Kolektivni ugovor za Javno preduzeće „Pošta Srbije”, Beograd

Član 1

Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u Javnom preduzeću „Pošta Srbije”, Beograd (u daljem tekstu: Poslodavac), međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i Poslodavca.

Član 2

Ovaj kolektivni ugovor primenjuje se na sve zaposlene kod Poslodavca.

Član 3

Izuzetno, od člana 2. ovog kolektivnog ugovora, odredbe ovog kolektivnog ugovora kojima se uređuju osnovne zarade zaposlenih, ne primenjuju se na poslovodstvo Poslodavca.

Član 4 Zaključivanje

Ugovor o radu zaključuju zaposleni i direktor Preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti.

Član 5 Sadržina

Pored elemenata propisanih Zakonom o radu (u daljem tekstu: Zakon), ugovor o radu sadrži i druge elemente, kao što su dužina probnog rada, pripravničkog staža i druga prava i obaveze zaposlenog i Poslodavca, u skladu sa Zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.

Član 6 Izmena ugovorenih uslova rada

Poslodavac može ponuditi zaposlenom izmenu ugovorenih uslova rada zaključivanjem aneksa ugovora o radu, u slučajevima i po proceduri utvrđenoj Zakonom.

Član 7

(1) Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, najduže 45 radnih dana (neprekidno ili sa prekidima), u periodu od 12 meseci.

(2) U slučaju premeštaja iz stava 1. ovog člana, zaposleni zadržava osnovnu zaradu utvrđenu za posao s kojeg se premešta, ako je to povoljnije za zaposlenog.

Član 8

(1) Zaposlenom se, ako to zahteva potreba procesa rada, može privremeno ili trajno promeniti mesto rada, ukoliko za određene poslove nema zaposlenih u mestu rada ili bliže mestu rada.

(2) Za slučaj iz stava 1. ovog člana, Poslodavac je dužan da vodi računa i o zdravstveno-socijalnim uslovima u kojima živi i radi zaposleni, mogućnostima redovnog prevoza i blagovremenog dolaska na rad i odlaska sa rada, kao i visini povećanih troškova za Poslodavca i zaposlenog, zbog promene mesta rada.

Član 9 Pripravnici

Sa licem koje prvi put zasniva radni odnos za zanimanje, za koje je steklo određeni nivo obrazovanja, radni odnos zasniva se u svojstvu pripravnika, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Član 10

(1) S ciljem pripreme pripravnika za samostalan rad, poslodavac sačinjava program obuke i provere obučenosti pripravnika.

(2) Pripravnički staž traje:

1. 1) za pripravnike sa srednjim obrazovanjem, 6 meseci;
2. 2) za pripravnike sa visokim obrazovanjem, 12 meseci.

Član 11 Raspored radnog vremena

(1) Raspored radnog vremena kod poslodavca, u okviru radne nedelje, utvrđuje se aktom direktora Preduzeća ili zaposlenog koga on ovlasti.

(2) Dnevno radno vreme zaposlenih, koji rade sa korisnicima usluga u skladu sa tehnološkim procesom rada, obuhvata:

1. 1) vreme potrebno za pripremu za rad;
2. 2) vreme rada sa korisnicima usluga;
3. 3) vreme po završetku rada sa korisnicima usluga;
4. 4) vreme potrebno za obavljanje drugih aktivnosti, određenih ugovorom o radu.

Član 12

(1) Aktom iz člana 11. stav 1. ovog kolektivnog ugovora posebno se reguliše:

1. 1) organizacija i dužina trajanja smenskog i noćnog rada;
2. 2) rad u šestodnevnoj radnoj nedelji i turnusu;
3. 3) korišćenje i trajanje dnevnog i nedeljnog odmora za zaposlene, za koje se vrši preraspodela radnog vremena.

(2) Rad u turnusu, u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva rad koji zaposleni obavlja u kontinuitetu, po sledećem rasporedu: 12 časova rada, 24 časa odmora, 12 časova rada, 48 časova odmora.

Član 13 Skraćeno radno vreme

Na osnovu izvršene procene rizika kod poslodavca, u skladu sa zakonom, kao radna mesta sa povećanim rizikom utvrđena su radna mesta na kojima se obavljaju poslovi:

1. 1) rad na visini i/ili upravljanju vozilima i unutrašnjem transportu, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu;
2. 2) obezbeđenja transporta novca i vrednosnih pošiljaka;
3. 3) vozača na razmeni sigurnosnih kofera;
4. 4) pratnika na razmeni sigurnosnih kofera;
5. 5) auto-lakirera i farbara;
6. 6) ložača na čvrsto gorivo.

Član 14

Na osnovu izvršene procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, Poslodavac utvrđuje poslove sa povećanim rizikom i uslove za njihovo obavljanje u pogledu stručne spreme, dužine radnog iskustva, zdravstvene sposobnosti, godina života i drugih uslova za rad na ovim poslovima.

Član 15

(1) Za obavljanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac može da utvrdi kao meru za bezbedan i zdrav rad skraćeno radno vreme, a dužina skraćenog radnog vremena utvrđuje se na osnovu izvršene procene rizika i stručne analize službe medicine rada.

(2) Poslodavac je dužan da u postupku donošenja akta o proceni rizika bliže sagleda opasnosti i štetnosti kojima su izloženi ili mogu biti izloženi zaposleni na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi:

(3) – na kojima se rad obavlja na visini i/ ili upravljanju vozilima i unutrašnjem transportu,

(4) – auto lakirera i farbara,

(5) – obezbeđenja transporta novca i vrednosnih pošiljaka,

(6) – vozača na razmeni sigurnosnih kofera i

(7) – pratnika na razmeni sigurnosnih kofera.

(8) Kada se na radnom mestu pojave nove opasnosti ili štetnosti, odnosno dođe do promene nivoa rizika u procesu rada, u postupku izmene ili dopune akta o proceni rizika, poslodavac može, da nakon izvršene stručne analize, kao preventivnu meru za bezbedan i zdrav rad, utvrdi skraćeno radno vreme.

Član 16 Prekovremeni rad

(1) Direktor Preduzeća i/ili zaposleni koga on ovlasti, moraju voditi računa da se uvođenje prekovremenog rada vrši ravnomerno za sve izvršioce na istim ili sličnim poslovima u okviru organizacione celine.

(2) Rešenje o uvođenju prekovremenog rada donosi se odmah po nastupanju okolnosti za uvođenje prekovremenog rada, a najkasnije u roku od 72 časa od tog momenta.

(3) Poslodavac će na zahtev reprezentativnog sindikata dostaviti izveštaj o ostvarenim prekovremenim satima.

Član 17 Preraspodela radnog vremena

(1) Preraspodela radnog vremena uvodi se kada to zahteva priroda posla, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

(2) Preraspodela radnog vremena vrši se na osnovu odluke direktora Preduzeća, odnosno lica koje on ovlasti.

(3) Odluka iz stava 2. ovog člana donosi se po pravilu najmanje 7 kalendarskih dana pre nastanka potrebe za preraspodelom radnog vremena i mora da sadrži:

1. 1) vremenski period za koji se predviđa preraspodela radnog vremena;
2. 2) spisak zaposlenih na koje se preraspodela odnosi;
3. 3) period u kojem će raditi kraće, odnosno duže od punog radnog vremena.

(4) U slučaju preraspodele radnog vremena radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

(5) Zaposleni koji radi u preraspodeli ima pravo na dnevni odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od 11 časova.

(6) Preraspodela radnog vremena, utvrđena odlukom iz st. 2. i 3. ovog člana, ne vezuje se za kalendarsku godinu i može trajati najduže devet meseci.

Član 18 Odmor u toku dnevnog rada

(1) Zaposleni koji radi najmanje 6 časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

(2) Zaposleni koji radi četiri i duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 20 minuta.

(3) Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno u kontinuitetu, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od jednog časa.

Član 19 Godišnji odmor

(1) Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući korišćenje godišnjeg odmora u skladu sa Zakonom, a zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.

(2) Zaposleni ima pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora u kalendarskoj godini.

(3) Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum uvećava po sledećim osnovama:

1. 1) nivo obrazovanja za koje je aktom Poslodavca utvrđeno:

(4) 1.1. niže obrazovanje i osposobljenost za polukvalifikovanog i nekvalifikovanog radnika – 1 radni dan,

(5) 1.2. srednje obrazovanje i osposobljenost za kvalifikovanog radnika – 2 radna dana,

(6) 1.3. visoko obrazovanje (uključujući i ranije stečeni viši stepen stručne spreme) i osposobljenost za visokokvalifikovanog radnika – 3 radna dana;

1. 2) doprinos na radu – do 2 radna dana, na obrazložen predlog neposrednog rukovodioca, a na osnovu rezultata rada zaposlenog u prethodnoj godini;
2. 3) dužina vremena provedenog u radnom odnosu:

(7) 3.1. od 5 do 10 godina – 2 radna dana,

(8) 3.2. više od 10 do 15 godina – 3 radna dana,

(9) 3.3. više od 15 do 20 godina – 4 radna dana,

(10) 3.4. preko 20 godina – 6 radnih dana;

1. 4) poslovi sa povećanim rizikom iz člana 13. ovog kolektivnog ugovora – 3 radna dana;
2. 5) poslovi sa povećanim naporom:

(11) 5.1. poslovi iz grupe poslova 04 – Poslovi dostave – 2 radna dana,

(12) 5.2. tehničar za šalterske poslove I i tehničar za šalterske poslove II – 2 radna dana,

(13) 5.3. tehničar u pošti I, tehničar u pošti II, tehničar u pošti III, tehničar u pošti IV – 2 radna dana,

(14) 5.4. upravnik koji više od polovine dnevnog radnog vremena obavlja poslove poštara I, poštara II i dostavljača ili tehničara za šalterske poslove I, tehničara za šalterske poslove II – 2 radna dana,

(15) 5.5. pomoćni radnik I, pomoćni radnik II, predradnik, kvalifikovani radnik I, kvalifikovani radnik II, kvalifikovani radnik III, visoko kvalifikovani radnik I, visokokvalifikovani radnik II, a koji obavljaju poslove: autolimar, autobravar, perač motornih vozila, mehaničar, električar, tapetar i gumar – 2 radna dana,

(16) 5.6. rad noću, subotom i nedeljom, utvrđen prema rasporedu radnog vremena – 1 radni dan;

1. 6) socijalni status:

(17) 6.1. roditelj deteta sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili utvrđenim invaliditetom – 5 radnih dana,

(18) 6.2. roditelj za svako dete do navršenih 18 godina starosti – 1 radni dan,

(19) 6.3. samohrani roditelj sa decom do navršenih 18 godina starosti – 2 radna dana,

(20) 6.4. zaposlena osoba sa invaliditetom – 3 radna dana.

