Pravilnik o bitnim osobinama i ispitivanju novostvosrene domaće sorte ogrozda i hibrida koji su morfološki slični ogrozdu, kao i o obradi podataka godišnjih i završnih rezultata dobijenih na oglednom polju, odnosno u laboratoriji

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se propisuju bitne osobine novostvorene domaće sorte ogrozda (Ribes uva-crispa L.) i hibrida koji su morfološki slični ogrozdu (u daljem tekstu: sorta kandidat), vreme trajanja ispitivanja sorte kandidata i metode za ispitivanje sorte kandidata, kao i obrada podataka godišnjih i završnih rezultata dobijenih na oglednom polju, odnosno u laboratoriji.

Član 2

Sorta kandidat ima povoljnu upotrebnu i proizvodnu vrednost ako u toku ispitivanja određenih bitnih osobina pokaže bolje rezultate u poređenju sa osobinama standardne sorte.

Član 3

(1) Ispitivanje proizvodne vrednosti sorte kandidata vrši se na osnovu ispitivanja bitnih osobina u poređenju sa osobinama standardne sorte, i to:

1. 1) prinosa;
2. 2) morfoloških osobina ploda:

(2) – mase ploda,

(3) – visine ploda (mm), širine ploda (mm), dužine peteljke ploda (mm);

1. 3) otpornosti na prouzrokovače bolesti i štetočine:

(4) – poljske otpornosti,

(5) – otpornosti u uslovima veštačke inokulacije;

1. 4) otpornosti na niske temperature;
2. 5) fenoloških osmatranja;
3. 6) izbora najpogodnijih sorti oprašivača.

Član 4

Ispitivanje upotrebne vrednosti sorte kandidata vrši se na osnovu ispitivanja bitnih osobina u poređenju sa osobinama standardne sorte, i to:

1. 1) organoleptičke ocene svežih plodova;
2. 2) transportabilnosti plodova;
3. 3) čuvanja plodova;
4. 4) pogodnosti plodova za smrzavanje i preradu;
5. 5) hemijsko-tehnoloških osobina ploda.

Član 5

(1) Ispitivanje sorte kandidata vrši se u trajanju od najmanje dve godine u periodu rodnosti.

(2) Ispitivanje iz stava 1. ovog člana može se produžiti određeni broj godina, ako stručna komisija proceni da ima potrebe za tim, radi lakšeg utvrđivanja razlike u proizvodnoj i upotrebnoj vrednosti sorte kandidata i standardne sorte.

Član 6 Ispitivanja na oglednom polju, odnosno u laboratoriji

(1) Sorta kandidat se ispituje u mikroogledima kod najmanje dva, optimalno pet izvođača ogleda, od kojih jednog predlaže oplemenjivač sorte ili njegov ovlašćeni zastupnik koji podnosi zahtev za priznavanje sorte kandidata (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

(2) Za ispitivanje sorte kandidata može se iskoristiti već postojeći ogled, pod uslovom da je postavljen u skladu sa metodama propisanim ovim pravilnikom i da stručna komisija posle obilaska ogleda odobri postojeći ogled kao odgovarajući za ispitivanje za potrebe priznavanja.

(3) Mikroogledi se izvode po planu „potpuno slučajnog blok sistema” u najmanje tri ponavljanja. Broj biljaka u ponavljanju ne može biti manji od 10.

(4) O ispitivanjima iz stava 1. ovog člana izvođač ogleda Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) dostavlja podatke na Obrascu br. 1. – Podaci o izvođaču ogleda i mikroogledu na kojem se vrši ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti (VCU test) sorte kandidata/registrovanih sorti ogrozda i hibrida koji su morfološki slični ogrozdu za priznavanje/Listu preporučenih sorti i podloga, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 7

(1) Kao standardna sorta određuje se najkvalitetnija sorta za dati rejon istog vremena zrenja i namene, pogodna za gajenje u uslovima umereno kontinentalne klime, a koja ima najveću proizvodnu i upotrebnu vrednost za namenu za koju se vrši ispitivanje.

