životnog i radnog okruženja za građane Srbije.
Jedan od ključnih prioriteta istraživanja i inovacija za naredni period u oblasti energetskih mreža predstavljaju izazovi digitalizacije i pametnih mreža. Pored toga, biće podržane inovativne akcije koje se odnose na električna vozila i strategije njihovog dopunjavanja, a naglasak će biti stavljen na činjenicu da potrošena električna energija treba da potiče iz OIE i vodonika koji se proizvodi različitim oblicima energije.
Što se tiče skladištenja energije, treba preduzeti mere u cilju jačanja razvoja novih ili poboljšanih tehnologija skladištenja električne ili toplotne energije sa većom efikasnošću, dostupnošću, otpornošću i bezbednošću, i po najnižoj ceni. Inovativne aplikacije će takođe doprineti ublažavanju uticaja preduzeća na životnu sredinu i uticaja klimatskih promena na urbanu sredinu, kao i promovisanju cirkularne ekonomije, sa naglaskom na reciklaži materijala i povratu i ponovnoj upotrebi energije, kao i inovativnom tehnikama hvatanja i/ili ponovne upotrebe CO2.
Tabele za MP_IIK1 – MP_IIK16
Šifra mere politike:
MP_IIK1
Naziv:
Unapređenje pravnog okvira za podsticanje istraživanja i inovacija
Glavni cilj:
Izmene propisa, podsticanje istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK1 će unaprediti pravni okvir kako bi se dodatno podsticali istraživanje i inovacije, osiguravajući da novo zakonodavstvo bude osmišljeno tako da stvara najbolje moguće uslove za napredak istraživanja i inovacija.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Novi zakoni i izmena postojećih
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Pravne tekovine EU
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine „Moć znanja”
– Strategija pametne specijalizacije Republike Srbije (4S) za period 2020-2027.
– Strategija industrijske politike od 2021. do 2030. godine
Troškovi implementacije
0,1 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_IIK2
Naziv:
Uspostavljanje Zajedničke akcije državne pomoći za istraživanje i inovacije u oblasti energetike
Glavni cilj:
Izmene propisa, promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
PM_IIK2 će promovisati uspostavljanje Zajedničke akcije državne pomoći za istraživanje i inovacije koja ima za cilj povezivanje istraživanja i razvoja sa preduzetništvom i jačanje konkurentnosti, produktivnosti i otvorenosti preduzeća prema međunarodnim tržištima, sa ciljem prelaska na kvalitetno inovativno preduzetništvo i povećanje domaće dodate vrednosti. Konkretne intervencije Akcije obuhvataju: (a) istraživanje i razvoj u okviru malih i srednjih preduzeća, uz podršku industrijskim istraživanjima zasnovanim na širokom spektru sektora, promociju inovacija i poslovno umrežavanje, (b) poslovna partnerstva sa istraživačkim organizacijama u kojima se promoviše saradnja na projektima istraživanja i razvoja između preduzeća i istraživačkih institucija i (v) iskorišćavanje rezultata istraživanja dobijenih iz prethodnih istraživačkih projekata.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Novi propisi i /ili normativni akti, uspostavljanje zajedničke akcije državne pomoći, rad tokom godina
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Pravna tekovina EU
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
Troškovi implementacije
2,7 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvene sredstva, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_IIK3
Naziv:
Uspostavljanje Višegodišnjeg investicionog plana za jačanje infrastrukture za istraživanje i razvoj
Glavni cilj:
Izmene propisa, promovisanje istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK3 će promovisati izradu Višegodišnjeg investicionog plana za podršku infrastrukturi za istraživanje i razvoj, s ciljem da se unapredi strateška infrastruktura za istraživanje i razvoj u oblasti energetike
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Novi propisi i/ili normativna akta
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Pravna tekovina EU
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
Troškovi implementacije
0,1 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_IIK4
Naziv:
Integracija Srbije u Evropski istraživački prostor i unapređeno učešće u energetskim programima za istraživanje i razvoj koje finansira EU
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK4 će obezbediti bolju poziciju Srbije u oblasti istraživanja i razvoja u Evropi (npr. u Evropskoj alijansi istraživanja u energetici). Na primer, u cilju pripreme za učešće zemlje u Okvirnom programu istraživanja i inovacija Horizont Evrope, potrebno je da se osnuju brojne radne grupe, koje će obuhvatiti, između ostalih, organe vlasti i istraživače. Cilj ovih radnih grupa je da se poboljša učešće Srbije u evropskim okvirnim istraživačkim programima, kako bi se Republika Srbija bolje integrisala u evropsku dinamiku, unapredila stručnost i konkurentnost, stvorila sinergije i stekla pristup širim tržištima.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo finansija
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Privredna komora Srbije
– Centar za promociju nauke
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Broj prijava, projekata, kompanija, konzorcijuma u programu Horizont Evrope, koji uključuju timove iz Republike Srbije na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
Troškovi implementacije
0,1 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_IIK5
Naziv:
Razvoj inovacionih centara/ klastera, startapa, spinofa, spinauta
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK5 će promovisati osnivanje i razvoj startapa utemeljenih na znanju od strane univerziteta, naučnoistraživačkih organizacija, istraživačkih centara, preduzeća i nezavisnih istraživača, spinofa/spinauta, inovacionih centara, kao i klastera za trgovanje/komercijalizaciju zrelih rezultata istraživanja i inovativnih ideja.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Privredna komora Srbije
– Centar za promociju nauke
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Broj inovacionih centara / klastera, startapa, spinofa/spinauta na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Zakon o inovacionoj delatnosti
Troškovi implementacije
5,4 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, grantovi, budžetska i sopstvena sredtsva, povoljni krediti, programi za istraživanje i razvoj
Šifra mere politike:
MP_IIK6
Naziv:
Razvoj specijalizovanih centara kompetentnosti
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK6 će promovisati osnivanje specijalizovanih centara kompetentnosti sa ciljem da se poboljšaju analitički alati koji se mogu primeniti na bilo koju oblast politike, uključujući energetiku i životnu sredinu, okupljajući na jednom mestu sveobuhvatnu stručnost u ovoj oblasti. Ovi centri će pružati obuku za korišćenje alata kreiranja politike, kao i savete o izboru alata. Centri kompetentnosti će nuditi budućim klijentima, kreatorima projekata i drugim zainteresovanim stranama, sveobuhvatne informacije o tehnikama, proizvodima, podršci i trendovima u sektoru od interesa za istraživanje i razvoj.
Vremenski okvir implementacije
do 2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Privredna komora Srbije
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Broj specijalizovanih centara kompetentnosti na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Zakon o inovacionoj delatnosti
Troškovi implementacije
3,6 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, grantovi, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj, donatori
Šifra mere politike:
MP_IIK7
Naziv:
Omogućavanje formiranja regionalnih centara istraživačke izuzetnosti
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK7 će omogućiti formiranje centara izuzetnosti u istraživanju. Ovi centri su osmišljeni da podstaknu izuzetna istraživanja obezbeđivanjem dugoročnih sredstva velikog obima za određene istraživačke jedinice. Oni obezbeđuju sredstva za istraživanje i srodne mere, kao što su poboljšanje ili proširenje fizičke infrastrukture, zapošljavanje vodećih istraživača iz inostranstva i obuku istraživača.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Privredna komora Srbije
– Centar za promociju nauke
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Broj regionalnih centara istraživačke izuzetnosti na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Zakon o inovacionoj delatnosti
Troškovi implementacije
3,4 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, grantovi, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj, donatori
Šifra mere politike:
MP_IIK8
Naziv:
Osnivanje i umrežavanja kancelarija za transfer tehnologije istraživačkih organizacija / instituta i naučno -tehnoloških parkova
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK8 će podsticati (dodatno) osnivanje kancelarija za tehnološki transfer i naučno -tehnoloških parkova, koji će pružati infrastrukturne i stručne usluge subjektima koji obavljaju inovacione delatnosti, u smislu umrežavanja, razvoja, kreiranja i brzog korišćenja novih tehnologija. Ovim bi se mogla stvoriti prilika za povećanje konkurentnosti niskougljeničnih tehnologija preko centara za transfer tehnologije, koji bi mogli da omoguće umrežavanje i razmenu znanja između naučnog sektora, akademske zajednice i poslovnog sektora.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Privredna komora Srbije
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Broj novih zajedničkih projekata kancelarija za transfer tehnologije u sklopu istraživačkih organizacija/ instituta i naučno-tehnoloških parkova na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o nauci i istraživanju
Troškovi implementacije
15,3 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, grantovi, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj, donatori
Šifra mere politike:
MP_IIK9
Naziv:
Podrška saradnji između naučnoistraživačkih organizacija i preduzeća u transferu tehnologije i korišćenju rezultata istraživanja
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK9 će podstaći saradnju između istraživačkih instituta i industrije u cilju optimalnog iskorišćavanja rezultata istraživanja. Potrebno je da stručno osoblje identifikuje resurse znanja sa poslovnim potencijalom i da upravlja njima, odnosno, da identifikuje najbolji način da se nova ideja plasira na tržište, obezbede odgovarajući resursi (finansiranje, usluge podrške itd.) za njenu realizaciju i dobije adekvatna podrška svih zainteresovanih strana.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Privredna komora Srbije
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Povećanje godišnjih prihoda postignuto putem: licenciranja patenata, prenosa tehnologije, sporazuma o korišćenju ili razvoju tehnologije, savetodavnih usluga, itd.
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan ze energetske tehnologije (plan SET)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o nauci i istraživanju
Troškovi implementacije
3,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj
Šifra mere politike:
MP_IIK10
Naziv:
Razvoj inovativnih tehnologija za uštedu energije
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti po tipu tehnološke oblasti (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK10 će unaprediti istraživačko-razvojne aktivnosti u oblasti zgrada koje se odnose na nove materijale, montažne aktivne elemente za fasade i krovove, isplative, inteligentne, fleksibilne toplotne pumpe i toplotne pumpe za visoke temperature i digitalno programiranje i optimizaciju zgrada. U industrijskom sektoru će biti podržane energetski efikasne tehnologije grejanja i hlađenja, povraćaj grejanja i hlađenja i integracija sistema.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Energetska efikasnost, zgrade, industrija
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Broj razvijenih istraživačkih projekata u oblasti inovacionih tehnologija za uštedu energije na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
– Strategije istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju (RIS3)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Zakon o inovacionoj delatnosti
Troškovi implementacije
7,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj
Šifra mere politike:
MP_IIK11
Naziv:
Razvoj inovativnih tehnologija dekarbonizacije, sa naglaskom na OIE za proizvodnju električne energije, grejanje/hlađenje, proizvodnju vodonika, detekciju emisija, hvatanje, skladištenje i korišćenje ugljenika (CCUS)
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija, razvoj niskougljeničnih tehnologija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti po vrsti tehnologije (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK11 će unaprediti istraživanje i razvoj u oblasti solarne energije, kako za centralizovane solarne toplotne sisteme tako i za primenu u grejanju i hlađenju. Kada je u pitanju energija vetra, biće promovisane aktivnosti koje se odnose na električnu opremu vetroelektrana, rad i održavanje vetroelektrana, male vetroturbine i druga pitanja, kao što su metodologije i alati za integrisano snimanje i procenu uticaja vetroelektrana na okolinu, sistemi upravljanja krajem radnog veka vetroparkova itd. Aktivnosti istraživanja i razvoja solarnih fotonaponskih sistema se odnose na integraciju fotonaponskih sistema u zgrade i drugu infrastrukturu, razvoj visokoefikasnih solarnih ćelija i sistema za nadzor i rad solarnih fotonaponskih instalacija. Istraživačko-razvojne aktivnosti u oblasti bioenergije se odnose na razvoj visokoefikasne kogeneracije toplotne i električne energije korišćenjem biomase, kao i na razvoj, demonstraciju i povećanje čvrste, tečne i gasovite bioenergije/biohemijske/hemijske konverzije iz održive biomase. Biće unapređivane aktivnosti koje se odnose na geotermalno grejanje u urbanim područjima, materijale, metode i opremu u cilju poboljšanja njegovog rada, kao i na propustljivost konvencionalnih geotermalnih rezervoara i efikasnost konverzije i direktnog korišćenja toplote, razvijaće se nove tehnike za bolju identifikaciju geotermalnog potencijala, jačaće se integracija geotermalne toplotne i električne energije u sistem i razvoj geotermalne elektrane sa nultom emisijom. Takođe će se promovisati aktivnosti istraživanja i razvoja u oblasti vodonika sa niskim sadržajem ugljenika koji emituje malo ili nimalo gasova sa efektom staklene bašte. Pored toga, biće promovisane ciljane aktivnosti istraživanja i razvoja kako bi se procenila i primenila tehnologija hvatanja, korišćenja i skladištenja ugljenika (CCUS), i direktnog hvatanja vazduha (DAC) kao i ultra-superkritična tehnologija u termoelektranama koja poboljšava njihovu efikasnost, pri čemu su posebne emisije CO2 znatno smanjene. Na kraju, biće razmatrane nove posebne tehnologije za detekciju emisija, kao i druge tehnologije sa fokusom na postrojenja prirodnog gasa. U konkretnom slučaju CCUS, potrebno je razviti detaljnu studiju za potencijal skladištenja CO2 u Republici Srbiji, kao i inovativne načine sakupljanja CO2 za industrijsku i hemijsku primenu i za proizvodnju sintetičkih goriva.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
OIE, proizvodnja električne energije u TE, industrijski procesi (cement, hemikalije, gvožđe i čelik, celuloza i papir, rafinerije, saobraćaj, itd).
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Broj razvijenih istraživačkih projekata u oblasti tehnologija dekarbonizacije na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan ze energetske tehnologije (plan SET)
– Strategije istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju (RIS 3)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima
Troškovi implementacije
25,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj
Šifra mere politike:
MP_IIK12
Naziv:
Istraživanje u oblasti digitalizacije energetskih mreža i razvoja pametnih mreža
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
PM_IIK12 će jačati ciljane istraživačke inicijative usmerene na digitalizaciju energetskih mreža i razvoj pametnih mreža, a konkretno na (a) stvaranje inovacionog okruženja za razvoj pametnih usluga, (b) razvoj optimizovane elektroenergetske mreže kroz primenu rešenja kojima se povećava vidljivosti i nivo kontrole energetskog sistema u cilju boljeg upravljanje profilom opterećenja kroz odziv potrošnje kako bi se povećala fleksibilnost svih vrsta proizvodnje i smanjili troškovi svih rešenja za skladištenje energije minimizovanjem ukupnih troškova sistema i (v) razvoj integrisanih lokalnih i regionalnih energetskih sistema kroz integraciju OIE na regionalnom i lokalnom nivou, obuhvatanjem različitih energetskih operatera i stvaranjem inovacionog okruženja za pametne usluge u saradnji sa pružaocima rešenja na platformi IKT.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Pametni energetski sistem usmeren na potrošače
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo finansija
– ODS EDS
– OPS AKCIONARSKO DRUŠTVO„ELEKTROMREŽA SRBIJEˮ
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Broj razvijenih istraživačkih projekata za tehnologije digitalizacije na godišnjoj osnovi
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan energetske tehnologije (plan SET)
– Strategije istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju (RIS 3)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
Troškovi implementacije
9 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj
Šifra mere politike:
MP_IIK13
Naziv:
Razvoj inovativnih tehnologija u saobraćaju i aplikacija za mikromobilnost
Glavni cilj:
Podsticanje istraživanja i inovacija i razvoj niskougljeničnih tehnologija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK13 će podržati inovativne akcije vezane za električna vozila, kao i njihove strategije punjenja, pri čemu će naglasak biti na potrošnji električne energije iz OIE, kao i na vodoniku proizvedenom iz OIE. Biće podržane odgovarajuće akcije za razvoj inovativnih tehnologija za biogoriva kao obnovljiva goriva za održivi saobraćaj (goriva za drumski i vazdušni saobraćaj), i to: (1) razvoj naprednih tečnih i gasovitih biogoriva putem biohemijskih ili iz autohtonih mikroorganizama i primarne energije iz OIE, (2) demonstracija naprednih tečnih i gasovitih biogoriva putem biohemijske/termohemijske/hemijske konverzije iz održive biomase i/ili iz autohtonih mikroorganizama i primarne energije iz OIE, (3) razvoj drugih tečnih i gasovitih goriva (isključujući vodonik) putem termohemijske/ hemijske/ biohemijske/ elektrohemijske konverzije neutralnih energenata sa OIE, (4) demonstracija drugih tečnih i gasovitih goriva (isključujući vodonik) putem termohemijske/hemijske/biohemijske/elektrohemijske konverzije neutralnih energenata sa OIE, (5) proizvodnja obnovljivog vodonika iz elektrolize vode i električne energije iz OIE. Takođe će biti podržane akcije za projektovanje efikasnih skladišta TPG za punjenje brodova gorivom.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Održivi saobraćaj
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Broj razvijenih istraživačkih projekata za tehnologije u saobraćaju i aplikacije mikromobilnosti na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
– Strategije istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju (RIS 3)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
Troškovi implementacije
10,9 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj
Šifra mere politike:
MP_IIK14
Naziv:
Razvoj inovativnih aplikacija za skladištenje energije
Glavni cilj:
Podsticanje istraživanja i inovacija i razvoj niskougljeničnih tehnologija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK14 će biti usmerena na razvoj novih tehnologija skladištenja ili poboljšanje postojećih tehnologija sa većim nivoom efikasnosti, dostupnosti, izdržljivosti, sigurnosti uz najniže moguće troškove. Biće podržane tehnologije za skladištenje elektrohemijske energije, koje će se uglavnom odnositi na aplikacije OIE za upotrebu u neinterkonektovanoj električnoj mreži ili u udaljenim delovima mreže električne energije.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Održivi saobraćaj, pametan energetski sistem, CCUS
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo rudarstva i energetike
Indikatori napretka
Broj razvijenih istraživačkih projekata za aplikacije skladištenja energije na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
– Energetska sigurnost
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropski strateški plan za energetske tehnologije (plan SET)
– Strategije istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju (RIS 3)
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Zakon o inovacionoj delatnosti
Troškovi implementacije
9 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj
Šifra mere politike:
MP_IIK15
Naziv:
Promovisanje međusektorske i geografske mobilnosti istraživača
Glavni cilj:
Promovisanje istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK15 će omogućiti transfer znanja i iskustva između istraživača iz industrije i akademske zajednice, kao i ulaznu i izlaznu mobilnost potrebnu za izgradnju internih kapaciteta. Na primer, na najvišem obrazovnom nivou se mogu promovisati doktorati u oblasti industrije kao sredstvo za podršku nauci utemeljenoj na industriji.
Vremenski okvir implementacije
2025-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Ministarstvo prosvete
– Privredna komora,
– Centar za promociju nauke
Telo za praćenje
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Indikatori napretka
Broj doktorata u oblasti industrije na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropsko zakonodavstvo
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
Troškovi implementacije
1,6 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva, programi za istraživanje i razvoj
Šifra mere politike:
MP_IIK16
Naziv:
Unapređenje obrazovanja/ obuke za podršku energetskoj tranziciji
Glavni cilj:
Promocija istraživanja i inovacija
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa tehnološke spremnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK16 će podržati podsticanje prelaska na klimatski neutralnu i cirkularnu ekonomiju fokusirajući se na potrebne veštine i kvalitetna radna mesta koja stvaraju veću dodatnu vrednost, značajno smanjuju štetne uticaje na životnu sredinu, pružaju odgovarajuće uslove za adekvatnu naknadu i kvalitetno radno okruženje.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Privredna komora Srbije
– Centar za promociju nauke
Telo za praćenje
– Ministarstvo rudarstva i energetike
– Ministarstvo prosvete
Indikatori napretka
Broj nastavnih programa za energetsku tranziciju na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropsko zakonodavstvo
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
Troškovi implementacije
2,2 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva
3.5.1.2. Politike i mere za promovisanje konkurentnosti
Podsticanje preduzetništva predstavlja prioritet, koji daje direktan doprinos komponenti konkurentnosti. U tom kontekstu, planirano je:
(a) da se obrazuju i vode posebni fondovi za podsticanje istraživanja i inovacija u MSP, saradnja sa istraživačkim centrima i obezbeđivanje uslova za uspešno ulaganje, i
(b) iskorišćavanje patentnih prava, licenciranja itd.
Pored toga, treba pružiti podršku stvaranju inovativnih klastera kompanija i istraživačkih subjekata u cilju podsticanja preduzetništva i osnivanje startapa za komercijalnu eksploataciju zrelih istraživačkih rezultata i inovativnih ideja, kao i za razvoj preduzetničkih struktura podrške, kao što su inkubatori, tehnološki parkovi, zajednički radni prostori (co-working), itd.
Jačanje konkurentnosti zahteva unapređenje postojećeg regulatornog okvira za sprovođenje ulaganja u industrijska postrojenja i MSP kako bi se stvorio stabilan i transparentan okvir pravila, procedura i administrativnih struktura, u cilju nesmetanog završetka velikih javnih i privatnih projekata. Pored toga, da bi se obezbedio dodatni privatni kapital, proceniće se efikasnost postojećih šema pomoći privatnim investicijama kako bi se nastavila primena najefikasnijih među njima i/ili pokušala realizacija novih šema.
Uloga posebnih ciljnih fondova biće značajna za omogućavanje koncesionog finansiranja privrede (posebno MSP) i za preuzimanje dela poslovnog rizika koji ne preuzimaju finansijske institucije, uz obezbeđivanje neophodnih garancija.
Smatra se da je doprinos cirkularne ekonomije unapređenju konkurentnosti od velikog značaja i stoga je neophodno promovisati konkretne akcije koje se fokusiraju na razvoj inovativnih tehnologija za postizanje ciljeva Nacionalne mape puta za cirkularnu ekonomiju.
Tabela za MP_IIK17 – MP_IIK20
Šifra mere politike:
MP_IIK17
Naziv:
Podsticanje preduzetništva preko aktivnosti istraživanja i inovacija integrisanih u rad tržišta
Glavni cilj:
Unapređenje konkurentnosti
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa konkurentnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
PM_IIK17 će biti usmerena na osnivanje i rad posebnih fondova u cilju podsticanja istraživanja i inovacija u malim i srednjim preduzećima, obezbeđivanje uslova za stvaranje uspešnih investicija, eksploataciju patenata, ustupanje prava itd. Takođe će podržati stvaranje inovativnih kooperativnih klastera kompanija i istraživačkih institucija u cilju promocije preduzetništva. Na kraju, osnaživaće se osnivanje startapova utemeljenih na znanju za komercijalnu upotrebu i komercijalizaciju zrelih rezultata istraživanja i inovativnih ideja, kao i razvoj struktura za podršku preduzetništvu, poput inkubatora, tehnoloških parkova, oblasti saradnje itd.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicija
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo finansija
– Razvojna agencija Srbije,
– Privredna komora Srbije,
– Centar za promociju nauke
Telo za praćenje
–
Indikatori napretka
Broj akcija u oblasti čiste energije na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropsko zakonodavstvo
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Strategija industrijske politike (2021-2030)
Troškovi implementacije
1,8 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_IIK18
Naziv:
Optimizovanje okvira podrške i šema za podsticanje investicija u cilju jačanja konkurentnosti
Glavni cilj:
Poboljšanje konkurentnosti
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa konkurentnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK18 će unaprediti postojeći regulatorni okvir za ulaganja u industrijska postrojenja i mala i srednja preduzeća kako bi stvorio stabilan i transparentan okvir za ulaganje koji će obuhvatiti pravila, procedure i administrativne strukture u cilju nesmetanog završetka velikih javnih i privatnih projekata. Osim toga, s ciljem da se poveća uticaj privatnog kapitala, procenjivaće se efikasnost postojećih šema podrške za privatna ulaganja kako bi se nastavila primena najisplativijih šema i/ili pokušala realizacija novih šema.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo finansija
Telo za praćenje
–
Indikatori napretka
Nove šeme podrške i izmene postojećih
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropsko zakonodavstvo
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Strategija industrijske politike (2021-2030)
Troškovi implementacije
0,1 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_IIK19
Naziv:
Jačanje konkurentnosti putem osnivanja i vođenja posebnih ciljnih fondova
Glavni cilj:
Unapređenje konkurentnosti
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa konkurentnosti u oblasti energetike (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK19 će osnažiti ulogu posebnih ciljnih fondova osnivanjem i vođenjem posebnih novih fondova za preduzetništvo i konkurentnost, kako bi se omogućilo povoljno finansiranje malih i srednjih preduzeća i preuzeo deo poslovnog rizika koji ne snose finansijske institucije, uz pružanje neophodnih garancija.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Reforma
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Fond za nauku
– Fond za inovacije
Telo za praćenje
–
Indikatori napretka
Novi propisi i/ili normativna akta
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropsko zakonodavstvo
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Strategija industrijske politike (2021-2030)
Troškovi implementacije
0,1 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva
Šifra mere politike:
MP_IIK20
Naziv:
Podsticanje inovativnih tehnologija cirkularne ekonomije u cilju poboljšanja konkurentnosti preduzeća
Glavni cilj:
Poboljšanje konkurentnosti
Kvantifikovani cilj:
Povećanje nivoa konkurentnosti (kvalitativan cilj)
Opis:
MP_IIK20 će podsticati posebne akcije usmerene na razvoj inovativnih tehnologija kako bi se postigli ciljevi mape puta za cirkularnu ekonomiju u Republici Srbiji.
Vremenski okvir implementacije
2024-2030. godine
Tip mere
Investicije
Obuhvaćeni sektori
Sve oblasti INEKP-a
Izvršni organ
– Ministarstvo finansija
– Razvojna agencija Srbije
– Privredna komora Srbije
– Centar za promociju nauke
Telo za praćenje
–
Indikatori napretka
Broj akcija koje se odnose na reciklažu i sekundarne sirovine na godišnjem nivou
Obuhvaćene relevantne dimenzije Energetske unije
– Unutrašnje energetsko tržište energije
Politike Unije koja su rezultirale implementacijom politike i mere
– Evropsko zakonodavstvo
Relevantni nacionalni planski dokument (pravni, regulatorni akti, itd)
– Zakon o Fondu za nauku
– Zakon o nauci i istraživanju
– Strategija industrijske politike (2021-2030)
Troškovi implementacije
4,5 miliona evra
Izvor(i) finansiranja
Fondovi EU, sopstvena i budžetska sredstva
Osim mera navedenih u prethodnim tabelama, sledeće mere u okviru ostalih dimenzija utiču i na dimenziju istraživanja, inovacija i konkurentnosti i doprinose ostvarenju ciljeva istraživanja, inovacija i konkurentnosti:
1) Dimenzija energetska efikasnost: MP_EE38.
3.5.2. Saradnja sa drugim državama članicama u ovoj oblasti, uključujući informacije o tome kako se ciljevi i politike Plana SET prenose u nacionalni kontekst
U cilju podsticanja ekonomičnog razvoja niskougljeničkih tehnologija, Republika Srbija će se oslanjati na plan SET koji je razvijen na nivou EU i koji podstiče međusektorsku saradnju u oblasti inovacija.
Republika Srbija je od 2014. godine učetvorostručila svoj učinak u programu Horizont 2020, kao najuspešnija zemlja regiona Zapadnog Balkana. Oblasti u kojima posebno beleži uspeh u Horizontu 2020 uključuju informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i poljoprivredna istraživanja, kao i naučnu saradnju u oblasti energetike. Nacionalne aktivnosti za podršku inovacijama su postale veoma uspešne, a dopunjava ih Strategija pametne specijalizacije.
Pored toga, Republika Srbija je razvila intenzivnu saradnju sa Zajedničkim istraživačkim centrom (JRC) Evropske komisije na više nivoa, posebno u energetskom sektoru, a takođe pokazuje i visok nivo aktivnosti u programu EUREKA.
3.5.3. Mere finansiranja, uključujući podršku EU i korišćenje fondova EU, u ovoj oblasti na nacionalnom nivou, ukoliko je primenljivo
Ključni finansijski instrumenti u oblasti istraživanja, inovacija i konkurentnosti u energetici obuhvataju:
1) Raspoloživa budžetska i sopstvena sredstva.
2) Operativne programe u okviru novog programskog perioda 2021–2027. godine.
3) Posebne operativne fondove sa javnim i privatnim kapitalom.
4) Nacionalne, evropske, transnacionalne i međunarodne programe za podršku istraživanju i implementaciji inovativnih i pilot aplikacija.
ODELJAK B: ANALITIČKA OSNOVA
4. TRENUTNO STANJE I PROJEKCIJE SA POSTOJEĆIM POLITIKAMA I MERAMA
Analiza uticaja politika i mera opisanih u Poglavlju 2 izvršena je formulacijom dva alternativna scenarija:
1) Scenario sa postojećim merama (engl. with existing measures, u daljem tekstu: WEM), koji vrši projekciju razvoja energetskog sektora i drugih emisija u okviru postojećih politika i mera. Ovaj scenario ne vodi do ostvarivanja ciljeva INEKP-a, već služi kao referenca. Detalji ovog scenarija su prikazani u ovom poglavlju.
