Nacionalna · Planiranje razvoja, regionalni razvoj i nerazvijena područja

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021. do 2026. godine

Prečišćen tekst, objavljen u: 97/2021.

Donet na osnovu: Zakon o planskom sistemu Republike Srbije.

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/18),

Vlada usvaja

NACIONALNU STRATEGIJU

za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021. do 2026. godine

"Službeni glasnik RS", broj 97 od 15. oktobra 2021.

1. UVOD

Pravni osnov za donošenje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Strategija) sa Akcionim planom za primenu Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan), nalazi se u odredbi člana 38. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije1, kojim je propisano da dokument javnih politika na republičkom nivou usvaja Vlada, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom. Odredbama člana 10. stav 2. navedenog zakona definisani su dokumenti javnih politika, među kojima su strategija i akcioni plan.

Donošenje Strategije motivisano je potrebom obezbeđivanja kontinuiteta u kreiranju i sprovođenju javnih politika koje predstavljaju odgovor na izazove nastale nakon oružanih sukoba u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: SFRJ) i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (u daljem tekstu AP KiM).

Oružani sukobi na prostoru bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije odlikovali su se teškim, masovnim i sistematskim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava. Prema procenama različitih organizacija, za vreme sukoba u Sloveniji (jun–jul 1991), Hrvatskoj (1991–1995), Bosni i Hercegovini (1992–1995), na Kosovu i Metohiji i tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (1999), kao i u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (februar–avgust 2001) – život je izgubilo više od 130.000 osoba, među kojima je većina civila. Za više od 10.000 osoba na ovim prostorima se još uvek traga.2 Pored namernog ubijanja civila, u ovim sukobima su registrovani brojni slučajevi prisilnog raseljavanja civilnog stanovništva, protivpravnog zatvaranja, mučenja, seksualnog nasilja, nečovečnog postupanja, kao i pljačke i uništavanja imovine, privrednih dobara, kulturnih i verskih objekata. Ratne zločine su vršile sve sukobljene strane.

U smislu ove strategije, pod izrazom „ratni zločini” u ovom dokumentu se podrazumevaju sva krivična dela sadržana u čl. 2–5. Statuta Međunarodnog tribunala za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije nakon 1991. godine (teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine, kršenje zakona ili običaja ratovanja, genocid i zločini protiv čovečnosti), sva krivična dela sadržana u Glavi 16. Osnovnog krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije3, kao i dela iz nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11, 6/15 – dr. zakon i 87/18).

Republika Srbija je svoju posvećenost potrebi da svi odgovorni za ratne zločine budu privedeni pravdi, dokazala kako kroz procesuiranje učinilaca pred svojim pravosudnim organima, tako i kroz saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (u daljem tekstu: MKTJ) i Međunarodnim rezidualnim Mehanizmom za krivične sudove (u daljem tekstu: MRMKS). Usvajanje i primena Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina4 iz 2016. godine, kao i potreba da se nakon isteka njene primene, dalje unapređenje sistema uredi novim planskim dokumentom, jasan su pokazatelj da institucije Republike Srbije prepoznaju da suđenja za ratne zločine, učinjene tokom oružanih sukoba devedesetih godina, pred pravosudnim organima Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu, etničku i versku pripadnost ili status učinioca i žrtve, predstavljaju jedan od najvažnijih koraka u procesu pomirenja, razvoju dobrosusedskih odnosa i trajnom miru i stabilnosti u regionu bivše Jugoslavije.

Jačanje vladavine prava jedan je od glavnih prioriteta Republike Srbije a efikasna suđenja za ratne zločine, omogućavanje pristupa pravdi za žrtve, rasvetljavanje sudbine nestalih lica i negovanje kulture sećanja i dijaloga, neodvojivi su deo vladavine prava i odlika demokratskih društava.

Svesna činjenice da na ovom putu nije sama, Republika Srbija iskazuje punu spremnost na ostvarivanju ciljeva postavljenih ovom strategijom, nastavi da gradi partnerski odnos i blisko sarađuje, kako sa državama u regionu, tako i sa međunarodnim institucijama čiji je mandat blisko vezan za prevenciju i kažnjavanje ratnih zločina kao delicta contra juris gentium, ali i zaštitu i promociju ljudskih prava i pomirenja, tolerancije, regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, kao preduslova trajne stabilizacije i napretka čitavog regiona.

Imajući u vidu specifičnost izazova sa kojima se suočavaju institucije uključene u otkrivanje, istragu i procesuiranje ratnih zločina, u odnosu na sudove i javna tužilaštva opšte nadležnosti čijim se radom bavi Strategija razvoja pravosuđa za period 2020–2025. godine kao i činjenicu da ovi procesi, pored pravosuđa, podrazumevaju reformske i razvojne procese, ne samo u okviru pravosuđa, već u nekoliko legislativno-institucionalnih oblasti, Vlada Republike Srbije prepoznala je potrebu da planiranju strateških koraka pristupi sveobuhvatno, kroz donošenje nove nacionalne strategije. Ujedno, ovakva odluka, motivisana je i potrebom stvaranja šireg okvira za dalje ažuriranje i unapređenje planskih dokumenata u ovoj oblasti, poput Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina.

U izradi Strategije učestvovali su predstavnici: Apelacionog suda u Beogradu, Višeg suda u Beogradu, Komisije za nestala lica, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova – Jedinice za zaštitu, Ministarstva unutrašnjih poslova – Službe za otkrivanje ratnih zločina, Pravosudne akademije, Tužilaštva za ratne zločine i Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

––––––––

1 Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/18)

2 Prema podacima Međunarodnog komiteta crvenog krsta iz decembra 2020. godine, dostupno na: https://www.icrc.org/en/document/human-rights-day-missing-persons-yugoslavia, pristupljeno 17. aprila 2021. godine

3 Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SFRJ”, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90,38/90, 45/90, 54/90 i „Službeni list SRJ”, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94, 61/01 i 39/03)

4 Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina („Službeni glasnik RS”, broj 19/16)

2. PLANSKI DOKUMENTI I PRAVNI OKVIR RELEVANTNI ZA STRATEGIJU

Odredbama čl. 16, 167. i 194. Ustava Republike Srbije5 predviđeno je da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Pored toga, istom odredbom Ustava predviđeno je da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, dok zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. U skladu sa članom 142. Ustava, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.

U praksi, ovo znači da su za planiranje razvojnih koraka u sistemu procesuiranja ratnih zločina, rasvetljavanja sudbine nestalih lica, kao i zaštite i podrške žrtvama i svedocima relevantne odredbe Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i drugih opštih akata Republike Srbije.

Pored toga, ova strategija blisko se oslanja na niz planskih dokumenata ali i međunarodnih instrumenata koji nisu predmet potvrđivanja, ali bliže preciziraju standarde sadržane u međunarodnim ugovorima.

Najzad, prilikom izrade Strategije, u obzir su uzeta mišljenja i preporuke relevantnih tela Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN) i Saveta Evrope (u daljem tekstu: SE), kao i izveštaji o napretku Republike Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU).

––––––––

5 Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 98/06)

2.1. Planski okvir Republike Srbije

Kada je reč o planskim dokumentima, između ostalog, Strategija je povezana i međusobno usklađena sa sledećim strateškim dokumentima:

– Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23;6

– Strategija razvoja pravosuđa za period 2020–2025. godine;7

– Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020–2025. godine sa pratećim Akcionim planom za period 2020–2022. godine.8

––––––––

6 Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 usvojen na sednici Vlade Republike Srbije održanoj 10. jula 2020. godine, dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/files/Revidirani%20AP23%202207.pdf, pristupljeno 7. januara 2021. godine

7 Strategija razvoja pravosuđa za period 2020–2025. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 101/20)

8 Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020–2025. godine sa pratećim Akcionim planom za period 2020–2022. godine, dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije-programi-planovi-.php, pristupljeno 14. Aprila 2021. godine

2.2. Nacionalno zakonodavstvo

– Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon, 6/15 i 87/18);

– Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – US i 62/21 – US);

– Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS”, broj 20/09);

– Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 85/05);

– Zakon o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine („Službeni list SRJ”, broj 18/02 i „Službeni list SCG”, broj 16/03);

– Zakon o upravljanju migracijama („Službeni glasnik RS”, broj 107/12);

– Krivični zakonik („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19);

– Osnovni krivični zakon („Službeni list SFRJ”, br. 44/76, 36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 45/90 i „Službeni list SRJ”, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94, 61/01 i 39/03);

– Zakon o potvrđivanju Ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 1/98);

– Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/10);

– Zakon o ratifikaciji Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 6/05);

– Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 13/10);

– Zakon o potvrđivanju Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima („Službeni list SCG – Međunarodni ugovoriˮ, broj 6/05);

– Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 13/10);

– Odluka o osnivanju Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije od 8. juna 2006. godine („Službeni glasnik RS”, br. 49/06, 73/06, 116/06, 53/10 i 108/12);

– Memorandumi o saradnji koji su zaključeni između državnih organa Republike Srbije sa nadležnim organima država regiona (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora) i Protokol o saradnji sa EULEKS-om, koji imaju za cilj neposrednu saradnju i efikasniju razmenu informacija o ratnim zločinima i njihovim učiniocima.

Kada je reč o relevantnim međunarodnim izvorima prava, treba izdvojiti sledeće univerzalne i regionalne instrumente koji sadrže standarde u ovoj oblasti:

– Ženevska konvencija o poboljšanju položaja ranjenika i bolesnika u oružanim sukobima na kopnu, od 12. avgusta 1949. godine (I Ženevska konvencija);

– Ženevska konvencija o poboljšanju položaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika oružanih snaga na moru, od 12. avgusta 1949. godine (II Ženevska konvencija);

– Ženevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima, od 12. avgusta 1949. godine (III Ženevska konvencija);

– Ženevska konvencija o zaštiti građanskih lica za vreme rata, od 12. avgusta 1949. godine (IV Ženevska konvencija);

– Dopunski protokol uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba (Protokol I);

– Dopunski protokol uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba (Protokol II);

– Evropska konvencija o ekstradiciji;9

– Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda;10

– Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, sa Dodatnim protokolom;11

– Evropska konvencija o međunarodnom važenju krivičnih presuda, sa dodacima;12

– Evropska konvencija o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina;13

– Evropska Konvencija o nadzoru uslovno osuđenih ili uslovno oslobođenih lica, sa prilogom;14

– Evropska konvencija o prenosu postupka u krivičnim stvarima;15

– Konvencija o nezastarevanju ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti;16

– Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida;17

– Konvencija o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, izmenjene i dopunjene protokolom 1 i protokolom 2 uz Konvenciju;18

– Konvencija o transferu osuđenih lica;19

– Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka;20

– Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala;21

– Međunarodna konvencija o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka;22

– Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima;23

– Opcioni protokol uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka;24

– Povelja Ujedinjenih nacija;25

– Rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1503;26

– Rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1534;27

– Rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1244;28

– Statut Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;29

– Statut Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove;30

– Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda;31

– Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.32

––––––––

9 Zakon o potvrđivanju evropske konvencije o ekstradiciji sa dodatnim protokolima („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovoriˮ, broj 10/01)

10 Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i Prvi Protokol uz nju, Protokola broj 6 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, Protokola broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola broj 13 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima: („Službeni list SCG – Međunarodni ugovoriˮ, br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispravka i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, br. 12/10 i 10/15)

11 Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, sa Dodatnim protokolom („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovoriˮ, broj 10/01)

12 Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o međunarodnom važenju krivičnih presuda, sa dodacima, („Službeni list SCG – Međunarodni ugovoriˮ, broj 18/05)

13 Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 13/10)

14 Zakon o Ratifikaciji Evropske Konvencije o nadzoru uslovno osuđenih ili uslovno oslobođenih lica, sa Prilogom („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovoriˮ, broj 4/91)

15 Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o prenosu postupka u krivičnim stvarima, („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovoriˮ, broj 10/01)

16 Konvencija o nezastarevanju ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumiˮ, broj 50/70)

17 Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida („Službeni list FNRJˮ, broj 69/50)

18 Zakon o ratifikaciji Konvencije o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, izmenjene i dopunjene protokolom 1 i protokolom 2 uz Konvenciju, („Službeni list SCG – Međunarodni ugovoriˮ, broj 9/03)

19 Zakon o potvrđivanju Konvencije o transferu osuđenih lica sa Dodatnim protokolom („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovoriˮ, broj 4/01)

20 Zakon o ratifikaciji Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka, („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovoriˮ, broj 9/91)

21 Zakon o potvrđivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih Protokola, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 6/01)

22 Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka: („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 1/11)

23 Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJˮ, broj 7/71)

24 Zakon o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka, („Službeni list SCG – Međunarodni ugovoriˮ, br. 16/05, 2/06 i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 7/11)

25 Povelja Ujedinjenih nacija („Službeni list DFJˮ, broj 69/45)

26 Rezolucija 1503 (2003) koju je prihvatio Savet bezbednosti UN na svojoj 4817. sednici, 28. avgusta 2003. godine

27 Rezolucija br. 1534 (2004) koju je Savet bezbednosti usvojio na svojoj 4935. sednici, 26. marta 2004. godine

28 Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 (1999) o situaciji u vezi sa Kosovom, Ujedinjene Nacije, S/RES/1244 (1999), 10. jun 1999. godine.

29 Dostupno na: https://www.icty.org/bcs/documents/statut-medunarodnog-suda, pristupljeno 5. aprila 2021. godine

30 Rezolucija Saveta bezbednosti 1966 (2010), S/RES/1966 (2010) usvojena 22. decembra 2010. godine na 6463. sednici

31 Zakon o potvrđivanju Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovoriˮ, broj 5/01)

32 Universal Declaration of Human Rights, General Assembly resolution 217 A, Paris, 10 December 1948

3. TRENUTNO STANJE U OBLASTI PROCESUIRANJA RATNIH ZLOČINA U REPUBLICI SRBIJI

Vlada Republike Srbije usvojila je februara 2016. godine Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina (u daljem tekstu: NSPRZ) kao krovni strateški dokument kojim se trasiraju reformski koraci u ovoj oblasti. Usvajanju NSPRZ prethodio je konsultativni proces sa svim zainteresovanim institucijama, organizacijama i pojedincima.

Sama odluka da se pristupi izradi i usvajanju ovakvog strateškog dokumenta, bila je određena potrebom da se na adekvatan način adresiraju preporuke sadržane u Izveštaju o skriningu za Poglavlje 2333, kao i mere i aktivnosti iz Akcionog plana za isto pregovaračko poglavlje34 koji je, iako zvanično usvojen u aprilu 2016. godine (nakon usvajanja NSPRZ) već početkom 2015. godine, u svojim radnim verzijama, trasirao principe kasnije razrađene u NSPRZ.

Kada je reč o sadržini NSPRZ, važno je napomenuti da je nakon uvodnih poglavlja koja, u Opštem delu, daju pregled postojećeg stanja i definišu viziju i opredeljenost Republike Srbije, planirani ciljevi i aktivnosti za period sprovođenja NSPRZ sadržani su u Posebnom delu, u okviru osam tematskih celina/ciljeva:

– Povećanje efikasnosti postupaka za ratne zločine pred organima Republike Srbije;

– Zaštita svedoka i žrtava;

– Podrška svedocima i žrtvama;

– Odbrana okrivljenog;

– Suđenja za ratne zločine i pitanje nestalih lica;

– Saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju;

– Regionalna i šira međunarodna saradnja;

– Unapređenje ukupnog odnosa javnosti prema suđenjima za ratne zločine.

Važno je napomenuti da, imajući u vidu hronološki sled događaja u okviru procesa pristupnih pregovora, NSPRZ nije bila zasnovana na sadržini prelaznih merila, sadržanih u Pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 2335 usvojene u julu 2016. godine. Takođe, u avgustu 2020. godine, Vlada Republike Srbije je usvojila Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, zasnovan na rezultatima postignutim u prve četiri godine sprovođenja ovog strateškog dokumenta, ali i na prelaznim merilima iz Pregovaračke pozicije za Poglavlje 23.

U decembru 2020. godine, Ministarstvo pravde prepoznalo je potrebu da se inicira proces izrade ex-ante analize stanja u oblasti procesuiranja ratnih zločina u Republici Srbiji, kao prethodnicu formiranja radne grupe i izrade novog dokumenta javnih politika u ovoj oblasti. Na ovaj način, Ministarstvo pravde je postupilo u skladu sa obavezama propisanim u čl. 2, 31, 33. i 37. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, a sve sa ciljem pružanja objektivnih i sveobuhvatnih inputa za potrebe budućeg dokumenta javne politike u ovoj oblasti, zasnovanih, kako na postojećem stanju u predmetnoj oblasti, tako i na zahtevima pregovaračkog procesa u okviru Poglavlja 23.

––––––––

33 Izveštaj o skriningu za Poglavlje 23, dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/7073/izvestaj-o-skriningu.php, pristupljeno 25. marta 2020. godine

34 Akcioni plan za Poglavlje 23, dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/12647/akcioni-plan-za-pregovaranje-poglavlja-23-usvojen-na-sednici-vlade-srbije-27-aprila-2016.php, pristupljeno 24. marta 2020. godine

35 Zajednička pregovaračka pozicija za Poglavlje 23, dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/13244/pregovaracka-pozicija-.php, pristupljeno 25. marta 2020. godine

3.1. Povećanje efikasnosti postupaka za ratne zločine pred organima Republike Srbije

Osim što čini centralni deo Strategije, unapređenje istraga i suđenja za ratne zločine prepoznato je i u Pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 23, koja u merilu broj 19 predviđa sledeće: „Srbija dokazuje delotvorno sprovođenje adekvatnih istraga optužbi i jednak tretman osumnjičenih, ne dajući utisak da je bilo ko iznad zakona, bez obzira na njihovu nacionalnost, etničku pripadnost ili da li se radi o žrtvama; Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju svih istraga, gonjenja i presuda većeg broja slučajeva, uključujući slučajeve protiv osumnjičenih visokog profila, kao i slučajeve koji su prosleđeni Srbiji iz MKTJ. Srbija obezbeđuje proporcionalnost krivičnih presuda i politiku kažnjavanja u skladu sa „standardima međunarodnog krivičnog pravaˮ.

U NSPRZ su mere za unapređenje efikasnosti postupaka za ratne zločine bile podeljene u dva seta aktivnosti usmerenih na:

– Fazu istrage i optuženja;

– Fazu suđenja.

3.3.1. Istrage i podizanje optužnica

A) Pregled ispunjenosti mera iz NSPRZ

Kada je reč o unapređenju procesa istraga i optuženja u postupcima za ratne zločine, NSPRZ je ispravno prepoznato da složenost ovog zadatka zahteva donošenje, (tokom prvog kvartala 2016. godine) i primenu posebnog planskog dokumenta Tužilaštva za ratne zločine, odnosno Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Tužilačka strategija) u skladu s ciljevima i rokovima predviđenim NSPRZ, Akcionim planom za Poglavlje 23 i imajući u vidu Završnu strategiju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (u daljem tekstu: Završna strategija Tribunala). Uz to, zahtevano je da Tužilačka strategija bude izrađena i usvojena kroz transparentan konsultativni proces sa svim relevantnim subjektima i zasnovana na sledećim principima:

– Jednako postupanje prema svakom osumnjičenom, bez obzira na njegov ili njen položaj, status ili pripadnost. To isto važi i kada su u pitanju žrtve;

– Potpuna usklađenost sa Završnom strategijom Tribunala, Akcionim planom za Poglavlje 23 i NSPRZ;

– Precizno definisani indikatori uticaja i rezultata primene Tužilačke strategije;

– Jasno definisan model izveštavanja Republičkog javnog tužilaštva i Saveta za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 o primeni Tužilačke strategije, kao i

– Efikasan i održiv model izveštavanja javnosti.

