Odluka o utvrđivanju i prikupljanju doprinosa banaka u Fond za restrukturiranje banaka

Na osnovu člana 128č stav 14. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 91/10, 14/15 i 19/25) i člana 15a stav 1. Zakona o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 72/03, 55/04, 85/05 – dr. zakon, 44/10, 76/12, 106/12, 14/15, 40/15 – odluka US, 44/18 i 19/25),

Izvršni odbor Narodne banke Srbije donosi

ODLUKU

o utvrđivanju i prikupljanju doprinosa banaka u Fond za restrukturiranje banaka

"Službeni glasnik RS", broj 51 od 17. juna 2025.

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

1. Ovom odlukom bliže se uređuju način utvrđivanja doprinosa banaka u Fond za restrukturiranje banaka (u daljem tekstu: Fond), način i rokovi njihovog prikupljanja, kao i informacije i podaci koje banke dostavljaju za potrebe utvrđivanja tih doprinosa.

Ciljani iznos Fonda za restrukturiranje banaka

2. Ciljani iznos Fonda (u daljem tekstu: ciljani iznos) iznosi 1% osiguranih iznosa depozita svih banaka.

Godišnji ciljani iznos predstavlja planiran ukupan iznos redovnih godišnjih doprinosa svih banaka za tekuću kalendarsku godinu, a utvrđuje ga Narodna banka Srbije do 30. aprila te godine.

Narodna banka Srbije utvrđuje godišnji ciljani iznos vodeći računa o potrebi dostizanja ciljanog iznosa iz stava 1. ovog člana u rokovima utvrđenim Zakonom o bankama (u daljem tekstu: Zakon), a na osnovu prosečnog osiguranog iznosa depozita bankarskog sektora u prethodnoj godini, obračunatog na tromesečnom nivou.

Redovni doprinosi

3. Na osnovu utvrđenog godišnjeg ciljanog iznosa, Narodna banka Srbije za svaku banku utvrđuje iznos redovnog godišnjeg doprinosa.

Pri utvrđivanju doprinosa iz stava 1. ove tačke, polazi se od učešća pasive banke umanjene za njen kapital obračunat u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i za osigurani iznos depozita (u daljem tekstu: osnovica za godišnji doprinos) u ukupnom iznosu osnovica za godišnji doprinos svih banaka, te se tako utvrđena srazmera primenjuje na godišnji ciljani iznos.

Iznos redovnog godišnjeg doprinosa za svaku banku iz stava 2. ove tačke prilagođava se njenom rizičnom profilu u skladu sa kriterijumima propisanim glavom II. ove odluke.

Vanredni doprinosi

4. Ako prikupljena sredstva Fonda nisu dovoljna da pokriju gubitke Fonda, troškove ili druge rashode nastale korišćenjem sredstava Fonda u postupku restrukturiranja, Narodna banka Srbije utvrđuje obavezu za banke da uplate vanredne doprinose.

Iznos vanrednog doprinosa utvrđuje se shodnom primenom odredaba tačke 3. st. 2. i 3. ove odluke.

Vanredni doprinos ne može prelaziti trostruki iznos redovnog doprinosa iz tačke 3. ove odluke utvrđenog u godini za koju se određuje vanredni doprinos.

Narodna banka Srbije može, na zahtev banke, odobriti odlaganje uplate vanrednog doprinosa, u celini ili delimično, na period do šest meseci, ako bi plaćanje tog doprinosa ugrozilo njenu likvidnost ili solventnost.

Banka može da ponovi zahtev za odlaganje uplate vanrednog doprinosa, u celini ili delimično, za još najviše šest meseci, ako razlozi za odobravanje odlaganja i dalje traju.

Ako je plaćanje vanrednog doprinosa odloženo u skladu sa st. 4. i 5. ove tačke, banka je dužna da plati iznos odloženog vanrednog doprinosa po isteku perioda na koji je to plaćanje odloženo ili pre isteka tog roka, ako se utvrdi da više ne postoje razlozi koji su doveli do datog odlaganja.

II. NAČIN UTVRĐIVANJA DOPRINOSA BANAKA

Obračun redovnih godišnjih doprinosa

5. Narodna banka Srbije utvrđuje redovne godišnje doprinose za svaku banku pojedinačno, u skladu s tačkom 3. ove odluke, primenom odredaba tač. 5. do 30. te odluke i metodologije iz Priloga 1 ove odluke.

Izračunavanje osnovice za godišnji doprinos

6. Pri izračunavanju redovnih godišnjih doprinosa iz osnovice za godišnji doprinos isključuju se unutar grupne obaveze po osnovu transakcija između banke i druge banke koja pripada istoj grupi, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) obe banke su osnovane u Republici Srbiji;

2) obe banke su predmet zajedničke konsolidacije koja se sprovodi metodom pune konsolidacije i na njih se primenjuje isti način procene, merenja i kontrole rizika;

3) između ovih banaka ne postoje trenutne ni potencijalne praktične ili pravne prepreke za brzo izmirenje dospelih obaveza.

Obaveze iz stava 1. ove tačke isključuju se po osnovu svake transakcije, i to tako što se posebno kod svake transakcije te obaveze oduzimaju od iznosa ukupnih obaveza banke koja je dužnik u toj transakciji, dok kod banke koja je poverilac u toj transakciji nema nikakvog isključivanja obaveza u skladu s tim stavom.

7. Za potrebe izračunavanja osnovice za godišnji doprinos, prosečni godišnji iznos obaveza po osnovu ugovora o derivatima datih u Prilogu 2 ove odluke, uključujući i vanbilansne derivate, obračunava se na tromesečnoj osnovi i vrednuje u skladu s tač. 10. do 15. ove odluke. Tako obračunata vrednost datih obaveza ne može biti manja od 75% njihove vrednosti obračunate primenom međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI).

Za vanbilansne derivate, kao trošak zamene koristi se zbir pozitivnih fer vrednosti tih derivata i taj iznos dodaje se na već obračunate bilansne vrednosti.

8. Od osnovice za godišnji doprinos oduzima se računovodstvena vrednost obaveza po osnovu ugovora o derivatima utvrđenih u Prilogu 2 ove odluke, a dodaje se vrednost utvrđena u skladu s tačkom 7. te odluke.

