Odluka o utvrđivanju dvorca "Kaštel" u Ečki za spomenik kulture

Na osnovu člana 47. stav 1. Zakona o kulturnim dobrima („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 71/94),

Vlada Republike Srbije donosi

ODLUKU

O UTVRĐIVANJU DVORCA „KAŠTEL” U EČKI ZA SPOMENIK KULTURE

„Službeni glasnik RS”, broj 32 od 7. VI 2001.

Tačka 1.

Dvorac „Kaštel” u Ečki utvrđuje se za spomenik kulture.

Tačka 2.

Dvorac „Kaštel” u Ečki (u daljem tekstu: spomenik kulture) nalazi se na teritoriji opštine Zrenjanin, u Ečki, u društvenoj svojini, na katastarskim parcelama br. 840, 841, 842, 843, 844, 847 i 1943/1, KO Ečka.

Spomenik kulture sastoji se iz zgrade kaštela i pratećih objekata u ograđenom kompleksu - stare štale na severoistočnom delu, parka, crkve Sv. Ivana Krstitelja i vodotornja na kanalu.

Spomenik kulture je nastajao više od jednog veka. Početak izgradnje vezuje se za sredinu osamdesetih godina HVIII veka, pošto je Janoš Lazar kupio ečanski spahiluk od erara 1782. godine. Prvobitne zgrade sa kraja HVIII veka nisu sačuvane, a postojeće zgrade su nastajale od druge decenije do kraja HIH veka. Najstariji u izvornom obliku sačuvani objekat, sa jasno prepoznatljivim elementima klasicističke arhitekture prve polovine HIH veka, je štalska zgrada na severoistočnom delu parka. Glavna zgrada - kaštel, sagrađena u prvoj polovini HIH veka, postepeno je narastala i menjala se sa vremenom, kako se menjala i sudbina vlasteoske porodice Lazar. Konačne dimenzije i izgled dobila je krajem HIH i početkom XX veka, kada je porodica u najvećem usponu i sa novim imenom De la Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Pallaviccini. Skroman klasicistički ukras svodi se na profilacije venaca i kapitela plitkih pilastara koji artikulišu vertikalnu podelu fasade. Na bočnom krilu koje se proteže u dubinu parcele nalazi se ajnfort prolaza iznad koga se izdiže spratna kula sa piramidalnim krovom. I front i krilo imaju relativno visoke krovove sa trougaonim krovnim prozorima.

Pored ugostiteljsko-turističkog sadržaja, spomenik kulture ima i važnu kulturnu funkciju kao sedište slikarske kolonije u Ečki.

Tačka 3.

Zaštićena okolina spomenika kulture obuhvata sledeće katastarske parcele: br. 840, 841, 842, 843, 844, 845, 846, 847, 848, 849, 850/1, 850/2, 850/3, 850/4, 850/5, 851, 852/1, 852/2, 853, 854/1, 854/2, 855/1, 855/2, 855/3, 856/1, 856/2 i 1943/1, KO Ečka, u društvenoj svojini.

Tačka 4.

Utvrđuju se sledeće mere zaštite spomenika kulture:

1) očuvanje izvornog izgleda spoljašnje arhitekture i enterijera, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, svih konstruktivnih i dekorativnih elemenata, originalnih materijala i funkcionalnih karakteristika;

2) ažurno praćenje stanja i odžavanje konstruktivno-statičkog sistema, krovnog pokrivača, svih fasada, enterijera i ispravnosti instalacija u spomeniku kulture;

3) zabrana radova koji mogu ugroziti statičku bezbednost spomenika kulture;

4) instaliranje gromobranskih uređaja i uređaja za zaštitu od požara;

5) izgradnja infrastrukture dozvoljena je samo uz prethodno obezbeđenje zaštitnih arheoloških iskopavanja i adekvatne prezentacije nalaza;

6) korišćenje spomenika kulture kao reprezentativnog objekta, u skladu sa njegovom namenom i značajem.

Tačka 5.

Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture:

1) zabrana gradnje objekata koji svojom arhitekturom, gabaritom i visinom ugrožavaju spomenik kulture;

2) zabrana gradnje objekata koji nisu u funkciji spomenika kulture;

3) izgradnja infrastrukture dozvoljena je samo uz prethodno obezbeđenje zaštitnih arheoloških iskopavanja i adekvatne prezentacije nalaza;

4) izvođenje građevinskih radova i promena oblika terena dozvoljeno je samo uz prethodno obezbeđenje zaštitnih arheoloških iskopavanja i adekvatnu prezentaciju nalaza.

5) zabrana skladištenja štetnih materijala i stvaranja deponija;

6) uređenje parka oko dvorca prema uslovima službe za zaštitu prirode.

Tačka 6.

Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 633-1767/99

U Beogradu, 22. maja 2001. godine

Vlada Republike Srbije

Potpredsednik,

prof. dr Žarko Korać, s.r.