Identičan zahtev sadržan je i u prelaznom merilu broj 17 iz Pregovaračke pozicije za Poglavlje 23, uz dodatni zahtev da se primena Tužilačke strategije prati a njen uticaj procenjuje.

Kao jedan od osnovnih zadataka Tužilačke strategije, NSPRZ uviđa potrebu da se definišu kriterijumi za selekciju slučajeva ratnih zločina i stvaranje liste prioritetnih i važnijih slučajeva ratnih zločina koji treba da se procesuiraju kako bi se ispunila obaveza da svi prioritetni i važni slučajevi budu procesuirani.36

Tužilaštvo za ratne zločine (u daljem tekstu: TRZ) je obavezu iz NSPRZ ispunilo sa izvesnim kašnjenjem (u martu 2018. godine) što je u nesumnjivoj vezi sa činjenicom da je postupak izbora Tužioca za ratne zločine trajao duže nego što je uobičajeno i samim tim usporio realizaciju obaveza TRZ iz NSPRZ i Tužilačke strategije za istragu i procesuiranje ratnih zločina.37

Kada je reč o transparentnosti i inkluzivnosti procesa pripreme Tužilačke strategije, bitno je napomenuti da je njenom usvajanju prethodio sastanak organizovan u cilju predstavljanja radnog teksta, kao i da je zainteresovana javnost bila pozvana da dostavi komentare. Ipak, treba napomenuti da je rok za dostavljanje komentara i sugestija ispoštovan i Tužilačka strategija usvojena. Bez obzira na to u budućem periodu treba odvojiti više vremena za pripremu, diskusiju i usvajanje strateških dokumenata.

Kada je reč o praćenju i izveštavanju o sprovođenju Tužilačke strategije, s obzirom da se najveći broj aktivnosti podudara sa Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina i Akcionog plana za Poglavlje 23, Tužilaštvo je o sprovođenju Tužilačke strategije izveštavalo u sklopu izveštaja o sprovođenju ova dva strateška dokumenta, kao i u okviru godišnjeg izveštaja koji se podnosi Republičkom javnom tužilaštvu, a koji je javno dostupan na sajtu tog tužilaštva.

Prema revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23, i u skladu sa Tužilačkom strategijom, TRZ je u postupku objavljivanja kvartalnih izveštaja o sprovođenju Tužilačke strategije.

Od usvajanja Tužilačke strategije, nije bilo okruglih stolova koji bi za predmet imali rezultate sprovođenja ovog planskog dokumenta, ali je TRZ odgovaralo na primljene zahteve za pristup informacija od javnog značaja i organizovalo bilateralne sastanke. U tom smislu, ima prostora za unapređenje prakse u predstojećem periodu.

U pogledu sadržine, Tužilačka strategija je uključila principe definisane u NSPRZ i detaljnije uredila neka od pitanja predviđena kao obavezu TRZ. Pored toga, dati su kriterijumi koje TRZ primenjuje u određivanju prioriteta, uz pozivanje na princip jednakosti pred zakonom i činjenicu da su svi predmeti u kojima postupa TRZ složeni.

Kada je reč o ostalim aktivnostima predviđenim NSPRZ, a relevantnim za fazu istrage i optuženja, jedna od značajnijih obaveza predviđenih NSPRZ bila je i uspostavljanje i vođenje precizne evidencije događaja koji mogu biti kvalifikovani kao ratni zločin i evidenciju nerešenih predmeta, pomoću koje se na osnovu jasno definisanih kriterijuma, vrši određivanje prioritetnih predmeta u radu i sačinjava petogodišnji plan postupanja, do kraja 2016. godine, kao i registracija i preuzimanje svih predmeta ratnih zločina koji se još uvek nalaze pred domaćim sudovima opšte nadležnosti, u istom roku.

Od februara 2016. godine, pa do kraja 2020. godine, TRZ je preuzelo ukupno 2.853 predmeta od Viših javnih tužilaštava u Nišu, Vranju, Leskovcu, Požarevcu i od Okružnog suda u Prištini, Peći i Prizrenu. Aktivnost registrovanja i preuzimanja predmeta ratnih zločina od tužilaštava opšte nadležnosti je završena. Nakon detaljnog razmatranja i obrade svih preuzetih predmeta, u radu tužilaštva je ostao ukupno 1731 predmet, a ostali predmeti su vraćeni na postupanje nadležnim tužilaštvima.

Pored navedenog, NSPRZ je okvirno predviđeno, a potom Tužilačkom strategijom detaljnije uređeno pitanje mera za povećanje efikasnosti rada TRZ, i to iz dva ugla:

– Unapređenje efikasnosti rada u okviru postojećih kapaciteta, uključujući širu primenu sporazuma o priznanju krivičnog dela; unapređenje poverljivosti procesa istrage; da u toku istrage ispita da li osumnjičeni poseduje imovinu pribavljenu izvršenjem ratnog zločina i ako je to slučaj, da podnese sudu odgovarajući zahtev, na osnovu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

– Unapređenje kapaciteta TRZ kroz povećanje broja (prvenstveno zamenika tužioca) i unapređenje stručnosti zaposlenih u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23.

Kako je jednim od mehanizama unapređenja efikasnosti predviđena i šira primena sporazuma o priznanju krivičnog dela, iz podataka navedenih na Grafikonu 1 moglo bi se, na osnovu apsolutnih brojeva, zaključiti da primena sporazuma u ovoj vrsti krivičnih postupaka i dalje nije široko rasprostranjena. Ipak, ukoliko se uzme u obzir ukupan broj prvostepenih presuda u posmatranom periodu, postaje jasno da je 17% njih doneto po osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, što čini značajan udeo.38

Grafik 1: Broj sporazuma o priznanju krivičnog dela po godinama za period 2016–2020. godine

Sa ciljem unapređenja poverljivosti istrage, u skladu sa obavezom iz NSPRZ, TRZ je preduzelo mere za zaštitu podataka od neovlašćenog pristupa, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Svi zaposleni u TRZ-u su potpisali izjavu o čuvanju tajnih i poverljivih podataka u smislu Zakona o tajnosti podataka i u skladu sa drugim zakonskim i podzakonskim aktima. Sastavni deo ove izjave je uputstvo o obavezi zaštite i čuvanja tajnih i poverljivih podataka koje je uručeno svim zaposlenima. U uputstvu je dat pregled važećih materijalnih propisa u pogledu tajnih i poverljivih podataka, obavezi njihove zaštite i čuvanja, kao i pregled odredaba krivičnih propisa u slučaju postupanja izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u suprotnosti sa utvrđenim obavezama. Radi doslednog poštovanja obaveza o tajnosti i poverljivosti podataka od strane svih zaposlenih u TRZ-u, nadzor nad primenom zakona i podzakonskih akata u ovoj oblasti vrši tužilac za ratne zločine.

Kako je, kao jedan od najčešće isticanih problema u efikasnosti rada TRZ, tokom izrade prethodne NSPRZ, istican upravo nedostatak administrativnih kapaciteta, od velikog značaja je istaći da je u posmatranom periodu, TRZ dobilo značajna kadrovska pojačanja (ukupno 14 lica).

– Tokom 2017. godine na funkciju je stupio novi tužilac za ratne zločine (dana 31. maja 2017. godine). Te godine zaposlen je i jedan tužilački pomoćnik.

– Tokom 2018. godine na funkciju je stupilo šest zamenika tužioca za ratne zločine, zaposlen je 1 tužilački pomoćnik i sekretar tužilaštva, a angažovan je vojni analitičar.

– Tokom 2019. godine jedan zamenik tužioca je upućen u Tužilaštvo za ratne zločine na period od četiri godine, zaposlen je jedan tužilački pomoćnik i jedan državni službenik.

– Tokom 2020. godine radni odnos su zasnovala dva državna službenika.

U Tužilaštvu za ratne zločine formirani su timovi obrađivača predmeta prema teritorijalnom principu, odnosno povezanosti predmeta sa mestom izvršenja krivičnog dela – Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, AP Kosovo i Metohija.

U posmatranom periodu, za postojeće ali i novozaposlene/novoizabrane službenike i zamenike javnog tužioca u TRZ sproveden je čitav niz obuka. Najveći broj obuka koje su detaljno prikazane u dosadašnjim izveštajima o sprovođenju NSPRZ uglavnom je podrazumevao stručna usavršavanja u oblasti podrške i zaštite svedoka i primenu međunarodnog krivičnog i međunarodnog humanitarnog prava. S obzirom da ove teme imaju najveću praktičnu primenu kada su postupci za ratne zločine u pitanju, kao i da su predviđene i revidiranim Akcionim planom za Poglavlje 23, neophodno je da se sa njima i dalje nastavi. U oblasti podrške oštećenima i svedocima, bile su veoma značajne obuke iz programa WINPRO.

Modaliteti obuka su bili različiti, kako u pogledu učesnika, tako i u pogledu oblika stručnog usavršavanja. Obuke su do sada uglavnom podrazumevale predavanja i kraće diskusije među učesnicima. Najmanje su bile zastupljene radionice, uprkos navodima profesionalaca da ovaj vid obuka smatraju najkorisnijim.

Kao najbolji primer kvalitetnog stručnog usavršavanja treba pomenuti „Praktičnu obuku o istraživanju i krivičnom gonjenju seksualnog nasilja vezanog za sukobe kao „međunarodnog zločinaˮ u organizaciji MRMKS i Pravosudne akademije, koju su zaposlenima u TRZ držali stručnjaci MRMKS. Ova obuka trajala je pet dana i bila je koncipirana kao radionica. Podrazumevala je obimne materijale i aktivnu interakciju među polaznicima (simulacija suđenja i slično), detaljno su razmatrani i analizirani primeri iz prakse MKTJ/MRMKS.

Nacionalna strategija propisuje da se u planiranju stručnog usavršavanja posebna pažnja posvećuje i organizovanju obuka u oblasti strateškog planiranja, informacionih tehnologija i projektnog menadžmenta radi omogućavanja racionalizacije internih procesa i upotrebe resursa i unapređenja procesa planiranja i obezbeđivanja projektne podrške. Ovakve obuke predstavnici TRZ nisu pohađali u periodu od 2016. do 2020. godine, pa bi bilo korisno da se i u toj oblasti organizuju stručna usavršavanja. Takođe, bilo bi poželjno da se nastavi sa obukom na temu imovinsko-pravnog zahteva i sporazuma o priznanju krivičnog dela, jer TRZ ima obavezu da afirmiše primenu ovih instituta.

Osim mera usmerenih na unapređenje rada TRZ, u NSPRZ je, kao način da se unapredi efikasnost istraga, prepoznata je i potreba da se unapredi rad Službe za otkrivanje ratnih zločina (u daljem tekst: SORZ). U tom smislu, u NSPRZ je predviđeno da preduzimanju konkretnih mera za unapređenje rada SORZ prethodi analiza (izveštaj) pravnog i faktičkog stanja i potreba SORZ u okviru MUP-a, a u cilju određivanja potreba za reformom te službe i to već tokom prvog kvartala 2016. godine.39

Analiza pravnog i faktičkog stanja i potreba SORZ, radi njenog reformisanja je sprovedena 2017. godine. U okviru analize obrađena su pitanja od značaja za njen rad i postupanje i definisani prioriteti koji su adresirani u godinama koje su usledile.

Radi proširenja svojih smeštajnih kapaciteta i dobijanja adekvatnog prostora za pohranjivanje predmeta u fizičkom obliku, SORZ je izmeštena u zgradu TANJUG-a (IV, V i VI sprat), koja se nalazi u ulici Obilićev venac broj 2, u Beogradu.

Kadrovski kapaciteti SORZ su se popunjavali srazmerno obimu i kompleksnosti posla. Prilikom prijema novih policijskih službenika u SORZ, primenjuje se Pravilnik o sprovođenju internog konkursa među zaposlenima u MUP-u („Službeni glasnik RSˮ, broj 73/16), kao i Pravilnik o kompetencijama za zaposlene u MUP-u („Službeni glasnik RSˮ, broj 52/16), donetih na osnovu Zakona o policiji („Službeni glasnik RS”, broj 6/16).

U okviru obnavljanja voznog parka, tokom 2018. godine, SORZ je na zaduženje dobila osam novih službenih automobila, od kojih je dva dala na korišćenje drugoj službi u okviru Uprave kriminalističke policije.

SORZ je unapredila svoje tehničko-materijalne kapacitete zahvaljujući donaciji informatičke opreme koju je Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi kriminalističke policije – SORZ dodelilo Ministarstvo pravde Vlade SAD posredstvom Međunarodnog kriminalističkog istražnog programa pomoći u obuci ICITAP pri Ambasadi SAD u Republici Srbiji. U 2017. godini, u okviru Projekta „Podrška razvojnim kapacitetima strateškog upravljanja i evropskih integracija u Ministarstvu unutrašnjih poslovaˮ, Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) donirala je SORZ server za rad u aplikaciji „ZyLabˮ. S tim u vezi, uz pomoć Misije OEBS u Republici Srbiji i ICITAP-a, pripadnicima Službe omogućena je obuka za korišćenje „ZyLabˮ softverskog programa za obradu, arhiviranje i pretraživanje podataka, kao i onlajn obuka za korišćenje nove E-discovery platforme.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je za potrebe SORZ u 2019. godini izvršilo obnavljanje licence i nabavku proširenog softverskog paketa „ZyLabˮ potrebnog za arhiviranje i automatizovanu pretragu dokumentacije, a 2020. godine nabavku računara i prateće računarske opreme, kao i nabavku i izradu projekta o postavljanju spoljnog i unutrašnjeg video-nadzora na objektu u kojem su smeštene radne prostorije SORZ.

NSPRZ je kao mehanizam za unapređenje efikasnosti istraga predviđeno i usvajanje zajedničkih internih pravila o radu TRZ i SORZ, donetih tokom drugog kvartala 2016. godine, na inicijativu TRZ, a u cilju unapređenja saradnje TRZ i SORZ kroz:

– organizovanje zajedničkih obuka;

– formiranje zajedničkog strateškog tima radi definisanja smernica i pravaca postupanja u pitanjima od zajedničkog značaja;

– formiranje zajedničkih operativnih timova;

– periodično zajedničko organizovanje okruglih stolova radi razmene iskustava i unapređenja zajedničkog delovanja.

U kontekstu realizacije ovih aktivnosti, 2018. godine, na inicijativu tužioca za ratne zločine, načelnik SORZ i tužilac za ratne zločine usvojili su zajednička interna pravila o radu. Za rad na svakom pojedinačnom predmetu formirani su zajednički timovi koji redovno održavaju sastanke (na nedeljnom nivou) u cilju koordinacije aktivnosti. Pored toga, na inicijativu tužioca za ratne zločine formiran je strateški tim u svrhu određivanja ciljeva i odlučivanja u pitanjima od zajedničkog značaja, a čine ga tužilac za ratne zločine i njegovi zamenici, kao i članovi SORZ – načelnik i rukovodeći sastav u Odeljenju za otkrivanje krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i traganje za nestalim licima.

Pripadnici SORZ, što samostalno, što u saradnji sa TRZ, učestvovali su na mnogim obukama, seminarima i radionicama organizovanim kako u zemlji tako i u inostranstvu.

U organizaciji Tima projekta WINPRO III i predstavnika NI-CO (Northern Ireland Co-operation Overseas), održana je obuka „Podizanje svesti aktera u Programu zaštiteˮ – Saradnja u pravosuđu u krivičnim postupcima: „Jačanje zaštite svedoka u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcijeˮ. Takođe, u organizaciji Tima projekta WINPRO, sprovedena je i obuka „Osnovi komunikacije sa medijimaˮ – interaktivno predavanje. U okviru projekta Misije OEBS u Republici Srbiji „Podrška praćenju domaćih suđenja za ratne zločine (faza II)”, održano je više obuka, i to: „Međunarodno humanitarno pravo i njegova primena u suđenjima za ratne zločine u Srbijiˮ, „Istrage u predmetima ratnih zločina”, „Postupanje sa svedocima i oštećenima u predmetima ratnih zločinaˮ, Studijska poseta Haškom ogranku MRMKS i Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, „Vanprocesna zaštita svedokaˮ, „Efikasna komunikacija i odnosi sa javnošću u pravosuđuˮ, kao i „IV obukaˮ u okviru drugog OEBS-ovog projekta „Unapređenje kapaciteta srpske policije u borbi protiv korupcijeˮ.

B) Statistički parametri efikasnosti u kontekstu istrage i optuženja u postupcima za ratne zločine

Kada je reč o statističkim parametrima vezanim za fazu predistražnog postupka i istrage u procesuriranju ratnih zločina u periodu 2016. do 2020. godine, važno je napomenuti da je u izveštajnom periodu doneto 35 naredbi o sprovođenju istrage protiv 45 lica, pri čemu je u istom periodu obustavljena istraga u deset predmeta u odnosu na 22 lica.

Tabela 1: Broj nerešenih predmeta u TRZ po godinama u periodu od 01.01.2016. godine do 31.12.2020. godine

Godina

(predmet i lica)

KTI

(predmet i lica)

2016.

3 predmeta; 13 lica

1 predmet; 1 lice

2017.

9 predmeta; 31 lice

2018.

5 predmeta; 15 lica

2019.

4 predmeta; 12 lica

1 predmet; 1 lice

2020.

2 predmeta; 2 lica

Ukupno:

21 predmet; 71 lice

4 predmeta; 4 lica

Na bazi podataka predstavljenih u Tabeli 1, na Grafiku 2, prikazani su trendovi broja nerešenih predmeta po godinama, kao i broj lica obuhvaćenih tim predmetima.

Grafik 2: Nerešeni predmeti u TRZ po godinama u periodu od 01.01.2016. godine do 31.12.2020.godine

Kada je reč o broju podignutih optužnica u posmatranom periodu u TRZ u periodu od 01. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine podignute su 34 optužnice protiv 45 lica. Od toga 22 optužnice (65%) su preuzete od strane Bosne i Hercegovine u odnosu na 23 lica.

Grafik 3: Odnos broja optužnica TRZ i preuzetih optužnica

Broj potvrđenih optužnica u posmatranom periodu (Tabela 2) značajno je varirao, pri čemu je najlošija situacija bila 2016. godine, kada nije bilo potvrđenih optužnica TRZ, već je svih šest preuzetih optužnica preuzeto od Tužilaštva Bosne i Hercegovine. Ovo se u velikoj meri može objasniti produženim trajanjem procedure izbora tužioca za ratne zločine, te sledstvenih problema u kadrovskoj i organizacionoj strukturi, kako je identifikovano u procesu pripreme NSPRZ još 2015. godine.