Izloženost po osnovu derivata

9. Banka je dužna da izračunava iznos izloženosti po osnovu ugovora o derivatima utvrđenim u Prilogu 2 ove odluke, uključujući i vanbilansne derivate, u skladu s metodom tekuće izloženosti iz tačke 11. te odluke.

Pojmovi u vezi s derivatima koji se koriste u ovoj odluci imaju značenje utvrđeno Zakonom i odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke.

Pri utvrđivanju iznosa izloženosti iz stava 1. ove tačke, banka može, u skladu s tačkom 11. ove odluke, uzeti u obzir efekte ugovora o prenovu (novacija) i ostalih ugovora o netiranju, osim ugovora o netiranju različitih kategorija proizvoda. Dodatno, banka može uzeti u obzir efekte netiranja u okviru pojedinačnih kategorija derivata utvrđenih u Prilogu 2. ove odluke koji su predmet ugovora o netiranju različitih kategorija proizvoda.

Efekti umanjenja iznosa obaveza po osnovu sredstava obezbeđenja iz ugovora o derivatu se ne priznaju.

Za potrebe obračuna iz stava 1. ove tačke, banka može umanjiti tekući trošak zamene, kao deo iznosa izloženosti, za iznos varijabilne margine uplaćene u novcu drugoj ugovornoj strani, ako ovaj iznos nije već priznat kao umanjenje iznosa izloženosti i ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) za transakcije za koje se ne vrši kliring preko kvalifikovanog centralnog tržišnog učesnika, novčana sredstva uplaćena drugoj ugovornoj strani nisu zasebno prikazana;

2) varijabilna margina utvrđuje se i razmenjuje dnevno, pri čemu se odnosne pozicije u derivatima vrednuju metodom tekuće izloženosti;

3) valuta uplaćene varijabilne margine jednaka je valuti poravnanja derivata, pri čemu se, kada je odnosni derivat predmet standardizovanog sporazuma o netiranju, pod valutom poravnanja podrazumeva bilo koja od ugovorenih valuta poravnanja iz ovog sporazuma;

4) iznos varijabilne margine jednak je ili veći od iznosa neophodnog za potpuno pokriće tekuće izloženosti derivata u skladu sa primenljivim pragom margine i najnižim iznosom koji se razmenjuje između ugovornih strana;

5) ugovor o derivatu i varijabilna margina, između banke i druge ugovorne strane u ovom ugovoru, obuhvaćeni su pojedinačnim sporazumom o netiranju koji banka može da koristi za ublažavanje rizika u skladu s tačkom 13. ove odluke.

Ako je varijabilna margina primljena u novcu od druge ugovorne strane i evidentirana kao tekuća plativa obaveza, banka može za iznos ove margine umanjiti iznos izloženosti ako su ispunjeni uslovi iz stava 5. odredbe pod 1) do 5) ove tačke.

Za potrebe primene stava 5. ove tačke primenjuje se sledeće:

1) umanjenje po osnovu uplaćene varijabilne margine ograničeno je na negativni deo tekućeg troška zamene, kao dela iznosa izloženosti;

2) banka ne sme da koristi uplaćenu varijabilnu marginu za smanjenje potencijalne izloženosti, uključujući obračun iz tačke 14. stav 1. odredba pod 2), alineja druga, ove odluke.

10. Izuzetno od tačke 9. stav 1. ove odluke, banka može da koristi metod originalne izloženosti iz tačke 12. te odluke za utvrđivanje iznosa izloženosti po osnovu derivata utvrđenih u Prilogu 2 ove odluke, pod uslovom da ukupna vrednost poslova banke s derivatima ne prelazi nijedan od sledećih iznosa:

1) 5% vrednosti ukupnih poslova banke;

2) 100.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara.

Za potrebe obračuna iz stava 1. ove tačke, ukupna vrednost poslova banke s derivatima obračunava se za svaki mesec, na poslednji dan u tom mesecu, u skladu sa sledećim:

1) pozicije u derivatima vrednuju se po tržišnoj vrednosti na taj dan, s tim da se, ako tržišna vrednost nije raspoloživa, koristi fer vrednost, a ako nijedna od ovih vrednosti nije raspoloživa – koristi se poslednja raspoloživa tržišna vrednost;

2) apsolutne vrednosti dugih pozicija sabiraju se sa apsolutnim vrednostima kratkih pozicija u derivatima;

3) u obračun se uključuju sve pozicije u derivatima, izuzev kreditnih derivata koji su, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, priznati kao interna zaštita za izloženosti kreditnom riziku iz bankarske knjige.

Banka je dužna da o neispunjavanju uslova, odnosno prekoračenju limita iz stava 1. ove tačke bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije. Ako banka uslove iz ovog stava ne ispunjava duže od tri uzastopna meseca, odnosno duže od ukupno šest meseci u periodu od 12 poslednjih meseci – dužna je da, od narednog obračunskog perioda, koristi metod tekuće izloženosti.

Banka koja primenjuje metod originalne izloženosti ne može da umanjuje iznos izloženosti za iznos varijabilne margine primljene u novcu.

Metod tekuće izloženosti

11. Ako primenjuje metod tekuće izloženosti, banka je dužna da iznos izloženosti po osnovu derivata izračunava kao zbir sledećih iznosa:

1) tekućeg troška zamene obaveza po osnovu ugovora o derivatima na nivou skupa za netiranje koji predstavlja apsolutnu vrednost neto tržišne vrednosti ovih ugovora unutar skupa za netiranje, bez korigovanja za iznos primljenih ili datih sredstava obezbeđenja, s tim da se pri obračunu neto tržišne vrednosti pozitivne i negativne tržišne vrednosti netiraju (za ove namene, banka svaku pojedinačnu transakciju s derivatom posmatra kao poseban skup za netiranje);

2) potencijalne izloženosti (u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze), koja se dobija kad se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora o derivatu na dan izračunavanja pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije iz sledeće tabele (Tabela 1):

Tabela 1.