(2) Za ispitivanje sorte kandidata, određuje se jedna od sledećih standardnih sorti svrstanih u grupe prema vremenu zrenja, i to:

1. 1) vrlo rane:

(3) – Mau Duke;

1. 2) rane:

(4) – Earlu Sulphur;

1. 3) srednje rane:

(5) – Whinham's Industru.

(6) Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako nijedna od standardnih sorti nije odgovarajuća za ispitivanje, može se izabrati prikladna standardna sorta istog vremena zrenja i namene plodova.

(7) Standardna sorta mora biti upisana u Registar sorti voćaka, vinove loze, hmelja i podloga.

Član 8

(1) Ogled se postavlja na zemljištu pogodnom za gajenje sorte kandidata. Pre podizanja mikroogleda zemljište ne može biti zakorovljeno višegodišnjim korovima i najmanje četiri godine korišćeno za gajenje drvenastih šumskih vrsta i vrsta voćaka i ostalih kultura iza kojih ostaju prouzrokovači bolesti štetni za gajenje sorte kandidata.

(2) Osnovna obrada, đubrenje i druge mere pripreme zemljišta vrše se u optimalnim rokovima.

Član 9

(1) Sadnice za mikrooglede sorte kandidata i standardne sorte moraju da budu iste starosti.

(2) Sadnice iz stava 1. ovog člana moraju da budu kvalitetne i nezaražene ekonomski štetnim prouzrokovačima bolesti, štetočinama i virusima. Ako je sadni materijal dobijen primenom postupka in vitro umnožavanjem, podnosilac zahteva o tome obaveštava Ministarstvo.

(3) Priprema sadnog materijala sorte kandidata i standardne sorte vrši se na istovetan način. Sadnice sorte kandidata i standardne sorte moraju da budu zasađene u optimalnom roku pod istim uslovima, i to: isto vreme sadnje, isto rastojanje biljaka i dr.

(4) Agrotehničke, pomotehničke mere i mere zaštite bilja sorte kandidata i standardne sorte u mikroogledu vrše se u isto vreme i na isti način.

Član 10 Ispitivanje proizvodne vrednosti

Ispitivanje proizvodne vrednosti sorte kandidata vrši se ispitivanjem bitnih osobina iz člana 3. ovog pravilnika u poređenju sa osobinama standardne sorte.

Član 11

(1) Prinos se utvrđuje merenjem plodova sa svih biljaka pojedinačno za svako ponavljanje (kg/ponavljanju). Na osnovu ovih rezultata izračunava se prinos izražen u:

(2) – kg/žbunu za svako ponavljanje;

(3) – kg/žbunu za ceo mikroogled;

(4) – kg/ha.

Član 12

(1) Za utvrđivanje mase bobice mere se uzorci od po 20 plodova za svako ponavljanje pojedinačno, koji su uzeti sa svih žbunova i iz svih delova žbunova. Na osnovu ovih rezultata izračunava se prosečna masa ploda za svako ponavljanje izražena u gr.

(2) Za utvrđivanje visine i širine ploda i dužine peteljke meri se uzorak od ukupno 60 plodova koji su uzeti ravnomerno iz različitih delova žbunova iz mikroogleda sa svih biljaka. Ostale morfološke osobine ploda posmatraju se pri utvrđivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test).

Član 13

(1) Ispitivanje poljske otpornosti na bolesti vrši se na postojećem mikroogledu kada cilj oplemenjivanja nije povećana otpornost na određenu bolest.

(2) Ocenjivanje intenziteta napada vrši se od jedan do devet, i to:

(3) – ocenom 1 – bez napada,

(4) – ocenom 3 – slab napad,

(5) – ocenom 5 – srednji napad,

(6) – ocenom 7 – jak napad,

(7) – ocenom 9 – vrlo jak napad.

(8) Ispitivanje otpornosti vrši se kod sledećih bolesti:

(9) – Sphaerotheca mors-uvae – pepelnica ogrozda,

(10) – Gleosporium ribis grossulariae – antraknoza ribizle,

(11) – Cronartium ribicola – rđa ogrozda.

(12) Ispitivanja otpornosti u uslovima veštačke inokulacije vrše se na posebnom mikroogledu i posebnom opšte prihvaćenom metodom u uslovima veštačke inokulacije, kada je cilj oplemenjivanja povećana otpornost na neku od bolesti ili ima razloga da se pretpostavi da postoje razlike između sorte kandidata i standardne sorte u otpornosti na neku bolest.

