Odluka o utvrđivanju Ulice gospodara Jevrema u Šapcu za prostornu kulturno-istorijsku celinu

Na osnovu člana 47. stav 1. Zakona o kulturnim dobrima („Službeni glasnik RS“, broj 71/94),

Vlada donosi

ODLUKU

o utvrđivanju Ulice gospodara Jevrema

u Šapcu za prostornu kulturno-istorijsku celinu

„Službeni glasnik RS", broj 58 od 07.07.2006.

1. Ulica gospodara Jevrema u Šapcu utvrđuje se za prostornu kulturno-istorijsku celinu.

2. Ulica gospodara Jevrema u Šapcu (u daljem tekstu: prostorna kulturno-istorijska celina) nalazi se na teritoriji opštine Šabac, u Šapcu, i obuhvata deo nekadašnjeg starog gradskog jezgra. Proteže se u pravcu istok–zapad, na istočnoj strani je ograničava spoj ulica Masarikove, Karađorđeve i Cara Dušana, a na zapadnoj spoj ulica Nebojše Jerkovića, Vuka Karadžića i Kralja Milana.

Prostorna kulturno-istorijska celina obuhvata sledeće katastarske parcele: br. 468/1, 478/1, 478/2, 479, 483, 484, 494, 495/1, 502, 504/1, 506, 507, 516/1, 520/1, 522/8, 524/1 i 699/1, KO Šabac, u privatnoj svojini; br. 463/2, 481/2, 500/2, 500/3, 503, 508, 518/1, 525/1, 577, 580/1 i 581, KO Šabac, u društvenoj svojini; br. 463/1, 464, 465, 466, 469/2, 480, 482, 485/2, 497, 498/1, 505, 509/1, 511/2, 511/5, 517/1, 521/1, 522/4, 523/1, 700/2, 701 i 709, KO Šabac, u mešovitoj svojini.

Širenjem grada dalje na jug u odnosu na Bair, koji je bio okosnica naselja van zidina tvrđave u 18. veku, formirana je i Ulica gospodara Jevrema istovremeno sa nekolicinom ulica u neposrednoj okolini, i to pre 1826. godine, kada je Jevrem Obrenović podigao svoj monumentalni konak u toj ulici. U njoj se nalaze i građevine podignute u vremenskom rasponu od skoro dva veka, a najveći deo sazidan je u prvoj polovini 20. veka kada je bila i najintenzivnija graditeljska delatnost. Zgrade podignute posle Drugog svetskog rata predstavljaju grubo narušavanje autentičnosti jednog dela celine. Tada su porušene i mnoge zgrade podignute u 19. veku, kao i konak Jevrema Obrenovića koji je bio glavna i najreprezentativnija građevina ne samo ove celine, već i samog tadašnjeg Šapca. Kao pogranični grad prema Austrougarskoj, Šabac vrlo rano prihvata evropske graditeljske ideje, tako da krajem 19. veka ne liči na tursku kasabu, već na srednjoevropski grad, gde se uticaji eklektičke arhitekture istorijskih stilova, secesije ili moderne prepoznaju u graditeljskom nasleđu. Građevine koje se posebno ističu svojim istorijsko-arhitektonskim vrednostima su: Načelstvo okruga podrinjskog (arh. M. Ruvidić, 1906), Okružni sud (arh. M. Ruvidić, 1907), Dom šabačke trgovačke omladine (pre Prvog svetskog rata), Prva kuća dr Andre Jovanovića (kraj 19. veka), Zgrada u Gospodar Jevremovoj 13 (kraj 19. – početak 20. veka), Kuća sarača i sedlara Stanića (početak 20. veka), Zgrada Prve narodne apoteke (iz 1928. godine) i Kuća dr Lazara Petrovića (između dva svetska rata).

U okviru prostorne kulturno-istorijske celine nalaze se sledeća nepokretna kulturna dobra: Zgrada Načelstva okruga podrinjskog (sada zgrada Opštinskog SUP-a), Zgrada Okružnog suda, Kuća Pavla Stanića i Zgrada Prve narodne apoteke (sva proglašena rešenjem SO Šabac broj 020-20/85-01 od 15. 03. 1985. godine).

