Odluka o utvrđivanju stambene kule „Arifaj” u Nivokazu za spomenik kulture

Na osnovu člana 47. stav 1. Zakona o kulturnim dobrima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 71/94),

Vlada Republike Srbije donosi

ODLUKU

O UTVRĐIVANJU STAMBENE KULE „ARIFAJ” U NIVOKAZU ZA SPOMENIK KULTURE

„Službeni glasnik RS”, broj 8 od 24. III 1998.

Tačka 1.

Stambena kula „Arifaj” u Nivokazu utvrđuje se za spomenik kulture.

Tačka 2.

Stambena kula „Arifaj” u Nivokazu (u daljem tekstu: spomenik kulture) nalazi se na teritoriji opštine Đakovica u selu Nivokaz, katastarska opština Nivokaz, u privatnoj svojini, na katastarskoj parceli broj 70 K.O. Nivokaz.

Spomenik kulture je nastao krajem HVIII veka, u vreme anarhije nastale slabljenjem turske vlasti, kao jedna od najstarijih u kompleksu nivokaskih kula. Građena je od rečnog kamena u krečnom malteru sa tesanicama po uglovima i otvorima (vrata i prozori), kao i dela drugog sprata, na kojem je drvena galerija izvučena iz ravni zida. Krov je četvoroslivan, naglašeno ispuštene strehe, pokriven ćeramidom. U enterijeru kule posebna pažnja posvećena je uređenju gostinske sobe. Kao najlepša i najuređenija prostorija opremljena odžakom, dolapima, rafovima, bolje obrađenim vratima i tavanicom od šašovaca, ukazuje na značaj ustanove gostoprimstva u patrijarhalnom društvu. Kula Arifaj kao starija varijanta metohijske kule kombinacijom kamena i drveta, zidnih platana i galerija, pruža viši estetski doživljaj od kula zidanih u potpunosti kamenom, koja upotpunjuje enterijerom gostinske sobe kao reprezentativne prostorije, predstavlja vredan primer narodnog graditeljstva.

Tačka 3.

Zaštićena okolina spomenika kulture obuhvata sledeće katastarske parcele: br. 69, 71 i 72/1 K.O. Nivokaz u privatnoj svojini i br. 545 i 546 K.O. Nivokaz u državnoj svojini.

Tačka 4.

Utvrđuju se sledeće mere zaštite spomenika kulture:

1) očuvanje izvornog izgleda spoljašnje arhitekture i enterijera, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, svih konstruktivnih i dekorativnih elemenata, originalnih materijala, funkcionalnih karakteristika i originalnih natpisa;

2) ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivnostatičnog sistema, krovnog pokrivača, svih fasada, enterijera i ispravnosti instalacija u spomeniku kulture;

3) zabrana radova koji mogu ugroziti statičku bezbednost spomenika kulture;

4) izgradnja infrastukture dozvoljena je samo uz prethodno obezbeđenje zaštitnih arheoloških iskopavanja i adekvatne prezentcije nalaza;

5) obezbeđenje objekta;

6) urbanističko i komunalno opremanje, uređenje i održavanje prostora i površine oko spomenika kulture namenjenog korisnicima i posetiocima.

Tačka 5.

Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture;

1) zabrana gradnje objekata koji svojom arhitekturom, gabaritom i visinom ugrožavaju spomenik kulture;

2) zabrana gradnje objekata koji nisu u funkciji spomenika kulture;

3) zabrana skladištenja materijala i stvaranja deponija;

4) zabrana prosipanja, odlaganja i privremenog ili trajnog deponovanja otpadnih i štetnih materija – hemijski agresivnih, eksplozivnih, otrovnih i radioaktivnih.

Tačka 6.

Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj 633-2659/97-10

U Beogradu, 20. februara 1998. godine

Vlada Republike

Potpredsednik,

akademik prof. dr Milutin Stojković, s.r.