Odluka o utvrđivanju standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova

Na osnovu člana 215. stav 1. tačka 1) Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10 i 99/10), člana 15. stav 1. Zakona o javnim agencijama („Službeni glasnik RS”, br. 18/05 i 81/05) i člana 20. Statuta Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 37/09)

Upravni odbor Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije na sednici održanoj 5. januara 2011. godine, donosi

ODLUKU

o utvrđivanju standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova

"Službeni glasnik RS", broj 28 od 26. aprila 2011.

1. Utvrđuju se standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova:

– Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite;

– Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite.

2. Standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova iz tačke 1. ove odluke odštampani su uz ovu odluku i čine njen sastavni deo.

3. Ova odluka, po dobijanju saglasnosti Vlade, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj 4-0-07/2011-04

U Beogradu, 5. januara 2011. godine

Predsednik

Upravnog odbora,

prim. mr sci. med. dr Miljko Pejić, s.r.

STANDARDI ZA AKREDITACIJU ZDRAVSTVENIH USTANOVA PRIMARNOG NIVOA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

1. (ZZO) Lečenje pacijenata

Zdravstvena zaštita odraslih stanovnika

Prevencija

ZZO

Standard

1.0

Procenjuje se zdravstveno stanje stanovništva.

ZZO

Kriterijum

1.1

Prevencija se obavlja u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 109/05 – ispravka).

ZZO

Kriterijum

1.2

Prevencija se obavlja kroz dva tipa pregleda:

– sistematski pregledi – sadržaj i tip je vezan za populacionu grupu,

– ciljani pregledi.

ZZO

Kriterijum

1.3

Preventivni pregledi se planiraju, a pacijenti se unapred pismenim putem obaveštavaju o datumu pregleda.

ZZO

Kriterijum

1.4

Istražuje se i analizira odziv pacijenata na sistematske i ciljane preglede i sprovode se mere unapređenja, u smislu povećanja odziva pacijenata.

ZZO

Kriterijum

1.5

Sprovode se skrining programi za rano otkrivanje karcinoma debelog creva.

Prijem pacijenta

ZZO

Standard

2.0

Utvrđen je postupak prijema i trijaže pacijenta.

ZZO

Kriterijum

2.1

Pregledi se zakazuju. Pacijenti kojima pregled nije zakazan primaju se nakon trijaže.

ZZO

Kriterijum

2.2

Obavlja se trijaža pacijenta na mestu kontakta, kako bi pacijent bio zbrinut.

ZZO

Kriterijum

2.3

Pacijenti su podeljeni u kategorije prema njihovim potrebama, a oni čije stanje zahteva hitno lečenje imaju prednost.

ZZO

Kriterijum

2.4

Trijažu u okviru tima obavlja medicinska sestra, odnosno tehničar tima za lečenje.

ZZO

Kriterijum

2.5

Pacijentu, odnosno porodici pacijenta pružaju se informacije o radu organizacione jedinice.

Procena zdravstvenog stanja pacijenta i plan lečenja

ZZO

Standard

3.0

Obavlja se procena zdravstvenog stanja pacijenta i priprema plan lečenja.

ZZO

Kriterijum

3.1

Potrebe pacijenta u smislu primene mera prevencije, kurative, rehabilitacije i palijativnog zbrinjavanja, realizuju se prema prioritetu, a na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta u trenutku dolaska u zdravstvenu ustanovu.

ZZO

Kriterijum

3.2

Utvrđuje se i evidentira, u zdravstvenom kartonu, potreba za upućivanjem na dijagnostičke testove (laboratorija, dijagnostička snimanja).

ZZO

Kriterijum

3.3

Utvrđuje se i evidentira, u zdravstvenom kartonu, potreba za upućivanjem lekaru specijalisti.

ZZO

Kriterijum

3.4

Utvrđuje se i evidentira, u zdravstvenom kartonu, potreba za upućivanjem u druge organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi i druge zdravstvene ustanove.

ZZO

Kriterijum

3.5

Obavlja se lečenje u vidu ponovnih pregleda, kako je određeno po otpustu iz druge zdravstvene ustanove.

ZZO

Kriterijum

3.6

Plan lečenja se jasno evidentira u zdravstvenom kartonu pacijenta.

ZZO

Kriterijum

3.7

Plan lečenja se razmatra sa pacijentom ili porodicom pacijenta. U zdravstvenom kartonu se evidentira da je ovo razmatranje obavljeno.

Sprovođenje lečenja

ZZO

Standard

4.0

Lečenje se sprovodi u skladu sa planom lečenja.

ZZO

Kriterijum

4.1

Zdravstveni radnici se određuju kao lica odgovorna za lečenje pacijenta.

– Lica odgovorna za sprovođenje lečenja su evidentirana u zdravstvenom kartonu pacijenta.

– Svaka promena lica odgovornog za lečenje se evidentira u zdravstveni karton pacijenta.

– Zaposleni su upoznati s tim koje lice je odgovorno za lečenje pacijenta.

ZZO

Kriterijum

4.2

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

ZZO

Kriterijum

4.3

Plan lečenja je poznat svim zdravstvenim radnicima koji učestvuju u lečenju pacijenta.

ZZO

Kriterijum

4.4

Lečenje se sprovodi prema prethodno utvrđenim smernicama, vodičima dobre kliničke prakse i protokolima (npr. Vodiči dobre kliničke prakse, put lečenja i dr.).

ZZO

Kriterijum

4.5

Osnovne delatnosti organizacione jedinice podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da organizaciona jedinica poštuje misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga zaposleni u organizacionoj jedinici poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

ZZO

Kriterijum

4.6

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

ZZO

Kriterijum

4.7

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

ZZO

Kriterijum

4.8

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

ZZO

Kriterijum

4.9

Informacije u vezi sa sprovedenim lečenjem pacijenta evidentiraju se u zdravstvenom kartonu pacijenta.

ZZO

Kriterijum

4.10

Postoji evidencija svih lekova i sanitetskog materijala koje organizaciona jedinica naruči i potroši.

Kriterijum

4.11

*

Postoji sistem za sprečavanje nastanka grešaka prilikom rukovanja lekovima:

– Adekvatno skladištenje i izdavanje lekova.

– Bezbedno rukovanje narkoticima.

– Adekvatna priprema i rukovanje intravenoznim rastvorima.

– Pravilno rukovanje infuzionim pumpama.

ZZO

Kriterijum

4.12

*

Neželjeni događaji se evidentiraju, prijavljuju i ocenjuju.

Revizija plana lečenja i prilagođavanje ciljeva lečenja

ZZO

Standard

5.0

Analizira se plan lečenja.

ZZO

Kriterijum

5.1

Plan lečenja se redovno analizira.

ZZO

Kriterijum

5.2

Promene cilja lečenja se evidentiraju u zdravstvenom kartonu.

ZZO

Kriterijum

5.3

Promene u planu lečenja se evidentiraju u zdravstvenom kartonu.

ZZO

Kriterijum

5.4

Zdravstveni radnici koji su deo tima koji sprovodi lečenje pacijenta obaveštavaju se o promenama u planu lečenja.

ZZO

Kriterijum

5.5

Promene plana lečenja razmatraju se sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta.

Završetak posete lekaru i priprema za upućivanje u druge zdravstvene ustanove

ZZO

Standard

6.0

Postoji postupak za:

– završetak posete lekaru

– upućivanje u drugu zdravstvenu ustanovu.

ZZO

Kriterijum

6.1

U zdravstveni karton pacijenta unosi se rezime lečenja koji obuhvata:

– razlog za posetu,

– značajne nalaze,

– sve obavljene procedure,

– dijagnozu,

– medikamentnu terapiju i druge vidove lečenja.

ZZO

Kriterijum

6.2

Obaveštenje o upućivanju ili prijemu pacijenta u drugu zdravstvenu ustanovu se na odgovarajući način i blagovremeno prenosi izabranom lekaru.

ZZO

Kriterijum

6.3

Pacijent, odnosno porodica pacijenta unapred se obaveštavaju o upućivanju pacijenta u drugu zdravstvenu ustanovu i saopštava im se koje su mere preduzete u smislu zadovoljavanja potreba pacijenta za lečenjem.

ZZO

Kriterijum

6.4

Kad je upućivanje neophodno, procenjuje se potreba pacijenta za transportom i isti se obavlja.

ZZO

Kriterijum

6.5

Zdravstvena ustanova preduzima korake kako bi obezbedila prijem blagovremenih i odgovarajućih informacija o otpustima iz druge zdravstvene ustanove.

ZZO

Kriterijum

6.6

Ponovni pregledi nakon otpusta iz druge zdravstvene ustanove obavljaju se u skladu sa potrebama pacijenta.

Prostorije i oprema

ZZO

Standard

7.0

Na raspolaganju su odgovarajuće prostorije i oprema.

ZZO

Kriterijum

7.1

Prilaz zdravstvenoj ustanovi i organizacionim jedinicama je pristupačan.

– Postoji ulaz za osobe sa invaliditetom.

– Lokacija zdravstvene ustanove i ulazi u organizacione jedinice obeleženi su odgovarajućim oznakama.

ZZO

Kriterijum

7.2

Vodi se spisak opreme, zajedno sa rasporedom održavanja za svaki deo opreme.

ZZO

Kriterijum

7.3

Beleži se sva oprema koju treba baždariti i precizira se raspored baždarenja.

ZZO

Kriterijum

7.4

Ukoliko u okviru organizacione jedinice postoji soba za intervencije, mora posedovati standardnu opremu.

ZZO

Kriterijum

7.5

Postoje odgovarajuće prostorije za preglede i lečenje.

ZZO

Kriterijum

7.6

Čekaonice se nalaze na odgovarajućim mestima i funkcionalne su.

Kvalitet rada i bezbednost pacijenta

ZZO

Standard

8.0

Prate se kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

ZZO

Kriterijum

8.1

Svi zaposleni u organizacionoj jedinici su upoznati sa strateškim planom zdravstvene ustanove, a plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta je utvrđen na osnovu strateškog plana.

ZZO

Kriterijum

8.2

Organizaciona jedinica ima svoj plan za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

ZZO

Kriterijum

8.3

Planom za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta određuju se oblasti koje bi trebalo poboljšati, mere koje bi trebalo preduzeti, kao i rezultati i praćenje istih.

ZZO

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima u vezi sa unapređenjem kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

ZZO

Kriterijum

8.5

Pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta su utvrđeni i prate se u okviru aktivnosti na unapređenju kvaliteta.

– Određeni su podaci koji se prikupljaju za svaki od pokazatelja, kao i metodi koji će se koristiti prilikom prikupljanja tih podataka.

ZZO

Kriterijum

8.6

Svi zaposleni na odgovarajući način učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Pri odabiru zaposlenih koji će učestvovati u posebnim aktivnostima na planu unapređenja kvaliteta, razmatraju se priroda aktivnosti na planu kvaliteta i bezbednosti, kao i radno opterećenje zaposlenih.

– Sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet rada i bezbednost pacijenta, uključujući i upravljanje rizikom jasno su određene.

ZZO

Kriterijum

8.7

*

Postoji jasno definisana i primenjena politika i procedure za sprečavanje infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ZZO

Kriterijum

8.8

*

Postoji i primenjuje se strategija za higijenu ruku.

2. (ZZŽ) Lečenje pacijenata

Zdravstvena zaštita žena

Prevencija

ZZŽ

Standard

1.0

Procenjuje se zdravstveno stanje stanovništva.

ZZŽ

Kriterijum

1.1

Prevencija se obavlja u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/05 i 109/05 – ispravka).

ZZŽ

Kriterijum

1.2

Prevencija se obavlja kroz dva tipa pregleda:

– sistematski pregledi – sadržaj i tip je vezan za populacionu grupu,

– ciljani pregledi.

ZZŽ

Kriterijum

1.3

Preventivni pregledi se planiraju, a pacijentkinje se unapred, pismenim putem, obaveštavaju o datumu pregleda.

ZZŽ

Kriterijum

1.4

Istražuje se i analizira odziv pacijentkinja na sistematske i ciljane preglede i sprovode se mere unapređenja u smislu povećanja odziva pacijentkinja.

ZZŽ

Kriterijum

1.5

Sprovode se skrining programi za rano otkrivanje karcinoma grlića materice.

ZZŽ

Kriterijum

1.6

Sprovode se skrining programi za rano otkrivanje karcinoma dojke.

Prijem pacijentkinja

ZZŽ

Standard

2.0

Utvrđen je postupak prijema i trijaže pacijentkinja.

ZZŽ

Kriterijum

2.1

Pregledi se zakazuju. Pacijentkinje kojima pregled nije zakazan primaju se nakon trijaže.

– Maloletne pacijentkinje dolaze u pratnji roditelja, odnosno staratelja.

ZZŽ

Kriterijum

2.2

Obavlja se trijaža pacijentkinja na mestu kontakta, kako bi pacijentkinja bila zbrinuta.

ZZŽ

Kriterijum

2.3

Pacijentkinje su podeljene u kategorije prema njihovim potrebama, a one čije stanje zahteva hitno lečenje imaju prednost.

ZZŽ

Kriterijum

2.4

Trijažu u okviru tima obavlja medicinska sestra, odnosno tehničar tima za lečenje.

ZZŽ

Kriterijum

2.5

Pacijentkinji, odnosno porodici pacijentkinje pružaju se informacije o radu organizacione jedinice.

Procena zdravstvenog stanja pacijentkinje i plan lečenja

ZZŽ

Standard

3.0

Obavlja se procena zdravstvenog stanja pacijentkinje i priprema plan lečenja.

ZZŽ

Kriterijum

3.1

Potrebe pacijentkinje u smislu primene mera prevencije, kurative, rehabilitacije i palijativnog zbrinjavanja, realizuju se prema prioritetu, a na osnovu zdravstvenog stanja pacijentkinje u trenutku dolaska u zdravstvenu ustanovu.

ZZŽ

Kriterijum

3.2

Utvrđuje se i evidentira, u zdravstvenom kartonu, potreba za upućivanjem na dijagnostičke testove (laboratorija, dijagnostička snimanja).

ZZŽ

Kriterijum

3.3

Utvrđuje se i evidentira, u zdravstvenom kartonu, potreba za upućivanjem lekaru specijalisti.

ZZŽ

Kriterijum

3.4

Utvrđuje se i evidentira, u zdravstvenom kartonu, potreba za upućivanjem u druge organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi i druge zdravstvene ustanove.

ZZŽ

Kriterijum

3.5

Obavlja se lečenje u vidu ponovnih pregleda, kako je određeno po otpustu iz druge zdravstvene ustanove.

ZZŽ

Kriterijum

3.6

Plan lečenja se jasno evidentira u zdravstvenom kartonu pacijentkinje.

ZZŽ

Kriterijum

3.7

Plan lečenja se razmatra sa pacijentkinjom, odnosno porodicom. U zdravstvenom kartonu se evidentira da je ovo razmatranje obavljeno.

Sprovođenje lečenja

ZZŽ

Standard

4.0

Lečenje se sprovodi u skladu sa planom lečenja.

ZZŽ

Kriterijum

4.1

Zdravstveni radnici se određuju kao lica odgovorna za lečenje pacijentkinje.

– Lica odgovorna za sprovođenje lečenja su evidentirana u zdravstvenom kartonu pacijentkinje.

– Svaka promena lica odgovornog za lečenje se evidentira u zdravstvenom kartonu pacijentkinje.

– Zaposleni su upoznati s tim koje lice je odgovorno za lečenje pacijentkinje.

ZZŽ

Kriterijum

4.2

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika,

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

ZZŽ

Kriterijum

4.3

Plan lečenja je poznat svim zdravstvenim radnicima koji učestvuju u lečenju pacijentkinje.

ZZŽ

Kriterijum

4.4

Lečenje se sprovodi prema prethodno utvrđenim smernicama, vodičima dobre kliničke prakse i protokolima (npr. Vodiči dobre kliničke prakse, put lečenja i dr.).

ZZŽ

Kriterijum

4.5

Osnovne delatnosti organizacione jedinice podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da organizaciona jedinica poštuje misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga zaposleni u organizacionoj jedinici poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

ZZŽ

Kriterijum

4.6

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

ZZŽ

Kriterijum

4.7

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

ZZŽ

Kriterijum

4.8

Poštuju se prava pacijentkinje na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

ZZŽ

Kriterijum

4.9

Informacije u vezi sa sprovedenim lečenjem pacijentkinje evidentiraju se u zdravstvenom kartonu pacijentkinje.

ZZŽ

Kriterijum

4.10

Postoji evidencija svih lekova i sanitetskog materijala koje organizaciona jedinica naruči i potroši.

ZZŽ

Kriterijum

4.11

*

Postoji sistem za sprečavanje nastanka grešaka prilikom rukovanja lekovima:

– Adekvatno skladištenje i izdavanje lekova.

– Bezbedno rukovanje narkoticima.

– Adekvatna priprema i rukovanje intravenoznim rastvorima.

– Pravilno rukovanje infuzionim pumpama.

ZZŽ

Kriterijum

4.12

*

Neželjeni događaji se evidentiraju, prijavljuju i ocenjuju.

Revizija plana lečenja i prilagođavanje ciljeva lečenja

ZZŽ

Standard

5.0

Analizira se plan lečenja.

ZZŽ

Kriterijum

5.1

Plan lečenja se redovno analizira.

ZZŽ

Kriterijum

5.2

Promene cilja lečenja se evidentiraju u zdravstvenom kartonu.

ZZŽ

Kriterijum

5.3

Promene u planu lečenja se evidentiraju u zdravstvenom kartonu.

ZZŽ

Kriterijum

5.4

Zdravstveni radnici koji su deo tima koji sprovodi lečenje pacijentkinje obaveštavaju se o promenama u planu lečenja.

ZZŽ

Kriterijum

5.5

Promene plana lečenja razmatraju se sa pacijentkinjom, odnosno porodicom pacijentkinje.

Završetak posete lekaru i priprema za upućivanje u druge zdravstvene ustanove

ZZŽ

Standard

6.0

Postoji postupak za:

– završetak posete lekaru

– upućivanje u drugu zdravstvenu ustanovu.

ZZŽ

Kriterijum

6.1

U zdravstveni karton pacijentkinje unosi se rezime lečenja koji obuhvata:

– razlog za posetu,

– značajne nalaze,

– sve obavljene procedure,

– dijagnozu,

– medikamentnu terapiju i druge vidove lečenja.

ZZŽ

Kriterijum

6.2

Obaveštenje o upućivanju ili prijemu pacijentkinje u drugu zdravstvenu ustanovu se na odgovarajući način i blagovremeno prenosi izabranom lekaru.

ZZŽ

Kriterijum

6.3

Pacijentkinja i porodica pacijentkinje obaveštavaju se unapred o upućivanju pacijentkinje u drugu zdravstvenu ustanovu i saopštava im se koje su mere preduzete u smislu zadovoljavanja potreba pacijentkinje za lečenjem.

ZZŽ

Kriterijum

6.4

Kad je upućivanje neophodno, procenjuje se potreba pacijentkinje za transportom i isti se obavlja.

ZZŽ

Kriterijum

6.5

Zdravstvena ustanova preduzima korake kako bi obezbedila prijem blagovremenih i odgovarajućih informacija o otpustima iz druge zdravstvene ustanove.

ZZŽ

Kriterijum

6.6

Ponovni pregledi nakon otpusta iz druge zdravstvene ustanove obavljaju se u skladu sa potrebama pacijentkinje.

Prostorije i oprema

ZZŽ

Standard

7.0

Na raspolaganju su odgovarajuće prostorije i oprema.

ZZŽ

Kriterijum

7.1

Prilaz zdravstvenoj ustanovi i organizacionim jedinicama je pristupačan.

– Postoji ulaz za osobe sa invaliditetom.

– Lokacija zdravstvene ustanove i ulazi u organizacione jedinice obeleženi su odgovarajućim oznakama.

ZZŽ

Kriterijum

7.2

Vodi se spisak opreme, zajedno sa rasporedom održavanja za svaki deo opreme.

ZZŽ

Kriterijum

7.3

Beleži se sva oprema koju treba baždariti i precizira se raspored baždarenja.

ZZŽ

Kriterijum

7.4

Ukoliko u okviru organizacione jedinice postoji soba za intervencije, mora posedovati standardnu opremu.

ZZŽ

Kriterijum

7.5

Postoje odgovarajuće prostorije za preglede i lečenje.

ZZŽ

Kriterijum

7.6

Čekaonice se nalaze na odgovarajućim mestima i funkcionalne su.

Kvalitet rada i bezbednost pacijenta

ZZŽ

Standard

8.0

Prate se kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

ZZŽ

Kriterijum

8.1

Svi zaposleni u organizacionoj jedinici su upoznati sa strateškim planom zdravstvene ustanove, a plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta je utvrđen na osnovu strateškog plana.

ZZŽ

Kriterijum

8.2

Organizaciona jedinica ima svoj plan za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

ZZŽ

Kriterijum

8.3

Planom za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta određuju se oblasti koje bi trebalo poboljšati, mere koje bi trebalo preduzeti, kao i rezultati i praćenje istih.

ZZŽ

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima u vezi sa unapređenjem kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

ZZŽ

Kriterijum

8.5

Pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta su utvrđeni i prate se u okviru aktivnosti na unapređenju kvaliteta.

– Određeni su podaci koji se prikupljaju za svaki od pokazatelja, kao i metodi koji će se koristiti prilikom prikupljanja tih podataka.

ZZŽ

Kriterijum

8.6

Svi zaposleni na odgovarajući način učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Pri odabiru zaposlenih koji će učestvovati u posebnim aktivnostima na planu unapređenja kvaliteta, razmatraju se priroda aktivnosti na planu kvaliteta rada i bezbednosti, kao i radno opterećenje zaposlenih.

– Sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet i bezbednost pacijenta, uključujući i upravljanje rizikom su jasno određene.

ZZŽ

Kriterijum

8.7

*

Postoji jasno definisana i primenjena politika i procedure za sprečavanje infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ZZŽ

Kriterijum

8.8

*

Postoji i primenjuje se strategija za higijenu ruku.

3. (ZZD) Lečenje pacijenata

Zdravstvena zaštita dece i školske dece

Prevencija

ZZD

Standard

1.0

Procenjuje se zdravstveno stanje stanovništva.

ZZD

Kriterijum

1.1

Prevencija se obavlja u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/05 i 109/05 – ispravka).

ZZD

Kriterijum

1.2

Prevencija se obavlja kroz dva tipa pregleda:

– sistematski pregledi – sadržaj i tip je vezan za populacionu grupu,

– ciljani pregledi.

ZZD

Kriterijum

1.3

Preventivni pregledi se planiraju, a pacijenti se unapred pismenim putem obaveštavaju o datumu pregleda.

ZZD

Kriterijum

1.4

Istražuje se i analizira odziv pacijenata na sistematske i ciljane preglede i sprovode se mere unapređenja u smislu povećanja odziva pacijenata.

ZZD

Kriterijum

1.5

Sprovode se skrining programi za rano otkrivanje deformiteta kukova.

Prijem pacijenta

ZZD

Standard

2.0

Utvrđen je postupak prijema i trijaže pacijenta.

ZZD

Kriterijum

2.1

Pregledi se zakazuju. Pacijenti kojima pregled nije zakazan primaju se nakon trijaže.

– Deca dolaze u pratnji roditelja, odnosno staratelja.

ZZD

Kriterijum

2.2

Obavlja se trijaža pacijenta na mestu kontakta, kako bi pacijent bio zbrinut.

ZZD

Kriterijum

2.3

Pacijenti su podeljeni u kategorije prema njihovim potrebama, a oni čije stanje zahteva hitno lečenje imaju prednost.

ZZD

Kriterijum

2.4

Trijažu u okviru tima obavlja medicinska sestra, odnosno tehničar tima za lečenje.

ZZD

Kriterijum

2.5

Pacijentu, odnosno porodici pacijenta pružaju se informacije o radu organizacione jedinice.

Procena zdravstvenog stanja pacijenta i plan lečenja

ZZD

Standard

3.0

Obavlja se procena zdravstvenog stanja pacijenta i priprema plan lečenja.

ZZD

Kriterijum

3.1

Potrebe pacijenta u smislu primene mera prevencije, kurative, rehabilitacije i palijativnog zbrinjavanja, realizuju se prema prioritetu, a na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta u trenutku dolaska u zdravstvenu ustanovu

ZZD

Kriterijum

3.2

Utvrđuje se i evidentira, u zdravstvenom kartonu, potreba za upućivanjem na dijagnostičke testove (laboratorija, dijagnostička snimanja).

ZZD

Kriterijum

3.3

Utvrđuje se i evidentira, u zdravstvenom kartonu, potreba za upućivanjem lekaru specijalisti.

ZZD

Kriterijum

3.4

Utvrđuje se i evidentira, u zdravstvenom kartonu, potreba za upućivanjem u druge organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi i druge zdravstvene ustanove.

ZZD

Kriterijum

3.5

Obavlja se lečenje u vidu ponovnih pregleda, kako je određeno po otpustu iz druge zdravstvene ustanove.

ZZD

Kriterijum

3.6

Plan lečenja se jasno evidentira u zdravstvenom kartonu pacijenta.

ZZD

Kriterijum

3.7

Plan lečenja se razmatra sa pacijentom, odnosno porodicom. U zdravstvenom kartonu se evidentira da je ovo razmatranje obavljeno.

Sprovođenje lečenja

ZZD

Standard

4.0

Lečenje se sprovodi u skladu sa planom lečenja.

ZZD

Kriterijum

4.1

Zdravstveni radnici se određuju kao lica odgovorna za lečenje pacijenta.

– Lica odgovorna za sprovođenje lečenja su evidentirana u zdravstvenom kartonu pacijenta.

– Svaka promena lica odgovornog za lečenje se evidentira u zdravstvenom kartonu pacijenta.

– Zaposleni su upoznati s tim koje lice je odgovorno za lečenje pacijenta.

ZZD

Kriterijum

4.2

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

ZZD

Kriterijum

4.3

Plan lečenja je poznat svim zdravstvenim radnicima koji učestvuju u lečenju pacijenta.

ZZD

Kriterijum

4.4

Lečenje se sprovodi prema prethodno utvrđenim smernicama, vodičima dobre kliničke prakse i protokolima (npr. Vodiči dobre kliničke prakse, put lečenja i dr.).

ZZD

Kriterijum

4.5

Osnovne delatnosti organizacione jedinice podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da organizaciona jedinica poštuje misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga zaposleni u organizacionoj jedinici poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

ZZD

Kriterijum

4.6

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

ZZD

Kriterijum

4.7

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

ZZD

Kriterijum

4.8

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

ZZD

Kriterijum

4.9

Informacije u vezi sa sprovedenim lečenjem pacijenta evidentiraju se u zdravstvenom kartonu pacijenta.

ZZD

Kriterijum

4.10

Postoji evidencija svih lekova i sanitetskog materijala koje organizaciona jedinica naruči i potroši.

ZZD

Kriterijum

4.11

*

Postoji sistem za sprečavanje nastanka grešaka prilikom rukovanja lekovima:

– Adekvatno skladištenje i izdavanje lekova.

– Bezbedno rukovanje narkoticima.

– Adekvatna priprema i rukovanje intravenoznim rastvorima.

– Pravilno rukovanje infuzionim pumpama.

ZZD

Kriterijum

4.12

*

Neželjeni događaji se evidentiraju, prijavljuju i ocenjuju.

Revizija plana lečenja i prilagođavanje ciljeva lečenja

ZZD

Standard

5.0

Analizira se plan lečenja.

ZZD

Kriterijum

5.1

Plan lečenja se redovno analizira.

ZZD

Kriterijum

5.2

Promene cilja lečenja evidentiraju se u zdravstvenom kartonu.

ZZD

Kriterijum

5.3

Promene u planu lečenja evidentiraju se u zdravstvenom kartonu.

ZZD

Kriterijum

5.4

Zdravstveni radnici koji su deo tima koji sprovodi lečenje pacijenta obaveštavaju se o promenama u planu lečenja.

ZZD

Kriterijum

5.5

Promene plana lečenja razmatraju se sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta.

Završetak posete lekaru i priprema za upućivanje u druge zdravstvene ustanove

Standard

6.0

Postoji postupak za:

– završetak posete lekaru

– upućivanje u drugu zdravstvenu ustanovu.

Kriterijum

6.1

U zdravstveni karton pacijenta unosi se rezime lečenja koji obuhvata:

– razlog za posetu,

– značajne nalaze,

– sve obavljene procedure,

– dijagnozu,

– medikamentnu terapiju i druge vidove lečenja.

Kriterijum

6.2

Obaveštenje o upućivanju ili prijemu pacijenta u drugu zdravstvenu ustanovu se na odgovarajući način i blagovremeno prenosi izabranom lekaru.

Kriterijum

6.3

Pacijent i porodica pacijenta obaveštavaju se unapred o upućivanju pacijenta u drugu zdravstvenu ustanovu i saopštava im se koje su mere preduzete u smislu zadovoljavanja potreba pacijenta za lečenjem.

Kriterijum

6.4

Kad je upućivanje neophodno, procenjuje se potreba pacijenta za transportom i isti se obavlja.

Kriterijum

6.5

Zdravstvena ustanova preduzima korake kako bi obezbedila prijem blagovremenih i odgovarajućih informacija o otpustima iz druge zdravstvene ustanove.

Kriterijum

6.6

Ponovni pregledi nakon otpusta iz druge zdravstvene ustanove obavljaju se u skladu sa potrebama pacijenta.

Prostorije i oprema

ZZD

Standard

7.0

Na raspolaganju su odgovarajuće prostorije i oprema.

ZZD

Kriterijum

7.1

Prilaz zdravstvenoj ustanovi i organizacionim jedinicama je pristupačan.

– Postoji ulaz za osobe sa invaliditetom.

– Lokacija zdravstvene ustanove i ulazi u organizacione jedinice obeleženi su odgovarajućim oznakama.

ZZD

Kriterijum

7.2

Vodi se spisak opreme, zajedno sa rasporedom održavanja za svaki deo opreme.

ZZD

Kriterijum

7.3

Beleži se sva oprema koju treba baždariti i precizira se raspored baždarenja.

ZZD

Kriterijum

7.4

Ukoliko u okviru organizacione jedinice postoji soba za intervencije, mora posedovati standardnu opremu.

ZZD

Kriterijum

7.5

Postoje odgovarajuće prostorije za preglede i lečenje.

ZZD

Kriterijum

7.6

Čekaonice se nalaze na odgovarajućim mestima i funkcionalne su.

Kvalitet rada i bezbednost pacijenta

ZZD

Standard

8.0

Prate se kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

ZZD

Kriterijum

8.1

Svi zaposleni u organizacionoj jedinici su upoznati sa strateškim planom zdravstvene ustanove, a plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta je utvrđen na osnovu strateškog plana.

ZZD

Kriterijum

8.2

Organizaciona jedinica ima svoj plan za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

ZZD

Kriterijum

8.3

Planom za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta određuju se oblasti koje bi trebalo poboljšati, mere koje bi trebalo preduzeti, kao i rezultati i praćenje istih.

ZZD

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima u vezi sa unapređenjem kvaliteta rada i bezbednosti pacijenata.

ZZD

Kriterijum

8.5

Pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta su utvrđeni i prate se u okviru aktivnosti na unapređenju kvaliteta.

– Određeni su podaci koji se prikupljaju za svaki od pokazatelja, kao i metodi koji će se koristiti prilikom prikupljanja tih podataka.

ZZD

Kriterijum

8.6

Svi zaposleni na odgovarajući način učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Pri odabiru zaposlenih koji će učestvovati u posebnim aktivnostima na planu unapređenja kvaliteta, razmatraju se priroda aktivnosti na planu kvaliteta i bezbednosti, kao i radno opterećenje zaposlenih.

– Sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet rada i bezbednost pacijenta, uključujući i upravljanje rizikom su jasno određene.

ZZD

Kriterijum

8.7

*

Postoji jasno definisana i primenjena politika i procedure za sprečavanje infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ZZD

Kriterijum

8.8

*

Postoji i primenjuje se strategija za higijenu ruku.

4. (SK) Specijalističko-konsultativna delatnost

Prevencija

SK

Standard

1.0

Procenjuje se zdravstveno stanje stanovništva.

SK

Kriterijum

1.1

Prevencija se obavlja u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/05 i 109/05 – ispravka).