Tabela 2: Broj potvrđenih optužnica po godinama

Godina

Broj sopstvenih potvrđenih optužnica TRZ

Broj preuzetih optužnica

Ukupan broj potvrđenih optužnica

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

Ukupno

Trendovi po pitanju broja potvrđenih optužnica u posmatranom periodu vidljivi su na Grafiku 4, i pokazuju rast 2017. do 2018. godine, dostižući u 2018. godini maksimalnu vrednost od devet potvrđenih optužnica, nakon čega je 2019. godine zabeležen nešto lošiji rezultat (četiri potvrđene optužnice), da bi se tokom 2020. godine situacija značajno popravila (sedam potvrđenih optužnica).

Grafik 4: Broj potvrđenih optužnica po godinama

Ipak, za celovitiju sliku o efikasnosti rada TRZ u posmatranom periodu, potrebno je sagledati i podatke o udelu preuzetih optužnica u broju potvrđenih optužnica po godinama. Naime, sa Grafika 5 se uočava da se ovaj udeo kretao od 100% u 2016. godini, nakon čega je usledio trend pada do minimalne vrednosti od 55% u 2018. godini, nakon čega se ustalio na vrednostima 70–75%.

Grafik 5: Udeo preuzetih u ukupnom broju potvrđenih optužnica po godinama za period 2016. do 2020. godine

Nema sumnje da ovi podaci govore u prilog efikasne regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina ali i da značajno jačanje kapaciteta TRZ u posmatranom periodu, u perspektivi treba da rezultira i novim optuženjima.

Objašnjenje za veći broj predmeta sa potvrđenim optužnicama preuzetim iz Tužilaštva Bosne i Hercegovine, a sledstveno tome manji broj postupaka u kojima je postupalo TRZ se pronalazi i u sledećim činjenicama:

TRZ je u relativno kratkom vremenu preuzelo od Tužilaštva Bosne i Hercegovine veći broj predmeta koji su u dobroj meri bili obrađeni i u njima je optužnica već bila potvrđena. To je podrazumevalo da ti predmeti mogu u kraćem vremenu biti obrađeni, tačnije upodobljeni našim procesnim i materijalnim zakonima i upućeni prema Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Takva vrsta prioriteta u procesuiranju, a u odnosu na domaće postupke u kojima se u najvećem broju slučajeva, predmet nalazio u toku predistražnog ili istražnog postupka, zasnovana je na razlozima bržeg, efikasnijeg i ekonomičnijeg postupanja i razumne procesne logike koja nalaže da se prvo završe postupci koji su u dobroj meri već obrađeni.

Ovakvo postupanje smatramo i opravdanim i celishodnim, ovo tim pre što je i u preuzetim predmetima kao i u onima koje od početka vodi TRZ reč o postupcima koji su po posledicama i po rangu okrivljenih identični.

––––––––

36 NSPRZ je sugerisano da bi neki od kriterijuma za određivanje prioriteta mogli biti: Posledice ratnih zločina: krivična dela sa velikim brojem žrtava, odnosno dela u kojima je izvršilac postupao na naročito okrutan način, trebalo bi da imaju prioritet u istrazi; Predmeti protiv osumnjičenih visokog ranga, de jure ili de facto, trebalo bi da imaju prioritet u radu tužioca; Dostupnost dokaza, osumnjičenog, odnosno osumnjičenih, svedoka i žrtava trebalo bi da bude uzeta u obzir pri donošenju odluke tužioca da li će podići optužnicu protiv određenog lica ili više njih ili će taj predmet ustupiti drugom tužiocu za ratne zločine u regionu. U donošenju takve odluke, tužilac bi takođe trebalo da ima u vidu potrebu očuvanja dobrosusedskih odnosa sa drugim državama i regionalnu stabilnost u celini, a na osnovu saznanja o tome da li se protiv istog lica za iste ili slične radnje već vodi krivični postupak u regionu ili je isto lice već osuđeno. Vlada pruža punu podršku praksi izbegavanja suđenja u odsustvu; Efekat određenog dela koje je predmet postupka na lokalnu zajednicu, takođe bi trebalo da bude uzet u obzir.

37 Tužilačka strategija za istragu i procesuiranje ratnih zločina, dostupno na: https://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/HomeDocument/Document__sr/2018-05/strategija_trz_srb.pdf, pristupljeno 3. februara 2021. godine

38 Tokom 2016. godine zaključen je sporazum sa jednim okrivljenim licem, povodom koga je nadležni sud doneo presudu kojom je okrivljeni zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SRJ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina; Tokom 2018. godine zaključen je sporazum sa jednim okrivljenim licem, povodom koga je nadležni sud doneo presudu kojom je okrivljeni zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SRJ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina i dva meseca; Tokom 2019. godine zaključen je sporazum sa jednim licem povodom koga je nadležni sud doneo presudu kojom je okrivljeni, zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SRJ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci.

39 NSPRZ je predvidela da posebnu pažnju treba posvetiti sledećim pitanjima: položaj SORZ u organizacionoj strukturi Ministarstva unutrašnjih poslova; da li bi proces angažovanja zaposlenih trebalo da se reformiše, imajući u vidu potrebu da u SORZ, na osnovu jasnih i objektivnih kriterijuma, budu raspoređeni kompetentni i visoko motivisani stručnjaci i osoblje, kao i potencijalni uticaj ranijeg učešća kandidata u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije; da li bi trebalo uvesti podsticaje u cilju privlačenja stručnog kadra; da li SORZ ima dovoljno lica za sprovođenje istraga i analitičara i da li primenjuje adekvatnu metodologiju; uspostavljanje zajedničkih timova i radnih procedura između TRZ i SORZ

3.1.2. Efikasnost suđenja za ratne zločine

A) Pregled ispunjenosti mera iz NSPRZ

Kada je reč o segmentu koji se odnosi na efikasnost suđenja, prepoznata je potreba da prvostepena sudska veća ulože dodatne napore u obrazloženja svojih odluka u delu koji se odnosi na određivanje visine kazne (otežavajuće, olakšavajuće i naročito olakšavajuće okolnosti), kako bi omogućila ujednačenost sudske prakse ali i domaćoj i međunarodnoj javnosti bolje razumevanje prakse kažnjavanja i našeg sistema krivičnog pravosuđa. Pored toga, u NSPRZ je prepoznata neophodnost da se osigura kontinuirano unapređenje stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija i službenika angažovanih u predmetima ratnih zločina, kao i adekvatna infrastruktura radi unapređenja efikasnosti suđenja. Pored navedenog, NSPRZ je prepoznala potrebu da se obezbedi kontinuitet u sastavu sudskih veća, čime bi se obezbedila neprekidnost glavnog pretresa u skladu sa načelom neposrednosti.

U Odeljenju za ratne zločine Apelacionog suda je došlo do promene u sastavu veća, usled odlaska u penziju dosadašnjeg predsednika Odeljenja za ratne zločine, iz kog razloga je za novog predsednika veća imenovan do sada član veća Odeljenja za ratne zločine, te kako nije bilo raspoređivanja novog sudije u rad ovog Odeljenja, to je trenutno raspoređeno petoro sudija u rad, čime je i dalje obezbeđeno nesmetano postupanje ovog suda, kao drugostepenog, u predmetima za ratne zločine.

U periodu od 2016. do 2020. godine nisu određivane dopunske sudije u predmetima u kojima postupa Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu jer ni jedan predsednik veća to nije zatražio od predsednika suda u smislu odredbe člana 359. Zakonika o krivičnom postupku.

Radi ujednačavanja prakse Veća za ratne zločine Odlukom o godišnjem rasporedu predsednika Višeg suda u Beogradu broj Su I-2 193/17 formirano je Odeljenje sudske prakse u Višem sudu u Beogradu koje čine deset sudija, a predsednik Odeljenja za ratne zločine je rukovodilac sudske prakse Odeljenja za ratne zločine.

Kada je reč o ujednačenosti sudske prakse, NSPRZ je predvidela inicijativu tužioca za ratne zločine koji bi trebalo da započne pregovore sa svojim partnerima u susednim državama o uspostavljanju objedinjene regionalne baze podataka o svim slučajevima suđenja za ratne zločine, koja bi bila elektronski dostupna svim sudovima i stranama u postupku, kao i najširoj javnosti, pod uslovima zaštite podataka o ličnosti, čime bi se značajno doprinelo ujednačavanju sudske prakse.

Tužilac za ratne zločine je inicirala uspostavljanje zajedničke evidencije slučajeva ratnih zločina na regionalnom nivou u septembru 2018. godine, tokom četvrtih regionalnih konsultacija u okviru projekta UNDP „Jačanje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina i potragama za nestalim osobama (2017–2019)ˮ. Status sprovođenja ove aktivnosti nakon inicijative ostao je nepromenjen, evidencija događaja još uvek nije formirana.

Pored navedenog, na Regionalnoj konferenciji tužilaca održanoj u Beogradu, u maju 2019. godine, učesnici konferencije – predstavnici TRZ i tužilaštava iz regiona, kao i tužilac MRMKS, razmenili su mišljenja, stavove i dosadašnja iskustva u predmetima ratnih zločina, s osvrtom na javnotužilačku i sudsku praksu i ukazali na određene specifičnosti u toj praksi sa kojima su se susretali kroz dosadašnji rad.

Kako je u NSPRZ prepoznat i značaj infrastrukturnih preduslova za efikasnost suđenja, važno je napomenuti da je za ulaganja u infrastrukturu posebnih odeljenja nadležno Ministarstvo pravde, dok je TRZ direktni budžetski korisnik. Takođe, bitno je napraviti razliku između tri vrste infrastrukturnih ulaganja (zgrade i objekti, oprema i tekuće ulaganje, pri čemu je iz Tabele 3 vidljivo da je u posmatranom periodu ukupno infrastrukturno ulaganje za posebna odeljenja iznosilo 9.621.000,00 dinara (oko 82.000 evra), pri čemu nije bilo ulaganja u objekte, već samo u opremu i tekuće održavanje.40

Tabela 3: Investiciona ulaganja i tekuće održavanje – Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu (2016–2020)

GODINA

NAMENA

Zgrade i objekti

Oprema

Tekuće održavanje

2016.

0,00

267.000,00

145,000.00

2017.

0,00

3.500.000,00

0.00

2018.

0,00

0.00

2019.

0,00

721.000,00

940.000,00

2020.

0,00

986,000.00

3.062.000,00

Ukupno

9.621.000,00

0,00

5,474,000.00

4,147,000.00

Prema podacima TRZ, u posmatranom periodu u nabavku opreme investirano je ukupno 2.441.108,00 dinara, dok je u tekuće održavanje uloženo 278.030,00 dinara.

Tabela 4: Investiciona ulaganja i tekuće održavanje – TRZ (2016–2020)

GODINA

NAMENA

Zgrade i objekti

Oprema

Tekuće održavanje

2016.

0,00

207.100,00

55.279,00

2017.

0,00

704.278,00

37.100,00

2018.

0,00

549.792,00

68.277,00

2019.

0,00

501.350,00

85.681,00

2020.

0,00

478.588,00

31.693,00

Ukupno

2.719.138,00

0,00

2.441.108,00

278.030,00

U pogledu onog segmenta infrastrukture koji se odnosi na informacione tehnologije, važno je napomenuti da su konačno načinjeni važni koraci ka unapređenju elektronskog sistema upravljanja predmetima u javnom tužilaštvu (SAPO). U T se krajem 2019. godine otpočelo sa uvođenjem elektronskog sistema SAPO. TRZ-u je isporučena tehnička oprema neophodna za korišćenje ovog programa, s tim što je njegova implementacija predviđena za 2021. godinu. Zaposleni u TRZ prisustvuju onlajn edukaciji o izradi i unapređenju SAPO softvera otpočetoj u julu mesecu 2020. godine.

Kada je reč o uspostavljanju sistema obuka iz međunarodnog krivičnog i humanitarnog prava, u periodu sprovođenja NSPRZ, pod okriljem Pravosudne akademije, održano je ukupno sedam obuka sa čak 94 učesnika, iz reda sudija i sudijskih pomoćnika iz Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, zamenici tužioca i tužilački pomoćnici i sekretar TRZ.

Održane obuke obuhvatile su sledeće oblasti:

– „Međunarodno humanitarno pravo i njegova primena u suđenjima za ratne zločine u Srbijiˮ;

– „Istraga u predmetima ratnih zločinaˮ;

– „Zločin protiv čovečnosti kao krivično delo i komandna odgovornost kao oblik krivične odgovornosti i njihova primena u predmetima ratnih zločina u Srbiji i saizvršilaštvo u predmetima ratnih zločinaˮ;

– „Odlučivanje o imovinsko pravnom zahtevu oštećenog kao deo presude u predmetima ratnih zločinaˮ;

– „Postupanje sa svedocima i oštećenima u predmetima ratnih zločinaˮ;

– „Procesuiranje zločina seksualnog nasilja u nadležnosti MKTJˮ;

– „Seksualno nasilje u predmetima ratnih zločina – sudska praksa i postupanje sa svedocima i oštećenimaˮ.

Predavači na ovim obukama bili su renomirani eksperti u navedenim oblastima, pri čemu je od izuzetne važnosti napomenuti da se vodilo računa o ravnomernoj zastupljenosti stručnjaka različitih profila (pravosuđe, advokatura, službe podrške oštećenima i svedocima, međunarodne organizacije poput OEBS-a i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, ali i stručnjaci sa iskustvom stečenim u procesuiranju ratnih zločina u regionu i pred MKTJ i MRMKS).

––––––––

40 Uz napomenu da su pored Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, korisnici ovih sredstava i drugi državni organi koji su smešteni u istoj zgradi.

B) Statistički parametri efikasnosti suđenja u postupcima za ratne zločine

Statistički parametri efikasnosti suđenja za ratne zločine pokazuju da je u posmatranom periodu, Viši sud u Beogradu doneo 18 prvostepenih presuda, a da se broj presuda kretao između jedne i osam na godišnjem nivou.

Tabela 5: Broj prvostepenih presuda po godinama u periodu od 2016. do 2020. godine

Godina

Broj prvostepenih presuda

2016

2017

2018

2019

2020

Ukupno

Trendovi u pogledu broja prvostepenih presuda pokazuju pozitivan skok u 2019. godini, kada je doneto osam prvostepenih presuda, što odgovara pozitivnom skoku potvrđenih optužnica iz 2018. godine i ukazuje na postojanje kapaciteta Posebnog odeljenja Višeg suda za savladavanje i povećanog priliva predmeta ratnih zločina.

Grafik 6: Broj prvostepenih presuda po godinama

U posmatranom periodu, Apelacioni sud u Beogradu je doneo 23 odluke po žalbama izjavljenim protiv presuda Višeg suda (Tabela 6).

Tabela 6: Apelacioni sud u Beogradu o vrsti odluke za rešene predmete za izveštajni period od 01.01.2016. godine do 31.12.2020. godine

Kž–Po2–Kre

Kž-r PO2

Kž–Po2–uo

Kž1 PO2

Kž2 PO2

Kž3 PO2

Rž k-Po2

Ukupno

Delimično potvrđeno

Delimično preinačeno

Delimično ukinuto

Odbačeno

Odbijeno

Postupak obustavljen

Potvrđeno

121

Preinačeno

Rešeno na drugi način

Rešenje kojom se odbacuje žalba kao neblagovremena

Ukinuto

Usvojeno

Ukupno

204

Značajan parametar efikasnosti postupaka za ratne zločine jeste i procenat ukinutih presuda. Ako se procenat ukinutih presuda posmatra u petogodišnjem periodu, sa Grafika 7 uočava se da taj udeo iznosi oko 17%. Pored toga, čak 35% prvostepenih presuda je preinačeno u celosti ili delimično.

Grafik 7: Struktura odluka Apelacionog suda po žalbi na prvostepenu presudu u periodu od 2016. do 2020. godine

Usvajanjem tužilačke strategije omogućena je operacionalizacija aktivnosti iz AP 23 i NSPRZ, ali je u predstojećem periodu neophodno obezbediti punu transparentnost rezultata njenog sprovođenja i unaprediti dijalog sa zainteresovanim stranama.

Okončanjem procesa preuzimanja predmeta iz javnih tužilaštava opšte nadležnosti, otklonjena je pravna neizvesnost i stvoreni preduslovi za dalje postupanje po ovim predmetima.

Kapaciteti TRZ u prethodnom periodu su značajno unapređeni povećanim brojem zamenika tužilaca i tužilačkih pomoćnika, iako ovo pojačanje treba posmatrati u kontekstu paralelnog procesa penzionisanja starijih zamenika i vremena neophodnog da novoizabrani zamenici tužioca počnu da rade u punom kapacitetu u novom okruženju, što podrazumeva neophodno povećanje prostornih kapaciteta i znatno unapređenje tehničke opremljenosti TRZ-a. Ipak, realno je očekivati da u narednom periodu bude unapređena efikasnost postupanja TRZ. Ovome bi trebalo da pomognu i zajednički timovi koji su formirani za pojedine predmete.

Neophodno je nastaviti i sa kontinuiranim stručnim usavršavanjem, kako zamenika tužilaca, tako i sudija koje postupaju u predmetima ratnih zločina, naročito u oblasti odlučivanja o imovinskopravnom zahtevu, čime bi se omogućila primena Smernica koje je usvojio Vrhovni kasacioni sud, ali i unapredila tužilačka praksa u pogledu prikupljanja dokaza od značaja za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu u krivičnom postupku.

Položaj, kapaciteti i infrastruktura SORZ, kao i njena saradnja sa TRZ, značajno su unapređeni, a za dalji nesmetan rad, u predstojećem periodu, biće potrebna dalja ulaganja u službena vozila i modernizaciju računarske opreme.

3.2. Zaštita svedoka i žrtava

Kada je reč o zaštiti svedoka i žrtava ratnih zločina u Republici Srbiji, opredeljenje NSPRZ bilo je da teži usaglašavanju sa, odnosno punoj implementaciji principa sadržanih u Rezoluciji GS UN 60/147(200541) i Direktivi 2012/29/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine42 kojom se uspostavljaju minimalni standardi u pogledu prava, podrške i zaštite žrtava krivičnih dela, a u svrhu daljeg jačanja nacionalnog sistema zaštite svedoka i žrtava. U NSPRZ je akcenat stavljen na povećanje sigurnosti svedoka u sistemu zaštite i povećanje poverenja u sistem zaštite, naročito kroz poverljivost podataka o zaštićenim svedocima i zaštitu svedoka od pretnji, zastrašivanja i svakog drugog oblika psihološkog pritiska. Isti prioriteti prepoznati su i u Prelaznom merilu broj 18 u Pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 23.

NSPRZ je pitanjima vanprocesne zaštite oštećenih i svedoka pristupila iz ugla unapređenja normativnog okvira, kao i iz ugla jačanja institucionalnih kapaciteta ali i unapređenja prakse.

