Lučke uzanse

LUČKE UZANSE

"Službeni list FNRJ", broj 2 od 10. januara 1951.

I PRIMENA UZANSA

1

Ove uzanse primenjuju se na slučajeve koji zakonom ili ugovorom nisu drugačije regulisani.

Stranke mogu ugovoriti primenu ovih uzansa u celosti ili samo pojedinih uzansa.

2

Kao "brod" po ovim uzansama smatraju se parobrodi i jedrenjaci.

Kao "parobrod" smatraju se i motorni brodovi, a kao "jedrenjak" i motorni jedrenjaci.

II DOLAZAK BRODA

3

Kao dan dolaska broda u luku smatra se dan kada je brod stigao na sidrište, pred luku i zapovednik stupio u vezu sa lučkim organom.

Stigne li brod na sidrište, a zapovednik ne bude iz objektivnih razloga u mogućnosti da stupi u vezu sa lučkim organom, kao dan dolaska broda u luku smatra se dan dolaska broda na sidrište. U ovom slučaju dan dolaska broda može se dokazivati na svaki podesan način.

4

Operacije krcanja i iskrcavanja broda koji plovi redovnim prugama vrše se na za to određenim mestima.

Za vršenje operacija krcanja i iskrcavanja broda koji ne plovi redovnim prugama, brod mora pristati uz operativnu obalu koju mu odredi krcatelj ili primalac, odnosno toliko blizu te obale koliko to dozvoljava gaz broda. Krcatelj odnosno primalac dužan je da od lučkog organa pribavi dozvolu da brod može na tom mestu pristati.

5

Brod snosi troškove koji nastanu usled toga što je trebalo da se brod za vreme krcanja ili iskrcavanja makne sa jednog mesta na drugo mesto iste operativne obale.

Brod snosi i troškove jednog svog premeštanja sa jedne operativne obale na drugu. Troškove ostalih premeštanja broda snosi krcatelj odnosno primalac, a brod je dužan da ovo premeštanje izvrši na najekonomičniji način.

Vreme upotrebljeno za pomicanje ili premeštanje broda računa se u stojnice, ukoliko je pomicanje ili premeštanje izvršeno u radnom vremenu.

Krcatelj odnosno primalac dužan je da o svom zahtevu za premeštanje broda na vreme obavesti brod.

6

Terminske klauzule u brodarskom ugovoru koje se odnose na dolazak broda ili krcanje, imaju sledeća značenja:

"prvih dana u mesecu" i "početkom meseca" označava vreme počev od prvog do uključivo desetog dana u mesecu;

"u prvoj polovini meseca" označava vreme počev od prvog do uključivo petnaestog dana u mesecu;

"sredinom meseca" označava vreme počev od jedanaestog do uključivo dvadesetog dana u mesecu;

"u drugoj polovini meseca" označava vreme počev od šesnaestog do uključivo poslednjeg dana u mesecu;

"poslednjih dana u mesecu" i "krajem meseca" označava vreme počev od dvadesetprvog do uključivo poslednjeg dana u mesecu;

"krajem (nekog meseca) - početkom (narednog meseca)" označava vreme koje obuhvata poslednjih pet dana nekog meseca i prvih pet dana narednog meseca;

"po prilici nekog dana" (about, environ, circa) označava za parobrode vreme od pet dana pre i pet dana posle tog dana, za jedrenjake koji plove unutar Jadrana tri dana pre i tri dana posle tog dana, a za ostale jedrenjake sedam dana pre i sedam dana posle tog dana;

"promptno krcanje" znači da će brod biti spreman za krcanje u roku od osam dana počev od dana zaključenja broda;

"spot" znači da će brod biti spreman za krcanje u roku od 48 časova od časa zaključenja broda.

III SPREMNOST BRODA

7

Brod je spreman za krcanje odnosno iskrcavanje kada je privezan uz operativnu obalu ili se nalazi na sidrištu na kome se prema naređenju lučkog organa ima vršiti krcanje odnosno iskrcavanje, a u posedu je potrebnih dozvola i u mogućnosti je da započne krcanje odnosno iskrcavanje određenog tereta.

8

Zapovednik broda koji ne plovi redovnim prugama dužan je da dostavi krcatelju odnosno primaocu pismenu obavest o spremnosti broda.

Ako zapovedniku takvog broda nije poznata adresa krcatelja odnosno primaoca ili se dostava obavesti ne može izvršiti, zapovednik je dužan da obavest o spremnosti oglasi na ploči lučkog organa, a ako je moguće i u novinama, i to o trošku krcatelja odnosno na teret robe.

