Odluka · Osnovi obrazovanja
Odluka o utvrđivanju Godišnjeg plana obrazovanja odraslih u Republici Srbiji za 2026. godinu
Prečišćen tekst, objavljen u: 22/2026.
Donet na osnovu: Zakon o obrazovanju odraslih, Zakon o Vladi.
Na osnovu člana 56. stav 1. Zakona o obrazovanju odraslih („Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 88/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon i 6/20 – dr. zakon) i člana 43. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),
Vlada donosi
ODLUKU
o utvrđivanju Godišnjeg plana obrazovanja odraslih u Republici Srbiji za 2026. godinu
"Službeni glasnik RS", broj 22 od 9. marta 2026.
1. Ovom odlukom utvrđuje se Godišnji plan obrazovanja odraslih u Republici Srbiji za 2026. godinu.
2. Godišnji plan obrazovanja odraslih u Republici Srbiji za 2026. godinu odštampan je uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.
3. Ova oduka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 broj 615-1942/2026
U Beogradu, 5. marta 2026. godine
Vlada
Predsednik,
prof. dr Đuro Macut, s.r.
GODIŠNJI PLAN OBRAZOVANJA ODRASLIH
U REPUBLICI SRBIJI ZA 2026. GODINU
I) UVOD
Godišnji plan obrazovanja odraslih za 2026. godinu, predstavlja operativni okvir kojim država usmerava resurse ka stvaranju efikasnijeg, dostupnijeg i kvalitetnijeg sistema celoživotnog učenja, u potpunosti usklađenog sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, obezbeđujući kontinuitet u sprovođenju utvrđenih obrazovnih politika.
Prilikom izrade Godišnjeg plana obrazovanja odraslih za 2026. godinu, korišćen je participativni model koji uključuje predstavnike Ministarstva prosvete, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva privrede, Kancelarije za dualno obrazovanje i NOK (u daljem tekstu: KDNOK), Privredne komore Srbije (u daljem tekstu: PKS), Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ), Agencije za kvalifikacije (u daljem tekstu: AzK), Unije poslodavaca Srbije, Fondacije TEMPUS, Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Beogradskog Univerziteta, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ZUOV-a), i Nacionalne akademije za javnu upravu (u daljem tekstu: NAJU).
Ministarstvo prosvete je, direktno i preko školskih uprava, u pripremi Predloga godišnjeg plana obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: GPOO), pribavilo podatke o planovima i aktivnostima obrazovanja odraslih za 2026. godinu, od jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS), Privredne komore Srbije, udruženja poslodavaca, NSZ, kao i od drugih relevantnih ministarstava, ustanova i organizacija.
Dokument se zasniva na evaluaciji prethodnih postignuća i detaljnoj analizi tržišnih indikatora, čime se osigurava da predložene mere budu merljive, ostvarive i, iznad svega, svrsishodne za krajnje korisnike – pojedince koji teže ličnom i profesionalnom napretku.
II) TRENDOVI U OBRAZOVANJU I ZAPOŠLJAVANJU
1. Trendovi u obrazovanju odraslih u Republici Srbiji i međunarodni kontekst
Analiza aktuelnog stanja obrazovne strukture odraslog stanovništva u Republici Srbiji zasniva se na rezultatima Popisa stanovništva iz 2022. godine, koji ukazuju na značajne pomake u odnosu na prethodni desetogodišnji period. Prema zvaničnim podacima, 53,1% stanovništva starosti 15 i više godina ima završeno srednje obrazovanje, dok je osnovno obrazovanje kao najviši stepen obrazovanja steklo 17,8% građana. Visoko ili više obrazovanje poseduje 22,4% lica, dok kategoriji bez školske spreme ili sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem pripada 6,3% stanovništva.
Uporedna analiza popisa iz 2011. i 2022. godine, determiniše sledeće pozitivne trendove u formalnoj obrazovnoj strukturi:
– Redukcija niskoobrazovane populacije: Broj lica bez završenog osnovnog obrazovanja prepolovljen je sa 13,6% na 6,3%.
– Smanjenje udela lica sa samo osnovnom školom: Pad sa 20,76% na 17,8%.
– Rast srednjeobrazovanog kadra: Povećanje sa 48,93% na 53,1%.
– Ekspanzija visokoobrazovanog stanovništva: Porast sa 16,24% na 22,4%.
Uprkos evidentnom napretku, Republika Srbija se još uvek suočava sa izazovom dostizanja ciljeva strategije „Evropa 2030”, koja predviđa 45% visokoobrazovanih u starosnoj kategoriji od 25 do 34 godine. Prosek Evropske unije (u daljem tekstu: EU) u ovoj kategoriji iznosi 42%, dok je u Republici Srbiji taj udeo 33,4%, uz izražene regionalne disparitete (značajno veći procenat u Beogradskom regionu). Poseban rizik za ovu tendenciju predstavlja „odliv mozgova”, budući da među emigrantima dominiraju visokoobrazovani profili, dok se među povratnicima i imigrantima često uočava drugačija obrazovna struktura. Specifičnost domaćeg konteksta je i viši obrazovni nivo ženske populacije (24,03% visokoobrazovanih žena naspram 20,73% muškaraca), mada žene istovremeno čine 70% ukupnog broja nepismenih lica.
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih i opismenjavanje
Iako je stopa nepismenosti na istorijskom minimumu (0,63% prema izjašnjavanju), funkcionalna nepismenost, definisana kroz nepotpuno osnovno obrazovanje, i dalje obuhvata 6,28% populacije. Ključnu ulogu u redukciji ovog problema ima koncepcija Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (u danjem tekstu: FOOO). Trenutno u ovom sistemu učestvuje oko 65 osnovnih škola sa preko 850 nastavnika, obuhvatajući oko 6.000 polaznika godišnje. Izazovi u realizaciji ovog programa ogledaju se u relativno visokoj stopi osipanja polaznika, posebno u prvom ciklusu. Analize resornog Ministarstva identifikovale su ključne barijere: sezonski radovi, potreba za dodatnim andragoškim kompetencijama nastavnika, digitalni jaz i nedovoljna socijalna integracija specifičnih grupa, pre svega romske populacije koja čini preko 75% polaznika. Poseban segment FOOO realizuje se u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija, gde se broj polaznika na godišnjem nivou kreće između 260 i 365 lica.
Digitalna transformacija i nove pismenosti
Savremeni trendovi naglašavaju značaj „žanrovskih pismenosti”, među kojima digitalna kompetencija zauzima centralno mesto kao osnova za celoživotno učenje. Republika Srbija zauzima 55. mesto na Indeksu mrežne spremnosti i 57. mesto po spremnosti za korišćenje veštačke inteligencije (u daljem tekstu: AI), što je svrstava ispred većine zemalja regiona. Ipak, značajan jaz u odnosu na EU primetan je u digitalizaciji poslovnih procesa kod malih i srednjih preduzeća (33% u Republici Srbiji naspram 53% u EU). Popisni podaci ukazuju na rast kompjuterski pismenih lica sa 34,21% na 45,73%, ali i na potrebu za sistemskom podrškom najstarijoj populaciji i stanovništvu u ruralnim predelima radi prevazilaženja digitalne isključenosti.
Informalno učenje i priznavanje prethodnog učenja
U skladu sa evropskom praksom, u Republici Srbiji se intenzivira razvoj sistema validacije i priznavanja prethodnog učenja (u daljem tekstu: PPU). Ovaj sistem omogućava pojedincima da znanja i veštine stečene van formalnog obrazovanja sertifikuju kroz Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije (u daljem tekstu: NOKS) na II, III i V nivou. Sprovođenje PPU postupka povereno je školama sa statusom Javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: JPOA), čime se direktno doprinosi većoj mobilnosti i zapošljivosti radne snage.
Stalno stručno usavršavanje u privredi
Rezultati istraživanja Continuing Vocational Training Survey – CVTS (2021) ukazuju da skoro polovina preduzeća u Republici Srbiji (49,2%) sprovodi neki oblik kontinuiranog stručnog usavršavanja zaposlenih. Primetno je da srednja preduzeća prednjače u ovim aktivnostima (66,1%), dok mala preduzeća pokazuju manji intenzitet ulaganja u ljudske resurse. Prosečno ulaganje po zaposlenom iznosi 45 evra, što ukazuje na prostor za dalje intenziviranje saradnje između privrede i obrazovnog sektora.
Međunarodni okvir i karijerno vođenje
Na međunarodnom planu, 2025. godina, obeležena je inicijativom Evropske komisije „Union of Skills”, koja akcentuje prohodnost odraslih kroz svet rada i kvalitet obuka. U tom kontekstu, Fondacija Tempus kroz Euroguidance i Europass centre nastavlja da pruža podršku razvoju kompetencija karijernih praktičara, čime se sistem obrazovanja odraslih u Republici Srbiji čvršće integriše u evropski prostor celoživotnog učenja. Usvajanje Programa zvanične statistike za period 2026 – 2030 dodatno će omogućiti punu usklađenost domaćih indikatora sa UOE standardima (OECD, UNESKO, Evrostat), čime se osigurava adekvatno praćenje i evaluacija mera predviđenih ovim Predlogom godišnjeg plana.
2. Trendovi u zapošljavanju i na tržištu rada
Anketni podaci o tržištu rada
Prema podacima o osnovnim indikatorima tržišta rada iz Ankete o radnoj snazi za treći kvartal 2025. godine1, vrednost stope nezaposlenosti (za stanovništvo 15 i više godina) iznosi 8,2% (povećanje u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 0,1 p.p.), dok stopa zaposlenosti beleži vrednost od 51,3% (smanjenje u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 0,6 p.p.).
–––––––––––––
1 Republički zavod za statistiku, 28. novembar 2025. godine
Grafikon br. 1. Stope zaposlenosti/nezaposlenosti, starosna kategorija 15+, 2024 ‒ 2025 (u %)
Izvor: ARS, RZS
Broj zaposlenih iznosi 2.876.600 lica, dok je broj nezaposlenih 256.500 lica. U odnosu na isti kvartal prethodne godine, došlo je do smanjenja broja zaposlenih za 46.900 lica i neznatnog smanjenja broja nezaposlenih lica.
Tabela br. 1. Broj zaposlenih i nezaposlenih lica, odnos između dva kvartala
III kvartal 2025.
Promene u odnosu na prethodni kvartal
Promene u odnosu na isti kvartal prethodne godine
(u hilj.)
(u hilj.)
%
(u hilj.)
%
Populacija starosti 15 i više godina
5.603,7
- 4.0
- 0.1
-32.8
-0.6
Aktivno stanovništvo
3.133,1
-19.8
- 0.6
- 47.5
-1.5
Zaposlena lica
2.876,6
- 9.3
- 0.3
- 46.9
-1.6
Formalno zaposleni – ukupno
2.534,8
-21.7
- 0.8
-29.8
-1.2
Neformalno zaposleni – ukupno
341,8
12.5
3.8
-17.2
-4.8
Nezaposlena lica
256,5
-10.5
-3.9
- 0.6
-0.2
Stanovništvo van radne snage
2.470,6
15.7
0.6
14.7
0.6
Indikatori tržišta rada
%
p.p.
p.p.
Stopa aktivnosti
55.9
-0.3
-0.5
Stopa zaposlenosti
51.3
-0.2
-0.6
Stopa neformalne zaposlenosti
11.9
0.5
-0.4
Stopa nezaposlenosti
8.2
-0.3
0.1
Stopa dugoročne nezaposlenosti
3.7
0.0
-0.3
Stopa stanovništva van radne snage
44.1
0.3
0.5
Izvor: ARS, RZS
U trećem kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti kvartal prethodne godine, smanjenje broja zaposlenih registrovan je u svim sektorima delatnosti, sem u sektoru Usluga.
Tabela br. 2. Broj zaposlenih lica, po sektorima delatnosti
Delatnost KD2010
Zaposleni po sektorima delatnosti
(u hilj.)
2024/III kvartal
2025/III kvartal
REPUBLIKA SRBIJA
A – Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo
390,2
331,8
B – D – Industrija ukupno
681,5
669,2
F – Građevinarstvo
178,3
170,7
G – S – Usluge
1.673,5
1.704,8
Izvor: ARS, RZS
Teritorijalno posmatrano, Beogradski region beleži najveću vrednost stope zaposlenosti od 55,8%, dok je najniža vrednost zabeležena u Regionu Južne i Istočne Srbije od 48,7%. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, stopa zaposlenosti smanjena je u Regionu Vojvodine za 1,5 p.p. i Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 1,2 p.p.
Najniža vrednost stope nezaposlenosti od 7% beleži se u Beogradskom regionu, dok je najveća u Regionu Južne i Istočne Srbije od 9,9%. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, stopa nezaposlenosti povećana je u Beogradskom regionu za 1,1 p.p. i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 0,6 p.p.
Tabela br. 3. Indikatori tržišta rada, regionalni aspekt
Starosna kategorija 15+
Ukupno
Beogradski region
Region Vojvodine
Region Šumadije i Zapadne Srbije
Region Južne i Istočne Srbije
Aktivno stanovništvo (u hilj.)
3.133,1
854,4
792,5
845,5
640,7
Zaposleni (u hilj.)
2.876,6
794,9
728,4
776,1
577,2
Nezaposleni (u hilj.)
256,5
59,5
64,0
69,4
63,5
Stanovništvo van radne snage (u hilj.)
2.470,6
570,3
671,3
684,9
544,2
Stopa aktivnosti (u %)
55,9
60
54,1
55,2
54,1
Stopa zaposlenosti (u %)
51,3
55,8
49,8
50,7
48,7
Stopa nezaposlenosti (u %)
8,2
7
8,1
8,2
9,9
Stopa stanovništva van radne snage (u %)
44,1
40
45,9
44,8
45,9
Izvor: ARS, RZS
Stopa zaposlenosti gradskog stanovništva iznosi 51,8%, a ostalog stanovništva 50,7%, dok stopa nezaposlenosti gradskog stanovništva beleži vrednost od 8%, a ostalog stanovništva 8,5%. U odnosu na isti kvartal prethodne godine stopa nezaposlenosti gradskog stanovništva smanjena je za 0,4 p.p., dok je stopa nezaposlenosti ostalog stanovništva povećana za 1 p.p.