Kada je reč o prvom aspektu, u NSPRZ je bilo predviđeno da Sektorska radna grupa Ministarstva pravde, tokom 2016. godine, izradi analizu sudske prakse o primeni člana 102. Zakonika o krivičnom postupku, kao i analizu odredaba i rezultata dosadašnjeg sprovođenja Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku i formuliše zaključke i preporuke o potrebama eventualnih izmena ovog zakona ili pratećih podzakonskih akata u cilju unapređenja sistema zaštite, a u cilju utvrđivanja potreba za izmenom zakona u pravcu bolje zaštite oštećenih i svedoka.

Prepoznajući značaj i ulogu Jedinice za zaštitu svedoka u ovom procesu, zaposleni u toj jedinici su preduzeli niz koraka usmerenih na unapređenje normativnog okvira u predmetnoj oblasti. Od usvajanja NSPRZ, Jedinica za zaštitu svedoka je podnela:

– inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku (ovlašćeni predlagač je Ministarstvo pravde);

– predloge novih podzakonskih akata: Uputstva o načinu sprovođenja Programa zaštite učesnika u krivičnom postupku i Uputstva o načinu korišćenja novčanih sredstava u sprovođenju Programa zaštite učesnika u krivičnom postupku i obavljanju drugih poslova Jedinice za zaštitu svedoka;

– inicijativu za obrazovanje Radnog tela koje bi uključilo predstavnike više nadležnih institucija koje bi pripremile predloge za donošenje podzakonskih akata kojima bi se uredila procedura izdavanja isprava i dokumenata u vezi sa postupkom primene mere zaštite Promena identiteta, u smislu člana 45. Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku.

Prilikom sačinjavanja inicijative za izmenu i dopunu zakona i podzakonskih akata, Jedinica se rukovodila iskustvom iz pojedinačnih predmeta programa zaštite učesnika u krivičnom postupku; problemima u primeni pojedinih, propisanih mera zaštite; odnosom drugih državnih organa i organizacija prema Jedinici za zaštitu svedoka i programu zaštite učesnika u krivičnom postupku; kao i pravnim rešenjima sadržanim u zakonodavstvima pojedinih zemalja iz okruženja. Međutim, ove normativne aktivnosti nisu realizovane.

Pored navedenog, u cilju unapređenja normativnog okvira, nezavisno od izmene i dopune zakona i podzakonskih akata, Jedinica za zaštitu svedoka je, u skladu sa Uredbom o specijalnoj i posebnim jedinicama policije, donela tri operativne procedure:

– Proceduru postupanja policijskih službenika Jedinice za zaštitu u primeni hitnih mera i sprovođenju programa zaštite učesnika u kriivčnom postupku;

– Proceduru postupanja policijskih službenika Jedinice za zaštitu svedoka prilikom primene mere fizičke zaštite;

– Proceduru izrade i korišćenja akta o proceni opasnosti.

Kada je reč o jačanju institucionalnih kapaciteta za zaštitu svedoka u postupcima za ratne zločine, NSPRZ je predviđala dvofazno delovanje, pri čemu je u prvoj fazi bilo predviđeno sprovođenje analize, dok je u drugoj trebalo sprovesti preporuke definisane analizom.

Komisija za sprovođenje programa zaštite učesnika u krivičnom postupku je, u februaru 2016. godine, završila analizu položaja i potreba Jedinice za zaštitu svedoka kojom su obuhvaćeni: proces angažovanja zaposlenih; metodologija rada Jedinice za zaštitu svedoka i njeni tehnički kapaciteti, kao i utvrđivanje dovoljnog broja zaposlenih i raspoređivanje na rad u ovu jedinicu kompetentnih i visoko motivisanih stručnjaka, uključujući psihologa, kao i drugog osoblja.

Analizom su identifikovani određeni nedostaci i problemi u radu Jedinice za zaštitu svedoka i date su preporuke za njihovo otklanjanje, unapređenje rada i postupanja ove organizacione jedinice. Većina tih preporuka bila je sadržana i u predloženim aktivnostima Akcionog plana za Poglavlja 23 i 24.

U skladu sa ovom analizom, tokom perioda koji je usledio, realizovane su sledeće aktivnosti:

– kroz izmene i dopune Zakona o policiji, Jedinica za zaštitu svedoka je svrstana u kategoriju posebnih jedinica policije, čime je, u značajnoj meri, unapređen njen status;

– izvršena je izmena akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, i u skladu sa tim, unapređeni su kadrovski kapaciteti Jedinice za zaštitu svedoka (primljeni su na rad: IT stručnjak, psiholog, socijalni radnik, a takođe je povećan broj radnih mesta u Odeljenju za operativne poslove);

– donošenjem Uredbe o specijalnoj i posebnim jedinicama policije, pravno je uređen postupak selekcije i prijema kandidata na rad u Jedinicu za zaštitu svedoka;

– shodno povećanom broju sistematizovanih radnih mesta, sproveden je postupak prijema kandidata – novih pripadnika Jedinice za zaštitu svedoka;

– u skladu sa Uredbom o specijalnoj i posebnim jedinicama policije, ustanovljen je Program specijalističke obuke za rad u Jedinici za zaštitu svedoka, koju pohađaju novi pripadnici;

– obezbeđene su nove službene prostorije koje ispunjavaju potrebne standarde, uz restriktivni i kontrolisani pristup;

– u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, za sve pripadnike Jedinice za zaštitu svedoka izdat je sertifikat za pristup tajnim podacima;

– uspostavljanjem mera zaštite, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima kojima je uređena oblast zaštite tajnih podataka, unapređena je zaštita podataka u vezi sa sprovođenjem programa zaštite učesnika u krivičnom postupku i primenom hitnih mera;

– unapređeni su tehnički kapaciteti Jedinice za zaštitu svedoka nabavkom: novih vozila, računarske i druge informatičke opreme, video kamera, mobilnih sistema, video nadzora, navigacije, servera, skenera, sistema za video nadzor, sistema za kontrolu pristupa službenim prostorijama te jedinice i dr.;

– pripadnici Jedinice za zaštitu svedoka dobili su novo formacijsko naoružanje, zaštitna sredstva i drugu taktičku opremu;

– u nekoliko predmeta uspešno je primenjena mera zaštite promena identiteta, i u vezi sa tim, uspostavljena je saradnja sa nadležnim državnim organima u cilju izdavanja isprava sa promenjenim identitetom zaštićenih lica, kao i evidentiranja ovih podataka.

Pored navedenog, zaposleni u Jedinici za zaštitu svedoka su u periodu sprovođenja NSPRZ, učestvovali u brojnim obukama kursevima, seminarima, i aktivno su učestvovali na međunarodnim i regionalnim konferencijama u okviru tada aktivnog EU projekta WINPRO III – „Saradnja u krivičnom pravosuđu: Jačanje zaštite svedoka u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcijeˮ (Co-operation in Criminal Justice: Strengthening Witness Protection in the Fight against Organized Crime, Terrorism and Corruption).

Realizovane su sledeće obuke: Kurs za obuku trenera; Uvodni kurs iz zaštite svedoka; Kurs za procenu klijenta; Kurs za izradu legendi; Bazični kurs iz bliske zaštite; Bazični kurs za anti-kontra nadzor; Osnovni kurs iz prve pomoći; Kurs za planiranje i donošenje odluka; Kurs za upravljanje rizikom; Kurs za obaveštajne podatke i njihovo prikupljanje iz otvorenih izvora; Kurs za psihološku procenu i podršku; Kurs iz lične i operativne bezbednosti; Napredni kurs iz bliske zaštite; Napredni kurs iz zaštite svedoka; Napredni kurs za anti-kontranadzor; Kurs za finansiranje programa zaštite učesnika u krivičnom postupku; Kurs izlazne strategije; Radionica o promeni identiteta; Obuka komanda i kontrola.

Takođe su, kontinuirano, sprovođene redovne obuke u skladu sa planom i programom stručnog usavršavanja policijskih službenika Jedinice za zaštitu svedoka (obuke su se sastojale iz teorijske nastave, kao i praktične nastave taktičkog postupanja u vezi sa primenom mere fizička zaštita ličnosti i imovine, kao i primenom policijskih ovlašćenja).

Kako je u NSPRZ predviđeno unapređenje saradnje državnih organa uključenih u sistem zaštite svedoka, u cilju unapređenja saradnje sa nadležnim pravosudnim organima, u vezi sa uključenjem učesnika u krivičnom postupku i bliskih lica u program zaštite učesnika u krivičnom postupku, Jedinica za zaštitu svedoka je zaključila Protokole o saradnji sa TRZ43 i Tužilaštvom za organizovani kriminal. Odlukom Tužioca za ratne zločine, a radi efikasnije saradnje između TRZ i Jedinice za zaštitu svedoka, određene su dve kontakt osobe za komunikaciju sa svedocima i oštećenima, a koje su ujedno članovi Službe za podršku svedocima i oštećenima.

U prethodnom periodu, predstavnici TRZ i Jedinice za zaštitu svedoka periodično su organizovali i održavali zajedničke „okrugle stoloveˮ, radi razmene iskustava i unapređenja zajedničkog delovanja, kao i zajedničke obuke. Pored navedenog, formiran je zajednički, strateški tim za definisanje smernica i pravaca postupanja u pitanjima od zajedničkog značaja, kao i zajednički operativni tim. Pored toga, kroz projekat Evropske Komisije WINPRO III održano je nekoliko obuka u kojima su zajedno učestvovali pripadnici TRZ i Jedinice za zaštitu svedoka.

Kada je reč o vanprocesnoj zaštiti svedoka, i pored izostanka očekivanog napretka u pogledu unapređenja normativnog okvira koji uređuje ovaj vid zaštite svedoka, učinjeni su značajni napori u procesu jačanja institucionalnih i administrativnih kapaciteta Jedinice. Imajući u vidu navedeno, neophodno je novim strateškim dokumentom predvideti multisektorski pristup pripremi neophodnih podzakonskih akata koji bi uredili proces izdavanja isprava u vezi sa promenom identiteta, a na bazi najbolje prakse dosadašnje saradnje nadležnih institucija.

Strategijom je predviđena i potreba doslednije primene mera procesne zaštite oštećenih i svedoka u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, sa akcentom na poštovanju procesne discipline u smislu zaštite oštećenih i svedoka i posledične reakcije nadležnog tužioca, Državnog veća tužilaca i nadležne advokatske komore. Analizom podataka dostavljenih od strane Državnog veća tužilaca i Advokatske komore Srbije, zaključuje se da, u periodu sprovođenja NSPRZ, nije primljena nijedna informacija od predsednika veća o opomeni po članu 374. Zakonika o krivičnom postupku, zbog neblagovremenog ili neodgovarajućeg postupanja javnog tužioca ili lica koje ga zamenjuje, a kojim se prouzrokuje odugovlačenje postupka, niti je Advokatskoj komori Srbije dostavljeno obaveštenje postupajućeg predsednika veća kojim je obavestio ovu komoru o izrečenoj opomeni advokatu zbog odugovlačenja postupka iz člana 374. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku. Ovaj podatak može ukazivati ili na to da je u međuvremenu unapređen nivo procesne zaštite, pa za mehanizmom iz člana 374. Zakonika o krivičnom postupku nije ni bilo potrebe, ili da se pomenuti mehanizam, uprkos postojanju potrebe, i dalje ne primenjuje. Predstavnici institucija sa kojima je, u procesu izrade analize obavljen razgovor, bili su na stanovištu da slučajeva kršenja procesne discipline u posmatranom periodu nije bilo.

––––––––

41 Basic Principles and Guidelines on the Right to a Remedy and Reparation for Victims of Gross Violations of International Human Rights Law and Serious Violations of International Humanitarian Law, Adopted and proclaimed by General Assembly resolution 60/147 of 16 December 2005.

42 DIRECTIVE 2012/29/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 25 October 2012 establishing minimum standards on the rights, support and protection of victims of crime, and replacing Council Framework Decision 2001/220/JHA

43 Tužilac za ratne zločine i ministar policije, 6. jula 2017. godine potpisali su Protokol o saradnji u oblasti zaštite svedoka. Svrha potpisivanja protokola je unapređenje saradnje, zajedničkog rada i međusobnih odnosa TRZ-a i Jedinice za zaštitu svedoka MUP-a RS.

3.3. Podrška svedocima i žrtvama

Unapređenje podrške žrtvama, svedocima i davaocima informacija o ratnim zločinima, tokom krivičnog postupka i van njega, prepoznato je kao jedan od osnovnih ciljeva NSPRZ, a unapređenje ove oblasti sagledano je na dva nivoa:

– kroz opšte unapređenje položaja žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji;

– kroz posebne mere za unapređenje podrške žrtvama i svedocima u postupcima za ratne zločine.

Kada je reč o ovom prvom segmentu, aktivnosti predviđene NSPRZ neophodno je sagledati u kontekstu aktivnosti koje je, u ovoj oblasti, predviđao Akcioni plan za Poglavlje 23, pa su planirane reforme, uslovno rečeno, bile grupisane u tri faze, pri čemu je prva bila analitička i odnosi se na ocenu usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa relevantnim međunarodnim standardima, a prvenstveno Direktivom 2012/029/EU44; druga se odnosi na usvajanje sveobuhvatnog strateškog dokumenta koji bi sistemski uredio uspostavljanje nacionalne mreže službi podrške žrtvama, izmene relevantnog zakonodavstva i donošenje neophodnih podzakonskih akata, dok bi u trećoj fazi ova mreža i bila uspostavljena.

Kada je reč o stepenu realizacije aktivnosti planiranih za prvu fazu, bitno je napomenuti da je Ministarstvo pravde uz podršku MDTF-JSS projekta, kao i Misije OEBS u Republici Srbiji, sprovelo sveobuhvatnu analizu usklađenosti krivičnog zakonodavstva sa Direktivom 2012/029/EU, ali i komparativnu analizu različitih modela organizacije službi podrške žrtvama u Evropi.

Na bazi ovih analiza45, kao i pilot projekta ranije sprovedenog od strane Misije OEBS u Republici Srbiji i Republičkog javnog tužilaštva, u junu 2018. godine započeo je rad radne grupe za izradu Nacionalne strategije za unapređenje položaja žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji. Radna grupa je uključila predstavnike svih relevantnih institucija, akademske zajednice i civilnog društva, a njen rad je bio podržan od strane IPA 2016 Projekta „Podrška žrtvama i svedocima u Republici Srbijiˮ koji sprovodi Misija OEBS u Republici Srbiji.46 Nakon dve godine rada radne grupe i nekoliko krugova konsultativnog procesa i javne rasprave, Vlada Republike Srbije je u avgustu 2020. godine usvojila Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020–2025. godine sa pratećim Akcionim planom za period 2020–2022. godine (u daljem tekstu: Strategija za žrtve).

Osim što je sistemski obradila najznačajnija prava u skladu sa Direktivom 2012/029/EU i trasirala put zakonodavnih izmena i institucionalizacije podrške i pomoći oštećenima i svedocima, Strategijom za žrtve su prepoznate i žrtve ratnih zločina kao naročito osetljiva kategorija žrtava. U skladu sa tim, ovim strateškim dokumentom je prepoznata neophodnost posebnog tretmana „Službe za informisanje i podršku oštećenima i svedocima”, koja je u skladu sa Opštim obaveznim uputstvom Republičkog javnog tužioca od 5. decembra 2016. godine, formirana u TRZ-u 3. aprila 2017. godine. Način postupanja ove službe, ciljevi, načela rada i lica odgovorna za funkcionisanje službe, uređeni su Pravilnikom o radu ove službe, koji je donet 29. marta 2017. godine. Pomoć i podršku oštećenima i svedocima pri TRZ pruža Služba za informisanje i podršku oštećenima i svedocima koja je obrazovana 3. aprila 2017. godine. U toj Službi trenutno je angažovano deset lica (tri zamenika tužioca, pet tužilačkih pomoćnika, istražitelj i sekretar), nakon odluke tužioca za ratne zločine od 27. septembra 2019. godine da unapredi i ojača kapacitete ove službe koja postupa sa primarnim zadatkom da se obezbedi psihološka i logistička pomoć i podrška svedocima, kao i da im se omogući da što lakše i efikasnije pristupe sudu ili drugom organu postupka. Takođe, radi pružanja pomoći žrtvama u januaru mesecu 2021. godine angažovan je i psiholog u TRZ. Time je, zajedno sa Službom za pomoć i podršku oštećenim i svedocima Višeg suda u Beogradu formirana celina koja omogućava kontinuitet podrške i pomoći kroz sve faze postupka. Rukovodeći se time, Strategijom za žrtve je predviđeno da Služba za informisanje i podršku oštećenima i svedocima pri TRZ bude ujedno i jedina služba koja će funkcionisati pri tužilaštvu, dok će sve ostale biti pri višim sudovima. Istovremeno je planiran i niz mera za unapređenje rada ove dve, ranije osnovane službe, paralelno sa osnivanjem 25 novih, pri svim višim sudovima u Republici Srbiji.

Nakon usvajanja Strategije za žrtve47, iako su dve ekspertske grupe pripremile radni tekst izmena celokupnog krivičnog i pravosudno-organizacionog zakonodavstva, nisu formirane radne grupe Ministarstva pravde koje bi izradile nacrte izmena zakona. Takođe, nije bilo obuka u oblasti prava žrtava, nakon što je 2019. godine sprovedena procena potreba za obukama, a u februaru 2020. održan trening za trenere, što je uzrokovano situacijom izazvanom pandemijom virusa COVID-19.

Istovremeno, iako je potreba jačanja kapaciteta Službe za pomoć i podršku oštećenima i svedocima Višeg suda u Beogradu prepoznata u NSPRZ i uprkos činjenici da je u periodu od 2016. do 2020. godine pružala podršku i pomoć u predmetima Odeljenja za ratne zločine za ukupno 1463 svedoka, od kojih je 200 svedoka imalo status oštećenih, i dalje nisu uočeni značajniji pomaci na jačanju kapaciteta ove službe.

Prostorije za svedoke u zgradi u Beogradu, Ustanička 29, opremljene su još 2006. godine i neophodna im je adaptacija i ponovno opremanje, naročito imajući u vidu broj lica koja su, kao svedoci i oštećeni, koristila usluge službe, kako iz predmeta ratnih zločina, tako i iz predmeta organizovanog kriminala. Oprema za video konferencijske veze je zastarela i instalirana je pre 17 godina, što stvara poteškoće prilikom ispitivanja svedoka koje se ogledaju u čestom prekidanju veze i znatno dužem trajanju ispitivanja svedoka, od onoga koje je neophodno, kao i prekidanja toka misli svedoka i oštećenih tokom davanja iskaza. Ni pet godina nakon usvajanja NSPRZ, još uvek nije obezbeđeno odobrenje u Sistematizaciji radnih mesta za zaposlenje stručnjaka iz oblasti psiho socijalne zaštite u Službi za pomoć i podršku oštećenima i svedocima.