Član 20

(1) Kriterijumi iz člana 19. stav 3. ovog kolektivnog ugovora primenjuju se kumulativno, s tim da zaposleni ima pravo na godišnji odmor najduže u trajanju do 30 radnih dana.

(2) Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora, utvrđenog na osnovu kriterijuma iz člana 19. stav 3. ovog kolektivnog ugovora i ovog člana (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Član 21 Korišćenje godišnjih odmora

(1) U skladu sa potrebama procesa rada, uz prethodnu konsultaciju zaposlenih, direktor Preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti, donosi najkasnije do kraja marta za tekuću godinu, plan korišćenja godišnjih odmora zaposlenih.

(2) Rešenja o korišćenju godišnjih odmora zaposlenih, u skladu sa planom iz stava 1. ovog člana, koja donosi direktor Preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti, sadrže sve kriterijume sa stanjem na dan donošenja rešenja za korišćenje godišnjih odmora, po kojima je zaposlenima utvrđena dužina i vreme trajanja godišnjih odmora.

Član 22

(1) Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja se zaposlenom najkasnije 15 dana pre dana koji je određen za početak korišćenja godišnjeg odmora.

(2) Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora može da se dostavi zaposlenom i u elektronskom obliku.

(3) Kad korišćenje godišnjeg odmora zahteva zaposleni, rešenje može da mu se dostavi neposredno pre početka korišćenja godišnjeg odmora.

(4) Poslodavac može, ako to zahtevaju potrebe posla, da izmeni vreme koje je zaposlenom određeno za korišćenje godišnjeg odmora najkasnije 5 radnih dana pre dana koji je određen za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Član 23

Poslodavac je dužan da zaposlenom kome je prestao radni odnos, a da u celini ili delom nije iskoristio godišnji odmor, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Član 24 Plaćeno odsustvo

(1) Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u toku kalendarske godine, u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u slučaju:

1. 1) sklapanja braka zaposlenog zaključenog pred nadležnim organom – 5 radnih dana,
2. 2) sklapanja braka deteta zaposlenog zaključenog pred nadležnim organom – 2 radna dana,
3. 3) rođenja ili usvojenja deteta – 5 radnih dana,
4. 4) rođenja deteta drugog člana uže porodice – 1 radni dan,
5. 5) polaganja stručnog ili drugog ispita – 1 radni dan, a najviše 5 radnih dana u toku jedne kalendarske godine,
6. 6) smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog – 2 radna dana,
7. 7) selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog naseljenog mesta – 1 radni dan, a iz jednog u drugo naseljeno mesto – 3 radna dana,
8. 8) saniranja posledica elementarne nepogode i vanrednih događaja na objektu stanovanja – do 5 radnih dana,
9. 9) učešća na kulturnim, sportskim i drugim aktivnostima, koje su od interesa za Poslodavca – do 5 radnih dana,
10. 10) teže bolesti člana uže porodice – do 7 radnih dana,
11. 11) polaganja svečane zakletve (otac i majka) – 1 radni dan,
12. 12) polaska u prvi razred osnovne škole deteta zaposlenog – 1 radni dan,
13. 13) obavljanja privatnih poslova pod uslovom da je iskoristio godišnji odmor u celosti – 1 radni dan.

(2) Pored prava na plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u toku kalendarske godine, i u slučaju:

1. 1) smrti člana uže porodice – 5 radnih dana,
2. 2) svakog dobrovoljnog davanja krvi – 2 uzastopna dana, računajući i dan dobrovoljnog davanja krvi.

(3) Odsustva sa rada u slučajevima iz stava 1. tačka 6) i stava 2. ovog člana, ne uračunavaju se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.

(4) U slučaju iz stava 1. tačka 7) ovog člana, zaposleni je dužan da u roku od 15 dana od dana korišćenja plaćenog odsustva, dostavi dokaz o prijavljenoj adresi preseljenja.

(5) Zaposleni koristi plaćeno odsustvo kada nastupe slučajevi iz st. 1. i 2. ovog člana.

(6) Članovima uže porodice, u smislu ovog člana, smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj zaposlenog, bez obzira na činjenicu života u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

(7) Pod težom bolešću iz stava 1. tačka 10) ovog člana podrazumeva se teža bolest definisana članom 89. ovog kolektivnog ugovora.

(8) Pravo zaposlenog na plaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).

(9) Dokaz iz stava 7. ovog člana zaposleni je dužan da dostavi najkasnije prvog radnog dana po povratku sa plaćenog odsustva iz ovog člana.

Član 25

Plaćeno odsustvo sa rada može se zaposlenom, na osnovu njegovog pisanog zahteva, odobriti i radi:

1. 1) upućivanja od strane poslodavca na obrazovanje, osposobljavanje i stručno usavršavanje, edukaciju – u trajanju ne kraćem od 30 dana, a najduže do 6 meseci;
2. 2) regulisanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, 30 radnih dana pre prestanka radnog odnosa;
3. 3) učestvovanja na seminarima u zemlji i inostranstvu, koje organizuje reprezentativni sindikat, radno- proizvodnim i sportskim takmičenjima kod Poslodavca, grane, delatnosti, koja organizuje sindikat ili Poslodavac, na izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva od interesa za Poslodavca i učestvovanja na sportskim takmičenjima državnog i međunarodnog karaktera;
4. 4) zdravstveno-preventivne rehabilitacije i zdravstvene rehabilitacije u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom – u dužini trajanja rehabilitacije (radni dani);
5. 5) za vreme trajanja vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa – u dužini trajanja vojne vežbe odnosno poziva;
6. 6) za vreme prisustvovanja sednicama državnih organa i organizacija, organa uprave i lokalne samouprave i organa sindikata u svojstvu člana – u dužini trajanja sednica, uključujući vreme potrebno za dolazak i povratak sa sednice.

Član 26 Neplaćeno odsustvo

(1) Zaposlenom se može, ukoliko to ne remeti proces rada i ukoliko za to postoje izuzetni opravdani razlozi, odobriti neplaćeno odsustvo sa rada u toku kalendarske godine, u slučajevima:

1. 1) nege bolesnog člana uže porodice – do godinu dana,
2. 2) obrazovanja, osposobljavanja, usavršavanja ili specijalizacije za zanimanja koja nisu u delatnosti Poslodavca – do mesec dana,
3. 3) opravdane posete bolesnim članovima uže porodice koji žive u zemlji ili inostranstvu – do 6 meseci,
4. 4) obavljanja ličnih i porodičnih poslova – do 6 meseci.

(2) Članovima uže porodice, u smislu ovog člana, smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj zaposlenog, bez obzira na činjenicu života u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

(3) Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem, na pisani zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).

(4) Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.

Član 27 Zarada

(1) Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

(2) Zaradu u smislu stava 1. ovog člana čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Poslodavca i druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

(3) Zaposleni ostvaruje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti, koji obavlja kod Poslodavca.

(4) Pod zaradom u smislu ovog kolektivnog ugovora smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Član 28

Masa sredstava za zarade zaposlenih, utvrđuje se programom poslovanja Poslodavca, polazeći od elemenata za određivanje zarade utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom i finansijskih rezultata poslovanja Poslodavca, uz saglasnost Osnivača.

Član 29

Zarada se isplaćuje zaposlenima dva puta mesečno:

1. 1) od prvog u mesecu, akontacija zarade za prethodni mesec;
2. 2) do 15-og u mesecu, konačan obračun zarade za prethodni mesec.

Član 30 1. Zarada zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

1. 1) osnovne zarade,
2. 2) dela zarade za radni učinak,
3. 3) uvećane zarade.

Član 31 1.1. Osnovna zarada

(1) Osnovna zarada utvrđuje se po grupama i nivoima (vrstama) poslova za puno radno vreme i standardni učinak, u skladu sa pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova Poslodavca.

(2) Osnovna zarada iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu:

1. 1) vrednosti radnog časa u dinarima;
2. 2) koeficijenta za svaki nivo posla u okviru grupe poslova, utvrđenog u zavisnosti od složenosti poslova, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za rad na određenim poslovima;
3. 3) prosečnog mesečnog fonda od 174 radna časa.

(3) Grupa poslova

(4) Koeficijent za svaki nivo poslova

(5) Nivo

(6) Koeficijent

(7) 1

(8) 2

(9) 3

(10) 01 – Pomoćni poslovi

(11) 1

(12) 1,630

(13) 2

(14) 1,943

(15) 3

(16) 2,065

(17) 02 – Poslovi kvalifikovanog radnika

(18) 1

(19) 2,228

(20) 2

(21) 2,329

(22) 3

(23) 2,483

(24) 03 – Poslovi vozača

(25) 0

(26) 2,299

(27) 1

(28) 2,448

(29) 2

(30) 2,665

(31) 3

(32) 2,736

(33) 04 – Poslovi dostave

(34) 1

(35) 2,509

(36) 2

(37) 2,666

(38) 3

(39) 2,691

(40) 4

(41) 2,771

(42) 05 – Poslovi obezbeđenja

(43) 1

(44) 1,969

(45) 2

(46) 2,098

(47) 3

(48) 2,432

(49) 06 – Poslovi tehnološko – operativnog tehničara

(50) 1

(51) 2,449

(52) 2

(53) 2,585

(54) 3

(55) 2,646

(56) 06 A – Poslovi administrativnog tehničara

(57) 1

(58) 2,226

(59) 2

(60) 2,350

(61) 3

(62) 2,406

(63) 07 – Šalterski poslovi

(64) 1

(65) 2,449

(66) 2

(67) 2,674

(68) 3

(69) 2,962

(70) 4

(71) 3,166

(72) 08 – Poslovi upravnika pošte

(73) 3

(74) 2,793

(75) 4

(76) 3,023

(77) 5

(78) 3,179

(79) 6

(80) 3,301

(81) 7

(82) 3,872

(83) 8

(84) 4,385

(85) 9

(86) 4,485

(87) 09 – Poslovi visokokvalifikovanog radnika

(88) 1

(89) 2,491

(90) 2

(91) 2,689

(92) 3

(93) 2,767

(94) 10 – Operativno-tehnološki poslovi

(95) 1

(96) 2,761

(97) 2

(98) 2,762

(99) 3

(100) 2,710

(101) 4

(102) 3,050

(103) 5

(104) 3,208

(105) 11 – Poslovi prerade poštanskih pošiljaka

(106) 0

(107) 2,299

(108) 1

(109) 2,437

(110) 2

(111) 2,493

(112) 3

(113) 2,643

(114) 4

(115) 2,736

(116) 12 – Referentski poslovi

(117) 1

(118) 2,413

(119) 2

(120) 2,545

(121) 3

(122) 2,677

(123) 4

(124) 2,912

(125) 13 – Visoko stručni poslovi

(126) 1

(127) 2,935

(128) 2

(129) 3,198

(130) 3

(131) 3,535

(132) 4

(133) 3,731

(134) 5

(135) 3,777

(136) 6

(137) 3,826

(138) 7

(139) 3,850

(140) 8

(141) 4,400

(142) 14 – Poslovi operativnog rukovođenja

(143) 1

(144) 3,703

(145) 2

(146) 3,826

(147) 3

(148) 4,193

(149) 4

(150) 4,233

(151) 15 – Visoko stručni specijalizovani poslovi od posebnog značaja

(152) 1

(153) 3,762

(154) 2

(155) 4,510

(156) 3

(157) 5,060

(158) 4

(159) 6,160

(160) 16 – Poslovi taktičkog rukovođenja

(161) 1

(162) 4,800

Član 32 6,210

Zaposleni, koji je zasnovao radni odnos kod Poslodavca u svojstvu pripravnika, ostvaruje 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključen ugovor o radu, kao i naknadu troškova i drugih primanja u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

Član 33

(1) Osnovna zarada posla, utvrđena na osnovu člana 31. ovog kolektivnog ugovora, može se povećati zaposlenima koji rade na poslovima od posebnog značaja za poslovanje Poslodavca, u zavisnosti od složenosti radnih operacija koje doprinose uspešnosti poslovanja Poslodavca iznad standardnog nivoa, na osnovu koga je utvrđena osnovna zarada posla.