Tabela br. 4. Stope aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti i van radne snage, prema tipu naselja
Starosna kategorija 15+
Ukupno
Gradsko
Ostalo
Stopa aktivnosti (u %)
55,9
56,3
55,3
Stopa zaposlenosti (u %)
51,3
51,8
50,7
Stopa nezaposlenosti (u %)
8,2
8,0
8,5
Stopa van radne snage (u %)
44,1
43,7
44,7
Izvor: ARS, RZS
U trećem kvartalu 2025. godine, broj nezaposlenih međugodišnje je povećan u svim starosnim grupama, izuzev u starosnoj grupi 15+ godina.
Tabela br. 5. Starosna struktura nezaposlenih lica
Starosna kategorija 15+
(u hilj.)
III kvartal 2024.
IV kvartal 2024.
2024. prosek
I kvartal 2025.
II kvartal 2025.
III kvartal 2025.
15 – 24
47,9
56,3
50,1
52,9
49,8
48,3
15 – 29
79,3
94,4
86
96,2
84,6
89,0
Ukupno 15 – 64
253,9
269,3
268,9
284,8
262,1
254,4
Ukupno 15+
257,1
273,1
271,8
289,4
267
256,5
Izvor: ARS, RZS
Stopa dugoročne nezaposlenosti u trećem kvartalu 2025. godine, iznosi 3,7% i smanjena je, u odnosu na isti kvartal prethodne godine, za 0,3 p.p.
Prema podacima za treći kvartal 2025. godine, položaj mladih na tržištu rada (starosna grupa 15 – 24 godine), je nepovoljniji, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine. Naime, stopa zaposlenosti iznosi 23,5% (smanjenje za 2,5 p.p.), stopa nezaposlenosti 23,4% (povećanje za 1,9 p.p.), a stopa stanovništva van radne snage 69,3% (povećanje za 2,4 p.p.).
Tabela br. 6. Osnovni indikatori tržišta rada za mlade 15 – 24
Starosna kategorija 15 – 24
III kvartal 2024.
IV kvartal 2024.
2024. prosek
I kvartal 2025.
II kvartal 2025.
III kvartal 2025.
Broj mladih 15 – 24 (u hilj.)
671,3
671,3
671,3
671,1
670,8
670.5
Aktivno stanovništvo (u hilj.)
222,3
218,3
217,5
219,5
218,9
206.0
Zaposleni (u hilj.)
174,5
162,1
167,4
166,5
169,1
157.7
Nezaposleni (u hilj.)
47,9
56,3
50,1
52,9
49,8
48.3
Stanovništvo van radne snage (u hilj.)
449
453
453,8
451,6
451,9
464.5
Stopa aktivnosti (u%)
33,1
32,5
32,4
32,7
32,6
30.7
Stopa zaposlenosti (u %)
26
24,1
24,9
24,8
25,2
23.5
Stopa nezaposlenosti (u %)
21,5
25,8
23
24,1
22,8
23.4
Stopa stanovništva van radne snage (u %)
66,9
67,5
67,6
67,3
67,4
69.3
Izvor: ARS, RZS
Stopa NEET za mlade 15–24 iznosi 13,5% i povećana je, u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 0,4 p.p.
Kada je u pitanju starosna kategorija 15–29 godina, u trećem kvartalu 2025. godine, stopa zaposlenosti iznosi 39,7%, stopa nezaposlenosti 18,1%, a stopa stanovništva van radne snage 51,5%, što u odnosu na isti kvartal prethodne godine predstavlja smanjenje od 2,1 p.p., povećanje od 2,5 p.p. i povećanje od 1,1 p.p. respektivno.
Stopa NEET za mlade 15 – 29 iznosi 15,1%, u odnosu na isti kvartal prethodne godine, povećana je za 0,1 p.p.
Ukoliko se vrednosti osnovnih indikatora tržišta rada analiziraju po polu za starosnu grupu 15 i više godina, stopa aktivnosti muškog stanovništva iznosi 62,9%, a ženskog 49,4%, što čini rodni jaz od 13,5 p.p. Stopa zaposlenosti muškog stanovništva iznosi 58,2%, a ženskog 44,9%, što čini rodni jaz od 13,3 p.p. Stopa nezaposlenosti muškog stanovništva iznosi 7,5%, a ženskog 9 %, dakle razlika u stopama nezaposlenosti muškaraca i žena je 1,5 p.p, što je značajno veći jaz u odnosu na isti kvartal prethodne godine (kada je bio 0,2 p.p.).
Registrovana zaposlenost
Analizom podataka o registrovanoj zaposlenosti2, u trećem kvartalu 2025. godine, ukupan broj zaposlenih iznosi 2.365.745 lica. Od ukupnog broja, 1.893.202 lica zaposleno je u pravnim licima, 427.580 čine preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 44.963 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici. U odnosu na isti kvartal prethodne godine, ukupan broj zaposlenih povećan je za 73 lica, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima smanjen za 3.098 lica (za 0,2%), broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 7.127 lica (za 1,7%), dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 3.956 lica (za 8,1%).
–––––––––––––
2 Republički zavod za statistiku, 30. oktobar 2025. godine, na bazi informacija iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i Statističkog poslovnog registra.
Grafikon br. 2. Trendovi registrovane zaposlenosti 2024–2025. godina
Izvor: RZ
U trećem kvartalu 2025. godine, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, sektori delatnosti u kojima je došlo do značajnijeg povećanja broja zaposlenih su Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (za 11.517 lica) i Informisanje i komunikacije (za 3.678 lica), dok je najveće smanjenje broja zaposlenih registrovano u sektorima delatnosti Prerađivačka industrija (za 10.090 lica) i Stručne, naučne i tehničke delatnosti (za 4.340 lica).
Prosečna zarada (bruto) obračunata za septembar 2025. godine, iznosi 150.947,00 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 109.147,00 dinara.
Prosečna neto zarada u periodu januar‒septembar 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, nominalno je veća za 11,1%, a realno za 6,5%.
Medijalna neto zarada za septembar 2025. godine, iznosi 85.267,00 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Registrovana nezaposlenost
Prema administrativnim podacima NSZ, sa stanjem na dan 31. oktobar 2025. godine3, na evidenciji nezaposlenih nalazilo 336.544 lica, od kojih je 189.506 žena (56,3%), što, u odnosu na isti mesec prethodne godine, predstavlja smanjenje za 22.772 lica (12.817 žena) ili 6,3%. Od ukupnog broja nezaposlenih, prvi put zaposlenje traži 198.297 lica (113.622 žena), tj. 58,9%.
–––––––––––––
3 Nacionalna služba za zapošljavanje, Statistički bilten za mesec oktobar 2025. godine
Posmatrano prema regionalnoj distribuciji registrovane nezaposlenosti, na kraju oktobra 2025. godine, u odnosu na isti mesec prethodne, zabeleženo je smanjenje registrovane nezaposlenosti u svim regionima izuzev Kosova i Metohije. Procentualno posmatrano, najveće smanjenje registrovane nezaposlenosti zabeleženo je u Beogradskom regionu (za 14,1%), slede Region Šumadije i Zapadne Srbije (za 6,6%), Region Vojvodine (za 6,5%) i Region Južne i Istočne Srbije (za 4,8%), dok je na teritoriji Kosova i Metohije registrovana nezaposlenost povećana za 2,9%.
Grafikon br. 3. Regionalna distribucija registrovane nezaposlenosti
Izvor: NSZ
Posmatrano prema starosnoj strukturi registrovane nezaposlenosti, udeo mladih iznosi 18,2%, dok je udeo starijih od 50 godina 40,4%.
Tabela br. 7. Registrovana nezaposlenost po starosnim grupama i polu
Starosna grupa
Nezaposlena lica
Udeo
Ukupno
Žene
15–19
10.648
4.849
18,2%
20–24
24.188
12.689
25–29
26.229
15.321
30–34
29.723
17.853
41,4%
35–39
33.021
19.835
40–44
36.654
21.470
45–49
40.044
23.038
50–54
42.852
24.739
40,4%
55–59
46.472
26.619
60–65
46.713
23.093
UKUPNO
336.544
189.506
Izvor: NSZ
Posmatrano prema obrazovnoj strukturi registrovane nezaposlenosti, lica bez osnovnog obrazovanja učestvuju sa 5,7%, lica bez kvalifikacija ili sa niskim nivoom kvalifikacija sa 30%, lica sa srednjim nivoom obrazovanjem sa 51,3%, dok je udeo lica sa visokim obrazovanjem 13% (sa značajnijim udelom žena u odnosu na muškarce).
Grafikon br. 4. Obrazovna struktura nezaposlenih lica prema polu
Izvor: NSZ
Jedna od karakteristika registrovane nezaposlenosti koja u mnogome utiče na konkurentno istupanje nezaposlenih na tržište rada i istovremeno ukazuje na važnost pravovremenog obuhvata nezaposlenih lica merama aktivne politike zapošljavanja je dugoročna nezaposlenost, odnosno udeo nezaposlenih lica koji posao traže duže od 12 meseci. U statusu dugoročno nezaposlenog nalazilo se 226.940 lica (67,3% ukupne registrovane nezaposlenosti).
U periodu januar–oktobar 2025. godine, NSZ je od strane poslodavaca, dobila 155.876 prijava potrebe za zapošljavanjem. Najveći broj prijava, posmatrano po zanimanju, odnosi se na potrebu zapošljavanja radnika za obavljanje jednostavnih poslova – čistači prostorija, radnici na utovaru/istovaru, kuriri, zatim na zapošljavanje programera, radnika u građevinarstvu – zidar, tesar, armirač i vozač kamiona i autobusa. U posmatranom periodu, broj zaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje iznosi 116.081 lice.
Privredna komora Srbije, na kvartalnom nivou, izrađuje Izveštaj o trendovima u poslovnoj aktivnosti privrednih subjekata, radi boljeg razumevanja okolnosti u kojima posluje privreda na domaćem tržištu. Detaljno se sagledavaju poslovne performanse počev od prometa, iskorišćenosti kapaciteta, preko spoljnotrgovinske aktivnosti i zaposlenosti, do investicija nefinansijske poslovne ekonomije.
Najnovija istraživanja pokazuju da se po potražnji za kadrovima u vrhu liste nalaze sledeći sektori: Trgovina/Prodaja, Proizvodnja, Uslužni sektor i zanati, Ugostiteljstvo i IT sektor. U 2025. godini, poslodavci su najviše tražili radnike sa srednjim obrazovanjem, među kojima su administrativni radnici, higijeničari, konobari, magacioneri, kuvari, prodavci, komercijalisti, radnici u proizvodnji, građevinski radnici i vozači. Takođe, značajno su traženi i nekvalifikovani fizički radnici za razne poslove. Ove pozicije ukazuju na značaj zanimanja koja podrazumevaju obavljanje svakodnevnih poslovnih aktivnosti i osiguravaju njihovu nesmetanu realizaciju, odnosno dominiraju operativna zanimanja u potražnji na tržištu rada.
Deficit radne snage najviše pogađa zanatski sektor, u okviru kojeg je dominirala potražnja za frizerima, zidarima, autolimarima, bravarima – zavarivačima, limarima, armiračima, pekarima, metalostrugarima, mesarima, kozmetičarima, vodoinstalaterima, kuvarima i konobarima. Istovremeno, smanjena je potražnja za IT kadrovima. Digitalna i tehnička pismenost postaje sve više neophodna veština koju svi zaposleni treba da imaju.
Prema podacima PKS, prikupljenih od strane privrednih subjekata, deficit radne snage je prisutan u sledećim područjima rada:
– Geodezija i građevinarstvo – rukovaoci građevinskim mašinama, varioci, tesari, zidari, armirači, betonirci, finišeri betona, tesari, građevinski stolari, podopolagači, keramičari, fasaderi, građevinski tehničari, vodoinstalateri, ali i za obavljanje drugih jednostavnih zanimanja na gradilištima visokogradnje i niskogradnje, kao i građevinski inženjeri;
– Hemija, nemetali i grafičarstvo – gumarski tehničari, plastičari, hemijski tehničari, varioci, strugari, bravari, radnici na mašini za štampanje polietilena, proizvodni radnici u preradi plastičnih masa, vatrostalni zidari i radnici svih specijalnosti iz područja grafičarstva, kao i diplomirani tehnolozi;
– Tekstilstvo i kožarstvo – šivači, vezilje, krojači, modelari odeće, izrađivači gornjih delova obuće, modelari obuće, mehaničari tekstilnih mašina (inače, većina malih i srednjih proizvođača tekstilnih proizvoda i obuće ne zapošljava mehaničare tekstilnih i mašina za šivenje već plaća uslugu servisima koji im održavaju mašine, tako da zapravo postoji malo obučenih kadrova za obavljanje ovih poslova);
– Trgovina, ugostiteljstvo i turizam – prodavci, mesari, pekari, konobari, kuvari, sobarice i recepcioneri, higijeničari i pomoćno osoblje u hotelima;
– Saobraćaj – vozači kamiona i autobusa (vozači nedostaju i drugim granama delatnosti, kao vozači dostavnih vozila). Takođe, za poslove kontrolora na tehničkom pregledu vozila deficitarni su kontrolori srednje automehaničarske i saobraćajne stručne spreme;
– Šumarstvo i obrada drveta – stolari i tapetari (u okviru papirne industrije nedostaju kvalifikovani radnici u proizvodnji, svih profila);
– Mašinstvo i obrada metala: zavarivači i rezači plamenom, operateri na CNC mašinama, operateri na obradnim centrima, mehatroničari, mašinski tehničari – serviseri (CNC mašina i obradnih centara), elektrozavarivači, elektroinstalateri, elektrotehničari /elektroničari – serviseri (CNC mašina i obradnih centara), električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari, serviseri i monteri liftovskih postrojenja, kao i mašinski inženjeri i elektro inženjeri;
– Zdravstvo i socijalna zaštita – medicinske sestre, negovatelji.