Prostorna kulturno-istorijska celina od posebnog je značaja kao sačuvani deo starog gradskog jezgra Šapca, nastalog u prvoj polovini 19. veka, u periodu formiranja urbane matrice i izgradnje najpre građevina podignutih u tradiciji balkanske profane arhitekture, a od druge polovine 19. veka u duhu evropskih graditeljskih stremljenja. Velika graditeljska aktivnost posledica je ekonomskog prosperiteta Šapca koji postaje drugi po važnosti grad u tadašnjoj Srbiji. Grad se delio po kvartovima u kojima su se vršile određene delatnosti. U to doba Ulica Nebojše Jerkovića je trgovačko-zanatska i u njoj se odvijala vrlo živa zanatska i trgovačka delatnost. Deo grada namenjen prvenstveno stanovanju obuhvatao je Masarikovu ulicu, dok je Ulica gospodara Jevrema bila namenjena prvenstveno trgovini i administraciji (zgrade Načelstva okruga podrinjskog i Okružnog suda). Sačuvani građevinski fond dokumentuje raznorodnost arhitektonskih oblika, stilova i kulturnih uticaja, ali i formiranje posebnog tipa trgovačkih i zanatskih kompleksa. Vrednost ovog uglavnom očuvanog dela starog gradskog jezgra ogleda se u urbanoj celovitosti, istorijsko-umetničkim i arhitektonsko-stilskim karakteristikama pojedinačnih građevina.

3. Zaštićena okolina prostorne kulturno-istorijske celine obuhvata sledeće katastarske parcele: br. 468/1, 478/1, 478/2, 479, 481/1, 483, 484, 494, 495/1, 502, 504/1, 506, 507, 516/1, 520/1, 520/2, 521/2, 522/8, 522/10, 524/1, 524/2, 699/1, 699/2 i 700/1, KO Šabac, u privatnoj svojini; br. 463/2, 480, 481/2, 500/2, 500/3, 500/7, 503, 508, 511/6, 518/1, 518/2, 518/3, 525/1, 577, 579, 580/1, 580/2, 581 i 708, KO Šabac, u društvenoj svojini; br. 463/1, 464, 465, 466, 469/1, 469/2, 482, 485/2, 497, 498/1, 509/1, 511/2, 511/5, 517/1, 517/2, 521/1, 522/4, 523/1, 700/2, 701 i 709, KO Šabac, u mešovitoj svojini.

4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite prostorne kulturno-istorijske celine:

A) Mere zaštite urbanih struktura

1) očuvanje zatečene urbane matrice ulice;

2) očuvanje postojećih regulaciono-građevinskih linija;

3) korišćenje prostora za stambene, poslovne ili stambeno-poslovne namene;

4) zabrana delatnosti koje bi štetno delovale po zaštitu životne sredine;

5) očuvanje proporcijskih odnosa;

6) pretvaranje prostorne kulturno-istorijske celine u pešačku zonu;

7) parterno opremanje i uređenje prostora;

8) postavljanje elemenata urbanog mobilijara u skladu sa stilskim obeležjima ambijenta;

9) izmeštanje ili uklanjanje pomoćnih objekata koji ne odgovaraju funkcionalnim potrebama, odnosno kulturno-istorijskim ili estetskim vrednostima prostorne kulturno-istorijske celine;

10) rešavanje unutrašnjih dvorišta u zavisnosti od namene objekata, kao dvorišta otvorenog tipa funkcionalno pripojenih ulici i međusobno povezanih, odnosno zatvorenog tipa u funkciji vlasnika objekta. Dvorišta otvorenog tipa parterno rešavati uz uklanjanje neadekvatnih i trošnih pomoćnih objekata;

11) rešavanje parkiranja van prostora glavne ulice;

12) prilikom izgradnje novih objekata obavezno je rešavanje parkiranja i garažiranja. Prilikom rešavanja podzemnih etaža, za svaku pojedinačnu lokaciju ispitati postojanje podzemnih voda.

