Odluka Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (o donošenju Metodologije za određivanje maksimalne otkupne cene električne energije)

Na osnovu člana 39. stav 1. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon i 40/21), člana 15. stav 3. Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, broj 40/21) i člana 12. Statuta Agencije za energetiku Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 52/05),

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije, na 166. redovnoj sednici održanoj 28. oktobra 2021. godine, doneo je

ODLUKU

"Službeni glasnik RS", broj 103 od 4. novembra 2021.

1. Donosi se Metodologija za određivanje maksimalne otkupne cene električne energije, koja je odštampana uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ovu odluku, objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije” i ona stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

Broj 612/2021-D-02/1

U Beogradu, 28. oktobra 2021. godine

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije

Predsednik,

Dejan Popović, s.r.

METODOLOGIJA

ZA ODREĐIVANJE MAKSIMALNE OTKUPNE CENE ELEKTRIČNE ENERGIJE

I. PREDMET METODOLOGIJE

Ovom metodologijom propisuje se određivanje maksimalne otkupne cene električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, koja se primenjuje u postupku aukcija za tržišne premije.

Ova metodologija primenjuje se na elektrane koje su predmet podsticaja, navedenih u članu 12. Zakona, kao što su: 1) hidroelektrane odobrene snage od 0,5 MW do 30 MW; 2) hidroelektrane na postojećoj infrastrukturi odobrene snage od 0,5 MW do 30 MW; 3) elektrane na biomasu odobrene snage veće ili jednako 0,5 MW; 4) elektrane na biogas odobrene snage veće ili jednako 0,5 MW; 5) vetroelektrane odobrene snage veće ili jednako 3 MW; 6) solarne elektrane odobrene snage veće ili jednako 0,5 MW; 7) geotermalne elektrane odobrene snage veće ili jednako 0,5 MW; 8) elektrane na biorazgradivi otpad odobrene snage veće ili jednako 0,5 MW; 9) elektrane na deponijski gas odobrene snage veće ili jednako 0,5 MW; 10) elektrane na gas iz komunalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda odobrene snage veće ili jednako 0,5 MW; 11) elektrane koje koriste druge obnovljive izvore energije odobrene snage veće ili jednako 0,5 MW i to za svaku vrstu i podvrstu elektrane, utvrđenu Uredbom kojom se uređuju kvote za tržišnu premiju i fid-in tarifu (u daljem tekstu: Uredba o kvotama).

II. POJMOVI I DEFINICIJE

Pojmovi upotrebljeni u ovoj metodologiji imaju sledeće značenje:

Pojmovi

Jedinice

u kojima se izražavaju

Investicioni troškovi su godišnji troškovi razvoja i izgradnje koji se odnose na razvoj projekta, kupovinu zemljišta, izradu tehničke dokumentacije za projekat, nabavku opreme, izgradnju elektrane (građevinski i drugi radovi) sa priključkom na prenosni ili distributivni sistem električne energije, sve u zavisnosti od vrste ili podvrste elektrane;

€/godina

Operativni troškovi (OT) mogu biti fiksni operativni troškovi (FOT) i varijabilni operativni troškovi (VOT) za svaku vrstu i podvrstu elektrane. OT predstavljaju godišnje troškove održavanja i rada elektrane, troškove zaposlenih, administrativne troškove, troškove osiguranja, troškove zakupa zemljišta, poreze i druge naknade. Fiksni operativni troškovi zavise od instalisanog kapaciteta elektrane, a ne od njene proizvodnje. Varijabilni operativni troškovi, koji ne obuhvataju troškove goriva, zavise od proizvodnje elektrane, a ne od njenog instalisanog kapaciteta;

FOT €/godina

VOT €/godina

Troškovi goriva za proizvedenu električnu energiju su godišnji troškovi nabavke goriva i svi zavisni troškovi nabavke goriva elektrana koje koriste goriva iz obnovljivih izvora, (elektrane na biomasu, elektrane na biogas, elektrane na biorazgradivi otpad, elektrane na deponijski gas, elektrane na gas iz komunalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i elektrane koje koriste druge obnovljive izvore energije i pri tom koriste goriva iz obnovljivih izvora) isključujući prihod od proizvedene toplotne energije;

€/godina

Proizvodnja električne energije je godišnja proizvodnja električne energije za svaku vrstu i podvrstu elektrane koja se obračunava kao proizvod instalisanog kapaciteta elektrane, koeficijenta iskorišćenja elektrane i broja sati u godini;