Identifikovane potrebe poslodavaca, odnosno neusklađenost ponude i potražnje na tržištu rada, treba da budu predmet razmatranja institucija nadležnih za poslove obrazovanja, kako bi se ishodi obrazovanja uskladili sa potrebama tržišta rada, uz istovremeno povećanje broja programa obuke odraslih zasnovanih na standardu kvalifikacija, koje će realizovati prevashodno JPOA, a koji će omogućiti sticanje kompetencija i/ili dela kvalifikacije, sa posebnim akcentom na praktični deo.
III) PRIORITETNE OBRAZOVNE OBLASTI GODIŠNJEG PLANA OBRAZOVANJA ODRASLIH ZA 2026. GODINU
GPOO za 2026. godinu, stavlja akcenat na funcionalnost i relevantnost. Izrađen na osnovu preporuka Radne grupe, plan za ovu godinu izdvaja sledeće prioritete:
A) POVEĆANJE PARTICIPACIJE ODRASLIH U PROGRAMIMA FORMALNOG I NEFORMALNOG OBRAZOVANJA I OBUČAVANJA: Fokus je na širenju ponude i direktnom uključivanju odraslih u učenje radi povećanja zapošljivosti. To podrazumeva uključivanje odraslih u programe:
1. Formalnog sistema obrazovanja odraslih:
1.1. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih;
1.2. Srednje obrazovanje odraslih (vanredni polaznici srednjeg obrazovanja, odrasli stariji od 17 godina);
1.3. Prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije odraslih u srednjem obrazovanju.
2. Neformalnog sistema obrazovanja odraslih:
2.1. Realizacija programa i sticanja kompetencija i kvalifikacija zaposlenih i nezaposlenih lica kod JPOA;
2.2. Realizacija programa i drugih aktivnosti neformalnog obrazovanja i obučavanja odraslih u organizaciji NSZ, drugih državnih organa i ustanova, udruženja i komora, a u okviru kojih nezaposlena i zaposlena lica stiču kompetencije od važnosti za lični i profesionalni razvoj, zapošljavanje, održanje zaposlenja i karijerno napredovanje, kao i upravljanje karijerom i donošenje odluka o daljem obrazovanju i zapošljavanju.
B) UNAPREĐIVANJE NACIONALNOG OKVIRA KVALITETA OBRAZOVANJA ODRASLIH (unapređenje standarda kvaliteta rada organizatora obrazovanja odraslih, normativni okvir, spoljašnje vrednovanje i samovrednovanje sistema obrazovanja odraslih)
– Podrška JPOA za sprovođenje aktivnosti prema utvrđenim standardima kvaliteta.
– Unapređivanje Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije.
– Unapređenje institucionalnih i ljudskih resursa za sprovođenje aktivnosti obrazovanja odraslih
– Dalji razvoj PPU I KViS
– Unapređenje socijalnog partnerstva i promocija neformalnog obrazovanja i obučavanja
IV) PLANIRANE AKTIVNOSTI U OKVIRU PRIORITETNIH OBLASTI
A) Prioritetna oblast: Povećanje participacije odraslih u programima formalnog i neformalnog obrazovanja i obučavanja
Sistemsko unapređenje kvaliteta, pravičnosti i relevantnosti procesa obrazovanja i obučavanja predstavlja kontinuiran izazov u kontekstu potpunog odgovora na dinamične zahteve savremenog tržišta rada. Iako je u prethodnom periodu ostvaren evidentan napredak, identifikacija preostalih jazova ukazuje na potrebu za daljim strateškim delovanjem. U domenu neformalnog obrazovanja, prisutan je veliki broj pružalaca usluga sa divergentnim institucionalnim kapacitetima i nivoima spremnosti za primenu utvrđenih standarda i zakonskih propisa. Poseban fokus u narednom periodu biće stavljen na prevazilaženje deficita standardizovanih usluga neformalnog obrazovanja koje su direktno vezane za sticanje priznatih kvalifikacija.
U skladu sa razvojnim ciljevima, tokom 2026. godine, planiran je nastavak intenzivne realizacije višegodišnjeg IPA projekta, čija je implementacija započeta u prethodnoj godini. Osnovni strateški pravci ovog projekta obuhvataju stvaranje sistemskih preduslova za ekstenzivno proširenje ponude i diversifikaciju akreditovanih programa neformalnih obuka. Kroz ove mehanizme, teži se širenju mreže JPOA, čime se osigurava regionalna pokrivenost i dostupnost obrazovnih usluga na celoj teritoriji Republike Srbije.
Ključni mehanizmi za realizaciju ove prioritetne oblasti u 2026. godini, obuhvataju:
– Monitoring participacije: Kroz uspostavljene indikatore, na godišnjem nivou vršiće se kvantitativno i kvalitativno praćenje učešća odraslih u formalnim i neformalnim oblicima učenja, u cilju evaluacije efikasnosti mera i planiranja budućih intervencija.
– Funkcionalizacija Regionalnih trening centara (u daljem tekstu: RTC): U cilju optimizacije i efikasnosti sistema, nastaviće se aktivnosti na uspostavljanju, institucionalnom jačanju i operativnom opremanju RTC u okviru srednjih stručnih škola. Ovi centri su definisani kao snažni mehanizmi za implementaciju koncepta celoživotnog učenja, sa primarnim zadatkom brzog i kvalitetnog odgovora na specifične potrebe lokalne privrede i pojedinaca za usavršavanjem, prekvalifikacijama i dokvalifikacijom.
– Sinhronizacija sa tržištem rada: U skladu sa Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine, za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, Obuku za tržište rada i Obuku za potrebe poslodavca za zaposlenog, koje čine integralni deo mera aktivne politike zapošljavanja iz sistema dodatnog obrazovanja i obuke, mogu realizovati samo JPOA. Takođe, u skladu sa Planom implementacije Garancije za mlade za period od 2023. do 2026. godine, mere dodatnog obrazovanja i obuke koje čine deo ponude mogu realizovati samo JPOA, s obzirom da ponuda mora biti kvalitetna i voditi ka sticanju javne isprave. U praksi, prilikom realizacije navedenih mera aktivne politike zapošljavanja, identifikovani su određeni izazovi: evidentan je nedovoljan broj JPOA, odnosno u mnogim lokalnim sredinama, naročito u manje razvijenim i devastiranim područjima, ne postoji nijedan organizator obrazovanja odraslih sa JPOA statusom, čime se onemogućava realizacija obuka koje su prepoznate kao potrebne na lokalnom tržištu rada. Takođe, ograničen je portfolio obuka koje JPOA nude (organizatori sa JPOA statusom često nemaju kapacitete za izvođenje specifičnih obuka koje su usklađene sa aktuelnim potrebama lokalnog tržišta rada, naročito u sektorima gde su potrebne specijalizovane i praktične veštine, posebno kada se izvode u saradnji sa poslodavcima na konkretnim radnim mestima), a primetna je i neusklađenost teritorijalne raspoređenosti izvođača obuka sa potrebama lokalnog tržišta.
– S obzirom na postojeću neusklađenost ponude i potražnje na tržištu rada, u smislu znanja, veština i kompetencija, evidentna je potreba za značajnim ulaganjima u obrazovanje odraslih i promovisanje koncepta celoživotnog učenja. U tom smislu, nastaviće se sa aktivnostima na razvoju mreže JPOA, unapređenjem standarda i postupka za sticanje statusa JPOA na način da se omogući povećanje njihovog broja, a u cilju širenja dostupnosti verifikovane obrazovne aktivnosti obrazovanja odraslih licima koja žele da se uključe u neformalno obrazovanje. Bolja dostupnost JPOA u smislu povećanja broja različitih programa obuka koje pružaju, od velikog je značaja i za organizaciju obuka iz sistema aktivne politike zapošljavanja, kao i za sprovođenje Garancije za mlade (koja će od 1. januara 2027. godine, biti u realizaciji na celokupnoj teritoriji Republike Srbije), budući da kvalitet obuke, odnosno znanja, veštine i kompetencije koje lice stekne tokom obuke odnosno sticanje kvalifikacije kroz neformalno obrazovanje, direktno utiču na mogućnost zapošljavanja.
Sve aktivnosti u okviru ove prioritetne oblasti biće usmerene ka direktnom uključivanju odraslih u obrazovne procese koji imaju za cilj značajno povećanje zapošljivosti i profesionalne mobilnosti radne snage.
Ovaj strateški pristup osigurava da sistem obrazovanja odraslih u 2026. godini, ne bude samo formalan okvir, već aktivan instrument ekonomskog razvoja i socijalne sigurnosti građana.
1. Formalni sistem obrazovanja odraslih:
1.1. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih
Na osnovu prikupljenih podataka preko školskih uprava, u školskoj 2025/2026. godini, planirana je realizacija osnovnog obrazovanja odraslih po programu FOOO na teritoriji 15 školskih uprava, u 64 osnovne škole. Planirani broj polaznika osnovnog obrazovanja odraslih u školskoj 2025/2026. godini, je 5.514. Na programu FOOO planirano je angažovanje 799 nastavnika i 74 andragoška asistenta. Distribucija polaznika po ciklusima FOOO u školskoj 2025/2026. godini, prikazana je na Grafikonu br. 5.
Grafikon br. 5. Distribucija polaznika po ciklusima FOOO u školskoj 2025/2026. godini
Program FOOO u školskoj 2025/26. godini, se realizuje u sva tri ciklusa obrazovanja, sa stabilnim brojem upisanih polaznika, koji je uglavom ujednačen. Motivisanje polaznika za upis u prvi ciklus tradicionalno je najteže zbog barijera koje potencijalni polaznici imaju za ulazak u sistem obrazovanja. Odrasli imaju najveću motivaciju kada se radi o upisu u treći obrazovni ciklus i završavanju osnovnog obrazovanja, pa je broj polaznika koji su planirani za upis u završni ciklus osnovnog obrazovanja konstantno najbrojniji. U implementaciji osnovnog obrazovanja odraslih kao ključni se izdvajaju dva problema: veliko osipanje polaznika i nedostatak realizacije obuka polaznika za jednostavna zanimanja.
Može se uočiti da su žene u svim ciklusima nešto zastupljenije od muškaraca bilo da se radi o neromskoj ili romskoj populaciji. Ovo je trend koji se nastavlja poslednjih nekoliko godina. Ovaj podatak govori da program FOOO odgovara obrazovnim potrebama oba pola i da ne postoje značajne sistemske barijere za uključivanje žena ili muškaraca u ovaj vid obrazovanja. Prisustvo značajnog broja žena u ukupnom broju polaznika posebno ukazuje na značaj programa FOOO kao mehanizma za unapređenje obrazovne i socijalne uključenosti žena, a kod pripadnika oba pola ukazuje na potrebu za završetkom osnovnog obrazovanja radi daljeg zapošljavanja i aktivnijeg učešća na tržištu rada. Distribucija polaznika po polu, prikazana je na Grafikonu br. 6.
Grafikon br. 6 Distribucija polaznika po ciklusima, po polu
U okviru praćenja mladih, mlađih od 30 godina, ove godine planira se upis 1.936 pripadnika ove uzrasne kategorije (35,11% od ukupnog broja upisanih). Udeo mladih, mlađih od 30 godina, u ukupnom broju polaznika FOOO, prikazan je na Grafikonu br. 7.
Grafikon br. 7. Udeo mladih, mlađih od 30 godina u ukupnom broju polaznika FOOO
U okviru praćenja mera za unapređivanje prava i položaja manjina, uočeno je da od 5.514 polaznika koji su planirani za upis u okviru programa osnovnog obrazovanja odraslih, 4.524 polaznika je iz romske populacije (82%). Udeo romske populacije u ukupnom broju polaznika konstantno je visok i u blagom je padu u odnosu na prošlu godinu (1% manje). Ovo je takođe trend koji se nastavlja u poslednjih nekoliko godina. Ovo potvrđuje značaj programa FOOO u procesu socijalne inkluzije i unapređivanja dostupnosti obrazovanja za osetljive grupe. Udeo romske populacije u ukupnom broju polaznika FOOO prikazan je na Grafikonu br. 8.
Grafikon br. 8. Udeo romske populacije u ukupnom broju polaznika FOOO
U Kazneno popravnim zavodima i Vaspitno popravnim domovima (u daljem tekstu: KPZ i VPD), u program FOOO planirano je uključivanje 295 polaznika, od kojih je 235 pripadnika romske populacije. Udeo romske populacije u ukupnom broju polaznika je nešto manji nego u opštoj populaciji (79,66% od ukupnog broja upisanih).
Možemo primetiti da kada se radi o ženskoj populaciji, udeo Romkinja je čak 80% (od 35 polaznica programa FOOO u KPZ, njih 28 su pripadnice romske populacije). Naravno udeo žena u populaciji zatvorenika je veoma mali, pa je ovaj statistički podatak od slabijeg značaja.
U okviru praćenja mladih, mlađih od 30 godina, utvrdili smo da se ove godine planira upis 153 pripadnika ove uzrasne kategorije (51,86% od ukupnog broja upisanih).
Na programu FOOO u KPZ je planirano angažovanje 84 nastavnika i osam andragoških asistenata.
Planirani budžet za realizaciju aktivnosti osnovnog obrazovanja odraslih u osnovnim školama, iznosi 684.887.000,00 dinara.
Spisak osnovnih škola koje planiraju realizaciju programa FOOO, planirani broj polaznika, izvor i okvirni obim sredstava, dati su u Prilogu br. 1. koji je odštampan uz GPOO za 2026. godinu, i čini njegov sastavni deo.