B) Mere zaštite za objekte

Za objekte koji imaju posebnu vrednost (objekti na katastarskim parcelama br. 466, 468/1, 479, 481/2, 485/2, 498/1, 500/2, 500/3, 503, 505, 506, 507, 508, 509/1, 511/2, 516/1, 518/1, 520/1, 523/1, 524/1, 577, 699/2, 700/2, 701 i 709, KO Šabac) utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) očuvanje originalnog horizontalnog i vertikalnog gabarita, primenjenih materijala i konstruktivnog sklopa;

2) očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera;

3) očuvanje izvornog izgleda, stilskih karakteristika, dekorativnih elemenata i autentičnog kolorita objekata;

4) zabrana nadgradnje, uz mogućnost osavremenjavanja objekata radi boljeg korišćenja, što podrazumeva sledeće intervencije:

(1) uvođenje savremenih instalacija, pod uslovom da se ne naruše enterijerske vrednosti objekta;

(2) uređenje potkrovlja moguće je isključivo u postojećem gabaritu krova, sa pristupom iz postojećeg stepenišnog prostora ili neke druge prostorije najviše etaže, ako se time ne narušava izvorno funkcionalno rešenje objekta. Osvetljenje ostvariti putem krovnih prozora orijentisanih prema dvorišnom prostoru, a prema uličnom delu moguće je otvaranje samo krovnih prozora u ravni krova, i to samo ako se time ne narušavaju estetika i sklad izvornog izgleda objekta;

(3) uređenje podruma moguće je ostvariti sa pristupom iz postojećeg stepenišnog prostora, iz neke druge prostorije ili iz dvorišta, ako se time ne narušavaju stilske i estetske vrednosti zdanja i njegova stabilnost. Izvršiti prethodna ispitivanja tla i noseće konstrukcije objekta;

(4) ostale intervencije (otvaranje portala, izloga) moguće su samo u dvorišnim delovima objekata ako se na taj način ne narušavaju osnovne stilske i estetske vrednosti zdanja;

(5) moguća je dogradnja dvorišnih delova, i to do visine uličnog gabarita objekta, ali jedino ako je izvornim arhitektonskim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu dogradnju. Dvorišnu dogradnju jedinstveno rešiti za čitavu parcelu kako bi se ostvarila jedinstvena estetska celina;

5) ostali objekti na parceli ne podležu režimu glavnog objekta i rešavaju se u skladu sa valorizacijom, ali tako da ne ugroze glavni objekat. Naknadno dograđeni neestetski delovi građevine i neadekvatni pomoćni objekti sa parcele i iz okruženja se uklanjaju. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim, uličnim objektom;

6) moguća je promena namene, s tim da nove funkcije moraju biti primerene arhitekturi, postojećem funkcionalnom i konstruktivnom sklopu objekata.

Za objekte od vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 463/1, 463/2, 464, 478/2, 502, 504/1, 522/4 i 522/8, KO Šabac) utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) primenjuju se sve mere iz tačke 4. deo B) stav 1. podtač. 1) do 6) ove odluke, s tim što je otvaranje portala i izloga na uličnoj fasadi moguće samo izuzetno, u skladu sa izvornim izgledom i otvorima i to jedinstvenim tretiranjem čitavog objekta, tako da se ne naruše osnovne vrednosti zdanja, stilske karakteristike i proporcijski odnosi.

Objekti bez vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 280, 465, 469/2, 482, 483, 484, 494, 495/1, 497, 511/5, 517/1, 521/1, 525/1 i 580/1, KO Šabac) mogu biti adaptirani ili zamenjeni novim, s tim da moraju ispunjavati sledeće uslove:

1) U slučaju kada se gradi novi objekat

(1) novi objekat uskladiti sa karakterom ambijenta i vrednostima urbanog i arhitektonskog nasleđa u pogledu dimenzija, dispozicije, proporcija, tipa gradnje i oblikovanja;

(2) položaj objekta na parceli je ivični, orijentisan prema ulici. Položaj se određuje u odnosu na postojeću regulacionu liniju;