MWh/godina

Diskontna stopa je faktor koji se koristi za svođenje novčanih tokova u budućnosti na sadašnju vrednost. U ovoj metodologiji kao diskontna stopa koristiće se ponderisana prosečna cena kapitala (PPCK) jednaka za svaku vrstu i podvrstu elektrane u Republici Srbiji;

%

Korisni vek je procenjeni životni vek korišćenja za svaku vrstu i podvrstu elektrane;

godina

Koeficijent iskorišćenja elektrane je odnos očekivane proizvodnje električne energije elektrane i maksimalne proizvodnje električne energije elektrane koja bi se dobila kada bi elektrana proizvodila sa instalisanim kapacitetom tokom cele godine;

%

Maksimalna otkupna cena je maksimalna cena iznad koje se ponude učesnika na aukciji za tržišne premije ne razmatraju.

€c/kWh

Ostali pojmovi upotrebljeni u ovoj metodologiji imaju značenje definisano Zakonom.

III. METODOLOŠKI PRISTUP

Ova metodologija se zasniva na metodu nivelisane cene električne energije (Levelized Cost of Electricity, u daljem tekstu: metod LCOE) kojim se određuje maksimalna otkupna cena električne energije koja treba da obezbedi zaštitu od rizika dodeljivanja podsticaja projektima sa veoma visokim ponudama na aukciji za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.

Agencija za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija) određuje maksimalnu otkupnu cenu električne energije primenom metoda LCOE za svaku vrstu i podvrstu elektrane.

Za novoizgrađene elektrane i rekonstruisane elektrane izračunavaju se različite maksimalne otkupne cene električne energije.

IV. ODREĐIVANJE MAKSIMALNE OTKUPNE CENE ZA NOVOIZGRAĐENE ELEKTRANE

Metod LCOE za novoizgrađene elektrane se zasniva na konceptu koji za svaku elektranu sadašnju vrednost zbira diskontovanih prihoda i sadašnju vrednost zbira diskontovanih troškova izjednačava uz primenu odgovarajuće diskontne stope (PPCK). Ovo je potrebno da bi ulaganje u novoizgrađenu elektranu bilo ekonomski opravdano. Primena metoda LCOE kao rezultat daje konstantnu cenu proizvedene električne energije koja se primenjuje svake godine tokom korisnog veka elektrane.

IV.1 Izjednačavanje prihoda i troškova elektrane

Izjednačavanje prihoda i troškova svake vrste i podvrste elektrane p vrši se primenom sledeće formule:

gde su:

p – vrsta i podvrsta elektrane;

t – data godina tokom korisnog veka elektrane;

n – korisni vek elektrane;

Et,p – proizvedena električna energija po vrsti i podvrsti elektrane p u godini t (MWh);

Ct,p – cena proizvedene električne energije po vrsti i podvrsti elektrane p u godini t (€/MWh);

I0,p – ukupni investicioni troškovi po vrsti i podvrsti elektrane p u godini koja prethodi prvoj godini rada elektrane (€);

OTt,p – operativni troškovi (bez troškova goriva) po vrsti i podvrsti elektrane p u godini t (€);

TGt,p – troškovi goriva po vrsti i podvrsti elektrane p u godini t (€);

PPCKp – ponderisana prosečna cena kapitala po vrsti i podvrsti elektrane p (%).

IV.2 Određivanje cene proizvedene električne energije elektrana

Imajući u vidu da je osnovna pretpostavka metoda LCOE da je cena proizvedene električne energije Ct,p konstantna tokom korisnog veka elektrane, za ovu cenu se na dalje koristi termin konstantna cena proizvedene električne energije.

Konstantna cena proizvedene električne energije se stavlja ispred sume sa leve strane jednakosti i za svaku vrstu i podvrstu elektrane p izračunava se prema sledećoj formuli:

gde su:

g – godina u kojoj se vrši određivanje maksimalne otkupne cene;

Cg,p – konstantna cena proizvedene električne energije po vrsti i podvrsti elektrane p u godini g (€/MWh);

Ova formula predstavlja količnik neto sadašnje vrednosti svih troškova tokom korisnog veka elektrane i neto sadašnje vrednosti ukupne proizvedene električne energije tokom korisnog veka elektrane.

Sadašnja vrednost troškova i sadašnja vrednost proizvodnje električne energije za svaku vrstu i podvrstu elektrane p u godini t se dobija primenom diskontne stope na troškove elektrane i proizvodnju elektrane.