2) Scenario sa dodatnim merama ( engl. with advanced measures, u daljem tekstu: WAM), obuhvata sve planirane dodatne politike i mere koje doprinose ostvarivanju ciljeva INEKP-a. Ovaj Scenario se naziva Scenario S i opisan je u Poglavlju 5, a predstavljeno je njegovo poređenje sa scenarijom WEM kako bi se prikazali dodatni napori neophodni za njegovo ostvarivanje.
U ovoj analizi postoje određeni egzogeni faktori koji utiču na razvoj energetskog sistema i emisija GHG uopšte. Ovi faktori su korišćeni kao zajednički ulazni podaci za sva scenarija, i njihov opis je dat u odeljku 4.1.
Projekcije za različite dimenzije u okviru scenarija WEM, što znači sa postojećim politikama i merama su prikazani u narednim odeljcima 4.2 i 4.5.
Kvantitativna analiza projekcija scenarija za procenu uticaja politika i mera u procesu izrade INEKP-a Republike Srbije sprovedena je korišćenjem tri alata za modeliranje:
1) SEMS, zasnovan na okviru TIMES, pokriva razvoj celokupnog energetskog sistema
2) Alat za makroekonomsku analizu zasnovan na Primenjenom modelu opšte ravnoteže ublažavanje, prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i nove tehnologije (eng. Mitigation, Adaptation and New Technologies Applied General Equilibrium Model - MANAGE)
3) Alat za analizu visokog udela OIE u elektroenergetskom sistemu, zasnovan na softveru ANTARES.
U okviru projekta IPA 2013 ˮDalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje”, izrađen je SEMS koji je instaliran na serveru MRE. SEMS je nacionalni model utemeljen na generatoru modela TIMES, koji primenjuje pristup ˮodozdo prema gore” i predstavlja tehnološki napredan alat i okvir za optimizaciju baziran na principu najmanjeg troška, koji je izradila i održava Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Model obuhvata celokupni energetski sistem, od ekstrakcije energenata, uvoza, sektora transformacije i sektora finalne potrošnje energije. Vremenski period analize je do 2050. godine, a može se produžiti kako bi obuhvati duži vremenski period. SEMS se koristi za vršenje projekcija razvoja ukupnog energetskog sistema Srbije u okviru nekoliko alternativnih scenarija za razmatranje budućih opcija i najekonomičnijih reakcija na određene inpute politika. Model je zasnovan na potražnji, što znači da su egzogene projekcije date za najvažnije pokretače potražnje koji obuhvataju stanovništvo, BDP po sektoru, projekcije industrijske proizvodnje. Pored toga, SEMS je kalibrisan korišćenjem najnovijih raspoloživih statističkih podataka, koji predstavljaju postojeći energetski sistem Srbije.
Kako bi se analizirao ekonomski uticaj ekonomskih politika i politika u oblasti životne sredine, korišćen je multisektorski rekurzivni dinamički model opšte ravnoteže (CGE) kako bi se proširio obim projekcije scenarija SEMS-a. Makroekonoski alat je baziran na modelu opšte ravnoteže, ublažavanje, prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i nove tehnologije (eng. Mitigation, Adaptation and New Technologies Applied General Equilibrium Model – MANAGE). Model je izradio GTAP (Univerzitet Perdju). Model je posebno izrađen za analizu raznih pitanja povezanih sa ekonomskom stranom politika u oblasti klimatskih promena i životne sredine, uključujući bazne emisije CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte; politike ublažavanja u pogledu gasova sa efektom staklene bašte: takse, trgovanje emisijama; uticaji politika u oblasti životne sredine. Obuhvatanje međusektorskih veza i visokog nivoa sektorskih detalja uključenih u model MANAGE, obezbediće preciznu verifikaciju različitih kvantitativnih hipoteza povezanih sa ekonomskim profilima i profilima životne sredine energetskih putanja Srbije.
Dugoročni energetski modeli poput SEMS-a se koriste u studijama koje analiziraju energetsku tranziciju ka niskougljeničnom energetskom sistemu. Međutim, za rad elektroenergetskih sistema sa visokim udelom varijabilnih izvora energije, potreban je specijalizovan softver za vršenje detaljne analize. Zbog varijabilnog karaktera energije vetra i solarne fotonaponske energije, njihova velika upotreba u budućnosti će u velikoj meri uticati na rad elektroenergetskog sistema pa je u tom smislu potrebno da se urade odgovarajuće procene kako bi donosioci politika mogli da obezbede realistične mape puta za njihovu primenu u INEKP-u. Iz toga razloga je izrađen model elektroenergetskog sistema Srbije, zasnovan na alatu ANTARES (razvio i održava RTE). Ova analiza za razvoj elektroenergetskog sistema sa veliki rastom OIE u proizvodnji električne energije je pružila argumente za utvrđivanje dostižne mape puta u okviru INEKP-a za period do 2030. godine sa dugoročnom perspektivom do 2050. godine.
Pregled međusobnih veza između alata primenjenih za kvantitativnu analizu prikazanu u INEKP-u može se videti na sledećoj slici dok je detaljniji opis dat u III. ANEKS: ALATI ZA KVANTITATIVNU ANALIZU.
Slika 4.1: Međusobna povezanost između alata za modeliranje za razvoj INEKP-a
4.1. Projektovani razvoj glavnih egzogenih faktora koji utiču na razvoj energetskog sistema i emisije gasova sa efektom staklene bašte
Ovaj odeljak daje kratak prikaz najvažnijih ulaznih parametara i osnovnih pretpostavki koje se koriste za formulaciju scenarija WEM za energetski sistem u Republici Srbiji. Ovaj scenario je korišćen kao referentni scenario za poređenje sa projekcijama prikazanim u Poglavlju 5, u kojima su obuhvaćene sve dodatne mere kako bi se postigli ciljevi za smanjenje emisija, udeo obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost. Scenario sa postojećim merama (WEM) ne obuhvata cenu ugljenika, a postoji nizak nivo ambicije u pogledu OIE (fiksni kapaciteti za projekte), koji podrazumeva mogućnost dodavanja do 200 MW kapaciteta vetra i 200 MW solarnih kapaciteta za period od 5 godina nakon 2030. godine. Takođe obuhvata nizak udeo OIE u daljinskom grejanju (oko 3% grejanja iz OIE u 2030. godini) i nizak nivo ambicije u pogledu energetske efikasnosti.
4.1.2. Makroekonomske prognoze (BDP i porast broja stanovnika)
Najvažniji faktori podsticaja potražnje za energijom su razvoj BDP-a i trend broja stanovnika do 2050. godine. Kao što je prikazano na slici 4.2, zabeležen je konstantan pad broja stanovnika Republike Srbije u periodu 2010–2020. godine, i to sa 7,3 miliona u 2010. godini na 6,93 miliona u 2020. godini, dok je godišnji BDP, u tekućim cenama, porastao tokom pomenutog perioda sa 31,5 milijarde evra u 2010. godini na 46,8 milijardi evra u 2020. godini.
Projekcija broja stanovnika prikazana je na slici 4.3 i u tabeli 4.1 na osnovu srednjoročnog scenarija Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Kratkoročnu projekciju BDP-a (do 2026. godine) je izvela Narodna banka Srbije, dok su scenariji Zajedničkih socio-ekonomskih putanja (SSP – Ovo su dugoročne socio-ekonomske projekcije (projekcije BDP-a) po zemlji, koje je razvio Međunarodni institut za primenjenu sistemsku analizu za scenarije Međuvladinog panela o klimatskim promenama uzeti u obzir prilikom srednjoročne i dugoročne projekcije BDP-a.
Slika 4.2: Istorijski podaci o BDP-u i broju stanovnika u periodu 2010–2020. godine (Izvori: Republički zavod za statistiku, Ministarstvo finansija, Narodna banka)
Slika 4.3: Razvoj BDP-a (u konstantnom Evro 2015) i broja stanovnika u periodu 2020–2050. godine (Izvori: Republički zavod za statistiku, Ministarstvo finansija, Narodna banka, projekcije na osnovu SSP)
Tabela 4.1: Numerički razvoj BDP-a i stanovnika u periodu 2020–2050. godina (Izvori: Republički zavod za statistiku, Ministarstvo finansija, Narodna banka, projekcije na osnovu SSP)
2020.
2025.
2030.
2035.
2040.
2045.
2050.
Broj stanovnika (u milionima)
6928,0
6829,2
6815,0
6791,7
6830,0
6843,6
6861,3
BDP (u milijardama evra)
40676,2
50689,9
60866,5
71439,2
82595,9
94064,2
105515,0
Slika 4.4: Razvoj bruto dodate vrednosti (BDV) za različite sektore privredne delatnosti do 2050. godine (Izvori: Republički zavod za statistiku, Ministarstvo finansija, Narodna banka, projekcije na osnovu SSP)
Projekcije bruto dodate vrednosti (BDV-a) po sektoru privredne delatnosti, prema rezultatu makroekonomskog modela za Republiku Srbiju zasnovanog na modelu MANAGE, prikazane su na slici 4.4. Trebalo bi napomenuti da u Republici Srbiji nedostaju studije makroekonomske analize sa srednjoročnim do dugoročnim horizontom za sektore, tačnije nedostaju kvantitativne projekcije za bruto dodatnu vrednost u podsektoru industrije. Stoga su korišćene projekcije iz modela MANAGE, zajedno sa putanjama projekcije ukupnog BDP.
Za energetski intenzivne sektore cementa, gvožđa i čelika, bakra, olova, cinka, drugih obojenih metala, stakla, keramike i drugih nemetalnih minerala, fizički rezultati su korišćeni kao pokretači potražnje za energijom u svakom podsektoru. Projekcija fizičke proizvodnje je odabrana za energetski intenzivne sektore zbog činjenice da se fizička veličina smatra realnijim pokretačem projekcije potražnje za energijom u poređenju sa dodatom vrednošću sektora izbegavajući potencijalne varijacije iz drugih ekonomskih razloga (npr. promene cene proizvoda, a ne samo stvarne promene učinka).
Za druge industrijske podsektore, dodata vrednost je korišćena kao pokretač potražnje, a odgovarajuće projekcije su prikazane po podsektorima na slici 4.5.
Slika 4.5: Razvoj dodate vrednosti drugih industrijskih podsektora do 2050. godine (Izvori: projekcije zasnovane na scenarijima SSR-a)
4.1.3. Sektorske promene za koje se očekuje da će uticati na energetski sistem i emisije GHG
Kao što se može videti u prethodnom odeljku, razvoj BDV-a po sektoru ne predviđa nikakve značajne sektorske promene koje bi mogle da utiču na energetski sistem i emisije GHG .
4.1.4. Globalni energetski trendovi, međunarodne cene fosilnih goriva, taksa na CO2 u sistemu trgovine emisijama (ETS)
Dešavanja u toku 2022. godine u kontekstu rata u Ukrajini i šire energetske krize čine da svaka projekcija cena bude krajnje nesigurna. U ovoj neizvesnoj situaciji, analiza INEKP je urađena korišćenjem projekcija međunarodnih cena gasa u skladu sa studijom „Preporučeni parametri za izveštavanje o projekcijama GHG u 2023. godini”, Klimatska akcija (Recommended parameters for reporting on GHG projections in 2023,DG Climate Action) ˮ koju je obezbedila EU s ciljem da podrži države članice i druga tela u EU (npr. Sekretarijat Energetske zajednice) u reviziji njihovih INEKP-a.
Tabela 4.2: Projekcije međunarodnih cena goriva do 2050. godine
Evro2015/GJ
2020.
2025.
2030.
2035.
2040.
2045.
2050.
Sirova nafta
6,04
14,54
14,54
14,54
15,39
16,61
18,60
Prirodni gas
2,93
12,46
10,67
10,67
10,67
10,67
11,14
Kameni ugalj
1,51
2,93
2,93
2,93
3,12
3,30
3,49
U analizi scenarija sa postojećim merama (WEM) pretpostavlja se da u Republici Srbiji ne postoje takse na CO2.
4.1.5.Razvoj troškova tehnologija
Projekcije investicionih troškova tehnologija OIE za proizvodnju električne energije, za koje se očekuje da budu tehnologije sa najvećim potencijalom za smanjenje troškova, prikazane su u tabeli 4.3. Obuhvaćena su tri nivoa troškova za vetroelektrane kako bi se modelirala „kriva ponudeˮ za potencijal vetra. Osnovna pretpostavka je da prvi nivo troškova odgovara lokacijama koje imaju jednostavan pristup infrastrukturi (blizu puteva i prenosne mreže) a sledeći nivo troškova se odnosi na lokacije koje su udaljenije zbog čega su troškovi investicija za deset procenata viši u odnosu na prethodni nivo troškova (Uzeti u obzir da investicije u tehnologije za balansiranje i tehnologije za skladištenje nisu implicitno uključene u cenu tehnologija obnovljive energije, već su proračunate eksplicitno po kW tehnologije za balansiranje ili skladištenje koje su uključene u sistem.).
Tabela 4.3: Projekcije troškova investiranja u tehnologije obnovljive energije
Prekonoćni troškovi investiranja u Evro/kW
2025.
2030.
2040.
2050.
Solarna elektrana (Fotonaponska) – Veličina postrojenja
575
550
500
350
Krovni solarni paneli (Fotonaponski)
690
660
600
420
Vetroelektrane Nivo troškova 1
1150
1000
950
900
Vetroelektrane Nivo troškova 2
1265
1100
1045
990
Vetroelektrane Nivo troškova 3
1520
1320
1254
1188
4.2. Dimenzija dekarbonizacije
4.2.1. Emisije i uklanjanje emisija sa efektom staklene bašte
4.2.1.1. Trendovi trenutnih emisija sa efektom staklene bašte i uklanjanja u okviru ETS-a, Uredbe o podeli napora i sektorima korišćenja zemljišta, promene namene zemljišta i šumarstva (LULUCF) i različitim energetskim sektorima
Kretanja ukupnih emisija GHG , sa LULUSF-om i bez njega, prate sličan trend u periodu 2010-2019. godine. Iako je tokom ove decenije zabeleženo nekoliko odstupanja, ukupne emisije GHG su iznosile 56,6 Mt CO2e (uključujući LULUCF) i 61,5 Mt CO2e (bez LULUSF-a) u 2019. godini, što je slično nivoima iz 2010. godine od 57,2 Mt CO2e (uključujući LULUCF), odnosno 63,3 Mt CO2e (bez LULUSF-a), kao što je prikazano na slici 4.6, uprkos značajnom povećanju BDP-a. Dodatna upotreba prirodnog gasa i podsticanje energetske efikasnosti i tehnologija OIE u svim sektorima krajnje potrošnje su uspeli da ograniče povećanje emisija GHG.
Slika 4.6: Ukupne emisije GHG (sa LULUSF-om i bez njega) u periodu 2010-2019. godina
4.2.1.2. Projekcije sektorskih kretanja sa postojećim politikama i merama na nacionalnom nivou i nivou EU najmanje do 2040. godine (uključujući i one za 2030. godinu)
Kao što je prikazano na slici 4.7, projektovano je povećanje emisija CO2 iz korišćenja energije za 17,7% na nivo od 60,4 Mt CO2 u 2030. godini i za 32,3 % na nivo od 67,9 Mt CO2 u 2040. godini, u poređenju sa nivoima iz 2020. godine. Predviđa se uzlazni trend između 2025. i 2045. godine uglavnom zbog ekonomskog razvoja, na šta ukazuje povećanje različitih parametara kao što su BDP, sektorski BDV i BDP po glavi stanovnika i nastavak korišćenja elektrana na bazi lignita. Smanjenje emisije CO2 od 2045. do 2050. godine se objašnjava značajnom primenom poboljšanih i naprednih tehnologija i nosilaca energije sa manjim ugljeničnim intenzitetom ili bez njega, kao što su OIE i prirodni gas, kao deo sveukupne tehnološke zamene. Na kraju, projektovano je da će se emisije CO2 stabilizovati na nivou od 66,9 Mt CO2 u 2050. godini.
Najveći doprinos emisiji CO2 ima sektor elektroenergetike, a projektovano je značajno povećanje njegovog udela sa 35,0 Mt CO2 u 2030. godini na 38,9 Mt CO2 u 2040. godini, što je povezano sa nastavkom korišćenja elektrana na bazi lignita. Ipak, doprinos sektora elektroenergetike emisiji CO2 će se smanjiti na 34,4 Mt CO2 u 2050. godini uglavnom zbog dodatne upotrebe OIE.
Projektovano je da će emisije CO2 iz sektora industrije i saobraćaja rasti od 2020. do 2050. godine. Tačnije, emisije CO2 industrijskog sektora će se skoro udvostručiti; sa 7,9 Mt CO2 u 2020. godini na 14,7 Mt CO2 u 2050. godini, a ista putanja otprilike važi i za sektor saobraćaja; sa 7,0 Mt CO2 u 2020. godini na 10,7 Mt CO2 u 2050. godini. Emisije CO2 industrijskog sektora će se povećati, uglavnom zbog porasta proizvodnje industrijskog sektora, te samim tim i njegove povećane aktivnosti. Slično, predviđeno povećanje BDP-a će značajno povećati i saobraćajnu aktivnost. Primena mera energetske efikasnosti i korišćenje goriva pogodnih za životnu sredinu, na nivou koji je sagledan u okviru WEM-a, nisu u stanju da ograniče povećanje emisija CO2.
Slika 4.7: Emisije CO2 po sektorima u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Kao što je prikazano na slici 4.8, očekuje se da će se emisije CH4 značajno smanjiti nakon 2027. godine zbog procesa dekarbonizacije, prikazujući povećanje od 3,9% u 2030. godini i smanjenje od 10,9% u 2040. i 27% u 2050. godini, u poređenju sa 2020. godinom, što će rezultirati sa 116,1 kt CH4 u 2030. godini i 81,8 kt CH4 u 2050. godini. Ekstrakcija i prerada uglja imaju najveći doprinos emisijama CH4 (metan se oslobađa kao direktan rezultat fizičkog procesa ekstrakcije uglja kako se uklanjaju slojevi površine uglja), u rasponu od 48,9 kt CH4 u 2020. godini do 53,08 kt CH4 u 2050. godini, a zatim slede ekstrakcija i prerada nafte i gasa, koje će prikazati smanjenje sa 39,9 kt CH4 u 2020. godini na 8,55 kt CH4 u 2050. godini.
Slika 4.8: Emisije CH4 po sektorima u periodu 2020–2050. godine scenariju WEM
Očekuje se da će emisije N2O značajno porasti u scenariju WEM, prikazujući porast od 14,3% u 2030, 22,9% u 2040. i 24,3% u 2050. godini, u poređenju sa 2020. godinom, što će rezultirati sa 3,2 kt N2O u 2030. godini i 3,5 kt N2O u 2050. godini, kao što je prikazano na slici 4.9. Emisije N2O iz sektora industrije, saobraćaja i proizvodnje električne energije prikazuju najveći udeo u ukupnim emisijama N2O u 2050. godini (63%, 15% odnosno 14%), beležeći trend stalnog rasta.
Ukupne emisije uključujući emisije iz poljoprivrede i otpada i LULUCF su projektovane tako da se povećavaju u scenariju WEM za 15% u 2030. godini u odnosu na 2020. godinu i za 30% u 2050. godini.
Slika 4.9: Emisije N2O po sektorima u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM.
Slika 4.10: Ukupne emisije GHG u periodu 2020–2050. u scenariju WEM
Projektovano je smanjenje emisija iz sektora poljoprivrede za 12% u 2030. godini u odnosu na nivoe iz 2020. godine dostižući gotovo 4,5 MtonCO2 međutim emisije nastavljaju sa rastom, dostižući 5,4 Mton CO2eq do 2050. godine. Projektovano je smanjenje emisija iz otpada za 14% u 2030. godini u odnosu na 2020. godinu na nivo od 2,4 MtonCO2 kao i dodatno smanjenje na 1,9 MtonCO2 do 2050. godine.
Projektovano je da LULUCF doprinese uklanjanju emisija GHG za ceo vremenski horizont do 2050. godine, međutim beležeći pad sa nivoa od -6,5 Mton CO2eq u 2030. godini i -4,4 Mton CO2eq u 2050. godini.
Slika 4.11: Emisije GHG u periodu 2020–2050. godine za neenergetske sektore u scenariju WEM
Kao što je prikazano na slici 4.12, projektovano je da će intenzitet emisija CO2, koji predstavlja obim emisija CO2 po jedinici BDP-a, značajno opasti do 2050. godine, jer će se smanjiti za 20% u 2030. godini, 34% u 2040. godini i 49% u 2050. godini u odnosu na 2020. godinu. Intenzitet emisija CO2 će biti poboljšan, pokazujući da će energetski sistem Republike Srbije postepeno postati čistiji i efikasniji, relativno sporijim tempom, zbog tehnološkog napretka i uvođenja energetske efikasnosti i tehnologija OIE u sve sektore krajnje potrošnje.
Slika 4.12: Intenzitet emisije CO2 po jedinici BDP-a (kg CO2 iz izvora energije / € BDP) u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
4.2.2. Obnovljiva energije
4.2.2.1. Trenutni udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije i u različitim sektorima (grejanje i hlađenje, električna energija i saobraćaj), kao i po tehnologiji u svakom od ovih sektora
Kao što je prikazano na slici 4.13, bruto proizvodnja električne energije je ostala skoro stabilna u 2020. godini, u poređenju sa 2010. godinom, na nivou od oko 3,3 Mtoe, uprkos nekoliko fluktuacija u tom periodu. Čvrsta fosilna goriva i OIE (uglavnom hidroenergija) su glavni izvori koji značajno doprinose bruto proizvodnji električne energije tokom poslednje decenije, sa 65,7%, odnosno 33% u 2010. godini i sa 70%, odnosno 29% u 2020. godini.
Slika 4.13: Bruto proizvodnja električne energije u periodu 2010–2020. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
Pored toga, bruto proizvodnja toplotne energije je opala za 4,8% između 2010. i 2020. godine; sa 905,0 ktoe u 2010. godini na 861,1 ktoe u 2020. godini, kao što je prikazano na slici 4.14. Prirodni gas i čvrsta fosilna goriva su dali značajan doprinos bruto proizvodnji toplotne energije u poslednjoj deceniji, sa 48,8%, odnosno 16,8% u 2010. godini i sa 66,09%, odnosno 17,01% u 2020. godini.
Kao što je prikazano na slici 4.15, udeo OIE u bruto potrošnji električne energije je povećan tokom 2010-2020. godine sa 28% u 2010. godini na 31% u 2020. godini, dok je udeo energije iz OIE kao procenat bruto finalne potrošnje energije takođe povećan, sa 19,8 % u 2010. godini na 26,3% u 2020. godini.
Slika 4.14: Bruto proizvodnja toplotne energije u periodu 2010–2020. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
Slika 4.15: Udeo energije iz OIE u periodu 2010–2020. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
4.2.2.2. Projekcije razvoja sa postojećim politikama i merama najmanje do 2040. godine (uključujući i one za 2030. godinu)
Očekuje se da će udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije (prema Direktivi 2009/28/EZ o podsticanju korišćenja energije iz obnovljivih izvora energije) ostati relativno konstantan između 2020. i 2050. godine, u rasponu od 26% u 2020. godini do 27% u 2050. godini, dok se privremeno smanjenje očekuje između 2030. i 2045. godine (od 27% u 2030. godini do 24% u 2045. godini), kako je predstavljeno na slici 4.16.
Kao što je prikazano na slici 4.17, predviđa se da će se učešće OIE u ukupnoj proizvodnji električne energije povećati sa 27% u 2020. godini na 38% u 2050. godini, što ukazuje na doprinos postojećih politika i mera. Ipak, uvođenje OIE će ostati relativno stabilno, oko 30% u proseku u periodu 2025–2045. godine.
Slika 4.16: Udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Slika 4.17: Udeo OIE u ukupnoj proizvodnji električne energije u periodu 2020–2050. godine scenariju WEM
Projektovano je da će se ukupni instalisani kapacitet za proizvodnju električne energije povećati sa 8,2 GW u 2020. i 9,3 GW u 2030. godini na 10,4 GW u 2040. godini i 13,4 GW u 2050. godini, kao što je prikazano na slici 1.8. Očekivani rast se uglavnom pripisuje uvođenju tehnologija OIE u proizvodnji električne energije, koje generalno imaju niži faktor iskorišćenja ili kapaciteta od konvencionalnih tehnologija i stoga zahtevaju više instalisanih kapaciteta od konvencionalnih elektrana za istu proizvodnju električne energije.
Vredi napomenuti da će se veća transformacija elektroenergetskog sektora pokazati uz značajno smanjenje konvencionalnih elektrana i značajno povećanje obnovljivih izvora. Tačnije, očekuje se da će se instalisani kapacitet električne energije koja dolazi iz elektrana na lignit povećati u maloj meri sa 3,6 GW u 2020. godini na 4,5 GW u 2050. godini, pokazujući najveći doprinos u ukupnom instalisanom kapacitetu za električnu energiju.
Projektovano je da će doprinos tehnologija OIE ukupnom instalisanom kapacitetu Republike Srbije iznositi 43% u 2030. godini i 54% u 2050. godini, u odnosu na 40% u 2020. godini. Očekuje se da će se instalisani kapacitet OIE povećati sa 3,5 GW u 2020. godini na 4,2 GW u 2030. godini i na 7,3 GW u 2050. godini (Slika 4.19). Predviđeno je malo dodatno ulaganje u hidroelektrane tokom posmatranog perioda, pri čemu će se njihov instalisani kapacitet povećati sa 2,5 GW u 2020. godini na 2,9 GW u 2040. godini i ostati relativno konstantan do 2050. godine (3,3 GW). Štaviše, projektovano je da instalisani kapacitet instalacija na vetar i solarnih (fotonaponskih) elektrana iznosi oko 1,8 GW za svaku od njih u 2050. godini u poređenju sa veoma niskim nivoom u 2020. godini.
Slika 4.18: Instalisani kapacitet po tehnologiji u elektroenergetskom sektoru u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Slika 4.19: Instalisani kapacitet OIE po tehnologiji u periodu 2020-2050. godine u scenariju WEM
Pored toga, projektovano je da će se udeo OIE u sektoru grejanja i hlađenja povećati sa 35,7% u 2020. godini na 37,9% u 2030. godini, pre nego što dostigne 30,3% u 2050. godini, kako je prikazano na slici 4.20, uglavnom zbog značajnog iskorišćenja biomase za grejanje. U scenariju WEM nisu predviđene nove mere nakon 2030. godine, tako da je predviđeno povećanje potražnje za grejanjem pokriveno konvencionalnim gorivima što dovodi do smanjenja procenta OIE u grejanju.
Kao što je prikazano na slici 4.21, udeo OIE u saobraćaju (bez multiplikatora) će biti zanemarljiv u 2020. godini, pre nego što poraste na 3,7% u 2030. godini, ostaće stabilan na ovom nivou do 2045. godine, a dostići će 5% 2050. godine. Elektrifikacija sektora saobraćaja doprinosi povećanju udela OIE u sprezi sa povećanjem udela OIE u proizvodnji električne energije, što utiče na električnu energiju koja se koristi u saobraćaju.
Slika 4.20: Udeo OIE u grejanju i hlađenju u periodu 2020-2050. godine u scenariju WEM
Slika 4.21: Udeo OIE u saobraćaju (bez multiplikatora) u periodu 2020-2050. godine u scenariju WEM
Pored toga, uvođenje biogoriva u sektor saobraćaja će se povećati do 2050. godine, prikazujući udeo jednak 73,33 ktoe u 2030. i 94,11 ktoe u 2050. godini, u poređenju sa nultim nivoima u 2020. godini, kao što je prikazano na slici 4.22. Očekuje se da će potrošnja električne energije iz obnovljivih izvora u nedrumskom saobraćaju porasti sa 9,6 ktoe u 2020. godini na 13,6 ktoe u 2030. godini i na 19,2 ktoe u 2050. godini, što je povezano sa delimičnom elektrifikacijom železnice.
Slika 4.22: Potrošnja električne energije iz OIE u saobraćaju u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM.
Što se tiče instalisanog kapaciteta po izvoru goriva u toplanama (Uzeti u obzir da ova slika predstavlja samo toplane povezane na sisteme daljinskog grejanja, a ne i kogeneraciona postrojenja koja takođe obezbeđuju toplotu sistemu daljinskog grejanja.), prirodni gas će ostati dominantno gorivo tokom čitavog posmatranog perioda (2020–2050. godine), a udeli kapaciteta derivata nafte i čvrstih goriva će ostati nepromenjeni od 2020. do 2050. godine bez dodatnih mera za zamenu.
4.3. Dimenzija energetska efikasnost
4.3.1. Trenutna potrošnja primarne i finalne energije u privredi i po sektorima (uključujući industriju, stambeni sektor, usluge i saobraćaj)
U periodu od 2010. do 2020. godine, bruto domaća potrošnja energije je ostala skoro konstantna (nivo od 15,6 Mtoe u 2010. godini i 15,9 Mtoe u 2020. godini), beležeći samo naglo i privremeno smanjenje u 2014. godini zbog privremenog pada BDP-a. Kao što je prikazano na slici 4.23, čvrsta fosilna goriva i nafta i naftni derivati su imali dominantnu ulogu u bruto domaćoj potrošnji, sa učešćem od 50% i 25% u 2010. godini i 50% i 23% u 2020. godini, dok je udeo OIE i biogoriva, kao i prirodnog gasa bio niži na nivou od oko 16% odnosno 12% u 2010. odnosno 2020. godini.