Preostali rok dospeća

Ugovori koji se odnose na kamatne stope

Ugovori koji se odnose na valute i zlato

Ugovori koji se odnose na vlasničke hartije od vrednosti

Ugovori koji se odnose na plemenite metale, osim zlata

Ugovori koji se odnose na robu koja nije plemeniti metal

≤ 1 godine

0%

1%

6%

7%

10%

>1 ≤ 5 godina

0,5%

5%

8%

7%

12%

> 5 godina

1,5%

7,5%

10%

8%

15%

Banka je dužna da za ugovore o derivatima koji se ne mogu rasporediti ni u jednu od pet kategorija iz Tabele 1. koristi faktore konverzije koji se primenjuju za kategorije ugovora koji se odnose na robu koja nije plemeniti metal, prema njihovom preostalom roku dospeća.

U slučaju ugovora o derivatima s višestrukim novčanim tokovima, banka je dužna da faktore konverzije iz Tabele 1. pomnoži brojem preostalih plaćanja, u skladu sa odredbama ugovora.

Ako je ugovoreno izmirenje preostale izloženosti na unapred utvrđene datume plaćanja i elementi ugovora o derivatu se ponovo utvrđuju na te datume (tržišna vrednost ugovora na ove datume jednaka je nuli) – banka kao preostali rok dospeća koristi rok do prvog sledećeg datuma plaćanja, odnosno utvrđivanja elemenata ugovora. Kod ugovora koji se odnose na kamatne stope s preostalim rokom dospeća dužim od godinu dana, banka je dužna da primenjuje faktor konverzije koji nije manji od 0,5%, bez obzira na preostali period do ponovnog utvrđivanja elemenata ugovora.

Metod originalne izloženosti

12. Ako primenjuje metod originalne izloženosti, banka je dužna da iznos izloženosti za svaki pojedinačni ugovor izračunava kao proizvod hipotetičkog iznosa glavnice tog ugovora i odgovarajućeg procenta iz sledeće tabele (Tabela 2):

Tabela 2.

Ugovoreni rok dospeća

Ugovori koji se odnose na kamatne stope

Ugovori koji se odnose na valute i zlato

≤ 1 godine

0,5%

2,0%

>1 ≤ 2 godine

1,0%

5,0%

Dodatak za svaku sledeću godinu

1,0%

3,0%

Za izračunavanje iznosa izloženosti za ugovore koji se odnose na kamatne stope, banka može da primenjuje preostali ili ugovoreni rok dospeća.

Priznavanje ugovornog netiranja za umanjenje rizika

13. Za potrebe umanjenja rizika u skladu s tačkom 14. ove odluke banka može koristiti sledeće ugovore kojima se vrši netiranje potraživanja i obaveza s drugom ugovornom stranom (u daljem tekstu: sporazum o netiranju):

1) ugovore o prenovu (novaciji) između banke i druge ugovorne strane, na osnovu kojih se njihova međusobna potraživanja i obaveze prebijaju i zasniva se novi ugovorni odnos kojim prestaju da važe svi ugovori zaključeni između njih koji se odnose na ova potraživanja i obaveze;

2) ostale dvostrane ugovore o netiranju između banke i druge ugovorne strane.

14. Banka je dužna da efekte ugovornog netiranja priznaje u skladu sa sledećim:

1) za ugovore o prenovu, banka može da:

– umesto bruto iznosa ponderiše neto iznose definisane ugovorom,

– ako koristi metod tekuće izloženosti, uzme u obzir ove ugovore kada utvrđuje tekući trošak zamene iz tačke 11. stav 1. odredba pod 1) ove odluke i hipotetičke vrednosti glavnice ili odnosne vrednosti iz odredbe pod 2) tog stava i st. 2. do 4. te tačke,

– ako koristi metod originalne izloženosti, uzme u obzir ove ugovore kada utvrđuje hipotetički iznos iz tačke 12. stav 1. ove odluke, pri čemu na hipotetičke iznose glavnice primenjuje procente navedene u Tabeli 2;

2) za ostale ugovore o netiranju, banka je dužna da primeni metod tekuće izloženosti na sledeći način:

– da tekući trošak zamene iz tačke 11. stav 1. odredba pod 1) ove odluke, za ugovore uključene u sporazum o netiranju, računa na osnovu hipotetičke neto tržišne vrednosti koja rezultira iz ovih ugovora, a ako iz netiranja proizlazi neto potraživanje za banku koja računa neto tržišnu vrednost – tekući trošak zamene jednak je nuli,

– da iznos potencijalne izloženosti iz tačke 11. stav 1. odredba pod 2) ove odluke, za sve ugovore uključene u sporazum o netiranju, umanjuje u skladu sa sledećom formulom:

PCEred = 0,4 × PCEgross + 0,6 × NGR × PCEgross,

gde su:

PCEred = umanjeni iznos potencijalne izloženosti za sve ugovore s drugom ugovornom stranom koji su uključeni u punovažne bilateralne sporazume o netiranju;

PCEgross = zbir svih iznosa potencijalnih izloženosti za sve transakcije s drugom ugovornom stranom koje su uključene u punovažne bilateralne sporazume o netiranju i koji se izračunavaju množenjem njihovih hipotetičkih vrednosti procentima iz Tabele 1;

NGR (eng. net-to-gross ratio) = neto/bruto pokazatelj izračunat kao odnos neto i bruto troška zamene za sve ugovore uključene u punovažne bilateralne sporazume o netiranju.

Pri izračunavanju potencijalne izloženosti korišćenjem formule iz stava 1. odredba pod 2), alineja druga, ove tačke, banka može potpuno usklađene ugovore o derivatima (valutne forvard ugovore o derivatima ili slične ugovore kod kojih je hipotetički iznos glavnice jednak novčanim tokovima ako novčani tokovi dospevaju za naplatu na isti datum i ako su u potpunosti izraženi u istoj valuti) koji su obuhvaćeni sporazumom o netiranju – da tretira kao jedan ugovor s hipotetičkom vrednošću glavnice koja je jednaka neto prilivima.

Ako koristi metod originalne izloženosti, banka može potpuno usklađene ugovore o derivatima iz stava 2. ove tačke da tretira kao jedan ugovor s hipotetičkim iznosom glavnice jednakim neto primanjima, pri čemu se ovaj hipotetički iznos množi procentima iz Tabele 2.

Za sve druge ugovore o derivatima koji su uključeni u sporazum o netiranju, banka može da primeni procente u skladu sa sledećom tabelom:

Tabela 3.