(2) Direktor Preduzeća ili lice koje on ovlasti odlučuje o povećanju osnovne zarade zaposlenog, o čemu se zaključuje aneks ugovora o radu.

(3) Sredstva za povećanje osnovnih zarada isplaćuju se iz mase sredstava izdvojene za ove namene iz sredstava za zarade kod Poslodavca.

Član 34

(1) Godišnja masa sredstava za zarade planira se Programom poslovanja Javnog preduzeća „Pošta Srbije”, Beograd, za kalendarsku godinu.

(2) Visina mesečne vrednosti radnog časa iznosi 204,31 dinara.

Član 35 1.2. Radni učinak

(1) Radni učinak zaposlenog utvrđuje se u zavisnosti od obima i kvaliteta izvršenog posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, na osnovu standarda, normativa rada i drugih merila za utvrđivanje radnog učinka.

(2) Standardi, normativi rada i druga merila za utvrđivanje radnog učinka, utvrđuju se uz učešće reprezentativnih sindikata.

Član 36

(1) Radni učinak zaposlenog utvrđuje se kumulativnom ocenom obima koji se može egzaktno meriti i kvaliteta rada zaposlenog, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

(2) Obim rada zaposlenog utvrđuje se mesečno na osnovu:

1. 1) svih poslova koje je zaposleni izvršio u mesecu za koji se utvrđuje radni učinak;
2. 2) iskorišćenosti radnog vremena.

(3) Kvalitet rada i odnos zaposlenog prema radnim obavezama u mesecu za koji se utvrđuje radni učinak, ocenjuje se na osnovu:

1. 1) kvaliteta izvršenog posla, u skladu sa odgovarajućim propisima, tehnološkim uputstvima, standardima, stručnom metodologijom i izdatim nalozima;
2. 2) složenosti izvršenih poslova;
3. 3) stručnosti, kreativnosti i inicijative pri izvršavanju poslova;
4. 4) odgovornosti u radu;
5. 5) poštovanja rokova određenih za izvršavanje poslova;
6. 6) racionalnog angažovanja zaposlenih, sredstava rada, materijala i rezervnih delova;
7. 7) saradnje sa ostalim učesnicima u procesu rada;
8. 8) tačnosti, odnosno broja grešaka u odnosu na obim izvršenih poslova, odnosno radnih operacija.

(4) Zarada zaposlenog, koji ostvari radni učinak iznad utvrđenog standarda, normativa rada i drugih merila za utvrđivanje radnog učinka, može se uvećati do 20% u odnosu na osnovnu zaradu, a zarada zaposlenog koji ostvari radni učinak ispod utvrđenog standarda, normativa rada i drugih merila za utvrđivanje radnog učinka može se umanjiti do 20% u odnosu na osnovnu zaradu.

(5) Zaposlenom koji se, pored svojih, saglasi da obavlja i poslove odsutnog zaposlenog na poslovima dostave, uvećava se zarada do 30% u odnosu na osnovnu zaradu, prema aktu Poslodavca kojim se uređuje postupak i način za promenu zarade i metodologiji utvrđenoj po tom osnovu.

(6) Reprezentativnim sindikatima, na njihov zahtev, dostaviće se podaci o promeni zarada iz st. 4. i 5. ovog člana.

Član 37 1.2.1. Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Poslodavca

(1) Direktor Preduzeća može za izuzetne mesečne i godišnje doprinose zaposlenih u izvršavanju radnih zadataka i pružanju poštanskih i drugih usluga koji su doprineli poslovnom uspehu Poslodavca isplatiti deo zarade, po navedenom osnovu, zaposlenima kod Poslodavca, a najviše do iznosa jedne prosečne mesečne zarade isplaćene u Preduzeću prema poslednjem podatku poznatom na dan donošenja rešenja kojim se zaposlenom utvrđuje ovo pravo.

(2) Sredstva za povećanje zarada u smislu stava 1. ovog člana, obezbeđuju se iz neiskorišćenog dela sredstava izdvojenih na osnovu člana 38. ovog kolektivnog ugovora.

Član 38 1.3. Ograničenje mase sredstava za zarade po osnovu povećanja i promene osnovne zarade

Sredstva za povećanje osnovnih zarada iz člana 33. i isplate dela zarade iz člana 37. ovog kolektivnog ugovora iznose do 1% mesečne mase sredstava za osnovne zarade kod Poslodavca u okviru mase sredstava za zarade, utvrđene Programom poslovanja Poslodavca.

Član 39

Ukupno izdvojena sredstva za uvećanje zarada po osnovu radnog učinka iz člana 36. ovog kolektivnog ugovora iznose do 2% mesečne mase sredstava za osnovne zarade organizacionog dela Poslodavca.

Član 40 1.4. Uvećana zarada

(1) Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, utvrđenu na osnovu člana 31. ovog kolektivnog ugovora, i to:

1. 1) za rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) – 45 %;
2. 2) za rad na dan praznika koji je neradni dan – 150%;
3. 3) za rad noću – 45%;
4. 4) za rad na dan nedeljnog odmora – 15%;
5. 5) dvokratni rad – 15%;
6. 6) po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu – 0,4%.

(2) U slučaju da zaposleni stekne istovremeno pravo na uvećanje zarade po više osnova, utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.

Član 41 1.5. Učešće zaposlenih u dobiti

Zaposleni mogu ostvariti učešće u delu dobiti Poslodavca u skladu sa zakonom.

Član 42

Deo dobiti koji je odlukom nadležnog organa Poslodavca o raspodeli dobiti, uz saglasnost Osnivača, opredeljen za učešće zaposlenih, deli se zaposlenima srazmerno prisustvu na radu kod Poslodavca u kalendarskoj godini na koju se odluka o raspodeli dobiti odnosi.

Član 43

(1) U raspodeli sredstava za učešće zaposlenih iz dobiti, pored zaposlenih koji su bili prisutni na radu kod Poslodavca, učestvuju i zaposleni koji odsustvuju sa rada za vreme:

(2) – trudničkog, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta,

(3) – privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u skladu sa zakonom,

(4) – korišćenja plaćenog odsustva u svojstvu predstavnika sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, kod Poslodavca, od dana početka korišćenja odsustva, srazmerno naknadi zarade, koju je zaposleni ostvario za vreme odsustva.

(5) U raspodeli sredstava iz stava 1. ovog člana ne učestvuju zaposleni za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad koja nije prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem, privremenog udaljenja sa rada i plaćenog odsustva iz čl. 24. i 25. ovog kolektivnog ugovora, srazmerno vremenu trajanja odsustva.

Član 44 Naknada zarade

(1) Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, koja se isplaćuje na teret Poslodavca, za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1. 1) u visini 75% prosečne zarade zaposlenog ostvarene u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
2. 2) u visini 100% prosečne zarade zaposlenog ostvarene u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je prouzrokovana:

(2) 2.1. povredom na radu ili profesionalnom bolešću,

(3) 2.2. malignim obolenjem.

(4) Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, koja se isplaćuje na teret Poslodavca, za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, u visini 100% prosečne zarade zaposlenog ostvarene u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i u drugim slučajevima kada je to utvrđeno posebnim propisima.

Član 45

(1) Za slučaj neblagovremenosti u isplati naknada zarada, koje se zaposlenima obezbeđuju iz sredstava organa nadležnog za zdravstveno osiguranje ili drugog nadležnog organa, Poslodavac može po isplati zarada zaposlenima za tekući mesec, isplatiti i naknade zarada koje se obezbeđuju iz sredstava tog organa zbog:

1. 1) dobrovoljnog davanja tkiva i organa;
2. 2) nege bolesnog deteta mlađeg od 3 godine, od prvog dana sprečenosti za rad;
3. 3) bolesti zaposlenog preko 30 dana;
4. 4) održavanja trudnoće preko 30 dana.

(2) Za slučaj isplate naknade zarade na način utvrđen u stavu 1. ovog člana, Poslodavac podnosi organu nadležnom za zdravstveno osiguranje ili drugom nadležnom organu zahtev za refundiranje isplaćenih sredstava, ako propisima nije drugačije određeno.

Član 46

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade zaposlenog ostvarene u prethodnih 12 meseci, u sledećim slučajevima:

1. 1) za vreme odsustva sa rada na dan državnog i verskog praznika koji je neradni dan;
2. 2) za dane korišćenja godišnjeg odmora;
3. 3) za dane korišćenja plaćenog odsustva iz čl. 24, 25. i 132. ovog kolektivnog ugovora;
4. 4) u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.

Član 47

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 80% prosečne zarade zaposlenog, ostvarene u prethodnih 12 meseci za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa Poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, u skladu sa zakonom.

Član 48 1. Prevoz na rad i u vezi sa radom

U gradovima i mestima u kojima postoji organizovani javni prevoz, zaposleni imaju pravo na mesečnu pretplatnu kartu u javnom saobraćaju za dolazak na rad i odlazak sa rada ili pravo na novčanu naknadu troškova prevoza u visini mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, prema relaciji koju koriste za dolazak na rad i odlazak sa rada najkraćim putem, ukoliko je mesto njihovog stanovanja udaljeno od mesta rada više od jednog kilometra najkraćim putem.

Član 49

(1) Zaposleni, koji od mesta stanovanja do mesta rada nemaju organizovani javni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada, kao i zaposleni koji zbog rasporeda radnog vremena ne mogu koristiti organizovani javni prevoz, imaju pravo na naknadu stvarnih i dokumentovanih troškova prevoza u mesečnom iznosu do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju za relacije u istom području koje su po dužini približno jednake udaljenosti mesta stanovanja i mesta rada zaposlenih, ukoliko poslodavac nije organizovao prevoz zaposlenih.