Slika 4.23: Bruto domaća potrošnja u periodu 2010–2020. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
PPE i FPE su bile stabilne, na nivou od oko 15,0 Mtoe, odnosno 9,0 Mtoe, tokom 2010–2020. godine, kako je prikazano na slici 4.24. Tačnije, PPE i FPE je porasla od 2010. do 2011. godine, a zatim je zabeležen trend pada do 2014. godine. Od 2015. do 2020. godine je došlo do blagog povećanja; sa 14,2 Mtoe u 2015. godini na 15,2 Mtoe u 2020. godini za potrošnju primarne energije i sa 8,2 Mtoe u 2015. godini na 9,1 Mtoe u 2020. godini za finalnu potrošnju energije. Trebalo bi napomenuti da je PPE izvedena iz bruto domaće potrošnje, isključujući svu neenergetsku upotrebu energenata (npr. prirodni gas koji se ne koristi za sagorevanje već za proizvodnju hemikalija).
Slika 4.24: Potrošnja primarne energija i FPE u periodu 2010–2020. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
Kao što je prikazano na slici 4.25, FPE je smanjena za 0,5% u periodu 2010–2020. godine. Tačnije, FPE je beležila pad u periodu 2012–2014. godine, nakon privremenog povećanja u 2011. godini, dok je trend rasta uočen od 2015. do 2020. godine. Udeo različitih energenata je ostao skoro identičan u 2020. godini u poređenju sa 2010. godinom.
Činjenica da je potrošnja primarne i FPE ostala relativno konstantna uprkos značajnom povećanju BDP-a, ukazuje na doprinos podsticanih energetski efikasnih tehnologija i opreme u svim sektorima finalne potrošnje.
Slika 4.25: FPE po gorivu u periodu 2010–2012. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
U 2020. godini, FPE u stambenom sektoru je iznosila 40%, dok je industrijski sektor imao udeo od 23%, a sektor saobraćaja 25%, kao što je prikazano na slici 4.26. FPE je smanjena u periodu 2010–2020. godine, i to za 17% u industrijskom sektoru i za 1,5% u sektoru saobraćaja, dok je u istom periodu FPE u stambenom sektoru povećana za 13,3%. Doprinos sektora usluga i poljoprivrede finalnoj potrošnji energije je bio znatno manji u periodu 2010-2020. godine u poređenju sa drugim sektorima finalne potrošnje.
Slika 4.26: FPE po sektoru krajnje potrošnje u periodu 2010-2020. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
4.3.2. Trenutni potencijal za primenu visokoefikasne kogeneracije i efikasnog daljinskog grejanja i hlađenja
Daljinsko hlađenje se ne razmatra kao opcija u periodu do 2030. godine.
Visokoefikasna kogeneraciona postrojenja na gas se razmatraju kao opcija za sisteme daljinskog grejanja zajedno sa postrojenjima na biomasu i biogas. Očekuje se da će udeo u scenariju WEM biti ograničen, ali u scenariju sa dodatnim merama (WAM) postoji potencijal kogeneracije na gas (CHP) koji pokriva do 3% ukupne proizvodnje daljinskog grejanja i potencijal da toplotna energija proizvedena u kogeneracijskim postrojenjima koje koriste bioenergiju, pokrije do 5% ukupne proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja (DG).
4.3.3. Projekcije uzimajući u obzir postojeće politike, mere i programe energetske efikasnosti kako je opisano
u odeljku 1.2. ii) za potrošnju primarne energije i finalnu potrošnju energije u svakom sektoru najmanje
do 2040. godine (uključujući i 2030. godinu)
Kao što je prikazano na slici 4.27, očekuje se da će PPE i FPE pratiti skoro isti trend rasta u periodu 2020–2050. godine. Tačnije, projektovano je da se FPE poveća sa 8,9 Mtoe u 2020. godini na 10,8 Mtoe u 2030. godini i na 13,2 Mtoe u 2050. godini, prikazujući stabilniji trend rasta u poređenju sa potrošnjom primarne energije, koju će karakterisati smanjenje sa 19,6% u 2045. godini na 19,3% u 2050. godini. Međutim, očekuje se da će PPE porasti sa 15,0 Mtoe u 2020. godini na 17,5 Mtoe u 2030. godini i na 19,3 Mtoe u 2050. godini, kako bi se pokrila povećana FPE. Beleži se blago smanjenje između 2045. i 2050. godine uglavnom zbog udela OIE u proizvodnji električne energije. Evidentno je da primena postojećih energetski efikasnih politika i mera ne može da zaustavi uticaj koji povećani BDP ima na potrošnju energije, što se očekuje do 2050. godine.
Slika 4.27: Potrošnja primarne i finalne energije u periodu 2020-2050. godine u scenariju WEM
U finalnoj potrošnji energije trenutno preovlađuju nafta i naftni derivati, koji pokrivaju 33% ukupne potražnje, a zatim sledi električna energija koja pokriva 26% u 2020. godini (Slika 4.28). Očekuje se stabilan rast potrošnje nafte i naftnih derivata sa 2,9 Mtoe u 2020. godini na 3,3 Mtoe u 2030. godini i na 4,1 Mtoe u 2050. godini, što predstavlja neznatno manji udeo (32%). Slično tome, očekuje se da će potrošnja električne energije porasti sa 2,2 Mtoe u 2020. godini na 3,0 Mtoe u 2030. godini i na 3,6 Mtoe u 2050. godini, što će dovesti do učešća od 28%. Udeo OIE u finalnoj potrošnji energije ostaje relativno konstantan (oko 17% u proseku) i dostiže 1,6 Mtoe u 2050. godini. Najzad, potrošnja prirodnog gasa će se povećati sa 938 ktoe u 2020. godini na 1,2 Mtoe u 2030. godini i na 2,2 Mtoe u 2050. godini, dostižući udeo od 17% u finalnoj potrošnji energije u 2050. godini.
Slika 4.28: FPE po gorivu u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Projektovano je da će se intenzitet finalne energije smanjiti do 2050. godine, jer će biti smanjen za 18% u 2030. godini, 33% u 2040. godini i 42% u 2050. godini, u poređenju sa 2020. godinom, kao što je prikazano na slici 4.29, što naglašava suštinski doprinos postojećih politika i mera energetske efikasnosti.
Kao što je prikazano na slici 4.30, očekuje se da će se bruto domaća potrošnja povećati za 31% dostižući 20,6 Mtoe do 2050. godine, u poređenju sa 2020. godinom, i beležeći samo privremeno smanjenje između 2045. i 2050. godine; sa 20,9 Mtoe u 2045. godini na 20,6 Mtoe u 2050. godini. Čvrsta fosilna goriva i nafta i naftni derivati imaju dominantnu ulogu u bruto domaćoj potrošnji, sa udelom od 48% i 23% u 2020. godini, 45% i 24% u 2030. godini, 45% i 23% u 2040. godini i 39% i 26% u 2050. godini. Očekuje se da će se udeo prirodnog gasa, kao i OIE i otpada povećati tokom posmatranog perioda; sa 14% odnosno 16% u 2020. godini na 20%, odnosno 17% u 2050. godini.
Slika 4.29: Intenzitet finalne energije u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Slika 4.30: Bruto domaća potrošnja goriva u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
FPE po sektoru finalne potrošnje će se povećati (21% u 2030. godini, 35% u 2040. godini i 48% u 2050. godini, u poređenju sa 2020. godinom), što će rezultirati sa približno 12,9 Mtoe u 2050. godini, kao što je prikazano na slici 4.31. Sektor saobraćaja i stambeni i industrijski sektor zadržavaju najveći doprinos u finalnoj potrošnji energije tokom čitavog perioda 2020–2050. godine, dostižući nivoe od 3,7 Mtoe, 3,7 Mtoe, odnosno 3,8 Mtoe u 2050. godini. Trebalo bi napomenuti da odgovarajući udeli u razmatranim sektorima finalne potrošnje ostaju relativno konstantni.
Slika 4.31: FPE po sektoru finalne potrošnje u periodu 2020–2050. godine
Slika 4.32: FPE po gorivu u industrijskom sektoru u periodu 2020–2050. godina u scenariju WEM
Slika 4.33: FPE po podsektoru u industrijskom sektoru u periodu 2020–2050. godine
Kao što je prikazano na slici 4.32, očekuje se povećanje finalne potrošnje energije po gorivu u industrijskom sektoru do 2050. godine; sa 2,2 Mtoe u 2020. godini na 2,7 Mtoe u 2030. godini i na 3,8 Mtoe u 2050. godini. Ne uočava se značajna diferencijacija u pojedinačnim udelima većine korišćenih goriva. Ipak, i prirodni gas i električna energija beleže rast svojih udela, kao najdominantnija goriva u industriji. Tačnije, zabeleženi nivo potrošnje prirodnog gasa i električne energije iznosi 687 ktoe, odnosno 1,0 Mtoe u 2030. godini i 1,3 Mtoe, odnosno 1,2 Mtoe u 2050. godini).
Očekuje se da će FPE u različitim podsektorima industrijskog sektora porasti do 2050. godine, dok se očekuje da će pojedinačni udeli ostati relativno stabilni do 2050. godine, kao što je prikazano na slici 4.33. Najveći udeo u finalnoj potrošnji energiji u različitim podsektorima imaju nemetalni minerali, uključujući cement, staklo, grnčariju i građevinske materijale, na nivou od 436 ktoe u 2020. godini, pri čemu se očekuje da će ovaj udeo skoro udvostručiti i iznositi 798 ktoe u 2050. godini.
Kao što je prikazano na slici 4.34, očekuje se i povećanje finalne potrošnje energije u sektoru saobraćaja po gorivu tokom posmatranog perioda; sa 2,4 Mtoe u 2020. godini na 2,8 Mtoe u 2030. godini i na 3,7 Mtoe u 2050. godini. Na slici 4.34 se uočava dominantna potrošnja nafte i naftnih derivata, između ostalih goriva, a očekuje se da će se ona značajno povećati: sa 2,3 Mtoe u 2020. godini na 2,6 Mtoe u 2030. godini i 3,4 Mtoe u 2050. godini. Udeo prirodnog gasa je prilično nizak bez mogućnosti da se zaustavi povećana saobraćajna aktivnost usled kontinuiranog povećanja BDP-a do 2050. godine. Isti zaključak se može izvesti i za nova kupljena vozila, koja ne uspevaju da u značajnoj meri smanje finalnu potrošnju energije.
Slika 4.34: FPE po izvoru energije u sektoru saobraćaja u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM.
Očekuje se da će FPE svih vidova saobraćaja značajno porasti do 2050. godine, u poređenju sa 2020. godinom, kao što je prikazano na slici 4.35; sa 2,4 Mtoe u 2020. godini na 2,8 Mtoe u 2030. godini i na 3,7 Mtoe u 2050. godini. Očekuje se da će udeo drumskog saobraćaja, koji ubedljivo najviše doprinosi ukupnoj finalnoj potrošnji energije, porasti sa 2,2 Mtoe u 2020. godini na 2,5 Mtoe u 2030. godini i na 3,3 Mtoe u 2050. godini. Međutim, u pogledu udela u ukupnoj finalnoj potrošnji energije, predviđa se da će udeo drumskog saobraćaj zabeležiti pad sa 92% u 2020. godini na 90% u 2030. godini i na 88% u 2050. godini.
Slika 4.35: FPE po podsektoru u sektoru saobraćaja u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Kao što je prikazano na slici 4.36, očekuje se da će FPE u sektoru usluga po izvoru energije porasti sa 760 ktoe u 2020. godini na 1,1 Mtoe u 2030. godini i na 1,6 Mtoe u 2050. godini uprkos trenutnoj politici i trendovima energetske efikasnosti. Potrošnja električne energije će i dalje imati najveći doprinos do 2050. godine, sa 388 ktoe u 2020. godini na 574 ktoe u 2030. godini i 798 ktoe u 2050. godini. Pored toga, prirodni gas ostaje drugo najkorišćenije gorivo u sektoru usluga do 2050. godine, sa udelom u rasponu od 18% do 29% do 2050. godine.
Projektovano je da će se FPE po izvoru energije u stambenom sektoru u određenoj meri povećati tokom analiziranog perioda sa 3,3 Mtoe u 2020. godini na 3,7 Mtoe u 2050. godini, kao što se može videti na slici 4.37, uprkos zameni starih tehnologija efikasnijim tehnologijama koje koriste električnu energiju, usvajanju ponašanja u pogledu uštede energije i ograničenom renoviranju omotača zgrade. Što se tiče potrošnje električne energije, očekuje se značajno povećanje do 2050. godine, što će dovesti do potrošnje od 1,4 Mtoe u 2030. godini i 1,3 Mtoe u 2050. godini. Slično tome, očekuje se da će potrošnja obnovljivih izvora energije i biogoriva porasti za 16% u 2030. godini a da će se smanjiti za 0,5% u 2050. godini, u poređenju sa 2020. godinom, čineći ih najkorišćenijim gorivom u stambenom sektoru do 2050. godine, praćenim električnom energijom i dobijenom toplotnom energijom. Potrošnja dobijene toplotne energije u daljinskog grejanju će rasti do 2030. godine, u poređenju sa 2020. godinom, dostižući nivo od 506 ktoe, dok se smanjenje primećuje tokom 2030–2050. godine, uglavnom zbog povećanog korišćenja OIE i prirodnog gasa. Obnova zgrada se sprovodi u dve osnovne kategorije: zgrade komercijalnog/uslužnog sektora i javnog sektora i stambene zgrade. U svim scenarijima je uzeta u obzir obnova postojećih zgrada u 2020. godini. Fond postojećih zgrada komercijalnog/uslužnog sektora i javnog sektora u 2020. godini iznosio je 45.250.000 m2 i nije projektovano da se menja u periodu između 2021–2050. godine. Za stambene zgrade projektovano je relativno smanjenje zbog rušenja određenog broja najstarijih zgrada do 2050. godine (promena od 2.365.000 postojećih stambenih zgrada u 2020. godini na 1.466.000 stambenih zgrada u 2050. godini).
Slika 4.36: FPE po izvoru energije u sektoru usluga u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Slika 4.37: FPE po izvoru energije u stambenom sektoru u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Projektovano je da će se FPE u sektoru poljoprivrede/šumarstva povećati (13% u 2030. godini, 19% u 2040. godini i 20% u 2050. godini, u poređenju sa 2020. godinom), i iznosiće približno 169 ktoe u 2050. godini, kao što se očekuje na osnovu povećanja potražnje zbog privrednog razvoja (Slika 4.38) i nepostojanja ciljanih politika i mera. Nafta i naftni derivati i dalje imaju najveći doprinos do 2050. godine u sektoru poljoprivrede/šumarstva i dostići će nivo od 96 ktoe u 2030. godini i 101 ktoe u 2050. godini.
Slika 4.38: FPE po izvoru energije u sektoru poljoprivrede/šumarstva u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
4.3.4. Troškovno optimalni nivoi minimalnih zahteva u pogledu energetskih svojstava koji proizilaze iz nacionalnih proračuna, prema članu 5. Direktive 2010/31/EU
Cilj Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine je definisanje mera energetske efikasnosti i paketa mera za obnovu zgrada, na osnovu utvrđenih karakteristika fonda zgrada, definisanih referentnih zgrada i troškovno-optimalnih analiza koje su za njih urađene.
U Dugoročnoj strategiji obnove zgrada, polazna osnova za formiranje Scenarija obnove su troškovno-optimalne analize za stambene i nestambene zgrade, sprovedene tokom 2019–2020. godine. U skladu sa metodološkim principima donetim u EU, definisani su sledeći tipovi zgrada: zgrade za porodično stanovanje i višeporodično stanovanje, kao i tri tipa zgrada za poslovne namene koji predstavljaju tipove javnih i komercijalnih zgrada, i to za tri različita perioda izgradnje – perioda do 1960. godine, perioda između 1961. i 2012. godine, i poslednjeg perioda izgradnje nakon uvođenja propisa o energetskoj efikasnosti zgrada, počev od 2013. godine.
Određivanje koje zgrade će biti referentne u DSOZ rađeno je na osnovu njihovih materijalnih, fizičkih i arhitektonskih karakteristika. Osim toga, definisane su mere energetske efikasnosti za sve pregledane zgrade i utvrđeni paketi mera. Pripremljeno je pet mogućih scenarija obnove u DSOZ, od kojih je prvi, osnovni scenario, podrazumeva nesubvencionisanu obnovu i izgradnju po važećim propisima, a poslednji, najnapredniji, predviđa obnovu zgrada na nivou skoro nulte energije (nije definisano važećim propisima o energetskoj efikasnosti).
Analiza ispitanih scenarija koja je predstavljena u DSOZ urađena je kroz izračunavanje različitih parametara, uključujući i efekte na emisiju CO2 i potrošnju primarne energije do 2050. godine. Zaključeno je da samo DSOZ scenariji 4. i 5. vode ka istovremenom smanjenju emisije CO2 i smanjenju potrošnje primarne energije. Uzimajući u obzir ekonomsku analizu, DSOZ scenariji 4. i 5. se izdvajaju kao scenariji sa najvećim ekonomskim koristima, uz napomenu da su ekonomski troškovi za DSOZ scenario 5. znatno veći u odnosu na DSOZ scenario 4. Ako se izuzme scenario 5, scenario 4. predviđa veći nivo korišćenja usvojenih paketa mera što bi dovelo do povećanog smanjenja emisije CO2 koje iznosi 31% u odnosu na 2020. godinu, dok bi smanjenje potrošnje primarne energije u 2050. godini bilo 38% u odnosu na potrošnju iz 2020. godine.
Na kraju, kao osnova za strateški cilj Republike Srbije je predložen DSOZ scenario 4. Da bi se postigao nivo ušteda predviđen u scenariju 4, potrebno je omogućiti obnovu postojećeg fonda zgrada na nivou od 4,1÷6,0 miliona m², dok bi očekivana površina novoizgrađenih objekata trebalo da dostigne nivo od 2,2 miliona m² godišnje.
4.4. Dimenzija energetske sigurnosti
4.4.1. Trenutni energetski miks, domaći energetski resursi, zavisnost od uvoza, uključujući i relevantne rizike
U periodu 2010–2020. godine, proizvodnja primarne energije je ostala skoro stabilna na oko 10,5 Mtoe, osim 2014. godine, kada je zabeležen nagli i privremeni pad, kao što je prikazano na slici 4.39. Čvrsta fosilna goriva, uglavnom lignit, predstavljaju preovlađujući tip goriva u proizvodnji primarne energije, uz manji pad njihovog udela sa 68,5% u 2010. godini na 65,7% u 2020. godini. OIE i biogoriva imaju važnu ulogu u proizvodnji primarne energije, dok je njihov doprinos povećan sa 19,6% u 2010. godini na 22,9% u 2020. godini.
Slika 4.39: Proizvodnja primarne energije u periodu 2010–2020. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
U 2020. godini, ukupan transformacioni ulaz u smislu korišćenja energije ostao je na 13,7 Mtoe, što je za oko 9,6% više, u poređenju sa nivoom iz 2010. godine (12,5 Mtoe), kao što je prikazano na slici 4.40. Čvrsta fosilna goriva i nafta i naftni derivati predstavljali su preovlađujući tip goriva u smislu transformacionog ulaza (7,4 Mtoe i 4,4 Mtoe u 2020. godini). Pored toga, udeo čvrstih fosilnih goriva je opao sa 57,4% u 2010. godini na 53,7% u 2020. godini, dok je udeo nafte i naftnih derivata povećan sa nivoa od 27,8% u 2010. godini na 32,4% u 2020. godini.
Slika 4.40: Transformacioni ulaz u periodu 2010–2020. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
Ista tendencija je zabeležena i u slučaju transformacionog izlaza (proizvodnja električne i toplotne energije i naftni derivati iz rafinerija, kao što je prikazano na slici 4.41). U 2020. godini, ukupni transformacioni izlaz u smislu korišćenja energije bio je 8,7 Mtoe, odnosno oko 13% viši u poređenju sa nivoom iz 2010. godine (7,7 Mtoe). Električna energija i nafta i naftni derivati dostigli su 3,3 Mtoe, odnosno 4,2 Mtoe u 2020. godini. Osim toga, udeo električne energije je smanjen sa 42,4% u 2010. godini na 37,4% u 2020. godini, dok je udeo nafte i naftnih derivata porastao sa 42,4% u 2010. godini na 37,4% u 2020. godini.
Slika 4.41: Transformacioni izlaz u periodu 2010–2020. godine (Izvor: Evrostat, 2023. godina)
4.4.2. Projekcije razvoja uz postojeće politike i mere najmanje do 2040. godine (uključujući i one za 2030. godinu)
Kao što je prikazano na slici 4.42, zavisnost od uvoza energije pokazuje rastući trend ka 2050. godini u odnosu na 2020. godinu. Dok je zavisnost od uvoza energije u 2020. godini iznosila 33%, očekuje se da će porasti do 36% u 2030. godini i do 45% do 2050. godine, uglavnom zbog povećane upotrebe prirodnog gasa i naftnih derivata.
Slika 4.42: Zavisnost od uvoza energije u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Slika 4.43: Zavisnost od uvoza nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa i električne energije u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Očekuje se da će zavisnost od uvoza i nafte i naftnih derivata kao i prirodnog gasa pratiti skoro isti trend rasta, kao što je prikazano na slici 4.43. Međutim, uvozna zavisnost električne energije će ići ka negativnim procentima; sa -1% u 2020. godini na -4% u 2030. godini i na -5% u 2050. godini, ukazujući da se očekuje da Republika Srbija bude izvoznik neto električne energije do 2050. godine.
Očekuje se da će primarna proizvodnja porasti do 2050. godine; sa 10,5 Mtoe u 2020. godini na 11,8 Mtoe u 2030. godini i na 11,3 Mtoe u 2050. godini, kao što je prikazano na slici 4.44. Trebalo bi napomenuti da se povećanje uočava do 2045. godine (12,3 Mtoe), dok se pad predviđa do 2050. godine. Čvrsta goriva, kao i OIE i otpad predstavljaju izvore energije sa najvećim doprinosom do 2050. godine, pokazujući porast od 9%, odnosno 38% u poređenju sa 2020. godinom.
Slika 4.44: Proizvodnja primarne energije u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Domaće potrebe za snabdevanjem energijom biće dopunjene uvezenom energijom, uzimajući u obzir izvoz i promene rezervi. Načelno, očekuje se rast uvoza energije i smanjenje izvoza energije, što će dovesti do opšteg povećanja ukupnog neto uvoza, kako bi se dopunilo smanjenje domaće proizvodnje za pokrivanje bruto domaće potrošnje. U stvari, projektovano je da će se uvoz energije povećati sa 6,3 Mtoe u 2020. godini na 7,6 Mtoe u 2030. godini i na 9,8 Mtoe u 2050. godini, kao što je prikazano na slici 4.45.
Slika 4.45: Uvoz energije po vrsti goriva u period 2020–2050. godine u scenariju WEM
S druge strane, očekuje se da će izvoz energije opasti sa 1,1 Mtoe u 2020. godini na 0,9 Mtoe u 2030. godini i na 0,5 Mtoe u 2050. godini, kao što je prikazano na slici 4.46.
Slika 4.46: Izvoz energije po vrsti goriva u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Stoga se zaključuje da se očekuje da će se neto uvoz energije povećati sa 5,2 Mtoe u 2020. godini na 6,7 Mtoe u 2030. godini i na 9,3 Mtoe u 2050. godini, te će doći do povećanja od 81% u 2050. godini u poređenju sa 2020. godinom, kao što je prikazano na slici 4.47.
Slika 4.47: Uvoz, izvoz i neto uvoz u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
U 2020. godini, tranformacioni ulaz u proizvodnji električne energije iznosio je 6,9 Mtoe, a ova cifra će se povećati na 7,9 Mtoe u 2030. godini pre nego što dostigne nivo od 7,8 Mtoe u 2050. godini. Udeo proizvođača kojima je to glavna delatnost, poput konvecionalnih termoelektrana, ostaće stabilan na nivou od oko 98% u 2050. godini.
Slika 4.48: Transformacioni ulaz u sektoru električne energije u periodu 2020-2050. godine u scenariju WEM
Slično tome, transformacioni izlaz iz sektora električne energije iznosio je 2,4 Mtoe u 2020. godini, a očekuje se da će porasti do 3,3 Mtoe u 2045. godini, pre nego što do 2050. godine padne na 3,0 Mtoe, kao što je prikazano na slici 4.49. Očekuje se da će udeo proizvođača kojima je to glavna delatnost, odnosno konvecionalnih termoelektrana, biti smanjen sa 95% u 2020. godini na 94% u 2030. godini, pre konačnog rasta do 97% u 2050. godini.
Slika 4.49: Transformacioni izlaz u sektoru električne energije u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Projektovano je da će se efikasnost nacionalne elektromreže unaprediti do 2050. godine kroz sprovođenje projekata za unapređenje elektromreže, kao što je prikazano na slici 4.50. U stvari, predviđa se da će gubici na mreži za prenos električne energije biti neznatno smanjeni za 0,1% u 2050. godini kao procenat ukupne proizvodnje, u poređenju sa 2020. godinom (2,6%), dok će gubici u distributivnoj mreži električne energije biti smanjeni do 9,1% u 2050. godini, u poređenju sa 2020. godinom (11,23%).
Slika 4.50: Ukupni gubici elektromreže u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
Isto tako, očekuje se da će gubici mreže za transport gasa ostati neznatni kao procenat od ukupno prenesenog gasa, sa gubicima na nivou blizu 1% tokom posmatranog perioda.
Slika 4.51: Ukupni gubici u sistemu gasa u periodu 2020–2050. godine u scenariju WEM
4.5. Dimenzija unutrašnjeg energetskog tržišta
4.5.1. Interkonektivnost električne energije
4.5.1.1. Trenutni nivo interkonekcije i glavni interkonektori
Mreža za prenos električne energije Republike Srbije ima visok stepen interkonektivnosti sa svim elektroenergetskim sistemima susednih zemalja. Republika Srbija je povezana prekograničnim nadzemnim vodovima od 400 kV, 220 kV i 110 kV sa svih 8 susednih zemalja (Republikom Hrvatskom (HR), Mađarskom (HU), Rumunijom (RO), Republikom Bugarskom (BG), Republikom Severnom Makedonijom (SM), Albanijom (AL), Crnom Gorom (ME) i Bosnom i Hercegovinom (BiH)). Zbog svog geografskog položaja, prenosni sistem Srbije je veoma važan sastavni deo regionalnog elektroenergetskog sistema na Balkanu, i samo tržište električne energije Srbije pokazuje značajnu aktivnost na osnovu koje se zemlja utvrđuje kao ključni igrač u trgovini električnom energijom u regionu i podržava postepeno povećanje integracije tržišta električne energije.
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ je operator prenosnog sistema za električnu energiju odgovoran za razvoj prenosne mreže i upravlja sa četiri regionalna centra kako bi se obezbedilo sigurno funkcionisanje celokupnog sektora električne energije. Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ je takođe odgovoran za organizovanje i administriranje balansnog tržišta električne energije i nabavku pomoćnih usluga za regulaciju frekvencije i napona, kao i za koordinaciju prekograničnih razmena električne energije u skladu sa obavezama Evropske mreže operatora prenosnog sistema za električnu energiju (ENTSO-E).
Prijavljeni indeks interkonektivnosti prenosnog sistema Srbije (izražen kao odnos između zbira maksimalnih vrednosti neto prenosnog kapaciteta (NTC) na granicama i ukupnog instalisanog proizvodnog kapaciteta) je 50% (Energy Community Secretariat, “Electricity Interconnection Targets in the Energy Community Contracting Parties”, Feb. 2021), odnosno mnogo viši od odgovarajućeg kratkoročnog cilja od 10% za 2020. godinu za zemlje članice EU. Očekuje se da će se ovaj visoki nivo interkonektivnosti efikasnije koristiti kako integracija regionalnog tržišta električne energije bude napredovala. Ostvareni fizički tranzit električne energije u 2020. godini iznosio je 4.532 GWh.
U cilju uvida u iskorišćenost interkonektivnih kapaciteta, u Tabela 4.4 je dat pregled kapaciteta sa svim susednim elektroenergetskim sistemima (Izvor: Plan razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine). Kapaciteti prikazani u ovoj tabeli predstavljaju zbir toplotnih ograničenja svih dalekovoda, koji se razlikuju u zimskom i letnjem periodu. Trebalo bi napomenuti da korišćenje postojećih interkonektivnih dalekovoda zavisi kako od ograničenja u nacionalnoj prenosnoj mreži, tako i od ograničenja koje postavljaju operatori prenosnih sistema (OPS) susednih sistema.