Originalni rok dospeća

Ugovori koji se odnose na kamatne stope

Ugovori koji se odnose na valute

≤ 1 godine

0,35%

1,50%

>1 ≤ 2 godine

0,75%

3,75%

Dodatak za svaku sledeću godinu

0,75%

2,25%

U slučaju ugovora koji se odnose na kamatne stope, banka može da primenjuje preostali ili ugovoreni rok dospeća.

Kategorije i indikatori rizika

15. Narodna banka Srbije procenjuje rizični profil banke za potrebe utvrđivanja redovnog godišnjeg doprinosa na osnovu sledećih kategorija rizika:

1) izloženost riziku;

2) stabilnost izvora finansiranja;

3) značaj banke za finansijsku stabilnost;

4) dodatni indikatori rizika koje određuje Narodna banka Srbije.

16. Izloženost riziku obuhvata sledeće indikatore rizika:

1) iznos kapitala i podobnih obaveza iznad minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama;

2) pokazatelj stepena zaduženosti;

3) pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke;

4) odnos rizične aktive i ukupne aktive.

Stabilnost izvora finansiranja obuhvata sledeće indikatore rizika:

1) pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja;

2) pokazatelj pokrića likvidnom aktivom.

Značaj banke za finansijsku stabilnost obuhvata indikator učešća banke u ukupnim međubankarskim kreditima i depozitima u Republici Srbiji.

Dodatni indikatori rizika koje određuje Narodna banka Srbije, obuhvataju najmanje sledeće:

1) indikatore aktivnosti trgovanja, vanbilansnih izloženosti, poslovanja s derivatima, složenosti i mogućnosti restrukturiranja;

2) obim prethodnog korišćenja vanredne finansijske podrške.

Pri utvrđivanju dodatnih indikatora rizika iz stava 4. ove tačke, Narodna banka Srbije uzima u obzir značaj tih indikatora u smislu verovatnoće da će banka biti predmet restrukturiranja i posledične verovatnoće korišćenja sredstava Fonda u slučaju njenog restrukturiranja.

17. Pri utvrđivanju indikatora aktivnosti trgovanja, vanbilansnih izloženosti, poslovanja sa derivatima, složenosti i mogućnosti restrukturiranja iz tačke 16. stav 4. odredba pod 1) ove odluke, Narodna banka Srbije uzima u obzir sledeće:

1) povećanje rizičnog profila banke usled:

– značaja aktivnosti trgovanja u odnosu na veličinu bilansa stanja, nivo kapitala, rizičnost izloženosti i poslovni model,

– značaja vanbilansnih izloženosti u odnosu na veličinu bilansa stanja, nivo kapitala i rizičnost izloženosti,

– značaja iznosa derivata u odnosu na veličinu bilansa stanja, nivo kapitala, rizičnost izloženosti i poslovni model,

– mere u kojoj se poslovni model i organizaciona struktura banke smatraju složenim;

2) smanjenje rizičnog profila banke usled:

– relativnog iznosa derivata za koje se kliring vrši preko centralnih tržišnih učesnika,

– mere u kojoj se restrukturiranje banke može sprovesti brzo i bez operativnih i pravnih prepreka.

Za potrebe primene tačke 16. stav 4. odredba pod 1) ove odluke koriste se:

1) učešće portfolija trgovanja u ukupnoj aktivi;

2) učešće vanbilansnih izloženosti u ukupnoj aktivi;

3) učešće poslova s derivatima u ukupnoj aktivi;

4) učešće bruto problematičnih kredita u ukupnim kreditima;

5) učešće neto problematičnih kredita u osnovnom kapitalu;

6) prinos na aktivu (nakon poreza).

18. Vrednost indikatora rizika iz tačke 16. stav 4. odredba pod 2) ove odluke utvrđuje se kao:

1) maksimalna vrednost iz raspona utvrđenog u skladu s delom 3. Priloga 1 ove odluke – za svaku banku koja je deo grupe čije poslovanje se restrukturira nakon prijema sredstava državne pomoći ili ekvivalentnih sredstava kao što su sredstva Fonda i koja je još u ovom postupku ili u postupku postepenog smanjivanja obima poslovanja, osim u poslednje dve godine primene plana restrukturiranja poslovanja;

2) minimalna vrednost iz raspona utvrđenog u skladu sa delom 3. Priloga 1 ove odluke – za ostale banke.

Relativni ponderi kategorija i indikatora rizika

19. Prilikom procene rizičnog profila banke primenjuju se sledeći ponderi značajnosti po kategorijama rizika:

1) 50% – za izloženost riziku;

2) 20% – za stabilnost izvora finansiranja;

3) 10% – za značaj banke za finansijsku stabilnost;

4) 20% – za dodatne indikatore rizika.

20. Relativni ponderi značajnosti indikatora rizika unutar kategorije izloženosti riziku iznose:

1) 25% – kapital i podobne obaveze iznad minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama;

2) 25% – pokazatelj stepena zaduženosti;

3) 25% – pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke;

4) 25% – odnos rizične aktive i ukupne aktive.

21. Relativni ponderi značajnosti indikatora rizika unutar kategorije stabilnosti izvora finansiranja iznose:

1) 50% – pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja;

2) 50% – pokazatelj pokrića likvidnom aktivom.

22. Relativni ponder značajnosti indikatora učešća banke u međubankarskim kreditima i depozitima u Republici Srbiji unutar kategorije značaja banke za finansijsku stabilnost iznosi 100%.

23. Relativni ponderi značajnosti pojedinačnih indikatora unutar kategorije dodatnih indikatora rizika koje određuje Narodna banka Srbije iznose:

1) 22,5% – učešće portfolija trgovanja u ukupnoj aktivi;

2) 22,5% – učešće vanbilansnih izloženosti u ukupnoj aktivi;

3) 22,5% – učešće poslova s derivatima u ukupnoj aktivi;

4) 7,5% – učešće bruto problematičnih kredita u ukupnim kreditima;

5) 7,5% – učešće neto problematičnih kredita u osnovnom kapitalu,

6) 7,5% – prinos na aktivu (nakon poreza);

7) 10% – obim prethodnog korišćenja vanredne finansijske podrške.

Faktor prilagođavanja rizičnosti

24. Narodna banaka Srbije utvrđuje dodatni faktor prilagođavanja rizičnosti za svaku pojedinačnu banku, kombinovanjem indikatora rizika iz tač. 16. i 17. ove odluke, u skladu sa metodologijom iz Priloga 1 ove odluke.