Član 14

(1) Ispitivanje otpornosti na niske temperature vrši se na postojećem mikroogledu kada cilj oplemenjivanja nije povećana otpornost na niske temperature.

(2) Ocenjivanje inteziteta oštećenja delova biljke vrši se od jedan do devet, i to:

(3) – ocenom 1 – bez oštećenja,

(4) – ocenom 3 – slabo oštećenje,

(5) – ocenom 5 – srednje oštećenje,

(6) – ocenom 7 – jako oštećenje,

(7) – ocenom 9 – vrlo jako oštećenje.

(8) Ocenjivanje iz stava 2. ovog člana vrši se kod oštećenja:

1. 1) rodnih pupoljaka;
2. 2) cvetova;
3. 3) zametnutih plodova;
4. 4) letorasta (grana).

Član 15

(1) Izuzetno od odredaba člana 14. ovog pravilnika, kada je cilj oplemenjivanja povećana otpornost na niske temperature ili ima razloga da se pretpostavi da postoje razlike između sorte kandidata i standardne sorte u otpornosti na niske temperature, ispitivanje se vrši metodikom za ispitivanje otpornosti ogrozda i hibrida koji su morfološki slični ogrozdu na niske temperature.

(2) Ispitivanje uticaja niskih temperatura na izdanke, cvetne pupoljke, otvorene cvetove i zametnute plodove ogrozda vrši se u prostorijama sa mogućnošću regulacije temperaturnog režima.

(3) Sadnice ogrozda namenjene za ispitivanje sade se u optimalnom agrotehničkom roku (oktobar/mart) u dobro pripremljeno zemljište i gaje u standardnim uslovima ishrane i zaštite. Potreban broj biljaka za ispitivanje procenta izmrzavanja izdanaka, cvetnih pupoljaka, otvorenih cvetova i zametnutih plodova iznosi 10 po jednoj sorti.

(4) Ispitivanje stepena izmrzavanja izdanaka vrši se dva puta u toku zimskog mirovanja. Prvi put – uzimanje izdanaka za analizu vrši se u periodu fiziološkog mirovanja, od 15. do 25. decembra. Drugi put – uzorkovanje i ispitivanje obavlja se u vreme prinudnog (ekološkog) mirovanja, u periodu od 15. do 25. februara. Za ispitivanje štetnog dejstva niskih temperatura uzimaju se izdanci sa periferije i sredine žbuna, zreli i pravilno formirani. Potreban broj izdanaka je 20, a najmanja dužina treba da bude 30 cm. Za ispitivanje se primenjuje temperatura od –25°C.

(5) Neposredno pred ispitivanje izdanci se 24 časa drže u hladnoj komori na –4°C.

(6) Temperatura se zatim postepeno snižava za po 3°C do potrebne vrednosti na kojoj se izdanci drže 11 časova. Posle ovog vremena temperatura se postepeno povećava za po 3°C (na svakih sat vremena), do sobne temperature (17°C do 18°C) na kojoj se izdanci održavaju do momenta ustanovljavanja procenta izmrzavanja.

(7) Procenat izmrzavanja ustanovljava se sedam dana posle izlaganja niskim temperaturama, vizuelnim pregledom i uzdužnim presekom, pod lupom ili mikroskopom, pri čemu se ocenjivanje inteziteta oštećenja vrši od 1 do 9, i to:

(8) – ocenom 1 – bez oštećenja ( neoštećeni svi izdanci),

(9) – ocenom 3 – slabo oštećenje (17–19 neoštećenih izdanaka),

(10) – ocenom 5 – srednje oštećenje (12–17 neoštećenih izdanaka),

(11) – ocenom 7 – jako oštećenje (7–12 neoštećenih izdanaka),

(12) – ocenom 9 – vrlo jaka oštećenja (0–7 neoštećenih izdanaka).

(13) Potreban broj cvetnih pupoljaka za ispitivanje stepena oštećenja od niskih temperatura iznosi 100 za svaku sortu. Pupoljci za analizu uzimaju se u momentu bubrenja.