SK

Kriterijum

1.2

Prevencija se obavlja kroz dva tipa pregleda:

– sistematski pregledi – sadržaj i tip je vezan za populacionu grupu,

– ciljani pregledi.

Prijem pacijenata

SK

Standard

2.0

Utvrđen je postupak prijema i trijaže pacijenata.

SK

Kriterijum

2.1

Postoje i poštuju se protokoli i procedure za prijem i trijažu pacijenata.

SK

Kriterijum

2.2

Pregledi se zakazuju. Pacijenti kojima pregled nije zakazan primaju se nakon trijaže.

– Maloletna deca moraju doći u pratnji roditelja, odnosno staratelja.

SK

Kriterijum

2.3

Obavlja se trijaža pacijenta na mestu kontakta, kako bi pacijent bio zbrinut.

SK

Kriterijum

2.4

Pacijenti su podeljeni u kategorije prema njihovim potrebama, a oni čije stanje zahteva hitno lečenje imaju prednost.

SK

Kriterijum

2.5

Trijažu u okviru tima obavlja medicinska sestra, odnosno tehničar tima za lečenje.

SK

Kriterijum

2.6

Pacijentu, odnosno porodici pacijenta pružaju se informacije o radu organizacione jedinice.

Procena zdravstvenog stanja pacijenta i plan lečenja

SK

Standard

3.0

Obavlja se procena zdravstvenog stanja pacijenta i priprema plan lečenja.

SK

Kriterijum

3.1

Potrebe pacijenta u smislu primene mera prevencije, kurative, rehabilitacije i palijativnog zbrinjavanja realizuju se prema prioritetu, a na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta u trenutku dolaska u zdravstvenu ustanovu.

SK

Kriterijum

3.2

Utvrđuje se i u zdravstvenom kartonu, odnosno specijalističkom izveštaju evidentira potreba za upućivanjem na dijagnostičke testove (laboratorija, dijagnostička snimanja i druge).

SK

Kriterijum

3.3

Utvrđuje se i evidentira u zdravstvenom kartonu, odnosno specijalističkom izveštaju potreba za upućivanjem u druge organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi i druge zdravstvene ustanove.

SK

Kriterijum

3.4

Obavlja se lečenje u vidu ponovnih pregleda, kako je određeno po otpustu iz druge zdravstvene ustanove.

SK

Kriterijum

3.5

Plan lečenja se jasno evidentira u zdravstvenom kartonu odnosno specijalističkom izveštaju pacijenta.

SK

Kriterijum

3.6

Plan lečenja se razmatra sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta. U zdravstvenom kartonu i specijalističkom izveštaju se evidentira da je ovo razmatranje obavljeno.

Sprovođenje lečenja

SK

Standard

4.0

Lečenje se sprovodi u skladu sa planom lečenja.

SK

Kriterijum

4.1

Zdravstveni radnici se određuju kao lica odgovorna za lečenje pacijenta.

– Lica odgovorna za sprovođenje lečenja su evidentirana u zdravstvenom kartonu pacijenta.

– Svaka promena lica odgovornog za lečenje se evidentira u zdravstveni karton pacijenta.

– Zaposleni su upoznati s tim koje lice je odgovorno za lečenje pacijenta.

SK

Kriterijum

4.2

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

SK

Kriterijum

4.3

Plan lečenja je poznat svim zdravstvenim radnicima koji učestvuju u lečenju pacijenta.

SK

Kriterijum

4.4

Lečenje se sprovodi prema prethodno utvrđenim smernicama, vodičima dobre kliničke prakse i protokolima (npr. Vodiči dobre kliničke prakse, put lečenja i dr.).

SK

Kriterijum

4.5

Osnovne delatnosti organizacione jedinice podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da organizaciona jedinica poštuje misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga zaposleni u organizacionoj jedinici poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

SK

Kriterijum

4.6

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

SK

Kriterijum

4.7

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

SK

Kriterijum

4.8

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

SK

Kriterijum

4.9

Informacije u vezi sa sprovedenim lečenjem pacijenta evidentiraju se u zdravstvenom kartonu, odnosno specijalističkom izveštaju pacijenta.

SK

Kriterijum

4.10

Postoji evidencija svih lekova i sanitetskog materijala koje organizaciona jedinica naruči i potroši.

SK

Kriterijum

4.11

*

Postoji sistem za sprečavanje nastanka grešaka prilikom rukovanja lekovima:

– Adekvatno skladištenje i izdavanje lekova.

– Bezbedno rukovanje narkoticima.

– Adekvatna priprema i rukovanje intravenoznim rastvorima.

– Pravilno rukovanje infuzionim pumpama.

SK

Kriterijum

4.12

*

Neželjeni događaji se evidentiraju, prijavljuju i ocenjuju.

Revizija plana lečenja i prilagođavanje ciljeva lečenja

SK

Standard

5.0

Analizira se plan lečenja.

SK

Kriterijum

5.1

Plan lečenja se redovno analizira.

SK

Kriterijum

5.2

Promene cilja lečenja se evidentiraju u zdravstvenom kartonu, odnosno specijalističkom izveštaju.

SK

Kriterijum

5.3

Promene u planu lečenja se evidentiraju u zdravstvenom kartonu, odnosno specijalističkom izveštaju.

SK

Kriterijum

5.4

Zdravstveni radnici koji su deo tima koji sprovodi lečenje pacijenta obaveštavaju se o promenama u planu lečenja.

SK

Kriterijum

5.5

Promene plana lečenja razmatraju se sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta.

Završetak posete lekaru i priprema za upućivanje u druge zdravstvene ustanove

SK

Standard

6.0

Postoji postupak za:

– završetak posete lekaru

– upućivanje u drugu zdravstvenu ustanovu.

SK

Kriterijum

6.1

U zdravstveni karton, odnosno specijalistički izveštaj pacijenta unosi se rezime lečenja koji obuhvata:

– razlog za posetu,

– značajne nalaze,

– sve obavljene procedure,

– dijagnozu,

– medikamentnu terapiju i druge vidove lečenja.

SK

Kriterijum

6.2

Obaveštenje o upućivanju ili prijemu pacijenta u drugu zdravstvenu ustanovu se na odgovarajući način i blagovremeno prenosi izabranom lekaru.

SK

Kriterijum

6.3

Pacijent i porodica pacijenta obaveštavaju se unapred o upućivanju pacijenta u drugu zdravstvenu ustanovu i saopštava im se koje su mere preduzete u smislu zadovoljavanja potreba pacijenta za lečenjem.

SK

Kriterijum

6.4

Kad je upućivanje neophodno, procenjuje se potreba pacijenta za transportom i isti se obavlja.

SK

Kriterijum

6.5

Zdravstvena ustanova preduzima korake kako bi obezbedila prijem blagovremenih i odgovarajućih informacija o otpustima iz druge zdravstvene ustanove.

SK

Kriterijum

6.6

Ponovni pregledi nakon otpusta iz druge zdravstvene ustanove obavljaju se u skladu sa potrebama pacijenta.

Prostorije i oprema

SK

Standard

7.0

Na raspolaganju su odgovarajuće prostorije i oprema.

SK

Kriterijum

7.1

Prilaz zdravstvenoj ustanovi i organizacionim jedinicama je pristupačan.

– Postoji ulaz za osobe sa invaliditetom.

– Lokacija zdravstvene ustanove i ulazi u organizacione jedinice obeleženi su odgovarajućim oznakama.

SK

Kriterijum

7.2

Vodi se spisak opreme, zajedno sa rasporedom održavanja za svaki deo opreme.

SK

Kriterijum

7.3

Beleži se sva oprema koju treba baždariti i precizira se raspored baždarenja.

SK

Kriterijum

7.4

Ukoliko u okviru organizacione jedinice postoji soba za intervencije, mora posedovati standardnu opremu.

SK

Kriterijum

7.5

Postoje odgovarajuće prostorije za preglede i lečenje.

SK

Kriterijum

7.6

Čekaonice se nalaze na odgovarajućim mestima i funkcionalne su.

Kvalitet rada i bezbednost pacijenta

SK

Standard

8.0

Prate se kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

SK

Kriterijum

8.1

Svi zaposleni u organizacionoj jedinici su upoznati sa strateškim planom zdravstvene ustanove, a plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta je utvrđen na osnovu strateškog plana.

SK

Kriterijum

8.2

Organizaciona jedinica ima svoj plan za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

SK

Kriterijum

8.3

Planom za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta određuju se oblasti koje bi trebalo poboljšati, mere koje bi trebalo preduzeti, kao i rezultati i praćenje istih.

SK

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima u vezi sa unapređenjem kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

SK

Kriterijum

8.5

Pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta su utvrđeni i prate se u okviru aktivnosti na unapređenju kvaliteta.

– Određeni su podaci koji se prikupljaju za svaki od pokazatelja, kao i metodi koji će se koristiti prilikom prikupljanja tih podataka.

SK

Kriterijum

8.6

Svi zaposleni na odgovarajući način učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Pri odabiru zaposlenih koji će učestvovati u posebnim aktivnostima na planu unapređenja kvaliteta, razmatraju se priroda aktivnosti na planu kvaliteta i bezbednosti, kao i radno opterećenje zaposlenih.

– Sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet rada i bezbednost pacijenta, uključujući i upravljanje rizikom su jasno određene.

SK

Kriterijum

8.7

*

Postoji jasno definisana i primenjena politika i procedure za sprečavanje infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

SK

Kriterijum

8.8

*

Postoji i primenjuje se strategija za higijenu ruku.

5. (PP) Polivalentna patronaža

Utvrđivanje potreba za uslugama polivalentne patronaže

PP

Standard

1.0

Utvrđene su procedure kojima se određuje kome se pružaju usluge polivalentne patronaže.

PP

Kriterijum

1.1

Osnovne delatnosti organizacione jedinice podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da organizaciona jedinica poštuje misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga zaposleni u organizacionoj jedinici poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

PP

Kriterijum

1.2

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

PP

Kriterijum

1.3

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

PP

Kriterijum

1.4

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

PP

Kriterijum

1.5

Postoji procedura za utvrđivanje potrebe za patronažnim posetama trudnicama (uključujući i one sa visokorizičnom trudnoćom).

PP

Kriterijum

1.6

Postoji procedura za utvrđivanje potrebe za patronažnim posetama porodiljama i njihovoj novorođenčadi i odojčadi.

PP

Kriterijum

1.7

Postoji procedura za utvrđivanje potrebe za patronažnim posetama deci uzrasta 2 i 4 godine.

PP

Kriterijum

1.8

Postoji procedura za utvrđivanje potrebe za patronažnim posetama starijima od 65 godina koje odredi lekar.

PP

Kriterijum

1.9

Postoji procedura za utvrđivanje potrebe za patronažnim posetama licima koja spadaju u sledeće kategorije:

– dijabetičari koji redovno primaju insulin,

– pacijenti koji boluju od TBC-a,

– invalidi i hendikepirane osobe,

– oboleli od zaraznih bolesti,

– oboleli od malignih oboljenja,

– oboleli od kardiovaskularnih bolesti.

PP

Kriterijum

1.10

Postoji procedura za utvrđivanje potrebe za zdravstveno-vaspitnim radom kad su u pitanju:

– zdravstvena zaštita dece (zdrav rast i razvoj),

– sprečavanje zanemarivanja i zlostavljanja dece,

– zdrave životne navike,

– prevencija zavisnosti, pušenja i alkoholizma,

– zaštita od HIV-a.

PP

Kriterijum

1.11

Procedura za utvrđivanje potrebe za zdravstveno-vaspitnim programima obuhvata procenu demografskih činilaca i činilaca vezanih za zdravlje stanovništva.

Procena potreba za patronažnim posetama i planiranje rada polivalentne patronaže

PP

Standard

2.0

Procenjuju se potrebe pacijenta za patronažnim posetama.

PP

Kriterijum

2.1

Postoji jasan i ustanovljen protokol za vođenje evidencije o potrebama za patronažnim posetama.

PP

Kriterijum

2.2

Procenjuju se potrebe za patronažnim posetama i o tome se vodi evidencija.

– Procenu vrši:

– patronažna sestra, odnosno tehničar i

– izabrani lekar koji izdaje nalog za patronažne posete.

PP

Kriterijum

2.3

Na osnovu utvrđene potrebe, priprema se i evidentira plan lečenja za svakog pacijenta koji ima potrebu za patronažnim posetama.

PP

Kriterijum

2.4

Plan patronažnih poseta se razmatra sa pacijentom koji ima potrebu za istim.

– Ukoliko se posećuju deca, plan lečenja se razmatra s roditeljima, odnosno starateljima.

PP

Kriterijum

2.5

Postoji komunikacija između patronažne sestre, odnosno tehničara i izabranog lekara (povratna informacija).

Polivalentne patronažne posete

PP

Standard

3.0

Polivalentne patronažne posete se obavljaju prema utvrđenim protokolima.

PP

Kriterijum

3.1

Polivalentne patronažne posete se obavljaju u skladu sa odredbama važećih akata koji regulišu ovu oblast.

– Precizira se broj godišnjih poseta za svaku patronažnu sestru, odnosno tehničara.

– Maksimalan dnevni broj patronažnih poseta po jednoj patronažnoj sestri, odnosno tehničaru.

– Posete traju oko jedan sat, osim ako je reč o prvoj poseti.

– Pacijentkinje sa trudnoćom visokog rizika posećuju se tri-četiri puta za vreme trudnoće.

– Broj poseta za porodilje i novorođenčad nakon porođaja iznosi pet uzastopnih poseta.

– Ugrožena novorođenčad posećuju se četiri puta godišnje.

– Posete se sprovode na osnovu naloga izabranog lekara.

PP

Kriterijum

3.2

Glavna sestra, odnosno tehničar organizacione jedinice polivalentne patronaže nadzire rad svih patronažnih sestara, odnosno tehničara.

PP

Kriterijum

3.3

*

Patronažna sestra, odnosno tehničar su opremljeni priborom za polivalentnu patronažnu posetu u kome se nalazi sledeće:

– komplet za obradu pupčane vrpce,

– sredstvo za dezinfekciju,

– maska za lice, rukavice i kaljače,

– aparat za merenje krvnog pritiska.

PP

Kriterijum

3.4

Organizaciona jedinica polivalentne patronaže ima utvrđen postupak za upućivanje pacijenata u drugu organizacionu jedinicu u zdravstvenoj ustanovi ili drugu zdravstvenu ustanovu.

PP

Kriterijum

3.5

Evidencija o patronažnim posetama vodi se na propisan način.

Revizija plana lečenja odnosno pružanja usluga i prilagođavanje ciljeva lečenja

PP

Standard

4.0

Patronažne posete se analiziraju i prilagođavaju potrebama pacijenta odnosno porodice pacijenta.

PP

Kriterijum

4.1

Redovno se vrši revizija plana patronažnih poseta za svakog pacijenta.

PP

Kriterijum

4.2

Promene plana patronažnih poseta i ciljeva lečenja se evidentiraju.

PP

Kriterijum

4.3

Promene plana patronažnih poseta razmatraju se sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta.

Pripreme za upućivanje pacijenta u drugu organizacionu jedinicu u okviru zdravstvene ustanove ili u drugu zdravstvenu ustanovu

PP

Standard

5.0

Korisnici patronažnih usluga po potrebi se upućuju u druge organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi ili druge zdravstvene ustanove.

PP

Kriterijum

5.1

Potreba pacijenta za upućivanjem procenjuje se i evidentira u kartonu.

PP

Kriterijum

5.2

Postoji utvrđena procedura za upućivanje pacijenta u drugu organizacionu jedinicu u zdravstvenoj ustanovi ili druge zdravstvene ustanove.

PP

Kriterijum

5.3

Upućivanje se odnosi na prateće organizacione jedinice, kao i na ponovne patronažne posete.

– Uzimaju se u obzir prateće organizacione jedinice i nastavak lečenja nakon upućivanja.

PP

Kriterijum

5.4

Pacijent i porodica pacijenta se obaveštavaju o upućivanju i o ponovnim patronažnim posetama.

PP

Kriterijum

5.5

Kad je upućivanje neophodno, procenjuje se potreba pacijenta za transportom i isti se obavlja.

Programi zdravstvene edukacije u polivalentnoj patronaži

PP

Standard

6.0

Zdravstveno-vaspitni program organizacione jedinice polivalentne patronaže utvrđuje se na osnovu procenjenih potreba pacijenta.

PP

Kriterijum

6.1

Na osnovu zahteva za zdravstveno-vaspitnim programima procenjuju se potrebe pacijenta.

– Potrebe zavise od specifičnosti grupe kojoj se program nudi.

PP

Kriterijum

6.2

Određuju se prioriteti za zdravstveno-vaspitnim programima na osnovu iskazanih potreba lokalne zajednice i angažovanja zajedničkih resursa.

PP

Kriterijum

6.3

Zdravstveno-vaspitni programi planiraju se na osnovu definisanih potreba i prioriteta.

– Definišu se ciljne grupe.

– Određuju se metodi komunikacije sa ciljnim grupama.

– Priprema se sadržaj programa.

– Utvrđuje se zdravstveno-vaspitni metod koji će se primenjivati.

– Utvrđen je metod za ocenjivanje uspešnosti zdravstveno-vaspitnog programa.

Zdravstveno-vaspitni programi sprovode se na osnovu ustanovljenih protokola

PP

Standard

7.0

Zdravstveno vaspitni programi sprovode se na osnovu ustanovljenih protokola.

PP

Kriterijum

7.1

Zdravstveno-vaspitni programi sprovode se prema odredbama važećih akata koji regulišu ovu oblast.

PP

Kriterijum

7.2

Sprovode se programi iz sledećih oblasti:

– zdravstvena zaštita dece (zdrav rast i razvoj),

– sprečavanje zanemarivanja i zlostavljanja dece,

– zdrave životne navike,

– prevencija zavisnosti, pušenja i alkoholizma,

– zaštita od HIV-a.

PP

Kriterijum

7.3

Programi se sprovode u zdravstvenoj ustanovi i u lokalnoj zajednici.

– Organizaciona jedinica zadovoljava potrebe lokalne zajednice.

PP

Kriterijum

7.4

Izrađuju se i koriste protokoli za planiranje i sprovođenje zdravstveno-vaspitnih programa.

– Sadržaj programa je ažuriran i zasnovan na istraživanjima.

PP

Kriterijum

7.5

Metode za sprovođenje programa biraju se prema potrebi i obuhvataju: organizacione sastanke, planirane razgovore, rad u malim grupama, predavanja i izložbe.

PP

Kriterijum

7.6

Zdravstveno-vaspitni programi ocenjuju se uz pomoć utvrđenih metoda, a ocenjivanje vrše:

– patronažna sestra, odnosno tehničar koji sprovode program,

– osobe koje pohađaju (polaznici programa),

– spoljni ocenjivači koje angažuje organizaciona jedinica.

Prilagođavanje zdravstveno-vaspitnih programa polivalentne patronaže potrebama korisnika

PP

Standard

8.0

Zdravstveno-vaspitni programi prilagođavaju se potrebama pacijenata.

PP

Kriterijum

8.1

Redovno se vrši revizija i menjanje ciljeva zdravstveno-vaspitnih programa u skladu sa protokolima.

– Pri unošenju izmena uzimaju se u obzir uputstva Ministarstva zdravlja u slučaju pandemije, epidemije i dr.

PP

Kriterijum

8.2

Evidentiraju se izmene u zdravstveno-vaspitnim programima.

PP

Kriterijum

8.3

O izmenama u zdravstveno-vaspitnim programima razgovara se sa polaznicima programa. U programskim informacijama koje se podnose polaznicima nalaze se objašnjenja izmena.

Kvalitet rada i bezbednost pacijenta

PP

Standard

9.0

Prate se kvalitet i bezbednost rada polivalentne patronaže i zdravstveno-vaspitnih programa.

PP

Kriterijum

9.1

Svi zaposleni su upoznati sa strateškim planom zdravstvene ustanove, a plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta je utvrđen na osnovu strateškog plana.

PP

Kriterijum

9.2

Organizaciona jedinica polivalentne patronaže ima svoj plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta koji se odnosi kako na patronažnu organizacionu jedinicu, tako i na zdravstveno-vaspitne programe.

PP

Kriterijum

9.3

Planom unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta određuju se oblasti koje bi trebalo unaprediti, mere koje bi trebalo preduzeti, kao i rezultati i praćenje procesa.

PP

Kriterijum

9.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima u vezi sa unapređenjem kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

PP

Kriterijum

9.5

Pokazatelji unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenata su prepoznati i prate se u okviru aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada.

– Određuju se podaci koji će se prikupljati za pokazatelje, kao i koje će se metode koristiti pri prikupljanju tih podataka.

PP

Kriterijum

9.6

Zaposleni u organizacionoj jedinici polivalentne patronaže kroz zdravstveno-vaspitne programe učestvuju na odgovarajući način u unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Pri odabiru zaposlenih koji će učestvovati u ovim aktivnostima razmatra se priroda aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta, kao i radno opterećenje zaposlenih.

– Zaposleni dobijaju odgovarajuću obuku za aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet rada i bezbednost pacijenta, uključujući i upravljanje rizikom su jasno određene.

PP

Kriterijum

9.7

*

Postoji jasno definisana i primenjena politika i procedure za sprečavanje infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

PP

Kriterijum

9.8

*

Postoji i primenjuje se strategija za higijenu ruku.

6. (RD) Radiološka dijagnostika

RD

Standard

1.0

Osnovne delatnosti radiološke dijagnostike su jasno definisane.

RD

Kriterijum

1.1

Postoji dokumentovani opis osnovnih delatnosti.

Delatnosti uključuju:

– rutinsku i specijalnu radiografiju,

– rutinsku i specijalnu fluoroskopiju,

– interventnu radiologiju, vaskularnu i nevaskularnu, kao i interventni ultrazvuk,

– DEXA,

– ultrazvuk,

– mamografiju,

– angiografiju,

– snimanje magnetnom rezonancom, dijagnostičko i interventno,

– kompjuterizovanu tomografiju, dijagnostičku i interventnu.

RD

Kriterijum

1.2

Radiološka dijagnostika radi u skladu sa standardima profesionalne prakse.

– Standardi profesionalne prakse su inkorporirani u aktivnosti organizacione jedinice, pregledani i revidirani po potrebi.

RD

Kriterijum

1.3

Osnovne delatnosti organizacione jedinice u skladu su sa misijom, vizijom i vrednostima zdravstvene ustanove.

– Postoji dokaz da organizaciona jedinica postupa u skladu sa misijom, vizijom i vrednostima zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Zaposleni u organizacionoj jedinici su upoznati sa misijom, vizijom i vrednostima zdravstvene ustanove i postupaju u skladu sa tim.

RD

Kriterijum

1.4

Organizaciona jedinica donosi godišnji plan rada.

– Plan je baziran na strateškom i godišnjem operativnom planu zdravstvene ustanove.

– Planom su predviđene:

– vrsta usluge,

– način obavljanja osnovnih delatnosti organizacione jedinice i

– merljivi i ostvarljivi ciljevi.

– Sprovođenje plana redovno se prati.

RD

Standard

2.0

Pacijentu se pružaju usluge radiološke dijagnostike

RD

Kriterijum

2.1

Zaposleni u organizacionoj jedinici učestvuju u planiranju multidisciplinarnog pristupa pri pružanju usluga pacijentu.

RD

Kriterijum

2.2

Plan dijagnostičkih procedura i lečenje pacijenata su zasnovani na potrebama pacijenta.

RD

Kriterijum

2.3

Zaposleni redovno revidiraju svoju ulogu u multidisciplinarnom planu lečenja.

RD

Kriterijum

2.4

Zaposleni učestvuju u otpustu, transferu, daljem praćenju pacijenta, ukoliko je to potrebno.

RD

Kriterijum

2.5

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

RD

Kriterijum

2.6

*

Neželjeni događaji se beleže, prijavljuju i ispituju.

RD

Standard

3.0

Usluge radiološke dijagnostike pružaju lica odgovarajuće kvalifikacije.

RD

Kriterijum

3.1

Postoji plan zaposlenih u organizacionoj jedinici.

RD

Kriterijum

3.2

Postoji opis poslova za sva radna mesta u organizacionoj jedinici:

– zasnovan na Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u zdravstvenoj ustanovi,

– redovno se razmatra i usaglašava u skladu sa potrebama.

RD

Kriterijum

3.3

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

RD

Kriterijum

3.4

Zaposleni su upoznati sa zadacima i ciljevima rada.

RD

Kriterijum

3.5

Postoji rukovodilac organizacione jedinice koji ima odgovarajuće kvalifikacije za to radno mesto, sposoban za profesionalne, savetodavne, organizacione, administrativne i naučne odgovornosti u organizacionoj jedinici.

– Rukovodilac (načelnik) organizacione jedinice je lekar sa licencom za rad u radiološkoj dijagnostici i potrebnim radnim iskustvom.

RD

Kriterijum

3.6

Svakom organizacionom jedinicom u okviru radiološke dijagnostike rukovodi lice odgovarajućih kvalifikacija.

RD

Kriterijum

3.7

Deo tima za pružanje usluga radiološke dijagnostike je kvalifikovani radiološki tehničar.

RD

Kriterijum

3.8

Učinak svih zaposlenih se procenjuje.

– Procena je zasnovana na osnovu zaduženja i ciljeva rada.

– Procene ukazuju na potrebna unapređenja učinka.

– Procene se sprovode po utvrđenom planu.

RD

Kriterijum

3.9

Postoji plan stručnog usavršavanja, odnosno kontinuirane edukacije:

– prati se sprovođenje plana,

– organizaciona jedinica procenjuje rezultate stručnog usavršavanja, odnosno kontinuirane edukacije i ostalih aktivnosti.

RD

Kriterijum

3.10

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

RD

Kriterijum

3.11

Postoje načini i mehanizmi za komunikaciju, rešavanje problema unutar organizacione jedinice, sa drugim organizacionim jedinicama u okviru zdravstvene ustanove, kao i sa pacijentima, odnosno njihovim porodicama.

RD

Standard

4.0

Postoje vodiči, uputstva, protokoli i procedure za pružanje usluga u okviru radiološke dijagnostike.

RD

Kriterijum

4.1*

Vodiči, uputstva, protokoli i procedure odnose se na sledeće:

– organizaciju i upravljanje organizacionom jedinicom,

– unapređenje kvaliteta,

– upravljanje rizikom,

– pregled korišćenja i iskorišćenosti resursa,

– pristup organizacionoj jedinici,

– radno vreme (vreme pružanja usluga),

– kontrola rada zaposlenih,

– aktivnosti organizacione jedinice prilikom pružanja usluga radiološke dijagnostike,

– saradnja organizacione jedinice sa pacijentom i njegovom porodicom,

– rutinska dijagnostička snimanja,

– terapijske i intervencijske usluge,

– kontrola kvaliteta radiografije – uređaja i rada na uređaju,

– nalozi lekara za ispitivanje i lečenje,

– priprema pacijenta za ispitivanje, odnosno snimanje i lečenje,

– liste za pacijente,

– ispitivanja sprovedena izvan organizacione jedinice,

– primena kontrastnih sredstava od strane adekvatnog osoblja,

– usluga za pacijente sa invaliditetom,

– prijem hitnih slučajeva, npr. neželjena reakcija na kontrast,

– komunikacija radiologa i ordinirajućeg lekara u tumačenju rezultata pregleda,

– vođenje medicinske dokumentacije: arhiviranje podataka, dupli specijalistički izveštaji, registar komplikacija (neželjenih ishoda pregleda),

– zakazivanje pacijenata,

– poštovanje etičkog kodeksa i rešavanje etičkih pitanja,

– kontrola dokumenata i evidencije,

– usluga organizacione jedinice,

– baždarenje i održavanje opreme,

– preventivno servisiranje opreme,

– bezbednost,

– bezbednost pacijenta,

– bezbedno rukovanje opremom,

– bezbednost i menadžment informacionih sistema za radna mesta na kojima se radi sa rizičnim materijama,

– kontrola električnih, mehaničkih i rizika od radijacije,

– zaštita od radijacije,

– izveštavanje o incidentima,

– kontrola infekcije.

RD

Kriterijum

4.2

Vodiči, uputstva, protokoli i procedure su usvojeni i redovno se revidiraju i modifikuju i zaposleni su upoznati sa njima.

RD

Standard

5.0

Radiološka dijagnostika raspolaže odgovarajućim prostorom.

RD

Kriterijum

5.1

Prostorije organizacione jedinice ispunjavaju uslove za pružanje usluga. Prostorije ispunjavaju zahteve za pružanje usluga radiološke dijagnostike i obuhvataju:

– lako dostupnu lokaciju (omogućen pristup licima sa invaliditetom),

– zaštitu od neovlašćenog pristupa,

– čekaonicu za pacijente,

– olovne zidove, vrata i kontrolne kabine,

– prostor za presvlačenje pacijenata,

– pristup toaletima,

– razvijanje filmova, odnosno zamračena soba sa izduvnim ventilatorom,

– prostor za odlaganje otpadnih hemikalija.

RD

Kriterijum

5.2

Postoji definisan postupak za periodičnu procenu stanja prostorija i usklađenost sa potrebama organizacione jedinice za dijagnostičku radiologiju.

– Procenom će se utvrditi nedostaci i planovi za otklanjanje istih.

RD

Standard

6.0

Oprema ispunjava sve zahteve za pružanje usluga radiološke dijagnostike.

RD

Kriterijum

6.1

Postoji lista opreme koja se nalazi u organizacionoj jedinici.

– Postoji oprema koja ispunjava minimum standarda (starost, tehnička ispravnost), neophodna za funkcionisanje organizacione jedinice.

RD

Kriterijum

6.2

Postoji lista opreme sa rasporedom održavanja odnosno zamene.

RD

Kriterijum

6.3

U organizacionoj jedinici se redovno proverava i procenjuje stanje opreme.

– Sva oprema koja zahteva baždarenje je evidentirana i raspored baždarenja je određen.

RD

Standard

7.0

Informacioni sistem je u funkciji efikasnog pružanja usluga radiološke dijagnostike.

RD

Kriterijum

7.1

Informacioni sistemi kao podrška pružanju usluga obuhvataju:

– uputstva,

– sistem za unos i obradu podataka,

– sistem izveštavanja,

– sistem finansijskog izveštavanja,

– sistem praćenja izvršenja,

– sistem upravljanja kvalitetom,

– sistem spoljne kontrole.

RD

Kriterijum

7.2

Rad informacionih sistema redovno se razmatra i po potrebi menja u skladu sa zahtevima organizacione jedinice.

RD

Kriterijum

7.3

Pristup podacima iz informacionog sistema imaju samo ovlašćena lica.

RD

Kriterijum

7.4

Podaci se čuvaju na odgovarajući način i na bezbednom mestu.

RD

Standard

8.0

Organizaciona jedinica radiološke dijagnostike prati kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

RD

Kriterijum

8.1

Organizaciona jedinica ima plan za stalno unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta. Planom se:

– identifikuju oblasti za unapređenje kvaliteta, mere koje treba preduzeti i ciljevi koje treba ostvariti.

RD

Kriterijum

8.2

Postoji postupak za praćenje realizacije plana za unapređenje kvaliteta rada i bezbednost pacijenta.

RD

Kriterijum

8.3

Utvrđeni su pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta i prate se kao deo aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

RD

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

RD

Kriterijum

8.5

Zaposleni učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Imenovana su lica zadužena za određene aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta.

– Utvrđeni su podaci koji će se prikupljati za pokazatelje, kao i koje će se metode koristiti pri prikupljanju i analizi tih podataka.

– Zaposleni dobijaju odgovarajuću kontinuiranu obuku u pogledu pokazatelja kvaliteta za procenu i merenje unapređenja kvaliteta rada i bezbednost pacijenta.

RD

Kriterijum

8.6

Zadovoljstvo zaposlenih se prati i preduzimaju aktivnosti kako bi se stepen zadovoljstva povećao.

7. (LAB) Laboratorijska dijagnostika (Laboratorija)

LAB

Standard

1.0

Osnovne delatnosti laboratorijske dijagnostike su jasno definisane.

LAB

Kriterijum

1.1

Postoji opis osnovnih delatnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike koji se odnosi na:

– medicinsku biohemiju, odnosno kliničku biohemiju,

– jasno definisane organizacione celine unutar osnovne organizacione jedinice (npr. biohemija, hematologija, hemostaza, analiza urina i sl.),

– osnovne delatnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike su predstavljene organizacionom šemom.