Redovni godišnji doprinos za svaku banku utvrđuje se množenjem osnovice za godišnji doprinos dodatnim faktorom prilagođavanja rizičnosti, u skladu s metodologijom iz Priloga 1 ove odluke.

Faktor prilagođavanja rizičnosti iz stava 1. ove tačke ima vrednost u intervalu od 0,8 do 1,5.

Redovni godišnji doprinosi malih banaka

25. Banka čiji je iznos osnovice za redovni godišnji doprinos manji ili jednak iznosu od 300.000.000 evra bez umanjenja za obaveze iz tačke 6. stav 1. ove odluke i čija je ukupna aktiva manja od 1.000.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara na izveštajni datum iz tačke 34. ove odluke – za potrebe obračuna redovnih godišnjih doprinosa, smatra se malom bankom.

Izuzetno od tačke 24. ove odluke, za malu banku utvrđuje se fiksni iznos redovnog godišnjeg doprinosa, i to srazmerno njenoj veličini, odnosno na bazi njene osnovice za godišnji doprinos i ukupne aktive, u skladu sa sledećom tabelom:

Tabela 4.

Iznos osnovice za godišnji doprinos (u EUR)

Iznos ukupne aktive (u EUR)

Fiksni iznos doprinosa (u EUR)

≤ 50.000.000

< 1.000.000.000

1.000

> 50.000.000 ≤ 100.000.000

< 1.000.000.000

2.000

> 100.000.000 ≤ 150.000.000

< 1.000.000.000

7.000

> 150.000.000 ≤ 200.000.000

< 1.000.000.000

15.000

> 200.000.000 ≤ 250.000.000

< 1.000.000.000

26.000

> 250.000.000 ≤ 300.000.000

< 1.000.000.000

50.000

Izuzetno od stava 2. ove tačke, Narodna banka Srbije redovni godišnji doprinos za malu banku može utvrditi primenom obračuna iz tačke 24. ove odluke – na zahtev banke i ako utvrdi da je fiksni iznos doprinosa utvrđen na način iz stava 2. ove tačke viši od doprinosa izračunatog u skladu s tačkom 24. te odluke.

26. Izuzetno od tačke 25. ove odluke, Narodna banka Srbije redovni godišnji doprinos za malu banku može da utvrdi primenom obračuna iz tačke 24. ove odluke ako proceni da njen rizični profil nije proporcionalan njenoj veličini, pri čemu uzima u obzir sledeće:

1) poslovni model banke;

2) podatke i informacije koje je banka dostavila u skladu s tačkom 36. ove odluke;

3) kategorije i indikatore rizika u skladu s tač. 15. do 18. ove odluke;

4) procenu rizičnog profila banke.

27. Ako je iznos osnovice za godišnji doprinos manji ili jednak iznosu od 300.000.000 evra tek nakon umanjenja za obaveze iz tačke 6. stav 1. ove odluke – ne primenjuje se način obračuna iz tačke 25. te odluke.

28. Izuzetno od tač. 25. do 27. ove odluke, banci čija je osnovica za godišnji doprinos veća od 300.000.000 evra i čija je ukupna aktiva manja ili jednaka iznosu 3.000.000.000 evra – Narodna banka Srbije može da utvrdi redovni godišnji doprinos na sledeći način:

1) za prvih 300.000.000 evra osnovice za godišnji doprinos određuje se prvi deo doprinosa u fiksnom iznosu 50.000 evra;

2) za ostatak iznosa osnovice za godišnji doprinos koji prelazi 300.000.000 evra, drugi deo doprinosa izračunava se u skladu s tačkom 24. ove odluke.

Nova banka ili promena statusa

29. Za novu banku, osnovanu u toku kalendarske godine, delimični redovni godišnji doprinos za tu godinu utvrđuje se i obračunava zajedno s redovnim godišnjim doprinosom za narednu kalendarsku godinu, uzimajući u obzir broj punih meseci u kojima je banka poslovala u kalendarskoj godini u kojoj je osnovana.

30. Statusna promena ili promena kategorije banke, u smislu načina obračuna godišnjeg doprinosa, tokom tekuće godine ne utiče na redovni godišnji doprinos koji se plaća u toj godini.

III. POSTUPAK PRIKUPLJANJA GODIŠNJIH DOPRINOSA I OBAVEZA IZVEŠTAVANJA BANAKA

Odluka o utvrđivanju godišnjih doprinosa

31. Narodna banka Srbije banci dostavlja rešenje kojim se utvrđuje njen redovni godišnji doprinos za tekuću kalendarsku godinu, najkasnije 1. maja tekuće godine.

32. Banka je dužna da uplati redovni godišnji doprinos iz tačke 31. ove odluke najkasnije 30. juna tekuće godine.

Na dospeli neizmireni iznos redovnog godišnjeg doprinosa banke obračunava se zakonska zatezna kamata.

33. Za novu banku, osnovanu u toku kalendarske godine, delimični redovni godišnji doprinos za godinu u kojoj je osnovana naplaćuje se zajedno s redovnim godišnjim doprinosom za narednu kalendarsku godinu.

Obaveza izveštavanja banaka

34. Banka je dužna da izveštaje koji sadrže podatke potrebne za obračun redovnog godišnjeg doprinosa dostavlja Narodnoj banci Srbije jednom godišnje, sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine – najkasnije 31. januara tekuće godine.

Mala banka koja ne primenjuje obračun iz tačke 25. stav 3. ove odluke nije dužna da dostavlja izveštaj koji sadrži podatke potrebne za prilagođavanje doprinosa po osnovu rizičnog profila banke na Obrascu RPB iz Priloga 3 ove odluke.

Obrasci izveštaja iz stava 1. ove tačke utvrđeni su u Prilogu 3 ove odluke.

35. Ako banka ne dostavi izveštaje u skladu sa tačkom 34. ove odluke u propisanom roku, Narodna banka Srbije za obračun godišnjeg doprinosa te banke koristi procene ili sopstvene pretpostavke.

U slučaju iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije može banci dodeliti najveći iznos faktora prilagođavanja rizičnosti iz tačke 24. ove odluke.