(2) Zaposleni za koje ne postoji mogućnost da poslodavac obezbedi mesečnu pretplatnu kartu, a koji ostvaruju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, na relacijama na kojima ne postoji usluga organizovanog javnog prevoza ili ukoliko zbog rasporeda radnog vremena, nisu u mogućnosti da koriste organizovani javni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada, obavezni su da poslodavcu, dostave sve originalne račune za kupljeno pogonsko gorivo ili sve pojedinačne račune/pojedinačne karte kupljene kod javnog autoprevoznika, čije usluge koriste u svrhu dolaska na rad i odlaska sa rada, u toku meseca.

(3) Račune/karte iz stava 2. ovog člana, zaposleni su u obavezi da dostave poslodavcu, radi naknade troškova prevoza, najkasnije prvog radnog dana u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Član 50

(1) Zaposleni koji u toku rada u izvršavanju poslova koriste javni prevoz za koji ne mogu da koriste mesečnu pretplatnu kartu (koja im se obezbeđuje za dolazak na rad i odlazak sa rada), ostvaruju pravo na naknadu za povećane troškove prevoza, u visini stvarnih troškova, uz pravdanje kartama za prevoz.

(2) Pravo na naknadu troškova prevoza na osnovu stava 1. ovoga člana, utvrđuje se na osnovu podataka o:

1. 1) angažovanju zaposlenih za izvršavanje poslova, koji zahtevaju korišćenje sredstava javnog prevoza;
2. 2) dostavnom reonu, za koji se koristi prevoz (putni list poštonoše i sl.).

Član 51

(1) Zaposlenima koji u toku rada u izvršavanju poslova ostvaruju pravo na naknadu za povećane troškove prevoza, a koji od mesta stanovanja do mesta rada nemaju organizovani javni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada ili zbog rasporeda radnog vremena ne mogu koristiti organizovani javni prevoz, pravo na naknadu troškova prevoza utvrđuje se na osnovu podataka o visini troškova prevoza za relacije u istom području, koje su po dužini približno jednake udaljenosti mesta stanovanja i mesta rada zaposlenih, ukoliko Poslodavac nije organizovao prevoz zaposlenih.

(2) Podatke o uvećanim troškovima prevoza pribavljaće nadležni organizacioni delovi Preduzeća.

Član 52

Zaposlenom, kome je Poslodavac obezbedio korišćenje službenog automobila ili drugo prevozno sredstvo za dolazak i odlazak sa rada, ne pripada pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.

Član 53

Zaposlenom koji pri vršenju dostave poštanskih pošiljaka koristi sopstveno prevozno sredstvo pripada naknada na ime troškova goriva, redovnog i investicionog održavanja i amortizacije, koja se obračunava na cenu bezolovnog motornog benzina po pređenom kilometru, i to za:

1. 1) bicikl 2,5% cene litra bezolovnog motornog benzina,
2. 2) moped ili motocikl 7% cene litra bezolovnog motornog benzina,
3. 3) putnički automobil 12% cene litra bezolovnog motornog benzina.

Član 54

Zaposlene osobe sa invaliditetom, koje zbog zdravstvenog stanja ne mogu da koriste javni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada, već koriste sopstveno motorno vozilo, imaju pravo na naknadu troškova prevoza za dane provedene na radu, prema relaciji koju koriste najkraćim putem, po pređenom kilometru u visini 15% cene litra pogonskog goriva koje koriste, bez obzira na udaljenost mesta njihovog stanovanja i mesta rada.

Član 55 2.1. Službeni put u zemlji

Pod službenim putem u zemlji podrazumeva se put, koji je na osnovu naloga za službeni put izvršio zaposleni u obavljanju poslova u ime i za račun Poslodavca, izvan svog mesta rada, ukoliko je mesto u koje putuje zaposleni udaljeno od sedišta organizacionog dela u kome je zaposleni raspoređen (radna jedinica, funkcija, pošta i dr.) više od 50 km najkraćim putem.

Član 56 2.1.1. Dnevnica

(1) Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu (dnevnicu) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, koji neprekidno traje najduže 15 dana, u visini neoporezivog iznosa utvrđenog aktom nadležnog organa.

(2) Na osnovu naloga za službeni put koji traje više od jednog dana, zaposleni može dobiti akontaciju troškova.

(3) Posle 15 dana provedenih na službenom putu, zaposlenom se umesto dnevnica isplaćuje naknada za rad na terenu.

Član 57

Zaposleni ima pravo na dnevnicu za dane provedene na službenom putu, na osnovu putnog naloga za radne dane i neradne dane (koji su kao neradni dani utvrđeni na osnovu zakona), od momenta polaska prevoznog sredstva iz mesta rada (adresa organizacionog dela u kome zaposleni obavlja poslove), do momenta povratka u to mesto rada.

Član 58

(1) Za vreme provedeno na službenom putu, zaposleni ima pravo na:

1. 1) punu dnevnicu:

(2) 1.1. za svakih 24 časa,

(3) 1.2. za ostatak vremena duži od 12 časova,

(4) 1.3. za vreme manje od 24, a duže od 12 časova;

1. 2) pola dnevnice:

(5) 2.1. za vreme manje od 12, a duže od 8 časova,

(6) 2.2. za ostatak vremena duži od 8 časova, ako je put trajao više dana.

Član 59

Zaposlenom ne pripada dnevnica ako je vreme provedeno na službenom putu trajalo manje od osam časova.

Član 60

Zaposlenom na službenom putu pripada dnevnica u visini:

1. 1) 100%, ako mu nije obezbeđena ishrana;
2. 2) 70%, ako mu je obezbeđeno prenoćište sa doručkom;
3. 3) 50%, ako mu je obezbeđena ishrana na bazi polupansiona.

Član 61 2.1.2. Troškovi prenoćišta

(1) Za vreme službenog puta u zemlji, zaposleni ima pravo na naknadu troškova prenoćišta, ako mu na službenom putu nije obezbeđeno prenoćište.

(2) Troškovi prenoćišta priznaju se u celini prema priloženom računu, osim troškova noćenja u objektu – hotel sa pet zvezdica, koji se priznaju u visini koju utvrđuje direktor Preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti.

(3) Troškovi za prenoćište isplaćuju se po računu.

Član 62

Zaposlenima koji ne opravdaju prenoćište računom, kao i zaposlenima kojima se s obzirom na noćni rad i vreme polaska iz mesta rada i povratka u mesto rada mora obezbediti odmor, isplaćuju se troškovi za prenoćište u visini 50% od utvrđenog iznosa dnevnice.

Član 63 2.1.3. Putni troškovi

(1) Za vreme službenog puta u zemlji, zaposleni ima pravo na naknadu putnih troškova u celini, prema priloženom računu.

(2) Zaposlenom se priznaju i troškovi rezervacije mesta, prilikom kupovine karte za prevoz.

Član 64

(1) Zaposlenom upućenom na službeni put, može se odobriti korišćenje: službenog vozila, voza, autobusa i sopstvenog vozila, a izuzetno i avionskog prevoza ili korišćenje spavaćih kola.

(2) U nalogu za službeni put, obavezno se naznačava vrsta prevoznog sredstva.

Član 65

(1) Zaposleni, kome je u nalogu za službeni put naznačeno da prilikom putovanja koristi sopstveni automobil kao prevozno sredstvo, ima pravo na troškove u visini 12% cene litra pogonskog goriva vozila koje koristi po pređenom kilometru.

(2) O opravdanosti korišćenja vozila na osnovu stava 1. ovoga člana, odlučuje zaposleni ovlašćen za izdavanje naloga za službeni put.

Član 66 2.1.4. Ostali troškovi na službenom putu

(1) Pored dnevnice, zaposlenom na službenom putu pripada i naknada troškova na ime poštanskih, telefonskih, internet usluga i drugih troškova neophodnih u izvršavanju poslova, koje je zaposleni za vreme trajanja službenog puta učinio, radi obavljanja posla zbog kojeg je upućen na službeni put.

(2) Troškovi iz stava 1. ovoga člana, naknađuju se zaposlenom, uz prilaganje originalne dokumentacije o plaćenim iznosima.

Član 67

Zaposlenom se na službenom putu posebno naknađuju troškovi: prevoza ličnog prtljaga i prenos službenog materijala veće težine (javnim prevozom ili taksijem), ukoliko je to odobreno nalogom za službeni put.

Član 68

Zaposleni koji učestvuju na takmičenjima iz člana 25. stav 1. tačka 3) ovog kolektivnog ugovora, imaju pravo na naknadu troškova prenoćišta i putnih troškova, koje ostvaruju u visini, pod uslovima i na način, pod kojima te naknade ostvaruju zaposleni na službenom putu u zemlji.

Član 69 2.1.5. Nalog za službeni put

Nalog za službeni put i overu putnog obračuna, po završetku službenog puta, izdaje i vrši direktor Preduzeća, odnosno lice koje on ovlasti – za direktore organizacionih delova, a za zaposlene u organizacionom delu – direktor tog organizacionog dela.

Član 70

(1) Po završetku službenog puta, a najkasnije u roku od tri radna dana od dana povratka sa službenog puta, zaposleni je dužan da podnese izveštaj i dokumentaciju potrebnu za obračun troškova službenog puta, na osnovu koje ostvaruje pravo na dnevnicu i naknadu troškova.

(2) Ako se za obračun troškova za službeni put ne podnese u roku iz stava 1. ovog člana, zaposleni koji je dobio akontaciju troškova na osnovu člana 56. stav 2. ovog kolektivnog ugovora, dužan je da celokupan iznos akontacije vrati iz zarade, prilikom naredne isplate.

Član 71 2.2. Službeni put u inostranstvo

(1) Za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu zaposleni ima pravo na dnevnicu i druge troškove u iznosu i pod uslovima, koje utvrđuje nadležni državni organ, a koji se primenjuju za zaposlene u državnim organima.

(2) O potrebi i trajanju službenog puta zaposlenog u inostranstvo, odlučuje direktor Preduzeća na predlog direktora organizacionog dela.

(3) Rešenje o upućivanju na službeni put u inostranstvo donosi direktor Preduzeća, odnosno lice koje on ovlasti.

Član 72

(1) Zaposleni koji je službeno putovao u inostranstvo, dužan je da najkasnije u roku od 5 radnih dana po povratku sa službenog puta, podnese putni obračun sa izveštajem direktoru Preduzeća.

(2) Uz obračun putnih troškova prilažu se i računi o svim izdacima.

(3) Putni obračun i izveštaj moraju biti potpisani od zaposlenog koji je obavio službeni put, potvrđeni od direktora organizacionog dela i overeni od strane direktora Preduzeća.