Tabela 4.4: Toplotni kapaciteti interkonektivnih dalekovoda po granicama
Granica
Letnji kapacitet [MVA]
Zimski kapacitet [MVA]
Albanija – Srbija
1675
1675
Crna Gora – Srbija
1874
2094
Severna Makedonija – Srbija
2424
2548
Mađarska – Srbija
1206
1330
Bosna i Hercegovina – Srbija
1456
1631
Rumunija – Srbija
901
1247
Bugarska – Srbija
1206
1330
Hrvatska – Srbija
1206
1330
4.5.1.2. Projekcije potreba u pogledu proširenja interkonektora do najmanje 2040. godine (uključujući i one za 2030. godinu)
Projekcije potreba za proširenjem interkonektora rade se svake dve godine kao deo studija planiranja ENTSO-E i uključene su u Pan-evropski desetogodišnji plan razvoja prenosnog sistema (TYNDP) u vidu prepoznavanja potreba sistema. U najnovijoj verziji TYNDP 2020, u scenarijima za 2030. i 2040. godinu došlo je do utvrđivanja potencijalnih potreba u vezi sa povećanjem kapaciteta interkonekcije unutar ENTSO-E u datom vremenskom okviru. Na slici 4.52 dat je pregled svih sistemskih potreba utvrđenih za 2030. i 2040. godinu u regionu Balkana.
Slika 4.52: ENTSO-E TYNDP 2020 identifikacija sistemskih potreba za 2030. i 2040. godinu (izvor: ENTSO-E)
Osim toga, prekogranični kapaciteti za koje se očekuje da će biti pušteni u rad do 2025. godine dati su na slici 4.53 na osnovu ENTSO-E TYNDP 2022.
Slika 4.53: Povećanje prekograničnih kapaciteta do 2025. godine (izvor: ENTSO-E)
Slično tome, i u koordinaciji sa studijama planiranja koje je uradio ENTSO-E, TYNDP za Republiku Srbiju sadrži identifikovane projekte, uzimajući u obzir očekivane potrebe sistema za predstojeći period. Republika Srbija planira sledeće elektroenergetske interkonekcije sa susednim zemljama:
– Transbalkanski koridor,
– Panonski koridor,
– Severni koridor,
– Centralno-balkanski koridor i
– 400kV interkonektivni dalekovod između Srbije i Hrvatske (TS Sombor 3 – TS Ernestinovo).
Slika 4.54 prikazuje pojednostavljenu topologiju mreže projekata koridora mreže za prenos električne energije sa svim interkonekcijama i dalekovodima unutar zemlje.
Slika 4.54: Projekat koridora mreže za prenos električne energije (izvor: AKCIONARSKO DRUŠTVO„ELEKTROMREŽA SRBIJEˮ)
4.5.2. Infrastruktura za prenos energije
4.5.2.1. Ključne karakteristike postojeće infrastrukture za prenos električne energije i gasa
Mrežu za prenos električne energije u Republici Srbiji čine vodovi, podstanice i ostala naponska oprema koja radi na naponskim nivoima od 400 kV, 220 kV i 110 kV. Ukupna dužina svih naponskih vodova iznosi 10866 km u 2019. godini i ima ukupno 42 postrojenja i 74 transformatora.
Pregled sistema prenosa električne energije u Republici Srbiji je prikazan na slici 4.55. Ukupna instalisana snaga svih podstanica i transformatora u 2019. godini iznosila je 17.624 MVA.
Slika 4.55: Elektroenergetski sistem Republike Srbije (izvor: AKCIONARSKO DRUŠTVO„ELEKTROMREŽA SRBIJEˮ)
Stalno se radi na rekonstrukciji i adaptaciji imovine prenosne mreže iz različitih razloga, kao što je obnavljanje veka trajanja imovine, povećanje prenosnog kapaciteta, povećanje bezbednosti i pouzdanosti, kao i interoperabilnosti sa ostalim postrojenjima i aparature na mreži. Na osnovu svih ključnih pokazatelja učinka, očigledno je da Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ sprovodi adekvatno planiranje razvoja prenosnog sistema što dovodi do smanjenja kvarova i smanjenja gubitaka u prenosnom sistemu.
Sistemom transporta prirodnog gasa upravljaju tri operatora transportnog sistema. Sistem ima 2414 km u severnoj i centralnoj Srbiji kojim upravlja „Transportgas Srbijaˮ i dodatnih 125 km u jugoistočnoj Srbiji kojom upravlja „Yugorosgaz Transrortˮ. U 2020. godini potrošeno je ukupno 2.483 miliona m3 prirodnog gasa, a 2.708 miliona m3 prirodnog gasa je bilo obezbeđeno iz uvoza, lokalne proizvodnje i podzemnog skladištenja.
Gastrans d.o.o. je nezavisni operator prenosa interkonektivnog gasovoda od Bugarske do Mađarske u dužini od 402 km.
4.5.2.2. Projekcije potreba za proširenjem mreže do najmanje 2040. godine (uključujući i 2030. godinu)
Do 2030. godine i na dalje, u mreži za prenos električne energije planirana su i sprovešće se velika ulaganja koja uključuju jačanje mreže i nove interkonekcije. Na pojedinačnim interkonektivnim vodovima razmatraju se dodatne nove interkonekcije:
– Republika Srbija – Bosna i Hercegovina 110 kV TS Ljubovija – TS Srebrenica;
– Republika Srbija – Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2x400 kV ;
– Republika Srbija – Republika Hrvatska 400 kV TS Sombor 3 – TS Ernestinovo;
– Republika Srbija – Republika Bugarska 400 kV TS Leskovac – TS Bobov Dol;
– Republika Srbija – Rumunija 400 kV TS Đerdap 1 – TS Portile de Fier;
– Republika Srbija – Crna Gora 110 kV TS Tutin – TS Rožaje;
– Republika Srbija – Mađarska 400 kV TS Subotica 2 – TS Šandorfalva.
Zbog očekivanog povećanja proizvodnih kapaciteta obnovljivih izvora energije i sve veće potrebe za unapređenjem prenosnog kapaciteta na teritoriji Srbije, u okviru postojećih projekata Koridora mreže za prenos električne energije utvrđena su sledeća tri projekta:
– Sprovođenje Transbalkanskog koridora: Nadzemni vod TS Kragujevac (Republika Srbija) – Kraljevo (Republika Srbija);
– Sprovođenje Transbalkanskog koridora: NV Obrenovac (Republika Srbija) – Bajina Bašta (Republika Srbija);
– Klaster mrežnih infrastrukturnih projekata na širem području Beograda (BEOGRID);
– Panonski koridor: 400 kV DV Sombor - Novi Sad 3 i 2x400 kV DV Beograd 50 – Sremska Mitrovica 2;
– Centralnobalkanski koridor: 400 kV DV Niš 2 – Kruševac – Kraljevo – Požega – Vardište i 400 kV DV Požarevac 3 – Jagodina 4.
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ u okviru Plana razvoja prenosnog sistema 2023-2032 (poglavlje Analiza adekvatnosti proizvodnje) navodi da po podnetim zahtevima za priključenje ima 19,3 GW OIE do 2032. godine (1,9 GW na distributivnom sistemu i 17,4 GW na prenosnom sistemu), od čega je u ugovorni odnos sa operatorima sistema ušlo 0,8 GW (EDS) i 4,5 GW (AKCIONARSKO DRUŠTVO„ELEKTROMREŽA SRBIJEˮ).
Realizacija projekta gasne interkonekcije Srbije i Bugarske jedan je od najnovijih investicionih projekata u sistemu transporta prirodnog gasa koji je trenutno u fazi razvoja. Ovi projekti interkonekcije se nalaze u budućim projekcijama kako bi se podstakla diversifikacija snabdevanja prirodnim gasom i omogućila šira interkonekcija sa susednim sistemima:
– Projekat gasne interkonekcije Republika Srbija–Rumunija 85,5 km (od čega je 12,8 km na teritoriji Republike Srbije), kapaciteta 1,2 milijarde m3/godišnje;
– Projekat gasne interkonekcije Republika Srbija – Hrvatska (95 km, kapaciteta 1,5 milijardi m3/godišnje);
– Projekat gasne interkonekcije Srbija – BiH od 90 km, kapaciteta 1,2 milijarde m3/godišnje;
– Gasovod – interkonekcija sa Crnom Gorom;
– Projekat gasne interkonekcije Srbija–Makedonija 70,7 km, kapaciteta 0,8 milijardi m3/godišnje;
– Projekat izgradnje gasovoda Niš-Priština dužine 65 km, kapaciteta 0,8 milijardi m3/godišnje.
Da bi se omogućila gasifikacija juga Srbije, u okviru granica zemlje izgradiće se razvodni gasovod RG 11-02 Leskovac – Vladičin Han – Vranje, dužine 71 km i kapaciteta 1,5 milijardi m3/godišnje.
4.5.3. Tržišta električne energije i gasa, cene energije
4.5.3.1. Trenutno stanje tržišta električne energije i gasa, uključujući cene energije
U Republici Srbiji tržištem električne energije dan-unapred upravlja Berza električne energije za Jugoistočnu Evropu (SEEPEX) koja je osnovana 2015. godine na osnovu partnerstva Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ i Evropske berze električne energije (EPEX SPOT) u Francuskoj, kao Akcionarsko društvou većinskom vlasništvu srpske strane. Ima dozvolu za rad organizovanih tržišta električne energije. U 2020. godini, tržište električne energije dan-unapred koje je poslovalo na berzi imalo je registrovana 22 učesnika / što je za tri učesnika više u odnosu na 2019. godinu. U obe referentne godine, prosečno 18 učesnika je bilo aktivno uključeno u svakodnevne trgovinske aktivnosti.
U 2020. godini, snabdevači su se uglavnom međusobno nadmetali i trgovali na veleprodajnom tržištu električne energije, jer se proizvodnja (van EPS-a) koja obuhvata postojeće vetroparkove, pripada povlašćenim proizvođačima koji prodaju električnu energiju garantovanom snabdevaču po fiksnim fid-in tarifama. Delatnost snabdevača na otvorenom tržištu je bila veoma aktivna u oblasti prekogranične razmene, pre svega u cilju omogućavanja tranzita kroz Republiku Srbiju. Ova prilika se javlja kao dominantan izbor snabdevača koji organizuju tranzitne razmene zbog centralnog geografskog položaja elektroenergetskog sistema Srbije u regionu. U skladu sa Godišnjim izveštajem Agencije za energetiku (2020 Godišnji izveštaj Agencije za energetiku, Beograd, maj 2021 (website: https://www.aers.rs/Index.asp?l=2&a=53)) u 2020. godini, aktivnost snabdevača iznosila je oko 14,7 TWh. Snabdevanjem krajnjih kupaca na otvorenom tržištu u 2020. godini bavilo se 57 aktivnih učesnika na tržištu i 11 snabdevača. Delatnosti snabdevanja električnom energijom uglavnom su se odnosile na komercijalne potrošače. Dozvole za snabdevanje imala su 64 energetska subjekta, od kojih je 11 bilo aktivno u snabdevanju krajnjih kupaca. Dominantni snabdevač električnom energijom je EPS sa tržišnim udelom koji obuhvata više od 95% električne energije prodate krajnjim kupcima.
Slika 4.56 prikazuje prosečne maloprodajne cene u konkurentskom segmentu maloprodajnog tržišta električne energije, bez PDV-a i taksi. Domaćinstva i mali kupci imaju pravo na garantovano snabdevanje koje podrazumeva snabdevanje električnom energijom po regulisanim cenama. Kretanje cena električne energije za domaćinstva prikazano je na slici 4.57.
Slika 4.56: Prosečne godišnje maloprodajne cene za konkurentnu električnu energiju, bez PDV-a i taksi (izvor: AERS)
Slika 4.57: Prosečne godišnje maloprodajne cene na regulisanom tržištu, bez PDV-a i taksi (izvor: AERS)
Na veleprodajnom tržištu prirodnog gasa postoje tri licencirana snabdevača prirodnog gasa i jedan proizvođač koji su bili aktivni u 2020. godini, dok se trgovina odvija putem bilateralnih ugovora. Do uspostavljanja konkurentnog tržišta prirodnog gasa, Vlada imenuje snabdevača za javne snabdevače. Na otvorenom tržištu bilo je 26 aktivnih snabdevača koji su se bavili maloprodajom u 2020. godini, dok je 31 javni snabdevač bio i distributer prirodnog gasa. U nastavku su prikazani istorijski podaci o ceni javnog snabdevanja prirodnim gasim i prosečnoj ponderisanoj maloprodajnoj ceni na regulisanom tržištu.
Slika 4.58: Prosečna odobrena cena za javno snabdevanje prirodnim gasom u RSD/m3 (izvor: AERS)
Slika 4.59: Prosečna ponderisana maloprodajna cena na regulisanom tržištu u RSD/m3 (izvor: AERS)
4.5.3.2. Projekcije razvoja sa postojećim politikama i merama do 2040. godine (uključujući i one za 2030. godinu)
Glavni cilj razvoja SEEREH-a narednih godina tiče se spajanja tržišta dan-unapred i unutar-dnevnog tržišta sa organizovanim tržištima u susednim zemljama. Prema najavljenim planovima do 2025. godine trebalo bi da budu završeni sledeći projekti:
– Spajanje tržišta dan-unapred između Republike Srbije i tržišta Mađarske i Rumunije;
– Spajanje tržišta dan-unapred između Republike Srbije i tržišta Republike Hrvatske i Republike Bugarske;
– Spajanje tržišta dan-unapred između Republike Srbije i tržišta Crne Gore (implicitno, i sa italijanskim tržištem).
Procena razvoja prosečne cene snabdevanja električnom energijom za Scenario sa postojećim merama na osnovu očekivanog razvoja prikazana je na slici 4.60. Procena ovih troškova podrazumevala je analizu predvidivih ulaganja u vezi sa izgradnjom novih elektrana, kao i projekcije i pretpostavke o troškovima goriva i drugim operativnim troškovima svih elektrana. Procena troškova ne podrazumeva troškove anuitete za postrojenja koja već rade i ne uključuje takse na CO2 jer ovo nije uzeto u razmatranje u WEM analizi.
Slika 4.60: Procenjena prosečna cena snabdevanja električnom energijom u scenariju WEM
Očekuje se da sektor prirodnog gasa u Republici Srbiji prođe kroz reformu veleprodajnog tržišta u cilju podsticanja konkurencije, uspostavljanja berze prirodnog gasa i razdvajanja snabdevanja od distributivnih aktivnosti.
U pogledu projekcija razvoja cena prirodnog gasa, prosečne godišnje uvozne cene prikazane su na slici 4.61. Projekcije međunarodnih cena gasa su u skladu sa studijom „Preporučeni parametri za izveštavanje o projekcijama GHG u 2023. godini”, EK GD Klimatska akcija (Recommended parameters for reporting on GHG projections in 2023, DG Climate Action) koju je obezbedila EK s ciljem da podrži države članice i druga tela u EU (npr. Sekretarijat Energetske zajednice) prilikom revizije njihovih INEKP-a.
Slika 4.61: Prosečne godišnje uvozne cene prirodnog gasa u scenariju WEM
4.5.3.3. Pregled postojećih elemenata cene koji čine tri najvažnije komponente cene
Električna energija
Na osnovu Metodologije za utvrđivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje Agencije za energetiku Republike Srbije, strukturu cene električne energije čine fiksni deo i deo po osnovu potrošnje, koji varira u zavisnosti od vrste i kategorije potrošača. Tarifom električne energije za javno snabdevanje propisane su tri kategorije potrošača – potrošnja niskog napona, domaćinstva i javna rasveta. Za niskonaponske kategorije potrošnje, kupci su dužni da plaćaju javnom snabdevaču naknade koje čine fiksni deo, i deo po osnovu potrošnje za obračunsku i prekomernu snagu, reaktivnu i prekomernu reaktivnu energiju, kao i aktivnu energiju, i te se naknade dele na visoku dnevnu tarifu i nisku dnevnu tarifu.
Za domaćinstva, u fiksni deo uključene su naknade javnog snabdevača, dok deo po osnovu potrošnje uključuje aktivnu energiju i obračunsku snagu. Utrošena električna energija ima nekoliko kategorija, po principima merenja – jednotarifno merenje, dvotarifno merenje, kontrolisana potrošnja i kontrolisana potrošnja sa posebnim merenjem. Viša i niža tarifa se različito obračunavaju u zavisnosti od dela zemlje. Republika Srbija je podeljena na tri zone – Vojvodinu, Beograd i Centralnu Srbiju. Tako se niža tarifa primenjuje u periodu 2.00 – 06.00 časova za Centralnu Srbiju, u periodu 23.00 – 07.00 časova za Vojvodinu i u periodu 24.00 – 08.00 časova za Beograd. Takođe, utrošena električna energija se obračunava prema tri različite cenovne zone – zelenoj, plavoj i crvenoj. Cene za zone se definišu na osnovu nivoa potrošnje, gde je zelena zona do 350 kWh, plava 351 – 1.600 kWh i crvena preko 1.600 kWh.
Kada su u pitanju drugi elementi, i naknada za podsticaj povlašćenim proizvođačima električne energije i naknada za unapređenje energetske efikasnosti primenjuju se kao jedinična cena u odnosu na potrošnju, kako je definisano Uredbom o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i novim Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Na kraju, cene uključuju i akcize (7,5%) i PDV (20%).
Što se tiče industrije, cene uključuju deo troškova koji se odnose na distributivni sistem definisan Cenovnikom za pristup distributivnom sistemu, utrošenu električnu energiju, naknade za povlašćene proizvođače i energetsku efikasnost, i akcize i PDV. Utrošena električna energija za industriju obračunava se po ugovorenoj ceni.
Prirodni gas
Troškove priključenja na sistem za transport utvrđuje OPS na osnovu elemenata iz zahteva za priključenje i na osnovu Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za transport i distribuciju prirodnog gasa koju je doneo AERS. Troškove priključenja na distributivni sistem utvrđuje operator distributivnog sistema (ODS) na osnovu elemenata iz zahteva za priključenje i Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za transport i distribuciju prirodnog gasa koju je doneo AERS. Varijacije u naknadama za korišćenje distributivnog sistema kod različitih ODS-a rezultat su veličine i karakteristika distributivnih sistema, strukture i broja kupaca, starosti distributivnog sistema i drugih faktora.
4.5.3.4. Opis subvencija za energiju, uključujući fosilna goriva
U Republici Srbiji je 2009. godine uveden sistem podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne energije, koji omogućava proizvođačima električne energije iz OIE da dobijaju fid-in tarife za proizvedeni kilovat-sat električne energije, u zavisnosti od obnovljivog izvora energije koji se koristi i tehnologije. Od 2021. godine, donošenjem Zakona o korišćenju OIE, Uredbe o tržišnoj premiji i fid-in tarifi i Uredbe o modelu ugovora o tržišnoj premiji, Republika Srbija je uspostavila novi podsticajni okvir u vidu premijskog sistema. Pored tržišne premije, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije predviđa i da sistem fid-in tarife ostane dostupan samo za mala postrojenja i demonstracione projekte. Istim zakonom uveden je i koncept kupca-proizvođača, omogućavajući kupcima da budu proizvođači i da viškove isporučuju mreži. Takođe, usvojena je Uredba o preuzimanju balansne odgovornosti i modelu ugovora o preuzimanju balansne odgovornosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 45/23).
Sa ciljem da podrži energetsku tranziciju kroz uštedu energije, Republika Srbija je uvela mehanizam orijentisan na domaćinstva, koji obezbeđuje subvencije za povećanje energetske efikasnosti. U saradnji sa lokalnim samoupravama, obezbeđivanjem sredstava Vlada stimuliše građane da ulažu u zamenu vrata i prozora, postavljanje izolacije, ugradnju bojlera i šporeta na čistija goriva, kao i ugradnju solarnih kolektora i solarnih panela.
Republika Srbija je 2023. godine donela Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon) („Službeni glasnik RSˮ, broj 18/23) koji propisuje sistem podsticaja za kupovinu novih ekološki prihvatljivih vozila – električnih i hibridnih, uz subvenciju koja se kreće od 250 do 5.000 evra u zavisnosti od vrste vozila. Sistem obuhvata pet kategorija vozila, koje obuhvataju mopede i lake tricikle, motocikle, putnička i laka teretna vozila isključivo na električni pogon, vozila na hibridnu vuču uz obavezu da se punjenje može ostvariti i iz spoljnog izvora električne energije, kao i električna vozila sa integrisanim sastavom za produženje autonomije kretanja sa emisijom CO2/km do 50 g/km i vozila sa hibridnom vučom koja pored motora sa unutrašnjim sagorevanjem imaju najmanje jedan elektromotor i mogu da voze bez rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem određeno vreme i isključivo na elektrovuču, pri čemu se proizvodnja električne energije za punjenje baterije vrši unutar vozila.
4.6. Dimenzija istraživanja, inovacije i konkurentnosti
4.6.1 .Aktuelno stanje sektora niskougljeničnih tehnologija i njegova pozicija na globalnom tržištu
Trenutno u Republici Srbiji postoje ograničene aktivnosti u vezi sa istraživanjem i razvojem u energetskom sektoru i ograničen broj proizvođača koji imaju tehnologije sa niskim nivoom emisija ugljenika. Poslednjih godina, postoji snažan fokus na širu upotrebu alternativnih izvora, a to je delimično zbog ekoloških obaveza koje su pokrenule novu tehnološku potražnju. Trenutni ključni prioriteti energetskih istraživanja u Republici Srbiji su energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, pametni gradovi i mobilnost, kao i skladištenje energije, ali je većina privrednih društava u energetskom sektoru orijentisana na usluge, uglavnom u OIE i EE. Stoga postoji značajan potencijal za skaliranje niskougljeničnih i energetski efikasnih rešenja, počevši od demonstracione i ključne faze do tržišta tehnologija obnovljivih izvora energije i ostvarivanja značajnijih ušteda energije.
4.6.2. Trenutni nivo javne i privatne potrošnje u oblasti istraživanja i inovacije u vezi sa niskougljeničnim tehnologijama, trenutni broj patenata i trenutni broj istraživača
Ukupni izdaci za istraživačko-razvojne aktivnosti u 2020. godini iznosili su 0,91% BDP-a. Učešće ukupnih budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj u BDP-u dostiglo je 0,46% u 2020. godini. Najveći procenat budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj pripao je vladinom sektoru (64,4%), a zatim sektoru visokog obrazovanja (23%). Sredstva međunarodnih organizacija učestvuju sa 9,3% u ukupnim sredstvima za finansiranje naučnoistraživačkog rada, nefinansijski (poslovni) sektor učestvuje sa 2,1%, dok je za neprofitni sektor opredeljeno 1,1% sredstava. Republika Srbija je 2020. godine imala 335 organizacija aktivnih u istraživanju i razvoju, od kojih je većina radila u poslovnom sektoru, dok jedna trećina pripada sektoru tercijarnog obrazovanja.
Slika 4.62: Pregled organizacija za istraživanje i razvoj po sektorima (izvor: Republički zavod za statistiku)
Posmatrajući oblasti nauke, većina organizacija je usmerena na inženjerstvo i tehnologiju (128), zajedno sa društvenim naukama (72) i prirodnim naukama (63). Detaljan pregled dat je na slici 4.63 u nastavku.
Slika 4.63: Pregled organizacija za istraživanje i razvoj po oblastima nauke (izvor: Republički zavod za statistiku)
Republika Srbija je 2020. godine imala 23.524 stalno zaposlena i honorarno zaposlena lica angažovana u aktivnostima istraživanja i razvoja, od kojih je 62,4% bilo zaposleno u sektoru tercijarnog obrazovanja, 23,5% u vladinom sektoru i 14,1% u poslovnom sektoru. Detaljan pregled zaposlenih po sektorima i oblastima dat je na slici 4.64 u nastavku.
U 2020. godini preovlađuju osnovni istraživački radovi (54,3%), dok značajni udeo imaju primenjeni istraživački radovi (29,8%), a najmanje razvojno istraživački radovi (15,9%). Međutim, sektor visokog obrazovanja bio je najproduktivniji po broju izvedenih istraživačkih radova (7.731 projekat i studija), a sledi ga vladin sektor (3.860 projekata i studija).
Slika 4.64: Broj zaposlenih angažovanih u aktivnostima istraživanja i razvoja (izvor: Republički zavod za statistiku)
U oba sektora prioritet su bili osnovni istraživački radovi, 60,2% u vladinom sektoru i 59,2% u sektoru tercijarnog obrazovanja. Na kraju, poslovni sektor je usmeren na rast produktivnosti, sa 54,7% primenjenih istraživačkih radova i 34,9% razvojnih projekata i studija. Slika 4.65 u nastavku predstavlja analizu istraživačkih radova na nivou zemlje po vrsti i oblasti.
Slika 4.65: Pregled istraživačkih radova po oblastima nauke i vrsti (izvor: Republički zavod za statistiku)
Prema zvaničnoj statistici, u 2020. godini bilo je 21.877 preduzeća, od čega su 84% velika preduzeća, 13% srednja preduzeća i 3% mala preduzeća. Učešće tih privrednih subjekata sa barem jednom vrstom inovacije je 54,79%. Više od 69% velikih privrednih subjekata je inovativno, kao i oko 58% srednjih privrednih subjekata i oko 54% malih privrednih subjekata. Na slici 4.66 u nastavku prikazan je pregled inovativnih preduzeća po sektoru.
Slika 4.66: Pregled inovativnih preduzeća po delatnostima (izvor: Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije)
U 2020. godini ukupan broj registrovanih patenata bio je 1.546 patenata, od čega 56 priznatih po nacionalnom postupku, 28 upisanih u Registar na osnovu Sporazuma o saradnji i proširenju sa Evropskim zavodom za patente i 1.462 na osnovu Zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata. Od 56 odobrenih patenata, 52 su bila patenti rezidenata i 4 nerezidenata. Od ukupnog broja patenata priznatih u nacionalnom postupku, 84,2% su patenti fizičkih lica, a 15,8% pravnih lica.
5. PROCENA UTICAJA PLANIRANIH POLITIKA I MERA
Procena uticaja dodatnih, planiranih politika i mera, kvantifikovanih korišćenjem alata za modeliranje, prikazana je u postojećem poglavlju. Kako je pomenuto ranije, ova projekcija odgovara implementaciji dodatnih mera, čiji je cilj smanjenje emisija i povećanje OIE i EE do 2030. godine, a označena je u narednim odeljcima kao Scenario S. U ovom scenariju se sprovodi niz mera, sa ciljem postepenog smanjenja emisija do 2030. godine, dok se proces dekarbonizacije intenzivira, da bi nakon toga fokus bio na niskom nivou emisija do 2050. godine.
Planirana sredstva za realizaciju ovog plana obezbediće se u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije.
Varijacija scenarija S,označena kao Scenario S-N,razmatra uvođenje nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta do 1.000 MW u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040. godine, kako bi se razmotrio mogući doprinos putu dekarbonizacije do 2050. godine. U sledećim odeljcima projekcije za Scenario S se porede sa projekcijama scenarija WEM (koji je detaljno opisan u Poglavlju 4) kako bi se prikazali dodatni napori koje je potrebno uložiti u svakoj od dimenzija za postizanje ciljeva INEKP-a.
Neki od najvažnijih inputa ovog scenarija obuhvataju obnovu zgrada, koja se aktivno promoviše, kako za stambene zgrade (sa godišnjom stopom od 1% do 1,5% za višeporodične zgrade i 0,5 % za porodične objekte), tako i za, pretežno, zgrade javnog sektora (godišnja stopa obnove do 2030. godine od 3,3%) i druge nestambene zgrade (2,3% godišnja stopa obnove do 2030. godine), pri čemu se ova stopa udvostručava do 2050. godine. Elektrifikacija grejanja i saobraćaja je povezana sa povećanim udelom OIE u proizvodnji električne energije, dok se obnovljivi vodonik uvodi inicijalno u demonstracione projekte, a posle 2030. godine se koristi u većem obimu. Biometan se postepeno uvodi u sektor toplotne energije i koristi se za namešavanja sa prirodnim gasom, zajedno sa obnovljivim vodonikom nakon 2030. godine.
Određivanje cena ugljenika je uključeno u ovaj skup scenarija za sektore utvrđene u EU-ETS šemi prema vrednostima u tabeli 5.1. Osnovna pretpostavka je da se cena emisija CO2 uvodi 2027. godine po niskoj stopi od 4€/t, a da se zatim povećana na 40€/t u 2030. godini, što odgovara polovini cene EU-ETS koja je projektovana u dokumentu ˮRecommended parameters for reporting on GHG projections in 2023” (EC DG Climate Action), a da dostiže punu projektovanu cenu EU-ETS do 2045. godine.
Tabela 5.1: Projekcije određivanja cena ugljenika
2030.
2035.
2040.
2045.
2050.
Evro/tSO2
40
41
45
130
160
Pretpostavke u vezi sa egzogenim parametrima koji podstiču razvoj energetskog sektora i emisija, kao i međunarodne cene goriva i kretanje troškova tehnologija su iste kao one koje se koriste u WEM scenariju, kao što je prikazano u odeljku 4.1.
5.1. Uticaji planiranih politika i opisanih mera na energetski sistem, emisije i uklanjanje GHG , uključujući poređenje sa projekcijama sa postojećim politikama i merama
Ukupne emisije GHG, uključujući poljoprivredu, otpad i LULUCF (projekcije emisija iz poljoprivrede, otpada i LULUCF uzete su iz scenarija M2 obuhvaćenog u Strategiji klimatskih promena sa Akcionimm planom, koju je izradilo Ministarstvo zaštite životne sredine), pokazuju drugačiji trend između WEM scenarija i scenarija S i S-N do 2050. godine. Tačnije, očekuje se da će ukupne emisije GHG u WEM scenariju porasti od 2026. do 2045. godine pre nego što se smanje 2050. godine, dok se ukupne emisije GHG u scenarijima S i S-N konstantno smanjuju tokom 2026-2050; sporijim tempom do 2029. i bržim tempom između 2030. i 2050. godine.