Za svaku vrstu i podvrstu elektrane maksimalna otkupna cena jednaka je obračunatoj Cg,p.

Za određivanje maksimalne otkupne cene električne energije elektrane Agencija prikuplja podatke od energetskih subjekata sa teritorije Republike Srbije i javno dostupne međunarodne podatke iz relevantnih izvora koji prate ovu oblast. Pri tome Agencija razmatra specifičnosti različitih tehnologija, veličine elektrana, cenu goriva na tržištu i druge parametre za projekte koji će se graditi i proizvoditi električnu energiju u Republici Srbiji. Korišćene vrednosti se preuzimaju iz najnovijih podataka dostupnih u tim izvorima. Uzimaju se ulazni podaci za elektrane sa prosečnim performansama, a ne za elektrane sa najboljim performansama.

Ako su procene troškova koje se koriste za proračun izražene u nekoj drugoj valuti, one se konvertuju u evro po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.

IV.3 Investicioni troškovi

Investicioni troškovi izračunavaju se množenjem instalisane snage za svaku vrstu i podvrstu elektrane i jediničnog investicionog troška.

Investicioni troškovi izračunavaju se prema sledećoj formuli:

gde su:

Sp – instalisana snaga po vrsti i podvrsti elektrane p (MW) i

JI0,p – jedinični investicioni troškovi po vrsti i podvrsti elektrane p u godini koja prethodi prvoj godini rada elektrane (€/MW).

U slučaju kada izgradnja elektrane traje više od jedne godine, ukupni investicioni troškovi po vrsti i podvrsti elektrane izračunavaju se tako što se iznosi iz svih prethodnih godina diskontuju na godinu koja prethodi prvoj godini rada elektrane.

Za elektrane u kojima Uredba kojom se utvrđuju kvote za tržišne premije i fid-in tarife utvrđuje podvrstu (npr. 3–10 MW) srednja vrednost podvrste se koristi kao instalisana snaga (npr. 6,5 MW). Ako Uredba o kvotama daje samo vrednost (npr. preko 0,5 MW ili do 0,5 MW) takva vrednost se koristi (npr. 0,5 MW) u oba primera. Instalisana snaga svake vrste i podvrste elektrane p izražava se u vrednosti naizmenične struje.

IV.4 Operativni troškovi

Operativni troškovi izračunavaju se kao suma fiksnih i varijabilnih operativnih troškova. Varijabilni operativni troškovi ne uključuju troškove goriva.

Operativni troškovi izračunavaju se prema sledećoj formuli:

gde su:

JFOTt,p – jedinični fiksni operativni troškovi po vrsti i podvrsti elektrane p u godini t (€/MW) i

JVOTt,p – jedinični varijabilni operativni troškovi po vrsti i podvrsti elektrane p u godini t (€/MWh).

IV.5 Troškovi goriva za proizvedenu električnu energiju

Troškovi goriva za proizvedenu električnu energiju za hidroelektane, vetroelektrane, elektrane na solarnu energiju i elektrane na geotermalnu energiju iznose nula. Elektrane koje koriste tehnologiju sagorevanja (elektrane na biomasu, elektrane na biogas, elektrane na biorazgradivi otpad, elektrane na deponijski gas, elektrane na gas iz komunalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i elektrane koje koriste druge obnovljive izvore energije i pritom koriste goriva iz obnovljivih izvora) imaju ovaj trošak.

Troškovi goriva za proizvedenu električnu energiju izračunavaju se prema sledećoj formuli:

gde su:

TPGt,p – troškovi potrošenog goriva elektrane p u godini t (€) i

PTEt,p – prihod od proizvedene toplotne energije po vrsti i podvrsti elektrane p u godini t (€).

Troškovi goriva za proizvedenu električnu energiju elektrane p u godini t izračunavaju se kao razlika troškova potrošenog goriva na ulazu u komoru za sagorevanje u elektrani p u godini t i prihoda elektrane p od proizvedene toplotne energije u godini t. Iz razloga što deo toplotne energije, koja je nusproizvod u procesu sagorevanja, može imati ekonomsku vrednost, ova vrednost se oduzima od ukupnih troškovi potrošenog goriva. Na ovaj način se uzimaju u obzir samo oni troškovi goriva koji se koriste za proizvodnju električne energije.