Prema banci koja nije dostavila izveštaje blagovremeno ili nije dostavila izveštaje s tačnim ili potpunim podacima – Narodna banka Srbije može primeniti mere, u skladu sa Zakonom.

36. Ako je podatke iz izveštaja dostavljenih u skladu s tačkom 34. ove odluke potrebno izmeniti nakon revizije finansijskih izveštaja banke ili iz drugog opravdanog razloga, banka je dužna da izmenjene podatke bez odlaganja dostavi Narodnoj banci Srbije.

U slučaju iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije pri obračunu redovnog godišnjeg doprinosa za narednu godinu prilagođava taj doprinos za iznos razlike između inicijalno utvrđenog redovnog godišnjeg doprinosa i redovnog godišnjeg doprinosa banke koji bi bio utvrđen na osnovu izmenjenih podataka iz tog stava.

37. Na prikupljanje vanrednih doprinosa i izveštavanje o njima shodno se primenjuju odredbe tač. 31. do 36. ove odluke.

IV. PRELAZNE ODREDBE I ZAVRŠNA ODREDBA

38. Banka je dužna da, od dana stupanja na snagu ove odluke, testira primenu odredaba te odluke kako bi bila spremna da svoje poslovanje u potpunosti uskladi s tim odredbama najkasnije 1. oktobra 2025. godine.

O rezultatima testiranja iz stava 1. ove tačke banka je dužna da obavesti Narodnu banku Srbije dostavljanjem izveštaja propisanih Prilogom 3 ove odluke, sa stanjem na dan 31. decembra 2024. godine, i to najkasnije 30. septembra 2025. godine.

39. Narodna banka Srbije utvrđuje prve redovne godišnje doprinose banaka u 2026. godini, sa stanjem na dan 31. decembra 2025. godine, najkasnije 1. maja 2026. godine.

40. Prilozi iz ove odluke odštampani su uz tu odluku i njen su sastavni deo.

41. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. oktobra 2025. godine.

IO NBS broj 39

U Beogradu, 12. juna 2025. godine

Predsedavajuća

Izvršnog odbora Narodne banke Srbije

guverner

Narodne banke Srbije,

dr Jorgovanka Tabaković, s.r.

Prilog 1

METODOLOGIJA ZA OBRAČUN REDOVNIH GODIŠNJIH DOPRINOSA BANAKA U FOND ZA RESTRUKTURIRANJE BANAKA

1. Obračun osnovnih pokazatelja

1. Osnovni indikatori rizika obračunavaju se u skladu sa sledećim:

Kategorija rizika

Indikator rizika

Obračun indikatora

Izloženost riziku

višak sredstava iznad MKO

(kapital + podobne obaveze – MKO) / (ukupne obaveze + kapital)

Kapital utvrđen u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala

Podobne obaveze utvrđene u skladu sa članom 128nj stav 3. Zakona o bankama

MKO je minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama u apsolutnom iznosu utvrđen u skladu sa odlukom kojom se uređuje minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama

Obaveze po osnovu derivata uključuju se u ukupne obaveze na osnovu punog priznavanja netiranja druge ugovorne strane

leveridž

Pokazatelj stepena zaduženosti utvrđen u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala

CET1 pokazatelj

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala utvrđen u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala

TRE / ukupna aktiva

Rizična aktiva utvrđena u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala / Ukupna bilansna aktiva iz bilansa stanja

Stabilnost izvora finansiranja

NSFR

Pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja utvrđen u skladu sa odlukom kojom se uređuje upravljanje rizikom likvidnosti banke

LCR

Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom utvrđen u skladu sa odlukom kojom se uređuje upravljanje rizikom likvidnosti banke

Značaj banke za stabilnost finansijskog sistema

učešće banke u međubankarskim kreditima i depozitima

Učešće banke u međubankarskim kreditima i depozitima svih banaka u Republici Srbiji

Dodatni indikatori rizika

učešće portfolija trgovanja u ukupnoj aktivi

Ukupan portfolio finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i onih koji su raspoloživi za prodaju / Ukupna aktiva

učešće vanbilansnih izloženosti u ukupnoj aktivi

Ukupna nominalna vrednost preuzetih neopozivih obaveza, finansijskih garancija i ostalih preuzetih obaveza

učešće poslova sa derivatima u ukupnoj aktivi

Ukupna nominalna vrednost derivata namenjenih trgovanju i derivata namenjenih internoj zaštiti (hedžingu) / Ukupna aktiva

učešće bruto NPL u ukupnim kreditima

Problematični krediti utvrđeni u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne i vanbilansne aktive banke

učešće neto NPL u osnovnom kapitalu

Osnovni kapital utvrđen u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala

ROA (nakon poreza)

Godišnja stopa prinosa na ukupnu imovinu nakon poreza

obim prethodnog korišćenja vanredne finansijske podrške

2. Diskretizacija pokazatelja

2. Za svaki osnovni indikator iz tačke 1. ovog priloga (xij) obračunava se broj binova (kij) kao najbliži ceo broj na sledeći način:

gde su:

n – indeks pojedinačne banke;

i – indeks indikatora rizika;

j – indeks kategorije rizika;

N – broj banaka koje uplaćuju doprinose u Fond, za koji se obračunavaju sledeći pokazatelji:

3. Za svaki od osnovnih indikatora, isti broj banaka dodeljuje se svakom binu, počevši od dodeljivanja banaka sa najnižim vrednostima datog indikatora prvom binu. U slučaju da se broj banaka ne može tačno podeliti brojem binova (rezultat nije ceo broj), svakom od prvih r binova, počevši od bina kojem su dodeljene banke sa najnižim vrednostima datog indikatora, gde r predstavlja ostatak od podele broja banaka (N) po broju binova (kij), dodeljuje se jedna dodatna banka.

4. Za svaki od indikatora, svakoj banci koja pripada jednom binu dodeljuje se vrednost koja odgovara rednom broju tog bina, posmatrano sa leva na desno (od najmanjeg ka najvećem rednom broju), tako da je vrednost diskretizovanog indikatora definisana kao Iij,n = 1,…,kij.

5. Postupak diskretizacije iz tač. 2. do 4. ovog priloga, primenjuje se na dodatne indikatore rizika koje određuje Narodna banka Srbije, samo ako utvrdi da su ovi indikatori kontinuirane promenljive.