Ukupne emisije GHG, uključujući poljoprivredu, otpad i LULUCF, iznose 47.762 ktons CO2-eq u 2030. godini u oba scenarija S i S-N (Slika 5.1). Smanjenje od 40% u 2030. godini beleži se u scenarijima S i S-N (Slika 5.2), u odnosu na nivoe iz 1990. godine zbog povećane upotrebe OIE i implementacije mera energetske efikasnosti, dok se istovremeno smanjenje od 19% beleži 2030. godine u WEM scenariju, u poređenju sa 1990. godinom.
U 2050. godini, ukupne emisije GHG , uključujući poljoprivredu, otpad i LULUCF, dostižu 21.330 ktons CO2-eq u scenariju S i 19.745 ktons CO2-eq u scenariju S-N. Smanjenje od 73% i 75% beleži se u scenarijima S i S-N u 2050. godini, u poređenju sa 1990. godinom, dok je odgovarajući pad u WEM scenariju u odnosu na 1990. godinu jednak 9% ukazujući na uticaj dodatnih politika i mera.
U scenarijima S i S-N, ukupne emisije GHG iz upotrebe energije, procesa i fugitivne emisije u 2030. godini iznose 47.477 kton CO2-eq (Slika 5.3). Smanjenje od 34% u 2030. godini zabeleženo je u scenarijima S i S-N, u poređenju sa 1990. godinom (Slika 5.4) zbog povećanog udela OIE i implementacije mera energetske efikasnosti, dok je istovremeno smanjenje od 10% zabeleženo 2030. godine u WEM scenariju, u poređenju sa 1990. godinom.
Iako se projektovane emisije GHG iz upotrebe energije, procesa i fugitivne emisije smanjuju za 52% u scenarijima S i S-N u 2040. godini, u poređenju sa 1990. godinom, one se razlikuju u 2050. godini iznose 18.376 ktons CO2-eq u scenariju S i 16.791 ktons CO2-eq u scenariju S-N zbog uvođenja nuklearnih elektrana u scenariju S-N. Smanjenje od 74% odnosno 77% je zabeleženo u scenarijima S odnosno S-N u 2050. godini, u poređenju sa 1990. godinom, dok je odgovarajući pad u WEM scenariju u odnosu na 1990. godinu jednak 2% ukazujući na uticaj dodatnih politika i mera.
Slika 5.1: Ukupne emisije GHG (uključujući poljoprivredu, otpad i LULUCF)
Slika 5.2: Ukupne emisije GHG (uključujući poljoprivredu, otpad i LULUCF), promene u procentima u odnosu na 1990. godinu
Slika 5.3: Emisije GHG iz upotrebe energije, procesa i fugitivne emisije po sektoru
Slika 5.4: Emisije GHG iz upotrebe energije, procesa i fugitivne emisije, promene u procentima u odnosu na 1990. godinu
Ukupne emisije GHG iz upotrebe energije, procesa i fugitivne emisije za sve sektore iznose 47.477 ktons CO2-eq u scenarijima S i S-N 2030. godine (Slika 5.5). Tačnije, 23.865 ktons CO2-eq dolaze iz elektroenergetskog i toplotnog sektora, 9.858 ktons CO2-eq industrijskog sektora, 7.617 ktons CO2-eq sektora saobraćaja, 2.147 ktons CO2-eq stambenog sektora i sektora uslužnih delatnosti i 3.990 ktons CO2-eq iz ostalih sektora. Ukupne emisije iz navedenih sektora u scenarijima S i S-N u 2030. godini su za 26% niže u odnosu na WEM scenario u istoj godini.
Slično tome, u 2050. godini, ukupne emisije GHG iz upotrebe energije, procesa i fugitivnih emisija za sve sektore iznose 18.376 ktons CO2-eq u scenariju S i 16.791 ktons CO2-eq u scenariju S-N, znatno manje od odgovarajućih cifara u 2040. godini što ukazuje na intenziviranje politika i mera za podsticanje procesa dekarbonizacije. Preciznije, 3.365 ktons CO2-eq dobija se u sektoru električne energije i toplote, 8.045 ktons CO2-eq u industrijskom sektoru, 4.206 ktons CO2-eq u sektoru saobraćaja, 1.311 ktons CO2-eq u stambenom sektoru i sektoru uslužnih delatnosti i 1.448 ktons CO2-eq u svim ostalim sektorima za slučaj scenarija S. Odgovarajuće brojke za scenario S-N iznose 2.471 ktons CO2-eq za energetski i toplotni sektor, 8.080 ktons CO2-eq za industrijski sektor, 3,736 ktons CO2-eq za sektor saobraćaja, 1,300 ktons CO2-eq za stambeni sektor i sektor uslužnih delatnosti i 1.204 ktons CO2-eq za ostale sektore. Ukupne emisije za navedene sektore u scenarijima S i S-N u 2050. godini su 74% odnosno 76% niže, u poređenju sa WEM scenarijem u istoj godini.
Slika 5.5: Emisije GHG (iz upotrebe energije, procesa i fugitivne emisije po sektoru) po sektoru
Projektovano je da neenergetske emisije iz poljoprivrede dostignu 4493 ktonsCO2eq u 2030. godini u Scenariju S i da se povećaju do nivoa od 5432 ktonsCO2eq u 2050. godini (ista putanja je projektovana za Scenario S-N). Emisije iz otpada bi dostigle nivo od 2371 ktons CO2eq u 2030. godini i bile bi smanjene na nivo od 1936 ktonsCO2eq u 2050. godini. Očekuje se da korišćenje zemljišta, promena namene zemljišta i šumarstvo doprinesu značajno smanjenju emisija za -6576 ktons CO2eq u 2030. godini. Međutim, očekuje se da će ovaj doprinos biti smanjen do 2050. godine, kada je projektovano da dostigne -4414 ktonsCO2eq.
Slika 5.6: Emisije GHG iz poljoprivrede (neenergetske), otpad i LULUCF
Slika 5.7: Udeo emisije CO2 po sektorima
U WEM scenariju, ukupne emisije CH4 iz upotrebe energije, fugitivnih i industrijskih produkta iznose 116 Mt u 2030. godini i 93 Mt u scenarijima S i S-N tokom iste godine (Slika 5.8). U 2050. godini, ukupne emisije CH4 će se smanjiti za 29,5%, 79,9% odnosno 80,3% u scenarijima WEM, S odnosno S-N, u poređenju sa nivoom iz 2030. godine. Vađenje i prerada uglja, kao i ekstrakcija i prečišćavanje nafte i gasa su sektori sa najvećim emisijama CH4 u 2030. i 2050. godini u svim scenarijima, a zatim u stambenom sektoru.
Projektovano je da smanjenje emisija CH4 iz fugitivnih emisija u rudnicima uglja, sektoru nafte i gasa, opadne za 20% između 2020. i 2030. godine u Scenarijima S i S-N. Procenjeno je da ovaj deo emisija metana iznosi blizu 30% od ukupnih emisija CH4 u 2020. godini. Imajući u vidi učešće Srbije u Inicijativi za smanjenje emisije metana (eng. Methane Pledge), očekuje se da nekoliko politika i mera navedenih u Poglavlju 3 doprinese smanjenju CH4 emisija za najmanje 30% u 2030. godini u odnosu na nivoa iz 2020. godine, pomoću upravljanja đubrivom, smanjenja enteričke fermentacije životinja, kompostiranja i upotrebe metana sa sanitarnih deponija.
Slika 5.8: Ukupne emisije CH4 po sektorima
Slično tome, ukupne emisije N2O iznose 3,2 kt u 2030. u WEM scenariju, što je više od 3,0 kt koliko iznose u scenarijima S i S-N tokom iste godine (Slika 5.9). U 2050. godini, ukupne emisije N2O će se povećati samo u WEM scenariju za 8,8% na 3,5 kt, u poređenju sa nivoom iz 2030. godine, dok će se smanjiti za 10,2% (na 2,7 kt), u scenariju S i 11,9% (na 2,6 kt) u scenariju S-N. Industrija i saobraćaj su sektori sa najvećim emisijama N2O u 2030. i 2050. u svim scenarijima, a zatim slede električna energija i CHP.
Slika 5.9: Ukupne emisije N2O po sektorima
Udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u scenarijima S i S-N iznosi 33,6% u 2030. godini i približno 62% u 2050. za scenario S i oko 60% za scenario S-N. To znači 35% veći udeo OIE u scenariju S i 33% u scenariju S-N veći u 2050. godini, odnosno, u poređenju sa WEM scenarijem (Slika 5.10) i 6% veći udeo OIE u 2030. godini u oba scenarija.
Udeo OIE u tri podcilja je veći u 2030. godini za oba razmatrana scenarija S i S-N u poređenju sa WEM scenariom za:
– Najmanje 45% u sektoru proizvodnje električne energije kao rezultat ugradnje dodatnih fotonaponskih i vetroelektrana (Slika 5.11).
– Najmanje 3,2% u sektoru saobraćaja (bez multiplikatora) zbog povećanog podsticanja elektrifikacije (Slika 5.12).
– Najmanje 41% u sektoru grejanja, uglavnom kao rezultat ugradnje toplotnih pumpi i podsticanja drugih vrsta OIE u zgradama, kao što su solarna, toplotna i geotermalna energija (Slika 5.13).
U 2050. godini, odgovarajući udeo OIE u scenarijima S i S-N je znatno veći nego u WEM scenariju uglavnom zbog pokretanja dodatnih mera za podsticanje OIE za:
– 94% odnosno 87% u sektoru proizvodnje električne energije u scenarijima S odnosno S-N.
– 45% odnosno 49% u sektoru saobraćaja (bez multiplikatora) u scenarijima S odnosno S-N.
– 39% u sektoru grejanja u oba scenarija S i S-N.
Treba napomenuti da scenario S dovodi do veće upotrebe OIE u bruto finalnoj potrošnji energije do 2050. godine zbog povećane promocije OIE u sektoru proizvodnje električne energije i saobraćaja.
Slika 5.10: Udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije
Slika 5.11: Udeo OIE u proizvodnji električne energije
Slika 5.12: Udeo OIE u sektoru saobraćaja (bez multiplikatora)
Slika 5.13: Udeo OIE u grejanju
U WEM scenariju, predviđa se da će se ukupni instalisani kapacitet za proizvodnju električne energije povećati sa 9 GW u 2025. i 10 GW u 2030. godini na 13 GW u 2050. godini. Očekivano povećanje se uglavnom pripisuje udelu OIE tehnologija u proizvodnji električne energije, koje generalno imaju niži faktor iskorišćenja ili kapaciteta od konvencionalnih tehnologija i stoga zahtevaju više instalisanih kapaciteta od konvencionalnih elektrana za istu proizvodnju električne energije.
Slično, u oba scenarija S i S-N, očekuje se da će ukupni instalisani kapacitet za proizvodnju električne energije porasti sa 10 GW u 2025. i 11 GW u 2030. godini na oko 36 GW u 2050. godini.
U WEM scenariju, predviđa se da će ukupni instalisani kapacitet OIE dostići 4 GW 2025. i 2030. godine i 7 GW 2050. godine (Slika 5.14). Slično, u oba scenarija S i S-N, očekuje se da će ukupni instalisani kapacitet OIE porasti sa 6 GW u 2030. godini, izuzimajući reverzibilne hidroelektrane, na oko 30 GW u 2050. godini. Očekuje se da će energija sunca i vetra imati najveći doprinos u svim scenarijima u 2030. i 2050. godini. Potrebno je uzeti u obzir da kapacitet OIE projektovan za 2030. godinu je podrazumevan kao minimalan za povećanje učešća obnovljive energije.
Slika 5.14: Instalisani kapacitet OIE po tehnologiji
Tabela 5.2: Instalisani kapacitet OIE po tehnologiji i scenariju u GW
Godina
Scenario
Hidroelektrane
Vetar
Solar
2025
WEM
2,48
0,75
0,30
S
2,48
0,90
0,51
S-N
2,48
0,90
0,51
2026
WEM
2,48
0,75
0,30
S
2,48
1,05
0,75
S-N
2,48
1,05
0,75
2027
WEM
2,48
0,75
0,38
S
2,48
1,21
0,99
S-N
2,48
1,21
0,99
2028
WEM
2,48
0,75
0,38
S
2,52
1,38
1,23
S-N
2,52
1,38
1,23
2029
WEM
2,48
0,75
0,38
S
2,52
1,57
1,48
S-N
2,52
1,57
1,48
2030
WEM
2,48
0,75
0,38
S
2,62
1,77
1,73
S-N
2,62
1,77
1,73
2035
WEM
2,62
0,75
0,38
S
2,95
3,07
3,93
S-N
2,95
3,11
3,93
2040
WEM
2,94
0,75
0,38
S
3,27
3,12
7,36
S-N
3,27
3,16
7,37
2045
WEM
2,94
0,74
0,37
S
3,39
5,42
11,98
S-N
3,39
5,46
11,70
2050
WEM
3,29
1,66
1,77
S
3,39
7,97
18,50
S-N
3,39
8,01
16,66
Proizvodnja električne energije po tipu izvora iz scenarija S prikazana je na slici 5.15. Kako se može videti sa slike nema proizvodnje električne energije iz termoelektrana na lignit u 2050. godini, i male su vrednosti proizvodnje iz elektrana na gas, koje nastavljaju da rade iz razloga održanja adekvatnosti proizvodnje.
Slika 5.15: Proizvodnja električne energije po izvoru u Scenariju S
Detaljna analiza rada elektroenergetskog sistema u scenariju S, na satnom nivou, izvršena je za dve referentne godine (2030. i 2040.) korišćenjem softvera ANTARES (Aneks II). Za 2030. godinu rezultati pokazuju da je neisporučena energija praktično jednaka nuli, što znači da je adekvatnost proizvodnje sistema robusna. Štaviše, nema rasipanja energije (nema ograničenja proizvodnje električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora), stoga je sistem dovoljno fleksibilan da prihvati modelovane varijabilne kapacitete OIE, barem na nivou dan unapred tržišta. Analiza za 2040. godinu pokazuje da je neisporučena energija jednaka nuli, što označava da je zadovoljena adekvatnost proizvodnje sistema. U 2040. godini javlja se rasipanje energije, ali je količina zanemarljiva i ne prelazi 0,01% ukupne raspoložive proizvodnje energije iz vetra i sunca. To znači da je sistem dovoljno fleksibilan da prihvati modelovane varijabilne kapacitete OIE za 2040. godinu, barem na nivou dan unapred tržišta.
U WEM scenariju, očekuje se da će potrošnja električne energije u vandrumskom saobraćaju iz obnovljivih izvora dostići 14 ktoe u 2030. godini, dok će iznositi 11 ktoe u oba scenarija S i S-N tokom iste godine (Slika 5.16). U 2050. godini, u WEM scenariju se očekuje povećanje potrošnje električne energije u vandrumskom saobraćaju iz obnovljivih izvora, dostižući 19 ktoe, u poređenju sa scenarijima S i S-N, gde će značajno porasti na 41 ktoe u scenariju S odnosno na 38 ktoe u scenariju S-N. Povećanje je još veće za potrošnju električne energije u drumskom saobraćaju, posebno za scenarije S i S-N, gde se očekuje porast sa 13 ktoe u 2030. godini na 415 ktoe u scenariju S u 2050. godini i sa 13 ktoe u 2030. na 422 ktoe u 2050. u scenariju S-N.
U WEM scenariju, predviđa se da će ukupni instalisani kapacitet u sektoru daljinskog grejanja dostići 8 GW 2030. i 6 GW 2050. godine. Slično tome, dostići će 8GW u scenarijima S i S-N u 2030. godini i 7GW u scenariju S i 8GW u scenariju S-N u 2050. godini (Slika 5.17). Očekuje se da će prirodni gas imati najveći doprinos u svim scenarijima 2030. i 2050. godine kao prelazno gorivo, koje zamenjuje zagađujuća čvrsta goriva koja se koriste u toplanama uz poštovanje održivog korišćenja biomase u Republici Srbiji. Opcije za centralizovane toplotne pumpe i druge čiste tehnologije za centralizovanu proizvodnju toplote obuhvaćene su u analizi ali njihovi relativni troškovi ostaju prilično visoki u okviru razmatranog perioda.
U 2030. godini, PPE i FPE iznose 14,7 Mtoe odnosno 9,7 Mtoe u scenarijima S odnosno S-N što dovodi do nižih nivoa za 17% (Slika 5.18) i 9% (Slika 5.19) u poređenju sa WEM scenarijem. Smanjenje potrošnje primarne energije i finalne energije je najvećim delom posledica sprovođenja dodatnih politika i mera za unapređenje energetske efikasnosti i OIE. Razlika u finalnoj potrošnji energije između WEM i scenarija S i S-N je u proseku raspoređena između stambenog sektora (36%), sektora industrije (27%) i sektora saobraćaja (26%) 2030. godine.
U 2050. godini PPE iznosi 11,5 Mtoe odnosno 12,5 Mtoe u scenarijima S odnosno S-N, što dovodi do smanjenja nivoa za 40% i 35% u poređenju sa WEM scenarijem. Ista tendencija se primećuje i u slučaju finalne potrošnje energije gde se beleži približno identičan nivo (9,5 Mtoe predstavlja smanjenje od 27% u poređenju sa scenarijem WEM). Smanjenje potrošnje primarne i finalne energije je najvećim delom posledica intenzivnijeg sprovođenja dodatnih politika i mera za unapređenje energetske efikasnosti i OIE.
Slika 5.16: Potrošnja električne energije iz OIE u saobraćaju
Slika 5.17: Instalisani kapacitet po tehnologiji u sektoru daljinskog grejanja
Slika 5.18: PPE
Slika 5.19: FPE
FPE u industrijskom sektoru iznosi 2.547 ktoe u 2030. godini za scenarije S i S-N, što će biti 9% manje potrošnje u poređenju sa WEM scenarijem i to zbog promocije energetski efikasne opreme, dodatnog razvoja sistema energetskog menadžmenta i korišćenja otpadne toplote. Smanjenje u ovim scenarijima će se povećati do 11% u 2050. godini u poređenju sa WEM scenarijem jer će FPE iznositi oko 3,4 Mtoe usled pojačavanja mera energetske efikasnosti koje će predstavljati protivtežu povećanoj industrijskoj proizvodnji zbog rasta BDP-a (Slika 5.20). U scenarijima S i S-N gorivo sa najvećim doprinosom biće električna energija, prirodni gas i naftni derivati i za 2030. i za 2050. godinu.
U stambenom sektoru, FPE iznosiće 3.798 ktoe u WEM scenariju i 3.523 ktoe u scenarijima S i S-N u 2030. godini, uglavnom zbog povećanja energetske obnove zgrada, ugradnje aerotermalnih toplotnih pumpi i podsticanja energetski efikasnih uređaja i osvetljenja. Smanjenje finalne potrošnje energije je veće za scenarija S i S-N u 2050. godini i iznosi 2,5 Mtoe u poređenju sa 3,7 Mtoe u WEM scenariju usled povećanog sprovođenja energetski efikasnih mera (Slika 5.21). Najveći doprinos imaju biomasa/biogas, električna energija i izvedena toplota i u 2030. i 2050. godini.
FPE u tercijarnom sektoru u WEM scenariju u 2030. godini iznosi 1.097 ktoe, dok je značajno smanjenje od 17% primećeno u scenarijima S i S-N i dostiže 910 ktoe u apsolutnim nivoima usled povećanje energetske obnove zgrada, ugradnje aerotermalnih i geotermalnih toplotnih pumpi i promovisanja energetski efikasnih uređaja i osvetljenja. Intenziviranje mera energetske efikasnosti dovešće do smanjenja od 24% u 2050. godini, kada FPE dostigne 1.579 ktoe u WEM scenariju i oko 1.200 ktoe u scenarijima S i S-N (Slika 5.22). FPE u sektoru usluga po izvoru energije. Električna energija i prirodni gas predstavljaju goriva koja imaju najveći doprinos i u 2030. i 2050. godini i zadržaće skoro identičan udeo u scenarijima S i S-N.
Slika 5.20: FPE u industriji po izvoru energije
Slika 5.21: FPE u stambenom sektoru po izvoru energije
Slika 5.22: FPE u sektoru usluga po izvoru energije
FPE u sektoru saobraćaja u 2030. godini iznosi 2.748 ktoe u WEM scenariju, što je za 9% više u poređenju sa scenarijima S i S-N (2.512 ktoe) usled promovisanja električne mobilnosti i dodatne upotrebe hibridnih dizel vozila i hibridnih benzinskih vozila u scenarijima S i S-N. FPE je smanjena za oko 40% u 2050. godini u scenarijima S i S-N (2,2 Mtoe) u poređenju sa WEM scenarijem (3,7 Mktoe) usled dodatnog uvođenja električne mobilnosti i promovisanja vodonika (Slika 5.23). Naftni derivati su preovlađujuće gorivo u scenarijima S i S-N i u 2030. i 2050. godini.
U sektoru poljoprivrede, FPE dostiže 159 ktoe u WEM scenariju i 150 ktoe u scenarijima S i S-N u 2030. godini usled promovisanja energetski efikasne mehanizacije i ugradnje energetski efikasne opreme u staklene bašte i pumpne stanice. FPE je blago uvećana u 2050. godini, i dostiže 169 ktoe u WEM scenariju i 159 ktoe u scenarijima S i S-N (Slika 5.24). Naftni derivati i električna energija predstavljaju goriva sa najvećim doprinosom i u 2030. i 2050. godini i imaju identične udele u scenarijima S i S-N.
Slika 5.23: FPE u sektoru saobraćaja po tipu goriva
Slika 5.24: FPE u sektoru poljoprivrede po tipu goriva
U WEM scenariju, intenzitet finalne energije dostiže 0,17 toe/000 EUR u 2030. godini, a gotovo isti nivo od 0,16 toe/000 EUR je zabeležen u scenarijima S i S-N u toku iste godine. Slično, intenzitet finalne energije iznosi 0,12 toe/000 EUR u 2050. godini u WEM scenariju, u poređenju sa oko 0,09 toe/000 EUR u scenarijima S i S-N.
Slika 5.25: Intenzitet finalne energije
U WEM scenariju, bruto domaća potrošnja iznosi 18,5 Mtoe u 2030. godini, što je više od 15,5 Mtoe u scenarijima S i S-N u toku iste godine (Slika 5.26). Slično tome, bruto domaća potrošnja iznosi 20,6 Mtoe u 2050. godini u WEM scenariju, u poređenju sa 12,7 Mtoe u scenariju S i 11,8 Mtoe u scenariju S-N. Čvrsta goriva kao i OIE i otpad čine goriva sa najvećim doprinosom u 2030. i 2050. godini.
Slika 5.26: Bruto domaća potrošnja prema gorivu
Kada je reč o stambenim zgradama, stepen obnove omotača zgrade je sličan i gotovo stabilan u svim ispitanim scenarijima u periodu 2025–2030 (Slika 5.27). Udvostručene godišnje stope obnove se vide u scenarijima S i S-N nakon 2030. prema 2050. godini. Važno je napomenuti da se stope obnove do 2030. godine računaju na godišnjem nivou, dok se posle 2030. godine stope obnove posmatraju u okviru petogodišnjih perioda.
Kada je reč o zgradama u tercijarnom sektoru, primećeno je nekoliko varijacija u stepenu obnove za različite vrste zgrada. U WEM scenariju, stepen obnove je stabilan i iznosi 0,5% za sve vrste zgrada u periodu 2025–2030. godine, dok se stepen obnove od 2,5% očekuje između 2035. i 2050. godine (slika 5.28). U scenarijima S i S-N primećeno je intenziviranje stepena obnove za period 2035–2050. godine, u skladu sa stopama obnove predviđenim u Dugoročnoj strategiji obnove zgrada, koje odgovaraju 2,3% na godišnjem nivou za zgrade privatnog sektora i 3,3% za zgrade javnog sektora, što ukazuje na ulogu javnog sektora kao primera dobre prakse za obnovu zgrada. U skladu sa navedenim, stepen obnove prikazan na slici do 2030. godine se izražava na godišnjem nivou, a nakon 2030. godine rađen je na nivou petogodišnjeg perioda.
Slika 5.27: Obnova u stambenim zgradama
U pogledu jedinične potrošnje u WEM scenariju, jedinična potrošnja postojećih komercijalnih zgrada je projektovana da se poveća sa 0,02 ktoe/m2 u 2025. godini na 0,035 ktoe/m2 u 2050. godini, zadržavajući skoro stabilan nivo u druga dva scenarija na oko 0,02 ktoe/m2 tokom perioda 2025–2040. godine, a veći rast se očekuje tokom period 2045–2050. godine dostižući 0,023 ktoe/m2 u 2045. godini i 0,026 ktoe/m2 u 2050. godini. Slično tome, jedinična potrošnja postojećih stambenih zgrada u 2020. godini povećava se sa skoro istom stopom rasta u scenarijima S i S-N tokom perioda 2025–2050. godine, sa 1,56 ktoe/’000 zgrada u 2025. godini na oko 1,72 ktoe/’000 zgrada u 2050. godini, dok scenario WEM ima veću stopu rasta, od 1,66 ktoe/’000 zgrada u 2025. godini na 2,52 ktoe/’000 zgrada u 2050. godini. Rast jedinične potrošnje je povezan sa unapređenjem stepena komfora uslova grejanja, koji je zatim povezan sa povećanjem raspoloživog prihoda po glavi stanovnika, kako BDP po glavi stanovnika takođe raste.
Slika 5.28: Obnova poslovnih zgrada
Slika 5.29: Jedinična potrošnja komercijalnih zgrada
Slika 5.30: Jedinična potrošnja stambenih zgrada
Očekuje se da će udeo toplotnih pumpi dostići 7,05 GWth u 2030. godini (2,03 GWth u stambenom sektoru i 5,02 GWth u tercijarnom sektoru). Značajan rast se očekuje od 2035. godine do 2050. godine u svim scenarijima. Toplotne pumpe u stambenom sektoru će zabeležiti rast sa 4,34 GWth u 2035. godini u scenarijima S i S-N na 24,88 GWth u scenariju S i 25,16 GWth u scenariju S-N u 2050. godini. , sa oko 1,47 GWth u 2035. godini u scenarijima S i S-N na 6,71 GWth u scenariju S i 7,63 GWth u scenariju S-N u 2050. godini. Slično tome, toplotne pumpe u tercijarnom sektoru će zabeležiti rast sa 8,42 GWth u 2035. godini u scenarijima S i S-N na 31,62 GWth u scenariju S i na 31,51 GWth u scenariju S-N u 2005. godini. Kako se može videti sa sledećih slika, koje pokazuju godišnji dodatno instalisani kapacitet do 2030. godine i petogodišnji nakon 2030. godine, očekuje se da će dodatni kapacitet biti značajno uvećan nakon 2040. godine, i to uglavnom kako se približavamo 2050. godini.
Slika 5.31: Godišnji dodatno instalisani kapacitet toplotnih pumpi po sektoru, tehnologiji i scenariju do 2030. godine i dodatni kapacitet za periode od pet godina nakon 2030. godine
Slika 5.32: Godišnji dodatno instalisani kapacitet toplotnih pumpi po sektoru, tehnologiji i scenariju (sa razlikom u odnosu na WEM) do 2030. godine i dodatni kapacitet za periode od pet godina nakon 2030. godine
Ukupan broj električnih vozila je 45 hiljada u 2030, 507 hiljada u 2040. i 2000 hiljade u 2050. godini za oba scenarija S i S-N, ukazujući na uticaj usmerenih politika i mera za promovisanje elektro mobilnosti (Slika 5.33). Ozbiljno uvođenje električnih vozila se predviđa od 2030. godine do 2050. godine u oba scenarija – i S i S-N, u poređenju sa ne tako značajnim uvođenjem u WEM scenariju.
Osim toga, zavisnost od uvoza energije iznosi 35% u 2030. godini u WEM scenariju i 41% u scenarijima S i S-N, ukazujući na to da je protivteža smanjenom korišćenju lignita za proizvodnju električne energije kombinacija povećanog uvođenja OIE i podsticanja energetske efikasnosti (Slika 5.34). U scenariju S, zavisnost od uvoza energije se povećava na 44% u 2050. godini. U scenario S-N zavisnost od uvoza energije u 2050. godini ostaje na nivou od 37% zbog uvođenja nuklearnih elektrana za proizvodnju električne energije (U skladu sa pravilima Eurostat-a za izveštavanje na osnovu energetskog bilansa, nuklearna toplota korišćena u proizvodnji električne energije se ne smatra uvozom već primarnom proizvodnjom (lokalna proizvodnja)). Uopšte, glavni razlog za niži nivo zavisnosti od uvoza energije u srednjoročnom vremenskom horizontu u WEM scenariju je korišćenje lokalnog lignita umesto uvezenog gasa, što međutim dalje vodi ka značajnom porastu emisija gasova sa efektom staklene bašte. U Scenariju S prelazno korišćenje gasa na srednjoročnom nivou vodi ka uvoznoj zavisnosti sve dok ne dođe do većeg korišćenja energije iz obnovljivih izvora, što dalje vodi ka stabilizaciji i blagom smanjenju uvozne zavisnosti do 2050. godine.