(14) Temperatura na kojoj se vrši ispitivanje stepena oštećenja cvetnih pupoljaka iznosi –5,0°C. Neposredno pred ispitivanje pupoljci se četiri časa drže u komori na temperaturi od 4°C.

(15) Temperatura se postepeno snižava do potrebne vrednosti na kojoj se sadnice drže šest časova. Posle ovog vremena temperatura se postepeno povećava do sobne temperature (17°C do 18°C) na kojoj se cvetni pupoljci održavaju do momenta ustanovljavanja procenta izmrzavanja.

(16) Procenat izmrzavanja cvetnih pupoljaka ustanovljava se drugog dana posle izlaganja niskim temperaturama, vizuelnim pregledom i uzdužnim presekom, pod lupom ili mikroskopom, pri čemu se ocenjivanje inteziteta oštećenja vrši od 1 do 9, i to:

(17) – ocenom 1 – bez oštećenja (svi cvetni pupoljci neoštećeni),

(18) – ocenom 3 – slabo oštećenje (95–99 neoštećenih pupoljaka),

(19) – ocenom 5 – srednje oštećenje (80–95 neoštećenih pupoljaka),

(20) – ocenom 7 – jako oštećenje (50–80 neoštećenih pupoljaka),

(21) – ocenom 9 – vrlo jaka oštećenja (0–50 neoštećenih pupoljaka).

(22) Potreban broj cvetova za ispitivanje stepena oštećenja od niskih temperatura iznosi 100 za svaku sortu.

(23) Temperatura na kojoj se vrši ispitivanje stepena oštećenja cvetova u momentu kada je otvoreno 50% cvetova iznosi –2,2°C. Neposredno pred ispitivanje cvetovi se četiri časa drže u komori na temperaturi od 4°C.

(24) Temperatura se postepeno snižava do potrebne vrednosti na kojoj se cvetovi drže šest časova. Posle ovog vremena temperatura se postepeno povećava do sobne temperature (17°C do 18°C) na kojoj se cvetovi održavaju do momenta ustanovljavanja procenta izmrzavanja.

(25) Procenat izmrzavanja cvetova ustanovljava se drugog dana posle izlaganja niskim temperaturama, vizuelnim pregledom i uzdužnim presekom, pod lupom ili mikroskopom pri čemu se ocenjivanje inteziteta oštećenja vrši od 1 do 9, i to:

(26) – ocenom 1 – bez oštećenja (svi cvetovi neoštećeni),

(27) – ocenom 3 – slabo oštećenje (95–99 neoštećenih cvetova),

(28) – ocenom 5 – srednje oštećenje (80–95 neoštećenih cvetova),

(29) – ocenom 7 – jako oštećenje (50–80 neoštećenih cvetova),

(30) – ocenom 9 – vrlo jaka oštećenja (0–50 neoštećenih cvetova).

(31) Potreban broj plodova za ispitivanje stepena oštećenja od niskih temperatura iznosi 100 za svaku sortu.

(32) Temperatura na kojoj se vrši ispitivanje stepena oštećenja u momentu kada je zametnuto 50% primarnih plodova iznosi –1,1°C. Neposredno pred ispitivanje plodovi se četiri časa drže u komori na temperaturi od 8°C.

(33) Temperatura se postepeno snižava do –1,1°C na kojoj se plodovi drže četiri časa. Posle ovog vremena temperatura se postepeno povećava do sobne temperature (17°C do 18°C) na kojoj se plodovi održavaju do momenta ustanovljavanja procenta izmrzavanja.

(34) Procenat izmrzavanja ustanovljava se drugog dana posle izlaganja niskim temperaturama, vizuelnim pregledom i uzdužnim presekom ploda, pod lupom ili mikroskopom, pri čemu se ocenjivanje inteziteta oštećenja zametnutih plodova vrši od 1 do 9, i to:

(35) – ocenom 1 – bez oštećenja (neoštećeni svi plodovi),

(36) – ocenom 3 – slabo oštećenje (95–99 neoštećenih plodova),

(37) – ocenom 5 – srednje oštećenje (80–95 neoštećenih plodova),

(38) – ocenom 7 – jako oštećenje (50–80 neoštećenih plodova),

(39) – ocenom 9 – vrlo jaka oštećenja (0–50 neoštećenih plodova).