Ozbiljna kašnjenja postoje i u pogledu jačanja kapaciteta službi podrške pri TRZ i Višem sudu, budući da služba Višeg suda u periodu sprovođenja NSPRZ, nije dobila novozaposlene iz pomagačkih struka. Jačanje administrativnih kapaciteta u tom segmentu, nastupilo je u okviru Jedinice za zaštitu svedoka i Službe TRZ, koje su u februaru 2020. i januaru 2021. godine, zaposlile po jednog psihologa, dok je Jedinica za zaštitu svedoka angažovala i socijalnog radnika.

Za potrebe zaposlenih u Službi za pomoć i podršku oštećenim i svedocima, Viši sud u Beogradu, TRZ i Pravosudna akademija su, uz podršku organizovali dodatne obuke u oblasti prava žrtava, uključujući i sledeće teme: „Seksualno nasilje u predmetima ratnih zločina – sudska praksa i postupanje sa svedocima i oštećenimaˮ, „Postupanje sa svedocima i oštećenima u predmetima ratnih zločinaˮ, „Procesuiranje zločina seksualnog nasilja u nadležnosti MKTJˮ, a članovi Službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima pri TRZ-u redovno su učestvovali na stručnim skupovima i obukama u oblasti podrške i zaštite svedoka u okviru programa WINPRO III (IPA 2015).

Kada je reč o unapređenju regionalne saradnje u oblasti pružanja podrške svedocima i žrtvama, u periodu od 2016. do 2020. godine Služba za pomoć i podršku svedocima je učestvovala neposredno i u organizaciji 256 video konferencijskih veza, a 313 svedoka koji su po zamolnici svedočili u predmetima ratnih zločina je imalo podršku ove službe. Za potrebe sudova i državnih odvjetništva u Republici Hrvatskoj pružena je podrška za 156 svedoka, 142 svedoka je svedočilo po zamolnicama sudova i tužilaštava Bosne i Hercegovine, a 15 svedoka po zamolnicama državnih organa Crne Gore. Služba je intenzivno sarađivala sa Odjelom za svedoke Ministarstva pravde Republike Hrvatske, Odjelom za svedoke Kantonalnog suda u Bihaću, Okružnog suda u Banja Luci, Osnovnog suda u Brčko distriktu, kao i sa okružnim sudovima u Doboju, Prijedoru, Trebinju i Bijeljini.

U okviru „Regionalnog projekta o ratnim zločinimaˮ UNDP, koji je podržala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, u novembru 2019. godine i junu 2020. godine, održana su dva regionalna sastanaka pružalaca podrške svedocima kojima su prisustvovali predstavnici službi/odjela/odjeljenja za podršku svedocima iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije.

Imajući u vidu da je usvajanjem Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020–2025. godine sa pratećim Akcionim planom za period 2020–2022. godine, jasno definisan reformski put u ovoj oblasti, neophodno je u predstojećem periodu intenzivno raditi na sprovođenju ovih strateških dokumenata. Pored toga, od velikog značaja je obezbeđivanje dodatnih resursa za angažovanje profesionalaca pomagačkih struka u službama podrške i pomoći oštećenima i svedocima. Ovo jačanje administrativnih kapaciteta, mora da bude propraćeno unapređenjem infrastrukturnih kapaciteta, u skladu sa međunarodnim standardima.

Neophodan segment je i standardizacija i institucionalizacija obuka u oblasti prava žrtava.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti kontinuiranoj primeni Smernica za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku, kao i organizaciji obuka nosilaca pravosudnih funkcija koji postupaju u predmetima ratnih zločina na ovu temu.

Dalje unapređenje regionalne saradnje službi podrške žrtvama i svedocima, kroz preciznije uređenje protokola koji se primenjuju u ovoj saradnji ali i kontinuiranu razmenu iskustava, od presudnog je značaja za osnaživanje žrtava i svedoka i kvalitet iskaza.

––––––––

44 Direktiva 2012/29/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava krivičnih dela, kojom se menja Okvirna odluka Saveta 2001/220/JHA

45 Sve navedene analize dostupne su na: https://www.podrskazrtvama.rs/lat/dokumenti/izvestaji-i-analize.php, pristupljeno 31.3.2021. godine

46 Vidi više na: https://www.podrskazrtvama.rs/o-projektu.php, pristupljeno 31. marta 2021. godine

47 Vredno je pomena da je Vrhovni kasacioni sud 2019. godine usvojio Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku, čime je otvoren prostor za unapređenje prakse u pogledu ostvarivanja ovog prava i u postupcima za ratne zločine.

3.4. Odbrana okrivljenog

Kada je reč o potrebi za unapređenjem, odnosno podizanjem kvaliteta službenih i izabranih odbrana u postupcima za ratne zločine, NSPRZ je bila predviđena izrada programa, i sprovođenje inicijalne i kontinuirane obuke u oblasti međunarodnog humanitarnog i međunarodnog krivičnog prava za advokate koji zastupaju okrivljene u predmetima ratnih zločina, u saradnji Advokatske komore Srbije, TRZ, Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Pravosudne akademije, počev od 2016. godine. Ova aktivnost nije realizovana, a njen značaj nije umanjen ni 2021. godine.

Pored navedenog, NSPRZ je predviđala i unapređenje sistema finansiranja odbrane po službenoj dužnosti u predmetima ratnih zločina, pri čemu je konkretizacija mera za dolaženje do ovog rezultata učinjena zavisnom od ishoda analize odredaba i rezultata primene Pravilnika o visini naknade za rad advokata po službenoj dužnosti u predmetima ratnih zločina koja sadrži preporuke za njegove eventualne izmene, a za čiju je izradu bila zadužena radna grupa koju formira Ministarstvo pravde. Iako je sprovođenje ove analize bilo planirano za 2016. godinu, ovaj zadatak je realizovan 2017. godine, kada je radna grupa48 zauzela stav da odredbe Pravilnika o visini naknade za rad advokata po službenoj dužnosti u predmetima ratnih zločina ne treba menjati, naročito uzimajući u obzir to da će se u okviru Pregovaračkog poglavlja 3 vršiti potrebne izmene svih propisa relevantnih za advokaturu, pa da sve izmene u ovoj oblasti treba napraviti objedinjeno.

––––––––

48 Osnovana Rešenjem ministra pravde broj: 119-01-00249/2017-06

3.5. Suđenja za ratne zločine i pitanje nestalih lica

NSPRZ je pitanju nestalih lica u kontekstu suđenja za ratne zločine pristupila iz tri strateška pravca:

– Kroz unapređenje normativnog okvira od značaja za rešavanje sudbine nestalih lica (preciznije, kroz ispunjenje preporuka Komiteta za prisilne nestanke i izveštavanje Komiteta o postignutim rezultatima);

– Unapređenje institucionalnih i administrativnih kapaciteta državnih organa uključenih u proces otkrivanja sudbine nestalih lica, kao i njihova međusobna saradnja;

– Unapređenje regionalne i šire međunarodne saradnje u oblasti rešavanja sudbine nestalih lica u vezi sa statusom Međunarodne komisije za nestala lica (u daljem tekstu: MKNL).

Kada je reč o unapređenju normativnog okvira od značaja za rešavanje sudbine nestalih lica kroz ispunjenje preporuka Komiteta za prisilne nestanke (u daljem tekstu: Komitet) i izveštavanje Komiteta o postignutim rezultatima, važno je imati u vidu da je sam fokus preporuka Komiteta49 bio na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u smislu usklađivanja sa čl. 2, 4, 5, 6, 7. i 8. Konvencije.

Ova obaveza ispunjena je samo delimično, imajući u vidu da su izmenama člana 371. KZ prisilni nestanci prepoznati kao radnja izvršenja zločina protiv čovečnosti ali da nije uneta inkriminacija osnovnog oblika prisilnog nestanka iz člana 2. Konvencije, ali ni delo prisilnog uklanjanja deteta iz člana 25. Konvencije.

Osim toga, nije ispunjena ni preporuka u vezi sa otklanjanjem obaveze pribavljanja potvrde o smrti nestalog lica kao preduslova za ostvarivanje prava članova porodice (član 24. stav 5. Konvencije).

Najzad i dalje nisu preduzete mere za usklađivanje definicije žrtve u Krivičnom zakoniku i Zakoniku o krivičnom postupku sa članom 24. Konvencije.

Kada je reč o jačanju kapaciteta i unapređenju unutrašnje i regionalne saradnje u procesu otkrivanja sudbine nestalih lica, treba naglasiti da se u kontinuitetu nastavljaju aktivnosti prethodnih vladinih tela koja su obrazovana od 1991. godine radi rešavanja problema nestalih, zarobljenih i poginulih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ. Sa tim u vezi, 1991. godine osnovana je Mešovita komisija sa mandatom da koordinira aktivnosti Službe traženja MKSK-a, a 1994. godine je obrazovana prva Komisija Savezne vlade SRJ za humanitarna pitanja i nestala lica. Po pitanju saradnje sa Republikom Hrvatskom, tj. nadležnim telom za traženje nestalih lica, ista je ostvarena potpisivanjem Sporazuma o saradnji u traženju nestalih lica 1995. godine u Dejtonu, kao i potpisivanjem Protokola o saradnji 1996. godine u Zagrebu. Saradnja sa Bosnom i Hercegovinom odvijala se kontinuirano, ali zvanično je potvrđena potpisivanjem Protokola o saradnji u traženja nestalih lica između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine 2015. godine u Sarajevu. Saradnja sa privremenim institucijama samouprave na prostoru AP Kosovo i Metohija, u rešavanju problematike nestalih lica odvija se od 2004. godine kroz mehanizam rada Radne grupe za lica koja se vode kao nestala u vezi sa događajima na prostoru AP Kosovo i Metohija, u okviru dijaloga Beograd–Priština. Sastanci Radne grupe se održavaju pod pokroviteljstvom Specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN (dalje: SPGS) u kontekstu Rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti. Radnom grupom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), a u njenom sastavu su beogradska i prištinska delegacija. U radu Radne grupe učestvuju predstavnici Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), a u svojstvu posmatrača članovi diplomatskog kora zemalja koje imaju svoje misije na AP KiM, OEBS i predstavnici udruženja porodica nestalih lica sa AP KiM. U skladu sa Radnim pravilima Radne grupe, 2005. godine formirana je Radna podgrupa za forenzička pitanja, a 2017. godine Tim za analizu. Radna grupa predstavlja jedini i nezamenjiv mehanizam rešavanja problematike nestalih lica na AP Kosovu i Metohiji, jer je omogućen zajednički rad i saradnja Beograda i Prištine u rešavanju slučajeva svih nestalih lica.

U posmatranom periodu održano je jedanaest sednica Radne grupe za nestala lica u okviru dijaloga Beograd–Priština, osam sednica Radne podgrupe za forenzička pitanja i šest sastanaka tima za analizu.

Realizovane zajedničke aktivnosti beogradske i prištinske delegacije, u vezi terenskih istraživanja i ekshumacija posmrtnih ostataka lica koja se vode kao nestala sa teritorije AP KiM, na sledećim lokacijama: u blizini džamije u Kosovskoj Mitrovici; pravoslavno groblje u Prizrenu; u rejonu sela Kovače, opština Zubin Potok; bunker u Đakovici; GPR istraživanje sa kojim je rukovalo stručno lice UN globalnog servis centra (Kiževak i Jalovište, Kačanik, Kišnica i Ugljare); u blizini sela Medevce, opština Medveđa; Karadak, kod Rudnice; Tusus, opština Prizren; muslimansko groblje u Kosovskoj Mitrovici; Jalovište, opština Raška; u mestu Budisavce, opština Klina; rudnik Kiževak, opština Raška; Košare (izviđanje); Kozarevo, Novi Pazar.

U analiziranom periodu Komisija je učestvovala u ekshumacijama, reekshumacijama, obdukcijama, reasocijacijama, identifikacijama i primopredajama posmrtnih ostataka 43 lica u vezi konflikta na prostoru AP KiM.

Dana 10. jula 2018. godine u Londonu, zemlje Evropske unije i učesnice Samita Zapadnog Balkana, u okviru berlinskog procesa, na nivou premijera potpisale su Zajedničku deklaraciju o nestalim licima, iz koje je proistekao Okvirni plan za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, koji je potpisan na nivou nadležnih tela za traženje nestalih lica (Republika Srbija, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo50 i Crna Gora). Radi sprovođenja aktivnosti predviđenih Okvirnim planom, formirana je Grupa za nestala lica (u daljem tekstu: GNL), Operativna grupa za rešavanje neidentifikovanih slučajeva (u daljem tekstu: NNOG) i Operativna grupa za bazu podataka (u daljem tekstu: OG za bazu podataka). Ukupno je održano četiri sastanka GNL, četiri sastanka NNOG i tri sastanka OG za bazu podataka.

Na osnovu potpisanih sporazuma i protokola o saradnji u traženju nestalih lica sa Republikom Hrvatskom u analiziranom periodu održan je jedan bilateralni sastanak i dva radna sastanka. U Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta, u Zagrebu, Republika Hrvatska, uz prisustvo članova porodica, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka 33 žrtve srpske nacionalnosti, stradalih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u periodu 1991–1995. godine, na području Republike Hrvatske. Na području Ličko-senjske i Karlovačke županije, nadležni organi Republike Hrvatske, sproveli su proces ekshumacije, sa preostalih registrovanih grobnih mesta, na kojima su pokopani posmrtni ostaci žrtava srpske nacionalnosti koje su stradale u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja”. Tom prilikom ekshumirani su posmrtni ostaci 24 lica. Na zahtev hrvatske strane izvršeno je terensko izviđanje na prostoru nekadašnje kudeljare i na lokalnom groblju u Bogojevu i na mesnim grobljima duž reke Dunav nizvodno od Smedereva.

Na osnovu potpisanog Protokola o saradnji u traženju nestalih lica sa Bosnom i Hercegovinom u izveštajnom periodu održan je jedan bilateralni sastanak. Potpisana su Radna pravila i procedure za realizaciju Protokola o saradnji u traženju nestalih lica između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine. Na gradskim grobljima u Kovinu i Novoj Bežaniji ekshumirani su posmrtni ostaci tri lica i predata su Institutu za nestale osobe Bosne i Hercegovine radi konačne identifikacije.

Imajući u vidu obim, složenost i specifičnost poslova koji se obavljaju u Komesarijatu za izbeglice i migracije za potrebe rada Komisije za nestala lica, a sve u cilju obezbeđivanja sveobuhvatnog, profesionalnog i sistemskog pristupa u rešavanju ovog pitanja, sprovedena je analiza organizacione strukture i položaja stručne službe, te je u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta 2019. godine, umesto Odseka za nestala lica, koji je do tada bio u Sektoru za prihvat, zbrinjavanje, readmisiju i trajna rešenja, obrazovano Odeljenje za nestala lica, kao uža unutrašnja jedinica izvan sastava sektora, koje ima dve uže unutrašnje jedinice i to: Grupa za nestala lica na prostoru AP KIM i Grupa za nestala lica na teritoriji bivše SFRJ. Odeljenje za nestala lica se sastoji od 9 izvršilačkih radnih mesta. Imajući u vidu da je povećan broj izvršilaca, sledeći korak je da se za nova radna mesta, Zakonom o budžetu obezbede finansijska sredstva, kako bi se stekli zakonski uslovi za sprovođenje konkursa za prijem u radni odnos.

U cilju unapređenja saradnje državnih organa uključenih u proces istrage i procesuiranja ratnih zločina, a radi ubrzanja razmene podataka koji su od značaja za otkrivanje sudbine nestalih lica, formirana je Ekspertska grupa za rešavanje slučajeva nestalih lica na prostoru bivše SFRJ i u izveštajnom periodu održana su četiri sastanka. Dana 12. juna 2018. godine u Beogradu, predsednik Komisije za nestala lica i tužilac za ratne zločine potpisali su Memorandum o saradnji.

Odbor za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine, na Desetoj sednici održanoj 19. oktobra 2015. godine, doneo je Odluku o obrazovanju Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji i u posmatranom periodu ukupno je održano šest sednica.

Dana 16. decembra 2015. godine u Hagu, ambasador Republike Srbije u Holandiji, u ime Vlade, kao zastupnik Republike Srbije, potpisao je Sporazum između Republike Srbije i Međunarodne komisije za nestala lica o statusu i funkcijama MKNL i isti je potvrđen u Narodnoj skupštini 29. maja 2017. godine i za Republiku Srbiju stupio je na snagu 20. avgusta 2017. godine.

Pretrage terena i ekshumacije posmrtnih ostataka na prostoru centralne Srbije sprovode se po naredbi TRZ i Višeg suda, Odeljenja za ratne zločine. Komisija za nestala lica za ove aktivnosti pruža svu logističku podršku i vrši refundaciju svih troškova, kako iz budžetskih sredstava opredeljenih za rad ove komisije, tako i iz donatorskih sredstava kroz odobrene projekte.

Kada je u pitanju osnivanje posebnog fonda za podršku nadležnim organima u pribavljanju svih raspoloživih podataka o grobnim lokacijama lica koja se još uvek vode kao nestala, Komisija za nestala lica vrši konsultacije i pripremu određene dokumentacije, kako bi u skladu sa zakonskim procedurama ove aktivnosti realizovala.

Imajući u vidu sve navedeno, u predstojećem periodu neophodno je nastaviti usklađivanje normativnog okvira sa odredbama Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka i to kroz:

– Izmene i dopune Krivičnog zakonika;

– Donošenje Zakona o nestalim licima;

– Izmene i dopune drugih relevantnih propisa;

– Doslednu primenu Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period 2020–2025. i pratećeg Akcionog plana.

Pored navedenog, neophodno je konačno rešavanje institucionalnog statusa Stručne službe Komisije za nestala lica, čime bi se postigao sklad između zakonskih ovlašćenja, administrativnih kapaciteta i uloge koju Komisija ima u praksi.

U skladu sa uspostavljenim mehanizmima saradnje i odredbama Okvirnog plana koji proističe iz Londonske deklaracije, potrebno je nastaviti sa efikasnom saradnjom u otkrivanju sudbine nestalih lica.

––––––––

49 Komitet za prisilne nestanke, Zaključna zapažanja o izveštaju koji je podnela Srbija u skladu sa članom 29. stav 1. Konvencije, 12. februar 2015. godine.

50 Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

3.6. Saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju

3.6.1. Pregled ispunjenosti mera iz NSPRZ

NSPRZ je predvidela obavezu Republike Srbije da nastavi saradnju kako sa MKTJ, tako i sa MRMKS.

U duhu mera predviđenih NSPRZ, i Prelazno merilo broj 21 iz Pregovaračke pozicije za Poglavlje 23 predviđa obavezu Republike Srbije da u potpunosti sarađuje sa MKTJ (uključujući potpuno prihvatanje i primenu svih presuda i odluka) kao i sa MRMKS.

Oblici saradnje sa MRMKS u velikoj meri su konkretizovani Akcionim planom za Poglavlje 23 i NSPRZ.

Tužilaštvo MRMKS je u više navrata TRZ ustupilo obimne istražne materijale koji su bez odlaganja dostavljeni zamenicima tužioca na razmatranje i obradu, što je dalo rezultate jer je više postupaka započeto na osnovu te dokumentacije, posebno u toku 2020. godine, između ostalog i u odnosu na visokorangirane počinioce krivičnih dela ratnih zločina.