Slika 5.33: Broj električnih vozila
Slika 5.34: Zavisnost od uvoza energije
U WEM scenariju, primarna proizvodnja iznosi 11,8 Mtoe u 2030 i veća je od 9,1 Mtoe, koliko iznosi u scenarijima S i S-N u toku iste godine (Slika 5.35). U 2050. godini, primarna proizvodnja će se smanjiti za 4,5% na 11,3 Mtoe u WEM scenariju, u poređenju sa nivoom iz 2030. godine, dok se predviđa pad od 23,9% u scenariju S na 6,9 Mtoe i pad od 27,1% u scenariju S-N na oko 6,6 Mtoe. Čvrsta goriva kao i OIE i otpad čine goriva sa najvećim doprinosom i u 2030. i 2050. godini.
Slika 5.35: Primarna proizvodnja
U svim scenarijima, ukupan uvoz energije iznosi 7,6 Mtoe u 2030. godini (Slika 5.36). U 2050. godini, ukupan uvoz energije će porasti za 29,2% samo u WEM scenariju na 9,8 Mtoe, u poređenju sa nivoom iz 2030. godine, dok se predviđa pad od 11% (na 6,7 Mtoe) u scenariju S i pad od 18,2% (na 6,1 Mtoe) u scenariju S-N. Nafta i prirodni gas su goriva koja najviše doprinose u scenarijima S i S-N i u 2030. i 2050. godini.
Slično tome, u WEM scenariju, ukupni izvoz energije iznosi 914 ktoe u 2030. godini, što je oko 12% niže nego 1.034 ktoe u scenarijima S i S-N tokom iste godine (Slika 5.37). U 2050. godini, ukupan izvoz energije smanjuje se u WEM scenariju za 48,6% na 470 ktoe, u scenariju S za 15,8% na 870 ktoe i u scenariju S-N za 12,7% na 903 ktoe. Električna energija i nafta su goriva sa najvećim doprinosom i u 2030. i 2050. godini za sva scenarija, ali treba primetiti da postoji povećanje čvrstih goriva u ukupnom izvozu energije u scenariju S-N u 2050. godini.
Slika 5.36: Uvoz energije po gorivu
Slika 5.37: Izvoz energije po gorivu
Ukupan neto uvoz energije u WEM scenariju iznosi 6,7 Mtoe u 2030, što je skoro isto u poređenju sa scenarijima S i S-N tokom iste godine (Slika 5.38). U 2050. godini, ukupan neto uvoz energije će porasti samo u WEM scenariju za 39,9% na 9,3 Mtoe, u poređenju sa nivoom iz 2030, dok se predviđa pad od 10,2% (na 5,8 Mtoe) u scenariju S i pad od 19,1% (na 3,7 Mtoe) u scenariju S-N.
Slika 5.38: Uvoz, izvoz i neto uvoz
U WEM scenariju, ukupni transformacioni ulaz u sektoru elektroenergetike dostiže 7,9 Mtoe u 2030, i smanjuje se za 0,9% na 7,8 Mtoe u 2050. godini. Treba navesti da se ovo odnosi samo na konvencionalna goriva i biogoriva u elektranama, a da vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane nisu obuhvaćene, s obzirom na to da one nemaju input goriva. Do 2050. godine, ukupni transformacioni ulaz u sektoru elektroenergetike se smanjuje značajno u scenarijima S i S-N za 77,5%, odnosno 86,7%, dostižući 1,1 Mtoe i 670 ktoe po scenarijima. Proizvođači kojima je to glavna delatnost konvencionalne termoelektrane doprinose najvećem delu transformacionog ulaza u sektoru elektroenergetike u toku projektovanog perioda.
Isto tako, ukupni transformacioni izlaz u sektoru elektroenergetike u WEM scenariju dostiže 2,8 Mtoe u 2030, što predstavlja povećanje od 3% na nivo od 2,9 Mtoe u 2050. godini (Slika 5.40). Do 2050, ukupni transformacioni izlaz u sektoru elektroenergetike značajno se smanjuje u scenarijima S i S-N za 71,7%, odnosno 84,6%, dostižući 551 ktoe, odnosno 300 ktoe. Proizvođači kojima je to glavna delatnost konvencionalne termoelektrane doprinose najvećem delu transformacionog izlaza u sektoru elektroenergetike u toku projektovanog perioda. Treba napomenuti da se ovo odnosi samo na elektrane koje koriste konvencionalna goriva i biogoriva, a ne na vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane.
Slika 5.39: Transformacioni ulaz u sektoru elektroenergetike
U scenarijima S i S-N, ukupni gubici elektroenergetske mreže kao procenat u ukupnoj proizvodnji električne energije iznose oko 14% u 2030. godini, da bi se do 2050. godine smanjili na oko 10% (Slika 5.41). U scenariju WEM ukupni gubici na elektroenergetskoj mreži ostaju stabilni na nivou od 12% u 2030, 2035. i 2040. godini i na nivou od 11% u 2045. i 2050. godini. Gubici na distribucionoj mreži doprinose najvećem delu ukupnih gubitaka u elektroenergetskoj mreži tokom projektovanog perioda.
Slika 5.40: Transformacioni izlaz u sektoru elektroenergetike
Slika 5.41: Ukupni gubici na elektroenergetskoj mreži
U svim scenarijima, ukupni gubici u gasnom sistemu izraženi kao procenat od ukupnog prenesenog gasa iznose 1% u 2030, i ostaju stabilni do 2050. godine (Slika 5.42). U projektovanom periodu gubici u gasnom sistemu niskog pritiska u najvećoj meri doprinose ukupnom gubitku u gasnom sistemu.
Slika 5.42: Ukupni gubici u gasnom sistemu
5.2. Makroekonomski uticaj i, u meri u kojoj je to izvodljivo, uticaj na zdravstvo, životnu sredinu, zapošljavanje i obrazovanje, veštine, kao i društvo, planiranih politika i mera, uz poređenja projekcija sa postojećim politikama i merama
U scenariju S (WAM) dolazi do povećanja BDP-a do 2030. godine u odnosu na scenario WEM. Nakon toga, pozitivna promena postaje agresivnija do 2045. godine (malo oscilira između +1,7% i +2,2%) i pokazuje neznatni pad između 2045. i 2050. godine. Međutim, nivo promene je uvek veći od +1,2%, u odnosu na WEM scenario i to tokom čitavog vremenskog horizonta. To znači da opcije politika i tehnologija obuhvaćene u scenariju WAM imaju pozitivan uticaj na privredu, što dovodi do viših stopa rasta BDP-a u odnosu na scenario WEM. U periodu nakon 2040. godine, scenario S-N (nuklearna opcija za scenario S) dovodi do skoro konstantnog umerenog usporavanja, zbog novonastalih troškova korišćenja nuklearne tehnologije zajedno sa visoko postavljenim ciljevima za ublažavanje.
Realizacijom scenarija S dolazi do povećanja BDP-a u odnosu na scenario WEM. Sa druge strane, uvođenje proizvodnje nuklearne energije dovodi do umerenog smanjenja BDP-a, u odnosu na WEM scenario, koji beleži stalnu silaznu putanju nakon 2040. godine. Uopšte posmatrano, korišćenje nuklearne energije jeste skuplje (uključujući veće operativne troškove i troškove izgradnje), pa uvođenje ove skuplje tehnologije, zajedno sa ambicioznim ciljevima ublažavanja, u određenoj meri ograničava rast BDP-a.
Slika 5.43: Uticaj sprovođenja scenarija S i S-N na BDP privrede Srbije u periodu 2025-2050. godine
Slika 5.44 prikazuje projekcije uticaja scenarija koji se razmatraju na nivo nezaposlenosti u privredi Srbije. Uopšte, uticaj na ukupnu nezaposlenost je ograničen.
Što se tiče scenarija S, uticaj se uočava pre 2030. godine (kada se očekuje da će Plan pravedne tranzicije da minimizuje posledice takvih uticaja). Što se tiče scenarija S-N, primećujemo blagi porast nezaposlenosti na srednjoročnom i dugoročnom nivou, kako se približavamo 2045. godini (manje od 0,4% u odnosu na nivoe iz WEM). Ovo je donekle očekivano, jer se trenutna studija oslanja na okvir izračunljivog modela opšte ravnoteže (CGE), što u stvari predstavlja pristup zasnovan na potražnji. Nuklearna opcija predstavlja skupu alternativu, uglavnom zbog troškova izgradnje, operativnih troškova i troškova održavanja. U ovoj situaciji, ograničenja tržišne ravnoteže modela usmeravaju potražnju ka usporavanju sve dok ne dođe do prilagođavanja. Silazna potražnja u sprezi sa visoko postavljenim ciljevima ublažavanja – koja dovodi do stagnacije u delatnostima sa visokim emisijama ugljen dioksida – i činjenica da alternativne opcije kao što su tehnologije solarne energije i energije vetra zahtevaju manje angažovanje radne snage, dovode do blagog smanjenja zaposlenosti. Ipak, ukupan uticaj je izuzetno mali (manje od 0,4%).
Slika 5.45 pokazuje procenjeni uticaj scenarija S na zaposlenost u ključnim sektorima privrede Srbije na hiljadu zaposlenih. Primećujemo da sektor vađenja uglja konstantno prikazuje smanjenje radne snage na tržištu rada, što je očekivani rezultat procesa dekarbonizacije. Sektor derivata nafte prikazuje isti obrazac kao i vađenje uglja, ali u manjem obimu. Radna snaga se smanjuje i u elektroenergetskom sektoru, što je rezultat promene proizvodnog miksa u potražnji za električnom energijom u 2050. godini, odnosno prelaska sa elektrana na lignit koje zahtevaju mnogo radne snage na tehnologije obnovljivih izvora energije za koje je potrebno manje radne snage. Uticaj na tešku industriju je negativan samo dugoročno gledano (2050). Na osnovu rezultata alata za makroekonomsku analizu, većina izgubljenih poslova u sektorima sa smanjenim zapošljavanjem pomera se ka sektoru usluga. Detaljnija analiza uticaja na zapošljavanje u određenim oblastima će biti obuhvaćena je u studiji Dijagnostika pravedne tranzicije.
Slika 5.44: Uticaj sprovođenja scenarija S i S-N na stepen nezaposlenosti u privredi Srbije u periodu 2025-2050. godine
Slika 5.45: Uticaj na zaposlenost po sektorima u okviru sprovođenja scenarija S
Takođe je zanimljivo istražiti otvaranje novih radnih mesta, naročito u oblasti tehnologija proizvodnje električne energije. Ovi poslovi su povezani ili sa proizvodnjom i instalacijom tehnologija za proizvodnju električne energije ili sa radom i održavanjem elektrana. Procenjen je broj novih radnih mesta u scenariju S usled uvođenja novih kapaciteta OIE za solarnu energiju, vetar i biomasu (pretpostavlja se da instalacija velike solarne elektrane traje godinu dana, vetroelektrane 2 godine i elektrane na biomasu 2 godine, ). Rezultati su prikazani na slici 5.46.
Slika 5.46: Procena broja novih radnih mesta prema scenariju S zbog uvođenja novih kapaciteta OIE za solarnu energiju, vetar i biomasu
Treba napomenuti da se vrednosti koje se nalaze na slici 5.46 odnose na gornje i donje granice broja stalnih radnih mesta otvorenih u celoj državi potrebnih za instalaciju, puštanje u rad i održavanje novih OIE kapacitete do 2030. godine (od početka 2023. do kraja 2030). Od svih ovih radnih mesta, predviđa se da će veliki broj, ako ne i sva radna mesta, koja se odnose na solarne elektrane i elektrane na biomasu, moći da se otvore u područjima sa velikim uticajem lignita, dok će radna mesta vezana za vetroparkove biti otvorena samo u oblastima u kojima postoji veliki potencijal vetra. Takođe se očekuje da će se nova radna mesta generalno stvarati, a naročito u regionima lignita, usled stalnog širenja sektora OIE. Iz analize proizlazi da je moguće da se u regionu otvori do 3300 i 4900 radnih mesta zbog uvođenja novih solarnih elektrana i elektrana na biomasu.
Scenario S će takođe uticati na prosečnu cenu proizvodnje (snabdevanja električnom energijom) koja uključuje gorivo, varijabilne i fiksne operativne troškove plus godišnje investicione troškove samo novih ulaganja (nakon 2016. godine). Ovaj uticaj je prikazan na slici 5.47 i može se videti da će scenario S posebno dovesti do sveukupnog povećanja troškova do 2050. godine. Prosečna cena snabdevanja električnom energijom nije ekvivalentna veleprodajnim cenama električne energije.
Slika 5.47: Kretanje prosečne cene snabdevanja električnom energijom u scenariju S
5.3. Pregled investicionih potreba
INEKP obuhvata značajne napore u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, što očekivano, podrazumeva i visoke troškove. Ukupne investicione potrebe (CAPEX u javnom sektoru i sopstvena sredstava) obuhvaćene u okviru dodatnih troškova Scenarija WAM iznose približno 13,065 milijardi evra, dok su ukupne investicije obuhvaćene scenariju WEM 16,83 milijardi evra do 2030. godine. Potrebno je naglasiti da je implementaciju INEKP-a moguće ostvariti primenom dodatnih mera kako je predviđeno u WAM scenariju, koje dopunjavaju mere predviđene u WEM scenariju.
Ukupne investicione potrebe za implementaciju INEKP-a su procenjene na oko 29,889 milijardi evra, pri tome uzimajući u obzir da su sredstva za neke od najvažnijih mera za koje je neophodna izrada dodatnih studija još uvek u razmatranju.
INEKP je usklađen sa dokumentom „Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godineˮ (Odluka Vlade o usvajanju 05 broj 312-5262/2023-1 od 15. juna 2023. godine) u daljem tekstu: PREIMEE.
Pomenuti dokument PREIMEE uključuje osnovne pravce strateškog razvoja do 2030. i 2050. godine. PREIMEE sadrži razne projekte u različitim fazama razvoja i zrelosti. Zbog nestabilnih okolnosti u sektoru energetike širom sveta, mnogi od ovih projekata bi potencijalno mogli da napreduju do faze implementacije, dok su drugi projekti još uvek u početnim fazama razvoja, a neki su čak u vrlo ranoj idejnoj fazi.
Međutim, ovo samo pojačava opredeljenje Vlade da napreduje u pogledu sigurnog i pouzdanog snabdevanja energijom (uključujući i njen kvalitet).
Kako bi se naglasio strateški pravac koji Vlada mora da preuzme kako bi ispunila svoje ambicije za energetsku tranziciju, indikativna procena dodatnih investicionih troškova iz Plana razvoja energetske infrastrukture upoređena sa INEKP-om predstavljena je u Aneksu IV.
U skladu sa Aneksom IV, investicioni troškovi za period do 2030. godine kreću se u rasponu od 4,71 milijarde evra, dok se investicioni troškovi za period posle 2030. i do 2050. godine kreću u rasponu od 3,14 milijardi evra.
Uvođenje novih, velikih projekata takođe će stvoriti odgovarajuće potrebe u pogledu operativnih troškova, koji međutim, nisu uključeni u ovu analizu. Slika 5.48 ilustruje distribuciju troškova implementacije po dimenziji.
Može se videti da odgovarajuće mere koje su uključene u dimenziju energetske efikasnosti generišu veliku većinu troškova implementacije, odnosno oko 66,95%. Ovo je razumljivo s obzirom da se projekti kategorisani pod ovom dimenzijom odnose na ogromna ulaganja potrebna za podsticanje energetske efikasnosti u industrijskom, saobraćajnom i građevinskom sektoru. U ovim sektorima su potrebna intenzivna ulaganja u vidu šema podrške putem subvencija za energetsku sanaciju postojećih poslovnih, javnih i stambenih zgrada, kao i izgradnju novih zgrada, subvencija i poreskih olakšica za kupovinu energetski efikasnih komercijalnih vozila i finansijskih/ fiskalnih mera za zamenu konvencionalnih lakih i teških vozila za teretni saobraćaj, kao i za modernizaciju postojeće železničke infrastrukture u zemlji.
Važno je pomenuti da od ukupnih troškova od 20,01 milijarde evra, 19,67% (5,83 milijarde) se odnosi na mere koje takođe utiču i na dimenziju dekarbonizacije, ali troškovi implementaciju nisu duplo računati. Tačnije, utiče na mere MP_D29, MP_D30, MP_D35 i MP_D43. Pored tih troškova, investicione potrebe koje se odnose na dekarbonizaciju, tačnije na emisije gasova sa efektom staklene bašte i obnovljivu energiju iznose oko 5,2 milijardi evra do 2030. godine.
Slika 5.48: Distribucija troškova implementacije po dimenziji
Pregled pojedinačnih mera navedenih u okviru pet dimenzija (dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište, te istraživanje, inovacije i konkurentnost), zajedno sa troškovima njihove implementacije sumirani su na slici 5.49, dok je detaljna lista mera sadržana u Aneksu I. U slučajevima kada se mera sprovodi podeljeno u okviru WEM i WAM scenarija, pretpostavlja se da su troškovi implementacije podeljeni između WEM i WAM, u skladu sa odredbama konkretne mere. Dolazi se do toga da troškovi u scenariju WEM iznose oko 16,83 milijardi evra za investicije, a u WAM scenariju 13,065 milijardi evra.
Ovako raspodeljena sredstva u suštini ukazuju na činjenicu da su značajni napori za dekarbonizaciju već obuhvaćeni u okviru scenarija WEM (Slika 5.49). Takođe treba naglasiti da će veliki deo troškova scenarija WAM dolaziti od investicija privatnog sektora, što podrazumeva da je izvodljivost scenarija vrlo povezana sa dostupnošću za potrošače i mogućnošću privatnog sektora da realizuje projekte.
Slika 5.49: Raspodela troškova implementacije po scenarijima WEM/WAM
Tabela 5.3: Dimenzija mera i troškovi implementacije
Dimenzija mera
Troškovi implementacije (milijarde evra)
Planirana javna pomoć (milijarde evra)
Sopstvena sredstva
(milijarde evra)
Sopstvena sredstva u odnosu na ukupne troškove implementacije
CAPEX WEM (milijarde evra)
CAPEX WAM (milijarde evra)
Dekarbonizacija
5,19
1,19
4,00
77,1%
1,16
4,03
Energetska efikasnost
20,00
7,89
12,12
60,6%
12,38
7,63
Energetska bezbednost
3,390
1,590
1,80
53%
1,99
1,40
Unutrašnje tržište energije
1,19
0,18
1,01
85,0%
1,19
0,00
Istraživanje, inovacija i konkurentnost
0,11
0,06
0,05
45,5%
0,11
0,00
Ukupno (milijarde evra)
29,889
10,909
18,98
63,5%
16,83
13,065
Od kumulativnih investicionih potreba od 29,889 milijardi evra do 2030. godine, oko 36,5% se odnosi na investicije u javnom sektoru (Slika 5.50). Preostalih gotovo 63,5% dolazi od investicija iz sopstvenih sredstava, uključujući projekte koje promovišu operatori prenosnog i distributivnog sistema, koji će na kraju biti socijalizovani kroz tarife. Konkretno, veliki projekti prenosa biće dodatno procenjivani u pogledu finansijskih kapaciteta promotera projekta za realizaciju, kao i u pogledu njihovog fokusa na tarife za prenos i distribuciju.
Slika 5.50: Raspodela troškova implementacije prema javnim i privatnim (iz sopstvenih sredstava) investicijama
Kombinacija privatnih (iz sopstvenih sredstava) i javnih sredstva biće dominantna opcija za finansiranje onih mera koje su podložne ograničenjima javnog budžeta i privatnog sektora. Deo investicionih potreba za zelenu tranziciju može biti pokriven izdvajanjem javnih prihoda od uvođenja cene ugljenika. Takođe, instrument javno-privatnog partnerstva bi mogao da bude ključan za podršku investicijama privatnog sektora.
U ovom kontekstu, uloga međunarodnih finansijskih institucija je ključna za podršku zelenoj tranziciji energetskog sektora Srbije. Iako postoji niz aktivnosti zelenog finansiranja u smislu grantova i zajmova, ove aktivnosti su ograničene u poređenju sa ukupnim investicionim potrebama.
U tabeli 5.4 je prikazan indikativni pregled dostupnih instrumenata zelenog finansiranja za Republiku Srbiju i ceo region Zapadnog Balkana.
Tabela 5.4: Indikativni pregled programa podrške zelenoj tranziciji Srbije
Donator
Oblast
Opis
WB, EBRD,
KfW
Vrsta pomoći
Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti
Iznos
Sredstva se izdvajaju iz budžeta Republike Srbije, na godišnjem nivou, u iznosu od približno 20 miliona evra. Od 2019. godine uvedena je EE naknada u račune za energiju.
Svrha
Podržati implementaciju EE mera u okviru unapređenja energetske efikasnosti u javnim zgradama, domaćinstvima i komercijalnim objektima
Trajanje
nije dostupno
UNDP
Vrsta pomoći
Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji
Iznos
1,935,484 USD
Svrha
– Jačanje pravnog i institucionalnog okvira za prilagođavanje klimatskim promenama (CCA);
– Procena i rešavanje neposredne nacionalne i subnacionalne politike CCA i nedostataka institucionalnih kapaciteta;
– Izrada Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene (NAP) i integracija CCA u nacionalne i podnacionalne procese planiranja;
– Unapređenje NDC;
– Razvoj veb aplikacije i platforme za procenu ranjivosti i prilagođavanje klimatskim promenama (CCA )
Trajanje
Do 2030.godine
KfW
Vrsta pomoći
Podrška održivim institucijama nacionalne garancije
Iznos
do 50 miliona evra
Svrha
Oslobađanje 140+ miliona evra finansiranja, dostizanje 4700+ MMSP i preduzetnika i ulaganje u održivi oporavak
Trajanje
tekuća podrška
EC
Vrsta pomoći
Instrument za pretpristupnu pomoć III (IPA III)
Iznos
Do 9 milijardi evra
Svrha
Jačanje instrumenata za podsticanje investicija javnog i privatnog sektora (podrška ekonomskoj konvergenciji sa EU kroz investicije i podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, održivoj povezanosti i dvostrukoj zelenoj i digitalnoj tranziciji)
Trajanje
2021-2027. godine
EC
Vrsta pomoći
Instrument za pretpristupnu pomoć III (IPA III)
Iznos
Preko 14 milijardi evra
Svrha
Povećanje javnih i privatnih investicija u regionu od strane EIB, EBRD i drugih međunarodnih finansijskih institucija, razvojnih finansijskih institucija, vlada Zapadnog Balkana i privatnih investitora, uključujući direktne strane investicije, kao i tržišta u integraciji.
Trajanje
2021-2027. godine
EC
Vrsta pomoći
Omogućavanje povećanja energetske efikasnosti – u kontekstu Zelenog dogovora EU, podrška evropskom talasu renoviranja će biti proširena
Iznos
do sada je omogućila zelena ulaganja od ukupno 700 miliona evra
Svrha
Svrha je: prelazak sa uglja na održivu i čistu energiju. Komisija predlaže da se ˮevropski talas obnoveˮ proširi na region Zapadnog Balkana. Obnovljeni i poboljšani građevinski fond će pomoći da se otvori put dekarbonizovanom i čistom energetskom sistemu, pošto je građevinski sektor jedan od najvećih potrošača energije u Evropi. U tu svrhu EU će koristiti, između ostalog, postojeće platforme kao što su Fond za zeleni razvoj (Green for Growth Fund) i Regionalni program energetske efikasnosti (Regional Energy Efficiency Programme).
Trajanje
4 godine za ugovorne obaveze i 5-7 godina za implementaciju
EC
Vrsta pomoći
Garancija za Zapadni Balkan
Iznos
Mobilisanje oko 20 milijardi evra investicija
Svrha
Unapređenje investicionih kapaciteta regiona: smanjenje troškova finansiranja i javnih i privatnih investicija i smanjenje rizika za investitore, podrška zelenim i digitalnim istovetnim tranzicijama; povećati konkurentnost privatnog sektora, podstaći inovativnost i razvoj društvenih sektora, povezujući privrede kroz ojačanu regionalnu ekonomsku integraciju i integraciju sa EU.
Trajanje
2022-2032.
EIB
Vrsta pomoći
– 88 miliona evra za sektor zdravstva i voda
– 761 milion evra za socioekonomski oporavak (385 miliona evra od toga da bi se obezbedio opstanak u kratkoročnom periodu i srednjoročni oporavak poslovanja u privatnom sektoru)
– Makrofinansijska pomoć od 750 miliona evra (podrška vlada Zapadnog Balkana u platnoj krizi)
– 1,7 milijardi evra ulaganja Evropske investicione banke (za dodatne kredite za investicije u javnom sektoru i dalje kredite preduzećima, kako bi se zaštitila radna mesta za mnoge ljude koji rade u malim i srednjim preduzećima u regionu)
Iznos
preko 3,3 milijarde evra
Svrha
Stavljanje pod kontrolu zdravstvene krize izazvane korona virusom i socio-ekonomski oporavak nakon pandemije
Trajanje
stalna podrška
EBRD, KfW,
EU
Vrsta pomoći
PAKET 2:
IFI/Donatorski programi u regionu Zapadnog Balkana (ECS Platforma za koordinaciju donatora)
To je regionalni program koji kombinuje IFI finansiranje od EBRD i KfW sa finansiranjem iz grantova EU za podršku integrisanom paketu ciljanog političkog dijaloga (transpozicija EU direktive o energetskim svojstvima zgrada), tehničke pomoći i finansiranja sa ciljem da se podstakne održivi rast
Iznos
45 miliona evra EBRD sa 6,7 miliona evra sufinansiranja grantova EU; do 85 miliona evra KfW finansiranja i 15,6 miliona evra grantova EU
Svrha
Okvir javnog finansiranja finansira EE obnove javnih zgrada u vlasništvu opština ili Vlade (škole, bolnice, kancelarije centralne i lokalne administracije). Ovaj okvir obuhvata: do 45 miliona evra EBRD finansiranja
Trajanje
nije dostupno
EIB
Vrsta pomoći
PAKET 2:
IFI/Donatorski programi u regionu Zapadnom Balkanu (ECS Platforma za koordinaciju donatora)
To je regionalni program koji kombinuje IFI finansiranje od EBRD i KfW sa finansiranjem iz grantova EU za podršku integrisanom paketu ciljanog političkog dijaloga (transpozicija EU direktive o energetskim svojstvima zgrada), tehničke pomoći i finansiranja sa ciljem da se podstakne održivi rast
Iznos
135 miliona evra kreditne linije EBRD podržane tehničkom pomoći i podsticajima i obezbeđene preko lokalnih finansijskih institucija, 35,1 milion evra grantova od donatora
Svrha
Instrument za finansiranje zelene ekonomije Zapadnog Balkana (WBGEFF I i II) promoviše EE obnovu u stambenom sektoru i izgradnju novih zgrada visokih performansi
Trajanje
2021-2027. godine
EIB, EC
Vrsta pomoći
nije dostupno
Iznos
80 miliona evra
Svrha
Privatno finansiranje energetske efikasnosti (PF4EE) je zajednička inicijativa između EIB i Evropske komisije. Kroz LIFE program finansiraće se zaštita od kreditnog rizika instrumenta i usluge stručne podrške. EIB obezbeđuje ovaj iznos, stavljajući na raspolaganje najmanje 480 miliona evra za dugoročno finansiranje
Trajanje
2021-2027. godine
EC, EEFIG
Vrsta pomoći
nije dostupno
Iznos
EU Horizont
Program istraživanja i inovacija vredan ukupno 95,5 milijardi evra
Svrha
Preko EU Horizont program za 2020., Komisija je uspostavila niz linija za finansiranje Projektne pomoći za razvoj (PDA) kako bi podržala javne vlasti – regione, gradove, opštine i državna tela u razvoju isplativih projekata održive energije.
Komisija je, u saradnji sa Grupom finansijskih institucija za energetsku efikasnost (EEFIG), razvila proizvode koji imaju za cilj da informišu finansijske institucije, investitore i promotere projekata o stvarnim koristima i rizicima ulaganja u energetsku efikasnost.
Trajanje
2021-2027. godine
EC, EEFIG
Vrsta pomoći
nije dostupno
Iznos
nije dostupno
Svrha
Platforma energetske efikasnosti za smanjenje rizika (DEEP ) je pan-EU baza podataka otvorenog koda koja sadrži detaljne informacije i analizu preko 10.000 industrijskih i građevinskih EE projekata. Platforma služi za beleženje rezultata i pomaže nosiocima projekata, finansijerima i investitorima da bolje procene rizike i koristi od ulaganja u energetsku efikasnost.