(40) Kao standardna sorta preporučuje se Mau Duke.

Član 16

Sva fenološka osmatranja vrše se pri utvrđivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test), a dodatno se beleže datumi početka i kraja i karakteristike toka fenofaza, i to:

1. 1) cvetanje;
2. 2) zrenje.

Član 17

(1) Sorta kandidat uglavnom je samooplodna ali je rodnost sorte kandidata bolja i plodovi krupniji pri stranom oprašivanju.

(2) Ako se ustanovi da je sorta samobesplodna, određivanje najboljeg oprašivača vrši se metodom ukrštenog oprašivanja polenom sorte istog ili približnog vremena cvetanja.

(3) Ispitivanje iz stava 2. ovog člana vrši se oprašivanjem kastriranih ili nekastriranih izolovanih cvetova pre početka cvetanja, odnosno pre pucanja antera i sazrevanja polena sorte koja se ispituje. Oprašuje se po 100 cvetova za svaku kombinaciju ukrštanja.

(4) Podela preporučenih sorti oprašivača vrši se prema vremenu cvetanja u tri epohe, i to:

1. 1) rana epoha : Mau Duke;
2. 2) srednja epoha: Winham’s Industru;
3. 3) pozna epoha : Captivator.

Član 18 Ispitivanje upotrebne vrednosti

Ispitivanje upotrebne vrednosti sorte kandidata vrši se ispitivanjem bitnih osobina iz člana 4. ovog pravilnika u poređenju sa osobinama standardne sorte.

Član 19

(1) Metodom pozitivnih poena (maksimalno 20), tri do pet degustatora daju organoleptičku ocenu svežih plodova, i to:

(2) – od 0 do 6 – atraktivnost,

(3) – od 0 do 6 – ukus,

(4) – od 0 do 4 – aroma,

(5) – od 0 do 4 – konzistencija.

Član 20

(1) Transportabilnost plodova se izražava ocenama od 1 do 9, i to:

(2) – ocenom 3 – slabo transportabilna,

(3) – ocenom 5 – srednje transportabilna,

(4) – ocenom 7 – transportabilna.

Član 21

Čuvanje plodova izražava se u broju dana od berbe u tehnološkoj zrelosti do poslednjeg dana kada su plodovi odgovarajući za jelo u svežem stanju pri čemu se proučava čuvanje plodova u običnim i kontrolisanim uslovima, ako kod izvođača ogleda postoje uslovi za kontrolisano čuvanje.

Član 22

Pogodnost za smrzavanje i druge načine prerade utvrđuje se opisnom karakterizacijom uz obavezno navođenje namene plodova.

Član 23

(1) Hemijsko-tehnološke osobine utvrđuju se laboratorijski, koristeći potreban uzorak plodova koji su uzeti ravnomerno iz svih delova biljke i iz svih ponavljanja u mikroogledu, i to:

(2) – rastvorljiva suva materija (%),

(3) – ukupan šećer (%),

(4) – invertni redukujući šećer (%),

(5) – saharoza (%),

(6) – ukupne kiseline (%),

(7) – ph ploda,

(8) – sadržaj C vitamina (mg/%).

(9) Na osnovu laboratorijskih ispitivanja iz stava 1. ovog člana, izvođač ogleda Ministarstvu dostavlja izveštaj na Obrascu br. 2. – Izveštaj laboratorije o hemijsko–tehnološkom ispitivanju plodova sorti kandidata ogrozda i hibrida koji su morfološki slični ogrozdu u cilju priznavanja za godinu ______, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 24

O ispitivanju proizvodne i upotrebne vrednosti sorte kandidata iz čl. 10–22. ovog pravilnika, izvođač ogleda Ministarstvu dostavlja izveštaj na Obrascu br. 3. – Izveštaj izvođača ogleda o ispitivanju proizvodne i upotrebne vrednosti (VCU test) sorte kandidata r. br. ___ ogrozda i hibrida koji su morfološki slični ogrozdu u cilju priznavanja za godinu _____, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 25 Način izvođenja ogleda

(1) Ispitivanja različitosti, uniformnosti i stabilnosti vrši se na sortama vrste Ribes uva-crispa L. kao i na hibridu koji je dobijen ukrštanjem između ove vrste i drugih vrsta, pod uslovom da su tako dobijene sorte slične sortama Ribes uva-crispa L.