9

U slučaju nesaglasnosti o spremnosti broda između zapovednika broda i krcatelja odnosno primaoca odlučuje komisija. U komisiju određuju po jednog člana lučki organ, zapovednik broda i krcatelj odnosno primalac. Komisija utvrđuje zapisnički stvarno stanje i donosi odluku o spremnosti broda većinom glasova.

IV KRCANJE I ISKRCAVANJE

10

Obaveza krcanja počinje danom koji je ugovorom određen kao dan dolaska broda, ako brod stigne toga dana ili pre toga dana. Ako je dolazak broda ugovorom određen u vreme između dva datuma, obaveza krcanja počinje onim danom između ta dva datuma kada brod stigne, a ako brod stigne pre prvog ugovorenog datuma, obaveza krcanja počinje prvim ugovorenim datumom.

Ako brod stigne posle ugovorenog dana, odnosno krajnjeg ugovorenog datuma, obaveza krcatelja prestaje u pola noći toga dana. Krcatelj ima pravo da i u ovom slučaju zahteva izvršenje ugovora, ali je i dužan da se u času kada mu se podnese obavest o spremnosti broda izjasni da li ostaje pri ugovoru.

11

Ako je dolazak broda redovne pruge unapred najavljen, teret određen za krcanje ima biti spreman za krcanje prema utvrđenim uslovima - u ono vreme u koje brod treba da stigne.

Ako brod redovne pruge zakasni, a zakašnjenje nije prouzrokovano događajem koji je van domašaja broda (beyond carrier's control), krcatelj može tražiti naknadu troškova uskladištenja robe od dana kada je trebalo da brod stigne, odnosno od dana kada je roba bila spremna za krcanje, pa do dana kada je krcanje započelo, kao i naknadu druge štete koja je nastala usled zakašnjenja broda.

12

Krcatelj je dužan da na svoj trošak i opasnost dopremi teret do ispod čekrka.

Teret je dopremljen do ispod čekrka kada je na dohvat broda i na pascu, tako da ga brod može podignuti svojim dizalicama.

13

Brod je dužan da na svoj trošak i opasnost krca teret od ispod čekrka i da ga slaže, odnosno izravnava na brodu.

Brod je dužan da na svoj trošak i opasnost iskrca teret do ispod čekrka.

14

Ako lučki organ odredi da se brod krca ili iskrcava na sidrištu, krcatelj će dopremiti odnosno primalac će primiti teret uz bok broda na svoj trošak i opasnost.

15

Ako je vozarina ugovorena za ceo brod u globalnom iznosu (lump-sum), krcatelj može tražiti da brod preuzme onoliko tereta koliko to dozvoljava stabilnost broda, a najviše do visine njegove korisne nosivosti.

16

Teret za koji je zapovedniku broda predata teretnica ili je na vreme predočena, brod je dužan da preda primaocu ispod čekrka.

Ako teretnica nije predata zapovedniku broda odnosno brodskom agentu ili mu nije na vreme predočena, brod će predati teret javnim skladištima. Javna skladišta će predati teret donosiocu isprave "bez zapreke" (nulla-osta), uz naplatu svojih troškova.

17

Redosled krcanja tereta određuje zapovednik broda odnosno brodski agent.

18

Krcanje i iskrcavanje treba vršiti stručno i pažljivo, sa najmanje troška i upotrebe radnog vremena.

19

Najmanje količine tereta koje se moraju ukrcati ili iskrcati u pogodnim radnim danima utvrđuju se za svaku luku dnevnim normama za ukrcaj i iskrcaj brodova koje su sastavni deo ovih uzansa.

Norme važe samo za brodove od 850 tona nosivosti pa na više.

Za brodove ispod 850 tona nosivosti snizuju se norme:

do 50 tona nosivosti za 50%

od 51 tone do 100 tona nosivosti za 40%

od 101 tone do 300 tona nosivosti za 25%

od 301 tone do 850 tona nosivosti za 20%

Norma za ukrcaj ili iskrcaj sa nepodesnih prostora na brodu (bunker, koridori, "diptank" ako nema normalan otvor, pramčani i krmeni prostor) snizuje se za 15%.

Za brodove sa jednom dizalicom (winch) norma se snizuje za 15%.

Norma za ukrcaj i iskrcaj tereta štetnog po zdravlje snizuje se za 10%.

Norme se računaju po jednom grotlu.

20

Rad na krcanju i iskrcavanju brodova vrši se, po pravilu, u dve smene.