Spisak osnovnih škola koje planiraju realizaciju programa FOOO u KPZ i VPD, planirani broj polaznika, izvor i okvirni obim sredstava, dati su u Prilogu br. 2. koji je odštampan uz GPOO za 2026. godinu, i čini njegov sastavni deo.
1.2. Srednje obrazovanje odraslih (vanredni polaznici srednjeg obrazovanja, stariji od 17 godina)
U 2026. godini, planira se realizacija formalnog srednjeg obrazovanja odraslih na teritoriji 16 školskih uprava, u 119 srednjih škola. U prvi razred srednjeg obrazovanja planiran je upis u 56 srednjih škola za 248 polaznika, starijih od 17 godina, u svojstvu vanrednih polaznika srednjeg obrazovanja. Realizacija upisa odraslih polaznika u ovaj nivo obrazovanja je već nekoliko godina unazad niska, između ostalog, zbog otvorenih novih mogućnosti sticanja kvalifikacuja na II, III i V nivou NOKS-a, kroz sistem neformalnog obrazovanja (obuke, PPU). Možemo primetiti da sa područja ŠU Kruševac nema nijedne srednje škole koja je planirala upis vanrednih polaznika srednjeg obrazovanja, starijih od 17 godina za školsku 2025/ 2026. godinu.
Ukupna sredstva potrebna za realizaciju aktivnosti srednjeg obrazovanja odraslih za školsku 2025/2026. godinu, iznose 9.920.000,00 dinara.
Spisak srednjih škola, planirani broj polaznika, izvor i okvirni obim sredstava, dati su u Prilogu br. 3. koji je odštampan uz GPOO za 2026. godinu, i čini njegov sastavni deo.
1.3. Prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije odraslih u srednjem obrazovanju
Programi prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije odraslih u srednjem obrazovanju (u daljem tekstu: PDS), omogućavaju odraslima brži pronalazak posla kao i promenu zanimanja u smislu pronalaska željenog i bolje plaćenog posla.
Planom upisa vanrednih polaznika na programe PDS za školsku 2025/2026. godinu, na osnovu predloga škola, dostavljenih od strane nadležnih školskih uprava, Ministarstvo prosvete je dalo saglasnost na određeni broj mesta za upis odraslih za konkretne obrazovne profile za svaku školu. Odobreni broj za upis odraslih u školskoj 2025/26. godini, u programe prekvalifikacije je 10.980, za programe dokvalifikacije 7.549 i specijalizacije 3.605 odraslih polaznika.
U skladu sa tim, u školskoj 2025/26. godini, planira se realizacija ovih programa na teritoriji 16 školskih uprava za ukupno 22.134 polaznika.
Prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije za školsku 2025/26. godinu, po oblastima prikazane su na Grafikonu br. 9.
Grafikon br. 9. Prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije za školsku 2025/26. godinu, po oblastima
Najviše traženi programi su iz oblasti Saobraćaj, Mašinstvo i obrada metala, Zdravstvo i socijalna zaštita, Trgovina, turizam i ugostiteljstvo i Elektrotehnika gde je u skladu sa tim i planiran najveći broj kanditata na upis na programe PDS. Treba napomenuti da je već par godina unazad trend da ove oblasti budu najpopularnije.
Spisak srednjih škola, planirani broj polaznika programa PDS, dati su u Prilogu br. 4. koji je odštampan uz GPOO za 2026. godinu, i čini njegov sastavni deo.
2. Neformalni sistem obrazovanja i obučavanja odraslih
2.1. Plan programa i sticanje kompetencija i kvalifikacija zaposlenih i nezaposlenih lica kod JPOA
Status JPOA stiču škole i druge organizacije koje, nakon sprovedenog postupka akreditacije, dobijaju odobrenje statusa JPOA za jednu ili više aktivnosti obrazovanja odraslih. Pored škola i drugih organizacija, status JPOA mogu da imaju i državni organi odnosno sprovođenje ustanove, koje u skladu sa posebnim zakonom obavljaju aktivnosti obrazovanja odraslih.
Do decembra 2025. godine, status JPOA dobile su 194 ustanove/organizacije, od kojih su 31 srednja stručna škola i 163 druge organizacije (preduzeća, poslovna udruženja, narodni radnički univerziteti, instituti i dr.), za ukupno 885 programa, od kojih je 144 programa akreditovano od strane škola i 741 akreditovan program drugih organizacija.
Status JPOA zaključno sa 2025. godinom, izgubilo je 10 škola sa 51 programom obuka kao i 33 druge organizacije sa 232 programa obuka, zbog isticanja petogodišnjeg perioda na koji se odnosila akreditacija.
U 2026. godini, kroz sistem neformalnog obrazovanja usmeren na unapređenje znanja, veština i sposobnosti radi ličnog i profesionalnog razvoja, pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja (u daljem tekstu: KViS), kao i kroz postupke PPU, planirana je realizacija 434 akreditovana programa za približno 12.200 polaznika. Od ukupnog broja programa, škole će realizovati 60, dok ostale organizacije planiraju sprovođenje 374 programa obuka.
Primarni sektori prema broju planiranih programa:
– Zdravstvo i socijalna zaštita (14,43%): Ova oblast zadržava vodeću poziciju, što reflektuje stalnu potrebu za stručnim kadrom u sistemu javnog i privatnog zdravstva;
– Građevinarstvo (13,6%): Visok procenat programa prati intenzivne investicione cikluse u sektoru infrastrukture;
– Sektor jezičkih kompetencija i tehničkih nauka: Značajan udeo zauzimaju Strani jezici (11,9%) i Mašinstvo i obrada metala (10,63%), dok sektor Ekonomije, prava i administracije (9,37%) predstavlja stabilan segment za profesionalno usavršavanje.
Ostale zastupljene oblasti obuhvataju:
– Uslužni sektor i primarna proizvodnja: Lične usluge (7,85%), Poljoprivreda i prehrambena industrija (6,33%), Saobraćaj (5,57%);
– Specijalizovane i industrijske oblasti: IKT (5%), Šumarstvo i prerada drveta (5%), Trgovina i ugostiteljstvo (3,8%), Bezbednost i zdravlje na radu (3,8%), Elektrotehnika (3,54%), Tekstilstvo (1,52%) i Geologija, rudarstvo i metalurgija (0,76%).
Planirani programi obuka kod JPOA po oblastima rada za 2026. godinu, prikazani su na Grafikonu br. 10.
Grafikon br. 10. Planirani programi obuka kod JPOA po oblastima rada za 2026. godinu
Uporednom analizom podataka iz sedmogodišnjeg perioda evidentna je pozitivna dinamika i kontinuirani porast broja programa kod JPOA. Naročito se ističe kumulativni rast u sledećim oblastima:
– Zdravstvo i socijalna zaštita – ukupno 366 planiranih programa;
– Građevinarstvo – 331 planiran program;
– Strani jezici – 267 planiranih programa;
– Mašinstvo i obrada metala – 258 planiranih programa;
– Ekonomija, pravo i administracija – 177 planiranih programa;
– Saobraćaj – 142 planirana programa.
Ovaj višegodišnji trend eksponencijalnog rasta, prikazan na Grafikonu br. 11, jasno ukazuje na sve veću adaptabilnost neformalnog sistema obrazovanja zahtevima savremene ekonomije i potvrđuje ulogu JPOA kao ključnih aktera u procesu profesionalnog usavršavanja i kontinuiranog karijernog razvoja
Grafikon br. 11. Planirani programi obuka kod JPOA po oblastima rada u periodu 2020 – 2026
Profil i struktura polaznika programa u 2026. godini, je diversifikovana:
– Fizička lica: 29,70% (pad od 2,3% u odnosu na 2025);
– Nezaposlena lica (NSZ): 29,34% (porast od 3,34% u odnosu na 2025);
– Zaposlena lica (koriporativno usavršavanje): 18,24%;
– Privredni subjekti (ugovorene obuke): 17,48%;
– Specifične kategorije: Lica na izdržavanju zatvorske kazne (1,82% u zatvorima u Leskovcu, Subotici i Zabeli), mladi do 30 godina (1,22%), socijalno ugrožene grupe, stranci i raseljena lica.
Dominantni izvori finansiranja su sopstvena sredstva kandidata (44,52%), iako je zabeležen blagi pad od 3,1% u odnosu na prethodnu godinu. Značajan udeo čine sredstva institucija/poslodavaca (36,13% – uz rast od 5% kod poslodavaca) i sredstva NSZ (17,6%). Manji deo sredstava obezbeđuju lokalne samouprave, E2E-SDC projekti, fondacije i NVO.
Planirani izvori finansiranja akreditovanih programa za 2026. godinu, prikazan je na Grafikonu br. 12.
Grafikon br. 12. Planirani izvori finansiranja akreditovanih programa
Praktična nastava će se u 54% slučajeva realizovati u sopstvenim kapacitetima JPOA (radionice, restorani, poligoni), dok 44% obuka podrazumeva eksternu saradnju sa privredom kroz zakup prostora, uz 2% zastupljenosti onlajn nastave.
Poseban akcenat stavljen je na Priznavanje prethodnog učenja, za šta su status proširene delatnosti dobile škole u Subotici, Vlasotincu, Beogradu („Drvo art”), Čajetini, Požegi, Valjevu i Zaječaru. Planirana je provera kompetencija za 102 kandidata u okviru 12 kvalifikacija (npr. zidar, kuvar, bravar-zavarivač, poslovni sekretar, električar).
Status JPOA za usluge KViS poseduje 18 ustanova koje planiraju realizaciju 17 programa za oko 885 kandidata. Programi su primarno usmereni na mlade (uključujući osetljive grupe i maturante), nezaposlena lica i pojedince koji teže većoj konkurentnosti na tržištu rada. Nosioci ovih aktivnosti su renomirane organizacije poput BOŠ-a, ENECA-e, Edukativnog centra Kruševac i drugih akreditovanih partnera. Finansiranje ovih usluga većinom je projektno orijentisano (Erazmus+, E2E-SDC, Ministarstvo turizma i omladine).
Detaljniji plan realizacije programa JPOA u 2026. godini, nalazi se u Prilogu br. 5. koji je odštampan uz GPOO za 2026. godinu, i čini njegov sastavni deo.
2.2. Plan programa i drugih aktivnosti neformalog obrazovanja i obučavanja odraslih u organizaciji NSZ, drugih državnih organa i ustanova, udruženja i komora, a u okviru kojih nezaposlena i zaposlena lica stiču kompetencije od važnosti za lični i profesionalni razvoj, zapošljavanje, održanje zaposlenja i karijerno napredovanje, kao i upravljanje karijerom i donošenje odluka o daljem obrazovanju i zapošljavanju
Svoje planove za 2026. godinu, dostavile su sledeće institucije:
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje
U skladu sa Akcionim plana za period od 2024. do 2026. godine, za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, u periodu 2024–2026. godine, planirana je realizacija sledećih mera dodatnog obrazovanja i obuke:
Stručna praksa – namenjena je nezaposlenim licima bez radnog iskustva u zanimanju, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.
Realizuje se kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru, dok se najviše do 40% ukupno planiranih polaznika može angažovati u javnom sektoru.
Za 2026. godinu, planirano je uključivanje 2.000 nezaposlenih lica.
Dodatni broj nezaposlenih biće uključen kroz Program „Garancija za mlade” i druge projektne aktivnosti.
Pripravništvo za mlade – namenjeno je nezaposlenim licima do 30 godina starosti, bez radnog iskustva u zanimanju za koje je stečeno obrazovanje, koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih najmanje tri meseca i realizuje se kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru.
Za 2026. godinu, planirano je uključivanje 1.000 nezaposlenih lica.
Dodatni broj nezaposlenih biće uključen kroz Program „Garancija za mlade” i druge projektne aktivnosti.
Sticanje praktičnih znanja – podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru i namenjeno je za:
– Nezaposlena lica bez završenog srednjeg obrazovanja i lica koja su završila funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, koji u ukupnom broju planiranih polaznika učestvuju sa najmanje 40%;
– Nezaposlena lica sa srednjim obrazovanjem koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 12 meseci, bez obzira na vrstu stečenog obrazovanja i radno iskustvo, a koja nemaju adekvatna i primenljiva znanja, veštine i kompetencije za obavljanje konkretnih poslova;
– Nezaposlene osobe sa invaliditetom, Rome i Romkinje i korisnike novčane socijalne pomoći sa najviše stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na dužinu trajanja evidencije o nezaposlenosti.
Za 2026. godinu, planirano je uključivanje 900 nezaposlenih lica. Dodatni broj nezaposlenih biće uključen kroz Program „Garancija za mlade” i druge projektne aktivnosti.
Obuke za tržište rada – podrazumeva sticanje znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, a sa ciljem unapređenja zapošljivosti nezaposlenih lica prvenstveno teže zapošljivih bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama. Obuke za tržište rada sprovode se u realnom okruženju. Izuzetno, do 10% od ukupnog broja polaznika može biti uključeno u onlajn obuke. Planira se uključivanje 1100 lica.
Obuka za tržište rada, koja se organizuje od strane NSZ i realizuje kroz sledeće modalitete:
– Obuke za nezaposlene osobe sa invaliditetom, koje sprovode nosioci poslova profesionalne rehabilitacije, a koji imaju odobrenje ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije (400 lica).
– Obuke za lica bez završene srednje škole i lica koja završavaju osnovno obrazovanje po modelu FOOO, koje sprovode JPOA i/ili srednje stručne škole koji izdaju javno priznatu ispravu (200 lica).
– Obuke za ostala nezaposlena lica, koje sprovode JPOA i/ili srednje stručne škole koji izdaju javno priznatu ispravu (500 lica).
Pregled Obuka za tržište rada koje će se realizovati u predmetnoj godini, sa projektovanim brojem lica po obuci i lokaciji izvođenja, sastavni je deo Kataloga obuka koji izrađuje NSZ, na osnovu identifikovanih potreba poslodavaca (kroz prijave potrebe za zapošljavanjem) i zapošljavanja lica sa evidencije NSZ.