Troškovi potrošenog goriva elektrane izračunavaju se prema sledećoj formuli:

gde su:

JCGt,p – jedinična cena goriva €/ MWh) i

KKDEp – koeficijent korisnog dejstva električne energije po vrsti i podvrsti elektrane p. Ovaj koeficijent predstavlja odnos proizvedene električne energije (MWh) i ukupnog utrošenog goriva u jedinici toplotne energije (MWh).

Prihod elektrane od proizvedene toplotne energije izračunava se prema sledećoj formuli:

gde su:

JCTt,p – jedinična cena toplotne energije (€/ MWh);

KKDTp – koeficijent korisnog dejstva toplotne energije po vrsti i podvrsti elektrane p. Ovaj koeficijent predstavlja odnos proizvedene toplotne energije (MWh) i utrošenog goriva u jedinici toplotne energije (MWh).

IV.6 Proizvedena električna energija

Proizvedena električna energija po vrsti i podvrsti elektrane p u godini t izračunava se prema sledećoj formuli:

gde je:

KIp – koeficijent iskorišćenosti po vrsti i podvrsti elektrane p (%).

Ukupna proizvedena električna energija svake vrste i podvrste elektrane p u godini t izračunava se kao proizvod instalisane snage elektrane, ukupnog broja sati u godini i koeficijenta iskorišćenosti elektrane.

IV.7 Ponderisana prosečna cena kapitala (PPCK)

Ponderisana prosečna cena kapitala je ponderisani prosek stope prinosa na sopstveni kapital i ponderisane prosečne stope prinosa na pozajmljeni kapital i obračunava se pre oporezivanja prema sledećoj formuli:

gde su:

PPCKg,p – ponderisana prosečna cena kapitala po vrsti i podvrsti elektrane p u godini g;

CSKg,p – cena sopstvenog kapitala po vrsti i podvrsti elektrane p u godini g;

CPKg,p – cena pozajmljenog kapitala po vrsti i podvrsti elektrane p u godini g;

SKg,p/(SKg,p + PKg,p) – učešće sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja po vrsti i podvrsti elektrane p u godini g;

PKg,p/(SKg,p + PKg,p) – učešće pozajmljenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja po vrsti i podvrsti elektrane p u godini g i

SPg – stopa poreza na dobit prema važećim zakonskim propisima u godini g.

Cena sopstvenog kapitala posle oporezivanja treba da odražava specifični rizik proizvodnje iz obnovljivih izvora električne energije, rizik zemlje i preovlađujuće uslove pribavljanja kapitala na finansijskom tržištu u godini u kojoj se vrši obračun maksimalno otkupne cene električne energije.

Cena pozajmljenog kapitala se priznaje do nivoa cene obazrivo i racionalno pozajmljenih sredstava.

V. ODREĐIVANJE MAKSIMALNE OTKUPNE CENE ZA REKONSTRUISANE ELEKTRANE

Definicija i kriterijumi za rekonstruisane elektrane

Maksimalna otkupna cena se određuje u skladu sa ovom metodologijom za rekonstruisane elektrane definisane Zakonom koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora ako je ulaganje u rekonstrukciju elektrane značajno i prevazilazi prag od 60% od investicionih troškova novoizgrađene elektrane.

Metodologija za rekonstruisane elektrane

Izračunavanje maksimalne otkupne cene električne energije za rekonstruisane elektrane zasniva se na istom metodu, formulama i ulaznim podacima kao za novoizgrađene elektrane za sve vrste i podvrste elektrana, izuzev za ulazni podatak o vrednosti investicionih troškova za koji se uzima da iznosi 60% od vrednosti investicionih troškova odgovarajuće novoizgrađene elektrane.

Ovako dobijena maksimalna otkupna cena proizvedene električne energije za rekonstruisane elektrane je niža od maksimalna otkupne cene proizvedene električne energije za novoizgrađene elektrane.

VI. PRIMENA METODOLOGIJE

Maksimalna otkupna cena proizvedene električne energije koju utvrđuje Agencija u skladu sa Zakonom izražava se u evrocentima po kWh.

Maksimalna otkupna cena električne energije utvrđuje se za svaku vrstu i podvrstu elektrane iz Uredbe o kvotama i to za novoizgrađane i rekonstruisane elektrane.

Agencija svakog decembra tekuće godine donosi odluku o maksimalnoj otkupnoj ceni električne energije koja se primenjuje na svim aukcijama koje se sprovode tokom naredne kalendarske godine.

VII. ZAVRŠNE ODREDBE

Ova metodologija objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.