(4) Ako se obračun putnih troškova ne podnese u roku i na način utvrđen u st. 1–3. ovog člana, zaposleni se poziva da odmah vrati celokupan iznos primljene akontacije za službeni put.

Član 73 3. Rad na terenu

Za vreme boravka i rada na terenu zaposleni, ukoliko mu nije obezbeđena ishrana, ima pravo na naknadu za troškove ishrane u visini od 60% dnevnice iz člana 56. ovog kolektivnog ugovora, ako na terenu provede najmanje osam časova dnevno.

Član 74

(1) U vreme provedeno na terenu, uračunava se i vreme potrebno za odlazak do mesta rada i povratak sa mesta rada.

(2) Naknada za rad na terenu pripada zaposlenom za radne dane za vreme boravka i rada na terenu i za vreme nedeljnog odmora i državnih i drugih praznika koji su neradni dani.

Član 75

(1) Za vreme rada na terenu, zaposleni ima pravo na putne troškove, prema priloženom računu, čija se vrsta utvrđuje pri upućivanju na terenski rad.

(2) Zaposlenom upućenom na rad na terenu, može se odobriti korišćenje službenog vozila, voza, autobusa i sopstvenog vozila.

Član 76

Za vreme rada na terenu, zaposleni ima pravo na troškove prenoćišta, pod uslovima utvrđenim u čl. 61. i 62. ovog kolektivnog ugovora.

Član 77 4. Naknada za ishranu u toku rada

(1) Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za mesečnu ishranu u toku rada u bruto iznosu od 4.380,00 dinara (slovima: četirihiljadetristotineosamdesetdinara).

(2) Naknada troškova za mesečnu ishranu u toku rada isplaćuje se zaposlenom srazmerno broju dana provedenih na radu.

(3) Zaposleni nema pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada za dan kada je ostvario pravo na dnevnicu iz čl. 56. i 71. ovog kolektivnog ugovora.

Član 78 5. Regres za korišćenje godišnjeg odmora

(1) Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u bruto iznosu od 17.112,00 dinara (slovima: sedamnaesthiljadastodvanaest dinara).

(2) Pravo na pun iznos iz stava 1. ovog člana pripada zaposlenom koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.

(3) Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ima pravo na srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

(4) Pripadajući iznos regresa isplaćuje se mesečno u bruto iznosu od po 1.426,00 dinara (slovima: hiljadučetiristotinedvadesetšestdinara).

(5) Konačan obračun regresa, na godišnjem nivou, utvrđuje se i isplaćuje zaposlenom uz zaradu za mesec decembar tekuće godine.

Član 79 Druga primanja

Pod uslovima utvrđenim ovim kolektivnim ugovorom, zaposleni ima pravo na druga primanja, i to:

1. 1) naknadu za odvojeni život od porodice;
2. 2) otpremninu pri odlasku u penziju;
3. 3) solidarnu pomoć;
4. 4) naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovi uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
5. 5) jubilarnu nagradu;
6. 6) novogodišnji poklon za decu.

Član 80

(1) Poslodavac je dužan da kolektivno osigura sve zaposlene pod jednakim uslovima, za slučaj smrti ili invalidnosti nastale zbog povrede na radu.

(2) Poslodavac može, u skladu sa finansijskim mogućnostima i Programom poslovanja zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj:

1. 1) smrti i invalidnosti nastale zbog povrede van rada;
2. 2) neophodnih hirurških intervencija kao posledica bolesti;
3. 3) lečenja težih bolesti;
4. 4) nastalih posledica usled bolesti.

(3) U pregovorima o kolektivnom osiguranju zaposlenih kod Poslodavca učestvuje reprezentativni sindikat.

Član 81 1. Odvojeni život od porodice

Pravo na naknadu za odvojeni život od porodice ima zaposleni, koji je zbog potreba procesa rada privremeno upućen u drugo mesto rada, pod uslovom:

1. 1) da živi odvojeno od uže porodice (bračni drug i deca);
2. 2) da mu u drugom mestu rada nije rešeno stambeno pitanje za članove uže porodice;
3. 3) da se zbog procesa rada upućuje u drugo mesto rada više od 50 km udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada.

Član 82

(1) Mesečna naknada za odvojeni život od porodice isplaćuje se zaposlenom u visini 50% prosečne mesečne zarade isplaćene u prethodna tri meseca u Republici Srbiji.

(2) Zaposleni ima pravo na naknadu za odvojeni život od porodice samo dok dok traje privremeni premeštaj, a najduže godinu dana od dana trajnog premeštaja.

Član 83 2. Otpremnina pri odlasku u penziju

(1) Zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju - u visini tri prosečne mesečne zarade, isplaćene kod Poslodavca, u skladu sa članom 92. ovog kolektivnog ugovora.

(2) Otpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti manja od dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, poznatom da dan prestanka radnog odnosa zbog ostvarivanja prava na penziju, u skladu sa zakonom.

Član 84 3. Solidarna pomoć

(1) Solidarna pomoć se ostvaruje iz sredstava Poslodavca, u sledećim slučajevima:

1. 1) teže ili duže bolesti zaposlenog – u visini jedne mesečne zarade, po pravilu jednom u toku lečenja, po proceni nadležne službe za socijalnu zaštitu i u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava opredeljenih Programom poslovanja Poslodavca;
2. 2) teže bolesti člana uže porodice zaposlenog – u visini jedne polovine mesečne zarade, po pravilu jednom u toku lečenja, po proceni nadležne službe za socijalnu zaštitu i u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava opredeljenih Programom poslovanja Poslodavca;
3. 3) kada je lice snosilo troškove pogrebnih usluga za zaposlenog koji nema člana uže porodice – u visini jedne polovine prosečne mesečne zarade;
4. 4) smrti zaposlenog, članova njegove uže porodice, kao i smrti zaposlenog koji nije imao članove uže porodice, a živeo je u zajedničkom porodičnodičnom domaćinstvu sa roditeljima – u visini jedne mesečne zarade;
5. 5) ublažavanja posledica elementarnih nepogoda ili vanrednih događaja na objektu stanovanja, ukoliko šteta koju je pretrpeo zaposleni iznosi najmanje dve mesečne zarade – u visini najviše do 5 mesečnih zarada, na osnovu izveštaja i predloga komisije za utvrđivanje štete, obrazovane od strane direktora Preduzeća, u čijem sastavu je i po jedan predstavnik reprezentativnog sindikata;
6. 6) steriliteta zaposlenog i/ili bračnog druga koji zahtevaju složene tretmane koji ne padaju na teret organa nadležnog za zdravstveno osiguranje – u visini jedne mesečne zarade, a najviše tri puta u toku lečenja;
7. 7) rođenja deteta – u visini jedne mesečne zarade kod Poslodavca, za svako živo rođeno dete, na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih, koji se podnosi najkasnije do navršene prve godine života deteta;
8. 8) usvojenja deteta – u visini jedne mesečne zarade kod Poslodavca;
9. 9) zdravstvene rehabilitacije u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom.

(2) Pod solidarnom pomoći podrazumeva se i pravo zaposlenog na zdravstveno-preventivnu rehabilitaciju na osnovu stručne analize za socijalnu zaštitu, upućivanjem u zdravstvenu ustanovu sa kojom Poslodavac ima zaključen ugovor o pružanju ovakvih usluga.

(3) Pored slučajeva iz stava 1. ovog člana, Poslodavac može isplatiti solidarnu pomoć zaposlenima, radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva.

(4) Utvrđivanje prava na isplatu i dinamika isplate iz stava 3. ovog člana, bliže će se regulisati aktima Poslodavca.

Član 85

(1) Zahtev za solidarnu pomoć iz člana 84. stav 1. ovog kolektivnog ugovora, zaposleni podnosi na propisanom obrascu, uz dostavljanje medicinske ili druge odgovarajuće dokumentacije, ne starije od 6 meseci u odnosu na datum podnošenja zahteva.

(2) Zaposleni može ostvariti solidarnu pomoć za težu bolest po istoj dijagnozi samo jednom, a ukoliko dođe do recidiva ili pogoršanja bolesti po osnovu koje je već ostvario solidarnu pomoć, najviše još jednom.

(3) Izuzetno, zaposleni može ostvariti solidarnu pomoć za dužu bolest u slučaju neprekidnog odsustvovanja sa rada po osnovu privremene sprečenosti za rad duže od 6 meseci, u svakoj kalendarskoj godini.

(4) Zaposleni koji je u kalendarskoj godini ostvario pravo na solidarnu pomoć za težu bolest, ne može u istoj kalendarskoj godini, ostvariti pravo na solidarnu pomoć i za dužu bolest.

(5) O podnetom zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje se rešenjem, koje donosi direktor Preduzeća ili lice koje on ovlasti.

(6) Izveštaj o donetim rešenjima kojima se odbijaju zahtevi za dodelu solidarne pomoći, dostavlja se mesečno reprezentativnim sindikatima.

(7) Zaposlenom se, po pravilu, isplaćuje opredeljeni iznos solidarne pomoći u kalendarskoj godini u kojoj je utvrđen osnov za sticanje prava na solidarnu pomoć.

(8) Ukoliko se zaposlenom kome je rešenjem utvrđeno pravo na solidarnu pomoć, zbog nedostatka opredeljenih finansijskih sredstava, isplata solidarne pomoći ne može izvršiti u tekućoj godini, Poslodavac je da dužan da ovu isplatu, izvrši u narednoj kalendarskoj godini kao prioritet.

(9) U slučaju da se zaposlenom, ili članu uže porodice zaposlenog, koji je već iskoristio pravo iz člana 84. stav 1. tač. 1) i 2) u tekućoj godini utvrdi druga vrsta teže bolesti, ima pravo na solidarnu pomoć i po tom drugom osnovu.

Član 86

Pravo na zdravstveno-preventivnu rehabilitaciju iz člana 84. stav 1. ovog kolektivnog ugovora, imaju:

1. 1) zaposleni koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom;
2. 2) zaposleni kojima je od strane nadležnog državnog organa utvrđena invalidnost;
3. 3) zaposleni koji su na radnom mestu pretrpeli stres ili povredu na radu, kao posledicu razbojništa ili pljačke;
4. 4) zaposleni koji poseduju medicinsku dokumentaciju ne stariju od 6 meseci i predlog nadležnog lekara, koji ukazuje na potrebu rehabilitacije radi prevencije anemije, lakših nervnih i koštano-zglobnih oboljenja.

Član 87

Solidarna pomoć se odobrava za zdravstvenu rehabilitaciju iz člana 84. stav 1. tačka 9) ovog kolektivnog ugovora u trajanju od 15 dana, u slučaju težih bolesti, teških povreda na radu i akutnih oboljenja zaposlenog, kao vid produženog lečenja (prelomi, operacioni zahvati, teže povrede) – u visini 100% troškova rehabilitacije, po preporuci lekarske komisije u cilju prevencije gubitka radne sposobnosti, ukoliko se ona ne obezbeđuje na teret organa nadležnog za socijalno osiguranje.