Obuke na zahtev poslodavca za nezaposlene – podrazumeva sticanje znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, kao i na zahtev preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta. Za 2026. godinu, planirano je uključivanje 600 nezaposlenih lica.
Dodatni broj nezaposlenih biće uključen kroz Program „Garancija za mlade” i druge projektne aktivnosti.
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih – podrazumeva sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Namenjen je nezaposlenim licima bez osnovnog obrazovanja.
Za 2026. godinu planirano je uključivanje 1.500 nezaposlenih lica iz sredstava NSZ.
Program stručne prakse „Talenti u javnom sektoru” – Cilj programa je stručno osposobljavanje na poslovima za koje je korisnik programa stekao određenu vrstu kvalifikacije. Obavljena stručna praksa po ovom Programu se može računati kao ispunjenje u celosti ili dela obaveznog pripravničkog staža.
Tokom 2026. godine, će doći do nastavka realizacije Programa stručne prakse „Talenti u javnom sektoru”, ukoliko se od strane Vlade usvoji referentni zaključak.
Agencija za kvalifikacije
U 2026. godini, Agencija za kvalifikacije će svoje delovanje usmeriti na sprovođenje strateških aktivnosti, podeljenih u nekoliko ključnih oblasti:
Unapređenje i implementacija sistema kvaliteta rada JPOA
– U saradnji sa partnerima i Ministarstvom prosvete, AzK će vršiti kontinuiranu analizu i unapređenje standarda za samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje. Ove aktivnosti će se zasnivati na empirijskim podacima prikupljenim tokom prethodnih provera, sa ciljem optimizacije procedura spoljašnjeg vrednovanja.
– Na osnovu važećih standarda i Vodiča za samovrednovanje, AzK će kroz terenske provere pratiti ispunjenost uslova i kvalitet realizacije odobrenih programa kod JPOA.
– Uz podršku međunarodnih i domaćih partnera, biće razvijene stručne smernice namenjene JPOA kao pomoć u implementaciji i unapređivanju unutrašnjih sistema upravljanja kvalitetom.
Odobravanje statusa JPOA i digitalizacija
– Agencija nastavlja sa redovnim sprovođenjem postupka za dodelu statusa JPOA drugim organizacijama. Takođe, po zahtevu Ministarstva prosvete, izrađivaće stručne izveštaje o ispunjenosti uslova (plan, program, kadar, način realizacije) za osnovne i srednje škole.
– Nastavlja se ažuriranje Podregistra JPOA prema definisanoj strukturi podataka i načinu šifriranja. Ovaj javni registar sadrži evidenciju o odobrenim programima, poslodavcima kod kojih se obavlja praksa, kao i podatke o datim ili oduzetim odobrenjima, čime se obezbeđuje transparentnost sistema.
– Planirano je unapređenje Uputstva za pripremu programa obuke, kao i učešće u realizaciji potpune digitalizacije postupka podnošenja zahteva za odobravanje statusa JPOA, u cilju bolje efikasnosti.
Promocija, saradnja i povezivanje sa privredom
– AzK će kroz sastanke sa poslodavcima i drugim organizacijama promovisati prednosti sticanja statusa JPOA, ističući značaj fleksibilnih puteva ka kvalifikacijama u skladu sa dinamikom tržišta rada.
– Iniciraće se međusobna saradnja JPOA na lokalnom i regionalnom nivou. Kroz zajedničke radne sastanke, organizacije sa srodnim programima obuka i kvalifikacijama deliće primere dobre prakse i usklađivati ponudu sa potrebama polaznika i ekonomije.
Karijerno vođenje i savetovanje
– Agencija će nastaviti sa monitoringom implementacije standarda usluga KViS-a. U saradnji sa partnerima, razvijaće se novi alati za podršku nosiocima ovih aktivnosti u različitim sektorima.
– Radiće se na razvoju mehanizma za osiguranje kvaliteta efekata KViS-a, u skladu sa preporukama Evropske unije. Ključni cilj je stvaranje sistemskih uslova za profesionalizaciju karijernih praktičara i precizno utvrđivanje njihovih kompetencija
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
U 2026. godini, planirana je realizacija sledećih aktivnosti:
Priprema Predloga godišnjeg plana obrazovanja odraslih za 2026. godinu,
– Koordinacija rada multisektorske radne grupe za pripremu Predloga godišnjeg plana obrazovanja odraslih u okviru koje se definišu instrumenti i metodologija za pripremu izveštaja i plana realizacije aktivnosti obrazovanja odraslih.
– Radnu grupu čine predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva privrede, Kancelarije za dualno obrazovanje i NOK, Privredne komore Srbije, Nacionalne službe za zapošljavanje, Agencije za kvalifikacije, Unije poslodavaca Srbije, Fondacije Tempus, Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Beogradskog Univerziteta, ZUOV-a, i Nacionalne akademije za javnu upravu.
– U okviru redovne delatnosti ZUOV-a, u 2026. godini, sprovode se aktivnosti obrazovanja odraslih, a koje se odnose na: Razvijanje regulatornog okvira aktivnosti PPU – lista kvalifikacija po vrstama i nivoima; Priprema instrumenata i standarda za aktivnost priznavanja prethodnog učenja.
Fondacija Tempus
U 2026. godini, Fondacija Tempus će kroz rad nacionalnog Euroguidance centra i EPALE nacionalnog tima sprovoditi aktivnosti usmerene na internacionalizaciju, digitalizaciju i podizanje kvaliteta karijernog vođenja i obrazovanja odraslih.
Karijerno vođenje i savetovanje i socijalna inkluzija
– U sinergiji Euroguidance i EPALE timova, biće realizovan akreditovani seminar fokusiran na razvoj KViS aktivnosti unutar usluga socijalne zaštite. Obuka je namenjena profesionalcima koji izrađuju planove aktivacije za odrasle korisnike u procesu traženja zaposlenja ili doedukacije. Planirana su dva termina za ukupno 30 učesnika.
– U cilju jačanja kapaciteta nastavnog osoblja i stručnih saradnika u osnovnim, srednjim i školama za obrazovanje odraslih, planirana je realizacija 8 obuka na temu implementacije KViS aktivnosti u školskom sistemu.
– Fondacija nastavlja aktivni doprinos radu Radnih grupa za izradu podzakonskih akata i unapređenje kvaliteta KViS usluga. Informativna podrška obuhvata ažuriranje portala euroguidance.rs, objavljivanje mesečnih elektronskih biltena, godišnje publikacije ,,Karijera i mobilnost” kao i organizaciju nacionalne konferencije ,,Karijerno vođenje i savetovanje u Srbiji i Evropi”.
EPALE i promocija celoživotnog učenja
– Organizacija Regionalne EPALE konferencije okupiće praktičare iz Republike Srbije i regiona radi dijaloga o strateškim temama, dok će delegacija Republike Srbije aktivno učestvovati na Evropskoj godišnjoj EPALE konferenciji.
– Sprovođenje dva nagradna konkursa za najbolji autorski tekst (blog) na EPALE platformi, uz obezbeđivanje međunarodnog usavršavanja za najuspešnije praktičare.
– Realizacija najmanje 3 vebinara namenjenih upoznavanju stručne javnosti sa funkcionalnostima mreže i aktuelnim evropskim trendovima.
– Sprovođenje kontinuiranog informisanja profesionalaca putem resursa i magazina objavljenih na srpskom i engleskom jeziku.
– Održavanje akreditovanih seminara na temu „Projektno orijentisana nastava”, specifično dizajniranih za nastavnike u FOOO radi modernizacije andragoškog pristupa.
Erazmus+ program i međunarodna mobilnost
– Održavanje radionica za pripremu projekata mobilnosti i strateških partnerstava u okviru Erazmus+ programa, sa fokusom na podizanje kompetencija za uspostavljanje prekogranične saradnje.
– Fondacija će omogućiti učešće domaćeg kadra na događajima međunarodne saradnje u organizaciji Nacionalnih agencija za Erazmus+, podstičući time razmenu najboljih praksi.
– Organizacija dve jednonedeljne onlajn obuke usmerene na ovladavanje IKT alatima dostupnim na EPALE mreži, čime se olakšava kreiranje novih projektnih inicijativa širom Evrope.
Nacionalna akademija za javnu upravu
U domenu strateškog razvoja i kontinuiranog unapređenja kompetencija zaposlenih u javnom sektoru, Nacionalna akademija za javnu upravu pripremila je predloge programa obuka za 2026. godinu. Ovi programi, koje usvaja Vlada Republike Srbije, predstavljaju sistemski okvir za profesionalizaciju kadrova na svim nivoima vlasti.
Planirani obuhvat obuka u 2026. godini, iznosi više od 30.000 polaznika, što ukazuje na visok stepen masovnosti i dostupnosti programa stručnog usavršavanja. Programski fokus obuhvata četiri osnovna segmenta:
– Opšti program obuke državnih službenika;
– Opšti program obuke zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave;
– Program obuke rukovodilaca u državnim organima;
– Program obuke rukovodilaca u JLS.
Realizaciju navedenih sadržaja sprovodiće akreditovani realizatori sa Stalne liste predavača NAJU. Obuke su metodički prilagođene savremenim potrebama i sprovodiće se kroz kombinovani model: fizički u trening centru NAJU, putem vebinara i kroz samostalne (self – paced) onlajn kurseve.
NAJU nastavlja sa koordinacijom posebnih programa stručnog usavršavanja, sa posebnim akcentom na Program za studente na stručnoj praksi u državnim i drugim organima. Program je za 2026. godinu, koncipiran modularno kroz tri ključne tematske oblasti: Osnove rada u državnim organima i lokalnoj samoupravi, Veštine koje povećavaju zapošljivost i Veštine za moderno poslovno doba.
Poseban značaj u planu za 2026. godinu, zauzima Program stručnog osposobljavanja lica odgovornih za omladinsku politiku u JLS. Ovaj program je razvijen kroz multisektorsku saradnju sa Ministarstvom turizma i omladine, Nacionalnom asocijacijom praktičara/ki omladinskog rada i uz podršku GIZ projekta „Podrška mladima u ruralnim sredinama Srbije”.
Privredna komora Srbije
U skladu sa zahtevima savremenog tržišta, Privredna komora Srbije će tokom 2026. godine, realizovati seriju strateških edukacija usmerenih na tehnološku transformaciju, regulatornu usklađenost i razvoj ljudskog kapitala u privatnom sektoru. Plan predstavlja odgovor na savremene tehnološke i regulatorne izazove, sa posebnim fokusom na profesionalizaciju kadra i podršku privrede kroz specifične obrazovne module.
Preduzetništvo i razvoj malih i srednjih preduzeća
PKS će u 2026. godini, nastaviti sa realizacijom programa usmerenih na razvoj preduzetničkih kompetencija i jačanje kapaciteta sektora Preduzetništvo i razvoj malih i srednjih preduzeća.
Kroz promotivne aktivnosti, info-dane i specijalizovane radionice organizovane u saradnji sa državnim institucijama i regionalnim komorama, podsticaće se samozapošljavanje i održivost poslovanja. Primarne ciljne grupe obuhvataju nezaposlena lica, potencijalne preduzetnike, kao i vlasničku i menadžersku strukturu postojećih preduzeća.
Tehnološka transformacija i digitalna ekonomija
U fokusu su digitalne i inovacione kompetencije, sa posebnim akcentom na veštačku inteligenciju, digitalizaciju poslovnih procesa i implementaciju savremenih modela upravljanja. Ove edukacije imaju za cilj tehnološko prilagođavanje domaćih privrednih subjekata globalnim promenama, čime se obezbeđuje njihova dugoročna tržišna konkurentnost.
Održivi razvoj i zelena tranzicija
Strateška aktivnost PKS-a odnosi se na implementaciju programa iz oblasti energetske efikasnosti, ESG standarda, dekarbonizacije i cirkularne ekonomije. Posebna pažnja biće posvećena afirmaciji CBAM mehanizma (Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika), čime se sektori industrije, energetike i poljoprivrede pripremaju za usklađivanje sa međunarodnim ekološkim zahtevima.
Regulatorna usklađenost i finansijska sigurnost
Planirana je realizacija obuka koje pokrivaju ključne aspekte bezbednog poslovanja i regulatornih obaveza. Tematske jedinice uključuju:
– Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
– Savremene finansijske instrumente i berzansko poslovanje;
– Upravljanje potraživanjima, faktoring i međunarodnu trgovinu.
Ove aktivnosti sprovodiće se u partnerstvu sa finansijskim institucijama relevantnim ministarstvima za potrebe obveznika relevantnih propisa.
Sektorske edukacije i specijalističko usavršavanje
PKS obezbeđuje kontinuitet u sprovođenju stručnih obuka prilagođenih specifičnostima različitih privrednih grana:
– Saobraćaj, logistika, trgovina, turizam, farmacija, tekstilna industrija i poljoprivreda;
– Finansije, računovodstvo, infrastruktura kvaliteta, marketinške komunikacije (PR), IT bezbednost i upravljanje ljudskim resursima;
– Kontinuirano usavršavanje za ovlašćene zastupnike i posrednike.
Sticanje licenci i dualno obrazovanje
Poslovna akademija PKS-a će tokom 2026. godine, organizovati cikluse obuka za pripremu polaganja stručnih ispita i sticanje licenci u oblastima profesionalnog upravljanja, javnih nabavki, poreskog savetovanja i bezbednosti na radu.
Posebno se izdvaja segment dualnog obrazovanja, u okviru kojeg je planirano sprovođenje 12 obuka za približno 340 instruktora angažovanih kod poslodavaca. Ova aktivnost je ključna za unapređenje kvaliteta učenja kroz rad i dalji razvoj modela dualnog obrazovanja u Republici Srbiji.