LAB

Kriterijum

1.2

Proces rada organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike odvija se prema principima i vodičima dobre laboratorijske prakse (DLP).

LAB

Kriterijum

1.3

Osnovne delatnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da laboratorija poštuje misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga, zaposleni u organizacionoj jedinici laboratorijske delatnosti poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

LAB

Kriterijum

1.4

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike ima godišnji operativni plan.

– Plan je zasnovan na strateškom i godišnjem operativnom planu zdravstvene ustanove.

– Plan opisuje:

– obim i vrstu laboratorijskih usluga,

– način obavljanja osnovnih delatnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike i

– merljive i ostvarljive ciljeve.

– Sprovođenje plana redovno se prati.

LAB

Standard

2.0

Pacijentu se pružaju usluge laboratorijske dijagnostike.

LAB

Kriterijum

2.1

Potrebe pacijenata za laboratorijskim uslugama predstavljaju deo multidisciplinarnog plana lečenja.

– Zaposleni u organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike pružaju odgovarajuće informacije dobijene na osnovu laboratorijskih rezultata neophodnih za prevenciju, dijagnozu i lečenje ili procenjivanje zdravlja ljudi.

LAB

Kriterijum

2.2

Zaposleni u organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike učestvuju u multidisciplinarnom lečenju pacijenta.

LAB

Kriterijum

2.3

Zaposleni redovno revidiraju svoju ulogu u multidiscipinarnom planu lečenja.

LAB

Kriterijum

2.4

Zaposleni učestvuju u daljem praćenju pacijenta, ukoliko je to potrebno.

LAB

Kriterijum

2.5

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje,

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete sigurnost i bezbednost.

LAB

Kriterijum

2.6

*

Neželjeni događaji se beleže, prijavljuju i ispituju.

LAB

Standard

3.0

Laboratorijske usluge pružaju lica odgovarajućih kvalifikacija.

LAB

Kriterijum

3.1

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike poseduje adekvatne ljudske resurse.

LAB

Kriterijum

3.2

Postoji opis poslova za sva radna mesta u organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike:

– zasnovan na Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u zdravstvenoj ustanovi,

– redovno se razmatra i usaglašava u skladu sa potrebama.

LAB

Kriterijum

3.3

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

LAB

Kriterijum

3.4

Zaposleni su upoznati sa zadacima i ciljevima rada.

LAB

Kriterijum

3.5

Postoji rukovodilac organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike koji ima odgovarajuće kvalifikacije za to radno mesto:

– sposoban za profesionalne, savetodavne, organizacione, administrativne i naučne odgovornosti u organizacionoj jedinici,

– poseduje odgovarajuće kvalifikacije i licencu, kao i potrebno radno iskustvo.

LAB

Kriterijum

3.6

Svakom nižom organizacionom jedinicom u okviru laboratorijske dijagnostike rukovodi lice odgovarajućih kvalifikacija.

LAB

Kriterijum

3.7

Učinak svih zaposlenih se procenjuje.

– Procena je zasnovana na osnovu zahteva i ciljeva rada.

– Procena ukazuje na potrebna unapređenja učinka.

– Procene se sprovode po utvrđenom planu.

LAB

Kriterijum

3.8

Postoji plan stručnog usavršavanja, odnosno kontinuirane edukacije.

– Prati se sprovođenje plana.

– Organizaciona jedinica procenjuje rezultate stručnog usavršavanja, odnosno kontinuirane edukacije i ostalih aktivnosti.

LAB

Kriterijum

3.9

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

LAB

Kriterijum

3.10

Postoje načini i mehanizmi za komunikaciju, rešavanje problema unutar organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike, sa drugim organizacionim jedinicama u okviru zdravstvene ustanove, kao i sa pacijentima, odnosno njihovim porodicama.

LAB

Standard

4.0

Postoje procedure i uputstva za pružanje usluga u okviru laboratorijske dijagnostike.

LAB

Kriterijum

4.1*

Procedure i uputstva odnose se na:

Organizaciju i upravljanje organizacionom jedinicom laboratorijske dijagnostike:

– unapređenje kvaliteta,

– upravljanje rizikom,

– pregled korišćenja i iskorišćenosti resursa,

– pristup organizacionoj jedinici,

– radno vreme (vreme pružanja usluga),

– kontrola rada zaposlenih.

Aktivnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike prilikom pružanja laboratorijskih usluga:

– sakupljanje, obeležavanje i transport primarnih uzoraka (do faze ispitivanja)*1,

– izvođenje ispitivanja prema zahtevu,

– izveštavanje i čuvanje rezultata ispitivanja**2,

– hitno izveštavanje o kritičnim ili alarmantnim vrednostima laboratorijskih nalaza,

– usmeno saopštavanje i primanje rezultata analize***3,

– sprovođenje naučnog istraživanja u organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike, uključujući bilo koju vrstu istraživanja i programa razvoja.

Poštovanje etičkog kodeksa i rešavanje etičkih pitanja:

– čuvanje poverljivosti laboratorijskih nalaza.

Kontrolu dokumenata i evidenciju:

– podaci o etaloniranju opreme,

– arhiviranje laboratorijskih nalaza,

– kontrolisan pristup podacima.

Bezbednost:

– bezbedno rukovanje i čuvanje uzoraka, uključujući i korišćenje adekvatne opreme i odeće,

– bezbedan transport uzoraka u drugu laboratoriju,

– sprečavanje i ograničavanje uticaja štetnih incidenata,

– dekontaminacija laboratorijske opreme i infektivnog materijala,

– dekontaminacija i odlaganje igli, špriceva, lancete i drugih oštrih intrumenata,

– bezbedno skladištenje, obeležavanje, rukovanje i odlaganje opasnog materijala.

LAB

Kriterijum

4.2

Procedure i uputstva su usvojeni i redovno se revidiraju i modifikuju a zaposleni su upoznati sa njima.

LAB

Standard

5.0

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike raspolaže odgovarajućim prostorom.

LAB

Kriterijum

5.1

Prostorije organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike ispunjavaju uslove za pružanje usluga.

– Prostorije se nalaze na odgovarajućim mestima i funkcionalne su.

– Raspored prostorija omogućava dobru komunikaciju među zaposlenima kao i sa korisnicima usluga.

– Prostor je projektovan tako da omogućava:

– efikasan rad,

– udobnost licima koji borave u njemu,

– smanjenje rizika od povreda i profesionalnih oboljenja.

– Prostor za sakupljanje primarnog uzorka prilagođen je osobama sa invaliditetom i omogućava njihovu privatnost.

– U organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike postoje odgovarajuće i adekvatno obeležene prostorije za prijem, otpremanje i rukovanje uzorcima, uključujući i prostor za visokorizične uzorke.

– Postoje odgovarajuće prostorije za skladištenje uzoraka, reagenasa, laboratorijskog potrošnog materijala, opreme i dokumentacije, uključujući i odvojen prostor za čuvanje visokorizičnih uzoraka koji su adekvatno obeleženi.

– Prostori organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike u kojima se odvijaju nekompatibilne aktivnosti su odvojeni.

– Vrši se kontrola temperature, sterilnosti, vlažnosti, buke, vibracija, električnog napajanja.

LAB

Kriterijum

5.2

Postoji definisan postupak za periodičnu procenu stanja prostorije i usklađenosti sa potrebama organizacione jedinice.

– Procena će utvrditi nedostatke i mere za otklanjanje istih.

LAB

Standard

6.0

Oprema ispunjava sve zahteve za pružanje usluga u laboratorijskoj dijagnostici.

LAB

Kriterijum

6.1

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike poseduje svu potrebnu opremu za pružanje usluga.

– Oprema je adekvatno i na odgovarajućem mestu instalirana.

– Oprema je obeležena etiketom ili na neki drugi način identifikovana.

LAB

Kriterijum

6.2

Vodi se spisak celokupne opreme zajedno sa rasporedom održavanja za svaki deo opreme.

– Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike sledi preporuke proizvođača kada je u pitanju program održavanja opreme.

– Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike poseduje kopije izveštaja, odnosno sertifikata o izvršenom etaloniranju ili verifikaciji opreme.

LAB

Kriterijum

6.3

Zdravstvena ustanova bezbedno rukuje opremom, materijalom i uređajima.

– zdravstvena ustanova raspolaže opremom, materijalom i medicinskim uređajima tako što:

– planira nabavku nove i savremene opreme,

– redovno i preventivno je održava i o tome vodi evidenciju,

– vrši etaloniranje po potrebi.

– Opremom se rukuje u skladu sa uputstvom proizvođača za rad sa opremom i vrši se obuka zaposlenih za bezbedno rukovanje opremom. (Postoje posebni programi, a svaka sprovedena obuka se evidentira.)

LAB

Standard

7.0

Informacioni sistem je u funkciji efikasnog pružanja usluga laboratorijske dijagnostike.

LAB

Kriterijum

7.1

Informacioni sistemi kao podrška pružanju usluga obuhvataju:

– sistematizovana uputstva,

– sistem za unos i obradu podataka,

– sistem izveštavanja,

– sistem finansijskog izveštavanja,

– sistem praćenja izvršenja,

– sistem upravljanja kvalitetom,

– sistem spoljne kontrole.

LAB

Kriterijum

7.2

Rad informacionih sistema se redovno razmatra i po potrebi menja u skladu sa zahtevima organizacione jedinice.

LAB

Kriterijum

7.3

Pristup podacima iz informacionog sistema imaju samo ovlašćena lica.

LAB

Kriterijum

7.4

Podaci se čuvaju na odgovarajući način i na bezbednom mestu.

LAB

Standard

8.0

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike prati kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

LAB

Kriterijum

8.1

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike ima plan za stalno unapređenje kvaliteta rada i bezbednost pacijenta. Planom se identifikuju:

– oblasti za unapređenje kvaliteta, mere koje treba preduzeti i ciljevi koje treba ostvariti,

– sistem sprečavanja nastanka grešaka pri čuvanju, izdavanju i rukovanju reagensima,

– procedure kontrole kvaliteta.

LAB

Kriterijum

8.2

Postoji proces za praćenje realizacije plana za unapređenje kvaliteta rada i bezbednost pacijenta.

LAB

Kriterijum

8.3

Utvrđeni su pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta i prate se kao deo aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta. Uključuju sledeće:

– vreme potrebno za dobijanje rezultata (Turnaround time),

– učestalost izgubljenih rezultata,

– laboratorijski izveštaji odgovaraju formatu istorije bolesti.

LAB

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati i učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta:

– imenovana su lica zadužena za određene aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta,

– utvrđeni su podaci koji će se prikupljati za pokazatelje, kao i koje će se metode koristiti pri prikupljanju i analizi tih podataka,

– zaposleni dobijaju odgovarajuću kontinuiranu obuku u pogledu pokazatelja kvaliteta za procenu i merenje unapređenja kvaliteta i bezbednosti.

LAB

Kriterijum

8.5

Zaposleni prisustvuju sastancima provere kvaliteta kliničko-laboratorijskog rada zajedno sa ostalim specijalnostima.

LAB

Kriterijum

8.6

Postoje datirane, dokumentovane i prethodno definisane procedure i uputstva za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta postupaka ispitivanja (Unutrašnja i spoljašnja kontrola kvaliteta rada).

LAB

Kriterijum

8.7

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike učestvuje u nacionalnom, odnosno međunarodnom programu spoljašnje kontrole kvaliteta.

LAB

Kriterijum

8.8

Zadovoljstvo zaposlenih se prati i preduzimaju aktivnosti kako bi se stepen zadovoljstva povećao.

1 Napomena:

Obrazac/uput uključuje najmanje:

– jedinstvenu identifikaciju pacijenta (ime i prezime pacijenta, datum rođenja i pol, laboratorijski broj pacijenta),

– identifikaciju lekara ili drugog lica koje zahteva analize (ime i prezime, lokacija, kontakt telefon),

– tip primarnog uzorka i kliničke detalje relevantne za pacijenta i zahtevana ispitivanja (npr. prepisana terapija, hemoliza …) kao i datum i vreme uzorkovanja, ali i prijema uzorka u laboratoriju.

2 Napomena:

Izveštaj o ispitivanju sadrži najmanje:

– identifikaciju laboratorije koja je izdala izveštaj,

– jedinstvenu identifikaciju pacijenta (ime i prezime pacijenta, datum rođenja i pol, laboratorijski broj pacijenta) – odgovara podacima sa naloga/uputa,

– podatke sa naloga/uputa za ispitivanje relevantne za tumačenje rezultata,

– rezultate ispitivanja i biološki referentni interval (gde je primenljivo),

– potpis i faksimil lica ovlašćenog da pregleda i izdaje izveštaj.

3 Napomena:

Procedurom bi trebalo osigirati da samo u izuzetnim slučajevima imenovano osoblje može prenositi i primati rezultate analiza putem telefona, te da postoji štampani primerak kojim se potvrđuje dostavljanje podataka, izrađen uz minimum zakašnjenja iza usmenog saopštavanja podataka. Štampani primerak nakon obavljenog saopštavanja rezultata usmenim putem bi trebalo da sadrži sledeće podatke: ime osobe koja je dala izveštaj o analizama, ime osobe koja je primila izveštaj, identitet pacijenta, rezultate analize, datum i vreme usmenog saopštavanja o rezultatu analize.

8. (APT) Farmaceutska zdravstvena delatnost – Apoteka

APT

Standard

1.0

Osnovne delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti su jasno definisane.

APT

Kriterijum

1.1

Postoji opis osnovnih delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti u pismenom obliku koji obuhvata:

– bezbedan i efikasan sistem nabavke lekova i medicinskih sredstava,

– prijem i skladištenje lekova i medicinskih sredstava,

– izdavanje lekova i medicinskih sredstava,

– izradu magistralnih lekova,

– izradu i kontrolu galenskih lekova,

– izveštavanje o neželjenim reakcijama na lekove i medicinska sredstva,

– upravljanje neželjenim događajima i rizicima (propusti u propisivanju),

– medicinske greške,

– analizu i evaluaciju upotrebe lekova i medicinskih sredstava,

– učešće u konsultacijama u vezi terapije pacijenta,

– izradu protokola za pravilnu primenu lekova (važi za bolničke apoteke),

– pripremu lekova visokog rizika za primenu (važi za bolničke apoteke),

– praćenje farmakokinetičkih parametara i tumačenje rezultata (važi za bolničke apoteke),

– rukovanje lekovima koji se ispituju (važi za bolničke apoteke),

– programe edukacije i savetovanja za pacijente i porodice pacijenata,

– programe edukacije i savetovanja za zaposlene,

– programe edukacije i savetovanja za zdravstvene radnike i saradnike,

– obezbeđivanje informacija o leku,

– programe promocije zdravlja i rane detekcije faktora za razvoj bolesti,

– upravljanje farmaceutskim otpadom,

– povlačenje lekova i medicinskih sredstava iz prometa,

– vođenje evidencije o prijemu, skladištenju i izdavanju kontrolisanih supstanci i lekova.

APT

Kriterijum

1.2

Osnovne delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti su u skladu sa profesionalnim standardima i pravilima dobre prakse:

– Dobra apotekarska praksa,

– Dobra distributivna praksa,

– Dobra praksa za izradu galenskih lekova i druga akta vezana za farmaceutsku delatnost.

– Profesionalni standardi i pravila dobre prakse prate se i po potrebi revidiraju.

APT

Kriterijum

1.3

Osnovne delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Zaposleni u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti upoznati su sa misijom, vizijom i vrednostima zdravstvene ustanove.

– Prilikom pružanja usluga, zaposleni u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

APT

Kriterijum

1.4

Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti ima godišnji plan rada.

– Plan je baziran na strateškom i godišnjem operativnom planu zdravstvene ustanove.

– Planom su predviđeni:

– vrsta usluge,

– način obavljanja osnovnih delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti i

– merljivi i ostvarljivi ciljevi.

– Sprovođenje plana redovno se prati.

APT

Standard

2.0

Pacijentu se pružaju farmaceutske usluge.

APT

Kriterijum

2.1

Plan lečenja pacijenta je u skladu sa potrebama pacijenta.

APT

Kriterijum

2.2

Potrebe pacijenata za farmaceutskim uslugama su dokumentovane.

– Ukoliko postoji multidisciplinarni plan lečenja, potreba pacijenta za lekovima je dokumentovana (važi za bolnice).

APT

Kriterijum

2.3

Zaposleni učestvuju u multidisciplinarnom planu lečenja (važi za bolnice).

APT

Kriterijum

2.4

Zaposleni redovno revidiraju svoju ulogu u multidisciplinarnom planu lečenja (važi za bolnice).

APT

Kriterijum

2.5

Zaposleni učestvuju u otpustu, transferu i daljem praćenju pacijenta, ukoliko je to potrebno (važi za bolnice).

APT

Kriterijum

2.6

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje,

– privatnost,

– poverljivost,

– sigurnost i bezbednost.

APT

Kriterijum

2.7

*

Neželjeni događaji se beleže, prijavljuju i ispituju.

APT

Standard

3.0

Farmaceutske usluge pružaju lica odgovarajuće kvalifikacije.

APT

Kriterijum

3.1

Postoji plan zaposlenih u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti.

APT

Kriterijum

3.2

Postoji opis poslova za sva radna mesta u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti koji:

– je zasnovan na Pravilniku o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji radnih mesta u zdravstvenoj ustanovi,

– se redovno razmatra i usaglašava u skladu sa potrebama.

APT

Kriterijum

3.3

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i periodično proveravaju.

APT

Kriterijum

3.4

Zaposleni su upoznati sa zadacima i ciljevima rada.

APT

Kriterijum

3.5

Postoji rukovodilac organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti koji ima odgovarajuće kvalifikacije za to radno mesto:

– sposoban za profesionalne, savetodavne, organizacione, administrativne i naučne odgovornosti u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti,

– diplomirani je farmaceut sa licencom i potrebnim radnim iskustvom.

APT

Kriterijum

3.6

Svakim delom niže organizacione jedinice rukovodi lice odgovarajućih kvalifikacija.

APT

Kriterijum

3.7

Učinak svih zaposlenih se procenjuje.

– Procena je zasnovana na osnovu zaduženja i ciljeva rada.

– Procena ukazuje na potrebna unapređenja učinka.

– Procene se sprovode po utvrđenom planu.

APT

Kriterijum

3.8

Postoji plan stručnog usavršavanja ili kontinuirane edukacije.

– Prati se sprovođenje plana.

– Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti procenjuje rezultate stručnog usavršavanja ili kontinuirane edukacije i ostalih aktivnosti u vezi sa tim.

APT

Kriterijum

3.9

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

APT

Kriterijum

3.10

Postoje načini i mehanizmi za komunikaciju, rešavanje problema unutar organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti sa drugim organizacionim jedinicama u okviru zdravstvene ustanove, kao i sa pacijentima, odnosno njihovim porodicama.

APT

Standard

4.0

Postoje vodiči, uputstva, protokoli i procedure za pružanje usluga u okviru organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnostie.

APT

Kriterijum

4.1*

Vodiči, uputstva, protokoli i procedure odnose se na:

– Organizaciju i upravljanje organizacionom jedinicom farmaceutske zdravstvene delatnosti:

– unapređenje kvaliteta,

– upravljanje rizikom,

– pregled korišćenja i iskorišćenosti resursa,

– dostupnost farmaceutskih usluga,

– radno vreme (vreme pružanja usluga),

– kontrolu rada zaposlenih.

– Aktivnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti prilikom pružanja farmaceutske usluge su:

– nabavka lekova i medicinskih sredstava,

– prijem i skladištenje lekova i medicinskih sredstava,

– izdavanje lekova i medicinskih sredstava,

– izrada magistralnih lekova,

– izrada i kontrola galenskih lekova,

– informisanje i edukacija u vezi sa lekovima i medicinskim sredstvima,

– aktivnosti vezane za racionalnu primenu i pravilnu upotrebu lekova.

– Poštovanje etičkog kodeksa i rešavanje etičkih pitanja.

– Kontrolu dokumenata i evidenciju:

– stanja zaliha i popisi

– trebovanja i nabavke lekova i medicinskih sredstava

– propisivanje lekova i medicinskih sredstava

– izdavanja lekova i medicinskih sredstava

– nabavke inventara

– intervencija farmaceuta

– uslova skladištenja

– distribucije i izdavanja lekova koji su pod kontrolom

– Bezbednost:

– bezbednost pacijenta (neželjene reakcije na lek, neželjeni događaji, npr. pogrešno izdat lek),

– planiranje u slučaju vanredne situacije,

– bezbednost na radnim mestima koja uključuju rad sa opasnim materijama,

– bezbedno rukovanje citotoksičnim lekovima,

– upravljanje farmaceutskim otpadom,

– prevencija krađe lekova,

– kontrola pristupa podacima o pacijentu,

– izveštavanje u slučaju incidenata,

– povlačenje lekova i medicinskih sredstava iz prometa,

– održavanje higijene.

APT

Kriterijum

4.2

Vodiči, uputstva, protokoli i procedure su usvojeni i redovno se revidiraju i modifikuju i zaposleni su upoznati sa njima.

APT

Standard

5.0

Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti raspolaže odgovarajućim prostorom.

APT

Kriterijum

5.1

Prostorije organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti ispunjavaju uslove za pružanje usluga:

– lako dostupna lokacija (omogućen pristup invalidima, omogućen pristup kolicima za prenos robe),

– sigurnost od neovlašćenog pristupa službenim prostorijama,

– odgovarajući sistem za prijem, skladištenje i izdavanje lekova i medicinskih sredstava (uključujući praćenje temperature prostorije za skladištenje, dobru provetrenost prostorija, uslove za skladištenje isparljivih i zapaljivih materija, pravilan raspored lekova po oblicima i farmakološkim grupama, odvojeno mesto za rashodovane lekove i praćenje temperature u frižiderima),

– adekvatno čuvanje narkotika (metalni orman pod ključem),

– orman za čuvanje lekova za hitnu intervenciju (na bolničkom odeljenju) za slučaj kada apoteka nije dostupna,

– adekvatne prostorije i oprema za izradu magistralnih i galenskih preparata,

– adekvatne prostorije i oprema za pripremu lekova za davanje (rastvaranje sirupa, parenteralnih preparata, citotoksičnih lekova),

– adekvatan prostor koji omogućava diskreciju pri razgovoru sa pacijentom.

APT

Kriterijum

5.2

Postoji definisan postupak za periodičnu procenu stanja prostorija i usklađenost sa potrebama farmaceutske zdravstvene delatnosti

– Procenom će se utvrditi nedostaci i planovi za otklanjanje istih.

APT

Standard

6.0

Oprema ispunjava sve zahteve za pružanje usluga farmaceutske zdravstvene delatnosti.

APT

Kriterijum

6.1

Postoji lista opreme koja se nalazu organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti.

APT

Kriterijum

6.2

Postoji lista opreme sa rasporedom servisiranja, odnosno zamene.

APT

Kriterijum

6.3

U organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti redovno se proverava i procenjuje stanje opreme.

– Sva oprema u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti koja zahteva baždarenje je evidentirana i raspored baždarenja je određen.

APT

Standard

7.0

Informacioni sistem je u funkciji efikasnog pružanja farmaceutskih usluga.

APT

Kriterijum

7.1

Informacioni sistemi kao podrška pružanju usluga obuhvataju:

– uputstva,

– sistem za unos i obradu podataka,

– sistem izveštavanja,

– sistem finansijskog izveštavanja,

– sistem praćenja izvršenja,

– sistem upravljanja kvalitetom,

– sistem spoljne kontrole.

APT

Kriterijum

7.2

Rad informacionih sistema se redovno razmatra i po potrebi menja u skladu sa zahtevima organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti.

APT

Kriterijum

7.3

Pristup podacima iz informacionog sistema imaju samo ovlašćena lica.

APT

Kriterijum

7.4

Podaci se čuvaju na odgovarajući način i na bezbednom mestu.

APT

Standard

8.0

Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti prati kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

APT

Kriterijum

8.1

Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti ima plan za stalno unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta. Planom se identifikuju oblasti za unapređenje kvaliteta, mere koje treba preduzeti i ciljevi koje treba ostvariti.

APT

Kriterijum

8.2

Postoji postupak za praćenje realizacije plana za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.3

Utvrđeni su pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta i prate se kao deo aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.5

Zaposlenima se pruža kontinuirana edukacija iz oblasti unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.6

Zaposleni učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta:

– imenovana su lica zadužena za određene aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta,

– utvrđeni su podaci koji će se prikupljati za pokazatelje, kao i koje će se metode koristiti pri prikupljanju i analizi tih podataka,

– zaposleni dobijaju odgovarajuću kontinuiranu obuku u pogledu pokazatelja kvaliteta za procenu i merenje unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.7

Zadovoljstvo zaposlenih se prati i preduzimaju se aktivnosti kako bi se stepen zadovoljstva povećao.

9. (ŽS) Životna Sredina

Prevencija infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti

ŽS

Standard

1.0

Vrši se prevencija infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ŽS

Kriterijum

1.1

Redovno se primenjuju mere izolacije i predostrožnosti i o tome se vodi evidencija.

ŽS

Kriterijum

1.2

*

Postoje politika i procedure svođenja na minimum infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti u zdravstvenoj ustanovi.

ŽS

Kriterijum

1.3

*

Postoje mere, procedure i postupci čišćenja, dezinfekcije i sterilizacije prostora, opreme, materijala i medicinskih uređaja.

– Uvedeni su procesi dezinsekcije i deratizacije.

ŽS

Kriterijum

1.4

Opasnim materijama i zaraznim materijalom rukuje se u skladu sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom („Sl. glasnik RS”, broj 78/10) kao i u skladu sa pravilnikom, poslovnikom i protokolima zdravstvene ustanove.

ŽS

Kriterijum

1.5

Promoviše se lična higijena i održava se čistoća prostorija.

Kriterijum

1.6

Zgrada se adekvatno održava, što podrazumeva i održavanje unutrašnjeg prostora i sistema ventilacije u cilju sprečavanja širenja zaraze.

Procedure za slučaj pojave i širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti

ŽS

Standard

2.0

Postoje procedure za slučaj pojave i širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ŽS

Kriterijum

2.1

Postoje i primenjuju se procedure za otkrivanje i preduzimanje odgovarajućih mera u cilju sprečavanja daljeg širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ŽS

Kriterijum

2.2

Postoje mere i procedure za istraživanje puteva širenja infekcije (uključujući i otkrivanje svih kontakata), kao i procedure za suzbijanje zaraze.

ŽS

Kriterijum

2.3

Rezultati epidemiološkog nadzora čuvaju se u propisanom roku i koriste se za sprečavanje širenja ili smanjenja rizika od ponovnog izbijanja zaraze.

ŽS

Kriterijum

2.4

Zarazne bolesti se prijavljuju u skladu sa zakonom.

ŽS

Kriterijum

2.5

Postoji postupak za utvrđivanje mera za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

Komisija za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti

ŽS

Standard

3.0

Komisija za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama (komisija) vrši kontrolu širenja infekcija.

ŽS

Kriterijum

3.1

Komisija je formirana na odgovarajući način. Jedan od članova komisije nadležan je za upravljanje medicinskim otpadom.

ŽS

Kriterijum

3.2

Komisija se redovno sastaje i vodi zapisnik sa sastanka. Zvanična dokumentacija sa sastanaka čuva se tokom propisanog vremenskog perioda.

ŽS

Kriterijum

3.3

Komisija sarađuje sa Institutom za javno zdravlje Srbije (preko mreže zavoda), o čemu postoji dokumentacija.

ŽS

Kriterijum

3.4

Komisija redovno proverava i revidira sve procedure i postupke kontrole. Dokumentacija o preduzetim merama i reviziji čuva se tokom propisanog vremenskog perioda.

ŽS

Kriterijum

3.5

Komisija predlaže mere za sprečavanje i kontrolu infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ŽS

Kriterijum

3.6

Komisija istražuje sve probleme u vezi sa pojavom infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti i o tome izveštava interne nadležne organe kao i institute i zavode za javno zdravlje.

Razdvajanje medicinskog otpada

ŽS

Standard

4.0

Vrši se razdvajanje medicinskog otpada u skladu sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom, a zdravstvena ustanova ima Plan upravljanja medicinskim otpadom koji se redovno revidira.

ŽS

Kriterijum

4.1

Vrši se razdvajanje medicinskog otpada prema Katalogu otpada.

Razvrstani medicinski otpad se pakuje na adekvatan način.

ŽS

Kriterijum

4.2

Medicinski otpad se pakuje u adekvatne kese, kontejnere i kante.

ŽS

Kriterijum

4.3

Na svim deponijama za odlaganje medicinskog otpada istaknute su i jasno vidljive instrukcije za razdvajanje i obeležavanje otpada.

Odlaganje medicinskog otpada u okviru zdravstvene ustanove

ŽS

Standard

5.0

Medicinski otpad unutar zdravstvene ustanove odlaže se na adekvatan način.

ŽS

Kriterijum

5.1

Vrši se dnevno sakupljanje medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

5.2

Mesta za odlaganje medicinskog otpada locirana su strateški u okviru same zdravstvene ustanove.

ŽS

Kriterijum

5.3

Na mestima odlaganja otpada u okviru zdravstvene ustanove otpad se razdvaja i odlaže prema kategorijama u jasno označene kontejnere određene boje i oznake.

ŽS

Kriterijum

5.4

Vrši se redovno čišćenje i dezinfekcija mesta odlaganja otpada, kao i samih kontejnera.

ŽS

Kriterijum

5.5

Rukovanje otpadom na mestima odlaganja obavlja se uz poštovanje odgovarajućih mera zaštite (nošenje rukavica, zaštitne odeće i obuće, zaštitnih naočara).

ŽS

Kriterijum

5.6

Postoji fiksni raspored za odlaganje otpada na svakom mestu predviđenom za odlaganje.

Odlaganje otpada na centralno privremeno odlagalište za otpad

ŽS

Standard

6.0

Medicinski otpad se pre transporta odlaže na centralno privremeno odlagalište za otpad.

ŽS

Kriterijum

6.1

Otpad se transportuje do centralnog privremenog odlagališta za otpad u zatvorenim, pokretnim, plastičnim kontejnerima.

ŽS

Kriterijum

6.2

Određuje se putanja i dnevni raspored transportovanja otpada, kako bi se izbegao kontakt sa dostavom čistog materijala.

ŽS

Kriterijum

6.3

Vreme odlaganja otpada iznosi između 24 i 48 časova.

ŽS

Kriterijum

6.4

Centralno privremeno odlagalište za otpad je odgovarajuće veličine za dnevno odlaganje medicinskog otpada i mora biti locirano na odgovarajućem mestu.

– Ne sme biti locirano u blizini objekata u kojima se vrši pripremanje hrane.

– Lako je dostupno za čišćenje, ima odgovarajuće osvetljenje i ventilaciju i zaštićeno je od ulaska glodara, ptica i drugih životinja.

– Pristupačno je za kamione i vozila komunalne službe higijene.

ŽS

Kriterijum

6.5

Pristup centralnom privremenom odlagalištu za otpad je dozvoljen samo ovlašćenim licima.

Postoji lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom

ŽS

Standard

7.0

U zdravstvenoj ustanovi postoji lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom.

ŽS

Kriterijum

7.1

Odgovorno lice je završilo odgovarajuću obuku, poseduje odgovarajuće iskustvo i stručne kvalifikacije.

ŽS

Kriterijum

7.2

Odgovorno lice je član Komisije za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama.

ŽS

Kriterijum

7.3

Odgovorno lice predlaže politiku upravljanja otpadom.

ŽS

Kriterijum

7.4

Odgovorno lice istražuje sve probleme u vezi sa upravljanjem otpadom i o njima izveštava direktora zdravstvene ustanove i Komisiju za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama.

ŽS

Kriterijum

7.5

Odgovorno lice učestvuje u radnoj grupi za zaštitu životne sredine u datom upravnom okrugu.

Program za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada

ŽS

Standard

8.0

Postoji program za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

8.1

U okviru prostora predviđenog za sterilizaciju medicinskog otpada postoji zona za privremeno odlaganje, merenje otpada, beleženje, dekontaminaciju, zona predviđena za pranje i čišćenje, kao i zona za sterilizaciju, usitnjavanje i skladištenje obrađenog otpada.