Dnevnim normama za ukrcaj i iskrcaj brodova u pojedinim lukama može se odrediti da se krcanje i iskrcavanje određenih tereta vrši u jednoj smeni.

Redovno radno vreme u svakoj smeni je osam časova.

21

Ni krcatelj ni primalac nisu dužni da rade na više od šest radnih mesta (6 ruku) na istom brodu.

22

Ako se dnevna norma za ukrcaj i iskrcaj premaši, višak će se uračunati u dane u kojima dnevna norma nije postignuta.

23

Pri krcanju i iskrcavanju trošak stroja i dizalice (winch), kao i osoblja zaposlenog na njima snosi brod i u slučaju kada je kod pojedinog brodskog grotla uposleno više od jednog rukovaoca dizalice.

24

Brod je dužan na svoj trošak dati i postaviti sredstva koja služe za odvajanje tereta i sigurnost plovidbe (Asure-mats, razdelne daske - shifting boards, separacije - dunnage).

Ako krcatelj želi da njegov teret bude naročito zaštićen ili odvojen, dužan je za to dati potreban materijal. Ovaj materijal predaće zapovednik broda na odredištu u stanju u kakvom se nađe.

Kad se krca puni teret žitarica ili semenja u rasutom stanju, krcatelj je dužan, ako to zapovednik broda blagovremeno zahteva, da jedan deo tereta, ali najviše 15% preda u vrećama. U tom slučaju, brod je dužan dati potrebne vreće i užariju i naknaditi troškove sipanja u vreće.

Brod je dužan da na svoj trošak pričvrsti teret na brodu. Ovo pričvršćivanje može da izvrši i krcatelj, uz saglasnost zapovednika broda, bilo svojim sredstvima bilo sredstvima broda, ali i u tom slučaju brod je odgovoran za pravilno pričvršćivanje.

25

Brod je dužan staviti na raspolaganje bez prava na naknadu, i bez obzira da li se radi u smenama ili van redovnog radnog vremena, svetlo, pogonsku snagu, brodske dizalice, kao i druga sredstva potrebna za pravilan rad oko krcanja odnosno iskrcavanja.

Rukovaoce brodskim dizalicama daje luka na trošak broda.

26

Brod se ne može protiviti zahtevu krcatelja odnosno primaoca da se na ukrcavanju odnosno iskrcavanju radi izvan redovnog radnog vremena.

Krcatelj odnosno primalac snosi naknadu za prekovremeni rad posade broda, ali najviše za 6 članova posade.

27

Ako prilikom krcanja tereta dođe do spora između broda i krcatelja o broju ukrcanih komada, a brojanje je vršeno istovremeno s obe strane, svaka stranka može zahtevati da se proveri broj ukrcanih komada.

Troškove proveravanja snosi stranka koja je netačno brojala. Ako je krcatelj netačno brojao, dužan je da naknadi brodu i štetu prouzrokovanu usled gubitka vremena. Ako su obe stranke netačno brojale troškove proveravanja i štetu prouzrokovanu brodu usled gubitka vremena snose podjednako.

28

Svaka ugovorna stranka, kao i primalac tereta može zahtevati da se izvrši vaganje odnosno merenje tereta koji se krca ili iskrcava, ukoliko to vrsta tereta dopušta.

Troškove vaganja i merenja snosi stranka koja je to zahtevala.

29

Ako je brodarskim ugovorom predviđeno da se vozarina plaća prema iskrcanoj težini ili meri tereta, trošak vaganja, odnosno merenja snosi primalac tereta. Trošak kontrolisanja vaganja odnosno merenja snosi brod.

Kad se prevoz vrši jedrenjakom, troškove vaganja odnosno merenja snose podjednako obe stranke.

30

Ako se vaganje vrši vagom koja je postavljena na brodu, troškove iskrcavanja od vage pa dalje snosi primalac tereta.

31

Punovažno je samo ono vaganje ili merenje tereta u luci koje izvrši za to ovlašćeno preduzeće ili ustanova.

V STOJNICE

32

Ako za krcanje ili iskrcavanje nisu ugovorene stojnice (lay days, stallie), ili je ugovorena klauzula "krcanje (iskrcavanje) po mesnim običajima" ili "krcanje (iskrcavanje) smesta na zahtev zapovednika", u stojnice se računa vreme potrebno za ukrcaj odnosno iskrcaj broda prema dnevnim normama za ukrcaj i iskrcaj brodova u toj luci.

Kao osnov za računanje stojnica uzima se broj dana potrebnih za krcanje odnosno iskrcavanje najvećeg skladišta na brodu (hold).