Unija poslodavaca Srbije
Unija poslodavaca Srbije (u daljem tekstu: UPS) aktivno participira u unapređenju normativnog okvira namenjenog razvoju formalnog i neformalnog obrazovanja putem kontinuiranih zakonodavnih inicijativa. Angažman UPS ogleda se u aktivnom učešću njenih predstavnika u radu brojnih stalnih i privremenih stručnih tela u domenu stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih.
Na nacionalnom nivou, UPS ostvaruje značajan uticaj kroz:
– Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
– Savet za Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije i sektorska veća;
– Radne grupe zadužene za izradu i usklađivanje zakonske regulative.
Na međunarodnom planu, predstavnici UPS su članovi ASVT-a (Advisory Committee on Vocational Training) i održavaju permanentnu komunikaciju sa Evropskom trening fondacijom, čime doprinose razmeni relevantnih informacija i primera dobre prakse. Strateško opredeljenje UPS je insistiranje na reformama koje obrazovni sistem usklađuju sa realnim potrebama privrede i društva. Sa stanovišta opšteg nacionalnog interesa, UPS podizanje nivoa obrazovanja stanovništva i unapređenje zapošljivosti tretira kao prioritetne ciljeve.
Unutar svoje organizacione strukture, Unija poslodavaca Srbije formirala je specifičan Sektor obrazovanja, koji obuhvata verifikovane i akreditovane ustanove u sferi srednjeg i visokog obrazovanja, kao i status JPOA.
U cilju sistemskog unapređenja znanja i kompetencija zaposlenih i radno angažovanih lica, UPS je ustanovila Akademiju za privredne i radne odnose.
Ova platforma fokusirana je na oblasti radnog zakonodavstva, industrijskih odnosa i korporativne odgovornosti.
Modaliteti rada Akademije obuhvataju:
– Sprovođenje obuka, seminara i informativnih sesija koji su primarno besplatni za polaznike;
– Samostalnu organizaciju aktivnosti ili partnerstvo sa eminentnim stručnjacima i relevantnim institucijama, uz precizno definisane ciljne grupe;
– Implementacija dela aktivnosti kroz postojeće projektne okvire UPS.
Pored primarnog cilja – razvoja znanja i veština poslodavaca – Akademija za privredne i radne odnose predstavlja i značajan mehanizam za jačanje kohezije i širenje mreže članstva UPS.
Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija
U cilju resocijalizacije, smanjenja stope recidivizma i uspešne integracije lica lišenih slobode u društvenu zajednicu, Ministarstvo pravde – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) u 2026. godini, realizovaće sveobuhvatne programe obrazovanja i obučavanja odraslih. Ovi programi usmereni su na sticanje funkcionalnih pismenosti, stručnih kvalifikacija i „mekih” veština neophodnih za konkurentnost na tržištu rada nakon isteka kazne.
Realizacija obrazovnih aktivnosti planirana je u širokom spektru ustanova širom Republike Srbije, što obezbeđuje decentralizovan pristup obrazovanju. Programi će se sprovoditi u KPZ u Beogradu (uključujući Padinsku Skelu), Nišu, Pančevu, Požarevcu (Zabela i Zavod za žene), Šapcu, Ćupriji, Somboru, Sremskoj Mitrovici, kao i u Valjevu (Zavod za maloletnike). Plan obuhvata i okružne zatvore u Beogradu, Leskovcu, Smederevu, Subotici, Zaječaru i Zrenjaninu, uz poseban akcenat na Vaspitno-popravni dom u Kruševcu.
U svim navedenim ustanovama realizovaće se program FOOO za lica bez završenog osnovnog obrazovanja. Plan predviđa kontinuiranu nastavu po modelima prilagođenim odraslima, čime se stvara baza za dalje stručno osposobljavanje. Uprava će organizovati specijalizovane obuke za deficitarna zanimanja u sledećim sektorima: Metalski i građevinski sektor: Zavarivač (CO2 i elektro), plastifikator metala, elektroinstalater, vodoinstalater, električar, građevinski keramičar, limar, fasader-moler, zidar i rukovalac kotlovima pod pritiskom; Drvoprerađivačka industrija: Tapetar, stolar, izrada nameštaja od pločastog materijala i punog drveta, duborezac; Tekstilna i uslužna delatnost: Krojač-šivač, kuvar (i pomoćnik kuvara), pekar (izrada bureka i lisnatog testa), konobar, muški frizer, manikir i pedikir; Poljoprivreda i mehanizacija: Uzgoj povrća u zaštićenom prostoru, stočar, cvećar, baštovan, rukovalac motornom testerom, trimerom, viljuškarom i poljoprivrednom mehanizacijiom; Tehnološke obuke: Osnovna informatička obuka, operater na mašini za lasersko graviranje i autoelektričar/automehaničar; Razvoj kompetencija za zapošljavanje i karijerno napredovanje – U saradnji sa eksternim partnerima, realizovaće se:
– Motivaciono-aktivacione obuke, obuke za aktivno traženje posla, treninzi samoefikasnosti i program „Put do uspešnog preduzetnika”;
– Specijalizovana edukacija i psihosocijalna podrška za mlade iz socijalno ugroženih sredina radi lakšeg povezivanja sa poslodavcima;
– Nastava iz informatike u saradnji sa „Tehničkom školom” iz Valjeva, uz formalno testiranje i izdavanje javno priznatih isprava.
Projektovani obuhvat za 2026. godinu, iznosi oko 1.200 lica lišenih slobode (zbirno po svim nivoima obrazovanja i obuka). Kvote po ustanovama određuju se na osnovu kapaciteta radionica, interno iskazanih potreba osuđenih lica i tehničkih mogućnosti saradničkih škola.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
U 2026. godini, planirana je realizacija sledećih programa:
Sektorski posebni programa obuke matičara za 2026. godinu – Predlog programa obuhvata sedam oblasti i 18 tematskih celina. Cilj je da se obezbedi jednak kvalitet stručnog usavršavanja i jednak pristup pravu na stručno usavršavanje matičara, kao i:
– Obezbeđenje unapređenja postojećih i sticanje novih znanja, veština i sposobnosti matičara za uspešno izvršavanje poslova matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga:
– Obezbeđenje izvršavanja poverenih poslova u skladu sa zakonom, uz ostvarivanje osnovnih načela opšteg upravnog postupka, elektronske uprave i zaštite podataka o ličnosti;
– Model preventivnog delovanja u vezi sa obezbeđenjem pravilne primene propisa i zakonitog vršenja poverenih poslova matičnih knjiga;
– Obezbeđenje efikasnog i delotvornog ostvarivanja prava stranaka i njihovih pravnih interesa, uz poštovanje ličnosti i dostojanstva stranaka.
Nosioci realizacije ovog programa jesu akreditovani realizatori za oblast stručnog usavršavanja Matične knjige, i Komunikacija i odnosi sa javnošću, upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi NAJU.
Sektorski posebni programa obuke zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave koji obavljaju poverene poslove ažuriranja jedinstvenog biračkog spiska za 2026. godinu – Predlog programa obuhvata četiri oblasti i osam tematskih celina. Cilj donošenja Sektorskog posebnog programa obuke zaposlenih u JLS koji obavljaju poverene poslove ažuriranja jedinstvenog biračkog spiska za 2026. godinu, je višestruk. Cilj je da se obezbedi jednak kvalitet stručnog usavršavanja i jednak pristup pravu na stručno usavršavanje zaposlenih koji obavljaju poverene poslove ažuriranja jedinstvenog biračkog spiska, kao i bilo kojoj drugoj kategoriji zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, kao i:
– Obezbeđenje unapređenja postojećih i sticanje novih znanja, veština za uspešno izvršavanje poslova ažuriranja jedinstvenog biračkog spiska za područje JLS kao i zadovoljenja potreba građana u ovoj oblasti;
– Obezbeđenje izvršavanja poverenih poslova u skladu sa zakonom, uz ostvarivanje osnovnih načela opšteg upravnog postupka, elektronske uprave i zaštite podataka o ličnosti;
– Model preventivnog delovanja u vezi sa obezbeđenjem pravilne primene propisa i zakonitog vršenja poverenih poslova ažuriranja jedinstvenog biračkog spiska;
– Obezbeđenje efikasnog i delotvornog ostvarivanja prava stranaka i njihovih pravnih interesa, uz poštovanje ličnosti i dostojanstva stranaka.
Nosioci realizacije ovog programa jesu akreditovani realizatori za oblast stručnog usavršavanja, Birački spiskovi upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi NAJU.
Posebni program obuke državnih službenika u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za 2026. godinu – Cilj je da se državnim službenicima obezbedi pristup pravu na posebno stručno usavršavanje u skladu sa potrebama Ministarstva i omogući zaposlenima da svoja znanja i veštine, odnosno sposobnosti unaprede u skladu sa ličnim i potrebama organa.
Ministarstvo turizma i omladine
U 2026. godini, Ministarstvo turizma i omladine planira raspisivanje javnih konkursa za programe i projekte od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora. Ministarstvo turizma i omladine će podržati programe i projekte za razvoj i sprovođenje omladinske politike, podršku JLS koje imaju osnovanu kancelariju za mlade, projekte i programe podrške mladima u obrazovanju, vaspitanju, bezbednosti, zdravlju i participaciji, kao i programe i projekte podrške mladima u zapošljavanju, samozapošljavanju i preduzetništvu, a koje realizuju udruženja za mlade, udruženja mladih, njihovi savezi i kancelarije za mlade. Programi su namenjeni mladima od navršenih 15 do 30 godina, radi podizanja njihovih ličnih i profesionalnih kapaciteta.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
U 2026. godini, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede planiralo je da svoje aktivnosti primarno usmeri ka inteziviranju procesa digitalne transformacije i usklađivanju domaćih standarda sa zahtevima zajedničke poljoprivredne politike. U tom kontekstu, plan predviđa sistemsku podršku poljoprivrednim proizvođačima kroz unapređenje tehničko-tehnoloških znanja, što direktno generiše potrebu za revidiranjem programa obrazovanja odraslih. Ključni imperativ ostaje podizanje konkurentnosti na globalnom tržištu uz striktno poštovanje principa ekološke održivosti.
Centralna aktivnost u domenu administrativne i proizvodne modernizacije biće dalji razvoj i puna operativna integracija platforme e-Agrar. Ministarstvo planira sprovođenje serije edukativnih ciklusa koji imaju za cilj potpuno osposobljavanje korisnika za upravljanje digitalnim identitetom, elektronsko podnošenje zahteva za podsticaje i korišćenje satelitskih podataka u praćenju vegetacije. Ova aktivnost podrazumeva neophodnost kreiranja namenskih programa neformalnog obrazovanja koji će prevazići generacijski jaz u digitalnoj pismenosti ruralnog stanovništva.
U skladu sa međunarodnim obavezama iz oblasti zaštite životne sredine, aktivnosti tokom 2026. godine, biće fokusirane na edukaciju o regenerativnim poljoprivrednim praksama. To obuhvata obuke o preciznom đubrenju, integralnim merama zaštite bilja i očuvanju biodiverziteta. Poseban akcenat biće stavljen na upravljanje nusproizvodima poljoprivrede i primenu koncepta cirkularne ekonomije, čime se stvara potreba za specifičnim specijalističkim obukama unutar sistema obrazovanja odraslih, orijentisanim na održivo upravljanje resursima.
Strategija Ministarstva predviđa intenziviranje korišćenja sredstava iz pretpristupnih fondova, prvenstveno kroz IPARD III program. Kako bi se stepen iskorišćenosti sredstava podigao na optimalan nivo, planirane su aktivnosti usmerene na jačanje kapaciteta poljoprivrednika za izradu investicionih projekata, poslovno planiranje i finansijsko upravljanje gazdinstvom. Ovo predstavlja direktan poziv za obrazovne institucije da u svoje planove uvrste programe ekonomskog opismenjavanja i projektnog menadžmenta prilagođene agrarnom sektoru.
Ministarstvo će posebnu pažnju posvetiti diverzifikaciji ruralne ekonomije, podstičući razvoj seoskog turizma i preradu poljoprivrednih proizvoda na gazdinstvu sa zaštićenim geografskim poreklom. Planirane su subvencije za opremanje prerađivačkih kapaciteta, što mora biti praćeno odgovarajućim edukacijama iz oblasti higijene hrane, standardizacije kvaliteta i savremenih metoda pakovanja i marketinga. Ovim se teži stvaranju stabilnog socijalno-ekonomskog ambijenta koji će motivisati mlade i žene u ruralnim područjima na ekonomsku samostalnost kroz doživotno učenje.
Ministarstvo privrede
U okviru Programa podrške regionalnom razvoju i razvoju preduzetništva koji se realizuje kroz standardizovani set usluga koji sprovode akreditovane reginalne razvojne agencije u 2026. godini, biće dostupne potrebne informacije, obuke, savetodavne usluge, mentoring, kao i promocija raspoloživih vidova podrške, za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike na lokalnom nivou. Planirani broj obučenih lica je 3.300 (od kojih je predviđeno da 2.211 budu žene), a planirani broj privrednih subjekata koji će koristiti usluge konsaltinga je 380 (od kojiih je predviđeno da 220 budu žene).
Ministarstvo zaštite životne sredine
U 2026. godini, planirana je realizacija sledećih programa:
Sektorske obuke za sprovođenje Pravilnika o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte – Obuke za će biti organizovane radi daljeg jačanja kapaciteta nadležnih organa i operatera postrojenja za primenu sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama („Službeni glasnik RS”, broj 26/21) i relevantnim podzakonskim aktima;
Obuke za jačanje kapaciteta u oblasti klimatskih politika u cilju harmonizacije sa zakonodavstvom Evropske unije – Biće organizovani tematski treninzi o iskustvima EU država članica u oblasti NECP i LULUCF, namenjeni ciljanim državnim službenicima i relevantnim sektorskim zainteresovanim stranama uključenim u kreiranje i sprovođenje politika i mera. Biće organizovana obuka za predstavnike industrije, sa ciljem podizanja njihovog nivoa razumevanja tehnologija dekarbonizacije, mogućnosti i izazova, kao i predstavljanja predloženih mehanizama za podršku industrijskoj dekarbonizaciji.