ŽS

Kriterijum

8.2

Postoje mere i procedure za obavljanje svih pomenutih aktivnosti.

ŽS

Kriterijum

8.3

Na raspolaganju je posebna oprema za pranje i čišćenje, dezinfekciju, sušenje, pakovanje i sterilizaciju.

Prostorije za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada

ŽS

Standard

9.0

Obezbeđene su odgovarajuće prostorije u kojima se obavlja sterilizacija medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

9.1

Protok se obavlja u smeru od zone manipulacije „prljavim” materijalom ka zoni sa „čistim” materijalom.

ŽS

Kriterijum

9.2

Postoje adekvatni sistemi za protok vazduha.

– Vazduh se iz zone dekontaminacije ispušta u spoljašnju sredinu.

– U zoni gde se vrši pranje i čišćenje, obezbeđen je pozitivan pritisak vazduha.

– U zoni obrade otpada postoje kanalizacioni sifoni za odgovarajuće čišćenje zone.

– Podovi, zidovi i radne površine projektovane su tako da se postignu visoki higijenski standardi.

ŽS

Kriterijum

9.3

Postoje kontrolisane zone skladištenja medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

9.4

Autoklavi i sterilizatori smešteni su u posebnu prostoriju u odnosu na zonu prijema.

ŽS

Kriterijum

9.5

Postoji prostor za pranje i dezinfekciju kontejnera za skladištenje i transport medicinskog otpada, koji je odgovarajuće pripremljen kako bi se izbeglo izlivanje otpada.

ŽS

Kriterijum

9.6

Za skladištenje i transport medicinskog otpada koriste se zatvoreni kontejneri koji se nakon upotrebe peru i dezinfikuju.

ŽS

Kriterijum

9.7

Postoji mesto za odlaganje dezinfikovanih transportnih kontejnera.

Zaposleni na obradi medicinskog otpada su adekvatno edukovani i imaju odgovarajuću zaštitnu opremu

ŽS

Standard

10.0

Zaposleni na obradi medicinskog otpada poseduju kvalifikacije, adekvatno su edukovani i imaju adekvatnu zaštitnu opremu.

ŽS

Kriterijum

10.1

Zaposleni u zoni dekontaminacije nose zaštitnu opremu (gumene rukavice, rukavice za jednokratnu upotrebu, vodootporne kecelje, zaštitne maske sa zaklonom za lice, zaštitne naočare).

ŽS

Kriterijum

10.2

Zaposleni su upoznati sa protokolima i procedurama za slučaj akcidentne situacije.

ŽS

Kriterijum

10.3

Obezbeđen je obavezni uvodni program i obavezna obuka za rad za zaposlene na sterilizaciji medicinskog otpada, uključujući i obuku za rad na postojećoj opremi.

ŽS

Kriterijum

10.4

Oprema za hitne slučajeve, kompleti za saniranje izlivanja itd. dostupni su na mestu tretmana medicinskog otpada, a zaposleni su obučeni da ih koriste.

ŽS

Kriterijum

10.5

Zaposleni su vakcinisani protiv zaraznih bolesti (HCV, HBV itd.).

Procedure za vršenje sterilizacije

ŽS

Standard

11.0

Postoje odgovarajuće procedure za sterilizaciju medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

11.1

Uputstva za korišćenje i bezbedno rukovanje, za svaki sterilizator, dostupna su zaposlenima.

ŽS

Kriterijum

11.2

Sprovođenje postupka sterilizacije, praćenje i verifikacija evidentiraju se za sve metode sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

11.3

Svakog dana se vrši provera celokupne opreme i evidentiraju rezultati.

Tim za upravljanje medicinskim otpadom

ŽS

Standard

12.0

Tim za upravljanje medicinskim otpadom nadgleda obradu medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

12.1

Formiran je tim za upravljanje medicinskim otpadom. (Tim obuhvata: direktora zdravstvene ustanove, načelnike odeljenja, odnosno organizacione jedinice, načelnika farmaceutske zdravstvene delatnosti, glavnu sestru, načelnika tehničke službe, šefa finansijskog odeljenja, šefa komisije za kontrolu infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti, lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom).

ŽS

Kriterijum

12.2

Tim se redovno sastaje i vodi zapisnike o svom radu.

ŽS

Kriterijum

12.3

Tim analizira sve postupke i procedure obrade medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

12.4

Tim preporučuje mere za obradu medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

12.5

Tim ispituje sve probleme vezane za obradu medicinskog otpada i izveštava o njima.

Nacionalne smernice i Tehničko uputstvo za transport medicinskog otpada

ŽS

Standard

13.0

Transport medicinskog otpada izvodi se prema Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom.

ŽS

Kriterijum

13.1

Postoji plan transporta i raspored sakupljanja otpada koji je dostupan za potrebe zaposlenih koji rade u ovoj oblasti.

ŽS

Kriterijum

13.2

Zdravstvena ustanova treba da ima obučenog, iskusnog vozača koji je tehnički stručan da vrši transport medicinskog otpada. Vozač mora da nosi odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu i ima odgovarajuću dokumentaciju o transportu otpada.

ŽS

Kriterijum

13.3

Zdravstvena ustanova treba da ima vozilo koje je posebno namenjeno za ove svrhe, sa odgovarajućom opremom, kao što se zahteva u Tehničkom uputstvu za transport otpada, koje treba da služi za prevoz otpada prvenstveno između zdravstvene ustanove i centralnog ili lokalnog mesta za tretman. Svako premeštanje otpada na ovaj način treba da bude propraćeno odgovarajućom dokumentacijom, tj. otpremnicom za otpad.

ŽS

Kriterijum

13.4

U slučaju otpada iz ambulanti ili iz kućnih poseta, otpad treba da se spakuje u kontejner koji je pravilno zatvoren, a taj kontejner treba da se prevozi u prtljažniku vozila, kao što se zahteva u Tehničkom uputstvu za transport otpada. Za ovaj tip transporta otpada nije neophodna nikakva dokumentacija o transportu otpada.

ŽS

Kriterijum

13.5

Pre utovara, vozač treba da proveri sav otpad i pripadajuću dokumentaciju, kako bi uočio eventualne očigledne greške u dokumentaciji, pakovanju ili obeležavanju.

Plan za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija

ŽS

Standard

14.0

Postoji plan za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.1

Planom su određeni rizici u slučaju nastanka masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.2

Planom su određena lica odgovorna za upravljanje i koordinaciju u slučaju masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.3

Planom je predviđen sistem komunikacija u slučaju masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.4

U planu je opisana procedura obaveštavanja zaposlenih u slučaju masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.5

Plan predviđa zbrinjavanje žrtava u slučaju masovnih nesreća na teritoriji opštine.

Revizija plana za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija

ŽS

Standard

15.0

Vrši se revizija i provera plana u praksi za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

15.1

Vrši se periodična revizija plana za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

15.2

Redovno se obavljaju praktične vežbe i provere plana na terenu.

Postupci i procedure za smanjenje rizika od požara

ŽS

Standard

16.0

Postoje postupci i procedure za smanjenje rizika od požara.

ŽS

Kriterijum

16.1

*

Zdravstvena ustanova se pridržava važećih zakona i propisa iz oblasti zaštite od požara.

ŽS

Kriterijum

16.2

Zapaljive i eksplozivne materije čuvaju se na adekvatan način.

ŽS

Kriterijum

16.3

Redovno se vrši provera dokumentacije, obavlja testiranje i održavanje sistema za detekciju požara, alarmnog sistema, kao i sistema za gašenje požara.

ŽS

Kriterijum

16.4

Mere zaštite od požara uzimaju se u obzir prilikom svake nabavke za potrebe zdravstvene ustanove.

ŽS

Kriterijum

16.5

Postoji tim koji je odgovoran za zaštitu od požara.

Program sterilizacije

ŽS

Standard

17.0

Postoji program za obavljanje sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

17.1

U okviru prostora predviđenog za sterilizaciju postoji zona dekontaminacije, zona predviđena za pranje i čišćenje, kao i zona za sterilizaciju.

ŽS

Kriterijum

17.2

Postoje mere i procedure za obavljanje svih pomenutih aktivnosti.

ŽS

Kriterijum

17.3

Na raspolaganju je posebna oprema za pranje i čišćenje, dezinfekciju, sušenje, pakovanje i sterilizaciju.

Prostorije za sterilizaciju

ŽS

Standard

18.0

Obezbeđene su odgovarajuće prostorije u kojima se obavlja sterilizacija.

ŽS

Kriterijum

18.1

Protok se obavlja u smeru od zone manipulacije „prljavim” materijalom ka zoni sa „čistim” materijalom, uz postojanje zasebnih ulaza, odnosno izlaza za svaku zonu.

ŽS

Kriterijum

18.2

Postoje adekvatni sistemi za protok vazduha.

– U zoni dekontaminacije, obezbeđen je negativan pritisak vazduha.

– Vazduh se iz zone dekontaminacije ispušta u spoljašnju sredinu.

– U zoni gde se vrši pranje i čišćenje obezbeđen je pozitivan pritisak vazduha.

ŽS

Kriterijum

18.3

Postoje zone skladištenja sa ventilacijom sa pozitivnim pritiskom za sterilna pakovanja i uobičajene zalihe.

ŽS

Kriterijum

18.4

Autoklavi i sterilizatori smešteni su u posebnu prostoriju u odnosu na zonu obrade materijala.

ŽS

Kriterijum

18.5

Pakovanje sanitetskog materijala, instrumenata i posteljine vrši se odvojeno (kako bi se sprečila mogućnost kontaminacije platnom ili vlaknima).

ŽS

Kriterijum

18.6

Zatvorena kolica za prenos sterilisanog materijala drže se izvan odeljenja, a u blizini zone skladištenja materijala.

Zaposleni u sterilizaciji su edukovani i imaju adekvatnu zaštitnu opremu

ŽS

Standard

19.0

Kvalifikovana lica zaposlena u sterilizaciji adekvatno su edukovana i imaju adekvatnu zaštitnu opremu.

ŽS

Kriterijum

19.1

Zaposleni u zoni dekontaminacije nose zaštitnu opremu (gumene rukavice, rukavice za jednokratnu upotrebu, vodootporne kecelje, zaštitne maske sa zaklonom za lice, zaštitne naočare).

ŽS

Kriterijum

19.2

Postoje zaposleni koji rade u zoni kontaminacije i zaposleni koji rade u zoni sterilizacije (ukoliko to nije slučaj, preduzimaju se mere predostrožnosti kako bi se izbegla kontaminacija čistih zona).

ŽS

Kriterijum

19.3

Postoji sistem upozorenja zaposlenih, odnosno alarmni sistem koji se aktivira u slučaju isticanja etilen oksida i koji pokreće sistem ventilacije za eliminaciju toksičnih gasova.

ŽS

Kriterijum

19.4

Zaposleni su upoznati sa protokolima i procedurama za slučaj akcidentne situacije (npr. isticanje gasa).

ŽS

Kriterijum

19.5

Postoji program i obezbeđena je obavezna obuka za zaposlene u sterilizaciji, uključujući i obuku za rad na postojećoj opremi.

Sterilizacija se vrši prema prethodno utvrđenim procedurama

ŽS

Standard

20.0

Postoje adekvatne procedure za vršenje sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

20.1

Sterilizatori su smešteni u zasebnu zonu u odnosu na zonu obrade.

ŽS

Kriterijum

20.2

Gasni sterilizatori sa etilen oksidom imaju izvodni sistem direktno u spoljašnju sredinu, kao i sistem za ventilaciju sa negativnim pritiskom vazduha.

ŽS

Kriterijum

20.3

Uputstva za korišćenje i bezbedno rukovanje za svaki sterilizator dostupna su zaposlenim licima.

ŽS

Kriterijum

20.4

Poštuju se parametri kao što su vreme i temperatura ciklusa sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

20.5

Postoje mere i procedure koje onemogućavaju sterilizaciju materijala za jednokratnu upotrebu (prema uputstvu proizvođača).

ŽS

Kriterijum

20.6

Za sve metode postupka sterilizacije vodi se pismena dokumentacija.

ŽS

Kriterijum

20.7

Svakog dana vrši se provera celokupne opreme i evidentiraju rezultati, što podrazumeva:

– rezultate testa na prisustvo spora,

– vreme izlaganja pritisku i toploti,

– sadržaj svakog kontingenta,

– zaposleno lice koje vrši sterilizaciju kontingenta.

ŽS

Kriterijum

20.8

Postoji sistem za registrovanje svakog predmeta koji se steriliše (brojem ili bar-kodom) i to:

– tip sterilizatora,

– datum sterilizacije,

– kontingent sterilizacije.

Tim za sterilizaciju

ŽS

Standard

21.0

Tim za sterilizaciju nadgleda sterilizaciju.

ŽS

Kriterijum

21.1

Tim za sterilizaciju je konstituisan na odgovarajući način.

(Članovi tima mogu biti: direktor zdravstvene ustanove, načelnici, odnosno šefovi organizacionih jedinica, načelnik farmaceutske zdravstvene delatnosti, glavna sestra, načelnik tehničke službe, načelnik finansijskog odeljenja, član komisije za kontrolu infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti i drugi.)

ŽS

Kriterijum

21.2

Tim se redovno sastaje i vodi zapisnik o svom radu.

Kriterijum

21.3

Tim analizira sve postupke i procedure sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

21.4

Tim preporučuje mere za sterilizaciju.

ŽS

Kriterijum

21.5

Tim ispituje sve probleme vezane za sterilizaciju i izveštava o njima.

Bezbedno rukovanje opremom, materijalom, uređajima i prostorom

ŽS

Standard

22.0

Zdravstvena ustanova bezbedno rukuje opremom, materijalom, uređajima i prostorom.

ŽS

Kriterijum

22.1

Zdravstvena ustanova raspolaže opremom, materijalom i medicinskim uređajima tako što:

– planira nabavku nove i savremene opreme,

– redovno i preventivno je održava i o tome vodi evidenciju,

– redovno baždari opremu.

ŽS

Kriterijum

22.2

Smanjuju se rizici za pacijente i zaposlene u svim objektima.

ŽS

Kriterijum

22.3

Vrši se obuka zaposlenih lica za bezbedno korišćenje celokupne opreme.

– Postoje posebni programi, a svaka sprovedena obuka se evidentira.

10. (LJR) Ljudski resursi

Zaposleni obuhvaćeni programom licenciranja

LJR

Standard

1.0

Svi zdravstveni radnici koji podležu procesu licenciranja poseduju važeće licence.

LJR

Kriterijum

1.1

Dosije svakog zaposlenog zdravstvenog radnika sadrži i važeću licencu.

LJR

Kriterijum

1.2

Postupak stalnog praćenja uslova za obnavljanje licenci svih zdravstvenih radnika obavlja se redovno.

(Redovno i periodično razmatranje stručnog usavršavanja u cilju održavanja licenci.)

LJR

Kriterijum

1.3

Postoje protokoli i procedure koje obezbeđuju neometan rad zdravstvene ustanove u slučaju da zdravstveni radnik izgubi licencu.

Zaposleni koji nisu obuhvaćeni programom licenciranja

LJR

Standard

2.0

Utvrđuje se profesionalna osposobljenost zaposlenih koji nisu obuhvaćeni programom licenciranja.

LJR

Kriterijum

2.1

Stručnost zaposlenih, koji nisu obuhvaćeni programom licenciranja utvrđuje se prilikom zaposlenja.

LJR

Kriterijum

2.2

Postoje postupci za ponovno razmatranje stručnosti zaposlenih koji ne podležu licenciranju.

LJR

Kriterijum

2.3

Postoje protokoli i procedure za neometan rad zdravstvene ustanove u slučaju prekida rada stručnih lica koja ne podležu licenciranju.

Jednogodišnja procena rada zaposlenih

LJR

Standard

3.0

Rezultati rada svih zaposlenih procenjuju se godišnje.

LJR

Kriterijum

3.1

Postoji postupak za procenjivanje rezultata rada svih zaposlenih koji se vrši godišnje.

LJR

Kriterijum

3.2

Svi zaposleni imaju utvrđen plan i ciljeve rada.

LJR

Kriterijum

3.3

Zadaci i ciljevi rada saopštavaju se svim zaposlenima.

LJR

Kriterijum

3.4

Pismeni izveštaji o proceni postignutih rezultata rada beleže se u radnom dosijeu zaposlenog.

LJR

Kriterijum

3.5

Svi zaposleni imaju pravo podnošenja komentara u pismenoj formi na procenu postignutih rezultata rada.

Edukacija zaposlenih

LJR

Standard

4.0

Planovi edukacije zaposlenih su realizovani.

LJR

Kriterijum

4.1

Postoji plan edukacije za sve zaposlene u zdravstvenoj ustanovi.

LJR

Kriterijum

4.2

Zaposleni su upoznati sa planom edukacije.

LJR

Kriterijum

4.3

Redovno se prati izvršenje plana edukacije.

Kriterijum

4.4

Na nivou zdravstvene ustanove postoji program edukacije za sve zaposlene.

LJR

Kriterijum

4.5

Svaka organizaciona jedinica ima program za edukaciju, odnosno obuku novozaposlenih.

LJR

Kriterijum

4.6

Zaposlenima je omogućena neophodna edukacija, odnosno obuka koja se odnosi na kvalitet njihovog rada, u skladu sa potrebama organizacione jedinice.

Usmeravanje i praćenje profesionalnog rada

LJR

Standard

5.0

Vrši se usmeravanje i praćenje profesionalnog rada.

LJR

Kriterijum

5.1

U zdravstvenoj ustanovi postoji upravljačka struktura. Upravljačka struktura određuje:

– lice koje upravlja i koje je odgovorno za rad organizacione jedinice, kriterijume za izbor i način izbora tog lica,

– članove Komisije organizacionih jedinica,

– način utvrđivanja i revizije protokola i vodiča kliničke prakse,

– mere održavanja radne discipline u datoj organizacionoj jedinici.

LJR

Kriterijum

5.2

Vodiči kliničke prakse su utvrđeni i primenjuju se u sprovođenju rada u samoj organizacionoj jedinici.

Zdravlje i zaštita na radu za zaposlena lica

LJR

Standard

6.0

Program iz oblasti zaštite zdravlja i zaštite na radu zaposlenih.

LJR

Kriterijum

6.1

Postoji program za zaštitu zdravlja i zaštitu na radu zaposlenih.

LJR

Kriterijum

6.2

Svi zakonski zahtevi za očuvanje zdravlja i zaštite na radu zaposlenih se poštuju.

– Procena rizika radnog mesta.

– Praćenje radne opterećenosti i upravljanje stresom.

LJR

Kriterijum

6.3

Sprovodi se program obuke iz oblasti zaštite zdravlja i zaštite na radu zaposlenih.

– Nošenje zaštitne odeće i opreme.

– Vakcinacija zaposlenih.

– Preventivne mere u slučaju uboda iglom ili rukovanja iglom.

– Zaštita od povreda na radnom mestu.

LJR

Kriterijum

6.4

Obavlja se redovno praćenje kako bi se osiguralo sprovođenje smernica iz oblasti zaštite zdravlja i zaštite na radu zaposlenih.

LJR

Kriterijum

6.5

Postoji odgovorno lice zaduženo za zaštitu zdravlja i zaštitu na radu zaposlenih.

Zadovoljstvo zaposlenih

LJR

Standard

7.0

Prati se zadovoljstvo zaposlenih.

LJR

Kriterijum

7.1

Obavlja se godišnje istraživanje zadovoljstva zaposlenih.

LJR

Kriterijum

7.2

Rezultati istraživanja su dostupni zaposlenima.

LJR

Kriterijum

7.3

Na osnovu rezultata istraživanja donosi se plan aktivnosti za povećanje stepena zadovoljstva zaposlenih.

11. (UI) Upravljanje informacijama

Zdravstvena dokumentacija

UI

Standard

1.0

U zdravstvenoj dokumentaciji precizno se evidentiraju sve pružene zdravstvene usluge.

UI

Kriterijum

1.1

Sadržaj zdravstvene dokumentacije urađen je prema važećim propisima o vođenju zdravstvene dokumentacije i evidencije.

UI

Kriterijum

1.2

Ukoliko je uvedena elektronska zdravstvena dokumentacija, urađena je prema Pravilniku o bližoj sadržini tehnoloških i funkcionalnih zahteva za uspostavljanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema („Sl. glasnik RS”, broj 95/09).

UI

Kriterijum

1.3

Vrši se interna provera kako bi se obezbedilo vođenje zdravstvene dokumentacije prema smernicama.

UI

Kriterijum

1.4

Po otpustu pacijenta zdravstvena dokumentacija se kompletira i u predviđenom roku arhivira.

UI

Kriterijum

1.5

Pacijentu je omogućen pristup i uvid u zdravstvenu dokumentaciju.

Pokazatelji učinka

UI

Standard

2.0

U zdravstvenoj ustanovi postoji sistem pokazatelja učinka.

UI

Kriterijum

2.1

Sistem obuhvata pokazatelje u skladu sa propisima kojima se reguliše oblast kvaliteta rada zdravstvene ustanove, ali nije ograničen samo na njih.

UI

Kriterijum

2.2

Postoji sistem pokazatelja pomoću kojih se procenjuje učinak kako u domenu kliničke prakse, tako i u drugim oblastima rada.

UI

Kriterijum

2.3

Zaposlena lica su edukovana za sakupljanje, tumačenje i korišćenje podataka dobijenih pomoću pokazatelja.

UI

Kriterijum

2.4

Podaci dobijeni pomoću pokazatelja se:

– sakupljaju,

– sumiraju,

– analiziraju i tumače,

– prezentuju po nalogu,

– koriste za unapređenje rada.

UI

Kriterijum

2.5

Prati se korisnost podataka dobijenih pomoću pokazatelja, kao i kvalitet samih pokazatelja.

Objavljivanje informacija

UI

Standard

3.0

Objavljuju se informacije od značaja za zdravstvenu ustanovu i od javnog značaja.

UI

Kriterijum

3.1

Postoje lica ovlašćena za davanje i objavljivanje informacija od značaja za zdravstvenu ustanovu i od javnog značaja.

UI

Kriterijum

3.2

Postoji procedura za davanje i objavljivanje informacija od značaja za zdravstvenu ustanovu i od javnog značaja.

Ovaj kriterijum se može odnositi i na tribine, stručna predavanja, pojavljivanje u medijima i slično.

UI

Kriterijum

3.3

Ovlašćena lica objavljuju informacije o radu zdravstvene ustanove i aktivnostima vezanim za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

12. (RU) Rukovođenje

Strateško planiranje

RU

Standard

1.0

Rukovodstvo pomaže Upravnom odboru u pripremi strateškog plana.

RU

Kriterijum

1.1

Utvrđen je ciklus strateškog planiranja.

RU

Kriterijum

1.2

Rukovodstvo definiše svoju ulogu u strateškom planiranju.

RU

Kriterijum

1.3

Rukovodstvo priprema neophodne podatke i dokumenta u vezi sa strateškim planom.

Godišnji operativni plan

RU

Standard

2.0

Postoji godišnji operativni plan.

RU

Kriterijum

2.1

Operativni plan se zasniva na strateškom planu.

RU

Kriterijum

2.2

Plan je u pismenoj formi i njime su utvrđeni ciljevi, aktivnosti i rokovi.

RU

Kriterijum

2.3

U izradi plana uzimaju se u obzir izveštaji i informacije dobijeni od zaposlenih.

RU

Kriterijum

2.4

Plan se dostavlja svim organizacionim jedinicama.

RU

Kriterijum

2.5

Plan se prati i vrši se revizija plana po potrebi.

RU

Kriterijum

2.6

O planu i aktivnostima na realizaciji izveštava se Upravni odbor.

Ljudski, finansijski i fizički resursi

RU

Standard

3.0

Ljudski, finansijski i fizički resursi su raspoređeni u okviru zdravstvene ustanove.

RU

Kriterijum

3.1

Raspoređivanje resursa zasniva se na utvrđenim prioritetima.

RU

Kriterijum

3.2

Postoje postupci po kojima se vrši usklađivanje postojećih resursa sa potrebama korisnika usluga.

RU

Kriterijum

3.3

Postoje postupci za praćenje i korišćenje svih resursa.

Postoje postupci izveštavanja o iskorišćenosti resursa za svaku organizacionu jedinicu pojedinačno.

RU

Kriterijum

3.4

Vrši se procena kvaliteta i ekonomičnosti pruženih usluga.

RU

Kriterijum

3.5

Izveštaji o korišćenju resursa dostavljaju se Upravnom odboru.

Plan upravljanja rizikom

RU

Standard

4.0

Postoji plan upravljanja rizikom na nivou zdravstvene ustanove.

RU

Kriterijum

4.1

*

Informacije se prikupljaju i analiziraju kako bi se identifikovali rizici. Informacije se odnose na:

– zdravlje i bezbednost na radu,

– kontrolu širenja zaraznih bolesti,

– bezbednost pacijenta i zaposlenih,

– neželjene događaje,

– spremnost za hitno reagovanje u slučaju vanredne situacije.

RU

Kriterijum

4.2

Rizici se predviđaju na osnovu njihove učestalosti i stepena opasnosti, čime se umanjuje izloženost istim.

– Navode se rizici vezani za upotrebu i zloupotrebu opreme.

RU

Kriterijum

4.3

Prati se kvalitet proizvoda od dobavljača u pogledu rizika.

RU

Kriterijum

4.4

Postoji strategija za upravljanje rizikom unutar zdravstvene ustanove sa kojim su upoznati svi zaposleni.

RU

Kriterijum

4.5

U strategiji za upravljanje rizikom unutar zdravstvene ustanove jasno su određene odgovornosti menadžmenta i zaposlenih u organizacionim jedinicama.

RU

Kriterijum

4.6

Postoje sredstva namenjena za upravljanje rizikom.

– Deo sredstava je namenjen za obuku zaposlenih za upravljanje rizikom.

RU

Kriterijum

4.7

Rukovodstvu se dostavljaju izveštaji o aktivnostima vezanim za upravljanje rizikom.

Neželjeni događaji

RU

Standard

5.0

Postoji postupak kojim se identifikuju, procenjuju i rešavaju neželjeni događaji.

RU

Kriterijum

5.1

Svi zaposleni su upoznati sa definicijom neželjenih događaja.

RU

Kriterijum

5.2

*

Svi zaposleni su upoznati sa postupkom prijavljivanja neželjenih događaja.

RU

Kriterijum

5.3

U slučaju pojave neželjenog događaja, ispituje se uzrok nastanka.

RU

Kriterijum

5.4

Preduzimaju se aktivnosti otklanjanja uzroka koji su doveli do neželjenih događaja.

Plan za unapređenje kvaliteta rada

RU

Standard

6.0

Na nivou zdravstvene ustanove postoji plan za unapređenje kvaliteta rada.

RU

Kriterijum

6.1

Plan za unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove donosi se godišnje u pismenoj formi.

RU

Kriterijum

6.2

Planom o unapređenju kvaliteta rada zdravstvene ustanove utvrđene su aktivnosti i očekivani rezultati.

RU

Kriterijum

6.3

Inovativna rešenja za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta su prepoznata i podržana od strane rukovodstva.

RU

Kriterijum

6.4

Sprovođenje plana se redovno prati u cilju unapređenja kvaliteta rada.

RU

Kriterijum

6.5

Zadovoljstvo pacijenata se istražuje godišnje i na osnovu rezultata se preduzimaju aktivnosti.

RU

Kriterijum

6.6

Obezbeđena su sredstva za aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

RU

Kriterijum

6.7

Izveštaj o postignutom unapređenju kvaliteta rada zdravstvene ustanove se dostavlja Upravnom odboru.

RU

Kriterijum

6.8

Rukovodstvo informiše javnost (lokalnu zajednicu, partnere i dr.) o aktivnostima na unapređenju kvaliteta svog rada i pruženih usluga.

Pokazatelji učinka

RU

Standard

7.0

Prate se pokazatelji učinka.

RU

Kriterijum

7.1

Postoje utvrđeni pokazatelji za praćenje efikasnosti rada kliničkih i drugih organizacionih jedinica.

RU

Kriterijum

7.2

Rukovodstvo omogućava da podaci dobijeni na osnovu pokazatelja budu dostupni za potrebe praćenja.

RU

Kriterijum

7.3

Izveštaji o pokazateljima učinka se dostavljaju rukovodstvu.

RU

Kriterijum

7.4

U slučaju potrebe za poboljšanjem učinka, rukovodstvo preduzima odgovarajuće mere u cilju postizanja poboljšanja učinka, na osnovu pokazatelja.

RU

Kriterijum

7.5

Rukovodstvo informiše javnost (lokalnu zajednicu, partnere i dr.) o radu zdravstvene ustanove prema pokazateljima učinka.

Procedure za rad zdravstvene ustanove

RU

Standard

8.0

Rad u zdravstvenoj ustanovi odvija se prema utvrđenim procedurama.

RU

Kriterijum

8.1

Utvrđene su politika i procedure rada zdravstvene ustanove.

RU

Kriterijum

8.2

Postoji lista procedura.

RU

Kriterijum

8.3

Sve procedure su usvojene od strane ovlašćenog tela, odnosno lica.

RU

Kriterijum

8.4

Procedure se revidiraju i menjaju u skladu sa potrebama.

Poštuju se prava pacijenta

RU

Standard

9.0

Zaposleni u zdravstvenoj ustanovi zdravstvene i druge usluge pružaju poštujući prava pacijenata.

RU

Kriterijum

9.1

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje,

– dostupnost zdravstvene zaštite,

– informacije,

– obaveštenje,

– slobodan izbor,

– privatnost i poverljivost informacija,

– samoodlučivanje i pristanak,

– uvid u medicinsku dokumentaciju,

– tajnost podataka,

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled,

– prigovor,

– naknadu štete,

– sigurnost i bezbednost.

RU

Kriterijum

9.2

Postoji postupak za prijem, razmatranje i rešavanje primedaba i žalbi pacijenta, na pravilan način i blagovremeno.

– Postupak za prijem, razmatranje i rešavanje primedaba i žalbi pacijenata jasno je određen.

– Zaposleni su upoznati sa ovim postupkom.

– Postoji odgovorno lice za prijem, razmatranje i rešavanje primedaba i žalbi pacijenta.

– Sva dokumentacija u vezi sa prijemom, razmatranjem i rešavanjem primedaba i žalbi pacijenta se arhivira.

RU

Kriterijum

9.3

Pacijent je uključen u postupak lečenja, pružanja nege i ostalih usluga.

– Poštovanje opredeljenja i izbora pacijenta.

– Informisanje pacijenta o mogućnostima lečenja, pružanja nege i ostalih usluga.

– Dobijanje saglasnosti od strane pacijenta, u pismenoj formi.

RU

Kriterijum

9.4

Postupci lečenja, pružanja nege i ostalih usluga sprovode se u skladu sa poštovanjem verskih i kulturoloških opredeljenja pacijenta.

RU

Kriterijum

9.5

Postoje i sprovode se edukativni programi za zaposlene u vezi sa pravima pacijenata.

Pregled sprovedenih istraživanja

RU

Standard

10.0

Vrši se pregled sprovedenih istraživanja u cilju provere prihvatljivosti.

RU

Kriterijum

10.1

Postoje postupci za razmatranje prihvatljivosti obavljenih medicinskih istraživanja u zdravstvenoj ustanovi, naročito onih koja se sprovode na ljudima u smislu poštovanja etičkih principa istraživanja.

RU

Kriterijum

10.2

Formirana je Komisija za nadzor nad sprovođenjem ovog postupka.

RU

Kriterijum

10.3

Kriterijumi za medicinska istraživanja su utvrđeni i primenjuju se.

RU

Kriterijum

10.4

Komisija vodi evidenciju i vrši evaluaciju na osnovu izveštaja o sprovedenim istraživanjima.

13. (SU) Standardi upravljanja

Misija i vizija

SU

Standard

1.0

Usvojena je Izjava o misiji i viziji zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

1.1

Upravni odbor donosi Izjavu o misiji i viziji zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

1.2

Upravni odbor se stara o tome da svi zaposleni u zdravstvenoj ustanovi i sve zainteresovane strane van zdravstvene ustanove budu upoznati sa Izjavom o misiji i viziji.