Indikator obim prethodnog korišćenja vanredne finansijske podrške ne smatra se kontinuiranom promenljivom.

3. Reskaliranje indikatora

6. Svaki od diskretizovanih indikatora (Iij) izračunat u skladu sa delom 2. ovog priloga, reskalira se unutar raspona 1 – 1000, primenom sledeće formule:

gde su argumenti minimalne i maksimalne funkcije vrednosti svih banaka koje uplaćuju doprinose u Fond za koje se obračunava indikator.

4. Uključivanje odgovarajućeg predznaka

7. Za potrebe transformacije, na pojedinačne indikatore rizika primenjuju se sledeći predznaci:

Kategorija rizika

Indikator rizika

Predznak

Izloženost riziku

višak sredstava iznad MKO

-

leveridž

-

SET1 pokazatelj

-

TRE / ukupna aktiva

+

Stabilnost izvora finansiranja

NSFR

-

LCR

-

Značaj banke za stabilnost finansijskog sistema

učešće banke u međubankarskim kreditima i depozitima

+

Dodatni indikatori rizika

učešće portfolija trgovanja u ukupnoj aktivi

+

učešće vanbilansnih izloženosti u ukupnoj aktivi

+

učešće poslova sa derivatima u ukupnoj aktivi

+

učešće bruto NPL u ukupnim kreditima

+

učešće neto NPL u osnovnom kapitalu

+

ROA (nakon poreza)

-

U slučaju indikatora sa pozitivnim predznakom, više vrednosti tog indikatora odgovaraju većem stepenu rizičnosti banke. U slučaju indikatora sa negativnim predznakom, više vrednosti indikatora odgovaraju manjem stepenu rizičnosti banke.

Na svaki od indikatora rizika izračunat u skladu sa delom 3. ovog priloga (RIij,n), primenjuje se sledeća transformacija:

5. Obračun kompozitnog indikatora

8. Indikatori rizika (i) unutar svake kategorije rizika (j) agregiraju se putem ponderisanog aritmetičkog proseka, primenom sledeće formule:

gde su:

wij – ponder značajnosti indikatora i u kategoriji rizika j, definisan tač. 20. do 23. ove odluke;

Nj – broj indikatora unutar kategorije j.

9. Za potrebe obračuna kompozitnog indikatora, kategorije rizika j agregiraju se putem ponderisanog geometrijskog proseka, primenom sledeće formule:

gde su:

Wj – ponder značajnosti kategorije rizika, definisan tačkom 19. ove odluke i

J – broj kategorija rizika.

10. Kako bi konačni kompozitni indikator bio utvrđen na način da bankama sa višim stepenom rizičnosti odgovaraju više vrednosti, primenjuje se sledeća transformacija:

6. Obračun godišnjih doprinosa

11. Konačni kompozitni indikator (FCIn), izračunat u skladu sa delom 5. ovog priloga, reskalira se primenom sledeće formule:

gde su argumenti minimalne i maksimalne funkcije vrednosti svih banaka koje uplaćuju doprinose u Fond, za koje se izračunava konačni kompozitni indikator.

12. Narodna banka Srbije utvrđuje redovni godišnji doprinos za svaku banku (n), osim za banku za koju je redovni godišnji doprinos utvrđen u skladu sa tačkom 25. stav 2. ove odluke i za fiksni deo doprinosa za banku na koju se primenjuje tačka 28. te odluke, na sledeći način:

gde su:

p,q – indeks banaka,

GCI – godišnji ciljani iznos iz tačke 2. stav 2. ove odluke, umanjen za iznos godišnjih doprinosa utvrđenih u skladu sa tačkom 25. stav 2. ove odluke i za ukupan iznos fiksnih doprinosa obračunatih u skladu sa tačkom 28. te odluke i

Bn – iznos osnovice za godišnji doprinos banke n, prilagođen u skladu sa tač. 6. do 8. ove odluke, ne uzimajući u obzir primenu tačke 28. ove odluke.

Prilog 2

VRSTE DERIVATA

1. Ugovori o kamatnim stopama su:

– jednovalutni kamatni svopovi,

– bazni svopovi,

– kamatni forvardi,

– kamatni fjučersi,

– opcije na kamatne stope i

– ostali slični ugovori.

2. Ugovori o stranim valutama i zlatu su:

– međuvalutni kamatni svopovi,

– valutni forvardi,

– valutni fjučersi,

– valutne opcije,

– ostali slični ugovori,

– ugovori koji se odnose na zlato slični ugovorima iz alineja od prve do pete ove tačke.

3. Ugovori čije su karakteristike slične ugovorima iz tač. 1. i 2. ovog priloga, a odnose se na druge predmete ugovora, uključujući i indekse su:

– opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i svi drugi ugovori o derivatima koji se odnose na hartije od vrednosti, valute, kamatne stope ili prinose, emisione jedinice ili druge derivate, finansijske indekse ili finansijske mere, koji se mogu namiriti fizički ili u novcu,

– opcije, fjučersi, svopovi, forvardi i svi drugi ugovori o derivatima koji se odnose na robu i koji moraju biti namireni u novcu ili mogu biti namireni u novcu na zahtev jedne od ugovornih strana, osim u slučaju neizvršenja obaveza ili drugog razloga za raskid ugovora,

– opcije, fjučersi, svopovi i svi drugi ugovori o derivatima koji se odnose na robu, koji se mogu namiriti fizički, pod uslovom da su predmet trgovanja na regulisanom tržištu, multilateralnoj ili organizovanoj trgovačkoj platformi, osim veleprodajnih energetskih proizvoda na veliko kojim se trguje na organizovanoj trgovačkoj platformi koji se moraju fizički namiriti,

– opcije, fjučersi, svopovi, forvardi i svi drugi ugovori o derivatima koji se odnose na robu i koji se mogu fizički namiriti, ako nisu obuhvaćeni alinejom trećom ove tačke i nemaju poslovnu namenu, a imaju obeležja drugih izvedenih finansijskih instrumenata,

– finansijski ugovori za razlike,

– opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi ugovori i svi drugi ugovori o derivatima koji se odnose na klimatske varijable, troškove prevoza, stope inflacije ili druge zvanične ekonomske statističke pokazatelje, koji moraju biti namireni u novcu ili mogu biti namireni u novcu na zahtev jedne od ugovornih strana, osim u slučaju neizvršenja obaveza ili drugog razloga za raskid ugovora, kao i drugi ugovori o derivatima koji se odnose na imovinu, prava, obaveze, indekse i merne jedinice koji nisu obuhvaćeni alinejama od prve do pete ove tačke, a imaju obeležja drugih izvedenih finansijskih instrumenata, imajući u vidu, između ostalog, da li se njima trguje na regulisanom tržištu, organizovanoj ili multilateralnoj trgovačkoj platformi i

– emisione jedinice koje se sastoje od bilo kojih jedinica za koje je utvrđeno da su u skladu sa zakonom kojim se uređuju klimatske promene.