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice
U 2026. godini, biće raspisan Konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja u AP Vojvodini u 2026. godini – finansiranje i sufinansiranje nabavke opreme za osnovne škole koje imaju status javno priznatih organizatora aktivnosti formalnog osnovnog obrazovanja odraslih na teritoriji AP Vojvodine za 2026. godinu. Konkurs za finansiranje i sufinansiranje nabavke opreme za osnovne škole koje imaju status javno priznatih organizatora aktivnosti formalnog osnovnog obrazovanja odraslih na teritoriji AP Vojvodine u 2026. godini, za nabavku opreme neophodne za funkcionisanje nastave bi trebao biti raspisan u februaru mesecu 2026. godine.
Spisak ministarstava i drugih organizacija, planiranih akivnosti u oblasti obrazovanja odraslih, izvori sredstava, detaljnije se mogu videti u Prilogu br. 6. koji je odštampan uz GPOO za 2026. godinu, i čini njegov sastavni deo.
B) Prioritetna oblast: UNAPREĐIVANJE NACIONALNOG OKVIRA KVALITETA OBRAZOVANJA ODRASLIH
1) Podrška JPOA za sprovođenje aktivnosti prema utvrđenim standardima kvaliteta
U prethodnom periodu, težište aktivnosti bilo je na jačanju institucionalnog okvira i pružanju stručne savetodavne podrške provajderima u procesu sticanja statusa JPOA. Sistem je uspešno integrisao veći broj srednjih škola i drugih organizacija, ali je uočena potreba za većom decentralizacijom i standardizacijom procesa praćenja kvaliteta. Kroz tumačenje regulatornih zahteva i primenu standarda kvaliteta u oblasti realizacije programa obuka, postupaka PPU, kao i usluga KViS, obezbeđeno je ujednačeno razumevanje propisanih uslova i smanjen rizik od različitih interpretacija u praksi. Ipak, identifikovani su izazovi u pogledu nedovoljnog broja JPOA u manje razvijenim i devastiranim područjima, kao i teritorijalna neusklađenost ponude obuka sa potrebama lokalnog tržišta rada.
Upravo sa ciljem obezbeđivanja pregleda aktuelnih podataka o nedostajućim znanjima, veštinama i kompetencijama na tržištu rada Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Unijom poslodavaca Srbije i Privrednom komorom Srbije, uz podršku GIZ GmbH, realizovalo Nacionalnu anketu o potrebama poslodavaca za period 2025 – 2027. godine (Anketa), koja je obuhvatila 2.200 poslodavaca – od preduzetnika i mikro preduzeća do srednjih i velikih kompanija – sa teritorije cele Republike Srbije, sa posebnim fokusom na Nišavski, Rasinski i Sremski okrug u kojima se pilotira Garancija za mlade.
Prema nalazima Ankete, u narednom periodu, očekuje se nastavak pozitivnih kretanja na tržištu rada, uz umeren, ali stabilan rast zaposlenosti. Povećanje tražnje za radnom snagom prvenstveno će se odnositi na srednje i više nivoe kvalifikacija, što ukazuje na rastuću potrebu za tehnički obučenom, stručnom i kompetentnom radnom snagom.
Najveći doprinos ukupnom rastu zaposlenosti daće tri makrosektora: Rudarstvo, snabdevanje energijom i vodom, zatim Stručne, administrativne, zdravstvene i umetničke delatnosti i Saobraćaj i skladištenje, smeštaj i informisanje. Očekuje se da će upravo ova tri sektora generisati oko 70% ukupnog rasta zaposlenosti u periodu 2025–2027. godine. Povećanje broja zaposlenih projektovan je primarno u malim i velikim privrednim subjektima.
Nalazi Ankete ukazuju da su nedostajuća znanja i veštine primetna kod relativno malog udela zaposlenih kod anketiranih poslodavca (manje od 1%), ali su koncentrisana u specifičnim delatnostima i grupama zanimanja, ali su najizraženije u uslužnim i logističkim delatnostima, najviše pogađaju velike sisteme i dominantno su koncentrisane u Beogradskom regionu, tj. prisutan je i kvantitativni i kvalitativni deficit, ali je različito raspoređen po sektorima i teritoriji.
Najzastupljeniji nedostaci odnose se na stručna znanja i veštine (36%), zatim na praktične i manuelne veštine (oko 14–15%), kao i na digitalne i tehničke veštine (oko 9%).
Raspodela nedostajućih znanja i veština pokazuje da problem nije ravnomerno prisutan prema sektorima. Najveći udeo ima makro sektor Saobraćaj i skladištenje, smeštaj i informisanje sa oko 53%, zatim Prerađivačka industrija sa oko 17%, Stručne, administrativne, zdravstvene i umetničke delatnosti sa 12% i dr.
Nedostatak znanja i veština kao razlog nezadovoljene potrebe poslodavaca zastupljen je sa oko 11,7%, a najzastupljeniji je u makrosektoru delatnosti Stručne, administrativne, zdravstvene i umetničke delatnosti sa oko 33%, zatim Finansijske delatnosti, osiguranje i nekretnine 21%, Trgovina i popravka motornih vozila 15 % i dr.
Dominantan razlog nezadovoljene potrebe poslodavaca kod svih sektora delatnosti osim sektora Stručne, administrativne, zdravstvene i umetničke delatnosti je deficitarnost zanimanja (nedostatak radne snage sa potrebnim zanimanjima na tržištu rada).
Mapirane potrebe poslodavaca kroz navedenu anketu, treba da dovedu do razvoja programa obuke odraslih zasnovanih na standardu kvalifikacija, koje će realizovati prevashodno JPOA, a koji će omogućiti sticanje kompetencija i/ili dela kvalifikacije, sa posebnim akcentom na praktični deo (i kroz sprovođenje programa učenja na radnom mestu – workplace learning). Na ovaj način biće omogućeno da lica, u relativno kratkom roku, kroz sticanje konkretnih znanja i veština za kojima postoji iskazana potreba od strane poslodavaca, unaprede svoju poziciju i efikasno se integrišu na tržište rada.
U 2026. godini, Ministarstvo prosvete će kroz sistemsku podršku i unapređenje standarda fokusirati svoje delovanje na:
Unapređenju procedura za sticanje statusa JPOA. Nastaviće se sa razvojem standarda i postupaka koji će omogućiti povećanje broja organizatora, uz istovremeno očuvanje visokog kvaliteta obuka. Ovo je od ključnog značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja i programa „Garancija za mlade”, koji će od 1. januara 2027. godine, biti u potpunosti operativan.
Digitalizaciji i izdavanju javnih isprava. Planira se potpuna implementacija digitalnog postupka za sticanje statusa JPOA, što podrazumeva elektronsko podnošenje zahteva, ubrzanu obradu dokumentacije i transparentno praćenje statusa zahteva kao i uspostavljanje tehničkih uslova za automatsko generisanje Europass dodatka diplomi/sertifikatu sa QR kodom. Ova mera, zasnovana na podacima iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, omogućiće poslodavcima brzu i pouzdanu proveru kvalifikacija.
Izradi instrumenata za praćenje i vrednovanje kvaliteta rada JPOA, razvoju specifičnih vodiča i instrumenata za samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada JPOA. Cilj je uspostavljanje objektivnih indikatora koji će omogućiti uporedivost kvaliteta obuka na nacionalnom nivou čime se zaokružuje ciklus osiguranja kvaliteta u neformalnom obrazovanju.
Proširenju mreže provajdera – Identifikacija i mapiranje deficitarnih područja (regiona sa malim brojem JPOA) i pružanje ciljane savetodavne pomoći potencijalnim organizatorima radi povećanja dostupnosti obrazovanja odraslih.
2) Unapređivanje Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije:
NOKS je u prethodnim fazama postao centralni sistem za klasifikaciju kvalifikacija i njihovo povezivanje sa Evropskim okvirom kvalifikacija (u daljem tekstu: EOK). Reformski procesi u domenu NOKS-a bili su usmereni na uspostavljanje sinergije između sistema obrazovanja i tržišta rada. Poseban značaj pridat je razvoju Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja (u daljem tekstu: NSKZ), uz podršku međunarodnih projekata. Započeta je izrada registara i standarda, ali su novi zahtevi tržišta rada (digitalizacija, dekarbonizacija) nametnuli potrebu za bržim ažuriranjem. Rad na Registru NOKS-a i standardima zanimanja omogućio je bolje definisanje ishoda učenja koji odgovaraju realnim potrebama poslodavaca.
U prethodnom periodu, a sa ciljem razvoja i normativnog uređenja NSKZ, uz podršku Projekta „Znanjem do posla – E2E” („From Education to Employment – E2E”), realizovane su aktivnosti na pripremi Predloga metodologije za razvoj standarda zanimanja, sprovedena su dva ciklusa testiranja Predloga metodologije za razvoj standarda zanimanja (prvi u periodu 2021 – 2022., kada su razvijeni predlozi standarda za 10 zanimanja i drugi u periodu 2023 – 2024., kada su razvijena dodatna 23 predloga standarda zanimanja) i oba ciklusa pilotiranja rezultirala su setom preporuka za unapređenje Predloga metodologije i Šifarnika zanimanja, kao i Uputstvom za sprovođenje terenskog istraživanja o zanimanju. Nadalje, pripremljeni su opisi klasifikacionih celina šifarnika zanimanja (grupa, vrsta, podvrsta i skupina), na način da je prevod definicija ISCO-08 koji je urađen u okviru prethodnih projekata koji su se bavili razvojem sistema zanimanja, usklađen sa važećom listom zanimanja u Republici Srbiji i prilikama na nacionalnom tržištu rada.
Trenutno su u toku dve aktivnosti – izrada Nacrta zakona o NSKZ i izrada Analize za odabir zanimanja za koja će se raditi standardi.
Naime, u cilju pravnog uređenja oblasti NSKZ i uspostavljanja stabilnog institucionalnog okvira, a imajući u vidu značaj NSKZ u okviru politike zapošljavanja, odlučeno je da se ova oblast uredi posebnim Zakonom o Nacionalnoj standardnoj klasifikaciji zanimanja. Aktivnosti na izradi ovog zakona započele su u martu 2025. godine, uz podršku projekta „Znanjem do posla – E2E”. U septembru 2025. godine, završena je Eh ante analiza Zakona o NSKZ, a u oktobru je izrađena prva verzija zakona. U okviru izrade Eh ante analize, a radi prikupljanja dodatnih uvida o praktičnoj primeni NSKZ, sprovedene su fokus grupe sa direktnim korisnicima šifarnika i standarda zanimanja. Organizovane su dve zasebne fokus grupe: prva sa predstavnicima poslodavaca, kako bi se ispitalo kada i u kojim procesima koriste Šifarnik zanimanja (prijava na obavezno socijalno osiguranje, izrada akta o sistematizaciji, proces zapošljavanja i slično), kao i potencijalnu primenu standarda zanimanja u praksi. Druga fokus grupa obuhvatila je savetnike za zapošljavanje, karijerne savetnike/praktičare i tražioce zaposlenja, sa ciljem da se proceni jasnoća, svrsishodnost i upotrebljivost šifarnika i standarda u postupcima posredovanja, karijernog vođenja, izbora zanimanja i zapošljavanja. Posebna pažnja bila je posvećena pitanju dostupnosti i prezentacije informacija o zanimanjima putem portala – Kodeks šifara.
U 2026. godini, planira se značajna modernizacija NOKS-a kroz:
– Unapređenje pravnog okvira vezano za nacionalnu standardnu klasifikaciju zanimanja, čime bi se otkloniti pravne praznine i omogućiti precizno mapiranje zanimanja u skladu sa potrebama privrede;
– Izrada i usvajanje 60 novih standarda kvalifikacija u skladu sa EU SBS inicijativom i Planom rasta, uz dodatnih 20 standarda zanimanja koji će biti identifikovani kroz metodologiju mapiranja potreba tržišta rada;
– Uvođenje sektorskih obuka i kvalifikacija za dekarbonizaciju i monitoring gasova sa efektom staklene bašte (GHG), čime se obrazovni sistem direktno stavlja u funkciju zaštite životne sredine i energetske tranzicije;
– Tehnička integracija Registra NOKS-a sa bazama podataka NSZ i CROSO putem API rešenja (Programska interfejs aplikacija), čime bi se omogućilo realno praćenje zapošljivosti lica sa određenim kvalifikacijama.
3) Unapređenje institucionalnih i ljudskih resursa za sprovođenje aktivnosti obrazovanja odraslih / dalji razvoj PPU i KViS
U prethodnom periodu, sistemska rešenja bila su usmerena na postavljanje osnova za veću fleksibilnost obrazovnih puteva kroz afirmaciju aktivnosti PPU i KViS. Kroz različite projektne inicijative (poput Erazmus+ i IPA projekata), uspešno su pilotirani postupci priznavanja veština stečenih kroz rad i životno iskustvo, čime je pojedincima omogućeno da brže dođu do formalno priznate kvalifikacije. Sproveden je početni ciklus obuka za nastavnike i stručne saradnike u srednjim stručnim školama, čime su izgrađeni osnovni kapaciteti za sprovođenje ovih aktivnosti obrazovanja odraslih. Međutim, analiza dosadašnjih efekata ukazuje na izraženu potrebu za daljom, dubinskom profesionalizacijom kadra. Neophodno je preći sa projektnog na sistemski nivo obuka, kako bi svaki pojedinac u sistemu obrazovanja odraslih imao pristup standardizovanoj podršci zasnovanoj na savremenim andragoškim principima.