SU

Kriterijum

1.3

U Izjavi o misiji i viziji mora biti navedeno sledeće:

1) uloga i odgovornost zdravstvene ustanove,

2) vrsta i obim usluga koje se pružaju,

3) ograničenja u smislu pružanja usluga,

4) status zdravstvene ustanove u smislu pružanja zdravstvenih usluga na primarnom, sekundarnom ili tercijarnom nivou.

SU

Kriterijum

1.4

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

SU

Kriterijum

1.5

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

SU

Kriterijum

1.6

Upravni odbor preispituje Izjavu o misiji i viziji najmanje jednom u tri godine i revidira je po potrebi.

Strateški plan zdravstvene ustanove

SU

Standard

2.0

Zdravstvena ustanova ima strateški plan.

SU

Kriterijum

2.1

Upravni odbor ostvaruje učešće u pripremi strateškog plana zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

2.2

Upravni odbor usvaja strateški plan zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

2.3

Upravni odbor vrši kontrolu i reviziju strateškog plana najmanje jednom u tri godine.

Upravni odbor radi na zakonom propisan način

SU

Standard

3.0

Upravni odbor ispunjava svoje obaveze propisane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10 i 99/10).

SU

Kriterijum

3.1

Upravni odbor usvaja godišnji plan rada zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

3.2

Upravni odbor usvaja godišnji finansijski plan zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

3.3

Upravni odbor usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

3.4

Upravni odbor usmerava i ocenjuje rad direktora.

Izrađeni su kriterijumi za ocenjivanje rada direktora.

SU

Kriterijum

3.5

Upravni odbor na zahtev Ministarstva zdravlja dostavlja izveštaje.

Komunikacija između direktora i Upravnog odbora

SU

Standard

4.0

Upravni odbor se informiše adekvatno i pravovremeno.

SU

Kriterijum

4.1

Upravni odbor se izveštava o problemima i zahtevima zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

4.2

Upravni odbor se informiše i o drugim pitanjima od važnosti za sprovođenje zdravstvene zaštite na teritoriji za koju je osnovana zdravstvena ustanova.

SU

Kriterijum

4.3

Upravni odbor se izveštava o aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

4.4

Upravni odbor postupa i donosi odluke na osnovu dobijenih informacija.

Samoocenjivanje rada Upravnog odbora

SU

Standard

5.0

Upravni odbor vrši procenu rezultata svog rada.

SU

Kriterijum

5.1

Upravni odbor ocenjuje rezultate svog rada po proceduri koju donosi.

SU

Kriterijum

5.2

Upravni odbor vrši procenu svog rada najmanje jednom godišnje.

SU

Kriterijum

5.3

Upravni odbor utvrđuje mere za unapređenje svog rada.

SU

Kriterijum

5.4

Upravni odbor je dužan da o svom radu, kao i o planovima za unapređenje rada izveštava Nadzorni odbor.

STANDARDI ZA AKREDITACIJU ZDRAVSTVENIH USTANOVA SEKUNDARNOG I TERCIJARNOG NIVOA ZDRAVSTVENE

ZAŠTITE

1. (LP) Lečenje pacijenata. Opšte odredbe

Prijem

LP

Standard

1.0

Postoji utvrđen postupak za prijem pacijenta.

LP

Kriterijum

1.1

Trijaža se obavlja prilikom prvog kontakta, kako bi pacijent bio upućen u odgovarajuću organizacionu jedinicu u zdravstvenoj ustanovi.

LP

Kriterijum

1.2

Pacijenti su podeljeni u kategorije prema njihovim potrebama, a oni čije stanje zahteva trenutno lečenje imaju prednost.

LP

Kriterijum

1.3

Postoje i primenjuju se pisani protokoli i procedure za prijem pacijenata, što obuhvata: (protokoli za posebne grupe pacijenata mogu se ovde dodati).

LP

Kriterijum

1.4

Pacijentu, odnosno porodici pacijenta se po obavljenom prijemu pružaju informacije o trenutnom zdravstvenom stanju pacijenta.

Procena zdravstvenog stanja pacijenta i priprema plana lečenja

LP

Standard

2.0

Procena zdravstvenog stanja pacijenta je obavljena i pripremljen je multidisciplinarni plan lečenja.

LP

Kriterijum

2.1

Na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta, prilikom prijema, utvrđuje se prioritet njegovih potreba za primenom mera prevencije, lečenja, rehabilitacije ili palijativnog zbrinjavanja.

LP

Kriterijum

2.2

Obavljene su odgovarajuće dijagnostičke procedure (laboratorijske, radiološke i druge) i rezultati istih su evidentirani u istoriji bolesti pacijenta. Uzimaju se u razmatranje rezultati prethodno obavljenih dijagnostičkih procedura.

LP

Kriterijum

2.3

Utvrđuje se i evidentira potreba za specijalističkim uslugama.

LP

Kriterijum

2.4

Predlaže se plan lečenja sa očekivanim ciljevima (ishodima).

LP

Kriterijum

2.5

Plan lečenja se jasno evidentira u istoriji bolesti pacijenta.

LP

Kriterijum

2.6

Plan lečenja se razmatra sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta.

Sprovođenje lečenja

LP

Standard

3.0

Lečenje se sprovodi u skladu sa planom lečenja.

LP

Kriterijum

3.1

Sa planom lečenja upoznati su svi zdravstveni radnici i saradnici uključeni u postupak lečenja pacijenta.

LP

Kriterijum

3.2

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

LP

Kriterijum

3.3

Za lečenje pacijenta zadužena su lica odgovarajuće kvalifikacije:

– Imena lica zaduženih za lečenje evidentiraju se u istoriji bolesti pacijenta.

– Tokom lečenja može doći do promene lica odgovornog za lečenje, što se evidentira.

– Zaposleno osoblje upoznato je s tim koja lica su zadužena za lečenje pacijenta.

LP

Kriterijum

3.4

Lečenje se sprovodi prema prethodno utvrđenim smernicama, vodičima dobre kliničke prakse i protokolima (npr. vodiči dobre kliničke prakse, put lečenja i dr.).

LP

Kriterijum

3.5

Osnovne delatnosti organizacione jedinice podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da organizaciona jedinica poštuje misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga zaposleni poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

LP

Kriterijum

3.6

Informacije u vezi sa sprovedenim lečenjem evidentiraju se u istoriji bolesti pacijenta.

– Nadležni lekar zadužen je za pravilno vođenje medicinske dokumentacije.

– Potpis nadležnog lekara obavezno se nalazi u istoriji bolesti pacijenta.

LP

Kriterijum

3.7

*

Postoji sistem za sprečavanje nastanka grešaka prilikom rukovanja lekovima:

– Adekvatno skladištenje i izdavanje lekova.

– Bezbedno rukovanje narkoticima.

– Adekvatna priprema i rukovanje intravenoznim rastvorima.

– Pravilno rukovanje infuzionim pumpama.

LP

Kriterijum

3.8

*

O neželjenim događajima vodi se evidencija, ispituju se uzroci njihovog nastanka i o istima se izveštava.

Plan lečenja

LP

Standard

4.0

Plan lečenja se razmatra.

LP

Kriterijum

4.1

Plan lečenja se redovno razmatra.

LP

Kriterijum

4.2

U slučaju izmena utvrđenih ciljeva lečenja, iste se evidentiraju.

LP

Kriterijum

4.3

Izmene plana lečenja se evidentiraju u istoriji bolesti pacijenta.

LP

Kriterijum

4.4

O izmenama plana lečenja razgovara se sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta.

Otpust ili transfer pacijenta na druga odeljenja

LP

Standard

5.0

Postoji utvrđeni postupak za:

– otpust pacijenta

– transfer pacijenta na druga odeljenja.

LP

Kriterijum

5.1

Postupak uključuje plan za otpust ili transfer pacijenta na druga odeljenja u trenutku prijema, kada je to moguće.

– Pacijent se upućuje u najbližu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu kada zdravstveno stanje to dozvoljava, a prema planu mreže zdravstvenih ustanova.

LP

Kriterijum

5.2

Postupak se odnosi i na prateće organizacione jedinice i predviđa pružanje daljih medicinskih usluga za kojima bi postojala potreba po otpuštanju ili transferu pacijenta na druga odeljenja.

LP

Kriterijum

5.3

Procenjuje se spremnost za otpuštanje ili transfer pacijenta na druga odeljenja i o tome vodi evidencija.

LP

Kriterijum

5.4

Pacijent, odnosno porodica pacijenta se unapred obaveštavaju o otpustu ili transferu na druga odeljenja, kao i o svim datim preporukama u smislu potreba pacijenta po njegovom otpuštanju ili transferu na druga odeljenja.

LP

Kriterijum

5.5

Dosije pacijenta prilikom otpusta ili transfera na druga odeljenja sadrži podatke o:

– razlogu prijema,

– nalazima,

– dijagnozi,

– sprovedenim procedurama,

– lekovima i drugim tretmanima,

– otpusnoj listi,

– zdravstvenom stanju pacijenta prilikom otpusta,

– lekovima za dalju upotrebu sa uputstvom za njihovo korišćenje,

– pokazateljima o tome da li su ciljevi lečenja i željeni rezultati postignuti ili ne.

Prostorije i oprema

LP

Standard

6.0

Na raspolaganju su odgovarajuće prostorije i oprema.

LP

Kriterijum

6.1

Prilaz zdravstvenoj ustanovi i organizacionim jedinicama je pristupačan.

– Postoji ulaz za osobe sa invaliditetom.

– Lokacija zdravstvene ustanove i ulazi u organizacione jedinice obeleženi su odgovarajućim oznakama.

LP

Kriterijum

6.2

Zdravstvena ustanova raspolaže odgovarajućim prostorijama za obavljanje delatnosti.

LP

Kriterijum

6.3

Vodi se evidencija celokupne opreme, zajedno sa rasporedom održavanja za svaki njen deo.

LP

Kriterijum

6.4

Evidentira se sva oprema koju treba baždariti i precizira raspored baždarenja.

Kvalitet rada i bezbednost pacijenta

LP

Standard

7.0

Prate se kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

LP

Kriterijum

7.1

Svi zaposleni u organizacionoj jedinici su upoznati sa strateškim planom zdravstvene ustanove, a plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta je utvrđen na osnovu strateškog plana.

LP

Kriterijum

7.2

Organizaciona jedinica ima svoj plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

LP

Kriterijum

7.3

Planom unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta se utvrđuju oblasti koje bi trebalo unaprediti, aktivnosti koje bi trebalo preduzeti, kao i rezultati i postupak praćenja istih.

LP

Kriterijum

7.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima u vezi sa unapređenjem kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

LP

Kriterijum

7.5

U okviru aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta, utvrđuju se i prate pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Utvrđeni su podaci koje treba prikupljati za svaki od pokazatelja, kao i metodi koji se koriste za prikupljanje ovih podataka.

LP

Kriterijum

7.6

Zaposleni na odgovarajući način učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Pri odabiru zaposlenih, razmatra se priroda aktivnosti na planu kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta, kao i opterećenost na radnom mestu.

– Sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet i bezbednost pacijenta, uključujući i upravljanje rizikom su jasno određene.

LP

Kriterijum

7.7

*

Postoje jasno definisana i primenjena politika i procedure za sprečavanje infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

LP

Kriterijum

7.8

*

Postoji i primenjuje se strategija za higijenu ruku.

Poštuju se prava pacijenta

LP

Standard

8.0

Zdravstvene i druge usluge zaposleni u zdravstvenoj ustanovi pružaju poštujući prava pacijenata.

LP

Kriterijum

8.1

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

LP

Kriterijum

8.2

Postoji postupak za prijem, razmatranje i rešavanje primedbi i žalbi pacijenta, na pravilan način i blagovremeno.

LP

Kriterijum

8.3

Pacijent je uključen u postupak lečenja, pružanja nege i ostalih usluga:

– poštovanje opredeljenja i izbora pacijenta,

– informisanje pacijenta o mogućnostima lečenja, pružanja nege i ostalih usluga,

– dobijanje saglasnosti od strane pacijenta, u pisanoj formi.

LP

Kriterijum

8.4

Postupci lečenja, pružanja nege i ostalih usluga sprovode se u skladu sa poštovanjem verskih i

kulturoloških opredeljenja pacijenta.

2. (OS) Operaciona sala

Prijem

OS

Standard

1.0

Postoji utvrđen postupak za prijem pacijenata.

OS

Kriterijum

1.1

Trijaža se obavlja prilikom prvog kontakta, kako bi pacijentu bile pružene odgovarajuće usluge.

OS

Kriterijum

1.2

Daje se prednost onim pacijentima čije stanje zahteva neodložno lečenje.

OS

Kriterijum

1.3

Postoje i primenjuju se pisani protokoli i procedure za prijem pacijenta koji obuhvataju:

– potvrdu identiteta pacijenta,

– potvrdu i određivanje mesta hirurške intervencije,

– sprovođenje procedure dobijanja saglasnosti pacijenta na osnovu pruženih informacija (pisana saglasnost sa potpisom pacijenta),

– ukoliko pacijent nije u stanju da da saglasnost na osnovu dobijenih informacija:

– saglasnost daje porodica,

– ukoliko nije dostupan nijedan član porodice, ordinirajući lekar tu informaciju beleži u istoriji bolesti,

– ukoliko je pacijent svestan i orijentisan, lekar koji će ga operisati, kao i anesteziolog, s njim razmatraju proceduru koja će se sprovesti, kao i moguće komplikacije, što se evidentira u istoriji bolesti.

OS

Kriterijum

1.4

Prilikom ulaska u operacionu salu popunjava se kontrolna lista sa podacima za svakog pacijenta, što podrazumeva sledeće:

– narukvicu za identifikaciju pacijenta,

– rezultate laboratorijskih i drugih pregleda, nalaze se u istoriji bolesti pacijenta,

– skidanje nakita i laka za nokte,

– skidanje kontaktnih sočiva,

– skidanje zubnih i drugih proteza,

– nulla per os – provera da pacijent nije uzimao hranu i tečnost,

– priprema operativnog polja (brijanje, obeležavanje).

OS

Kriterijum

1.5

*

Postoji kontrolna lista koja sadrži minimum podataka koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.

OS

Kriterijum

1.6

U istoriji bolesti pacijenta evidentira se da su pacijent i porodica pacijenta obavešteni o hirurškoj intervenciji.

Procena zdravstvenog stanja pacijenta i plan lečenja

OS

Standard

2.0

Obavlja se procena zdravstvenog stanja pacijenta i priprema plana lečenja.

OS

Kriterijum

2.1

Procenjuju se potrebe pacijenta u smislu vršenja hirurške intervencije i iste se evidentiraju.

OS

Kriterijum

2.2

Pacijentu i porodici pacijenta predočavaju se rizici, koristi, moguće komplikacije i druge mogućnosti vezane za intervenciju. Sadržaj razgovora se evidentira u istoriji bolesti pacijenta.

OS

Kriterijum

2.3

Lica odgovarajućih kvalifikacija vrše preanestetičku procenu i pripremu pacijenta.

OS

Kriterijum

2.4

Plan sprovođenja anestezije, evidentira se u istoriji bolesti pacijenta.

OS

Kriterijum

2.5

Plan sprovođenja anestezije razmatra se sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta.

Sprovođenje lečenja

OS

Standard

3.0

Lečenje se sprovodi u skladu sa planom lečenja.

OS

Kriterijum

3.1

Izvršena hirurška intervencija evidentirana je u istoriji bolesti pacijenta i obuhvata:

– postoperativnu dijagnozu,

– opis hirurške intervencije, nalaze i uzete uzorke tkiva,

– ime operatora, doktora specijaliste određene hirurške grane, i saradnika.

OS

Kriterijum

3.2

Doktor specijalista određene hirurške grane sačinjava i potpisuje izveštaj u predviđenom vremenskom roku, kako bi se pacijentu pružila postoperativna nega.

OS

Kriterijum

3.3

Fiziološko stanje pacijenta prati se kontinuirano za vreme i neposredno nakon hirurške intervencije i evidentira u istoriji bolesti pacijenta.

OS

Kriterijum

3.4

Procenjuje se spremnost za transfer pacijenta na druga odeljenja i o tome vodi evidencija.

Lečenje pacijenata se sprovodi od strane stručnih lica

OS

Standard

4.0

Lečenje sprovode lica odgovarajućih kvalifikacija.

OS

Kriterijum

4.1

Za lečenje pacijenta zadužena su lica odgovarajuće kvalifikacije.

– Imena lica zaduženih za lečenje evidentiraju se u istoriji bolesti pacijenta.

– Tokom lečenja može doći do promene lica odgovornog za lečenje, što se evidentira.

– Zaposleni su upoznati sa tim ko je zadužen za lečenje pacijenta.

OS

Kriterijum

4.2

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

OS

Kriterijum

4.3

Operacionom salom rukovodi:

– načelnik odeljenja hirurgije

– načelnik službe anesteziologije

– glavna medicinska sestra ili tehničar sa najmanje 5 godina radnog iskustva u operacionoj sali.

OS

Kriterijum

4.4

Postoje najmanje 2,5 medicinske sestre, odnosno tehničara po operacionoj sali.

OS

Kriterijum

4.5

Formirana je komisija koja utvrđuje protokole i procedure koji se odnose na operacione sale.

OS

Kriterijum

4.6

Komisija za operacione sale se redovno sastaje, vodi zapisnik i preduzima potrebne aktivnosti.

Smernice, procedure i protokoli lečenja

OS

Standard

5.0

Lečenje se sprovodi prema postojećim smernicama, procedurama i protokolima.

OS

Kriterijum

5.1

Postoje protokoli za:

– zakazivanje operacija (dnevna hirurgija i operacije ležećih pacijenata),

– rukovanje uzorcima,

– kauteli asepse,

– opšte mere predostrožnosti,

– terapija bola i sediranje pacijenta,

– dokumentacija operacione sale,

– vrsta intervencije,

– vreme ulaska u salu i izlaska iz sale,

– imena prisutnih u operacionoj sali,

– upotrebljeni instrumenti,

– provera broja instrumenata i materijala posle operacije,

– bezbednost zaposlenih,

– beleženje, ispitivanje i izveštavanje o neželjenim događajima.

OS

Kriterijum

5.2

Zaposleni su upoznati sa postojećim protokolima i procedurama, kao i izmenama istih.

OS

Kriterijum

5.3

*

Postoji sistem za sprečavanje nastanka grešaka prilikom rukovanja lekovima:

– adekvatno skladištenje i izdavanje lekova,

– bezbedno rukovanje narkoticima,

– adekvatna priprema i rukovanje intravenoznim rastvorima,

– pravilno rukovanje infuzionim pumpama.

OS

Kriterijum

5.4

Uveden je postupak periodičnog ocenjivanja rada u operacionoj sali i njegove usaglašenosti sa postojećim procedurama.

OS

Kriterijum

5.5

Primenjuju se vodiči dobre kliničke prakse.

OS

Kriterijum

5.6

Osnovne delatnosti operacione sale podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da se poštuju: misija, vizija i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga,

– Prilikom pružanja usluga zaposleni poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

OS

Kriterijum

5.7

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

OS

Kriterijum

5.8

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

OS

Kriterijum

5.9

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

OS

Kriterijum

5.10

*

O neželjenim događajima vodi se evidencija, ispituju se i o njima se izveštava.

Prostorije i oprema

OS

Standard

6.0

Postoje adekvatne prostorije i oprema.

OS

Kriterijum

6.1

Ulaz u operacione sale je ograničen i kontroliše se.

OS

Kriterijum

6.2

Kretanje u operacionim salama vrši se u jednom smeru.

OS

Kriterijum

6.3

Na pokretnim kolicima nalazi se set opreme za reanimaciju čiji sadržaj svakodnevno proverava lice odgovarajuće kvalifikacije. Set opreme sadrži:

– defibrilator (spreman za upotrebu),

– kardio – monitor (spreman za upotrebu),

– lekove koji se primenjuju u urgentnim stanjima,

– tubuse svih veličina,

– laringoskop sa različitim špatulama,

– rezervne baterije i sijalice za laringoskop,

– dasku za imobilizaciju.

OS

Kriterijum

6.4

Prostorije su bezbedne i zaštićene od širenja infekcije (sve površine su glatke i neporozne, podovi su antistatički, električna kola su propisno uzemljena, dotok struje je stalan).

OS

Kriterijum

6.5

Postoje posebne jedinice za dnevnu hirurgiju i za ležeće pacijente.

OS

Kriterijum

6.6

Oprema se redovno proverava, baždari kada je potrebno i održava:

– vodi se spisak celokupne opreme, zajedno sa rasporedom održavanja za svaki njen deo,

– evidentira se sva oprema koju treba baždariti i precizira se raspored baždarenja.

OS

Kriterijum

6.7

Postoji evidencija svih lekova i sanitetskog materijala koje služba naruči i potroši.

OS

Kriterijum

6.8

Oprema, sanitetski i potrošni materijal čuvaju se na odgovarajući način.

OS

Kriterijum

6.9

Postoje odvojene svlačionice za muškarce i žene.

Kvalitet i bezbednost pacijenta

OS

Standard

7.0

Prate se kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

OS

Kriterijum

7.1

Svi zaposleni u operacionoj sali upoznati su sa strateškim planom zdravstvene ustanove, a plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta utvrđen je na osnovu strateškog plana.

OS

Kriterijum

7.2

Operaciona sala ima svoj plan za unapređenje kvaliteta rada i bezbednost.

OS

Kriterijum

7.3

Planom se određuju oblasti koje bi trebalo unaprediti, aktivnosti koje bi trebalo preduzeti, kao i rezultati i postupak praćenja.

OS

Kriterijum

7.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima u vezi sa unapređenjem kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

OS

Kriterijum

7.5

U okviru aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta, utvrđuju se i prate pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Utvrđeni su podaci koje treba prikupljati za svaki od pokazatelja, kao i metodi koji se koriste za prikupljanje ovih podataka.

OS

Kriterijum

7.6

Zaposleni na odgovarajući način učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Pri odabiru zaposlenih koji će učestvovati u ovim aktivnostima razmatra se priroda aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta, kao i radno opterećenje zaposlenih.

– Sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet i bezbednost pacijenta, uključujući i upravljanje rizikom su jasno određene.

OS

Kriterijum

7.7

*

Postoji jasno definisana i primenjena politika i procedure za sprečavanje infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

OS

Kriterijum

7.8

*

Postoji i primenjuje se strategija za higijenu ruku.

3. (IN) Intenzivno lečenje i nega

Prijem

IN

Standard

1.0

Postoji utvrđen postupak za prijem pacijenata u organizacionu jedinicu za intenzivno lečenje i negu.

IN

Kriterijum

1.1

Prijem u organizacionu jedinicu za intenzivno lečenje i negu omogućen je 24 časa dnevno.

IN

Kriterijum

1.2

Istorija bolesti otvara se pri prijemu pacijenta u organizacionu jedinicu.

IN

Kriterijum

1.3

Postoje protokoli i procedure za prijem pacijenata, kako iz iste zdravstvene ustanove, tako i iz drugih zdravstvenih ustanova.

IN

Kriterijum

1.4

Postoje protokoli i procedure za prijem pedijatrijskih pacijenata.

Procena zdravstvenog stanja pacijenta i plan lečenja

IN

Standard

2.0

Procena zdravstvenog stanja pacijenta je obavljena i plan lečenja je utvrđen.

IN

Kriterijum

2.1

Lečenje je multidisciplinarno ukoliko postoji potreba.

IN

Kriterijum

2.2

Lica odgovarajuće kvalifikacije vrše procenu potreba pacijenta.

IN

Kriterijum

2.3

Potrebe pacijenta unose se u istoriju bolesti pacijenta.

IN

Kriterijum

2.4

Utvrđuje se plan lečenja.

IN

Kriterijum

2.5

Plan lečenja se razmatra sa pacijentom, ukoliko je to moguće, kao i sa porodicom.

Sprovođenje lečenja

IN

Standard

3.0

Lečenje se sprovodi u skladu sa planom lečenja.

IN

Kriterijum

3.1

Način i tok lečenja evidentiraju se u istoriji bolesti pacijenta.

– Lečenje obuhvata sve pružene usluge, uključujući i dijagnostičke i terapijske procedure.

IN

Kriterijum

3.2

Potpis nadležnog lekara obavezno se nalazi u istoriji bolesti pacijenta.

IN

Kriterijum

3.3

Plan lečenja se razmatra i prilagođava potrebama pacijenta.

Lečenje i negu sprovode lica odgovarajuće kvalifikacije

IN

Standard

4.0

Lečenje i negu sprovode lica odgovarajućih kvalifikacija.

IN

Kriterijum

4.1

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

IN

Kriterijum

4.2

*

Organizacionom jedinicom za intenzivno lečenje i negu rukovodi kvalifikovani lekar.

– Organizacionom jedinicom za intenzivno lečenje i negu rukovodi kvalifikovani lekar iz oblasti intenzivne nege.

– Koronarnom jedinicom rukovodi kvalifikovani kardiolog.

– Organizacionom jedinicom intenzivne nege neonatologije rukovodi kvalifikovani neonatolog.

IN

Kriterijum

4.3

U svakoj smeni radi odgovorna medicinska sestra, odnosno tehničar sa odgovarajućom kvalifikacijom i dodatnom obukom iz oblasti intenzivne nege i sa najmanje tri godine iskustva i rada na odeljenju.

IN

Kriterijum

4.4

Medicinske sestre, odnosno tehničari moraju imati odgovarajuće kvalifikacije i dodatnu obuku iz oblasti intenzivnog lečenja i nege.

IN

Kriterijum

4.5

Odnos broja medicinskih sestara, odnosno tehničara određuje se prema broju pacijenata.

– Preporučuje se odnos 1:1, ali su dopuštena odstupanja u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta.

IN

Kriterijum

4.6

Odgovarajući odnos broja lekara i medicinskih sestara, odnosno tehničara u organizacionoj jedinici određuje se prema influksu i zdravstvenom stanju pacijenata.

– Postoji i primenjuje se mehanizam kojim se usklađuje odnos broja zdravstvenih radnika u odnosu na akutno stanje pacijenta.

IN

Kriterijum

4.7

Lekari specijalisti su na raspolaganju organizacionim jedinicama za intenzivno lečenje i negu 24 časa dnevno.

– Specijalisti koji rade u organizacionoj jedinici urgentne medicine, mogu takođe raditi i u organizacionoj jedinici za intenzivno lečenje i negu .

IN

Kriterijum

4.8

Lekari na specijalizaciji mogu raditi u organizacionoj jedinici za intenzivno lečenje i negu samo pod nadzorom specijaliste intenzivne nege.

IN

Kriterijum

4.9

Zdravstveni radnici imaju odgovarajuće kvalifikacije i stručno se usavršavaju.

IN

Kriterijum

4.10

Redovno se obavlja provera znanja zdravstvenih radnika u smislu poznavanja procedura i upotrebe opreme. Vrši se provera znanja iz sledećeg:

– monitoringa hemodinamskih parametara,

– izračunavanja doza lekova,

– kardiokonverzije, defibrilacije

– otkrivanja aritmija i njihovo lečenje,

– pulsne oksimetrije,

– gasne analize arterijske krvi i analize rutinskih laboratorijskih nalaza,

– upotrebe opreme, nakon uvođenja nove opreme,

– prakse i procedure za asepsu i antisepsu,

– procedure za kardiopulmonarnu reanimaciju.

IN

Kriterijum

4.11

*

Postoji sistem za sprečavanje nastanka grešaka prilikom rukovanja lekovima:

– adekvatno skladištenje i izdavanje lekova,

– bezbedno rukovanje narkoticima,

– adekvatna priprema i rukovanje intravenoznim rastvorima,

– pravilno rukovanje infuzionim pumpama.

IN

Kriterijum

4.12

Formirana je komisija koja utvrđuje protokole i procedure koji se odnose na organizacionu jedinicu za intenzivno lečenje i negu .

IN

Kriterijum

4.13

Komisija se sastaje redovno, vodi zapisnike sa sastanaka i po potrebi preduzima odgovarajuće aktivnosti.

Smernice, procedure i protokoli pružanja intenzivnog lečenja i nege

IN

Standard

5.0

Pružanje intenzivnog lečenja i nege se obavlja prema postojećim smernicama, procedurama i protokolima.

IN

Kriterijum

5.1

Postoje protokoli za:

– prijem i otpust pacijenta,

– smernice za vođenje istorije bolesti pacijenta,

– pružanje neodložne medicinske pomoći (npr. prekid srčane radnje),

– kontrolu infekcija,

– procese prijema, transportovanja i transfera pacijenta,

– evidentiranje, ispitivanje i izveštavanje o neželjenim događajima,

– bezbednost zaposlenih,

– odnos broja zdravstvenih radnika prema broju pacijenata (naročito za pacijente na asistiranom disanju 1:1),

– izračunavanje doza lekova,

– trajne naloge,

– vreme za vizitu.

IN

Kriterijum

5.2

Postoje ustanovljeni protokoli za uobičajena stanja, koja se javljaju i rešavaju u organizacionoj jedinici za intenzivno lečenje i negu.

– Protokoli su zasnovani na prihvaćenim vodičima dobre kliničke prakse.

IN

Kriterijum

5.3

Postoje protokoli za komunikaciju sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta.

IN

Kriterijum

5.4

Materijal za zdravstvenu edukaciju pacijenta i porodice je na raspolaganju.

IN

Kriterijum

5.5

Osnovne delatnosti organizacione jedinice za intenzivno lečenje i negu podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da se poštuju: misija, vizija i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga zaposleni poštuju: misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

IN

Kriterijum

5.6

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

IN

Kriterijum

5.7

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

IN

Kriterijum

5.8

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

IN

Kriterijum

5.9

*

Neželjeni događaji se evidentiraju, ispituju i o njima se izveštava.

Prostorije i oprema

IN

Standard

6.0

Organizaciona jedinica za intenzivno lečenje i negu ima adekvatne prostorije i opremu.

IN

Kriterijum

6.1

Pristup organizacionoj jedinici je kontrolisan i ograničen.

IN

Kriterijum

6.2

U organizacionoj jedinici su obezbeđeni uslovi za sprovođenje centralnog monitoringa.

IN

Kriterijum

6.3

Svaki krevet je:

– lako pristupačan za lečenje i negu pacijenta,

– u direktnom vidokrugu zdravstvenih radnika,

– opremljen sistemom za pozivanje i alarmiranje medicinske sestre, odnosno tehničara u slučaju neodložne medicinske pomoći.

IN

Kriterijum

6.4

Na pokretnim kolicima nalazi se set opreme za reanimaciju čiji sadržaj svakodnevno proverava lice odgovarajuće kvalifikacije.

IN

Kriterijum

6.5

Prilikom transporta pacijenta, pored pokretnih kolica sa setom opreme za reanimaciju, može da se koristi i pokretni kardio-monitor (defibrilator).

IN

Kriterijum

6.6

Organizaciona jedinica ima mogućnost 24-časovnog obavljanja radiološkiih pregleda, kao i laboratorijskih ispitivanja uz pomoć pokretnog analizatora.

– Ukoliko pokretna radiološka oprema nije dostupna, usluge se pružaju u odgovarajućem vremenskom roku, u blizini organizacione jedinice za intenzivno lečenje i negu.

IN

Kriterijum

6.7

Postoji adekvatan sanitarni čvor za pranje ruku.

IN

Kriterijum

6.8

U okviru same organizacione jedinice postoji mogućnost formiranja adekvatnog prostora za izolaciju.

IN

Kriterijum

6.9

Oprema se redovno proverava i održava:

– vodi se i ažurira spisak celokupne opreme, zajedno sa rasporedom održavanja za svaki njen deo,

– beleži se sva oprema koju treba baždariti i precizira raspored baždarenja.

IN

Kriterijum

6.10

Oprema, sanitetski i potrošni materijal čuvaju se na odgovarajući način.

IN

Kriterijum

6.11

Postoji evidencija svih lekova i sanitetskog materijala koje organizaciona jedinica naruči i potroši.

IN

Kriterijum

6.12

Postoji prostorija za odlaganje prljavog materijala i prostor za dostavu čistog materijala.

Otpust pacijenta

IN

Standard

7.0

Postoji jasno utvrđen postupak za otpust pacijenta iz organizacione jedinice za intenzivno lečenje i negu.

IN

Kriterijum

7.1

Postoje protokoli i procedure za transfer pacijenta na druga odeljenja u zdravstvenoj ustanovi ili druge zdravstvene ustanove.