Trajanje
nije dostupno
Nacrt Akcionog plana za Pravednu tranziciju treba da bude završen i usvojen od strane Vlade Republike Srbije tokom 2024. godine. Prilikom izrade ovog plana, korišćeni su sledeći principi za procenu infrastrukture i potrebnih intervencija:
– Odluke o ulaganjima u javnu infrastrukturu biće usklađene sa politikama i strategijama koje je utvrdila Vlada kao što je INEKP, naročito u pogledu vremenske dimenzije važnih događaja
– Samo neki problemi ekonomske inkluzije se mogu efikasno rešiti infrastrukturom, a ispituju se ciljane nematerijalne intervencije, iako se razmatraju i dodatne reforme.
– U procesu procene odabira akcija ključne varijable su prilagođenost svrsi, dostupnost i pristupačnost.
– Pojedinci, preduzeća i zajednica moraju da imaju kapacitet, sposobnost i spremnost za pristup/podršku infrastrukturi i svim intervencijama.
– Fleksibilnost za suočavanje sa složenom i promenjivom prirodom uticaja tranzicije tokom vremenskog perioda.
– Investicije u infrastrukturu treba da koriste komparativne prednosti preduzeća koja posluju na teritoriji i podrže preduzeća koja će morati da transformišu svoje aktivnosti prikazujući potencijal za rast u budućnosti.
Kao rezultat ove metodologije Akcioni plan će predložiti akcije u okviru različitih domena, kao što su upravljanje, politike i reforme (zakoni/propisi), investicije/intervencije i izgradnja kapaciteta. Što se tiče posebno investicija, ove akcije su povezane sa infrastrukturom (npr. energetska tranzicija, zelena tranzicija, izgradnja infrastrukture, itd.), istraživanjem i inovacijama, preduzetništvom, prekvalifikacijom radne snage, socijalnom inkluzijom, kao i sanacijom braunfild lokacija. Na osnovu ovog nacrta Akcionog plana, ove investicije se mogu finansirati iz javnih sredstava ili privatnih (sopstvena sredstva) ili kombinacijom ova dva načina.
5.4. Uticaji planiranih politika i mera na druge ugovorne strane Energetske zajednice i države članice Evropske unije i regionalnu saradnju, uključujući poređenje projekcija sa postojećim politikama i merama
5.4.1. Uticaji na energetski sistem u susednim državama i drugim državama članicama u regionu u meri u kojoj je to moguće
Energetsko tržište Srbije je najveće u regionu Balkana u okviru Energetske zajednice. Energetski sektor u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva, koja se uglavnom koriste u neefikasnoj infrastrukturi, kao što su elektrane, toplane i putnička vozila.
Ipak, Republika Srbija ima dobro povezan sistem prenosa koji je osmišljen kao okosnica mnogo većeg sistema. Prenosni sistem ne pokazuje „strukturalna ograničenjaˮ, a činjenica da Republika Srbija ima 8 granica sa velikim prekograničnim kapacitetom pokazatelj je toga koliko dobro sistem Srbije može da integriše relativno veliki nivo varijabilnih obnovljivih izvora energije (OIE). S druge strane, relativno nefleksibilna proizvodna infrastruktura zahteva poboljšana rešenja u pogledu fleksibilnosti (kao na primer skladište energije), koja bi bila adekvatna za povećane nivoe kapaciteta varijabilnih OIE.
Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbijeˮ planira obimna ulaganja u nadogradnju postojeće infrastrukture, kao i za nove prenosne kapacitete. Takva infrastruktura će poboljšati sigurnost snabdevanja korisnika prenosnog sistema i povećati prekogranične kapacitete. Ovo je od velikog značaja jer je Republika Srbija povezana sa osam susednih zemalja (Rumunijom, Mađarskom, Republikom Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Republikom Severnom Makedonijom, Republikom Albanijom i Republikom Bugarskom). Postojeći i planirani interkonektori naglašavaju ulogu Republike Srbije kao zemlje tranzita energije na Balkanu i potencijalnog energetskog čvorišta.
5.4.2. Uticaji na cene energije, komunalne usluge i integraciju tržišta energije
Projektovano je da će se zavisnost od uvoza nafte i derivata nafte povećati sa 76% u 2019. godini na 97% u 2050. godini, a da će zavisnost od uvoza prirodnog gasa pratiti sličan uzlazni trend, sa 84% u 2019. na 94% u 2050. godini. Međutim, projektovano je da će uvozna zavisnost električne energije ostati na do sada prikazanim nivoima, u opsegu od 0% u 2019. godine pa do manjih negativnih vrednosti do 2050. godine, čime će se obezbediti nezavisnost Republike Srbije u pogledu električne energije. Ovo se postiže upotrebom elektrana na lignit na srednjoročnom nivou do 2030. godine i postepenim prelaskom na OIE (uglavnom vetaroelektrane i solarne elektrane) u periodu do 2050. godine.
Štaviše, organizovano dan-unapred tržište/berza električne energije u Republici Srbiji (AD ˮSEEPEXˮ) (osnovano u februaru 2016. na osnovu partnerstva između AKCIONARSKO DRUŠTVO„ELEKTROMREŽA SRBIJEˮ-a i Evropske berze električne energije), moglo bi da odigra značajnu ulogu u daljem promovisanju integracije regionalnog tržišta, posebno u nedostatku razmene na susednim tržištima.
5.4.3. Relevantni uticaji na regionalnu saradnju
Važnost regionalne saradnje je naglašena u okviru INEKP-a i odražava se na niz projekata prekogranične interkonekcije koji će unaprediti energetsku sigurnost zemlje i stvoriti nove energetske tokove u okviru oblasti Balkana. Razvoj i implementacija ovako složenih projekata predstavlja odličan primer regionalne saradnje, kako na nacionalnom nivou, tako i na nivou operatera prenosnog sistema.
Tabela 5.5: Spisak najvažnijih projekata regionalne saradnje
Šifra mere politike
Naziv mere politike
MP_UTE3
Transbalkanski koridor: DV B.Bašta (RS) – Višegrad (BA) – Pljevlja (ME)
MP_UTE4
Interkonekcija između Rešice (RO) i Pančeva (RS)
MP_UTE5
Panonski koridor
MP_UTE6
Centralno-balkanski koridor
MP_UTE7
Klaster projekata integracije OIE – Severni koridor
MP_UTE8
Regionalno povezivanje kroz realizaciju projekata interkonekcije
MP_UTE8.1
Projekat gasne interkonekcije Srbije i Bugarske
MP_UTE8.2
Srbija-Rumunija gasna interkonekcija
MP_UTE8.3
Srbija-Hrvatska gasna interkonekcija
MP_UTE8.4
Gasna interkonekcija Srbija – BiH
MP_UTE8.5
Razvodni gasovod Leskovac – Vladičin Han – Vranje
MP_UTE8.6
Gasovod – interkonekcija sa Crnom Gorom
MP_UTE8.7
Srbija–Makedonija gasna interkonekcija
MP_UTE8.8.
Niš–Priština gasovod
Slično tome, na nivou tržišta, Inicijativa za gas jugoistočne Evrope (SEEGAS), koju je pokrenuo Sekretarijat Energetske zajednice u decembru 2020. godine, predstavlja odgovor na sve veći interes zainteresovanih strana za uspostavljanje organizovane berze gasa i unapređenje prekogranične trgovine. Inicijativa ima za cilj da podstakne bližu saradnju između nacionalnih berzi gasa i operatora transportnog sistema u regionu kako bi se omogućilo dalje otvaranje tržišta, bolje usluge za trgovce i, na kraju, koristi za krajnje kupce putem povećane konkurencije u trgovini gasom.
6. ZAVRŠNI DEO
I. ANEKS: ZBIRNA TABELA MERA SA TROŠKOVIMA IMPLEMENTACIJE, II. ANEKS: DETALJNA ANALIZA RADA ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA, III. ANEKS: ALATI ZA KVANTITATIVNU ANALIZU, IV. ANEKS: SPISAK PROJEKATA IZ INFRASTRUKTURNOG PLANA i V. ANEKS: DODATNE TABELE, odštampani su uz ovaj plan i čine njegov sastavni deo.
Ovaj plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”, na internet stranici Vlade i internet stranici Ministarstva rudarstva i energetike.
05 broj 353-7013/2024
U Beogradu, 25. jula 2024. godine
Vlada
Predsednik,
Miloš Vučević, s.r.
II. ANEKS: DETALJNA ANALIZA RADA ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA
Tržišni alat za visoki udeo obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: alat za „OIEˮ), koji je razvijen u ANTARES-u, korišćen je za proveru izvodljivosti konfiguracija sistema u skladu sa scenarijima razvijenim primenom SEMS-om. Ciljne godine su 2030. i 2040. godina, pri čemu je fokus na 2030. godini, jer ona predstavlja poslednju godinu razvoja INEKP. Modelirano područje primene alata za OIE uključuje region Jugoistočne Evrope. Ovakav širok regionalni model omogućava odgovarajući prikaz visokog nivoa interkonektivnosti elektroenergetskog sistema Srbije i njegovog učešća na evropskom tržištu električne energije. Modeli tržišnih zona, isključujući Republiku Srbiju, zasnivaju se na javno dostupnim podacima iz mreže ENTSO-E za scenario TYNDP 2020, NT (Nacionalni trendovi) za ciljne godine 2030. i 2040. Sledeći odeljci daju prikaz ključnih rezultata scenarija S za 2030. godinu i 2040. godinu.
II.1. Analiza scenarija S za 2030. godinu
Glavni ulazni parametri Alata za OIE su neto kapaciteti svih elektrana u sistemu Srbije. U skladu sa rezultatima scenarija, dostupna je jedna reverzibilna hidroelektrana (RH), i to RHE Bajina Bašta (sa 616 MW kapaciteta turbine)-
Na osnovu kapaciteta obnovljivih izvora energije i nedavne studije o njihovoj integraciji u Republici Srbiji (D. Orlic et al. „Large-Scale RES Integration in Serbia”, EKC, izrađeno za USAID i USEA, jul, 2022.godine) vrednost potrebe za rezervama po satu dan-unapred koja je predviđene modelom bila je 1250 MW.
Glavni rezultati se mogu videti u tabeli II.1. Svi prikazani rezultati se odnose na elektroenergetski sistem Srbije, osim ukupne simulirane regionalne cene, koja takođe predstavlja ciljni trošak minimiziran algoritmom simulacije. Neisporučena energija je praktično jednaka nuli, što ukazuje na adekvatnost proizvodnje sistema. Godišnja proizvodnja na bazi lignita iznosi 17 TWh. Treba imati na umu da se hidroproizvodnja odnosi na proizvodnju samo iz hidro priliva (reverzibilne hidroelektrane nisu obuhvaćene). Može se videti da uopšte ne dolazi do rasipanja energije, zbog čega je sistem dovoljno fleksibilan da prihvati modelirane varijabilne kapacitete OIE, barem na nivou tržišta dan-unapred. Interkonektivnost elektroenergetskog sistema Srbije pruža značajnu fleksibilnost. Na godišnjem nivou, sistem Srbije izvozi 0,6 TWh, odnosno u proseku 73 MWh po satu.
Tabela II.1: Prosečni opšti rezultati Scenarija S za ciljnu 2030. godinu
Naziv
Scenario S
GWh
Potražnja
37.685,9
Lignit
16.832,9
Gas
2.679,5
Voda
10.818,5
Vetar
4.608,8
Solarna energija
2.335,6
Male kongenerativne elektrane, biomasa itd.
1.058,7
GWh
Rasuta energija
0,0
Gubici pri skladištenju
13,8
Neisporučena energija
0,1
Neto godišnji izvoz
634,2
MW
Prosečan neto izvoz
72,6
Tona
Emisije CO2
20.146.493
M€
Ukupni godišnji operativni troškovi simuliranog regiona
8.820
Tabela II.2: Prosečni godišnji rezultati RH Scenarija S za ciljnu 2030. godinu
Kapacitet turbine [MW]
Godišnja proizvodnja
[MWh]
RH
RHE Bajina Bašta
616
33.855
II.2. Analiza scenarija S za 2040. godinu
Varijabilni kapaciteti OIE, kapaciteti lignita i neto godišnja proizvodnja lignita se koriste kao ulazni podaci za model po satu.
Postoje tri reverzibilne hidroelektrane u sistemu 2040. godine:
– RHE Bajina Bašta (616 MW kapacitet turbine)
– RHE Bistrica (680 MW kapacitet turbine)
– Đerdap 3 (600MW kapacitet turbine)
Glavni rezultati se mogu videti u tabeli II.3. Neisporučena energija je jednaka nuli, što ukazuje na zadovoljenu adekvatnost proizvodnje sistema. Godišnja proizvodnja na bazi lignita iznosi 10,6 TWh. Može se videti da je rasuta energija zanemarljiva (0,01% ukupne raspoložive proizvodnje iz vetra i sunca), zbog čega je sistem dovoljno fleksibilan da prihvati modelirane varijabilne kapacitete OIE, barem na nivou tržišta dan-unapred. Na godišnjem nivou, elektroenergetski sistem Srbije izvozi 1,1 TWh, odnosno u proseku 128 MWh po satu.
Tabela II.3: Prosečni opšti rezultati scenarija S za ciljnu 2040. godinu
Naziv
Scenario S
GWh
Potražnja
44.575,7
Lignit
10.630,9
Gas
2.837,7
Voda
13.604,0
Vetar
8.114,0
Solarna energija
9.939,5
Male kongenerativne elektrane, biomasa itd.
1.501,7
GWh
Rasuta energija
2,5
Gubici pri skladištenju
929,4
Neisporučena energija
0,0
Neto godišnji izvoz
1.120,3
MW
Prosečni neto izvoz
128,2
Tona
Emisije CO2
12.855.223
M€
Ukupni godišnji operativni troškovi simuliranog regiona
7.523
Tabela II.4: Prosečni godišnji rezultati RHE Scenarija S za ciljnu 2040. godinu
RHE i BSSE
Snaga turbina [MW]
Godišnja turbinska proizvodnja [MWh]
RHE Bajina Bašta
616
721.320
RHE Bistrica
680
998.582
RHE Đerdap 3
600
905.672
II.3. Rad elektrana na lignit uz razmatranje sigurnosti snabdevanja
Sigurnost snabdevanja ne predstavlja samo pitanje adekvatnosti proizvodnje (npr. da li je kapacitet proizvodnje dovoljan, što je analizirano u okviru razmatranog scenarija), već predstavlja širi aspekt koji obuhvata, između ostalog, i raspoloživost goriva (npr. uvezeno gorivo u poređenju sa domaćim lignitom). Uzimajući ovo u obzir, kao i najvažnije rezultate analize različitih scenarija predstavljenih u prethodnim odeljcima, predlog prikazan u narednoj tabeli se smatra opravdanim sa aspekta otpornosti elektroenergetskog sistema.
Najvažniji aspekat je da će kapaciteti elektrana na lignit biti zadržani i da se neće demontirati do 2045. godine. Stariji blokovi TENTA1, TENTA2, TEKOA1 i TEKOA2 će ostati u hladnoj rezervi nakon 2040. godine, dok će blokovi TENTA3-A6 biti operativni samo tokom grejne sezone za pokrivanje potreba daljinskog grejanja. Novi blok TE Kostolac B3 može da radi sa visokim faktorom kapaciteta a preostali blokovi TENTB i TEKOB rade na tehničkom minimumu 2045. godine. Neki kapaciteti ostaju kao rezerve u sistemu do 2050. godine, ali više ne proizvode električnu energiju. Mora se napomenuti da ovaj pristup ne predstavlja konfiguraciju najmanjeg troška, već samo konfiguraciju koja pokriva rizike povezane sa nesigurnostima sektora energetike na međunarodnom nivou.
Tabela II.5: Kapaciteti uz razmatranje sigurnosti snabdevanja
Kapaciteti u MW
2025
2030
2035
2040
2045
2050
Tesla A1
191
191
191
191
191
Tesla A2
191
191
191
191
191
Tesla A3
305
305
305
305
305
Tesla A4
305
305
305
305
305
Tesla A5
310
310
310
310
310
Tesla A6
320
320
320
320
320
Tesla B1
610
610
610
610
610
Tesla B2
610
610
610
610
610
610
Kolubara A3
58
Kolubara A5
100
Kostolac A1
90
90
90
90
90
Kostolac A2
191
191
191
191
191
TE Morava
108
Kostolac B1
316
316
316
316
316
Kostolac B2
316
316
316
316
316
316
Kostolac B3
350
350
350
350
350
350
Tabela II.6: Proizvodnja uz razmatranje sigurnosti snabdevanja
Generation in TWh
2025
2030
2035
2040
2045
2050
Tesla A1
0,970
0,586
0,535
0,251
-
-
Tesla A2
0,970
0,586
0,535
0,251
-
-
Tesla A3
2,137
1,069
1,015
0,802
0,390
-
Tesla A4
2,137
1,069
1,015
0,802
0,387
-
Tesla A5
1,575
1,559
1,141
0,815
0,394
-
Tesla A6
1,626
1,609
1,177
0,841
0,406
-
Tesla B1
2,942
2,737
2,405
1,791
1,010
-
Tesla B2
2,942
3,421
2,405
2,137
1,325
-
Kolubara A3
0,112
Kolubara A5
0,508
-
-
-
-
-
Kostolac A1
0,512
0,276
0,252
0,158
-
-
Kostolac A2
1,071
0,586
0,535
0,335
-
-
TE Morava
0,322
-
-
-
-
-
Kostolac B1
1,716
1,614
1,444
0,969
0,554
-
Kostolac B2
1,975
1,614
1,522
1,107
0,692
-
Kostolac B3
2,453
2,453
2,391
2,453
1,533
-
Tabela II.7: Faktori kapaciteta uz razmatranje sigurnosti snabdevanja
Faktor kapaciteta po bloku
2025
2030
2035
2040
2045
2050
Tesla A1
58%
35%
32%
15%
-
Tesla A2
58%
35%
32%
15%
-
Tesla A3
80%
40%
38%
30%
15%
-
Tesla A4
80%
40%
38%
30%
15%
-
Tesla A5
58%
57%
42%
30%
15%
-
Tesla A6
58%
57%
42%
30%
15%
-
Tesla B1
55%
51%
45%
34%
19%
-
Tesla B2
55%
64%
45%
40%
25%
-
Kolubara A3
22%
Kolubara A5
58%
-
Kostolac A1
65%
35%
32%
20%
-
Kostolac A2
64%
35%
32%
20%
-
TE Morava
34%
-
Kostolac B1
62%
58%
52%
35%
20%
-
Kostolac B2
71%
58%
55%
40%
25%
-
Kostolac B3
80%
80%
78%
80%
50%
-
Smatra se da ova konfiguracija može da pokrije nesigurnost u vezi sa pitanjem sigurnosti snabdevanja, pružajući sigurnu opciju za snabdevanje električnom energijom korišćenjem domaćih resursa. U isto vreme, smanjenje proizvodnje iz lignita dovodi do smanjenja emisija GHG i uvođenja većih kapaciteta domaćih izvora obnovljive energije.
III. ANEKS: ALATI ZA KVANTITATIVNU ANALIZU
III.1. Sistem energetskog modeliranje Srbije
Sistem energetskog modeliranja Srbije (SEMS) je tehnološki napredan alat zasnovan na potražnji i generisan u TIMES-u, i može se koristiti za istraživanje razvoja celokupnog energetskog sistema Srbije tokom vremenskog horizonta koji se može produžiti ili skratiti u zavisnosti od potreba analize. Prema tome, potrebe SEMS-a u pogledu podataka su velike kako bi se detaljno predstavila trenutna situacija i projektovao razvoj energetskog sistema prema formulaciji alternativnih scenarija. Ulazni podaci se čuvaju i obrađuju u radnim sveskama Excel koje se nazivaju šablonima. Na ovaj način modelar ima mogućnost da vrši pregled i analizu podataka i strukture modela na način koji je prilagođen korisniku.
Detaljan prikaz strukture SEMS-a dat je u „Referentnom izveštaju za model SEMSˮ koji je izrađen u okviru projekta Razvoj kapaciteta energetskog planiranja (IPA 2013 Ugovor br: 480000176//2014-28). U narednim pasusima dat je kratak pregled prikaza energetskog sistema Srbije u Referentnom energetskom sistemu koji se koristi u modelu TIMES. Energetski sistem je podeljen na ponudu, transformaciju i potražnju, a zatim se dodatno deli na osnovu energetske robe koja se isporučuje i sektora u kome se energetska roba koristi. Emisije CO2, CH4 i N2O se prate u celom energetskom sistemu i vodi se inventar emisija u svakom sektoru, kako bi bile u skladu sa definicijama Šeme trgovine emisijama (ETS) i sektora izvan ETS u EU. Obračun emisija se vrši korišćenjem koeficijenata po gorivu koji su definisani od strane Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) i nacionalnih koeficijenata za lignit.
Slika III.1 prikazuje zbirni pregled Referentnog energetskog sistema koji je obuhvaćen u modelu. Autohtoni konvencionalni resursi (nafta, prirodni gas i ugalj) se eksploatišu u rudnicima u zemlji, dok su OIE prikazani kao potencijali kako bi se uključila ograničenja postojećeg potencijala. Uvoz i izvoz energenata su predstavljeni kao zasebni procesi. Za slučaj sirove nafte i prirodnog gasa uključeni su i transportni i distributivni produktovodi kako bi se uračunali gubici i potrošnja za sopstvene potrebe. Sektor transformacije obuhvata elektrane i CHP, toplane, rafinerije, visoke peći u industriji gvožđa, fabrike briketa (BKB postrojenja), postrojenja za proizvodnju peleta od biomase i postrojenja za proizvodnju drvenog uglja. Električna mreža je modelovana korišćenjem dva nivoa, odnosno prenosnog sistema (visokonaponski vodovi) i distributivnog sistema (srednjenaponski i niskonaponski vodovi) kako bi se uračunali gubici i prikazao napredak distribuirane proizvodnje. Sistem prirodnog gasa je takođe modeliran pomoću dva nivoa, odnosno transportne i distributivne mreže. Toplotne mreže odgovaraju postojećim sistemima daljinskog grejanja po regionu, sa mogućnošću proširenja. Potrošnja energije je podeljena na standardnih pet sektora, a to su poljoprivredni, stambeni, tercijarni (koji uključuje usluge, komercijalni sektor i javni sektor), industrijski sektor i sektor saobraćaja. Svaki od ovih sektora je dodatno podeljen na podsektore i finalnu potrošnju. U svim procesima koji su uključeni u model, emisije CO2, CH4 i N2O se obračunavaju i prikazuju po sektoru kako bi se mogao izračunati efekat akcija za ublažavanje po podsektoru energetskog sistema.
Slika III.1: Pregled referentnog sistema za model SEMS
Analiza finalne potrošnje energije u okviru SMES- a:
1) Industrija, deli se na sledeće podsektore:
– Gvožđe i čelik.
– Hemijska i petrohemijska industrija.
– Obojeni metali.
– Nemetalni minerali.
– Transportna oprema.
– Mašine.
– Rudarstvo (isključujući industrije za proizvodnju energije) i kamenolomi.
– Prehrambeni proizvodi, piće i duvan.
– Pulpa, papir i štamparije.
– Drvo i proizvodi od drveta (osim pulpe i papira).
– Građevinska industrija.
– Tekstilna i kožna industrija.
– Druge grane industrije koje nisu posebno navedene.
2) Stambeni, podeljen u šest tipologija i sedam perioda izgradnje u skladu sa projektom TABULA.
Slika III.2: Tipologija stambenog sektora u skladu sa TABULA
Pored toga, stambene jedinice u okviru svake od tipologija su razvrstani u nekoliko perioda izgradnje, shodno tabeli u nastavku:
Tabela III.1: Period izgradnje tipologije stambenih jedinica
Tipologije stambenih jedinica
Period izgradnje
<1919
1919-1945
1946-1960
1961-1970
1971-1980
1981-1990
1991-2011
Za svaki tip stambene jedinice razmatra se devet vrsta potražnje za energetskim uslugama: Potražnja za grejanjem prostora, Potražnja za hlađenjem prostora, Potražnja za toplom vodom, Potražnja za kuvanjem, Potražnja za osvetljenjem, Potražnja za hlađenjem, Potražnja za pranjem odeće, Potražnja za pranjem posuđa, Potražnja kućnih aparata
3) Tercijarni sektor obuhvata komercijalne i javne usluge i dodatno se deli na sledeće podsektore:
– Hoteli & delatnost posluživanja hrane i pića (NACE rev. 2 sektori: 55 i 56).
– Bolnice (NACE rev. 2 sektori: 86).
– Komercijalni objekti (NACE rev. 2 sektori: 45, 46, 47).
– Obrazovne ustanove (NACE rev. 2 sektori: 85).
– Poslovne prostorije državnih organa (NACE rev. 2 sektori: 84).
– Poslovne prostorije u privatnom sektoru (NACE rev. 2 sektori: 53, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 77, 78, 79).
– Drugi tercijarni (NACE Rev 2 sektori: 52, 53, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 81, 82, 90, 91).
– Javni sektor, drugo (NACE Rev 2 sektori: 36, 37, 38, 39, 93, 95, 96).
– Javno (ulično) osvetljenje.
– Opcije renoviranja su uključene u model i za stambene zgrade i za zgrade tercijarnog sektora. Razmatraju se tri opcije: i) Zamena prozora, ii) zamena prozora plus izolacija zidova od 5 cm i iii) zamena prozora plus izolacija zidova od 10 cm. Nivo uštede energije za svaku akciju obnove zavisi od tipologije zgrade i preuzet je iz rezultata projekta TAVULA.
– Za posmatrani period uzima se u obzir evolucija troškova instalacije tehnologija povezanih sa zgradama. Generalno, očekuje se da će troškovi instalacije u periodu 2025–2030. ostati konstantni u poređenju sa odgovarajućim nivoima pre energetske krize.
Opcije sanacije su obuhvaćene u modelu za stambene zgrade i za zgrade tercijarnog sektora. Razmatraju se tri opcije: i) Zamena prozora, ii) zamena prozora plus izolacija zidova od 5 cm i iii) zamena prozora plus izolacija zidova od 10 cm. Nivo uštede energije za svaku aktivnost sanacije zavisi od tipologije zgrade i preuzet je iz rezultata projekta TAVULA Za posmatrani period se uzima u obzir kretanje troškova instalacije tehnologija u zgradama. Uopšte, očekuje se da će nivo troškova instalacije u periodu 2025–2030. godine ostati konstantan u poređenju sa istim nivoima troškova pre energetske krize.
4) Poljoprivreda, koja obuhvata upotrebu energije u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu.
5) Saobraćaj, koji je na prvom nivou podeljen u skladu sa listom u nastavku, a zatim je dodatno podeljen na sledeće vidove saobraćaja:
– Drumski saobraćaj
– Železnički saobraćaj
– Domaći avio saobraćaj
– Međunarodni avio saobraćaj
– Unutrašnji plovni putevi
Tokom izrade INEKP-a, izvršeno je ažuriranje SEMS putem proces prikupljanja podataka kojim su pribavljeni trenutni statistički podaci i procesa kalibracije kojim su u model uključeni najnoviji dostupni statistički podaci. Detalji svih ovih postupaka ažuriranja prikazani su u „Izveštaju o ažuriranoj verziji SEMS-a” projekta „Dalji razvoj kapaciteta za planiranje energije”, EuroreAid/135625/IN/SER/RS Ugovor broj 48-00-00140/2019-28.
III.2. Alat za makroekonomsku analizu (MANAGE)
Alat za makroekonomsku analizu – Mitigation, Adartation and New Technologies Arrlied General Equilibrium (MANAGE) predstavlja modela izračunljive opšte ravnoteže (CGE). Model je napisan u programskom jeziku GAMS (General Algebraic Modelling System – opštem algebarskom sistemu modeliranja) koji predstavlja jezik za modeliranje visokog nivoa za matematičko programiranje i optimizaciju. Sastoji se od kompajlera jezika i skupa integrisanih kontrolora visokih performansi.
Ključni inputi za model uključuju Matricu društvenog računovodstva (SAM), koja opisuje monetarne tokove između ključnih ekonomskih subjekata (proizvođači, domaćinstva, države i ostatak sveta). SAM je prilagođen tako da odražava potpuniji račun platnog bilansa, kako bi odrazio prilično značajne tokove doznaka i otplate kamata, kao i mali priliv zvanične razvojne pomoći. Za ove izmene su korišćeni podaci koje je obezbedila Narodna banka Srbije.
Dodatni ulazni podaci u modelu su obuhvatili tokove energije (zasnovane na podacima Međunarodne agencije za energetiku) i račune emisija (procenjene korišćenjem IPCC metodologije) – oba skupa podataka su preuzeta iz baze podataka Projekta analize globalne trgovine (GTAP) i usklađena su sa SEMS-om. Referentna godina SAM se koristi za kalibraciju mnogih parametara modela – kao što su struktura troškova proizvodnje i parametri preferencija potrošača. Za kalibraciju ovih parametara potreban je ne samo SAM, već i vrednosti ključnih parametara modela kao što su supstitucija između kapitala i rada, elastičnost dohotka za robu kao što je hrana, elastičnost zamene energije, itd. Većina ovih parametara potiče od standardnih parametara GTAP i Envisage modela. SAM, u kombinaciji sa ključnim elastičnostima, predstavljaju jedine ulazne podatke potrebne za pokretanje uporedne statičke verzije modela.