U 2026. godini, planiraju se značajnije aktivnosti kada je reč o unapređivanju institucionalnih i ljudskih resursa za sprovođenje aktivnosti obrazovanja odraslih:
– Razvoj i jačanje andragoških kompetencija – Fokus će biti na implementaciji sveobuhvatnog konceptualnog okvira stalnog stručnog usavršavanja koji je direktno utemeljen na razvijenom „Okviru andragoških kompetencija”. Ovaj proces podrazumeva uspostavljanje redovnog mehanizma za ispitivanje obrazovnih potreba nastavnika i stručnih saradnika u sistemu obrazovanja odraslih. Ključna aktivnost biće kreiranje i javna objava Kataloga programa stručnog usavršavanja. Programi u okviru ovog kataloga biće fokusirani na specifične veštine rada sa odraslim polaznicima, digitalne veštine u potrebne za implementaciju aktivnosti obrazovanja odraslih i metode evaluacije ishoda učenja kod odraslih.
– Sistemsko širenje i podrška PPU postupku – U cilju povećanja obuhvata lica koja prolaze kroz postupak priznavanja prethodnog učenja, planirano je značajno proširenje mreže škola i drugih organizacija sa statusom JPOA za PPU. Poseban akcenat biće stavljen na mapiranje kvalifikacija koje su identifikovane kao deficitarne i za kojima postoji potreba na lokalnom i nacionalnom tržištu rada. Ministarstvo će obezbediti kontinuiranu stručnu pomoć ovim ustanovama u pripremi dokumentacije i opremanju kapaciteta za sprovođenje ispitnih procedura.
– Normativna standardizacija i digitalizacija KViS – Radi obezbeđivanja ujednačenog kvaliteta usluga savetovanja, u 2026. godini, planirano je da bude usvojen Pravilnik o standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja. Ovim aktom će se precizno definisati uslovi koje organizatori moraju ispuniti u pogledu prostora, kadra i metoda rada. Uporedo sa normativnim uređenjem, planiran je početak rada digitalnog Portala za NOKS/KViS. Ovaj portal će predstavljati centralno mesto za sve građane, omogućavajući im pristup informacijama o slobodnim obukama, mogućnostima za sertifikaciju veština i profesionalno orijentisanje, čime se značajno podiže nivo digitalne pismenosti i karijerne prilagodljivosti stanovništva.
– Uvođenje podrške kroz andragoške asistente – Kao inovativni mehanizam podrške, planiran je razvoj i početak implementacije kratkog programa studija za andragoške asistente. Ovi profili će imati ključnu ulogu u motivisanju lica iz teže zapošljivih grupa i pružanju direktne pomoći polaznicima tokom obrazovnog ciklusa, čime se očekuje značajno smanjenje stope prekida školovanja, posebno u programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.
– Podrška nastavnicima u realizaciji programa FOOO – U 64 osnovne škole, koje planiraju realizaciju programa FOOO, u školskoj 2025/2026. godini, za 5514 polaznika, učestvuje 799 nastavnika. Škole su potrebe za stručnim usavršavanjem nastavnog kadra koji učestvuje u realizaciji programa FOOO izrazile na sledeći način: Stručno usavršavanje za realizaciju programa FOOO u 2026. godini, potrebno je za 177 nastavnika za Modul 1 – osnovne andragoške veštine. Za Modul 2 – obuka za implementaciju pojedinačnih predmeta u programu FOOO potrebna je obuka za 740 nastavnika. Modul 3 – obuku andragoških asistenata, u 2026. godini, potrebno je sprovesti za 38 andragoških asistenata. U proteklom periodu oko 500 nastavnika je već unapredilo svoje kompetencije za implementaciju programa za FOOO i za rad sa odraslima. Kada govorimo o andragoškim asistentima, njih 49 je već obučeno na propisani način.
Pregled planirane podrške unapređenja kompetencija stručnog kadra koji učestvuje u realizaciji programa FOOO u školskoj 2025/26, kao i već ostvarena podrška za unapređivanje kompetencija kadra u ovoj oblasti u predhodnoj školskoj godini, dati su u Prilogu br. 7. koji je odštampan uz GPOO za 2026. godinu, i čini njegov sastavni deo.
4) Unapređenje socijalnog partnerstva i promocija neformalnog obrazovanja
U prethodnom periodu, učinjeni su značajni početni koraci ka uspostavljanju funkcionalnog dijaloga između sistema obrazovanja i privrede kroz aktivno delovanje Sektorskih veća. Ova tela su dala ključni doprinos identifikovanju inovativnih potreba u različitim industrijskim granama, što je rezultiralo izradom većeg broja predloga standarda zanimanja i kvalifikacija. Takođe, formirana je proširena Radna grupa za praćenje implementacije IPA 2020 projekta, koja omogućava koordinaciju između nadležnih institucija, poslodavaca i provajdera. Ipak, praksa je pokazala da postoji prostor za znatno veće i direktnije uključivanje poslodavaca u sam proces dizajniranja kratkih programa obuka, kao i neophodnost čvršćeg povezivanja neformalnog obrazovanja sa okvirom kvalifikacija kako bi se osigurala tržišna vrednost javnih isprava.
U 2026. godini, planiraju se značajnije aktivnosti kada je reč o unapređivanju socijalnog partnerstva i promociji neformalnog obrazovanja. Izdvaja se rad na:
– Optimizaciji rada Sektorskih veća i jačanje tehničke podrške – Tokom 2026. godine, planirano je redefinisanje operativne uloge sektorskih veća kroz detaljno mapiranje vodećih poslodavaca po sektorima. Kao inovativni mehanizam, planirano je da se uspostave Tehničke ekspertske grupe sastavljene od stručnjaka iz privrede, čiji će zadatak biti pružanje brzih informacija o promenama u tehnologijama i organizaciji rada. Ovo će omogućiti da se programi neformalnog obrazovanja ažuriraju u realnom vremenu, čime se predupređuje zastarelost veština na tržištu rada;
– Implementaciji i pilotiranju novog modela socijalnog partnerstva – Planiran je razvoj i testiranje novog modela partnerstva koji napušta tradicionalnu konsultativnu ulogu poslodavaca i uvodi ih u proces praćenja efekata realizovanih obuka. Poslodavci će, kroz ovaj model, biti direktno uključeni u predviđanje budućih kvalifikacija (skill forecasting) i evaluaciju uspešnosti zapošljavanja polaznika JPOA. Na ovaj način, neformalno obrazovanje prestaje da bude samo izolovana obrazovna aktivnost i postaje integralni deo razvojne politike poslovnih subjekata;
– Punoj integraciji sa aktivnom politikom zapošljavanja i Garancijom za mlade – Jedan od strateških prioriteta u 2026. godini, je obezbeđivanje da sve obuke za tržište rada i potrebe poslodavaca, koje finansira NSZ, realizuju isključivo JPOA. Ovim se garantuje da svako nezaposleno lice, kao i mladi u okviru programa „Garancija za mlade”, prođu kroz kvalitetan, verifikovan postupak obučavanja koji vodi ka sticanju javne isprave priznate u NOKS;
– Nacionalna promotivna kampanja neformalnog obrazovanja – Radi podizanja svesti o značaju celoživotnog učenja, u okviru Projekta IPA 2020 koji se odnosi pre svega na neformalno obrazovanje odraslih, planirana je organizacija „Nedelje celoživotnog učenja” i niz regionalnih manifestacija. Cilj ovih aktivnosti je promocija neformalnog obrazovanja kao efikasnog i brzog puta za prekvalifikaciju, napredovanje u karijeri i uspešno suočavanje sa izazovima digitalne i zelene tranzicije. Poseban fokus biće na motivaciji poslodavaca da prepoznaju vrednost javnih isprava stečenih kroz sistem JPOA prilikom selekcije i razvoja svojih kadova.
V) OKVIRNI OBIM FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA REALIZACIJU GODIŠNJEG PLANA OBRAZOVANJA ODRASLIH ZA 2026. GODINU
Polazeći od odredbi Zakona o obrazovanju odraslih koje propisuju način planiranja i finansiranja obrazovanja odraslih, GPOO za 2026. godinu, sadrži aktivnosti koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa članom 59. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Okvirni obim potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju GPOO za 2026. godinu, prikazan je detaljno za aktivnosti obrazovanja odraslih koje je Ministarstvo prosvete predvidelo u budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, u ukupnom iznosu od 705.807.000,00 dinara. Pregled okvirnog obima sredstava za aktivnosti obrazovanja odraslih u 2026. godini, koja se obezbeđuju od strane Ministarstva prosvete, prikazan je u Tabeli br. 8.
Tabela br. 8. Pregled okvirnog obima sredstava za aktivnosti obrazovanja odraslih u 2026. godini, koja se obezbeđuju od strane Ministarstva prosvete
1. Osnovno obrazovanje odraslih
2.
Aktivnosti
Izvor sredstava
Potrebna sredstva
u 2026. godini
(u dinarima)
Angažovanje nastavnika i andragoških asistenata
(škole+KPZ)
MP
(budžet RS)
684.887.000,00
3. Srednje obrazovanje odraslih
Aktivnosti
Izvor sredstava
Potrebna sredstva
u 2026. godini
(u dinarima)
Vanredni učenici stariji od 17 godina
MP
(budžet RS)
9.920.000,00
Podrška unapređenju obrazovanja odraslih
MP
(budžet RS)
10.500.000,00
4. Zavod za unapređivanje
obrazovanja
i vaspitanja
Aktivnosti
Izvor sredstava
Potrebna sredstva
u 2026. godini
(u dinarima)
Stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih
MP
(budžet RS)
500. 000,00
Ukupno 1+2+3
705.807.000,00
Za realizaciju aktivnosti obrazovanja odraslih sredstva su planirana Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 108/25) na razdelu 26 – Ministarstva prosvete, u okviru:
– Razdela 26 – Ministarstvo prosvete, Glave 26.1 Osnovno obrazovanje, Program 2003 Osnovno obrazovanje, Funkcija 910, Programska aktivnost 0001 Realizacija delatnosti osnovnog obrazovanja, ekonomska klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 381.777.000,00 dinara, ekonomska klasifikacija 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca, u iznosu od 57.839.000,00 dinara i ekonomska klasifikacija 463 – Transferi ostalim nivoima vlasti, u iznosu od 245.271.000,00 dinara, u ukupnom iznosu od 684.887.000,00 dinara, sa izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta;
– Razdela 26 – Ministarstvo prosvete Glave 26.2 Srednje obrazovanje, Program 2004 Srednje obrazovanje, Funkcija 920, Programska aktivnost 0001 Realizacija delatnosti srednjeg obrazovanja i obrazovanja odraslih, ekonomska klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 6.878.000,00 dinara, i ekonomska klasifikacija 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca, u iznosu od 1.042.000,00 dinara, 463 – Transferi ostalim nivoima vlasti, u iznosu od 2.000.000,00 dinara, u ukupnom iznosu od 9.920.000,00 dinara, sa izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta;
– Razdela 26 – Ministarstvo prosvete Glave 26.2 Srednje obrazovanje, Program 2004 Srednje obrazovanje, Funkcija 920, Projekat 4007 – Podrška unapređenju obrazovanja odraslih, ekonomska klasifikacija 424 – specijalizovane usluge u iznosu od 5.500.000,00 dinara; i ekonomska klasifikacija 426 – materijal u iznosu od 5.000.000,00 dinara, u ukupnom iznosu od 10.500.000,00 dinara, sa izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta;
– Razdela 26 – Ministarstvo prosvete Glave 26.6 Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Program 2001 – Uređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema, Funkcija 980, Programska aktivnost 0006 – Stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, ekonomska klasifikacija 423 – Usluge po ugovoru u iznosu od 500.000,00 dinara, sa izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta.
Ostala planirana sredstva za realizaciju GPOO za 2026. godinu, prema dostavljenim podacima drugih korisnika budžetskih sredstava, a planiranih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, nalaze se na sledećim pozicijama:
– Na razdelu 23 – Ministarstvo pravde, Glava 23.1 – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Program 1607 – Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 – Zatvori, Programska aktivnost 0002 – Podrška licima lišenim slobode, ekonomska klasifikacija 424 – Specijalizovane usluge, u iznosu od 18.975.000,00 dinara sa izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta, i 1.330.000,00 dinara sa izvora 04 – Sopstveni prihodi budžetskih korisnika, u ukupnom iznosu 20.305.000,00 dinara;
– Na razdelu 63 – Nacionalna akademija za javnu upravu, Program 0615 – Stručno usavršavanje u javnoj upravi, Funkcija 110, Programska aktivnost 0001–Programiranje i sprovođenje programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi, ekonomska klasifikacija 423 – Usluge po ugovoru, u iznosu od 40.000.000,00 dinara sa izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta;
– Na razdelu 30 – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Glava 30.0 – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Program 0803 – Aktivna politika zapošljavanja, Funkcija 412, Projekat 4002 – Garancija za mlade, ekonomska klasifikacija 464 – Dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, u iznosu od 200.000.000,00 dinara, sa izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta.
U okviru finansijskog plana NSZ za 2026. godinu, obezbeđena su sredstva za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja u iznosu 5.000.000.000,00 dinara;
– Na razdelu 20 – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Program 0607 – Sistem javne uprave, Funkcija 411, Programska aktivnost 0009 – Administracija i upravljanje, ekonomska klasifikacija 423 – Usluge po ugovoru, u iznosu od 1.000.000,00 dinara; Funkcija 111, Programska aktivnost 0011 – Stručno usavršavanje i stručni ispiti, ekonomska klasifikacija 423 – Usluge po ugovoru, u iznosu od 3.884.000,00 dinara, u ukupnom iznosu od 4.884.000,00 dinara, sa izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta;
– Na razdelu 21 – Ministarstvo privrede, Glava 21.0 – Ministarstvo privrede, Program 1509 – Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Funkcija 410, Projekat 4003 – Podrška kroz standardizovani set usluga za MSPP, ekonomska klasifikacija 424 – Specijalizovane usluge, u iznosu od 42.000.000,00 dinara sa izvora 01 – Opšti prihodi i primanja budžeta.
Prilog
Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.