Jedan od oblika ostvarivanja saradnje između ova dva tužilaštva obavlja se putem razmene zahteva za međunarodnu pravnu pomoć.

U posmatranom periodu nastavljeno je sa realizacijom zajedničkog projekta MKTJ/MRMKS i Evropske komisije „Nacionalni tužioci u poseti”, koji omogućuje boravak i rad predstavnika TRZ pri Tužilaštvu MKTJ/MRMKS, tzv. „oficira za vezu”, koji je samoinicijativno ili po zahtevu obrađivača predmeta, kontinuirano pretraživao bazu podataka Tužilaštva MKTJ/MRMKS, izdvajao i dostavljao dokumentaciju i dokaze relevantne za postupke iz nadležnosti TRZ. Osim toga, i obrađivači predmeta redovno su za potrebe postupaka koje vode pristupali EDS bazi podataka Tužilaštva MKTJ i MRMKS.

U kontinuitetu su održavani periodični radni sastanci tokom kojih se definišu konkretni koraci u daljoj saradnji i usaglašava dinamika aktivnosti. Nastavljena je saradnja održavanjem sastanaka na nivou glavnih tužilaca i drugih predstavnika ovih institucija. Sastanci su održavani najmanje dva puta godišnje u sklopu priprema polugodišnjih izveštaja koje glavni tužilac podnosi Savetu bezbednosti UN.

Na poslednjem sastanku na nivou glavnih tužilaca održanom u oktobru 2020. godine fokus je bio na predmetima kategorije 2, o čemu je raspravljano još tokom poslednje regionalne konferencije tužilaca održane u Sarajevu 2019. godine.

Saradnja sa MRMKS podrazumeva i prenošenje opšteg i posebnog znanja u pogledu konkretnih slučajeva, iskustva i strategija tužilaca MKTJ i MRMKS o prikupljenim dokazima i metodama njihove upotrebe. U određenom broju predmeta koji se vode pred TRZ u kojima se koristi ustupljena dokumentacija od MRMKS ili MKTJ, dostavljene su izjave i transkripti svedočenja svedoka i žrtava prema kojima su primenjene mere zaštite, ali su određeni delovi dokumenata zatamnjeni ili izbrisani radi zaštite identiteta tih lica. S obzirom na značaj ovih materijala, zamenici tužioca su u izveštajnom periodu u više predmeta u kojima postupaju podnosili zahteve za izmenu, odnosno ukidanje zaštitnih mera i dostavljanje transkripata i izjava u izvornom obliku, čemu je prethodila njihova detaljna procena o značaju tih materijala za dokazivanje u konkretnom predmetu.

NSPRZ predviđa i podršku u realizaciji obuka u oblasti procesuiranja seksualnog nasilja kao načina izvršenja krivičnih dela iz nadležnosti TRZ, kao i u pogledu primene mera zaštite svedoka, s obzirom da je u praksi uočen problem u pogledu realizacije takvih zahteva podnetih od strane TRZ, te su u skladu sa tom obavezom, takve obuke i organizovane tokom 2019. i 2020. godine u više navrata, kako u Srbiji, tako i u Holandiji. Tokom obuke održane u Hagu, polaznici su se bliže upoznali sa načinom rada MRMKS, pripremom složenih predmeta u praksi, postupanju po zahtevima za pomoć i pristupu rešavanju važnijih procesnih pitanja sa kojima su se u praksi susretali predavači, sa ciljem da približe rad tužilaštva MRMKS.

Tokom 2020. godine usled pandemije uzrokovane virusom COVID-19 nije bilo organizovanih obuka u kojima su učestvovali predstavnici MRMKS.

Sve obuke koje su držali tužioci MKTJ, odnosno MRMKS od izuzetnog su značaja za unapređenje rada TRZ.

Početkom novembra ove godine otpočet je zajednički projekat u kome učestvuje više zaposlenih u TRZ i MRMKS koji obuhvata detaljnu analizu svih slučajeva pozitivne saradnje tužilaštava u pogledu analize predmeta kategorije 2, zahteva za pomoć, predmeta koji se tiču regionalne saradnje, predmeta gde su ustupljeni dokazi, dokumenti i informacije, kao i predmeta u kojima su obezbeđeni svedoci.

Veliki broj transkripata sačinjenih pred MKTJ i MRMKS mogu imati neprocenjiv značaj za predmete koji se vode pred TRZ, jer obiluju velikim brojem informacija i pored podataka o predmetu svedočenja i pružaju formalne podatke o dokaznim predmetima. U narednom periodu planirano je da tužilac za ratne zločine ponovo pokrene pitanje prevoda tih transkripata na srpski jezik, kako bi se u što skorije vreme omogućilo njihovo korišćenje u postupcima u Republici Srbiji.

3.6.2. Statistički parametri efikasnosti saradnje sa MRMKS

Tokom 2016. godine TRZ je uputilo MRMKS-u osam zahteva za pomoć, od čega je udovoljeno svim zahtevima. U periodu od 2017. do kraja 2019. godine TRZ je uputilo MRMKS-u 52 zahteva za pomoć, od čega je većini zahteva udovoljeno. Tokom 2020. godine TRZ je uputilo MRMKS-u 13 zahteva od čega je udovoljeno na devet zahteva, a nije udovoljeno na četiri zahteva.

Podaci o pruženoj pravnoj pomoći TRZ prema MRMKS, prikazani su u Tabeli 7, koja pokazuje da je TRZ udovoljilo svim zahtevima MRMKS-a primljenim u posmatranom periodu.

Tabela 7: Podaci o pruženoj pravnoj pomoći Tužilaštva za ratne zločine prema MRMKS-u za period od 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Podaci o pruženoj pravnoj pomoći TRZ-a

Godina

Zatraženo

Udovoljeno

Predmeti u radu

2016..

2017.

2018.

2019.

2020.

U posmatranom periodu nastavljena je intenzivna saradnja TRZ sa Tužilaštvom MKTJ i MRMKS, kako kroz program oficira za vezu, pristup arhivama tako i kroz obuke i pravnu pomoć.

U periodu koji predstoji, potrebno je nastaviti i po mogućnosti intenzivirati ovu saradnju, naročito u pogledu obezbeđivanja prevoda transkripata MKTJ koji bi bili korišćeni u postupcima koji se vode pred pravosudnim organima Republike Srbije, tako i kroz nastavak obuka u koje su uključeni profesionalci koji su deo karijere proveli radeći za MKTJ/MRMKS.

Tužilaštvo za ratne zločine bi trebalo da ima proaktivni pristup u pogledu rešavanja problema pokretanja i vođenja postupka za krivična dela koja se odnose na nepoštovanje suda i sudskih postupaka za ratne zločine, koji se vode pred MRMKS, vodeći računa o doslednom poštovanju načela zakonitosti.

3.7. Regionalna i šira međunarodna saradnja

Efikasna regionalna saradnja, prepoznata je kao preduslov efikasnog procesuiranja ratnih zločina, kako u NSPRZ, tako i u pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 23, koja u prelaznom merilu broj 20 predviđa sledeće: „Srbija ostvaruje konstruktivnu saradnju sa susednim zemljama u otkrivanju i određivanju/utvrđivanju sudbine nestalih lica ili njihovih ostataka, uključujući saradnju kroz brzu razmenu informacija. Srbija ostvaruje značajnu regionalnu saradnju i dobre susedske odnose u rešavanju pitanja ratnih zločina izbegavajući sukobe u pogledu nadležnosti i starajući se o tome da se krivično gonjenje za ratne zločine vrši bez diskriminacije. Sva nerešena pitanja u vezi sa ovim moraju se u potpunosti rešitiˮ.

3.7.1. Pregled ispunjenosti mera iz Strategije

Imajući u vidu gore navedeno, NSPRZ je predviđala iniciranje održavanja regionalne konferencije radi postizanja međudržavnog sporazuma (potpisan i potvrđen međunarodni ugovor) sa Republikom Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom o sledećim otvorenim pitanjima:

1) Utvrđivanje regionalnih pravila o podeli nadležnosti za postupanje u predmetima ratnih zločina;

2) Unapređenje regionalne saradnje u pogledu postupanja po zamolnicama u predmetima ratnih zločina;

3) Uspostavljanje olakšanog postupka za pribavljanje dokaza na teritoriji druge države od strane odbrane u predmetima ratnih zločina;

4) Jedinstveno postupanje država regiona u pogledu rešavanja sudbine nestalih lica.

Pomenuta aktivnost nije realizovana onako kako je u NSPRZ predviđeno, budući da ovakva regionalna konferencija nije održana. Ipak, u okviru Berlinskog procesa, postignut je značajan napredak u oblasti regionalne saradnje u otkrivanju sudbine nestalih lica, što je detaljnije opisano u Poglavlju 6.

Treba pomenuti i da je održana Regionalna konferencija tužilaca u periodu od 20. do 22. maja 2019. godine u Beogradu u organizaciji TRZ i UNDP, u saradnji sa Ujedinjenim kraljevstvom i Italijom kao vid nastavka „Palićko-brionskog procesaˮ započetog 2004. godine. Konferenciji su prisustvovale delegacije tužilaštava Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine, Distrikta Brčko, Unsko-sanskog kantona, Državnog odvjetništva i specijalizovanih županijskih tužilaštava Republike Hrvatske, Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore, Tužilaštva MRMKS i TRZ. Cilj konferencije je jačanje regionalne saradnje, razmena iskustava, mišljenja i stavova između predstavnika tužilaštava iz država u regionu i MRMKS a radi otklanjanja prepreka koje su se javljale u dosadašnjoj regionalnoj saradnji u predmetima ratnih zločina, kao i njeno unapređenje radi privođenja učinilaca ratnih zločina pravdi i ostvarivanju pravde za žrtve.

Teme za diskusiju i usaglašavanje stavova predstavnika delegacija ticale su se saradnje tužilaštava u regionu sa MKTJ i MRMKS, kriterijuma i standarda u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, jačanja regionalne saradnje u postupcima za ratne zločine i traganju za nestalim licima, kao i istraživanja i krivičnog gonjenja seksualnog nasilja vezanog za sukobe kao međunarodnog zločina.

Pored toga, značajni pomaci učinjeni su i u pogledu saradnje u oblasti podrške žrtvama i svedocima, a iako planirano za mart 2020. godine u Osijeku, održavanje regionalnog sastanka Službi za podršku žrtvama i svedocima, u okviru UNDP Regionalnog projekta podrške suđenjima za ratne zločine, odloženo je za jun 2020. i održano u onlajn formatu usled epidemiološke situacije COVID-19.

NSPRZ je predviđala i unapređeno postupanje po zamolnicama Republike Srbije upućenim državama u regionu i povećan broj predmeta u kojima su putem regionalne saradnje razmenjeni dokazi između tužilaštava. U ovom segmentu su ostvareni dobri rezultati čiji je detaljan pregled dat u delu 8.2. (Statistički pokazatelji).

NSPRZ je predviđala i obavezu TRZ da inicira uspostavljanje zajedničke evidencije slučajeva ratnih zločina na regionalnom nivou čije je rešavanje započeto putem regionalne saradnje radi omogućavanja praćenja uspešnosti saradnje, ali i rada na promovisanju uspostavljanja zajedničkih prekograničnih tužilačkih timova sa zemljama regiona kao jednom od načina postizanja bolje saradnje.

Zajednički timovi bili su formirani za potrebe predmeta „Srebrenicaˮ i „Štrpciˮ i pokazali su se kao veoma značajan mehanizam saradnje među regionalnim tužilaštvima. Benefiti se ogledaju u unapređenju koordinisanja istraga i neposrednoj komunikaciji sa regionalnim tužiocima, a izazovi usled postojanja različitosti u pogledu primene krivičnih zakona i postupaka, zaštite žrtava, svedoka. U periodu od 2016. do 2020. godine ostvarena je obostrana, proaktivna i zadovoljavajuća saradnja sa Bosnom i Hercegovinom, kako kroz zajedničke timove, tako i kroz čestu i otvorenu komunikaciju i razmenu podataka u postupcima pred tužilaštvima Srbije i Bosne i Hercegovine, koja komunikacija se takođe može smatrati dobrodošlom, potrebnom, korisnom i zajedničkom.

Pored navedenog, NSPRZ je predvidela i aktivnu razmenu iskustava kroz učešće sudija i javnih tužilaca koji postupaju u predmetima ratnih zločina na seminarima iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i stručnim savetovanjima, o čemu je bilo više reči u Poglavljima 2, 3. i 5.

Najzad, NSPRZ ukazuje na značaj prevođenja odluka u postupcima za ratne zločine, pa je važno pomenuti da su sve optužnice dostupne na internet strani TRZ i na engleskom jeziku i može im se pristupiti putem sledećeg linka: https://www.tuzilastvorz.org.rs/en/cases/indictments.

3.7.2. Statistički pokazatelji regionalne i šire međunarodne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

Pored ranije navedenih podataka vezanih za preuzimanje optužnica iz Bosne i Hercegovine, važan pokazatelj efikasnosti regionalne i šire međunarodne saradnje jesu i statistički podaci TRZ o saradnji po osnovu sporazuma i memoranduma o saradnji, kao i podaci Ministarstva pravde o saradnji po zamolnicama.

Tabela 8: Podaci o pruženoj pravnoj pomoći Tužilaštva za ratne zločine na zahtev Tužilaštva Bosne i Hercegovine za period od 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine51

Godina

Zatraženo

Udovoljeno

Predmeti u radu

Nije udovoljeno

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

Ukupno

269

223

Tabela 8 i Grafik 8 prikazuju podatke o pruženoj pravnoj pomoći TRZ na zahtev Tužilaštva Bosne i Hercegovine za period od 01. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine i pokazuju da je TRZ u čak 223 od 269 zahteva (83%) udovoljilo zahtevima iz Bosne i Hercegovine.

Grafik 8: Struktura odluka o pruženoj pravnoj pomoći Tužilaštva za ratne zločine na zahtev Tužilaštva Bosne i Hercegovine za period od 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Istovremeno, Tabela 9 i grafik 9, pokazuju da je u svega 49% slučajeva udovoljeno zahtevima TRZ upućenim Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, što je u značajnoj meri niže od ranije pomenutih 83%.

Tabela: 9: Podaci o zatraženoj pravnoj pomoći TRZ Tužilaštvu Bosne i Hercegovine za period od 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Godina

Zatraženo

Udovoljeno

Nije odgovoreno

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

107

Ukupno

285

144

141

Grafik 9: Struktura odluka o zatraženoj pravnoj pomoći TRZ Tužilaštvu Bosne i Hercegovine za period 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Kada je reč o rezultatima saradnje TRZ sa Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske, podaci navedeni u Tabeli 10 i na Grafiku 10, pokazuju da je TRZ u 73% slučajeva udovoljilo zahtevima primljenim od Državnog odvjetništva Republike Hrvatske.

Tabela 10: Podaci o pruženoj pravnoj pomoći TRZ na zahtev Državnog odvjetništva Republike Hrvatske za period 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine52

Godina

Zatraženo

Udovoljeno

Predmeti u radu

Nije udovoljeno

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

Ukupno

190

126

Grafik 10: Struktura odluka o pruženoj pravnoj pomoći TRZ na zahtev Državnog odvjetništva Republike Hrvatske za period 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Istovremeno, podaci prikazani u Tabeli 11 i na Grafiku 11 pokazuju učinak Državnog odvjetništva Republike Hrvatske po zahtevima TRZ, kao i značajan porast broja upućenih zahteva TRZ u 2020. godini – gotovo četiri puta više nego prethodnih godina. Podaci pokazuju da je Državno odvjetništvo Republike Hrevatske samo u 29% slučajeva udovoljilo zahtevima TRZ.

Tabela 11: Podaci o zatraženoj pravnoj pomoći TRZ Državnom odvjetništvu Republike Hrvatske za period 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Godina

Zatraženo

Udovoljeno

Nije odgovoreno

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

101

Ukupno

199

142

Grafik 11: Struktura odluka o zatraženoj pravnoj pomoći TRZ Državnom odvjetništvu Republike Hrvatske za period 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Pored navedenog, TRZ je u posmatranom periodu udovoljilo i po jednom zahtevu nadležnog tužilaštva Nemačke (2016) i po dva zahteva SAD (2016), Kanade (2017), Slovenije (2016 i 2018) i Crne Gore (2017), a nije udovoljilo jednom zahtevu Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore (2016).

Istovremeno udovoljeno je zahtevu TRZ za pravnu pomoć Mađarske (2017), Italije (2017), Crne Gore (2020) i Nemačke (2020), dok nadležno tužilaštvo Slovenije nije odgovorilo na zahtev TRZ (2018).

U Tabeli 12 prikazani su podaci o pruženoj pravnoj pomoći Specijalnom tužilaštvu EULEKS-a u Prištini (samo jedan zahtev u 2018. godini).

Tabela 12: Podaci o pruženoj pravnoj pomoći TRZ na zahtev Specijalnog tužilaštva EULEKS-a u Prištini (na osnovu Procedure uzajamne pravne pomoći) za period 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Godina

Zatraženo

Udovoljeno

Predmeti u radu

Nije udovoljeno

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

Ukupno

Tabela 13 i Grafik 12 prikazuju obeshrabrujuće rezultate odlučivanja Specijalnog tužilaštva EULEKS-a u Prištini o zahtevima TRZ po proceduri uzajamne pravne pomoći. Naime, od 98 zahteva koliko je upućeno u posmatranom petogodišnjem periodu, uz stalnu tendenciju porasta broja zahteva od strane TRZ, udovoljeno je samo u 8 slučajeva, odnosno 92% nije udovoljeno.

Tabela 13: Podaci o zatraženoj pravnoj pomoći TRZ Specijalnom tužilaštvu EULEKS-a u Prištini (na osnovu Procedure uzajamne pravne pomoći) za period od 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Godina

Zatraženo

Udovoljeno

Nije odgovoreno

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

Ukupno

Grafik 12: Struktura odluka o zatraženoj pravnoj pomoći TRZ Specijalnom tužilaštvu EULEKS-a u Prištini (na osnovu Procedure uzajamne pravne pomoći) za period od 1. januara 2016. do 31. decembra 2020. godine

Kada je reč o regionalnoj saradnji kroz mehanizme međunarodne pravne pomoći po zamolnicama, iz Tabele 14 uočava se da se ovaj vid saradnje intenzivno odvijao, pri čemu je Republika Srbija u posmatranom periodu primila 617 zamolnica, a uputila 357.

Tabela 14: Podaci o pravnoj pomoći po zamolnicama u periodu od 2016. do 2020. godine

Zamolnice

Delimično udovoljeno

Nije udovoljeno

Udovoljeno

U radu

Ukupno

Iz Srbije

281

357

Bosna i Hercegovina

151

Republika Hrvatska

178

200

Crna Gora

U Srbiju

429

128

617

Bosna i Hercegovina

206

293

Republika Severna Makedonija

Republika Hrvatska

210

304

Crna Gora

Ukupno

711

172

975

Podaci prikazani na Grafiku 13 pokazuju da je proces tekao uspešno, pri čemu je ukupno, posmatrano na obostranom nivou, delimično ili u potpunosti udovoljeno oko 76% zamolnica.