Član 88

Za solidarne pomoći iz člana 84. ovog kolektivnog ugovora, kao i za solidarne pomoći za zdravstvenu rehabilitaciju iz člana 87. ovog kolektivnog ugovora, poslodavac obezbeđuje sredstva najmanje u visini 0,32% sredstava planiranog godišnjeg poslovnog prihoda poslodavca, u skladu sa godišnjim programom poslovanja.

Član 89

(1) Pod težom bolešću, u smislu čl. 84. i 85. ovog kolektivnog ugovora, smatraju se sledeća oboljenja:

1. 1) maligna oboljenja;
2. 2) retke bolesti;
3. 3) TBC;
4. 4) poremećaji psihičkog razvoja dece sa smetnjama u razvoju;
5. 5) hereditarna i degenerativna oboljenja nervno mišićnog sistema;
6. 6) teški oblici kardiovaskularne, urološke i gastroenterološke prirode, kao teški oblici drugih oboljenja koja zahtevaju hirurške zahvate, transplantaciju organa i tkiva ili dovode do gubitka organa;
7. 7) teža neuropsihijatrijska oboljenja sa hospitalnim lečenjem u zdravstvenoj ustanovi osim u slučajevima bolesti zavisnosti;
8. 8) koštano zglobne bolesti koje zahtevaju hirurške zahvate;
9. 9) cerebro-vaskularne bolesti;
10. 10) donacija organa.

(2) Pod dužom bolešću, u smislu člana 85. ovog kolektivnog ugovora, smatra se neprekidno odsustvovanje sa rada po osnovu privremene sprečenosti za rad duže od šest meseci.

(3) Pod članom uže porodice, u smislu čl. 84. i 85. ovog kolektivnog ugovora, smatraju se bračni drug i deca do 26. godine, pod uslovom da su na školovanju ili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i ako su živela u zajedničkom domaćinstvu ili ukoliko su odlukom nadležnog suda potpuno lišena poslovne sposobnosti, bez obzira na godine života.

Član 90 4. Naknada pogrebnih troškova

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice (bračni drug i deca zaposlenog), odnosno u slučaju smrti zaposlenog članovi uže porodice (bračni drug i deca zaposlenog), koji obuhvataju troškove prevoza umrlog do mesta sahrane umrlog na teritoriji Republike Srbije, u visini stvarnih troškova pogrebnih usluga prema priloženom računu, a najviše do jedne polovine prosečne mesečne zarade isplaćene kod Poslodavca, u vreme ostvarenja tog prava.

Član 91 5. Jubilarna nagrada

(1) Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu, za ukupno vreme provedeno u radnom odnosu kod Poslodavca (u daljem tekstu: godine rada) za:

1. 1) 10 godina rada – u visini 20% mesečne zarade;
2. 2) 20 godina rada – u visini jedne i po mesečne zarade;
3. 3) 30 godina rada ؘ– u visini dve mesečne zarade;
4. 4) 35 godina rada – u visini dve i po mesečne zarade;
5. 5) 40 godina rada – u visini tri mesečne zarade.

(2) Jubilarna nagrada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se u narednom mesecu od meseca u kojem je zaposleni ispunio uslov iz stava 1. ovog člana.

(3) Zaposlenom koji je ostvario pravo na jubilarnu nagradu plaketa se uručuje na Dan Pošte Srbije.

Član 92

Mesečnom zaradom, na osnovu koje zaposleni ostvaruju prava iz člana 83, člana 84. stav 1. tač. 1), 2), 4)–8), čl. 90. i 91. ovog kolektivnog ugovora, smatra se poslednji podatak o visini prosečne mesečne zarade isplaćene kod Poslodavca, u vreme ostvarenja tog prava.

Član 93 6. Novogodišnji pokloni za decu

(1) Poslodavac obezbeđuje novogodišnje poklone za decu zaposlenih do 10 godina starosti (po detetu), uključujući i decu koja u tekućoj godini pune 10 godina.

(2) Ukoliko su kod Poslodavca zaposlena oba roditelja, pravo na novogodišnji poklon ostvaruje dete po osnovu zaposlenja oba roditelja.

(3) Novogodišnji pokloni obezbeđuju se u visini koju utvrđuje direktor Preduzeća, do visine neoporezivog iznosa.

Član 94

(1) Zaposlenom se može odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika i za druge namene na predlog reprezentativnih sindikata.

(2) Odluku o odobravanju zajma iz stava 1. ovog člana donosi direktor Preduzeća, u skladu sa raspoloživim sredstvima.

(3) Odlukom o odobravanju zajma utvrđuje se namena za koju se zajam odobrava, visina zajma, početak otplate i rok vraćanja zajma, koji ne može biti duži od 12 meseci.

(4) Vraćanje zajma vrši se u jednakim mesečnim ratama, obustavom mesečne rate od zarade zaposlenog.

(5) U slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog, vraćanje zajma izvršiće se obustavom od zarade zaposlenog, u visini nevraćenog iznosa zajma.

Član 95

Ukoliko se Programom poslovanja Poslodavca utvrđuju sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih, predlaganje iznosa sredstava vrši se, u skladu sa zakonom i drugim propisima, uz učešće reprezentativnog sindikata.

Član 96

(1) Posle smrti zaposlenog, Poslodavac obezbeđuje materijalnu pomoć deci zaposlenog do kraja propisanog školovanja, za svaku narednu upisanu godinu, a najkasnije do navršenih 26 godina života – najduže do kraja školske godine, a na osnovu odluke direktora Preduzeća, odnosno lica koje on ovlasti, bez obaveza njenog vraćanja, i to:

1. 1) učenicima osnovnih škola u visini jedne i po prosečne mesečne zarade;
2. 2) učenicima srednjih škola u visini dve prosečne mesečne zarade;
3. 3) studentima osnovnih akademskih i strukovnih studija (I stepen visokog obrazovanja), pod uslovom da studiraju u Republici Srbiji i da imaju status redovnih studenata, u visini dve i po prosečne mesečne zarade.

(2) Pravo na materijalnu pomoć nemaju učenici/studenti koji nemaju kontinuitet u školovanju (status vanrednog školovanja, prekoračenje roka propisanog školovanja i dr.).

(3) Izuzetno, učenik/student može podneti zahtev iako nema kontinuitet u školovanju, ukoliko postoje opravdani razlozi, a na osnovu odgovarajućeg dokumenta obrazovne ustanove.

(4) Materijalna pomoć isplaćuje se u dva jednaka dela u toku školske godine (po 50%).

(5) Ukoliko smrt zaposlenog nastupi nakon što je Poslodavac okončao isplatu prvog dela materijalne pomoći za školsku godinu, detetu se isplaćuje pomoć u celosti, a ukoliko je smrt zaposlenog nastupila posle isplate drugog dela, dete ostvaruje pravo na isplatu materijalne pomoći sledeće školske godine.

(6) Mesečnom zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se poslednji podatak o visini prosečne mesečne zarade isplaćene kod Poslodavca u vreme donošenja rešenja o isplati materijalne pomoći.

(7) Zahtev, na propisanom obrascu, podnosi punoletno dete, drugi roditelj, ukoliko je dete maloletno, odnosno staratelj. Uz zahtev se prilaže potvrda/uverenje o upisanom razredu/godini, a studenti prilažu i fotokopiju svih popunjenih stranica indeksa.

(8) O podnetom zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje se rešenjem, koje donosi direktor Preduzeća ili lice koje on ovlasti.

Član 97

Zaposleni imaju obaveze:

1. 1) da poslove koji su im povereni izvršavaju zakonito, uredno, savesno, blagovremeno i kvalitetno i da poštuju propisanu tehnološku i radnu disciplinu;
2. 2) da u izvršavanju zadataka ostvaruju standardne rezultate rada;
3. 3) da u radu koriste potrebno znanje i radne sposobnosti, neophodne za izvršavanje poverenih zadataka;
4. 4) da se obrazuju i usavršavaju u skladu sa potrebama procesa rada;
5. 5) da se pridržavaju i sprovode propisane i naložene mere za bezbedan i zdrav rad kao i da koriste sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu u smislu propisa kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu;
6. 6) da se ponašaju na način koji im omogućava rad kod Poslodavca i koji obezbeđuje dobre međuljudske i međunacionalne odnose;
7. 7) da zakonito, odgovorno i celishodno koriste sredstva rada;
8. 8) da poštuju propisano radno vreme za rad i da ne odsustvuju sa rada bez rešenja nadležnog rukovodioca;
9. 9) da odsustvovanje sa rada pravdaju odgovarajućom dokumentacijom (potvrda o privremenoj sprečenosti za rad u roku utvrđenom Zakonom, doznaka o privremenoj sprečenosti za rad u roku od 3 radna dana po isteku kalendarskog meseca u kojoj je nastupila sprečenost za rad, poziv državnog organa i sl.);
10. 10) da čuvaju tajne podatke, poslovnu i drugu tajnu utvrđenu zakonom i aktom Poslodavca;
11. 11) da ne odbijaju izvršavanje radnih zadataka i naloga nadležnog rukovodioca, bez opravdanog razloga;
12. 12) da tačno evidentiraju i prikazuju rezultate rada;
13. 13) i druge obaveze, utvrđene ugovorom o radu, koje odgovaraju njihovim znanjima i sposobnostima.

Član 98

Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada u skladu sa zakonom, s tim što se povredom radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti smatra povreda radne obaveze koja ugrožava imovinu čija vrednost iznosi više od jedne prosečne zarade kod poslodavca, isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu kada je povreda učinjena.

Član 99

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu iz razloga predviđenih Zakonom.

Član 100

(1) Zaposleni kome je otkazan ugovor o radu zato što ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, ima pravo na otkazni rok od 15 dana.

(2) Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

(3) Za vreme otkaznog roka zaposleni obavlja poslove utvrđene ugovorom o radu.

(4) Zaposleni može, na osnovu sporazuma sa direktorom Preduzeća ili licem koje on ovlasti, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se srazmerno preostalom vremenu obezbeđuje naknada zarade u visini 100% prosečne zarade zaposlenog ostvarene u poslednjih 12 meseci.