Prilog 3

______________________________________

(poslovno ime i sedište banke)

Obrazac OOF

OSNOVICA ZA OBRAČUN GODIŠNJEG DOPRINOSA U FOND ZA RESTRUKTURIRANJE BANAKA

sa stanjem na dan __________________20__. godine

(u hiljadama dinara)

r.b.

Opis

Iznos

1. Osnovica za obračun godišnjeg doprinosa

1.1.

Ukupna pasiva

1.2.

Kapital

1.3.

Osigurani iznos depozita

1.4.

Osnovica za obračun godišnjeg doprinosa pre korekcije za obaveze po osnovu derivata

1.5.

Osnovica za obračun godišnjeg doprinosa nakon korekcije za obaveze po osnovu derivata

1.6.

Osnovica za obračun godišnjeg doprinosa nakon korekcije za obaveze po osnovu derivata i umanjenja za intragrupne transakcije

2. Metod za obračun godišnjih doprinosa

2.1.

Da li banka ispunjava uslove za primenu fiksnog obračuna godišnjeg doprinosa?

2.2.

Da li banka ispunjava uslove za primenu kombinovanog obračuna godišnjeg doprinosa?

2.3.

Da li se banka opredelila za alternativni obračun obračun godišnjeg doprinosa po osnovu rizičnog profila?

3. Prilagođavanje obaveza po osnovu derivata

3.1.

Obaveze po osnovu ugovora o derivatima (godišnji prosek)

3.2.

Računovodstvena vrednost obaveza po osnovu ugovora o derivatima

3.2.1.

od čega: evidentirano u bilansu

3.2.2.

od čega: evidentirano u vanbilansu

3.3.

Obaveze po osnovu ugovora o derivatima nakon primene korektivnog faktora

U ____________, __.__.20__. godine

Izveštaj sačinio/la:

________________________

(ime i prezime)

________________________

(imejl adresa)

________________________

(telefon za kontakte)

Prilog 3

______________________________________

(poslovno ime i sedište banke)

Obrazac OOF-UO

PREGLED UMANJENJA OSNOVICE ZA OBRAČUN GODIŠNJEG DOPRINOSA U FOND ZA RESTRUKTURIRANJE BANAKA

sa stanjem na dan __________________20__. godine

(u hiljadama dinara)

r.b.

Opis

Iznos

1.

Obaveze po osnovu ugovora o derivatima

1.1.

od čega: kvalifikovane unutargrupne obaveze po osnovu derivata

1.2.

od čega: obaveze po osnovu derivata koje nisu unutargrupne obaveze

2.

Korektivni faktor

3.

Korigovana vrednost kvalifikovanih unutargupnih obaveza po osnovu derivata

4.

Računovodstvena vrednost ukupnih kvalifikovanih unutargrupnih obaveza

4.1.

od čega: po osnovu derivata

4.2.

od čega: ostale unutargrupne obaveze

5.

Korigovana vrednost ukupnih kvalifikovanih untargrupnih obaveza

6.

Računovodstvena vrednost ukupne kvalifikovane unutargrupne imovine banke

7.

Korigovana vrednost ukupne kvalifikovane unutargrupne imovine

8.

Ukupan iznos umanjenja imovine i obaveza po osnovu kvalifikovanih unutargrupnih obaveza

U ____________, __.__.20__. godine

Izveštaj sačinio/la:

________________________

(ime i prezime)

________________________

(imejl adresa)

________________________

(telefon za kontakte)

Prilog 3

______________________________________

(poslovno ime i sedište banke)

Obrazac RPB

PRILAGOĐAVANJE DOPRINOSA PO OSNOVU RIZIČNOG PROFILA BANKE

sa stanjem na dan __________________20__. godine

(u hiljadama dinara)

r.b.

Opis

Iznos

1. Izloženost riziku

1.1.

Ukupni supervizorski zahtev za kapitalom

1.2.

MKOTREA

1.3.

MKOTEM

1.4.

Ukupna pasiva

1.5.

Kapital i ukupne kvalifikovane podobne obaveze

1.6.

Ostale podobne obaveze

1.7.

Pokazatelj stepena zaduženosti

1.8.

Osnovni akcijski kapital

1.9.

Rizična aktiva

1.10.

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala

1.11.

Ukupna aktiva

1.12.

Odnos rizične aktive i ukupne aktive

2. Stabilnost izvora finansiranja

2.1.

Pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja

2.2.

Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom

3. Značaj banke za finansijsku stabilnost

3.1.

Ukupan iznos međubankarskih kredita i depozita

4. Dodatni pokazatelji rizika

4.1.

Vrednost portfolija trgovanja

4.2.

Učešće portfolija trgovanja u ukupnoj aktivi

4.3.

Iznos vanbilansnih izloženosti

4.4.

Učešće vanbilansnih izloženosti u ukupnoj aktivi

4.5.

Vrednost poslova sa derivatima

4.6.

Učešće poslova sa derivatima u ukupnoj aktivi

4.7.

Bruto NPL

4.8.

Ukupni krediti

4.9.

Učešće bruto NPL u ukupnim kreditima

4.10.

Neto NPL

4.11.

Osnovni kapital

4.12.

Učešće neto NPL u osnovnom kapitalu

4.13.

Dobitak/gubitak nakon oporezivanja

4.14.

Prosečna aktiva

4.15.

ROA (nakon poreza)

4.16.

Obim prethodnog korišćenja vanredne finansijske podrške

U ____________, __.__.20__. godine

Izveštaj sačinio/la:

________________________

(ime i prezime)

________________________

(imejl adresa)

________________________

(telefon za kontakte)