Grafik 13: Ukupna saradnja po zamolnicama u predmetima za ratne zločine u periodu od 2016. do 2020. godine

Poredeći strukturu odluka po primljenim i upućenim zamolnicama, prikazanoj na Graficima 14 i 15 se uočava razlika u pogledu strukture odluka po primljenim i upućenim zamolnicama i to u korist pozitivnih odluka po primljenim zamolnicama, budući da je Republika Srbija u čak 83% slučajeva u celosti ili delimično postupila po primljenim zamolnicama, dok je u pogledu zamolnica koje je uputila Republika Srbija ovaj procenat nešto niži i iznosi 73%.

Primeri dobre prakse u razvoju regionalne saradnje, uspostavljeni u oblasti otkrivanja sudbine nestalih lica, mogli bi poslužiti kao model regionalnog foruma u usklađivanju rada i unapređenju saradnje i u drugim oblastima od značaja za procesurianje ratnih zločina.

Pored navedenog, postoji dodatni prostor za unapređenje saradnje u pogledu podrške žrtvama i svedocima.

Statistički podaci o pravnoj pomoći po memorandumima i sporazumima pokazuju nedostatak reciprociteta i potrebu otvaranja regionalnog dijaloga kroz koji bi se identifikovale i otklonile prepreke da zahtevima koje upućuje TRZ bude udovoljeno u višem procentu.

Mehanizam uspostavljanja zajedničkih timova potrebno je koristiti u svim predmetima u kojima bi oni mogli doprineti efikasnijem prikupljanju dokaza i razmeni informacija.

Razmena iskustava sudija i javnih tužilaca koji postupaju u predmetima ratnih zločina, od neprocenjivog je značaja za unapređenje efikasnosti i kvaliteta njihovog rada.

––––––––

51 Napomena: Zahtevima za pravnu pomoć podnetim od strane nadležnih Tužilaštva Bosne i Hercegovine po osnovu protokola nije udovoljeno iz razloga formalnih nedostataka zahteva. Naime zahtevi za pravnu pomoć nisu podneti u skladu sa sadržinom zahteva propisanim protokolom.

52 Napomena: Zahtevima za pomoć podnetim od strane Državnog odvjetništva Republike Hrvatske po osnovu Memoranduma i Sporazuma nije udovoljeno iz razloga formalnih nedostataka zahteva. Naime zahtevi za pravnu pomoć nisu podneti u skladu sa sadržinom zahteva propisanim memorandumom/sporazumom

3.8. Unapređenje ukupnog odnosa društva prema pitanju suđenja za ratne zločine

U NSPRZ se insistiralo na promeni ukupnog odnosa društva prema pitanju suđenja za ratne zločine, važan je element mehanizama tranzicione pravde. NSPRZ je ovom pitanju pristupila iz više uglova:

Najpre, kroz olakšanu dostupnost informacija o suđenjima za ratne zločine, što je i učinjeno kroz značajno unapređenje internet stranica nadležnih organa, naročito TRZ, koja za razliku on internet strana nadležnih sudova, čini dostupnim na srpskom i engleskom jeziku sva obaveštenja, normativni okvir, izveštaje i optužnice. Istovremeno, prevodi sudske prakse i dalje su dostupni u ograničenom obimu.

Drugi segment unapređenja informisanja javnosti odnosio se na redovno objavljivanje izveštaja o radu pravosudnih institucija nadležnih za procesuiranje ratnih zločina i izveštaja o sprovođenju svih relevantnih strateških dokumenata u oblasti procesuiranja ratnih zločina (Akcioni plan za Poglavlje 23, NSPRZ, Tužilačka strategija).

U ovom segmentu, važno je napomenuti da su godišnji izveštaji o radu sudova u Republici Srbiji koje svake godine u martu objavljuje Vrhovni kasacioni sud53, poslednjih godina značajno unapređeni i da uključuje i sveobuhvatne statistike u pogledu predmeta ratnih zločina. Pored toga, ova vrsta podataka dostupna je i u izveštajima o sprovođenju NSPRZ54 i Akcionog plana za poglavlje 2355 koji su u celokupnom periodu sprovođenja NSPRZ objavljivani na srpskom i engleskom jeziku na internet stranama Ministarstva pravde i TRZ.56

Iako je bilo predviđeno redovno održavanje sastanaka predstavnika institucija nadležnih za procesuiranje ratnih zločina u mehanizam saradnje sa organizacijama civilnog društva, kroz njihovo povremeno učešće na sastancima sa Nacionalnim Konventom za EU, ova praksa je postojala samo u ranoj fazi primene NSPRZ, da bi poslednjih godina nestala, što je neophodno promeniti u periodu koji predstoji.

Važan segment unapređenja odnosa javnosti u ovoj oblasti jeste i unapređenje kapaciteta zaposlenih u medijima za adekvatno izveštavanje o postupcima za ratne zločine, kroz periodičnu organizaciju kurseva, seminara i obuka za novinare koji izveštavaju sa suđenja za ratne zločine, u saradnji medijskih udruženja, institucija pravosuđa i međunarodnih organizacija na kojima bi, uz pomoć sudija, javnih tužilaca i nezavisnih eksperata, stekli dodatna znanja koja bi im olakšala informisanje javnosti o postupcima za ratne zločine. Ova praksa, u prethodnom periodu, bila je zasnovana mahom na projektnoj podršci međunarodnih organizacija, pa bi u periodu koji predstoji trebalo raditi na njenoj institucionalizaciji kroz intenzivnu saradnju nadležnih organa i medijskih udruženja.

Prepoznata je i potreba u samoj NSPRZ da teme o sukobima na prostorima bivše Jugoslavije, ratnim zločinima koji su u tom periodu izvršeni i normama međunarodnog humanitarnog prava, budu zastupljene već u školskom gradivu, kako bi se kvalitet i sadržina nastavnog programa koji se dotiče pitanja vezanih za istoriju sukoba u bivšoj Jugoslaviji i zločina koji su tokom tih sukoba izvršeni, kontinuirano kontrolisao i unapređivao u skladu sa mehanizmima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U tom smislu, treba napomenuti da je u prethodnom periodu došlo do liberalizacije tržišta udžbenika i značajnog proširenja kruga nastavnih sredstava odobrenih od strane nadležnih institucija, čime se podstiče sloboda izbora i pluralizam mišljenja. Pored toga, u prethodnom periodu je dosta urađeno na uvođenju projektne nastave koncipirane tako da kroz tematske celine objedinjuje interdisciplinarni pristup i omogućava celovito sagledavanje predmetnih događaja kroz više nastavnih predmeta (istorija, geografija, građansko vaspitanje, itd.).

NSPRZ je predviđala i potrebu promene javnog diskursa u segmentu koji je oblikovan javnim istupima državnih funkcionera na temu procesuiranja ratnih zločina. S tim u vezi, važno je napomenuti da su najviše državne institucije objavile tekst Nacionalne strategije na svojim internet stranama.57

U NSPRZ je predviđena i potreba poštovanja kodeksa ponašanja za članove Vlade i narodne poslanike, u smislu uzdržavanja od nedozvoljenog komentarisanja rada pravosudnih organa. U tom smislu, treba pomenuti da je Vlada na svojoj 192. sednici od 23. januara 2016. godine, na predlog Ministarstva pravde, donela zaključak kojim je usvojila Kodeks ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka. Zaključak je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 6/16 od 28. januara 2016. godine, dok je Kodeks ponašanja za narodne poslanike o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka usvojen 20. jula 2017. godine, a objavljen je u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 71/17. Pored toga, Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 25. oktobra 2016. godine doneo je Odluku o dopunama Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva koja je objavljena u ,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, broj 91/16. Navedenom odlukom propisana je procedura javnog reagovanja Visokog saveta sudstva u slučajevima političkog uticaja na rad sudstva. 23. marta 2017. godine Državno veće tužilaca usvojilo je Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca („Službeni glasnik RSˮ, broj 29/17), kojim je ustanovljen institut poverenika za samostalnost, propisano je da ovu funkciju obavlja zamenik predsednika Državnog veća tužilaca i ustanovljena procedura javnog reagovanja Državnog veća tužilaca u slučajevima političkog uticaja na rad javnog tužilaštva, i to redovno (jednom godišnje) i vanredno (u slučaju potrebe). S tim u vezi, Državno veće tužilaca donelo je 07. aprila 2017. godine Odluku A br. 393/17, kojom je detaljno uređen način postupanja Poverenika za samostalnost u slučajevima političkog i drugog nedozvoljenog uticaja na rad javnog tužilaštva, u skladu sa članom 9. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca („Službeni glasnik RSˮ, broj 29/17).

Kada je reč o praksi komentarisanja sudskih odluka od strane državnih zvaničnika u ovoj oblasti, mora se konstatovati da je ona izuzetno raznolika i da se kreće od pozitivnih primera iskazivanja snažne podrške pravosudnim organima, pa sve do negativnih komentara pojedinačnih presuda ili postupanja pojedinih sudija, pri čemu ni u reagovanju Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, u skladu sa gore pomenutim, novouspostavljenim procedurama, i dalje nema konzistentne prakse.

Iako su usvajanjem i sprovođenjem NSPRZ učinjeni značajni pomaci u pogledu dostupnosti informacija o postupcima za ratne zločine kroz redovno objavljivanje izveštaja o radu pravosudnih organa i sprovođenju strateških dokumenata, u predstojećem periodu bi trebalo unaprediti dijalog sa organizacijama civilnog društva i akademskom zajednicom, ali i raditi na unapređenju izveštavanja o postupcima za ratne zločine kroz edukacije novinara i organizaciju zajedničkih radionica sa nosiocima pravosudnih funkcija.

Od velikog značaja za stručnu, ali i širu javnost, bilo bi unapređenje internet prezentacija Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kako u pogledu sistematizacije i dostupnosti sudske prakse, tako i u pogledu informacija o suđenjima za ratne zločine.

Javnom diskursu o suđenjima za ratne zločine doprinela bi i konzistentnija praksa reagovanja Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na neprimerene izjave funkcionera kojima se zadire u nezavisnost pravosuđa.

––––––––

53 Godišnji izveštaj o radu sudova u Republici Srbiji za 2020. godinu, dostupno na: https://www.vk.sud.rs/sites/default/files/attachments/Godi%C5%A1nji%20izve%C5%A1taja%20za%202020%20FINAL_0.pdf , pristupljeno 11. aprila 2021. godine

54 Vidi: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/17978/izvestaj-o-sprovodjenju-nacionalne-strategije-za-procesuiranje-ratnih-zlocina.php, pristupljeno 9. aprila 2021. godine

55 Vidi: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/26470/izvestaji-o-sprovodjenju-akcionog-plana-za-poglavlje-23.php, pristupljeno 9. aprila 2021. godine

56 Vidi: https://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/HomeDocument/Document__ci/2018-12/hronoloski_optuzbe_3.pdf pristupljeno 9. aprila 2021. godine

57 Vidi:httrs://testonja.studiob.rs/strategijom-do-efikasnijeg-rrosesuiranja-ratnih-zlosina/, https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=02&dd=28&nav_category=11&nav_id=1101717, pristupljeno 8. aprila 2020. godine

4. DEFINISANJE ŽELJENE PROMENE

Vizija strategije je pravni sistem u kome su postupci za ratne zločine efikasni i u skladu sa međunarodnim standardima, regionalna saradnja na najvišem nivou, oštećeni i svedoci zaštićeni i imaju pristup uslugama podrške i pomoći u skladu sa međunarodnim standardima, sudbina nestalih lica rasvetljena, a informisanje javnosti o suđenjima za ratne zločine i kapaciteti za izveštavanje o ovim temama unapređeni.

Misija strategije ogleda se u izgradnji normativnih i institucionalnih mehanizama i dobrih praksi usmerenih na kažnjavanje ratnih zločina, zaštitu i podršku žrtava, otkrivanje sudbine nestalih lica kao neodvojivih elemenata vladavine prava.

Adresati strategije – U procesu dostizanja željenih promena, neophodna je saradnja svih zainteresovanih strana i nadležnih institucija, kao i njihova povezanost u integrisanom odgovoru na potrebe sistema. Ovu saradnju, samostalno ili u saradnji sa drugim državnim organima, institucijama ili organizacijama, ostvaruju:

– Apelacioni sud u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine;

– Viši sud u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine;

– Komisija za nestala lica;

– Ministarstvo pravde;

– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;

– Ministarstvo spoljnih poslova;

– Ministarstvo unutrašnjih poslova – Jedinica za zaštitu svedoka;

– Ministarstvo unutrašnjih poslova – Služba za otkrivanje ratnih zločina;

– Pravosudna akademija;

– Tužilaštvo za ratne zločine.

5. CILJEVI STRATEGIJE

Opšti cilj Strategije

Osnaživanje procesnih i vanprocesnih mehanizama za kažnjavanje ratnih zločina, zaštitu i podršku žrtava, otkrivanje sudbine nestalih lica i izgradnju društvenog ambijenta tolerancije i pomirenja.

Pokazatelj uticaja na nivou opšteg cilja

– Unapređena usklađenost relevantnog normativnog okvira sa međunarodnim standardima;

– Unapređena efikasnost postupaka za ratne zločine;

– Unapređen kvalitet podrške i zaštite žrtava;

– Smanjen broj nestalih lica čija sudbina nije rasvetljena;

– Unapređen nivo međuinstitucionalne i regionalne saradnje;

– Unapređen nivo saradnje sa relevantnim međunarodnim institucijama;

– Unapređena transparentnost postupaka za ratne zločine.

Bazna vrednost 2021. godine: NE

Ciljana vrednost u 2026. godini: Procesni i vanprocesni mehanizmi za kažnjavanje ratnih zločina, zaštitu i podršku žrtava, otkrivanje sudbine nestalih lica i izgradnju društvenog ambijenta tolerancije i pomirenja, osnaženi su kroz unapređenje normativnog okvira, jačanje institucionalnih, administrativnih i infrastrukturnih kapaciteta i kontinuiran dijalog na međuinstitucionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Izvor provere: kvartalni izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina; izveštaji o sprovođenju Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina; godišnji izveštaji o radu sudova u Republici Srbiji; izveštaji o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23; izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020–2025; izveštaji Komisije za nestala lica; izveštaji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Međunarodne komisije za nestala lica; izveštaji o napretku Republike Srbije u procesu EU integracija; izveštaji ugovornih tela i specijalnih izvestilaca UN.

Imajući u vidu sve identifikovane probleme i izazove čijem je rešavanju neophodno pristupiti u predstojećem periodu, postavlja se pitanje načina na koji ovo treba učiniti.

U tom smislu razmatrali smo tri alternativne opcije koje su posmatrane iz ugla kapaciteta za ispunjenje opšteg cilja. Razmatrane opcije:

1) Status quo – Ova opcija podrazumevala bi da se nakon isteka važenja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina sa periodom važenja od 2016. do 2020. godine, ne donose novi planski dokumenti, odnosno da se zadrži dostignuti nivo razvoja.

2) Opcija 1: Ova opcija bi podrazumevala da se, umesto donošenja nove nacionalne strategije, reformski koraci trasiraju aktivnostima sadržanim u Akcionom planu za Poglavlje 23.

3) Opcija 2: Ova opcija podrazumevala bi objedinjavanje reformskih koraka u oblasti procesuiranja ratnih zločina u jedan sveobuhvatan strateški dokument posvećen procesuiranju ratnih zločina.

U poređenju opcija, korišćena je multikriterijumska analiza, korišćenjem sledećih kriterijuma za ocenu opcija:

– efektivnost – u kojoj meri se postiže opšti cilj;

– konzistentnost – u kojoj meri su politike Vlade konzistentne jedna sa drugom, tj. kojom opcijom se postiže najviši nivou usaglašenosti politika Vlade;

– troškovi sprovođenja – koliki su troškovi sprovođenja opcije;

– održivost – izglednost da će odabrani model rezultirati održivim napretkom;

– stepen koordinacije – efikasnost nadzora nad primenom, tj. kojom opcijom se obezbeđuje najbolji koordinativni mehanizam.

U analizi je korišćen model po kome se svaka opcija u odnosu na predmetni kriterijum ocenjuje u odnosu na druge opcije u rasponu od 1 do 5 (5 najviša ocena). Takođe je određeno koji kriterijumi se smatraju odlučujućim, te su u tom smislu efektivnost, održivost i stepen koordinacije određeni kao najbitniji kriterijumi za ocenu opcije. Ponder je definisan u ukupnom iznosu od 10, konačan rang opcije se dobije množenjem pondera sa utvrđenom ocenom svake opcije.

Tabela 15: Poređenje opcija

Kriterijumi/opcije

Ponder

Status quo

Opcija 1

Opcija 2

Efektivnost

Konzistentnost

Troškovi sprovođenja

Održivost

Stepen koordinacije

Rezultat

Imajući u vidu rezultate poređenja opcija, dolazimo do zaključka da bi najadekvatniji način da se odgovori na ranije identifikovane izazove, bio izrada zasebnog strateškog dokumenta posvećenog procesuiranju ratnih zločina. Ovakva odluka potkrepljena je i zahtevom Prelaznog merila broj 16 iz Pregovaračke pozicije za Poglavlje 23, koje predviđa obavezu Srbije da delotvorno sprovodi mere iz NSPRZ i da istovremeno prati primenu te strategije, procenjuje njen uticaj i revidira je.

Kada je reč o vrsti dokumenta javnih politika, u smislu člana 10. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, važno je napomenuti da, po svojoj prirodi, taj dokument treba da bude nacionalna, međusektorska strategija (član 12. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije), imajući u vidu da se nijedan od postojećih strateških dokumenata ne može smatrati sektorskom strategijom u ovoj oblasti, budući da ona zadire kako u pitanja koja se tiču funkcionisanja pravosuđa, tako i u rad Ministarstva unutrašnjih poslova, položaj i prava žrtava, prava nestalih lica i njihovih porodica, javni diskurs o tematici ratnih zločina, čime objedinjuje sektore pravde, unutrašnjih poslova, socijalne zaštite, prosvete i kulture.

Realizacija opšteg cilja ove strategije uključuje pet posebnih ciljeva i bazirana je na njihovoj realizaciji.

Posebni cilj 1: Unapređenje efikasnosti postupaka za ratne zločine.

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 1: Unapređena efikasnost postupaka za ratne zločine.

Bazna vrednost 2021. godine: Zadovoljavajuća.

Ciljana vrednost u 2026. godini: Na visokom nivou.

Izvor provere: kvartalni izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina; izveštaji o sprovođenju Tužilačke strategije; godišnji izveštaji o radu sudova u Republici Srbiji; izveštaji o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.

Posebni cilj 2: Unapređenje zaštite i podrške oštećenima i svedocima u postupcima za ratne zločine.

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 2: Oštećeni i svedoci u postupcima za ratne zločine uživaju zaštitu i podršku u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima.