Član 101

(1) Pored zakonom propisanih povreda radnih obaveza, Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini i sledeće povrede radnih obaveza:

1. 1) nepropisno ili neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza;
2. 2) prouzrokovanje štete Poslodavcu u obimu koji prelazi visinu 3 prosečne zarade kod Poslodavca;
3. 3) neopravdano izostajanje sa rada najmanje 5 radnih dana u toku kalendarske godine ili neopravdano izostajanje sa rada najmanje 4 radna dana uzastopno;
4. 4) netačno evidentiranje i prikazivanje rezultata rada;
5. 5) dostavljanje javne isprave prilikom zasnivanja radnog odnosa ili u toku radnog odnosa, nadležnoj organizacionoj celini kod Poslodavca, za koju se utvrdi da nije verodostojna;
6. 6) nedostavljanje ili neblagovremeno dostavljanje odgovarajućih dokumenata kojima se pravda odsustvovanje sa rada, plaćeno i neplaćeno odsustvo, kao i mirovanje radnog odnosa;
7. 7) nepreduzimanje ili nedovoljno preduzimanje mera za bezbedan i zdrav rad od strane odgovornog lica, usled čega je došlo do povrede zaposlenog;
8. 8) nepridržavanje, odnosno nesprovođenje propisanih i naloženih mera za bezbedan i zdrav rad;
9. 9) prepravljanje službenih dokumenata u cilju pribavljanja materijalne koristi;
10. 10) nepridržavanje propisane tehnologije rada prilikom izvršavanja radnih obaveza, kojom se nanosi šteta trećim licima;
11. 11) ponašanje na radu koje je takvo da može dovesti do poremećaja međuljudskih ili međunacionalnih odnosa;
12. 12) neovlašćeno potpisivanje primaoca na uputnici, razduživanje kao sa isplaćenom i zadržavanje uputničkog iznosa za sebe;
13. 13) prouzrokovanje blagajničkog manjka nesavesnim radom;
14. 14) isplata neovlašćenom licu ili isplata uz zadržavanje isplaćenog novca za sebe;
15. 15) davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica kojima se zaposleni dovode u zabludu u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa;
16. 16) dostavljanje netačnih podataka ili dokumentacije, radi ostvarivanja prava koja zaposlenom ne pripadaju po zakonu, drugim propisima i opštim aktima Poslodavca;
17. 17) odavanje tajnog podatka, poslovne ili druge tajne utvrđene zakonom i aktima Poslodavca,
18. 18) ako zaposleni nezakonito obustavlja rad tako što neopravdano odbija da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca.

(2) Prosečnom zaradom kod poslodavca u smislu ovog člana smatra se poslednji podatak o visini prosečne mesečne zarade isplaćene kod Poslodavca, u momentu nastanka štetnog događaja.

Član 102

(1) Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu u slučajevima propisanim zakonom.

(2) Pod nepoštovanjem radne discipline podrazumeva se i postupanje suprotno odredbama opšteg akta Poslodavca kojim je uređena oblast poslovne etike.

Član 103

Zaposlenom može prestati radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe Poslodavca, i to:

1. 1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;
2. 2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu na način predviđen Zakonom.

Član 104

(1) Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, u smislu čl. 101. i 102. ovog kolektivnog ugovora da, ukoliko smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:

1. 1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;
2. 2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do 3 meseca, koja se izvršava obustavom od zarade;
3. 3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će Poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od 6 meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

(2) Rešenjem Poslodavca izriče se jedna od mera iz stava 1. ovog člana.

Član 105

(1) Otkaz ugovora o radu ili izricanje drugih mera, u smislu člana 99. stav 2, čl. 101. i 102. ovog kolektivnog ugovora, sprovodi se na način i po postupku propisanim Zakonom.

(2) Zaposleni može, u roku za izjašnjenje na navode iz upozorenja Poslodavca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, da priloži i mišljenje sindikata čiji je član, a koje je Poslodavac dužan da razmotri.

Član 106

Direktor Preduzeća utvrđuje spisak posrednika, iz reda zaposlenih, koji učestvuju u postupku zaštite od zlostavljanja na radu kod Poslodavca, a u saradnji sa predstavnicima reprezentativnog sindikata.

Član 107

Sporna pitanja između Poslodavca i zaposlenog u cilju zaštite pojedinačnih prava rešavaće se pod uslovima utvrđenim posebnim aktom koji donosi direktor Preduzeća, u saradnji sa predstavnicima reprezentativnog sindikata, a u postupku koji je utvrđen Zakonom.

Član 108

U skladu za Programom poslovanja Poslodavca, potrebama procesa rada, tehničko-tehnološkim unapređenjima i organizacijom rada, Poslodavac obezbeđuje stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih putem:

1. 1) školovanja na srednjim i visokoškolskim ustanovama;
2. 2) prekvalifikacije, dokvalifikacije i polaganja stručnih ispita;
3. 3) usavršavanja i specijalizacije;
4. 4) obrazovanja iz oblasti zaštite, bezbednosti i zdravlja na radu;
5. 5) obuke i kurseva;
6. 6) seminara, savetovanja i dr.

Član 109

(1) Zaposleni je obavezan da se obrazuje, osposobljava i stručno usavršava, u skladu sa potrebama procesa rada kod Poslodavca.

(2) Odluku o upućivanju na stručno obrazovanje, osposobljavanje i stručno usavršavanje zaposlenih, donosi direktor Preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti.

(3) Međusobna prava i obaveze između Poslodavca i zaposlenog, koga je Poslodavac uputio na obrazovanje, osposobljavanje i stručno usavršavanje, u skladu sa članom 108. tač. 1)–5) ovog kolektivnog ugovora, uređuju se posebnim ugovorom, odnosno ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.

Član 110

(1) Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, učinjenu na radu ili u vezi sa radom, pokreće se rešenjem direktora Preduzeća ili lica koje on ovlasti.

(2) Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti za štetu, donosi se na osnovu prijave o prouzrokovanoj šteti ili po ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana.

(3) Rešenje obavezno sadrži ime i prezime zaposlenog, protiv koga se pokreće postupak za naknadu štete, mesto, način i vreme izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu.

(4) Rešenje o pokretanju postupka dostavlja se zaposlenom.

(5) Rešenje iz stava 1. ovoga člana, dostavlja se i sindikatu, čiji je zaposleni član, za mišljenje u roku od 5 dana.

(6) Zaposleni, protiv koga je pokrenut postupak, ima pravo da se izjasni u vezi nastale štete.

Član 111

(1) Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje šteta, utvrđuje komisija koju imenuje direktor Preduzeća, odnosno lice koje on ovlasti.

(2) U sastav komisije imenuje se i po jedan predstavnik sindikata, čiji je zaposleni član.

(3) Ako se visina štete može utvrditi u tačnom iznosu, istu utvrđuje komisija iz stava 1. ovog člana. Ukoliko se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, komisija se obraća nadležnom organizacionom delu kod Poslodavca sa zahtevom za procenu visine nastale štete.

Član 112

(1) Po utvrđivanju činjenica i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, direktor Preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti, donosi rešenje o odgovornosti za štetu i visini naknade štete, odnosno o rešenje o oslobađanju od odgovornosti.

(2) Na osnovu rešenja o naknadi štete, zaposleni se poziva da nadoknadi štetu u određenom roku, o čemu zaposleni daje pisanu izjavu.

(3) Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku iz stava 2. ovog člana, Poslodavac može pokrenuti postupak za naknadu štete pred nadležnim sudom.

Član 113

Ako zaposleni pretrpi povredu ili materijalnu štetu na radu ili u vezi sa radom, na postupak utvrđivanja štete i njenu visinu, shodno se primenjuju odredbe čl. 110–112. ovog kolektivnog ugovora.

Član 114

(1) Ukoliko kod Poslodavca usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenih poslova ili ukoliko se u obavljanju određenih poslova utvrdi višak za najmanje 20 zaposlenih u periodu od 90 dana, poslodavac je obavezan da donese program rešavanja viška zaposlenih.

(2) Poslodavac je obavezan da, pre donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, sa reprezentativnim sindikatom zaključi sporazum o kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih i načinu zbrinjavanja zaposlenih, kojima prestaje radni odnos po tom osnovu.

(3) Program rešavanja viška zaposlenih u ime i za račun Poslodavca donosi nadležni organ u skladu sa aktom Poslodavca.

(4) Program naročito sadrži:

1. 1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih (tehnološke, ekonomske ili organizacione promene, smanjen obim poslova i dr.);
2. 2) broj zaposlenih na neodređeno vreme kod Poslodavca;
3. 3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju;
4. 4) kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;
5. 5) mere za zapošljavanje zaposlenih koji su utvrđeni kao višak: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere;
6. 6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;
7. 7) rok u kome će zaposlenom koji je utvrđen kao višak biti otkazan ugovor o radu.

Član 115

(1) Za slučaj otkaza ugovora o radu zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu za svaku navršenu godinu rada, u skladu sa Zakonom.

(2) Visina otpremnine iz stava 1. ovog člana biće utvrđena aneksom ovog kolektivnog ugovora, u skladu sa Zakonom.

Član 116

(1) Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuju preventivne mere zaštite života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom, drugim propisom, ovim ugovorom i posebnim aktima o bezbednosti i zdravlju na radu.

(2) Poslodavac je dužan da obezbedi uslove za organizovanje i sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu na savremenim principima, saglasno tehničko-tehnološkim procesima rada.

(3) Finansijska sredstva za sprovođenje akta o proceni rizika i programa mera za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu utvrđuju se godišnjim Programom poslovanja Poslodavca.

Član 117

(1) Poslodavac je obavezan da kod uvođenja novih tehnologija planira mere bezbednosti i zdravlja na radu i informiše zaposlene o tehnološkim karakteristikama i mogućim uticajima rizika tih tehnologija na zdravlje i bezbednost zaposlenih.

(2) Poslodavac je obavezan da, u cilju bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu:

1. 1) organizuje i sprovodi poslove bezbednosti i zdravlja;
2. 2) obezbedi zaposlenom rad na poslovima, u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
3. 3) preduzme preventivne mere radi sprečavanja i otklanjanja rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, u skladu sa propisanim postupkom;
4. 4) donese, u pisanom obliku, akt o proceni rizika za sva radna mesta i sve poslove, kao i da ga izmeni u slučaju pojave svake nove opasnosti ili promene nivoa rizika u procesu rada;
5. 5) aktom, u pisanoj formi odredi jedno ili više lica za bezbednost i zdravlje na radu;
6. 6) izvrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
7. 7) zaposlenom na poslovima sa povećanim rizikom, pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodične lekarske preglede u toku rada;
8. 8) obezbedi finansijska sredstva za organizovanje poslova i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu;
9. 9) obezbedi finansijska sredstva za jednogodišnje redovne sistematske preglede.

Član 118

Zaposleni mora biti upoznat sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i svojim pravima i obavezama u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno mora biti upoznat sa upotrebom sredstava i opreme za ličnu zaštitu, kao i sredstvima za rad.

Član 119

Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Član 120

(1) Pravo je i obaveza zaposlenog da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na koje je raspoređen, odnosno premešten.

(2) Ako zaposlenom preti neposredna opasnost po život i zdravlje, on može, iz opravdanih razloga, da odbije da radi zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se ne otkloni opasnost i ne sprovedu odgovarajuće mere, kao i u drugim, zakonom predviđenim slučajevima.