IN

Kriterijum

7.2

Procenjuje se spremnost za otpuštanje ili transfer pacijenta na druga odeljenja i o tome vodi evidencija.

IN

Kriterijum

7.3

Prilikom transfera pacijenta izdaje se otpusna lista (izveštaj o transferu) iz organizacione jedinice za intenzivno lečenje i negu.

– Podaci o transferu se evidentiraju u istoriji bolesti pacijenta.

IN

Kriterijum

7.4

Pacijent, odnosno porodica pacijenta obaveštavaju se o otpustu pacijenta, kao i o svim datim preporukama.

IN

Kriterijum

7.5

Postoje procedure za palijativno zbrinjavanje pacijenta.

Kvalitet rada i bezbednost pacijenta

IN

Standard

8.0

U organizacionoj jedinici za intenzivno lečenje i negu prate se kvalitet i bezbednost pacijenta.

IN

Kriterijum

8.1

Svi zaposleni u organizacionoj jedinici su upoznati sa strateškim planom zdravstvene ustanove, a plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta je utvrđen na osnovu strateškog plana.

IN

Kriterijum

8.2

Organizaciona jedinica za intenzivno lečenje i negu ima svoj plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

IN

Kriterijum

8.3

Planom unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta određuju se oblasti koje bi trebalo unaprediti, aktivnosti koje bi trebalo preduzeti, kao i rezultati i praćenje istih.

IN

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima u vezi sa unapređenjem kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

IN

Kriterijum

8.5

U okviru aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta, utvrđuju se i prate pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Utvrđeni su podaci koje treba prikupljati za svaki od pokazatelja, kao i metodi koji se koriste za prikupljanje ovih podataka.

IN

Kriterijum

8.6

Zaposleni na odgovarajući način učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Pri odabiru zaposlenih koji će učestvovati u ovim aktivnostima, razmatra se priroda aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet i bezbednost pacijenta, uključujući i upravljanje rizikom jasno su određene.

IN

Kriterijum

8.7

*

Postoji jasno definisana i primenjena politika i procedura za sprečavanje infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

IN

Kriterijum

8.8

*

Postoji i primenjuje se strategija za higijenu ruku.

4. (UM) Prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja

Prijem

UM

Standard

1.0

Postoji utvrđen postupak prijema pacijenta u organizacionu jedinicu za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja.

UM

Kriterijum

1.1

Prijemna ambulanta organizacione jedinice za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja vrši prijem pacijenata 24 časa dnevno.

UM

Kriterijum

1.2

Pacijent se po prijemu evidentira u protokol pacijenata ili knjigu evidencije.

– Istorija bolesti pacijenta otvara se po prijemu.

UM

Kriterijum

1.3

Primenjuje se procedura za trijažu pacijenata.

UM

Kriterijum

1.4

Trijažu pacijenata vrše zaposleni koji poseduju odgovarajuće kvalifikacije.

UM

Kriterijum

1.5

Rezultati trijaže se unose u protokol ili istoriju bolesti pacijenta.

Procena zdravstvenog stanja pacijenta i plan lečenja

UM

Standard

2.0

Obavlja se procena potreba pacijenta i priprema se plan lečenja.

UM

Kriterijum

2.1

Lečenje je multidisciplinarno ukoliko postoji potreba.

UM

Kriterijum

2.2

Procenu potreba pacijenta vrše zaposleni odgovarajućih kvalifikacija.

UM

Kriterijum

2.3

Potrebe pacijenta unose se u istoriju bolesti pacijenta.

UM

Kriterijum

2.4

Utvrđuje se plan lečenja.

UM

Kriterijum

2.5

Plan lečenja se razmatra sa pacijentom (ukoliko je to moguće), kao i sa porodicom pacijenta.

Sprovođenje lečenja

UM

Standard

3.0

Lečenje se sprovodi u skladu sa planom lečenja.

UM

Kriterijum

3.1

Način i tok lečenja evidentiraju se u istoriji bolesti ili protokolu pacijenta.

UM

Kriterijum

3.2

Potpis nadležnog lekara obavezno se nalazi u istoriji bolesti pacijenta.

UM

Kriterijum

3.3

*

Postoji sistem za sprečavanje nastanka grešaka prilikom rukovanja lekovima:

– adekvatno skladištenje i izdavanje lekova,

– bezbedno rukovanje narkoticima,

– adekvatna priprema i rukovanje intravenoznim rastvorima,

– pravilno rukovanje infuzionim pumpama.

Lečenje i negu sprovode lica odgovarajućih kvalifikacija

UM

Standard

4.0

Lečenje i negu sprovode lica odgovarajuće kvalifikacije.

UM

Kriterijum

4.1

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

UM

Kriterijum

4.2

Organizacionom jedinicom za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja rukovodi lekar specijalizovan u oblasti urgentne medicine.

UM

Kriterijum

4.3

Organizaciona jedinica za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja ima kvalifikovanu glavnu medicinsku sestru, odnosno tehničara sa odgovarajućim iskustvom u oblasti urgentne medicine.

UM

Kriterijum

4.4

Medicinske sestre, odnosno tehničari moraju da imaju odgovarajuću kvalifikaciju i dodatnu obuku iz oblasti urgentne medicine.

UM

Kriterijum

4.5

Odgovarajući odnos između broja lekara i broja medicinskih sestara, odnosno tehničara omogućava pružanje usluga većem broju pacijenata.

UM

Kriterijum

4.6

Zaposleni u službi pohađaju obuku iz kardiopulmonalne reanimacije i upotrebe defibrilatora svakih šest meseci.

– 30% zaposlenih svake godine pohađa obuku iz oblasti urgentne medicine.

UM

Kriterijum

4.7

Usluge pratećih službi (laboratorije, radiološke dijagnostike i drugih) na raspolaganju su 24 časa dnevno.

UM

Kriterijum

4.8

Postoji sistem za obezbeđenje zaposlenih.

– Obezbeđenje je stalno na dužnosti, bilo da je prisutno u okviru službe urgentne medicine ili je u pripravnosti.

– Postoje alarm i sistemi obezbeđenja.

UM

Kriterijum

4.9

Formirana je komisija koja određuje protokole i procedure rada organizacione jedinice za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja.

UM

Kriterijum

4.10

Komisija se sastaje redovno, vodi zapisnik sa sastanaka i po potrebi preduzima odgovarajuće mere.

Smernice, procedure i protokoli

UM

Standard

5.0

Lečenje u službi za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja obavlja se prema postojećim smernicama, procedurama i protokolima.

UM

Kriterijum

5.1

Postoje procedure za:

– obavljanje trijaže,

– zbrinjavanje pacijenata obolelih od zaraznih bolesti (dekontaminacija nakon tretmana pacijenata obolelih od zaraznih bolesti),

– poštovanje dostojanstva i čuvanje poverljivih informacija o pacijentu,

– pružanje hitne medicinske pomoći deci,

– pregled i raspoloživost rezultata pratećih službi,

– izdavanje rezultata analize krvi i urina u roku od jednog časa,

– izdavanje rezultata dijagnostičkih snimanja u predviđenom vremenskom roku,

– vođenje evidencije, ispitivanje i izveštavanje o neželjenim događajima.

UM

Kriterijum

5.2

Postoje utvrđeni protokoli za uobičajena stanja u službi za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja.

– Protokoli su zasnovani na prihvaćenim vodičima dobre kliničke prakse.

UM

Kriterijum

5.3

Postoje procedure za komunikaciju sa pacijentom, odnosno porodicom pacijenta.

UM

Kriterijum

5.4

Postoje procedure za komunikaciju među zaposlenima.

UM

Kriterijum

5.5

Osnovne delatnosti organizacione jedinice za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja podržavaju misiju, viziju i vrednosti u zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da se poštuju: misija, vizija i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga zaposleni poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

UM

Kriterijum

5.6

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

UM

Kriterijum

5.7

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

UM

Kriterijum

5.8

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

UM

Kriterijum

5.9

*

O neželjenim događajima se vodi evidencija, ispituju se i o njima se izveštava.

UM

Kriterijum

5.10

Materijal za edukaciju pacijenata je dostupan (za stanja kao što su: astma, nega imobilisanih delova tela, povrede glave, gastroenteritis i drugo).

Prostorije i oprema

UM

Standard

6.0

Organizaciona jedinica za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja raspolaže odgovarajućim prostorijama i opremom.

UM

Kriterijum

6.1

Organizaciona jedinica za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja ima zaseban natkriven ulaz.

UM

Kriterijum

6.2

Prilaz organizacionoj jedinici za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja je pristupačan.

– Postoji ulaz za osobe sa invaliditetom.

– Lokacija i ulazi u organizacionu jedinicu za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja obeleženi su odgovarajućim oznakama.

UM

Kriterijum

6.3

Kontroliše se ulaz u organizacionu jedinicu za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja.

UM

Kriterijum

6.4

Prostor oko svakog bolesničkog kreveta omogućava efikasno lečenje, kao i lak pristup opremi i sredstvima.

UM

Kriterijum

6.5

Svaki krevet je opremljen sistemom za pozivanje ili alarmiranje medicinske sestre, odnosno tehničara.

UM

Kriterijum

6.6

Električne utičnice su jasno označene.

UM

Kriterijum

6.7

Organizaciona jedinica za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja raspolaže prostorijom koja se u slučaju potrebe može koristiti za izolaciju pacijenata.

UM

Kriterijum

6.8

Organizaciona jedinica za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja ima svu neophodnu opremu:

– adekvatno opremljen set za reanimaciju,

– pokretne kardio-monitore.

UM

Kriterijum

6.9

Oprema se redovno proverava i održava.

– Vodi se spisak celokupne opreme zajedno sa rasporedom održavanja za svaki njen deo.

– Evidentira se sva oprema koju treba baždariti i precizira se raspored baždarenja.

UM

Kriterijum

6.10

Postoji odgovarajuća prostorija za skladištenje opreme i materijala.

UM

Kriterijum

6.11

Postoji prostorija za odlaganje prljavog materijala i prostorija za dostavu i držanje čistog materijala.

UM

Kriterijum

6.12

Spisak antidota (protivotrova) izložen je na vidnom mestu.

Otpust pacijenata

UM

Standard

7.0

Postoji postupak za otpust pacijenta iz organizacione jedinice za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja.

UM

Kriterijum

7.1

Postoje protokoli i procedure za transfer pacijenta na druga odeljenja u zdravstvenoj ustanovi ili u druge zdravstvene ustanove.

UM

Kriterijum

7.2

Postoje protokoli i procedure za transfer pacijenta u organizacionu jedinicu za intenzivno lečenje i negu.

UM

Kriterijum

7.3

Prilikom transfera pacijenta na drugo odeljenje dostavlja se i pismeni izveštaj lekara iz organizacione jedinice za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja.

UM

Kriterijum

7.4

Pacijent, prilikom otpusta, dobija pisana uputstva za dalje lečenje, što se evidentira u istoriji bolesti ili protokolu pacijenata.

UM

Kriterijum

7.5

Prilikom otpusta, pacijent ili njegova porodica dobijaju edukativni materijal.

UM

Kriterijum

7.6

Postoje protokoli i procedure za slučaj smrtnog ishoda.

UM

Kriterijum

7.7

Postoje procedure za palijativno zbrinjavanje pacijenta.

Kvalitet rada i bezbednost pacijenta

UM

Standard

8.0

U organizacionoj jedinici za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja se prati kvalitet i bezbednost pacijenta.

UM

Kriterijum

8.1

Svi zaposleni u organizacionoj jedinici su upoznati sa strateškim planom zdravstvene ustanove, a plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta je utvrđen na osnovu strateškog plana.

UM

Kriterijum

8.2

Organizaciona jedinica za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja ima svoj plan unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

UM

Kriterijum

8.3

Planom unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta utvrđuju se oblasti koje treba unaprediti, aktivnosti koje treba preduzeti, kao i rezultati i postupak praćenja istih.

UM

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima u vezi sa unapređenjem kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

UM

Kriterijum

8.5

U okviru aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta, utvrđuju se i prate pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Utvrđeni su podaci koje treba prikupljati za svaki od pokazatelja, kao i metodi koji se koriste za prikupljanje ovih podataka.

UM

Kriterijum

8.6

Zaposleni na odgovarajući način učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Pri izboru zaposlenih, razmatraju se aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta, kao i opterećenost na radnom mestu.

– Sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet i bezbednost pacijenta, uključujući i upravljanje rizikom jasno su određene.

UM

Kriterijum

8.7

*

Postoje jasno definisana i primenjena politika i procedure za sprečavanje infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

UM

Kriterijum

8.8

*

Postoji i primenjuje se strategija za higijenu ruku.

5. (RD) Radiološka dijagnostika

RD

Standard

1.0

Osnovne delatnosti radiološke dijagnostike su jasno definisane.

RD

Kriterijum

1.1

Postoji dokumentovani opis osnovnih delatnosti.

Delatnosti uključuju:

– rutinsku i specijalnu radiografiju,

– rutinsku i specijalnu fluoroskopiju,

– interventnu radiologiju, vaskularnu i nevaskularnu, kao i interventni ultrazvuk,

– DEXA,

– ultrazvuk,

– mamografiju,

– angiografiju,

– snimanje magnetnom rezonancom, dijagnostičko i interventno,

– kompjuterizovanu tomografiju, dijagnostičku i interventnu.

RD

Kriterijum

1.2

Radiološka dijagnostika radi u skladu sa standardima profesionalne prakse.

– Standardi profesionalne prakse su inkorporirani u aktivnosti organizacione jedinice, pregledani i revidirani po potrebi.

RD

Kriterijum

1.3

Osnovne delatnosti organizacione jedinice u skladu su sa misijom, vizijom i vrednostima zdravstvene ustanove.

– Postoji dokaz da organizaciona jedinica postupa u skladu sa misijom, vizijom i vrednostima zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Zaposleni u organizacionoj jedinici su upoznati sa misijom, vizijom i vrednostima zdravstvene ustanove i postupaju u skladu sa tim.

RD

Kriterijum

1.4

Organizaciona jedinica donosi godišnji plan rada.

– Plan je baziran na strateškom i godišnjem operativnom planu zdravstvene ustanove.

– Planom su predviđene:

– vrsta usluge,

– način obavljanja osnovnih delatnosti organizacione jedinice i

– merljivi i ostvarljivi ciljevi.

– Sprovođenje plana redovno se prati.

RD

Standard

2.0

Pacijentu se pružaju usluge radiološke dijagnostike

RD

Kriterijum

2.1

Zaposleni u organizacionoj jedinici učestvuju u planiranju multidisciplinarnog pristupa pri pružanju usluga pacijentu.

RD

Kriterijum

2.2

Plan dijagnostičkih procedura i lečenje pacijenata su zasnovani na potrebama pacijenta.

RD

Kriterijum

2.3

Zaposleni redovno revidiraju svoju ulogu u multidisciplinarnom planu lečenja.

RD

Kriterijum

2.4

Zaposleni učestvuju u otpustu, transferu, daljem praćenju pacijenta, ukoliko je to potrebno.

RD

Kriterijum

2.5

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete

– sigurnost i bezbednost.

RD

Kriterijum

2.6

*

Neželjeni događaji se beleže, prijavljuju i ispituju.

RD

Standard

3.0

Usluge radiološke dijagnostike pružaju lica odgovarajuće kvalifikacije.

RD

Kriterijum

3.1

Postoji plan zaposlenih u organizacionoj jedinici.

RD

Kriterijum

3.2

Postoji opis poslova za sva radna mesta u organizacionoj jedinici:

– zasnovan na Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u zdravstvenoj ustanovi,

– redovno se razmatra i usaglašava u skladu sa potrebama.

RD

Kriterijum

3.3

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

RD

Kriterijum

3.4

Zaposleni su upoznati sa zadacima i ciljevima rada.

RD

Kriterijum

3.5

Postoji rukovodilac organizacione jedinice koji ima odgovarajuće kvalifikacije za to radno mesto, sposoban za profesionalne, savetodavne, organizacione, administrativne i naučne odgovornosti u organizacionoj jedinici.

– Rukovodilac (načelnik) organizacione jedinice je lekar sa licencom za rad u radiološkoj dijagnostici i potrebnim radnim iskustvom.

RD

Kriterijum

3.6

Svakom organizacionom jedinicom u okviru radiološke dijagnostike rukovodi lice odgovarajućih kvalifikacija.

RD

Kriterijum

3.7

Deo tima za pružanje usluga radiološke dijagnostike je kvalifikovani radiološki tehničar.

RD

Kriterijum

3.8

Učinak svih zaposlenih se procenjuje.

– Procena je zasnovana na osnovu zaduženja i ciljeva rada.

– Procene ukazuju na potrebna unapređenja učinka.

– Procene se sprovode po utvrđenom planu.

RD

Kriterijum

3.9

Postoji plan stručnog usavršavanja, odnosno kontinuirane edukacije:

– prati se sprovođenje plana,

– organizaciona jedinica procenjuje rezultate stručnog usavršavanja, odnosno kontinuirane edukacije i ostalih aktivnosti.

RD

Kriterijum

3.10

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

RD

Kriterijum

3.11

Postoje načini i mehanizmi za komunikaciju, rešavanje problema unutar organizacione jedinice, sa drugim organizacionim jedinicama u okviru zdravstvene ustanove, kao i sa pacijentima, odnosno njihovim porodicama.

RD

Standard

4.0

Postoje vodiči, uputstva, protokoli i procedure za pružanje usluga u okviru radiološke dijagnostike.

RD

Kriterijum

4.1*

Vodiči, uputstva, protokoli i procedure odnose se na sledeće:

– organizaciju i upravljanje organizacionom jedinicom,

– unapređenje kvaliteta,

– upravljanje rizikom,

– pregled korišćenja i iskorišćenosti resursa,

– pristup organizacionoj jedinici,

– radno vreme (vreme pružanja usluga),

– kontrola rada zaposlenih,

– aktivnosti organizacione jedinice prilikom pružanja usluga radiološke dijagnostike,

– saradnja organizacione jedinice sa pacijentom i njegovom porodicom,

– rutinska dijagnostička snimanja,

– terapijske i intervencijske usluge,

– kontrola kvaliteta radiografije – uređaja i rada na uređaju,

– nalozi lekara za ispitivanje i lečenje,

– priprema pacijenta za ispitivanje, odnosno snimanje i lečenje,

– liste za pacijente,

– ispitivanja sprovedena izvan organizacione jedinice,

– primena kontrastnih sredstava od strane adekvatnog osoblja,

– usluga za pacijente sa invaliditetom,

– prijem hitnih slučajeva, npr. neželjena reakcija na kontrast,

– komunikacija radiologa i ordinirajućeg lekara u tumačenju rezultata pregleda,

– vođenje medicinske dokumentacije: arhiviranje podataka, dupli specijalistički izveštaji, registar komplikacija (neželjenih ishoda pregleda),

– zakazivanje pacijenata,

– poštovanje etičkog kodeksa i rešavanje etičkih pitanja,

– kontrola dokumenata i evidencije,

– usluga organizacione jedinice,

– baždarenje i održavanje opreme,

– preventivno servisiranje opreme,

– bezbednost,

– bezbednost pacijenta,

– bezbedno rukovanje opremom,

– bezbednost i menadžment informacionih sistema za radna mesta na kojima se radi sa rizičnim materijama,

– kontrola električnih, mehaničkih i rizika od radijacije,

– zaštita od radijacije,

– izveštavanje o incidentima,

– kontrola infekcije.

RD

Kriterijum

4.2

Vodiči, uputstva, protokoli i procedure su usvojeni i redovno se revidiraju i modifikuju i zaposleni su upoznati sa njima.

RD

Standard

5.0

Radiološka dijagnostika raspolaže odgovarajućim prostorom.

RD

Kriterijum

5.1

Prostorije organizacione jedinice ispunjavaju uslove za pružanje usluga. Prostorije ispunjavaju zahteve za pružanje usluga radiološke dijagnostike i obuhvataju:

– lako dostupnu lokaciju (omogućen pristup licima sa invaliditetom),

– zaštitu od neovlašćenog pristupa,

– čekaonicu za pacijente,

– olovne zidove, vrata i kontrolne kabine,

– prostor za presvlačenje pacijenata,

– pristup toaletima,

– razvijanje filmova, odnosno zamračena soba sa izduvnim ventilatorom,

– prostor za odlaganje otpadnih hemikalija.

RD

Kriterijum

5.2

Postoji definisan postupak za periodičnu procenu stanja prostorija i usklađenost sa potrebama organizacione jedinice za dijagnostičku radiologiju.

– Procenom će se utvrditi nedostaci i planovi za otklanjanje istih.

RD

Standard

6.0

Oprema ispunjava sve zahteve za pružanje usluga radiološke dijagnostike.

RD

Kriterijum

6.1

Postoji lista opreme koja se nalazi u organizacionoj jedinici.

– Postoji oprema koja ispunjava minimum standarda (starost, tehnička ispravnost), neophodna za funkcionisanje organizacione jedinice.

RD

Kriterijum

6.2

Postoji lista opreme sa rasporedom održavanja odnosno zamene.

RD

Kriterijum

6.3

U organizacionoj jedinici se redovno proverava i procenjuje stanje opreme.

– Sva oprema koja zahteva baždarenje je evidentirana i raspored baždarenja je određen.

RD

Standard

7.0

Informacioni sistem je u funkciji efikasnog pružanja usluga radiološke dijagnostike.

RD

Kriterijum

7.1

Informacioni sistemi kao podrška pružanju usluga obuhvataju:

– uputstva,

– sistem za unos i obradu podataka,

– sistem izveštavanja,

– sistem finansijskog izveštavanja,

– sistem praćenja izvršenja,

– sistem upravljanja kvalitetom,

– sistem spoljne kontrole.

RD

Kriterijum

7.2

Rad informacionih sistema redovno se razmatra i po potrebi menja u skladu sa zahtevima organizacione jedinice.

RD

Kriterijum

7.3

Pristup podacima iz informacionog sistema imaju samo ovlašćena lica.

RD

Kriterijum

7.4

Podaci se čuvaju na odgovarajući način i na bezbednom mestu.

RD

Standard

8.0

Organizaciona jedinica radiološke dijagnostike prati kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

RD

Kriterijum

8.1

Organizaciona jedinica ima plan za stalno unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta. Planom se:

– identifikuju oblasti za unapređenje kvaliteta, mere koje treba preduzeti i ciljevi koje treba ostvariti.

RD

Kriterijum

8.2

Postoji postupak za praćenje realizacije plana za unapređenje kvaliteta rada i bezbednost pacijenta.

RD

Kriterijum

8.3

Utvrđeni su pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta i prate se kao deo aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

RD

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

RD

Kriterijum

8.5

Zaposleni učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

– Imenovana su lica zadužena za određene aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta.

– Utvrđeni su podaci koji će se prikupljati za pokazatelje, kao i koje će se metode koristiti pri prikupljanju i analizi tih podataka.

– Zaposleni dobijaju odgovarajuću kontinuiranu obuku u pogledu pokazatelja kvaliteta za procenu i merenje unapređenja kvaliteta rada i bezbednost pacijenta.

RD

Kriterijum

8.6

Zadovoljstvo zaposlenih se prati i preduzimaju aktivnosti kako bi se stepen zadovoljstva povećao.

6. (LAB) Laboratorijska dijagnostika (Laboratorija)

LAB

Standard

1.0

Osnovne delatnosti laboratorijske dijagnostike su jasno definisane.

LAB

Kriterijum

1.1

Postoji opis osnovnih delatnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike koji se odnosi na:

– medicinsku biohemiju, odnosno kliničku biohemiju,

– jasno definisane organizacione celine unutar osnovne organizacione jedinice (npr. biohemija, hematologija, hemostaza, analiza urina i sl.),

– osnovne delatnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike su predstavljene organizacionom šemom.

LAB

Kriterijum

1.2

Proces rada organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike odvija se prema principima i vodičima dobre laboratorijske prakse (DLP).

LAB

Kriterijum

1.3

Osnovne delatnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Postoje dokazi da laboratorija poštuje misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove pri planiranju i pružanju usluga.

– Prilikom pružanja usluga, zaposleni u organizacionoj jedinici laboratorijske delatnosti poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

LAB

Kriterijum

1.4

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike ima godišnji operativni plan.

– Plan je zasnovan na strateškom i godišnjem operativnom planu zdravstvene ustanove.

– Plan opisuje:

– obim i vrstu laboratorijskih usluga,

– način obavljanja osnovnih delatnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike i

– merljive i ostvarljive ciljeve.

– Sprovođenje plana redovno se prati.

LAB

Standard

2.0

Pacijentu se pružaju usluge laboratorijske dijagnostike.

LAB

Kriterijum

2.1

Potrebe pacijenata za laboratorijskim uslugama predstavljaju deo multidisciplinarnog plana lečenja.

– Zaposleni u organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike pružaju odgovarajuće informacije dobijene na osnovu laboratorijskih rezultata neophodnih za prevenciju, dijagnozu i lečenje ili procenjivanje zdravlja ljudi.

LAB

Kriterijum

2.2

Zaposleni u organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike učestvuju u multidisciplinarnom lečenju pacijenta.

LAB

Kriterijum

2.3

Zaposleni redovno revidiraju svoju ulogu u multidiscipinarnom planu lečenja.

LAB

Kriterijum

2.4

Zaposleni učestvuju u daljem praćenju pacijenta, ukoliko je to potrebno.

LAB

Kriterijum

2.5

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje,

– dostupnost zdravstvene zaštite

– informacije

– obaveštenje

– slobodan izbor

– privatnost i poverljivost informacija

– samoodlučivanje i pristanak

– uvid u medicinsku dokumentaciju

– tajnost podataka

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled

– prigovor

– naknadu štete sigurnost i bezbednost.

LAB

Kriterijum

2.6

*

Neželjeni događaji se beleže, prijavljuju i ispituju.

LAB

Standard

3.0

Laboratorijske usluge pružaju lica odgovarajućih kvalifikacija.

LAB

Kriterijum

3.1

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike poseduje adekvatne ljudske resurse.

LAB

Kriterijum

3.2

Postoji opis poslova za sva radna mesta u organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike:

– zasnovan na Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u zdravstvenoj ustanovi,

– redovno se razmatra i usaglašava u skladu sa potrebama.

LAB

Kriterijum

3.3

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i redovno proveravaju.

– Kvalifikacije se određuju u saradnji s komorama zdravstvenih radnika.

– Kvalifikacije se određuju za tip lečenja koji treba obaviti, za svaku kategoriju zaposlenih koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

LAB

Kriterijum

3.4

Zaposleni su upoznati sa zadacima i ciljevima rada.

LAB

Kriterijum

3.5

Postoji rukovodilac organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike koji ima odgovarajuće kvalifikacije za to radno mesto:

– sposoban za profesionalne, savetodavne, organizacione, administrativne i naučne odgovornosti u organizacionoj jedinici,

– poseduje odgovarajuće kvalifikacije i licencu, kao i potrebno radno iskustvo.

LAB

Kriterijum

3.6

Svakom nižom organizacionom jedinicom u okviru laboratorijske dijagnostike rukovodi lice odgovarajućih kvalifikacija.

LAB

Kriterijum

3.7

Učinak svih zaposlenih se procenjuje.

– Procena je zasnovana na osnovu zahteva i ciljeva rada.

– Procena ukazuje na potrebna unapređenja učinka.

– Procene se sprovode po utvrđenom planu.

LAB

Kriterijum

3.8

Postoji plan stručnog usavršavanja, odnosno kontinuirane edukacije.

– Prati se sprovođenje plana.

– Organizaciona jedinica procenjuje rezultate stručnog usavršavanja, odnosno kontinuirane edukacije i ostalih aktivnosti.

LAB

Kriterijum

3.9

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

LAB

Kriterijum

3.10

Postoje načini i mehanizmi za komunikaciju, rešavanje problema unutar organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike, sa drugim organizacionim jedinicama u okviru zdravstvene ustanove, kao i sa pacijentima, odnosno njihovim porodicama.

LAB

Standard

4.0

Postoje procedure i uputstva za pružanje usluga u okviru laboratorijske dijagnostike .

LAB

Kriterijum

4.1*

Procedure i uputstva odnose se na:

Organizaciju i upravljanje organizacionom jedinicom laboratorijske dijagnostike :

– unapređenje kvaliteta,

– upravljanje rizikom,

– pregled korišćenja i iskorišćenosti resursa,

– pristup organizacionoj jedinici,

– radno vreme (vreme pružanja usluga),

– kontrola rada zaposlenih.

Aktivnosti organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike prilikom pružanja laboratorijskih usluga:

– sakupljanje, obeležavanje i transport primarnih uzoraka (do faze ispitivanja)*4,

– izvođenje ispitivanja prema zahtevu,

– izveštavanje i čuvanje rezultata ispitivanja**5,

– hitno izveštavanje o kritičnim ili alarmantnim vrednostima laboratorijskih nalaza,

– usmeno saopštavanje i primanje rezultata analize***6,

– sprovođenje naučnog istraživanja u organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike, uključujući bilo koju vrstu istraživanja i programa razvoja.

Poštovanje etičkog kodeksa i rešavanje etičkih pitanja:

– čuvanje poverljivosti laboratorijskih nalaza.

Kontrolu dokumenata i evidenciju:

– podaci o etaloniranju opreme,

– arhiviranje laboratorijskih nalaza,

– kontrolisan pristup podacima.

Bezbednost:

– bezbedno rukovanje i čuvanje uzoraka, uključujući i korišćenje adekvatne opreme i odeće,

– bezbedan transport uzoraka u drugu laboratoriju,

– sprečavanje i ograničavanje uticaja štetnih incidenata,

– dekontaminacija laboratorijske opreme i infektivnog materijala,

– dekontaminacija i odlaganje igli, špriceva, lancete i drugih oštrih intrumenata,

– bezbedno skladištenje, obeležavanje, rukovanje i odlaganje opasnog materijala.

LAB

Kriterijum

4.2

Procedure i uputstva su usvojeni i redovno se revidiraju i modifikuju a zaposleni su upoznati sa njima.

LAB

Standard

5.0

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike raspolaže odgovarajućim prostorom.

LAB

Kriterijum

5.1

Prostorije organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike ispunjavaju uslove za pružanje usluga.

– Prostorije se nalaze na odgovarajućim mestima i funkcionalne su.

– Raspored prostorija omogućava dobru komunikaciju među zaposlenima kao i sa korisnicima usluga.

– Prostor je projektovan tako da omogućava:

– efikasan rad,

– udobnost licima koji borave u njemu,

– smanjenje rizika od povreda i profesionalnih oboljenja.

– Prostor za sakupljanje primarnog uzorka prilagođen je osobama sa invaliditetom i omogućava njihovu privatnost.

– U organizacionoj jedinici laboratorijske dijagnostike postoje odgovarajuće i adekvatno obeležene prostorije za prijem, otpremanje i rukovanje uzorcima, uključujući i prostor za visokorizične uzorke.

– Postoje odgovarajuće prostorije za skladištenje uzoraka, reagenasa, laboratorijskog potrošnog materijala, opreme i dokumentacije, uključujući i odvojen prostor za čuvanje visokorizičnih uzoraka koji su adekvatno obeleženi.

– Prostori organizacione jedinice laboratorijske dijagnostike u kojima se odvijaju nekompatibilne aktivnosti su odvojeni.

– Vrši se kontrola temperature, sterilnosti, vlažnosti, buke, vibracija, električnog napajanja.

LAB

Kriterijum

5.2

Postoji definisan postupak za periodičnu procenu stanja prostorije i usklađenosti sa potrebama organizacione jedinice.

– Procena će utvrditi nedostatke i mere za otklanjanje istih.

LAB

Standard

6.0

Oprema ispunjava sve zahteve za pružanje usluga u laboratorijskoj dijagnostici.

LAB

Kriterijum

6.1

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike poseduje svu potrebnu opremu za pružanje usluga.

– Oprema je adekvatno i na odgovarajućem mestu instalirana.

– Oprema je obeležena etiketom ili na neki drugi način identifikovana.

LAB

Kriterijum

6.2

Vodi se spisak celokupne opreme zajedno sa rasporedom održavanja za svaki deo opreme.

– Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike sledi preporuke proizvođača kada je u pitanju program održavanja opreme.

– Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike poseduje kopije izveštaja, odnosno sertifikata o izvršenom etaloniranju ili verifikaciji opreme.

LAB

Kriterijum

6.3

Zdravstvena ustanova bezbedno rukuje opremom, materijalom i uređajima.

– zdravstvena ustanova raspolaže opremom, materijalom i medicinskim uređajima tako što:

– planira nabavku nove i savremene opreme,

– redovno i preventivno je održava i o tome vodi evidenciju,

– vrši etaloniranje po potrebi.

– Opremom se rukuje u skladu sa uputstvom proizvođača za rad sa opremom i vrši se obuka zaposlenih za bezbedno rukovanje opremom. (Postoje posebni programi, a svaka sprovedena obuka se evidentira.)

LAB

Standard

7.0

Informacioni sistem je u funkciji efikasnog pružanja usluga laboratorijske dijagnostike.

LAB

Kriterijum

7.1

Informacioni sistemi kao podrška pružanju usluga obuhvataju:

– sistematizovana uputstva,

– sistem za unos i obradu podataka,

– sistem izveštavanja,

– sistem finansijskog izveštavanja,

– sistem praćenja izvršenja,

– sistem upravljanja kvalitetom,

– sistem spoljne kontrole.

LAB

Kriterijum

7.2

Rad informacionih sistema se redovno razmatra i po potrebi menja u skladu sa zahtevima organizacione jedinice.

LAB

Kriterijum

7.3

Pristup podacima iz informacionog sistema imaju samo ovlašćena lica.

LAB

Kriterijum

7.4

Podaci se čuvaju na odgovarajući način i na bezbednom mestu.

LAB

Standard

8.0

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike prati kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

LAB

Kriterijum

8.1

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike ima plan za stalno unapređenje kvaliteta rada i bezbednost pacijenta. Planom se identifikuju:

– oblasti za unapređenje kvaliteta, mere koje treba preduzeti i ciljevi koje treba ostvariti,

– sistem sprečavanja nastanka grešaka pri čuvanju, izdavanju i rukovanju reagensima,

– procedure kontrole kvaliteta.

LAB

Kriterijum

8.2

Postoji proces za praćenje realizacije plana za unapređenje kvaliteta rada i bezbednost pacijenta.

LAB

Kriterijum

8.3

Utvrđeni su pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta i prate se kao deo aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta. Uključuju sledeće:

– vreme potrebno za dobijanje rezultata (Turnaround time),

– učestalost izgubljenih rezultata,

– laboratorijski izveštaji odgovaraju formatu istorije bolesti.

LAB

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati i učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta:

– imenovana su lica zadužena za određene aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta,

– utvrđeni su podaci koji će se prikupljati za pokazatelje, kao i koje će se metode koristiti pri prikupljanju i analizi tih podataka,

– zaposleni dobijaju odgovarajuću kontinuiranu obuku u pogledu pokazatelja kvaliteta za procenu i merenje unapređenja kvaliteta i bezbednosti.

LAB

Kriterijum

8.5

Zaposleni prisustvuju sastancima provere kvaliteta kliničko-laboratorijskog rada zajedno sa ostalim specijalnostima.

LAB

Kriterijum

8.6

Postoje datirane, dokumentovane i prethodno definisane procedure i uputstva za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta postupaka ispitivanja (Unutrašnja i spoljašnja kontrola kvaliteta rada).

LAB

Kriterijum

8.7

Organizaciona jedinica laboratorijske dijagnostike učestvuje u nacionalnom, odnosno međunarodnom programu spoljašnje kontrole kvaliteta.

LAB

Kriterijum

8.8

Zadovoljstvo zaposlenih se prati i preduzimaju aktivnosti kako bi se stepen zadovoljstva povećao.

4 Napomena:

Obrazac/uput uključuje najmanje:

– jedinstvenu identifikaciju pacijenta (ime i prezime pacijenta, datum rođenja i pol, laboratorijski broj pacijenta),

– identifikaciju lekara ili drugog lica koje zahteva analize (ime i prezime, lokacija, kontakt telefon),

– tip primarnog uzorka i kliničke detalje relevantne za pacijenta i zahtevana ispitivanja (npr. prepisana terapija, hemoliza …) kao i datum i vreme uzorkovanja, ali i prijema uzorka u laboratoriju.

5 Napomena:

Izveštaj o ispitivanju sadrži najmanje:

– identifikaciju laboratorije koja je izdala izveštaj,

– jedinstvenu identifikaciju pacijenta (ime i prezime pacijenta, datum rođenja i pol, laboratorijski broj pacijenta) – odgovara podacima sa naloga/uputa,

– podatke sa naloga/uputa za ispitivanje relevantne za tumačenje rezultata,

– rezultate ispitivanja i biološki referentni interval (gde je primenljivo),

– potpis i faksimil lica ovlašćenog da pregleda i izdaje izveštaj.

6 Napomena:

Procedurom bi trebalo osigirati da samo u izuzetnim slučajevima imenovano osoblje može prenositi i primati rezultate analiza putem telefona, te da postoji štampani primerak kojim se potvrđuje dostavljanje podataka, izrađen uz minimum zakašnjenja iza usmenog saopštavanja podataka. Štampani primerak nakon obavljenog saopštavanja rezultata usmenim putem bi trebalo da sadrži sledeće podatke: ime osobe koja je dala izveštaj o analizama, ime osobe koja je primila izveštaj, identitet pacijenta, rezultate analize, datum i vreme usmenog saopštavanja o rezultatu analize.

7. (APT) Farmaceutska zdravstvena delatnost – Apoteka

APT

Standard

1.0

Osnovne delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti su jasno definisane.

APT

Kriterijum

1.1

Postoji opis osnovnih delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti u pismenom obliku koji obuhvata:

– bezbedan i efikasan sistem nabavke lekova i medicinskih sredstava,

– prijem i skladištenje lekova i medicinskih sredstava,

– izdavanje lekova i medicinskih sredstava,

– izradu magistralnih lekova,

– izradu i kontrolu galenskih lekova,

– izveštavanje o neželjenim reakcijama na lekove i medicinska sredstva,

– upravljanje neželjenim događajima i rizicima (propusti u propisivanju),

– medicinske greške,

– analizu i evaluaciju upotrebe lekova i medicinskih sredstava,

– učešće u konsultacijama u vezi terapije pacijenta,

– izradu protokola za pravilnu primenu lekova (važi za bolničke apoteke),

– pripremu lekova visokog rizika za primenu (važi za bolničke apoteke),

– praćenje farmakokinetičkih parametara i tumačenje rezultata (važi za bolničke apoteke),

– rukovanje lekovima koji se ispituju (važi za bolničke apoteke),

– programe edukacije i savetovanja za pacijente i porodice pacijenata,

– programe edukacije i savetovanja za zaposlene,

– programe edukacije i savetovanja za zdravstvene radnike i saradnike,

– obezbeđivanje informacija o leku,

– programe promocije zdravlja i rane detekcije faktora za razvoj bolesti,

– upravljanje farmaceutskim otpadom,

– povlačenje lekova i medicinskih sredstava iz prometa,

– vođenje evidencije o prijemu, skladištenju i izdavanju kontrolisanih supstanci i lekova.

APT

Kriterijum

1.2

Osnovne delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti su u skladu sa profesionalnim standardima i pravilima dobre prakse:

– Dobra apotekarska praksa,

– Dobra distributivna praksa,

– Dobra praksa za izradu galenskih lekova i druga akta vezana za farmaceutsku delatnost.

– Profesionalni standardi i pravila dobre prakse prate se i po potrebi revidiraju.

APT

Kriterijum

1.3

Osnovne delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti podržavaju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

– Zaposleni u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti upoznati su sa misijom, vizijom i vrednostima zdravstvene ustanove.

– Prilikom pružanja usluga, zaposleni u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti poštuju misiju, viziju i vrednosti zdravstvene ustanove.

APT

Kriterijum

1.4

Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti ima godišnji plan rada.

– Plan je baziran na strateškom i godišnjem operativnom planu zdravstvene ustanove.

– Planom su predviđeni:

– vrsta usluge,

– način obavljanja osnovnih delatnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti i

– merljivi i ostvarljivi ciljevi.

– Sprovođenje plana redovno se prati.

APT

Standard

2.0

Pacijentu se pružaju farmaceutske usluge.

APT

Kriterijum

2.1

Plan lečenja pacijenta je u skladu sa potrebama pacijenta.

APT

Kriterijum

2.2

Potrebe pacijenata za farmaceutskim uslugama su dokumentovane.

– Ukoliko postoji multidisciplinarni plan lečenja, potreba pacijenta za lekovima je dokumentovana (važi za bolnice).

APT

Kriterijum

2.3

Zaposleni učestvuju u multidisciplinarnom planu lečenja (važi za bolnice).

APT

Kriterijum

2.4

Zaposleni redovno revidiraju svoju ulogu u multidisciplinarnom planu lečenja (važi za bolnice).

APT

Kriterijum

2.5

Zaposleni učestvuju u otpustu, transferu i daljem praćenju pacijenta, ukoliko je to potrebno (važi za bolnice).

APT

Kriterijum

2.6

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje,

– privatnost,

– poverljivost,

– sigurnost i bezbednost.

APT

Kriterijum

2.7

*

Neželjeni događaji se beleže, prijavljuju i ispituju.

APT

Standard

3.0

Farmaceutske usluge pružaju lica odgovarajuće kvalifikacije.

APT

Kriterijum

3.1

Postoji plan zaposlenih u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti.

APT

Kriterijum

3.2

Postoji opis poslova za sva radna mesta u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti koji:

– je zasnovan na Pravilniku o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji radnih mesta u zdravstvenoj ustanovi,

– se redovno razmatra i usaglašava u skladu sa potrebama.

APT

Kriterijum

3.3

Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence.

– Kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i periodično proveravaju.

APT

Kriterijum

3.4

Zaposleni su upoznati sa zadacima i ciljevima rada.

APT

Kriterijum

3.5

Postoji rukovodilac organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti koji ima odgovarajuće kvalifikacije za to radno mesto:

– sposoban za profesionalne, savetodavne, organizacione, administrativne i naučne odgovornosti u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti,

– diplomirani je farmaceut sa licencom i potrebnim radnim iskustvom.

APT

Kriterijum

3.6

Svakim delom niže organizacione jedinice rukovodi lice odgovarajućih kvalifikacija.

APT

Kriterijum

3.7

Učinak svih zaposlenih se procenjuje.

– Procena je zasnovana na osnovu zaduženja i ciljeva rada.

– Procena ukazuje na potrebna unapređenja učinka.

– Procene se sprovode po utvrđenom planu.

APT

Kriterijum

3.8

Postoji plan stručnog usavršavanja ili kontinuirane edukacije.

– Prati se sprovođenje plana.

– Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti procenjuje rezultate stručnog usavršavanja ili kontinuirane edukacije i ostalih aktivnosti u vezi sa tim.

APT

Kriterijum

3.9

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

APT

Kriterijum

3.10

Postoje načini i mehanizmi za komunikaciju, rešavanje problema unutar organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti sa drugim organizacionim jedinicama u okviru zdravstvene ustanove, kao i sa pacijentima, odnosno njihovim porodicama.

APT

Standard

4.0

Postoje vodiči, uputstva, protokoli i procedure za pružanje usluga u okviru organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti.

APT

Kriterijum

4.1*

Vodiči, uputstva, protokoli i procedure odnose se na:

– Organizaciju i upravljanje organizacionom jedinicom farmaceutske zdravstvene delatnosti:

– unapređenje kvaliteta,

– upravljanje rizikom,

– pregled korišćenja i iskorišćenosti resursa,

– dostupnost farmaceutskih usluga,

– radno vreme (vreme pružanja usluga),

– kontrolu rada zaposlenih.

– Aktivnosti organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti prilikom pružanja farmaceutske usluge su:

– nabavka lekova i medicinskih sredstava,

– prijem i skladištenje lekova i medicinskih sredstava,

– izdavanje lekova i medicinskih sredstava,

– izrada magistralnih lekova,

– izrada i kontrola galenskih lekova,

– informisanje i edukacija u vezi sa lekovima i medicinskim sredstvima,

– aktivnosti vezane za racionalnu primenu i pravilnu upotrebu lekova.

– Poštovanje etičkog kodeksa i rešavanje etičkih pitanja.

– Kontrolu dokumenata i evidenciju:

– stanja zaliha i popisi

– trebovanja i nabavke lekova i medicinskih sredstava

– propisivanje lekova i medicinskih sredstava

– izdavanja lekova i medicinskih sredstava

– nabavke inventara

– intervencija farmaceuta

– uslova skladištenja

– distribucije i izdavanja lekova koji su pod kontrolom

– Bezbednost:

– bezbednost pacijenta (neželjene reakcije na lek, neželjeni događaji, npr. pogrešno izdat lek),

– planiranje u slučaju vanredne situacije,

– bezbednost na radnim mestima koja uključuju rad sa opasnim materijama,

– bezbedno rukovanje citotoksičnim lekovima,

– upravljanje farmaceutskim otpadom,

– prevencija krađe lekova,

– kontrola pristupa podacima o pacijentu,

– izveštavanje u slučaju incidenata,

– povlačenje lekova i medicinskih sredstava iz prometa,

– održavanje higijene.

APT

Kriterijum

4.2

Vodiči, uputstva, protokoli i procedure su usvojeni i redovno se revidiraju i modifikuju i zaposleni su upoznati sa njima.

APT

Standard

5.0

Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti raspolaže odgovarajućim prostorom.

APT

Kriterijum

5.1

Prostorije organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti ispunjavaju uslove za pružanje usluga:

– lako dostupna lokacija (omogućen pristup invalidima, omogućen pristup kolicima za prenos robe),

– sigurnost od neovlašćenog pristupa službenim prostorijama,

– odgovarajući sistem za prijem, skladištenje i izdavanje lekova i medicinskih sredstava (uključujući praćenje temperature prostorije za skladištenje, dobru provetrenost prostorija, uslove za skladištenje isparljivih i zapaljivih materija, pravilan raspored lekova po oblicima i farmakološkim grupama, odvojeno mesto za rashodovane lekove i praćenje temperature u frižiderima),

– adekvatno čuvanje narkotika (metalni orman pod ključem),

– orman za čuvanje lekova za hitnu intervenciju (na bolničkom odeljenju) za slučaj kada apoteka nije dostupna,

– adekvatne prostorije i oprema za izradu magistralnih i galenskih preparata,

– adekvatne prostorije i oprema za pripremu lekova za davanje (rastvaranje sirupa, parenteralnih preparata, citotoksičnih lekova),

– adekvatan prostor koji omogućava diskreciju pri razgovoru sa pacijentom.

APT

Kriterijum

5.2

Postoji definisan postupak za periodičnu procenu stanja prostorija i usklađenost sa potrebama farmaceutske zdravstvene delatnosti

– Procenom će se utvrditi nedostaci i planovi za otklanjanje istih.

APT

Standard

6.0

Oprema ispunjava sve zahteve za pružanje usluga farmaceutske zdravstvene delatnosti.

APT

Kriterijum

6.1

Postoji lista opreme koja se nalazu organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti.

APT

Kriterijum

6.2

Postoji lista opreme sa rasporedom servisiranja, odnosno zamene.

APT

Kriterijum

6.3

U organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti redovno se proverava i procenjuje stanje opreme.

– Sva oprema u organizacionoj jedinici farmaceutske zdravstvene delatnosti koja zahteva baždarenje je evidentirana i raspored baždarenja je određen.

APT

Standard

7.0

Informacioni sistem je u funkciji efikasnog pružanja farmaceutskih usluga.

APT

Kriterijum

7.1

Informacioni sistemi kao podrška pružanju usluga obuhvataju:

– uputstva,

– sistem za unos i obradu podataka,

– sistem izveštavanja,

– sistem finansijskog izveštavanja,

– sistem praćenja izvršenja,

– sistem upravljanja kvalitetom,

– sistem spoljne kontrole.

APT

Kriterijum

7.2

Rad informacionih sistema se redovno razmatra i po potrebi menja u skladu sa zahtevima organizacione jedinice farmaceutske zdravstvene delatnosti.

APT

Kriterijum

7.3

Pristup podacima iz informacionog sistema imaju samo ovlašćena lica.

APT

Kriterijum

7.4

Podaci se čuvaju na odgovarajući način i na bezbednom mestu.

APT

Standard

8.0

Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti prati kvalitet rada i bezbednost pacijenta.

APT

Kriterijum

8.1

Organizaciona jedinica farmaceutske zdravstvene delatnosti ima plan za stalno unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta. Planom se identifikuju oblasti za unapređenje kvaliteta, mere koje treba preduzeti i ciljevi koje treba ostvariti.

APT

Kriterijum

8.2

Postoji postupak za praćenje realizacije plana za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.3

Utvrđeni su pokazatelji kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta i prate se kao deo aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.4

Zaposleni su upoznati sa aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.5

Zaposlenima se pruža kontinuirana edukacija iz oblasti unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.6

Zaposleni učestvuju u aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta:

– imenovana su lica zadužena za određene aktivnosti na planu unapređenja kvaliteta,

– utvrđeni su podaci koji će se prikupljati za pokazatelje, kao i koje će se metode koristiti pri prikupljanju i analizi tih podataka,

– zaposleni dobijaju odgovarajuću kontinuiranu obuku u pogledu pokazatelja kvaliteta za procenu i merenje unapređenja kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

APT

Kriterijum

8.7

Zadovoljstvo zaposlenih se prati i preduzimaju se aktivnosti kako bi se stepen zadovoljstva povećao.

8. (ŽS) Životna Sredina

Prevencija infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti

ŽS

Standard

1.0

Vrši se prevencija infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ŽS

Kriterijum

1.1

Redovno se primenjuju mere izolacije i predostrožnosti i o tome se vodi evidencija.

ŽS

Kriterijum

1.2

*

Postoje politika i procedure svođenja na minimum infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti u zdravstvenoj ustanovi.

ŽS

Kriterijum

1.3

*

Postoje mere, procedure i postupci čišćenja, dezinfekcije i sterilizacije prostora, opreme, materijala i medicinskih uređaja.

• Uvedeni su procesi dezinsekcije i deratizacije.

ŽS

Kriterijum

1.4

Opasnim materijama i zaraznim materijalom rukuje se u skladu sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom („Sl. glasnik RS”, broj 78/10) kao i u skladu sa pravilnikom, poslovnikom i protokolima zdravstvene ustanove.

ŽS

Kriterijum

1.5

Promoviše se lična higijena i održava se čistoća prostorija.

Kriterijum

1.6

Zgrada se adekvatno održava, što podrazumeva i održavanje unutrašnjeg prostora i sistema ventilacije u cilju sprečavanja širenja zaraze.

Procedure za slučaj pojave i širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti

ŽS

Standard

2.0

Postoje procedure za slučaj pojave i širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ŽS

Kriterijum

2.1

Postoje i primenjuju se procedure za otkrivanje i preduzimanje odgovarajućih mera u cilju sprečavanja daljeg širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ŽS

Kriterijum

2.2

Postoje mere i procedure za istraživanje puteva širenja infekcije (uključujući i otkrivanje svih kontakata), kao i procedure za suzbijanje zaraze.

ŽS

Kriterijum

2.3

Rezultati epidemiološkog nadzora čuvaju se u propisanom roku i koriste se za sprečavanje širenja ili smanjenja rizika od ponovnog izbijanja zaraze.

ŽS

Kriterijum

2.4

Zarazne bolesti se prijavljuju u skladu sa zakonom.

ŽS

Kriterijum

2.5

Postoji postupak za utvrđivanje mera za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

Komisija za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti

ŽS

Standard

3.0

Komisija za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama (komisija) vrši kontrolu širenja infekcija.

ŽS

Kriterijum

3.1

Komisija je formirana na odgovarajući način. Jedan od članova komisije nadležan je za upravljanje medicinskim otpadom.

ŽS

Kriterijum

3.2

Komisija se redovno sastaje i vodi zapisnik sa sastanka. Zvanična dokumentacija sa sastanaka čuva se tokom propisanog vremenskog perioda.

ŽS

Kriterijum

3.3

Komisija sarađuje sa Institutom za javno zdravlje Srbije (preko mreže zavoda), o čemu postoji dokumentacija.

ŽS

Kriterijum

3.4

Komisija redovno proverava i revidira sve procedure i postupke kontrole. Dokumentacija o preduzetim merama i reviziji čuva se tokom propisanog vremenskog perioda.

ŽS

Kriterijum

3.5

Komisija predlaže mere za sprečavanje i kontrolu infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti.

ŽS

Kriterijum

3.6

Komisija istražuje sve probleme u vezi sa pojavom infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti i o tome izveštava interne nadležne organe kao i institute i zavode za javno zdravlje.

Razdvajanje medicinskog otpada

ŽS

Standard

4.0

Vrši se razdvajanje medicinskog otpada u skladu sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom, a zdravstvena ustanova ima Plan upravljanja medicinskim otpadom koji se redovno revidira.

ŽS

Kriterijum

4.1

Vrši se razdvajanje medicinskog otpada prema Katalogu otpada.

Razvrstani medicinski otpad se pakuje na adekvatan način.

ŽS

Kriterijum

4.2

Medicinski otpad se pakuje u adekvatne kese, kontejnere i kante.

ŽS

Kriterijum

4.3

Na svim deponijama za odlaganje medicinskog otpada istaknute su i jasno vidljive instrukcije za razdvajanje i obeležavanje otpada.

Odlaganje medicinskog otpada u okviru zdravstvene ustanove

ŽS

Standard

5.0

Medicinski otpad unutar zdravstvene ustanove odlaže se na adekvatan način.

ŽS

Kriterijum

5.1

Vrši se dnevno sakupljanje medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

5.2

Mesta za odlaganje medicinskog otpada locirana su strateški u okviru same zdravstvene ustanove.

ŽS

Kriterijum

5.3

Na mestima odlaganja otpada u okviru zdravstvene ustanove otpad se razdvaja i odlaže prema kategorijama u jasno označene kontejnere određene boje i oznake.

ŽS

Kriterijum

5.4

Vrši se redovno čišćenje i dezinfekcija mesta odlaganja otpada, kao i samih kontejnera.

ŽS

Kriterijum

5.5

Rukovanje otpadom na mestima odlaganja obavlja se uz poštovanje odgovarajućih mera zaštite (nošenje rukavica, zaštitne odeće i obuće, zaštitnih naočara).

ŽS

Kriterijum

5.6

Postoji fiksni raspored za odlaganje otpada na svakom mestu predviđenom za odlaganje.

Odlaganje otpada na centralno privremeno odlagalište za otpad

ŽS

Standard

6.0

Medicinski otpad se pre transporta odlaže na centralno privremeno odlagalište za otpad.

ŽS

Kriterijum

6.1

Otpad se transportuje do centralnog privremenog odlagališta za otpad u zatvorenim, pokretnim, plastičnim kontejnerima.

ŽS

Kriterijum

6.2

Određuje se putanja i dnevni raspored transportovanja otpada, kako bi se izbegao kontakt sa dostavom čistog materijala.

ŽS

Kriterijum

6.3

Vreme odlaganja otpada iznosi između 24 i 48 časova.

ŽS

Kriterijum

6.4

Centralno privremeno odlagalište za otpad je odgovarajuće veličine za dnevno odlaganje medicinskog otpada i mora biti locirano na odgovarajućem mestu.

– Ne sme biti locirano u blizini objekata u kojima se vrši pripremanje hrane.

– Lako je dostupno za čišćenje, ima odgovarajuće osvetljenje i ventilaciju i zaštićeno je od ulaska glodara, ptica i drugih životinja.

– Pristupačno je za kamione i vozila komunalne službe higijene.

ŽS

Kriterijum

6.5

Pristup centralnom privremenom odlagalištu za otpad je dozvoljen samo ovlašćenim licima.

Postoji lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom

ŽS

Standard

7.0

U zdravstvenoj ustanovi postoji lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom.

ŽS

Kriterijum

7.1

Odgovorno lice je završilo odgovarajuću obuku, poseduje odgovarajuće iskustvo i stručne kvalifikacije.

ŽS

Kriterijum

7.2

Odgovorno lice je član Komisije za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama.

ŽS

Kriterijum

7.3

Odgovorno lice predlaže politiku upravljanja otpadom.

ŽS

Kriterijum

7.4

Odgovorno lice istražuje sve probleme u vezi sa upravljanjem otpadom i o njima izveštava direktora zdravstvene ustanove i Komisiju za sprečavanje i kontrolu širenja infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama.

ŽS

Kriterijum

7.5

Odgovorno lice učestvuje u radnoj grupi za zaštitu životne sredine u datom upravnom okrugu.

Program za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada

ŽS

Standard

8.0

Postoji program za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

8.1

U okviru prostora predviđenog za sterilizaciju medicinskog otpada postoji zona za privremeno odlaganje, merenje otpada, beleženje, dekontaminaciju, zona predviđena za pranje i čišćenje, kao i zona za sterilizaciju, usitnjavanje i skladištenje obrađenog otpada.

ŽS

Kriterijum

8.2

Postoje mere i procedure za obavljanje svih pomenutih aktivnosti.

ŽS

Kriterijum

8.3

Na raspolaganju je posebna oprema za pranje i čišćenje, dezinfekciju, sušenje, pakovanje i sterilizaciju.

Prostorije za obavljanje sterilizacije medicinskog otpada

ŽS

Standard

9.0

Obezbeđene su odgovarajuće prostorije u kojima se obavlja sterilizacija medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

9.1

Protok se obavlja u smeru od zone manipulacije „prljavim” materijalom ka zoni sa „čistim” materijalom.

ŽS

Kriterijum

9.2

Postoje adekvatni sistemi za protok vazduha.

– Vazduh se iz zone dekontaminacije ispušta u spoljašnju sredinu.

– U zoni gde se vrši pranje i čišćenje, obezbeđen je pozitivan pritisak vazduha.

– U zoni obrade otpada postoje kanalizacioni sifoni za odgovarajuće čišćenje zone.

– podovi, zidovi i radne površine projektovane su tako da se postignu visoki higijenski standardi.

ŽS

Kriterijum

9.3

Postoje kontrolisane zone skladištenja medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

9.4

Autoklavi i sterilizatori smešteni su u posebnu prostoriju u odnosu na zonu prijema.

ŽS

Kriterijum

9.5

Postoji prostor za pranje i dezinfekciju kontejnera za skladištenje i transport medicinskog otpada, koji je odgovarajuće pripremljen kako bi se izbeglo izlivanje otpada.

ŽS

Kriterijum

9.6

Za skladištenje i transport medicinskog otpada koriste se zatvoreni kontejneri koji se nakon upotrebe peru i dezinfikuju.

ŽS

Kriterijum

9.7

Postoji mesto za odlaganje dezinfikovanih transportnih kontejnera.

Zaposleni na obradi medicinskog otpada su adekvatno edukovani i imaju odgovarajuću zaštitnu opremu

ŽS

Standard

10.0

Zaposleni na obradi medicinskog otpada poseduju kvalifikacije, adekvatno su edukovani i imaju adekvatnu zaštitnu opremu.

ŽS

Kriterijum

10.1

Zaposleni u zoni dekontaminacije nose zaštitnu opremu (gumene rukavice, rukavice za jednokratnu upotrebu, vodootporne kecelje, zaštitne maske sa zaklonom za lice, zaštitne naočare).

ŽS

Kriterijum

10.2

Zaposleni su upoznati sa protokolima i procedurama za slučaj akcidentne situacije.

ŽS

Kriterijum

10.3

Obezbeđen je obavezni uvodni program i obavezna obuka za rad za zaposlene na sterilizaciji medicinskog otpada, uključujući i obuku za rad na postojećoj opremi.

ŽS

Kriterijum

10.4

Oprema za hitne slučajeve, kompleti za saniranje izlivanja itd. dostupni su na mestu tretmana medicinskog otpada, a zaposleni su obučeni da ih koriste.

ŽS

Kriterijum

10.5

Zaposleni su vakcinisani protiv zaraznih bolesti (HCV, HBV itd.).

Procedure za vršenje sterilizacije

ŽS

Standard

11.0

Postoje odgovarajuće procedure za sterilizaciju medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

11.1

Uputstva za korišćenje i bezbedno rukovanje, za svaki sterilizator, dostupna su zaposlenima.

ŽS

Kriterijum

11.2

Sprovođenje postupka sterilizacije, praćenje i verifikacija evidentiraju se za sve metode sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

11.3

Svakog dana se vrši provera celokupne opreme i evidentiraju rezultati.

Tim za upravljanje medicinskim otpadom

ŽS

Standard

12.0

Tim za upravljanje medicinskim otpadom nadgleda obradu medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

12.1

Formiran je tim za upravljanje medicinskim otpadom. (Tim obuhvata: direktora zdravstvene ustanove, načelnike odeljenja, odnosno organizacione jedinice, načelnika farmaceutske zdravstvene delatnosti, glavnu sestru, načelnika tehničke službe, šefa finansijskog odeljenja, šefa komisije za kontrolu infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti, lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom).

ŽS

Kriterijum

12.2

Tim se redovno sastaje i vodi zapisnike o svom radu.

ŽS

Kriterijum

12.3

Tim analizira sve postupke i procedure obrade medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

12.4

Tim preporučuje mere za obradu medicinskog otpada.

ŽS

Kriterijum

12.5

Tim ispituje sve probleme vezane za obradu medicinskog otpada i izveštava o njima.

Nacionalne smernice i Tehničko uputstvo za transport medicinskog otpada

ŽS

Standard

13.0

Transport medicinskog otpada izvodi se prema Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom.

ŽS

Kriterijum

13.1

Postoji plan transporta i raspored sakupljanja otpada koji je dostupan za potrebe zaposlenih koji rade u ovoj oblasti.

ŽS

Kriterijum

13.2

Zdravstvena ustanova treba da ima obučenog, iskusnog vozača koji je tehnički stručan da vrši transport medicinskog otpada. Vozač mora da nosi odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu i ima odgovarajuću dokumentaciju o transportu otpada.

ŽS

Kriterijum

13.3

Zdravstvena ustanova treba da ima vozilo koje je posebno namenjeno za ove svrhe, sa odgovarajućom opremom, kao što se zahteva u Tehničkom uputstvu za transport otpada, koje treba da služi za prevoz otpada prvenstveno između zdravstvene ustanove i centralnog ili lokalnog mesta za tretman. Svako premeštanje otpada na ovaj način treba da bude propraćeno odgovarajućom dokumentacijom, tj. otpremnicom za otpad.

ŽS

Kriterijum

13.4

U slučaju otpada iz ambulanti ili iz kućnih poseta, otpad treba da se spakuje u kontejner koji je pravilno zatvoren, a taj kontejner treba da se prevozi u prtljažniku vozila, kao što se zahteva u Tehničkom uputstvu za transport otpada. Za ovaj tip transporta otpada nije neophodna nikakva dokumentacija o transportu otpada.

ŽS

Kriterijum

13.5

Pre utovara, vozač treba da proveri sav otpad i pripadajuću dokumentaciju, kako bi uočio eventualne očigledne greške u dokumentaciji, pakovanju ili obeležavanju.

Plan za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija

ŽS

Standard

14.0

Postoji plan za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.1

Planom su određeni rizici u slučaju nastanka masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.2

Planom su određena lica odgovorna za upravljanje i koordinaciju u slučaju masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.3

Planom je predviđen sistem komunikacija u slučaju masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.4

U planu je opisana procedura obaveštavanja zaposlenih u slučaju masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

14.5

Plan predviđa zbrinjavanje žrtava u slučaju masovnih nesreća na teritoriji opštine.

Revizija plana za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija

ŽS

Standard

15.0

Vrši se revizija i provera plana u praksi za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

15.1

Vrši se periodična revizija plana za slučaj masovnih nesreća i akcidentnih situacija.

ŽS

Kriterijum

15.2

Redovno se obavljaju praktične vežbe i provere plana na terenu.

Postupci i procedure za smanjenje rizika od požara

ŽS

Standard

16.0

Postoje postupci i procedure za smanjenje rizika od požara.

ŽS

Kriterijum

16.1

*

Zdravstvena ustanova se pridržava važećih zakona i propisa iz oblasti zaštite od požara.

ŽS

Kriterijum

16.2

Zapaljive i eksplozivne materije čuvaju se na adekvatan način.