Bazna vrednost 2021. godine: Zaštita i podrška oštećenima i svedocima u postupcima za ratne zločine je na zadovoljavajućem nivou.

Ciljana vrednost u 2026. godini: Zaštita i podrška oštećenima i svedocima u postupcima za ratne zločine obezbeđuje se u svemu u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima.

Izvor provere: kvartalni izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina; izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020–2025; izveštaji o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.

Posebni cilj 3: Unapređenje mehanizama otkrivanja sudbine nestalih lica.

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 3: Broj nestalih lica i smrtno stradalih lica za koja nije poznato mesto ukopa, tokom, i u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ u periodu od 1. januara 1991. do 31. decembra 1995. godine i na prostoru AP Kosovo i Metohija u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.

Bazna vrednost 2021. godine: 2.500

Ciljana vrednost u 2026. godini: Smanjen broj nestalih lica i smrtno stradalih lica za koja nije poznato mesto ukopa, tokom, i u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ u periodu od 1. januara 1991. do 31. decembra 1995. i na prostoru AP Kosovo i Metohija u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.

Izvor provere: kvartalni izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina; izveštaji o radu Komisije za nestala lica; izveštaji o sprovođenju Tužilačke strategije; izveštaji o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, izveštaji UN Komiteta za prisilne nestanke; izveštaji UN Radne grupe za prisilne i nedobrovoljne nestanke; izveštaji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Posebni cilj 4: Unapređenje saradnje sa MRMKS.

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 4: Saradnja sa MRMKS rezultira olakšanim dokazivanjem u postupcima za ratne zločine i unapređenim znanjima i veštinama postupajućih sudija i tužilaca u Republici Srbiji.

Bazna vrednost 2021. godine: DA

Ciljana vrednost u 2026. godini: DA

Posebni cilj 5: Unapređenje regionalne i šire međunarodne saradnje i drugih mehanizama u službi tranzicione pravde.

Pokazatelj ishoda na nivou posebnog cilja 5: Protokoli, sporazumi i memorandumi o saradnji, redovno se ažuriraju i dopunjavaju a pravna pomoć i saradnja u procesuiranju ratnih zločina, otkrivanju sudbine nestalih lica i procesnoj zaštiti i podršci oštećenima i svedocima, koje iz njih proizilaze značajno doprinose radu institucija Republike Srbije. Osim regionalne saradnje, ova pitanja, kontinuirano su predmet razmene mišljenja i iskustava u stručnim i naučnim krugovima.

Bazna vrednost 2021. godine: NE

Ciljana vrednost u 2026. godini: DA

Izvor provere: kvartalni izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina; izveštaji o sprovođenju Tužilačke strategije; izveštaji o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23; izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020–2025; izveštaji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta; izveštaji Međunarodne komisije za nestala lica; izveštaji MRMKS; izveštaji o napretku Republike Srbije u procesu EU integracija; izveštaji ugovornih tela i specijalnih izvestilaca UN.

6. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA STRATEGIJE

6.1. Posebni cilj 1: Unapređenje efikasnosti postupaka za ratne zločine

Pregled mera za realizaciju posebnog cilja 1:

Mera 1.1: Unapređenje efikasnosti rada TRZ u okviru postojećih kapaciteta, uključujući afirmisanje primene instituta sporazuma o priznanju krivičnog dela i sporazuma o svedočenju; unapređenje poverljivosti procesa istrage i pokretanja finansijskih istraga, odnosno podnošenja zahteva za privremeno/trajno oduzimanje imovinske koristi stečene krivičnim delom.

Mera 1.2: Unapređenje institucionalnih i administrativnih kapaciteta TRZ u skladu sa revidiranim Akcionim planom za Poglavlje 23.

Mera 1.3: Unapređenje infrastrukturnih kapaciteta TRZ, uključujući redovnu nabavku IKT opreme potrebne za efikasno funkcionisanje sistema upravljanja predmetima (SAPO) i formiranje baze podataka TRZ (po ugledu na ZyLab bazu podataka).

Mera 1.4: Osnaživanje saradnje sa Komisijom za nestala lica, Jedinicom za zaštitu svedoka i SORZ, kao i sa drugim državnim organima, radi što efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina kroz aktivnosti bliže određene Tužilačkom strategijom.

Mera 1.5: Unapređenje efikasnosti TRZ u postupcima pružanja pravne pomoći u razumnom roku između domaćih i stranih državnih organa koji postupaju u predmetima ratnih zločina.

Mera 1.6: Unapređenje kapaciteta SORZ kroz dalja ulaganja u službena vozila i modernizaciju računarske opreme.

Mera 1.7:Unapređenje infrastrukturnih kapaciteta Posebnog odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kroz obezbeđenje nove, savremene opreme za rad, prvenstveno u pogledu uspostavljanja nesmetane videokonferencijske veze tokom pretresa.

Mera 1.8:Unapređenje infrastrukturnih kapaciteta Posebnog odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu, kroz modernizaciju i nabavku IKT opreme, odnosno obezbeđenje tehničkih uslova za uspostavljanje viodeokonferencijske veze između postupajućeg sudije u predmetima ratnih zločina i oštećenih, kao i mogućnost audio snimanja toka suđenja i skidanje transkripata, usled čega bi se izbegle moguće greške i nejasnoće i efikasnije vodio postupak.

6.2. Posebni cilj 2: Unapređenje zaštite i podrške oštećenima i svedocima u postupcima za ratne zločine

Pregled mera za realizaciju posebnog cilja 2:

Mera 2.1: Unapređenje normativnog okvira kojim se uređuje sprovođenje programa zaštite učesnika u krivičnom postupku, kroz izmene i dopune Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku i pratećih podzakonskih akata, kao i donošenje podzakonskih akata kojima se uređuje način sprovođenja programa zaštite.

Mera 2.2: Unapređenje administrativnih i materijalno-tehničkih kapaciteta Jedinice za zaštitu svedoka.

Mera 2.3: Unapređenje saradnje nadležnih organa u cilju sprovođenja programa zaštite učesnika u krivičnom postupku.

Mera 2.4: Unapređenje saradnje vezano za procesnu zaštitu koju svedoci ostvaruju u postupcima pred domaćim, regionalnim i drugim inostranim pravosudnim institucijama.

Mera 2.5: Dosledna primena Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020–2025. godine sa pratećim Akcionim planom za period 2020–2022. godine u delu koji se odnosi na unapređenje rada službi za pomoć i podršku oštećenima i svedocima pri Višem sudu u Beogradu i TRZ u kontekstu uspostavljanja Nacionalne mreže službi podrške.

Mera 2.6: Unapređenje mehanizama za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu u krivičnom postupku kroz kontinuiranu primenu Smernica za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku, kao i organizaciju obuka nosilaca pravosudnih funkcija koji postupaju u predmetima ratnih zločina na ovu temu.

Mera 2.7: Standardizacija i institucionalizacija obuka u oblasti prava žrtava i svedoka krivičnih dela.

Mera 2.8: Dalje unapređenje regionalne saradnje u oblasti podrške i pomoći žrtvama i svedocima, kroz zaključivanje i ažuriranje odgovarajućih sporazuma, memoranduma ili protokola o saradnji ali i kontinuiranu razmenu iskustava, radi osnaživanja žrtava i svedoka za učešće u krivičnom postupku.

Mera 2.9: Jačanje administrativnih i infrastrukturnih kapaciteta za pomoć i podršku oštećenima i svedocima kroz obezbeđivanje dodatnih resursa za angažovanje profesionalaca određenih struka u službama podrške i pomoći oštećenima i svedocima pri TRZ i Višem sudu u Beogradu.

Mera 2.10: Podizanje nivoa svesti o položaju oštećenih i svedoka u postupcima za ratne zločine, kroz izgradnju partnerskog odnosa institucija nadležnih za procesuiranje ratnih zločina sa predstavnicima medija i udruženjima žrtava i porodica nestalih lica.

6.3. Posebni cilj 3: Unapređenje mehanizama otkrivanja sudbine nestalih lica

Pregled mera za realizaciju posebnog cilja 3:

Mera 3.1: Unapređenje normativnog okvira koji uređuje položaj nestalih lica i njihovih porodica kroz donošenje Zakona o nestalim licima i pratećih podzakonskih akata neophodnih za primenu tog zakona.

Mera 3.2: Unapređenje nivoa usklađenosti krivičnog zakonodavstva sa odredbama Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka.

Mera 3.3: Izmene i dopune relevantnih propisa koji ograničavaju pristup socijalnim pravima za porodice nestalih lica, sa ciljem punog usklađivanja sa odredbama Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka.

Mera 3.4: Rešavanje institucionalnog statusa stručne službe Komisije za nestala lica, čime bi se postigao sklad između zakonskih ovlašćenja, administrativnih kapaciteta i uloge koju ova komisija ima u praksi.

Mera 3.5. Jačanje infrastrukturnih kapaciteta stručne službe Komisije za nestala lica, čime bi se omogućio efikasniji rad ove komisije u skladu sa izmenjenim normativnim okvirom.

Mera 3.6: Kontinuirana saradnja Komisije za nestala lica sa TRZ, SORZ i drugim institucijama i organizacijama u Republici Srbiji.

Mera 3.7: U skladu sa uspostavljenim mehanizmima saradnje, uključujući i one zasnovane na odredbama Okvirnog plana koji proističe iz Londonske deklaracije, nastaviti sa efikasnom saradnjom u otkrivanju sudbine nestalih lica.

6.4. Posebni cilj 4: Unapređenje saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove

Pregled mera za realizaciju posebnog cilja 4:

Mera 4.1: Unapređenje saradnje sa MRMKS kroz organizovanje obuka, odnosno stručno usavršavanje uz podršku MRMKS, između ostalog i na temu seksualnog nasilja kao oblika izvršenja krivičnih dela iz nadležnosti TRZ.

Mera 4.2: Održavanje kontinuiteta u razmeni zahteva za pomoć sa MRMKS kroz nastavak projekta EU „Nacionalni tužioci u posetiˮ preko oficira za vezu.

Mera 4.3: Olakšavanje pristupa dokumentaciji kojom raspolaže MRMKS, a koja nije obelodanjena tokom dosadašnjih postupaka vođenim pred MKTJ/MRMKS i unapređeno postupanje sa preuzetim podacima.

Mera 4.4: Sa ciljem boljeg i kvalitetnijeg obezbeđenja i rada sa dokumentacijom i dokazima koji su dostavljeni od MRMKS, raditi na unapređenju prostornih kapaciteta, hardverske i softverske opreme za postupanje sa tom dokumentacijom.

6.5. Posebni cilj 5: Unapređenje regionalne i šire međunarodne saradnje i drugih mehanizama u službi tranzicione pravde

Pregled mera za realizaciju posebnog cilja 5:

Mera 5.1: Afirmisanje instrumenta ustupanja krivičnog gonjenja u saradnji sa Tužilaštvom Bosne i Hercegovine i Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske u skladu sa važećim propisima i Tužilačkom strategijom za istragu i gonjenje ratnih zločina i Kontinuirano održavanje regionalne saradnje TRZ sa tužilaštvima u regionu koji postupaju u predmetima ratnih zločina, uz učešće predstavnika MRMKS, kroz redovno održavanje regionalnih konferencija poput „Palićkog procesaˮ i regionalnog projekta „Jačanje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina.ˮ

Mera 5.2: Saradnja TRZ sa Misijom evropske vladavine prava na AP Kosovo i Metohija (EULEKS) i Privremenim institucijama samouprave u Prištini u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 018-1862/2013-1 od 7. marta 2012. godine, kojim je usvojen tekst Procedura uzajamne pravne pomoći.

Mera 5.3: Unapređenje dijaloga o reformskim procesima između institucija zaduženih za sprovođenje ove strategije, akademske zajednice i organizacija civilnog društva, kako na nacionalnom nivou, tako i kroz regionalnu razmenu iskustava u sklopu naučnih i stručnih foruma.

Mera 5.4: Unapređenje javnog diskursa o suđenjima za ratne zločine i važnosti unapređenja regionalne saradnje u kontekstu tranzicione pravde.

7. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA

Praćenje i procena uspešnosti sprovođenja ove strategije, od velikog su značaja za dinamiku i kvalitet sprovođenja ovog strateškog dokumenta i pratećeg Akcionog plana, kao i za blagovremeno uočavanje izazova i preduzimanje mera za njihovo prevazilaženje.

Za potrebe praćenja sprovođenja ove strategije, odlukom Vlade, obrazuje se radno telo sastavljeno od 13 članova, najkasnije 30 dana od dana usvajanja ove strategije. Za članove radnog tela imenuju se predstavnici: Vrhovnog kasacionog suda, Apelacionog suda u Beogradu, Višeg suda u Beogradu, Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za ratne zločine, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova – Jedinice za zaštitu svedoka, Ministarstva unutrašnjih poslova – Službe za otkrivanje ratnih zločina, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva spoljnih poslova, Komisije za nestala lica, Pravosudne akademije, i akademske zajednice. Pri predlaganju predstavnika za članstvo u radnom telu institucije će se starati da oni budu po funkciji visoko pozicionirani u organizacionoj strukturi institucije, čime bi se obezbedio efektivni uticaj na sprovođenje ove strategije. Članovi radnog tela neće primati naknadu za svoj rad. Radno telo će se sastajati najmanje četiri puta godišnje i analizirati rezultate sprovođenja ove strategije, na osnovu izveštaja svih relevantnih institucija koje učestvuju u njenom sprovođenju. Radno telo definiše zaključke i preporuke nadležnim institucijama i o rezultatima sprovođenja kvartalno izveštava Koordinaciono telo za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 i Vladu. Izveštaji o sporovođenju ove strategije objavljuju se na internet stranicama Ministarstva pravde i Tužilaštva za ratne zločine. Zadaci i funkcionisanje radnog tela bliže se određuju poslovnikom o radu. Administrativno-tehničku podršku radnom telu pružaju Ministarstvo pravde i Tužilaštvo za ratne zločine. Radno telo za praćenje sprovođenja ove strategije po potrebi na sastanke poziva predstavnike drugih institucija i organizacija uključenih u procesuiranje ratnih zločina, praćenje postupaka za ratne zločine i oblast tranzicione pravde.

8. INFORMACIJE O SPROVEDENIM KONSULTACIJAMA SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

Rukovodeći se članom 77. Zakona o državnoj upravi, kao i proceduralno-metodološkim okvirom sadržanim u Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije, procesu usvajanja ove strategije prethodio je konsultativni proces koji je uključio sve institucije koje imaju nadležnosti u predmetnoj oblasti, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva58 i eksternog eksperta čiji je rad podržao UNDP.

Ministarstvo pravde obaveštavalo je javnost putem svoje internet stranice o otpočinjanju izrade Nacrta strategije; o sastavu radne grupe; datumima održavanja i zaključcima konsultativnog procesa u okviru kog se raspravljalo o radnom tekstu ove strategije i pratećeg akcionog plana, nastalih kao rezultat održanih šest sastanaka radne grupe.

Detaljan izveštaj o konsultativnom procesu sprovedenom u periodu od 19. aprila 2021. godine do 7. maja 2021. godine, sa tabelarnim pregledom pristiglih komentara i opisanim stepenom i načinom njihove implementacije u radni tekst, takođe su objavljeni na internet stranici Ministarstva pravde, čime je konsultativni proces u celosti, od obrazovanja radne grupe za izradu ove strategije, do njenog upućivanja u proceduru usvajanja, učinjen u potpunosti transparentnim.

Usvajanju ove strategije prethodilo je i sprovođenje javne rasprave, u skladu sa Poslovnikom Vlade. Javna rasprava povodom Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021. do 2026. godine trajala je od 4. avgusta 2021. godine do 10. septembra 2021. godine. Zbog opšte epidemiološke situacije u državi, javna rasprava je održana u skladu sa usvojenim Programom javne rasprave, u formi dostave pisanih predloga, sugestija i primedbi. U okviru javne rasprave održan je i jedan okrugli sto 7. septembra 2021. godine u Beogradu. Tokom javne rasprave, pisanim putem je pristiglo tri dopisa sa predlozima i sugestijama59, posredstvom naznačene adrese elektronske pošte, od kojih su sve sugestije i primedbe koje su doprinosile kvalitativnom uređivanju teksta i sadržale konkretne predloge, odnosno predloge koji mogu biti sadržani u ovom tipu planskog dokumenta, prihvaćene i uvrštene u tekst ove strategije i pratećeg Akcionog plana.

––––––––

58 Kao odgovor na javni poziv za dostavljanje komentara na radni tekst ove strategije, svoje predloge su uputili: Misija OEBS u Republici Srbiji, UNDP i Fond za humanitarno pravo.

59 Komentare su dostavili Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo i Komitet pravnika za ljudska prava-YUKOM

9. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

Sredstva za sprovođenje ove strategije obezbeđena su iz budžeta Republike Srbije i donatorskih sredstava.

Detaljna procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ove strategije, data je u okviru Akcionog plana koji čini sastavni deo ove strategije.

Za realizaciju ove strategije (period od 2021. do 2026. godine) potrebna sredstva su procenjena u ukupnom iznosu od 1.358.234 EUR ili 159.670.000 RSD, pri čemu se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, kao i iz donatorskih sredstava kroz projekte koje realizuje UNDP i Misija OEBS-a u Republici Srbiji. Od ukupnog procenjenog iznosa potrebnih sredstava, na teret budžeta Republike Srbije procenjeno je 1.268.898 EUR ili 149.168.000 RSD, što je 93,42%, a na teret donatorskih sredstava 89.335 EUR ili 10.502.000 RSD, što je 6,58% od ukupnih sredstava. Procenjena sredstva na teret budžeta Republike Srbije, potrebna za sprovođenje ove strategije u prvom trogodišnjem periodu, su obezbeđena i planirana u budžetu Republike Srbije u iznosu od 484.701 EUR ili 56.980.000 RSD.

U 2021. godini sredstva su obezbeđena na razdelima nosilaca aktivnosti Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, dok će u narednim godinama sredstva za sprovođenje aktivnosti iz Akcionog plana biti planirana u okviru limita koje Ministarstvo finansija utvrđuje za sve budžetske korisnike u procesu pripreme i donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije.

10. AKCIONI PLAN

Vlada donosi Akciona plan za sprovođenje ove strategije.

Akcionim planom se, u skladu sa ciljevima i merama iz ove strategije, definišu aktivnosti kroz koje se sprovodi svaka od mera, odgovorne institucije i partneri, pokazatelji rezultata (indikatori), rokovi, resursi i njihovi izvori.

Akcioni plan za primenu ove strategije je njen sastavni deo.

Imajući u vidu potrebu izrade detaljne budžetske projekcije za period od 2024. do 2026. godine u drugoj polovini 2023. godine biće sproveden proces ažuriranja Akcionog plana, baziran na rezultatima primene u periodu od 2021. do 2023. godine.

11. OBJAVLJIVANJE

Ovu strategiju i Akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva pravde u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja Strategije i Akcionog plana.

Ovu strategiju i Akcioni plan objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 021-9504/2021

U Beogradu, 14. oktobra 2021. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.