(3) visinski gabarit novog objekta koji se interpoluje između dva objekta sa svojstvima od posebnog kulturnog i istorijskog značaja određen je visinskim gabaritom susednih objekata, visinom venca i slemena krova;

(4) gabarit se po dubini rešava slobodno, u skladu sa funkcijom objekta. U slučaju da se novi objekat gradi uz objekat koji je predviđen za čuvanje, dvorišnim krilima objekta prekriti zabatne i kalkanske zidove susednih objekata; (5) po ugledu na objekte koji se zadržavaju za novi objekat formirati kolski ulaz zbog rešavanja parkiranja i garažiranja, iznošenja smeća i iz protivpožarnih razloga;

(6) novoplanirani objekti u pogledu oblikovanja, konstrukcije i funkcije treba da nose pečat svog vremena, uz uslov da sa objektima u okruženju koji imaju svojstva od posebnog kulturnog i istorijskog značaja čine skladnu celinu;

(7) interpolovani objekti koji su na regulacionoj liniji mogu biti pokriveni dvoslivnim krovovima. Krovni nadzidak ne može biti viši od 1/3 visine spratne etaže, a nagib krovnih ravni ne sme biti strmiji od susednih sačuvanih objekata;

(8) za spoljnu obradu novog objekta dozvoljena je upotreba materijala koji ne odudaraju od izvornih, primenjenih na postojećim objektima prostorne kulturno-istorijske celine koji imaju svojstva od posebnog kulturnog i istorijskog značaja, s tim što nije dozvoljena upotreba bele silikatne opeke, lomljenog kamena, fasade tipa “splitskog veza” i vidljivih betonskih površina;

(9) namena novih objekata može biti: javna, stambena, poslovna i mešovita. Kod mešovitih objekata poslovanje treba da je na nižim etažama, a stanovanje na višim. Ulični deo prizemlja treba da ima javne lokale;

(10) dvorišta otvorenog tipa adekvatno parterno urediti, popločati, ozeleniti i osvetliti.

2) Do izgradnje novog objekta, na postojećem objektu moguće su sve intervencije kao i na objektima od vrednosti, s tim da je otvaranje portala i izloga na uličnoj fasadi moguće samo jedinstvenim tretiranjem čitavog objekta, tako da se ostvare kvalitetni proporcijski odnosi i estetska celina, a kako se do izgradnje novog objekta, raznim intervencijama na postojećem, ne bi narušio ambijent prostorne kulturno-istorijske celine.

5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline prostorne kulturno-istorijske celine:

A. Mere zaštite urbanih struktura

1) očuvanje nasleđenih regulacionih i građevinskih linija;

2) ograničavanje vertikalne regulacije zaštićenog okruženja u skladu sa vertikalnom regulacijom uličnih objekata;

3) zadržavanje namene objekata: javne, poslovne, poslovno-stambene i stambene.

B. Mere zaštite za objekte

Za objekte koji imaju posebnu vrednost (objekti na katastarskim parcelama br. 466, 468/1, 479, 481/2, 485/2, 498/1, 500/2, 500/3, 503, 505, 506, 507, 508, 509/1, 511/2, 516/1, 518/1, 520/1, 523/1, 524/1, 577, 699/2, 700/2, 701 i 709, KO Šabac) primenjuju se mere zaštite za objekte iz tačke 4. deo B) stav 1. podtač.1) do 6) ove odluke.

Za objekte od vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 463/1, 463/2, 464, 478/2, 502, 504/1, 522/4 i 522/8, KO Šabac) primenjuju se mere zaštite za objekte iz tačke 4. deo B) stav 2. podtačka 1) ove odluke.

Za objekte bez vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 280, 465, 469/2, 482, 483, 484, 494, 495/1, 497, 511/5, 517/1, 521/1, 525/1 i 580/1, KO Šabac) primenjuju se mere zaštite za objekte iz tačke 4. deo B) stav 3. podtač. 1) i 2) ove odluke.

6. Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 633-4082/2006

U Beogradu, 6. jula 2006. godine

Vlada

Potpredsednik,

Ivana Dulić Marković, s.r.