ŽS

Kriterijum

16.3

Redovno se vrši provera dokumentacije, obavlja testiranje i održavanje sistema za detekciju požara, alarmnog sistema, kao i sistema za gašenje požara.

ŽS

Kriterijum

16.4

Mere zaštite od požara uzimaju se u obzir prilikom svake nabavke za potrebe zdravstvene ustanove.

ŽS

Kriterijum

16.5

Postoji tim koji je odgovoran za zaštitu od požara.

Program sterilizacije

ŽS

Standard

17.0

Postoji program za obavljanje sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

17.1

U okviru prostora predviđenog za sterilizaciju postoji zona dekontaminacije, zona predviđena za pranje i čišćenje, kao i zona za sterilizaciju.

ŽS

Kriterijum

17.2

Postoje mere i procedure za obavljanje svih pomenutih aktivnosti.

ŽS

Kriterijum

17.3

Na raspolaganju je posebna oprema za pranje i čišćenje, dezinfekciju, sušenje, pakovanje i sterilizaciju.

Prostorije za sterilizaciju

ŽS

Standard

18.0

Obezbeđene su odgovarajuće prostorije u kojima se obavlja sterilizacija.

ŽS

Kriterijum

18.1

Protok se obavlja u smeru od zone manipulacije „prljavim” materijalom ka zoni sa „čistim” materijalom, uz postojanje zasebnih ulaza, odnosno izlaza za svaku zonu.

ŽS

Kriterijum

18.2

Postoje adekvatni sistemi za protok vazduha.

– U zoni dekontaminacije, obezbeđen je negativan pritisak vazduha.

– Vazduh se iz zone dekontaminacije ispušta u spoljašnju sredinu.

– U zoni gde se vrši pranje i čišćenje obezbeđen je pozitivan pritisak vazduha.

ŽS

Kriterijum

18.3

Postoje zone skladištenja sa ventilacijom sa pozitivnim pritiskom za sterilna pakovanja i uobičajene zalihe.

ŽS

Kriterijum

18.4

Autoklavi i sterilizatori smešteni su u posebnu prostoriju u odnosu na zonu obrade materijala.

ŽS

Kriterijum

18.5

Pakovanje sanitetskog materijala, instrumenata i posteljine vrši se odvojeno (kako bi se sprečila mogućnost kontaminacije platnom ili vlaknima).

ŽS

Kriterijum

18.6

Zatvorena kolica za prenos sterilisanog materijala drže se izvan odeljenja, a u blizini zone skladištenja materijala.

Zaposleni u sterilizaciji su edukovani i imaju adekvatnu zaštitnu opremu

ŽS

Standard

19.0

Kvalifikovana lica zaposlena u sterilizaciji adekvatno su edukovana i imaju adekvatnu zaštitnu opremu.

ŽS

Kriterijum

19.1

Zaposleni u zoni dekontaminacije nose zaštitnu opremu (gumene rukavice, rukavice za jednokratnu upotrebu, vodootporne kecelje, zaštitne maske sa zaklonom za lice, zaštitne naočare).

ŽS

Kriterijum

19.2

Postoje zaposleni koji rade u zoni kontaminacije i zaposleni koji rade u zoni sterilizacije (ukoliko to nije slučaj, preduzimaju se mere predostrožnosti kako bi se izbegla kontaminacija čistih zona).

ŽS

Kriterijum

19.3

Postoji sistem upozorenja zaposlenih, odnosno alarmni sistem koji se aktivira u slučaju isticanja etilen oksida i koji pokreće sistem ventilacije za eliminaciju toksičnih gasova.

ŽS

Kriterijum

19.4

Zaposleni su upoznati sa protokolima i procedurama za slučaj akcidentne situacije (npr. isticanje gasa).

ŽS

Kriterijum

19.5

Postoji program i obezbeđena je obavezna obuka za zaposlene u sterilizaciji, uključujući i obuku za rad na postojećoj opremi.

Sterilizacija se vrši prema prethodno utvrđenim procedurama

ŽS

Standard

20.0

Postoje adekvatne procedure za vršenje sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

20.1

Sterilizatori su smešteni u zasebnu zonu u odnosu na zonu obrade.

ŽS

Kriterijum

20.2

Gasni sterilizatori sa etilen oksidom imaju izvodni sistem direktno u spoljašnju sredinu, kao i sistem za ventilaciju sa negativnim pritiskom vazduha.

ŽS

Kriterijum

20.3

Uputstva za korišćenje i bezbedno rukovanje za svaki sterilizator dostupna su zaposlenim licima.

ŽS

Kriterijum

20.4

Poštuju se parametri kao što su vreme i temperatura ciklusa sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

20.5

Postoje mere i procedure koje onemogućavaju sterilizaciju materijala za jednokratnu upotrebu (prema uputstvu proizvođača).

ŽS

Kriterijum

20.6

Za sve metode postupka sterilizacije vodi se pismena dokumentacija.

ŽS

Kriterijum

20.7

Svakog dana vrši se provera celokupne opreme i evidentiraju rezultati, što podrazumeva:

– rezultate testa na prisustvo spora,

– vreme izlaganja pritisku i toploti,

– sadržaj svakog kontingenta,

– zaposleno lice koje vrši sterilizaciju kontingenta.

ŽS

Kriterijum

20.8

Postoji sistem za registrovanje svakog predmeta koji se steriliše (brojem ili bar-kodom) i to:

– tip sterilizatora,

– datum sterilizacije,

– kontingent sterilizacije.

Tim za sterilizaciju

ŽS

Standard

21.0

Tim za sterilizaciju nadgleda sterilizaciju.

ŽS

Kriterijum

21.1

Tim za sterilizaciju je konstituisan na odgovarajući način.

(Članovi tima mogu biti: direktor zdravstvene ustanove, načelnici, odnosno šefovi organizacionih jedinica, načelnik farmaceutske zdravstvene delatnosti, glavna sestra, načelnik tehničke službe, načelnik finansijskog odeljenja, član komisije za kontrolu infekcija povezanih sa zdravstvenim intervencijama i zaraznih bolesti i drugi.)

ŽS

Kriterijum

21.2

Tim se redovno sastaje i vodi zapisnik o svom radu.

Kriterijum

21.3

Tim analizira sve postupke i procedure sterilizacije.

ŽS

Kriterijum

21.4

Tim preporučuje mere za sterilizaciju.

ŽS

Kriterijum

21.5

Tim ispituje sve probleme vezane za sterilizaciju i izveštava o njima.

Bezbedno rukovanje opremom, materijalom, uređajima i prostorom

ŽS

Standard

22.0

Zdravstvena ustanova bezbedno rukuje opremom, materijalom, uređajima i prostorom.

ŽS

Kriterijum

22.1

Zdravstvena ustanova raspolaže opremom, materijalom i medicinskim uređajima tako što:

– planira nabavku nove i savremene opreme,

– redovno i preventivno je održava i o tome vodi evidenciju,

– redovno baždari opremu.

ŽS

Kriterijum

22.2

Smanjuju se rizici za pacijente i zaposlene u svim objektima.

ŽS

Kriterijum

22.3

Vrši se obuka zaposlenih lica za bezbedno korišćenje celokupne opreme.

– Postoje posebni programi, a svaka sprovedena obuka se evidentira.

9. (LJR) Ljudski resursi

Zaposleni obuhvaćeni programom licenciranja

LJR

Standard

1.0

Svi zdravstveni radnici koji podležu procesu licenciranja poseduju važeće licence.

LJR

Kriterijum

1.1

Dosije svakog zaposlenog zdravstvenog radnika sadrži i važeću licencu.

LJR

Kriterijum

1.2

Postupak stalnog praćenja uslova za obnavljanje licenci svih zdravstvenih radnika obavlja se redovno.

(Redovno i periodično razmatranje stručnog usavršavanja u cilju održavanja licenci.)

LJR

Kriterijum

1.3

Postoje protokoli i procedure koje obezbeđuju neometan rad zdravstvene ustanove u slučaju da zdravstveni radnik izgubi licencu.

Zaposleni koji nisu obuhvaćeni programom licenciranja

LJR

Standard

2.0

Utvrđuje se profesionalna osposobljenost zaposlenih koji nisu obuhvaćeni programom licenciranja.

LJR

Kriterijum

2.1

Stručnost zaposlenih, koji nisu obuhvaćeni programom licenciranja utvrđuje se prilikom zaposlenja.

LJR

Kriterijum

2.2

Postoje postupci za ponovno razmatranje stručnosti zaposlenih koji ne podležu licenciranju.

LJR

Kriterijum

2.3

Postoje protokoli i procedure za neometan rad zdravstvene ustanove u slučaju prekida rada stručnih lica koja ne podležu licenciranju.

Jednogodišnja procena rada zaposlenih

LJR

Standard

3.0

Rezultati rada svih zaposlenih procenjuju se godišnje.

LJR

Kriterijum

3.1

Postoji postupak za procenjivanje rezultata rada svih zaposlenih koji se vrši godišnje.

LJR

Kriterijum

3.2

Svi zaposleni imaju utvrđen plan i ciljeve rada.

LJR

Kriterijum

3.3

Zadaci i ciljevi rada saopštavaju se svim zaposlenima.

LJR

Kriterijum

3.4

Pismeni izveštaji o proceni postignutih rezultata rada beleže se u radnom dosijeu zaposlenog.

LJR

Kriterijum

3.5

Svi zaposleni imaju pravo podnošenja komentara u pismenoj formi na procenu postignutih rezultata rada.

Edukacija zaposlenih

LJR

Standard

4.0

Planovi edukacije zaposlenih su realizovani.

LJR

Kriterijum

4.1

Postoji plan edukacije za sve zaposlene u zdravstvenoj ustanovi.

LJR

Kriterijum

4.2

Zaposleni su upoznati sa planom edukacije.

LJR

Kriterijum

4.3

Redovno se prati izvršenje plana edukacije.

Kriterijum

4.4

Na nivou zdravstvene ustanove postoji program edukacije za sve zaposlene.

LJR

Kriterijum

4.5

Svaka organizaciona jedinica ima program za edukaciju, odnosno obuku novozaposlenih.

LJR

Kriterijum

4.6

Zaposlenima je omogućena neophodna edukacija, odnosno obuka koja se odnosi na kvalitet njihovog rada, u skladu sa potrebama organizacione jedinice.

Usmeravanje i praćenje profesionalnog rada

LJR

Standard

5.0

Vrši se usmeravanje i praćenje profesionalnog rada.

LJR

Kriterijum

5.1

U zdravstvenoj ustanovi postoji upravljačka struktura. Upravljačka struktura određuje:

– lice koje upravlja i koje je odgovorno za rad organizacione jedinice, kriterijume za izbor i način izbora tog lica,

– članove Komisije organizacionih jedinica,

– način utvrđivanja i revizije protokola i vodiča kliničke prakse,

– mere održavanja radne discipline u datoj organizacionoj jedinici.

LJR

Kriterijum

5.2

Vodiči kliničke prakse su utvrđeni i primenjuju se u sprovođenju rada u samoj organizacionoj jedinici.

Zdravlje i zaštita na radu za zaposlena lica

LJR

Standard

6.0

Program iz oblasti zaštite zdravlja i zaštite na radu zaposlenih.

LJR

Kriterijum

6.1

Postoji program za zaštitu zdravlja i zaštitu na radu zaposlenih.

LJR

Kriterijum

6.2

Svi zakonski zahtevi za očuvanje zdravlja i zaštite na radu zaposlenih se poštuju.

– Procena rizika radnog mesta.

– Praćenje radne opterećenosti i upravljanje stresom.

LJR

Kriterijum

6.3

Sprovodi se program obuke iz oblasti zaštite zdravlja i zaštite na radu zaposlenih.

– Nošenje zaštitne odeće i opreme.

– Vakcinacija zaposlenih.

– Preventivne mere u slučaju uboda iglom ili rukovanja iglom.

– Zaštita od povreda na radnom mestu.

LJR

Kriterijum

6.4

Obavlja se redovno praćenje kako bi se osiguralo sprovođenje smernica iz oblasti zaštite zdravlja i zaštite na radu zaposlenih.

LJR

Kriterijum

6.5

Postoji odgovorno lice zaduženo za zaštitu zdravlja i zaštitu na radu zaposlenih.

Zadovoljstvo zaposlenih

LJR

Standard

7.0

Prati se zadovoljstvo zaposlenih.

LJR

Kriterijum

7.1

Obavlja se godišnje istraživanje zadovoljstva zaposlenih.

LJR

Kriterijum

7.2

Rezultati istraživanja su dostupni zaposlenima.

LJR

Kriterijum

7.3

Na osnovu rezultata istraživanja donosi se plan aktivnosti za povećanje stepena zadovoljstva zaposlenih.

10. (UI) Upravljanje informacijama

Zdravstvena dokumentacija

UI

Standard

1.0

U zdravstvenoj dokumentaciji precizno se evidentiraju sve pružene zdravstvene usluge.

UI

Kriterijum

1.1

Sadržaj zdravstvene dokumentacije urađen je prema važećim propisima o vođenju zdravstvene dokumentacije i evidencije.

UI

Kriterijum

1.2

Ukoliko je uvedena elektronska zdravstvena dokumentacija, urađena je prema Pravilniku o bližoj sadržini tehnoloških i funkcionalnih zahteva za uspostavljanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema („Sl. glasnik RS”, broj 95/09).

UI

Kriterijum

1.3

Vrši se interna provera kako bi se obezbedilo vođenje zdravstvene dokumentacije prema smernicama.

UI

Kriterijum

1.4

Po otpustu pacijenta zdravstvena dokumentacija se kompletira i u predviđenom roku arhivira.

UI

Kriterijum

1.5

Pacijentu je omogućen pristup i uvid u zdravstvenu dokumentaciju.

Pokazatelji učinka

UI

Standard

2.0

U zdravstvenoj ustanovi postoji sistem pokazatelja učinka.

UI

Kriterijum

2.1

Sistem obuhvata pokazatelje u skladu sa propisima kojima se reguliše oblast kvaliteta rada zdravstvene ustanove, ali nije ograničen samo na njih.

UI

Kriterijum

2.2

Postoji sistem pokazatelja pomoću kojih se procenjuje učinak kako u domenu kliničke prakse, tako i u drugim oblastima rada.

UI

Kriterijum

2.3

Zaposlena lica su edukovana za sakupljanje, tumačenje i korišćenje podataka dobijenih pomoću pokazatelja.

UI

Kriterijum

2.4

Podaci dobijeni pomoću pokazatelja se:

– sakupljaju,

– sumiraju,

– analiziraju i tumače,

– prezentuju po nalogu,

– koriste za unapređenje rada.

UI

Kriterijum

2.5

Prati se korisnost podataka dobijenih pomoću pokazatelja, kao i kvalitet samih pokazatelja.

Objavljivanje informacija

UI

Standard

3.0

Objavljuju se informacije od značaja za zdravstvenu ustanovu i od javnog značaja.

UI

Kriterijum

3.1

Postoje lica ovlašćena za davanje i objavljivanje informacija od značaja za zdravstvenu ustanovu i od javnog značaja.

UI

Kriterijum

3.2

Postoji procedura za davanje i objavljivanje informacija od značaja za zdravstvenu ustanovu i od javnog značaja.

Ovaj kriterijum se može odnositi i na tribine, stručna predavanja, pojavljivanje u medijima i slično.

UI

Kriterijum

3.3

Ovlašćena lica objavljuju informacije o radu zdravstvene ustanove i aktivnostima vezanim za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta.

11. (RU) Rukovođenje

Strateško planiranje

RU

Standard

1.0

Rukovodstvo pomaže Upravnom odboru u pripremi strateškog plana.

RU

Kriterijum

1.1

Utvrđen je ciklus strateškog planiranja.

RU

Kriterijum

1.2

Rukovodstvo definiše svoju ulogu u strateškom planiranju.

RU

Kriterijum

1.3

Rukovodstvo priprema neophodne podatke i dokumenta u vezi sa strateškim planom.

Godišnji operativni plan

RU

Standard

2.0

Postoji godišnji operativni plan.

RU

Kriterijum

2.1

Operativni plan se zasniva na strateškom planu.

RU

Kriterijum

2.2

Plan je u pismenoj formi i njime su utvrđeni ciljevi, aktivnosti i rokovi.

RU

Kriterijum

2.3

U izradi plana uzimaju se u obzir izveštaji i informacije dobijeni od zaposlenih.

RU

Kriterijum

2.4

Plan se dostavlja svim organizacionim jedinicama.

RU

Kriterijum

2.5

Plan se prati i vrši se revizija plana po potrebi.

RU

Kriterijum

2.6

O planu i aktivnostima na realizaciji izveštava se Upravni odbor.

Ljudski, finansijski i fizički resursi

RU

Standard

3.0

Ljudski, finansijski i fizički resursi su raspoređeni u okviru zdravstvene ustanove.

RU

Kriterijum

3.1

Raspoređivanje resursa zasniva se na utvrđenim prioritetima.

RU

Kriterijum

3.2

Postoje postupci po kojima se vrši usklađivanje postojećih resursa sa potrebama korisnika usluga.

RU

Kriterijum

3.3

Postoje postupci za praćenje i korišćenje svih resursa.

Postoje postupci izveštavanja o iskorišćenosti resursa za svaku organizacionu jedinicu pojedinačno.

RU

Kriterijum

3.4

Vrši se procena kvaliteta i ekonomičnosti pruženih usluga.

RU

Kriterijum

3.5

Izveštaji o korišćenju resursa dostavljaju se Upravnom odboru.

Plan upravljanja rizikom

RU

Standard

4.0

Postoji plan upravljanja rizikom na nivou zdravstvene ustanove.

RU

Kriterijum

4.1

*

Informacije se prikupljaju i analiziraju kako bi se identifikovali rizici. Informacije se odnose na:

– zdravlje i bezbednost na radu,

– kontrolu širenja zaraznih bolesti,

– bezbednost pacijenta i zaposlenih,

– neželjene događaje,

– spremnost za hitno reagovanje u slučaju vanredne situacije.

RU

Kriterijum

4.2

Rizici se predviđaju na osnovu njihove učestalosti i stepena opasnosti, čime se umanjuje izloženost istim.

– Navode se rizici vezani za upotrebu i zloupotrebu opreme.

RU

Kriterijum

4.3

Prati se kvalitet proizvoda od dobavljača u pogledu rizika.

RU

Kriterijum

4.4

Postoji strategija za upravljanje rizikom unutar zdravstvene ustanove sa kojim su upoznati svi zaposleni.

RU

Kriterijum

4.5

U strategiji za upravljanje rizikom unutar zdravstvene ustanove jasno su određene odgovornosti menadžmenta i zaposlenih u organizacionim jedinicama.

RU

Kriterijum

4.6

Postoje sredstva namenjena za upravljanje rizikom.

– Deo sredstava je namenjen za obuku zaposlenih za upravljanje rizikom.

RU

Kriterijum

4.7

Rukovodstvu se dostavljaju izveštaji o aktivnostima vezanim za upravljanje rizikom.

Neželjeni događaji

RU

Standard

5.0

Postoji postupak kojim se identifikuju, procenjuju i rešavaju neželjeni događaji.

RU

Kriterijum

5.1

Svi zaposleni su upoznati sa definicijom neželjenih događaja.

RU

Kriterijum

5.2

*

Svi zaposleni su upoznati sa postupkom prijavljivanja neželjenih događaja.

RU

Kriterijum

5.3

U slučaju pojave neželjenog događaja, ispituje se uzrok nastanka.

RU

Kriterijum

5.4

Preduzimaju se aktivnosti otklanjanja uzroka koji su doveli do neželjenih događaja.

Plan za unapređenje kvaliteta rada

RU

Standard

6.0

Na nivou zdravstvene ustanove postoji plan za unapređenje kvaliteta rada.

RU

Kriterijum

6.1

Plan za unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove donosi se godišnje u pismenoj formi.

RU

Kriterijum

6.2

Planom o unapređenju kvaliteta rada zdravstvene ustanove utvrđene su aktivnosti i očekivani rezultati.

RU

Kriterijum

6.3

Inovativna rešenja za unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenta su prepoznata i podržana od strane rukovodstva.

RU

Kriterijum

6.4

Sprovođenje plana se redovno prati u cilju unapređenja kvaliteta rada.

RU

Kriterijum

6.5

Zadovoljstvo pacijenata se istražuje godišnje i na osnovu rezultata se preduzimaju aktivnosti.

RU

Kriterijum

6.6

Obezbeđena su sredstva za aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

RU

Kriterijum

6.7

Izveštaj o postignutom unapređenju kvaliteta rada zdravstvene ustanove se dostavlja Upravnom odboru.

RU

Kriterijum

6.8

Rukovodstvo informiše javnost (lokalnu zajednicu, partnere i dr.) o aktivnostima na unapređenju kvaliteta svog rada i pruženih usluga.

Pokazatelji učinka

RU

Standard

7.0

Prate se pokazatelji učinka.

RU

Kriterijum

7.1

Postoje utvrđeni pokazatelji za praćenje efikasnosti rada kliničkih i drugih organizacionih jedinica.

RU

Kriterijum

7.2

Rukovodstvo omogućava da podaci dobijeni na osnovu pokazatelja budu dostupni za potrebe praćenja.

RU

Kriterijum

7.3

Izveštaji o pokazateljima učinka se dostavljaju rukovodstvu.

RU

Kriterijum

7.4

U slučaju potrebe za poboljšanjem učinka, rukovodstvo preduzima odgovarajuće mere u cilju postizanja poboljšanja učinka, na osnovu pokazatelja.

RU

Kriterijum

7.5

Rukovodstvo informiše javnost (lokalnu zajednicu, partnere i dr.) o radu zdravstvene ustanove prema pokazateljima učinka.

Procedure za rad zdravstvene ustanove

RU

Standard

8.0

Rad u zdravstvenoj ustanovi odvija se prema utvrđenim procedurama.

RU

Kriterijum

8.1

Utvrđene su politika i procedure rada zdravstvene ustanove.

RU

Kriterijum

8.2

Postoji lista procedura.

RU

Kriterijum

8.3

Sve procedure su usvojene od strane ovlašćenog tela, odnosno lica.

RU

Kriterijum

8.4

Procedure se revidiraju i menjaju u skladu sa potrebama.

Poštuju se prava pacijenta

RU

Standard

9.0

Zaposleni u zdravstvenoj ustanovi zdravstvene i druge usluge pružaju poštujući prava pacijenata.

RU

Kriterijum

9.1

Poštuju se prava pacijenta na:

– dostojanstvo i poštovanje,

– dostupnost zdravstvene zaštite,

– informacije,

– obaveštenje,

– slobodan izbor,

– privatnost i poverljivost informacija,

– samoodlučivanje i pristanak,

– uvid u medicinsku dokumentaciju,

– tajnost podataka,

– prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled,

– prigovor,

– naknadu štete,

– sigurnost i bezbednost.

RU

Kriterijum

9.2

Postoji postupak za prijem, razmatranje i rešavanje primedaba i žalbi pacijenta, na pravilan način i blagovremeno.

– Postupak za prijem, razmatranje i rešavanje primedaba i žalbi pacijenata jasno je određen.

– Zaposleni su upoznati sa ovim postupkom.

– Postoji odgovorno lice za prijem, razmatranje i rešavanje primedaba i žalbi pacijenta.

– Sva dokumentacija u vezi sa prijemom, razmatranjem i rešavanjem primedaba i žalbi pacijenta se arhivira.

RU

Kriterijum

9.3

Pacijent je uključen u postupak lečenja, pružanja nege i ostalih usluga.

– Poštovanje opredeljenja i izbora pacijenta.

– Informisanje pacijenta o mogućnostima lečenja, pružanja nege i ostalih usluga.

– Dobijanje saglasnosti od strane pacijenta, u pismenoj formi.

RU

Kriterijum

9.4

Postupci lečenja, pružanja nege i ostalih usluga sprovode se u skladu sa poštovanjem verskih i kulturoloških opredeljenja pacijenta.

RU

Kriterijum

9.5

Postoje i sprovode se edukativni programi za zaposlene u vezi sa pravima pacijenata.

Pregled sprovedenih istraživanja

RU

Standard

10.0

Vrši se pregled sprovedenih istraživanja u cilju provere prihvatljivosti.

RU

Kriterijum

10.1

Postoje postupci za razmatranje prihvatljivosti obavljenih medicinskih istraživanja u zdravstvenoj ustanovi, naročito onih koja se sprovode na ljudima u smislu poštovanja etičkih principa istraživanja.

RU

Kriterijum

10.2

Formirana je Komisija za nadzor nad sprovođenjem ovog postupka.

RU

Kriterijum

10.3

Kriterijumi za medicinska istraživanja su utvrđeni i primenjuju se.

RU

Kriterijum

10.4

Komisija vodi evidenciju i vrši evaluaciju na osnovu izveštaja o sprovedenim istraživanjima.

12. (SU) Standardi upravljanja

Misija i vizija

SU

Standard

1.0

Usvojena je Izjava o misiji i viziji zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

1.1

Upravni odbor donosi Izjavu o misiji i viziji zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

1.2

Upravni odbor se stara o tome da svi zaposleni u zdravstvenoj ustanovi i sve zainteresovane strane van zdravstvene ustanove budu upoznati sa Izjavom o misiji i viziji.

SU

Kriterijum

1.3

U Izjavi o misiji i viziji mora biti navedeno sledeće:

1) uloga i odgovornost zdravstvene ustanove,

2) vrsta i obim usluga koje se pružaju,

3) ograničenja u smislu pružanja usluga,

4) status zdravstvene ustanove u smislu pružanja zdravstvenih usluga na primarnom, sekundarnom ili tercijarnom nivou.

SU

Kriterijum

1.4

Svi zaposleni su upoznati sa pravilima opšte usvojenog Etičkog kodeksa ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

SU

Kriterijum

1.5

Svi zaposleni se ponašaju u skladu sa opšte usvojenim Etičkim kodeksom ponašanja i pružanja zdravstvenih usluga.

SU

Kriterijum

1.6

Upravni odbor preispituje Izjavu o misiji i viziji najmanje jednom u tri godine i revidira je po potrebi.

Strateški plan zdravstvene ustanove

SU

Standard

2.0

Zdravstvena ustanova ima strateški plan.

SU

Kriterijum

2.1

Upravni odbor ostvaruje učešće u pripremi strateškog plana zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

2.2

Upravni odbor usvaja strateški plan zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

2.3

Upravni odbor vrši kontrolu i reviziju strateškog plana najmanje jednom u tri godine.

Upravni odbor radi na zakonom propisan način

SU

Standard

3.0

Upravni odbor ispunjava svoje obaveze propisane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10 i 99/10).

SU

Kriterijum

3.1

Upravni odbor usvaja godišnji plan rada zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

3.2

Upravni odbor usvaja godišnji finansijski plan zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

3.3

Upravni odbor usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

3.4

Upravni odbor usmerava i ocenjuje rad direktora.

Izrađeni su kriterijumi za ocenjivanje rada direktora.

SU

Kriterijum

3.5

Upravni odbor na zahtev Ministarstva zdravlja dostavlja izveštaje.

Komunikacija između direktora i Upravnog odbora

SU

Standard

4.0

Upravni odbor se informiše adekvatno i pravovremeno.

SU

Kriterijum

4.1

Upravni odbor se izveštava o problemima i zahtevima zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

4.2

Upravni odbor se informiše i o drugim pitanjima od važnosti za sprovođenje zdravstvene zaštite na teritoriji za koju je osnovana zdravstvena ustanova.

SU

Kriterijum

4.3

Upravni odbor se izveštava o aktivnostima na unapređenju kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

SU

Kriterijum

4.4

Upravni odbor postupa i donosi odluke na osnovu dobijenih informacija.

Samoocenjivanje rada Upravnog odbora

SU

Standard

5.0

Upravni odbor vrši procenu rezultata svog rada.

SU

Kriterijum

5.1

Upravni odbor ocenjuje rezultate svog rada po proceduri koju donosi.

SU

Kriterijum

5.2

Upravni odbor vrši procenu svog rada najmanje jednom godišnje.

SU

Kriterijum

5.3

Upravni odbor utvrđuje mere za unapređenje svog rada.

SU

Kriterijum

5.4

Upravni odbor je dužan da o svom radu, kao i o planovima za unapređenje rada izveštava Nadzorni odbor.

13. (EDU) Edukacija – Obrazovno nastavna delatnost

EDU

Standard

1.0

Definisani su ciljevi obrazovnog programa.

Kriterijum

1.1

Postoje pisani ciljevi za obrazovni program za sve obrazovne kurseve koji se nude u okviru nastavnog programa.

– Ciljevi su izraženi kao ishodi (šta se od studenata očekuje da nauče u smislu znanja, veština, ponašanja i stavova).

Kriterijum

1.2

Postoji dokaz da ciljevi služe kao vodič pri ustanovljavanju sadržaja nastavnog programa i za sve kurseve u okviru obrazovnog programa.

Kriterijum

1.3

Postoji dokaz da ciljevi nude osnovu za ocenjivanje uspešnosti programa i svih kurseva koji se u okviru programa nude.

Kriterijum

1.4

Ciljeve obrazovnog programa i sve kurseve koji se nude u programu redovno analizira organ koji imenuje nastavno veće.

– Predlaže se godišnja analiza.

EDU

Standard

2.0

Jasno je određen sadržaj svih kurseva u okviru obrazovnog programa.

Kriterijum

2.1

Postoji pismeni opis za svaki kurs u obrazovnom programu.

– Postoji zajednički format za pismene opise kurseva.

Kriterijum

2.2

Opisi svih kurseva u obrazovnom programu lako su dostupni studentima.

Kriterijum

2.3

Sadržaj svakog kursa u okviru obrazovnog programa je zasnovan na dobroj praksi.

Kriterijum

2.4

Svaki kurs u okviru obrazovnog programa redovno se analizira i po potrebi revidira i ažurira.

– Predlog: analiza na svake tri godine.

EDU

Standard

3.0

Definisano je sticanje kliničkog iskustva za svakog studenta.

Kriterijum

3.1

Nastavno veće definiše tipove pacijenata i klinička stanja sa kojima se mora susresti svaki student.

Kriterijum

3.2

Nastavno veće definiše odgovarajuće kliničko okruženje za kliničke susrete.

Kriterijum

3.3

Nastavno veće definiše očekivani nivo odgovornosti studenata tokom kliničkih susreta.

Kriterijum

3.4

Sticanje kliničkog iskustva svakog studenta evidentira se i analizira u odgovarajućim intervalima.

Kriterijum

3.5

Postoji centralni nadzor koji obezbeđuje ispunjenje traženog kliničkog iskustva za sve studente.

– Nadzor može obavljati pojedinac ili komisija.

EDU

Standard

4.0

Koriste se odgovarajuće nastavne metode.

Kriterijum

4.1

Postoje dokazi da nastavne metode omogućavaju:

– aktivno učenje,

– doživotno učenje,

– primenu naučno-istraživačkih metoda.

EDU

Standard

5.0

Studente na odgovarajući način nadgledaju članovi katedre.

Kriterijum

5.1

Određena je potreba svakog studenta za nadgledanjem.

Kriterijum

5.2

Članovi katedre dodeljuju se svakom studentu prema potrebi.

Kriterijum

5.3

Nadgledanje studenata prati lice ili lica koja odredi nastavno veće.

EDU

Standard

6.0

Ocenjuju se obrazovni program i svi kursevi u okviru programa.

Kriterijum

6.1

Svi kursevi u okviru obrazovnog programa ocenjuju se u preciziranim intervalima kako bi se obezbedilo ispunjenje ciljeva kursa.

Kriterijum

6.2

Studenti učestvuju u evaluaciji svih kurseva u okviru obrazovnog programa i obrazovnog iskustva.

Kriterijum

6.3

Ocene se koriste za modifikovanje i unapređenje obrazovnog programa i svih kurseva u okviru programa.

EDU

Standard

7.0

Nastavno veće uspostavlja i održava kontakt sa ključnim činiocima u vezi sa obrazovnim programom.

Kriterijum

7.1

Kontakt se uspostavlja i održava sa:

– ostalim centrima koji nude slične usluge,

– ostalim fakultetima prema potrebi,

– ministarstvima zdravlja i obrazovanja.

Kriterijum

7.2

Postoji plan za kontakt sa glavnim činiocima i taj plan se analizira, revidira i ocenjuje u redovnim intervalima.