33

Za parobrode i motorne jedrenjake stojnice počinju teći:

a) ako je obavest o spremnosti broda predata odnosno oglašena do 12 časova, - istoga dana kada je brod spreman, posle podne početkom radnog vremena;

b) ako je obavest o spremnosti broda predata odnosno oglašena posle 12 a pre 17 časova - sutradan po spremnosti broda, pre podne početkom radnog vremena.

Za jedrenjake bez pomoćnog motora stojnice počinju teći sutradan po spremnosti broda, pre podne početkom radnog vremena, ako je obavest o spremnosti predata odnosno oglašena najkasnije do 17 časova.

34

Radnim vremenom za krcanje i iskrcavanje smatra se vreme koje odredi lučki organ.

35

U stojnice se računaju radni dani, kao i delovi radnog dana (pro rata).

36

Rad nedeljom i praznikom smatra se kao rad van redovnog radnog vremena i ne računa se u stojnice.

37

U stojnice se ne računaju radni dani ili delovi radnog dana u kojima se nije moglo raditi.

U koje se radne dane nije moglo raditi u celosti ili delimično i sa koga uzroka - dokazuje se potvrdom lučkog organa.

38

Pomanjkanje ili zakašnjenje železničkih vagona ili drugih prevoznih sredstava potrebnih za dopremu, ili otpremu tereta ne utiče na tok stojnica.

39

Ako je u pogledu, računanja stojnica ugovorena klauzula:

"tekući dani" (running days); u stojnice se računaju dani neprekidno po kalendaru;

"tekući dani bez nedelje" (running days except sundays), u stojnice se računaju dani neprekidno po kalendaru, izuzev nedelje;

"tekući dani bez nedelje i praznika" (running days except sundays and holidays) ili "radni dani" (working days), u stojnice se računaju dani neprekidno po kalendaru, izuzev nedelje i dana proglašenih za praznike po odredbama koje važe u luci;

"tekući dani ukoliko vreme dozvoljava" (weather running days), u stojnice se računaju dani neprekidno po kalendaru, izuzev lošeg vremena;

"pogodni radni dani" (weather working days), u stojnice se računaju dani neprekidno po kalendaru, izuzev nedelje i dana proglašenih za praznike po odredbama koje važe u luci, kao i vremena za koje je krcanje ili iskrcavanje bilo obustavljeno usled lošeg vremena ili više sile.

VI PREKOSTOJNICE

40

Dani prekostojnica (demurrage contrastallie), broje se neprekidno po kalendaru, a počinju istekom stojnica.

Prekostojnice iznose za parobrode najviše 10 dana, a za jedrenjake najviše 5 dana, prema nosivosti broda i količini tereta.

41

Brod koji vrši putovanje redovnom prugom nije dužan da čeka preko vremena određenog voznim redom, bez obzira da li putovanje vrši po stalnom ili povremenom voznom redu.

Izuzetno, takav brod dužan je da čeka ako se obavezao da primi teret koji se po dnevnim normama sa ukrcaj i iskrcaj brodova ne može ukrcati u raspoloživom radnom vremenu do odlaska broda predviđenog voznim redom.

42

Prekostojnice se plaćaju brodu unapred dan po dan.

43

Trajanje i visinu prekostojnica utvrđuju tri veštaka, od kojih po jednoga određuju stranke, a trećega od stranaka određeni veštaci.

Ako jedna stranka ne odredi veštaka ili se određeni veštaci ne slože u izboru trećega, veštaka određuju na zahtev stranke predsednik sreskog suda nadležnog za luku.

VII VOZARINA

44

Ako je plaćanje vozarine ugovoreno prema težini, meri ili količini vozarina se ima platiti po težini, meri ili količini iskrcanog tereta.

Zapovednik broda ili brodski agent može zahtevati da se za svaki deo iskrcanog tereta plati srazmeran deo vozarine.

45

Ako se radi o raznovrsnom teretu (general cargo), vozarina se ima platiti pre predaje tereta primaocu, ali time primalac ne gubi pravo da od broda traži naknadu štete za koju je inače brod odgovoran.

46

Vozarina se plaća i za teret koji je po sporazumu stranaka bio smešten na palubi, pa je za vreme plovidbe izgubljen usled nepogoda, kao i za teret koji je iz higijenskih razloga ili po naređenju nadležnog organa uništen na samom brodu.

47

Ako je vozarina ugovorena u stranoj valuti, ima se platiti u toj valuti ili u dinarima po službenom tečaju koji važi u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, a prema izboru zapovednika broda.