(3) Odbijanje zaposlenog da radi iz razloga navedenih u stavu 2. ovog člana, ne može se smatrati povredom radne obaveze i ne može mu se iz tog razloga otkazati ugovor o radu.

Član 121

(1) Direktor Preduzeća i predstavnici reprezentativnih sindikata, zajedničkom odlukom, obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

(2) Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ima 5 predstavnika, s tim da reprezentativni sindikat predlaže 3 predstavnika iz reda svih zaposlenih, a direktor Preduzeća 2 predstavnika Poslodavca.

(3) U Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, mora biti izabran najmanje 1 predstavnik, koji je stručnjak iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

(4) Odbor za bezbednost i zdravlje na radu donosi poslovnik o radu i bira predsednika Odbora.

(5) Odbor za bezbednost i zdravlje na radu, može obrazovati pododbore za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa odredbama poslovnika o radu. Za svoj rad pododbori odgovaraju Odboru za bezbednost i zdravlje na radu i na zahtev Odbora podnose izveštaje o svom radu.

Član 122

(1) Odbor za bezbednost i zdravlje na radu učestvuje u izradi i prati realizaciju plana i programa koje je doneo, a posebno:

1. 1) ostvaruje uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. 2) učestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;
3. 3) zahteva od Poslodavca informacije o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
4. 4) daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje;
5. 5) zahteva od Poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
6. 6) zahteva vršenje inspekcijskog nadzora, ako smatra da nisu sprovedene odgovarajuće mere bezbednosti i zdravlja na radu.

(2) Poslodavac je dužan da Odbor za bezbednost i zdravlje na radu upoznaje sa:

1. 1) nalozima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
2. 2) izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
3. 3) preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.

(3) Poslodavac je dužan da članovima Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, kao i pododborima u radnim jedinicama omogući nesmetan rad.

(4) Odbor je dužan da o svom radu, redovno, a najmanje jedanput u 3 meseca, obavesti Poslodavca i reprezentativni sindikat.

(5) Poslodavac je dužan da razmotri stavove i mišljenja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, kao i da o svom stavu izvesti Odbor.

Član 123

Zaposlenima, koji zbog zdravstvenog stanja na osnovu rešenja nadležnog organa ne mogu obavljati poslove za koje su zasnovali radni odnos i na kojima su radili do promene zdravstvenog stanja, omogućiće se obavljanje drugih odgovarajućih poslova, u skladu s rešenjem prema preostaloj radnoj sposobnosti, ako zakonom nije drugačije određeno.

Član 124

U cilju stvaranja uslova za bezbedno i nesmetano funkcionisanje poštanskog saobraćaja, Poslodavac, pored osposobljavanja zaposlenih za pravilnu primenu sredstava i mera kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenih, obezbeđuje osposobljavanje određenog broja zaposlenih i iz oblasti prve pomoći.

Član 125

U vezi sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu, sindikati imaju pravo da:

1. 1) budu obavešteni o svim promenama od bitnog uticaja na bezbednost i zdravlje zaposlenih;
2. 2) primaju primedbe zaposlenih na primenu propisa i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu;
3. 3) svojom aktivnošću podstiču ostale zaposlene za rad na bezbedan način;
4. 4) pristupe svim mestima rada, radi upoznavanja sa uslovima rada.

Član 126

Poslodavac je dužan da u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima obezbedi tehničko-prostorne uslove za delovanje reprezentativnih sindikata koji okuplja zaposlene kod Poslodavca, u skladu s njihovom ulogom u zaštiti prava i unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih članova, zaposlenih kod Poslodavca, kao i da im omogući pristup podacima i informacijama o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih.

Član 127

Povredom prava na sindikalno organizovanje smatraće se i pritisak na zaposlene od strane rukovodilaca da se učlane, odnosno iščlane iz određenog sindikata.

Član 128

(1) Poslodavac je dužan da obezbedi obračun i uplatu sindikalne članarine na račune sindikata, prilikom isplate zarada, a na osnovu spiska zaposlenih koji je sindikat sačinio na osnovu pristupnice i saglasnosti zaposlenog da se članarina može odbijati od zarade.

(2) Sindikati su dužni da Poslodavcu dostave akt o upisu u registar sindikata, odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, kao i odluku o predstavniku sindikata ovlašćenom za zastupanje i predstavljanje sindikata, ukoliko to nije predsednik sindikata.

Član 129

(1) Direktor Preduzeća je dužan da predstavnicima sindikata omogući da zaposlenima dostave informacije, biltene, publikacije i druga akta sindikata.

(2) Predstavnicima sindikata dozvoljeno je da ističu obaveštenja sindikata u „Poštanskom glasniku” i u prostorijama Poslodavca, na mestima određenim za tu namenu.

Član 130 Poslovni prostor

(1) Poslodavac će, u okviru raspoloživih mogućnosti, za potrebe reprezentativnog sindikata obezbediti korišćenje poslovnog prostora, koji je neophodan za aktivnosti koje reprezentativni sindikat preduzima u skladu sa svojim programskim aktivnostima na osnovu kolektivnog ugovora i drugih akata Poslodavca i akata reprezentativnog sindikata.

(2) Reprezentativnom sindikatu obezbeđuje se prostor za rad, kako u sedištu Poslodavca, tako i u sedištu sindikalnih organizacija u ograncima Poslodavca a sve u skladu sa zaključenim sporazumom sa Poslodavcem.

(3) Odluku o veličini i lokaciji prostora za rad, čije se korišćenje obezbeđuje za potrebe reprezentativnog sindikata, donosi direktor Preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti, u skladu sa raspoloživim poslovnim prostorom, pri čemu vodi računa o neophodnim potrebama reprezentativnog sindikata.

(4) Poslodavac je saglasan da prostor za rad, koji se obezbeđuje za rad reprezentativnog sindikata, bude opremljen kancelarijskim nameštajem i neophodnim sredstvima rada.

Član 131 Obavljanje stručno administrativnih poslova

Poslodavac, za potrebe reprezentativnog sindikata, obezbeđuje obavljanje sledećih stručnih i administrativnih poslova:

1. 1) pravnih;
2. 2) finansijskih;
3. 3) administrativno-tehničkih;
4. 4) umnožavanja i distribucije materijala.

Član 132 Pravo na plaćeno odsustvo predstavnika sindikata

(1) Zaposleni koji obavlja sindikalnu funkciju kao član organa reprezentativnog sindikata kod poslodavca (u daljem tekstu: predstavnik sindikata) ima pravo na plaćeno odsustvo, za vreme dok obavlja tu funkciju, i to:

1. 1) predsednik, potpredsednik (najviše jedan) i sekretar reprezentativnih sindikata;
2. 2) najviše po jedan član organa reprezentativnih sindikata na svakih 750 njihovih članova.

(2) Predstavnici sindikata iz stava 1. ovog člana imaju pravo na 100 plaćenih časova rada, mesečno, za obavljanje sindikalne funkcije, s tim što se broj časova rada uvećava srazmerno broju članova, za 40 časova na svakih 800 članova sindikata, pri čemu ukupan broj plaćenih časova rada, na mesečnom nivou, ne može preći prosečan mesečni fond od 174 radna časa.

(3) Predstavnici sindikata koji u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana koriste plaćeno odsustvo određuju se aktom iz člana 134. ovog kolektivnog ugovora, na obrazloženi predlog reprezentativnog sindikata o potrebi njihovog angažovanja u sindikatu u redovnom radnom vremenu.

(4) Za vreme trajanja mandata, odnosno dok obavlja sindikalnu funkciju, predstavnik sindikata ima pravo na naknadu zarade koja ne može biti veća od njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, utvrđene u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

(5) Rešenja o plaćenom odsustvu, donosi direktor Preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti, na predlog reprezentativnog sindikata.

Član 133 Regulisanje odnosa sa sindikatima

(1) Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod Poslodavca donosi direktor Preduzeća, uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnog sindikata.

(2) Reprezentativni sindikat mišljenje iz stava 1. ovog člana dostavljaju u roku od 10 dana od dana prijema zahteva.

Član 134

Uslovi za rad reprezentativnog sindikata uređuju se sporazumom koji zaključuju direktor Preduzeća i reprezentativni sindikat.

Član 135

(1) Sindikat ima pravo na informisanje i izražavanje svojih stavova po bitnim pitanjima iz oblasti rada.

(2) Predstavnik reprezentativnog sindikata koji je po aktima sindikata izabrano lice, ne može biti pozvan na odgovornost ili doveden u nepovoljan položaj, zbog svojih sindikalnih aktivnosti, ako postupa u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom za vreme trajanja mandata i nakon isteka mandata.

(3) Sindikalni predstavnik iz stava 2. ovog člana, kome je sindikalna funkcija prestala, ne može se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove i utvrditi kao višak zaposlenih, srazmerno vremenu provedenom na funkciji.

Član 136

Poslodavac, resorno ministarstvo i predstavnici reprezentativnih sindikata, najmanje jedanput kvartalno, a po potrebi i češće u toku kalendarske godine, održavaju zajedničke sastanke, u cilju zaštite i unapređenja prava i interesa zaposlenih.

Član 137

Zaposleni, kojima je na osnovu pojedinačnih akata (rešenja i dr.) donetih pre stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora utvrđeno pojedinačno pravo, nastavljaju sa korišćenjem tih prava do donošenja pojedinačnih akata usklađenih sa odredbama ovog kolektivnog ugovora.

Član 138

Ugovorne strane imenuju po tri člana u komisiju koja prati primenu i po potrebi zaseda i daje mišljenja o primeni ovog kolektivnog ugovora.

Član 139

(1) Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se na period od 3 godine počev od dana stupanja na snagu.

(2) Važenje ovog kolektivnog ugovora može prestati na način utvrđen zakonom.

Član 140

Danom početka primene ovog kolektivnog ugovora, prestaje da važi Kolektivni ugovor za Javno preduzeće „Pošta Srbije”, Beograd („Službeni glasnik RS”, br. 9/22, 89/22 – Aneks I, 109/23 – Aneks II, 10/24 – Aneks III i 101/24 – Aneks – IV).

Član 141

(1) Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredbe koje se odnose na zaradu, naknadu zarade i druga primanja primenjuju se od obračuna isplate za januar 2025. godine.

(2) Za Vladu

(3) Ministar informisanja i telekomunikacija,

(4) Dejan Ristić, s.r.

(5) Za reprezentativne sindikate:

(6) Sindikat PTT Srbije

(7) Predsednik,

(8) Slavko Novakov, s.r.

(9) Sindikat Radnik Pošte Srbije

(10) Predsednik,

(11) Nenad Miloradović, s.r.

(12) Vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća

(13) „Pošta Srbije”, Beograd

(14) Zoran Anđelković, s.r.