Dinamičkom modelu su potrebni dodatni podaci da bi vršila projekcija razvoja ekonomije od referentne do krajnje godine. Ključni pokretači ekonomije su demografski (ukupno stanovništvo i radno sposobno stanovništvo), stope štednje i amortizacije, koje podstiču akumulaciju kapitala, i promene u tehnologiji i preferencijama. Ovi ulazni podaci su uzeti prvenstveno iz nacionalnih izvora podataka i dopunjeni podacima međunarodnih agencija, kao što je opisano u izveštaju.
Ministarstvo raspolaže modelom MANAGE i odgovarajućim podacima za vršenje uporednih statičkih i dinamičkih simulacija. U slučaju MANAGE-a, Ministarstvo može redovno da ažurira referentnu simulaciju najnovijim podacima o BDP-u i rastu broja stanovnika, kao i drugim egzogenim elementima modela kao što su promene politike. Alat omogućava značajnu fleksibilnost za analizu širokog skupa politika, uključujući poreze i subvencije na energiju, druge oblike poreza i subvencija, na primer u poljoprivredi, i potencijalne promene trgovinskog režima – na primer, pridruživanje Evropskoj uniji. Osim ažuriranja dinamičkih pokretača, osnovni ili referentni podaci se takođe mogu ažurirati, na primer, verzijom V11 baze podataka GTAP koja će uskoro izaći sa referentnom 2017. godinom. Pored toga, uz dovoljno lokalnih informacija, ključne elastičnosti modela, kao što su elastičnost prihoda i supstitucije, mogle bi se ekonometrijski proceniti, pružajući jaču osnovu za ponašanje modela zajedno sa intervalima poverenja, uz mogućnost korišćenja Monte Karlo tehnika kako bi se obezbedila pouzdanost rezultata modela. Osnovna baza podataka se takođe može proširiti tako da uključuje više reprezentativnih domaćinstava, na primer po decilima, kako bi se mogle istaći potencijalne distributivne implikacije promena politike – na primer uticaj primene poreza na emisije ugljen-dioksida za domaćinstva.
Obuhvatajući potpunu pokrivenost i potražnje i snabdevanja u privredi, model MANAGE pruža širok spektar rezultata koji se mogu koristiti kao pomoć u procesu donošenja odluka. Ključne endogene varijable modela mogu se grupisati u šest kategorija: makroekonomska, kategorija proizvođača, krajnji korisnici (domaćinstva), indikatori države, trgovinske varijable i indikatori životne sredine (Slika III.3). Treba napomenuti da se ovo grupisanje varijabli koristi samo za potrebe prikazivanja i nije nešto što se podrazumeva u modelu.
Slika III.3: Ključni autputi modela po kategorijama
Osim indikatora koji su prethodno navedeni moguće je proceniti dodatne izvedene indikatore, uzimajući kombinaciju varijabli prikazanih modelom. Na primer, može se proceniti intenzitet ugljenika finalne potrošnje po robi ili udeo prihoda od ugljenika u ukupnim poreskim prihodima (ili prihodima vlade), itd. Pošto je u većini slučajeva relevantno da se izmeri uticaj politika u odnosu na osnovni scenario (a ne na apsolutnim nivoima), a u slučaju većine varijabli navedenih na slici III.1 relevantno je da se primeni isti pristup. Na primer, u slučaju uticaja politike određivanja cene ugljenika na proizvođače, neko bi mogao da bude zainteresovan za promene obima proizvodnje i sektorske dodate vrednosti u odnosu na osnovni scenario, a ne za apsolutne vrednosti ovih varijabli.
Više detalja o implementaciji makroekonomskog modela dato je u „Izveštaju o razvijenom, instaliranom i testiranom alatu za makroekonomsku analizuˮ, projekta Dalji razvoj kapaciteta energetskog planiranja, EuropeAid/135625/IH/SER/RS, Ugovor br: 48-00-00140/2019-28.
III.3. Alat za analizu visokog udela OIE u elektroenergetskom sistemu
Alat za OIE je izrađen korišćenjem simulatora ANTARES i obuhvata detaljan prikaz elektroenergetskog sistema Srbije, kao i adekvatni prikaza regionalno elektroenergetskog sistema Jugoistočne Evrope. Alat OIE je dizajniran da simulira elektroenergetski sistem na satnom nivou, u izabranim godinama (npr. 2030, 2040.), koristeći sve dodatne ulazne podatke koji su potrebni za ovu simulaciju a koji uključuju, između ostalog, tehničke i ekonomske karakteristike pogona za proizvodnju električne energije i druge resurse za fleksibilnost, kao što su sistemi za skladištenje i interkonekcije sa susednim sistemima.
Detaljna simulacija elektroenergetskog sistema u alatu za OIE pružiće uvid u adekvatnost proizvodnje, detalje o radu postrojenja za otpremanje i skladištenje, kao i nivo ograničenja proizvodnje iz OIE koji se očekuje. Ovo će pružiti ulazne informacije za SEMS u vidu profila nove proizvodnje iz OIE, uključujući ograničenje i druge informacije o neophodnosti postojanja opcija za fleksibilnost potrebnih za pravilan rad elektroenergetskog sistema.
Na osnovu postignutih rezultata, Alat OIE će obezbediti sledeće vrste zaključaka:
– Adekvatnost visoke integracije OIE u elektroenergetskom sistemu u očekivanom miksu kapaciteta
– Ekonomsku efikasnost određenog scenarija za elektroenergetski sistem Srbije
– Fleksibilnost elektroenergetskog sistema zahteva satnu varijabilnosti OIE za postizanje ciljeva udela OIE
– Nivo emisije CO2 u skladu sa određenim scenarijom
Predloženi tržišni alat za visoki udeo OIE je razvijen pomoću simulatora ANTARES i obuhvata detaljan prikaz elektroenergetskog sistema Republike Srbije i odgovarajući prikaz regionalnog elektroenergetskog sistema, s obzirom na to da je elektroenergetski sistem Srbije veoma dobro povezan sa susednim zemljama. Slika III.4 prikazuje predloženo proširenje ovog regiona, koji obuhvata ostatak Zapadnog Balkana (Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Republika Albanija i Severna Makedonija), kao i Mađarsku, Sloveniju, Grčku,Republiku Bugarsku i Rumuniju. U alatu za OIE, sistem u Republici Srbiji je prikazan kroz dve oblasti, jednu za sistem modeliran u SEMS-u (RS01), a drugu za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju (RS02). Prema standardnom pristupu modeliranja, pretpostavlja se da nema ograničenja prenosa unutar svake oblasti (pristup ˮbakarne pločeˮ), jer svaki OPS razvija prenosni sistem u skladu sa tim. Stoga je svaka oblast modelirana kao jedan čvor sa specifičnim profilima proizvodnje i potražnje, dok će se ograničenja prenosa računati u granicama sistema kroz Neto prenosni kapacitet između modeliranih zona.
Slika III.4: Geografska pokrivenost regionalnog modela
Za zone koje će se modelirati odvojeno od Srbije, ENTSO-E MFA 2020 i TYNDP2020 (koji koriste panevropske modele) su bili glavni izvori parametara modela. Ovi susedni sistemi će ostati nepromenjeni tokom analize scenarija za sistem Srbije, dok će sistem za Republiku Srbiju biti modeliran u skladu sa svakim scenarijom dobijenim iz SEMS-a.
Slika III.5: Rezultati na nivou sata za RS01, MK godina 2, sedmica 10
Rezultati simulacija Alata za OIE uglavnom obuhvataju udeo goriva, marginalne troškove sistema i ukupne operativne troškove, emisije CO2 i ograničenja proizvodnje (takođe se navodi i kao „prosuta energijaˮ) za sistem u Republici Srbiji, i detaljan plan angažovanja na satnom nivou (Slika III.5). Brzi algoritam ANTARES-a za ekonomičan rad elektroenergetskog sistema omogućava unapređeno modeliranje stohastičkih parametara, kao što je varijabilna proizvodnja OIE. Takođe, dugoročna nesigurnost proizvodnje iz OIE se bavi simulacijama različitih „klimatskih godinaˮ i biće prikazani prosečni godišnji rezultati. U ENTSO-E TYNDP2020 korišćene su tri klimatske godine (1982, 1984 i 2007) i iste klimatske godine korišćene su za analizu za INEKP-a Srbije.
Više detalja o modelu za analizu visokog udela OIE obuhvaćeno je u „Izveštaju o razvijenom, instaliranom i testiranom alatu za visoki udeo OIE na tržištuˮ, u okviru projekta Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje, EuropeAid/135625/IH/SER/RS, Ugovor broj 48-00-00140/2019-28.
IV. ANEKS: SPISAK PROJEKATA IZ INFRASTRUKTURNOG PLANA
Tabela IV.1: Tabela sa dodatnim projektima iz Plana razvoja energetske infrastrukture Republike Srbije
Sektor
Projekat
Procenjeni datum završetka
Procenjena cena (€m) – 2030
Procenjena cena (€m) - 2050
Proizvodnja
Revitalizacija postojećih termoelektrana (TENT A1, TENT A2, TEKO A1, TEKO A2, TEKO B1, TEKO B2, TENT A A3-A6, TENT A5)
2030.
2.000
Revitalizacija postojećih hidroelektrana (Đerdap 2, Vlasinske, Potpeć, Bistrica)
2035.
369
Nova reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 ukupne instalisane snage 1800MW
2038.
1.400
Izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana – Baterijski sistem za skladištenje do 400 MW. Procenjena cena je za baterijski sistem.
2028.
350
Gasna elektrana u Nišu 150 MW električne energije
2030.
250
Prenos
DV 2h400 kV TS Jagodina 4 – TS Požarevac 3
2030.
56
Povećanje prenosnih kapaciteta Borskog regiona (TS 400/110kV, 400kV DV)
2025.
61
Distribucija
Automatizacija srednjenaponske mreže
2027.
144
Zamena elektromehaničkih brojila pametnim brojilima
2029.
505
Daljinsko upravljanje
2027.
80
Unapređenje mernih sistema AMI, AMM and MDM/R
2029.
511
Obnova i nadogradnja raznih delova i opreme
2030.
602
Sektor prirodnog gasa
Podzemna skladišta Itebej i Tilva
nije definisan
240
Gasovodi (prenos i distribucija)
nije definisan
990
Gasifikacija regiona (Pirot, Vranje, Leskovac, Aleksandrovac - Tutin)
nije definisan
137
Sektor nafte
Naftovod Srbija-Mađarska
2027.
100
Skladište derivata nafte na lokaciji Kovin
2027.
23
Sektor grejanja
Podsticanje razvoja obnovljive energije – razvoj tržišta biomase u Srbiji faza II (2024-28). (Sredstva će obezbediti KfW iz zajma 20 miliona i 10 miliona iz granta)
2028.
30
Ukupno
4.712
3.136
V. ANEKS: DODATNE TABELE
V.1. Emisije iz upotrebe energije, procesa i fugitivne emisije
Napomena da ove tabele ne uključuju emisije iz neenergetskih sektora, odnosno poljoprivrede, otpada, korišćenja zemljišta, promene korišćenja zemljišta i šumarstva.
Tabela V.1: Sektor energetske industrije – emisije u ktons CO2-eq
Sektor energetske industrije [ktons CO2-eq]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
32580
33349
33996
34690
35494
36361
37485
40010
41549
43066
37142
Scenario-S
32572
30129
29301
28939
28028
26626
23865
18190
14041
9809
3365
Scenario-S-N
32572
30129
29301
28939
28028
26626
23865
18170
14954
6807
2471
Tabela V.2: Sektor elektroenergetike – emisije u ktons CO2-eq
Sektor elektroenergetike [ktons CO2-eq]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
30671
31307
31857
32503
33311
34133
35189
37678
39095
40462
34552
Scenario-S
30664
27990
27163
26795
26009
24657
21843
16365
12118
8174
1708
Scenario-S-N
30664
27990
27163
26795
26009
24657
21843
16354
13030
5009
649
Tabela V.3: Prerađivačka industrija i građevinarstvo: Emisije iz upotrebe energije, procesa i fugitivne emisije u ktons CO2-eq
Prerađivačka industrija i građevinarstvo [ktons CO2-eq]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
8462
10587
10755
10957
11130
11360
11541
12219
13491
14252
15406
Scenario-S
8439
10366
10354
10431
10515
10460
9858
10336
9379
7777
8045
Scenario-S-N
8439
10366
10354
10431
10515
10460
9858
10312
8712
7812
8080
Tabela V.4: Saobraćaj – emisije u ktons CO2-eq
Saobraćaj [ktons CO2-eq]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
7166
7880
8031
8119
8189
8270
8320
8796
9526
10218
10859
Scenario-S
7166
7578
7618
7579
7564
7470
7617
7195
6831
5547
4206
Scenario-S-N
7166
7578
7618
7579
7564
7470
7617
7244
6588
5114
3736
Tabela V.5: Stambeni sektor - emisije u ktons CO2-eq
Stambeni sektor [ktons CO2-eq]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
2076
1437
1374
1407
1430
1476
1484
1509
1553
1538
1656
Scenario-S
2159
1411
1330
1347
1361
1377
1379
1097
955
764
517
Scenario-S-N
2159
1411
1330
1347
1361
1377
1379
1096
937
814
532
Tabela V.6: Komercijalni sektor – emisije u ktons CO2-eq
Komercijalni sektor [ktons CO2-eq]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
696
752
720
752
781
808
842
1007
1188
1302
1439
Scenario-S
720
659
659
689
716
743
767
781
747
764
794
Scenario-S-N
720
659
659
689
716
743
767
778
747
751
768
Tabela V.7: Drugi sektori: Emisije iz upotrebe energije, procesa i fugitivne emisije u ktons CO2-eq
Drugi sektori [ktons CO2-eq]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
3986
4415
4527
4622
4628
4608
4616
4379
4140
3865
3502
Scenario-S
3985
4262
4303
4355
4289
4154
3990
3388
2525
1897
1448
Scenario-S-N
3985
4262
4303
4355
4289
4154
3990
3388
2541
1715
1204
V.2. Sektor elektroenergetike
Tabela V.8: Proizvodnja električne energije po tipu izvora (TWh)
Proizvodnja električne energije po tipu izvora (TWh)
Godina
Nuklearna energija
Čvrsta goriva
Derivati nafte
Prirodni gas
Bioenergija i otpad
Hidroenergija
Vetar
Sunce
Ukupno (TWh)
WEM
2019
0,00
25,45
0,05
0,73
0,16
9,46
0,90
0,01
36,75
2025
0,00
27,73
0,04
1,46
0,23
10,41
1,92
0,40
42,19
2026
0,00
28,15
0,03
1,66
0,22
10,41
1,92
0,40
42,80
2027
0,00
28,66
0,03
1,68
0,22
10,44
1,92
0,51
43,47
2028
0,00
29,44
0,02
1,66
0,22
10,44
1,92
0,51
44,22
2029
0,00
30,21
0,03
1,68
0,22
10,44
1,92
0,51
45,00
2030
0,00
31,05
0,03
1,71
0,22
10,44
1,92
0,51
45,89
2035
0,00
32,85
0,00
1,79
0,21
11,06
1,92
0,51
48,33
2040
0,00
34,50
0,00
1,50
0,21
12,50
1,92
0,50
51,14
2045
0,00
36,85
0,00
0,98
0,20
12,50
1,91
0,49
52,94
2050
0,00
32,15
0,00
1,39
0,21
13,79
4,20
2,36
54,10
Scenario-S
2019
0,00
25,55
0,05
0,73
0,16
9,46
0,90
0,01
36,85
2025
0,00
24,27
0,02
1,41
0,21
10,41
2,32
0,68
39,31
2026
0,00
23,52
0,01
1,52
0,21
10,41
2,71
1,00
39,38
2027
0,00
23,25
0,01
1,50
0,20
10,42
3,14
1,32
39,85
2028
0,00
22,74
0,01
1,50
0,21
10,57
3,60
1,64
40,27
2029
0,00
21,18
0,01
2,74
0,28
10,57
4,09
1,97
40,83
2030
0,00
19,16
0,01
2,92
0,35
10,84
4,61
2,30
40,19
2035
0,00
14,69
0,01
2,68
0,49
12,31
7,95
5,23
43,34
2040
0,00
10,22
0,01
3,68
0,98
13,63
8,07
9,78
46,37
2045
0,00
6,11
0,01
4,07
1,52
14,06
14,03
15,92
55,73
2050
0,00
0,00
0,00
4,11
2,14
14,06
20,71
24,59
65,61
Scenario-S-N
2019
0,00
25,55
0,05
0,73
0,16
9,46
0,90
0,01
36,85
2025
0,00
24,27
0,02
1,41
0,21
10,41
2,32
0,68
39,31
2026
0,00
23,52
0,01
1,52
0,21
10,41
2,71
1,00
39,38
2027
0,00
23,25
0,01
1,50
0,20
10,42
3,14
1,32
39,85
2028
0,00
22,74
0,01
1,50
0,21
10,57
3,60
1,64
40,27
2029
0,00
21,18
0,01
2,74
0,28
10,57
4,09
1,97
40,83
2030
0,00
19,16
0,01
2,92
0,35
10,84
4,61
2,30
40,19
2035
0,00
14,69
0,01
2,68
0,48
12,31
8,05
5,23
43,44
2040
0,00
11,39
0,01
2,63
0,98
13,63
8,17
9,80
46,61
2045
7,01
4,02
0,01
1,84
1,05
14,06
14,14
15,56
57,68
2050
7,01
0,00
0,00
1,63
1,84
14,06
20,82
22,14
67,50
V.3. Indikatori i FPE
Tabela V.9: FPE [ktoe]
FPE [ktoe]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
8887
9823
9976
10139
10295
10461
10615
11149
11765
12327
12969
Scenario-S
8887
9333
9335
9407
9493
9554
9670
9718
9790
9567
9528
Scenario-S-N
8887
9333
9335
9407
9493
9554
9670
9737
9757
9501
9455
Tabela V.10: Proizvodnja primarne energije [ktoe]
Proizvodnja primarne energije [ktoe]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
15954
17100
17468
17781
18115
18321
18757
19615
20468
21190
20926
Scenario-S
15955
16170
16140
16190
16163
15960
15846
14948
14466
13773
13052
Scenario-S-N
15955
16170
16140
16190
16163
15960
15846
14963
14567
14487
14009
Tabela V.11: PPE [ktoe]
Potrošnja primarne energije [ktoe]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
15083
16079
16416
16702
17010
17190
17600
18323
19044
19653
19298
Scenario-S
15083
15149
15088
15112
15059
14829
14689
13665
13097
12330
11548
Scenario-S-N
15083
15149
15088
15112
15059
14829
14689
13680
13198
13044
12505
Tabela V.12: Zavisnost od uvoza energije [%]
Zavisnost od uvoza energije [%]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
32,3%
33,3%
33,9%
34,3%
34,7%
34,8%
35,5%
36,7%
39,2%
40,8%
44,5%
Scenario-S
32,3%
34,5%
35,2%
35,4%
36,1%
37,5%
40,7%
42,0%
45,4%
45,0%
44,4%
Scenario-S-N
32,3%
34,5%
35,2%
35,4%
36,1%
37,5%
40,7%
42,0%
43,8%
39,5%
37,2%
Tabela V.13: Zavisnost od uvoza električne energije [%]
Zavisnost od uvoza električne energije [%]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
-0,5%
-4,2%
-4,3%
-4,3%
-4,4%
-4,4%
-4,4%
-4,6%
-4,8%
-5,1%
-5,4%
Scenario-S
-0,5%
-3,6%
-3,7%
-3,9%
-3,9%
-4,1%
-1,6%
-4,7%
-3,4%
-4,5%
-4,3%
Scenario-S-N
-0,5%
-3,6%
-3,7%
-3,9%
-3,9%
-4,1%
-1,6%
-4,6%
-1,5%
-4,4%
-4,2%
Tabela V.14: Ukupne emisije (uključujući poljoprivredu, otpad i LULUCF) u ktons CO2eq
Ukupne emisije (sa p. o. i LULUCF) [ktons CO2eq]
1990
2010
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
80094
57024
56163
59493
60319
61305
62254
63327
64577
68874
73068
76529
72958
Scenario-S
80094
57024
56163
55478
54480
54099
53073
51274
47765
41942
36098
28846
21330
Scenario-S-N
80094
57024
56163
55478
54480
54099
53073
51274
47765
41943
36100
25300
19745
Tabela V.15: Procentualno smanjenje ukupnih emisija u odnosu na nivoe u 1990. godini
% manje ukupnih emisija u.o.n. 1990 [%]
2010
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
-28,80%
-29,97%
-25,72%
-24,69%
-23,46%
-22,27%
-20,93%
-19,37%
-14,01%
-8,77%
-4,45%
-8,91%
Scenario-S
-28,80%
-29,88%
-30,73%
-31,98%
-32,46%
-33,74%
-35,98%
-40,36%
-47,63%
-54,93%
-63,99%
-73,37%
Scenario-S-N
-28,80%
-29,88%
-30,73%
-31,98%
-32,46%
-33,74%
-35,98%
-40,36%
-47,63%
-54,93%
-68,41%
-75,35%
Tabela V.16: Udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije [%]
Udeo OIE u BFPE [%]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
26,3%
29,4%
29,1%
28,7%
28,4%
27,9%
27,6%
26,6%
25,2%
24,2%
26,8%
Scenario-S
26,3%
29,8%
30,6%
31,2%
31,9%
32,6%
33,6%
40,8%
45,1%
52,5%
61,8%
Scenario-S-N
26,3%
29,8%
30,6%
31,2%
31,9%
32,6%
33,6%
40,8%
45,3%
51,6%
59,5%
Tabela V.17: Udeo OIE u proizvodnji električne energije [%]
Udeo OIE u proizvodnji električne energije [%]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
29,0%
30,9%
30,5%
30,4%
29,9%
29,4%
29,0%
28,6%
29,9%
29,0%
38,4%
Scenario-S
29,0%
34,7%
36,7%
38,0%
39,8%
41,5%
45,2%
60,2%
70,3%
82,1%
93,9%
Scenario-S-N
29,0%
34,7%
36,7%
38,0%
39,8%
41,5%
45,2%
60,3%
70,4%
78,4%
87,4%
Tabela V.18: Udeo OIE u saobraćaju (bez multiplikatora) [%]
Udeo OIE u saobraćaju (bez multiplikatora) [%]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
0,5%
1,4%
1,8%
2,2%
2,7%
3,2%
3,7%
4,0%
4,1%
4,1%
4,9%
Scenario-S
0,5%
1,8%
2,1%
2,3%
2,6%
2,9%
3,2%
5,3%
9,9%
23,9%
45,0%
Scenario-S-N
0,5%
1,8%
2,1%
2,3%
2,6%
2,9%
3,2%
5,3%
11,7%
27,3%
48,6%
Tabela V.19: Udeo OIE u saobraćaju (sa multiplikatorima) [%]
Udeo OIE u saobraćaju (sa multiplikatorima) [%]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
1,2%
2,3%
2,8%
3,4%
4,1%
4,7%
5,5%
6,5%
7,1%
7,4%
9,9%
Scenario-S
1,2%
2,9%
3,3%
3,7%
4,4%
6,0%
6,8%
12,5%
21,4%
44,8%
68,1%
Scenario-S-N
1,2%
2,9%
3,3%
3,7%
4,4%
6,0%
6,8%
12,5%
23,8%
48,9%
71,1%
Tabela V.20: Udeo OIE u grejanju [%]
Udeo OIE u grejanju [%]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
35,7%
42,9%
42,3%
41,3%
40,7%
39,6%
38,9%
37,0%
33,4%
32,3%
31,3%
Scenario-S
35,7%
41,1%
41,5%
41,2%
41,1%
41,0%
41,4%
44,0%
44,2%
41,1%
39,1%
Scenario-S-N
35,7%
41,1%
41,5%
41,2%
41,1%
41,0%
41,4%
44,1%
44,4%
40,6%
39,1%
Tabela V.21: Instalisani kapacitet vetroelektrana [GW]
Instalisani kapacitet vetroelektrana [GW]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
0,407
0,745
0,745
0,745
0,745
0,745
0,745
0,745
0,745
0,745
1,659
Scenario-S
0,407
0,895
1,045
1,208
1,383
1,570
1,770
3,067
3,117
5,415
7,969
Scenario-S-N
0,407
0,895
1,045
1,208
1,383
1,570
1,770
3,109
3,158
5,457
8,010
Tabela V.22: Instalisani kapacitet solarnih elektrana [GW]
Instalisani kapacitet solarnih elektrana [GW]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
0,016
0,301
0,301
0,381
0,381
0,381
0,381
0,381
0,378
0,366
1,772
Scenario-S
0,016
0,512
0,749
0,989
1,232
1,479
1,729
3,929
7,357
11,975
18,495
Scenario-S-N
0,016
0,512
0,749
0,989
1,232
1,479
1,729
3,929
7,370
11,702
16,656
Tabela V.23: FPE po gorivu [ktoe]
FPE po gorivu [ktoe]
Godina
Čvrsta goriva
Derivati nafte
Prirodni gas
Biomasa/Biogas
Biogoriva
Sunce
Geotermalna energija
Izvedena toplota
Električna energija
Vodonik
WEM
2020
356
2879
1021
1571
0
3
6
670
2214
0
2025
253
3156
988
1818
23
0
8
805
2749
0
2026
223
3187
1062
1809
33
0
8
843
2787
0
2027
228
3247
1111
1794
43
0
9
855
2826
0
2028
235
3271
1173
1786
53
0
9
869
2872
0
2029
246
3310
1237
1766
63
0
10
881
2920
0
2030
253
3328
1310
1755
73
0
10
887
2971
0
2035
299
3429
1623
1687
78
0
12
865
3122
0
2040
336
3716
1842
1554
84
0
13
879
3306
0
2045
339
3947
2062
1524
90
0
14
891
3423
0
2050
376
4156
2319
1520
94
0
14
898
3552
0
Scenario-S
2020
358
2910
1030
1571
0
3
6
736
2400
0
2025
251
3077
893
1637
30
12
9
841
2559
0
2026
185
3116
903
1635
34
15
9
847
2568
0
2027
189
3137
920
1620
38
17
10
844
2607
0
2028
187
3116
982
1616
41
19
11
846
2651
0
2029
190
3124
993
1598
45
22
12
847
2697
0
2030
214
3145
1055
1577
49
24
12
833
2732
0
2035
196
2949
1159
1587
46
33
27
765
2918
0
2040
181
2828
1181
1440
45
42
43
792
3097
102
2045
191
2425
1206
985
43
51
85
802
3484
256
2050
202
1967
1274
618
41
61
147
822
3944
412
Scenario-S-N
2020
358
2910
1030
1571
0
3
6
736
2400
0
2025
251
3077
893
1637
30
12
9
841
2559
0
2026
185
3116
903
1635
34
15
9
847
2568
0
2027
189
3137
920
1620
38
17
10
844
2607
0
2028
187
3116
982
1616
41
19
11
846
2651
0
2029
190
3124
993
1598
45
22
12
847
2697
0
2030
214
3145
1055
1577
49
24
12
833
2732
0
2035
206
2957
1157
1590
46
33
28
759
2925
0
2040
181
2744
1170
1440
44
42
43
793
3113
152
2045
198
2286
1229
945
42
51
80
779
3552
304
2050
208
1813
1276
586
40
61
135
803
4038
459
Tabela V.24: FPE po sektoru – Industrija [ktoe]
FPE industrija [ktoe]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
2188
2417
2477
2555
2622
2706
2784
3027
3319
3541
3814
Scenario-S
2187
2358
2341
2399
2454
2504
2547
2803
3019
3182
3403
Scenario-S-N
2187
2358
2341
2399
2454
2504
2547
2805
3011
3184
3406
Tabela V.25: FPE po sektoru – Saobraćaj [ktoe]
FPE saobraćaj [ktoe]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
2347
2573
2623
2654
2687
2721
2748
2935
3190
3434
3679
Scenario-S
2347
2481
2494
2480
2482
2461
2512
2427
2444
2316
2208
Scenario-S-N
2347
2481
2494
2480
2482
2461
2512
2445
2420
2265
2149
Tabela V.26: FPE po sektoru – Usluge [ktoe]
FPE usluge [ktoe]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
761
974
998
1022
1047
1072
1097
1219
1342
1459
1579
Scenario-S
842
864
870
881
891
901
910
922
946
1041
1198
Scenario-S-N
842
864
870
881
891
901
910
922
947
1041
1197
Tabela V.27: FPE po sektoru – Stambeni sektor [ktoe]
FPE Stambeni sektor [ktoe]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
3284
3685
3700
3728
3756
3777
3798
3771
3711
3686
3687
Scenario-S
3497
3462
3463
3477
3495
3513
3523
3382
3193
2838
2528
Scenario-S-N
3497
3462
3463
3477
3495
3513
3523
3381
3192
2824
2517
Tabela V.28: FPE po sektoru – Poljoprivreda [ktoe]
FPE Poljoprivreda [ktoe]
2020
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2035
2040
2045
2050
WEM
140
150
152
154
156
157
159
164
168
169
169
Scenario-S
140
146
144
145
147
148
150
155
158
159
159
Scenario-S-N
140
146
144
145
147
148
150
155
158
159
159
Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.