Plaćanje u stranoj valuti vrši se čekom izdatim od ovlašćene banke.

48

Od predujma za vozarinu odbija se 3% na ime premije osiguranja predujma.

Predujam se plaća u dinarima i u slučaju kad je vozarina ugovorena u stranoj valuti, a obračunava se po službenom tečaju koji važi u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji.

VIII GUBITAK I OŠTEĆENJE TERETA

49

O gubitku ili oštećenju tereta primalac je dužan predati u luci iskrcavanja pismenu obavest zapovedniku broda ili brodskom agentu. Obavest se predaje prilikom prijema tereta, ako je gubitak ili oštećenje vidljivo, a inače u roku od tri dana po prijemu tereta.

Ako primalac ne preda takvu obavest u mestu i roku određenom u prethodnom stavu, smatraće se da je brod predao teret u stanju opisanom u teretnici.

Obavest nije potrebna ako su stranke prilikom prijema tereta zajednički pismeno utvrdile njegovo stanje.

50

Radi utvrđivanja gubitka ili oštećenja tereta zapovednik broda odnosno brodski agent i primalac dužni su ukazati jedan drugom pomoć pri pregledu i proveravanju tereta.

51

Tužba za naknadu štete zbog gubitka ili oštećenja tereta zastareva po isteku jedne godine, računajući od dana kada je teret predat, odnosno kada je trebalo da bude predat primaocu.

Prilog I

DNEVNE NORME ZA UKRCAJ I ISKRCAJ BRODOVA

U RIJEČKOJ LUCI

1

Krcanje i iskrcavanje tereta vrši se u dve smene, izuzev krcanje i iskrcavanje drveta koje se vrši u jednoj smeni.

2

Najmanje količine tereta koje se moraju ukrcati ili iskrcati u pogodnim radnim danima po jednom grotlu iznose:

Red. br. Vrste tereta Jed. mere Količina

a) Teret koji se krca ili iskrcava u jednoj smeni

1. Jelova građa m3 125

2. Tvrda građa m3 80

3. Trupci i bulovi od 1.000 kg t 70

4. Antene, telegr. stubovi, grede do 8 m m3 80

5. Antene, telegr. stubovi, grede preko 8 m 60

6. Pragovi bukovi – hrastovi t 100

7. Pragovi jelovit t 70

8. Jamsko drvo t 80

9. Celulozno i ogrevno drvo t 90

10. Frizi i parketi m3 80

11. Jelovi sandučni delovi m3 125

b) Teret koji se krca ili iskrcava u dve smene

12 Ugalj sitan t 200

13. Ugalj krupan t 180

14. Koks t 120

15. Drveni ugalj rasut t 80

16. Lignit i briket t 180

17. Rudače t 200

18. Fosfati sokaolin, superfosfat, šalitre u rasutom stanju t 200

19. Morska i kalijeva so t 160

20 Pirit neprani i rasuti sumpor t 150

21. Pirit prani t 200

22. Gvozdena ruda (limonit, siderit) t 160

23. Olovo, bakar, cink t 200

24. Žitarice teške t 200

25. Žitarice lake t 180

26. Uobličeno železo vezano t 160

27. Uobličeno železo nevezano t 95

28. Staro železo t 80

29. Lake vrećarije do 50 kg t 160

30. Lake vrećarije preko 50 kg t 180

31. Laka roba u vrećama t 125

32. Vrećarija štetna po zdravlje t 150

33. Cijanamid, kreozot, kreč, pirolignit, superfosfat u vrećama t 150

34. Teška roba u sanducima do 300 kg t 140

35. Laka roba u sanducima (voluminoz) t 120

36. Sanduci do 50 kg t 120

37. Tekućine u drvenim bačvama t 120

38. Roba u železnim bačvama i kruta roba u drvenim bačvama t 160

39. Laka roba u balama do 300 kg t 120

40. Teška roba u balama preko 300 kg t 160

41. Cement u papirnim vrećama t 180

42. Cement u jutenim vrećama t 200

43. Rezanci repe u vrećama t 100

44. Kamen sitni t 180

45. Kamen u blokovima t 120

46. Cigle, šamot, crep, pločice rasute t 100

47. Sirova soljena koža rasuta t 100

48. Sirova soljena koža vezana t 120

49. Suha koža u balama t 100

50. Sumpor rasut t 140

51. Sveže voće, povrće i krompir t 100

52. Uljana sačma u vrećama t 160

53. Uljana sačma rasuta t 120

54. Uljane pogače t 140