(2) Ministarstvo obaveštava podnosioca zahteva kada, gde i koje količine sadnog materijala treba da dostavi za ispitivanje. Podnosilac zahteva mora da dostavi minimalnu količinu od četiri biljke sa po najmanje tri dobro razvijene i zdrave grane.

(3) Sadni materijal iz stava 2. ovog člana mora da bude stariji od dve godine, kvalitetan i nezaražen ekonomski štetnim prouzrokovačima bolesti, štetočinama i virusima.

(4) Dostavljeni sadni materijal ne sme biti podvrgnut prethodnom tretiranju.

(5) Izuzetno od stava 4. ovog člana, Ministarstvo može odobriti ili zahtevati prethodno tretiranje, a podnosilac zahteva dostavlja podatke o tome.

Član 26

(1) Za procenu različitosti obavezno je da biljke u ogledima daju najmanje dva zadovoljavajuća roda u dva uzastopna perioda vegetacije.

(2) Izvođenje ogleda se vrši na jednom lokalitetu. Ako neka od značajnih osobina ne može doći do izražaja u odabranom oglednom lokalitetu, sorta se može ispitati u još jednom lokalitetu.

(3) Ogledi se izvode pod uslovima koji obezbeđuju normalan porast biljke. Ogledne parcele su takve veličine da se biljke ili delovi biljaka mogu eliminisati radi merenja i prebrojavanja, a da se pri tom ne ugrozi rezultat opažanja koja treba obaviti na kraju perioda vegetacije. Kao minimum svaki ogled obuhvata ukupno četiri biljke. Posebne parcele za opažanja i merenja mogu se koristiti samo ako je reč o sličnim uslovima sredine.

(4) Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana, moguće je postaviti dodatne oglede za posebne namene.

Član 27

(1) Za ispitivanje uniformnosti i stabilnosti sorte kandidata sa vegetativnim umnožavanjem potrebno je utvrditi da je dostavljeni sadni materijal dovoljno ujednačen u pogledu osobina koje su predmet opažanja, kao i da nije došlo do mutacije ili mešanja.

(2) Opažanja iz stava 1. ovog člana treba vršiti na:

1. 1) po 20 delova biljaka;
2. 2) čitavoj biljci tokom perioda mirovanja pre rezidbe;
3. 3) trnju i bodljama na jednogodišnjim granama tokom perioda mirovanja pre rezidbe. Trnje treba prebrojavati na najmanje 1 m dužine grane;
4. 4) mladim granama posle početka porasta biljaka na granama približno dužine 25 cm;
5. 5) mladom listu posle početka rasta kada su listići približno 2 cm široki i kada su grane 3 cm do 5 cm dugačke;
6. 6) zrelom listu u fazi zrelosti plodova i na gornjoj trećini tipičnih grana;
7. 7) cvetu u vreme punog cvetanja;
8. 8) plodu u vreme fiziološke zrelosti plodova.

(3) Opis sorte treba upotpuniti grafičkim prikazom osam tipičnih listova.

Član 28

(1) Kolekcija sorti koja se ispituje deli se u grupe da bi se olakšalo utvrđivanje različitosti. Osobine koje su pogodne za grupisanje su one za koje se, na osnovu iskustva zna da ne variraju ili da samo neznatno variraju unutar date sorte. Različiti stepeni njihovog izražavanja ravnomerno se raspoređuju unutar čitave kolekcije.

(2) Za grupisanje sorti koristi se boja ploda, i to: žuta, žutozelena, zelena sa belim nijansama, zelena i crvena.

Član 29

Na ispitivanja različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte kandidata što nije propisano ovim pravilnikom primenjuje se Uputstvo Međunarodne unije za zaštitu novih sorti bilja UPOV (Union Internationale pour la Protection des Obtentions Vegetales) TG/51/6.

Član 30 Ocena različitosti, uniformnosti i stabilnosti

(1) Za ocenu različitosti, uniformnosti i stabilnosti koriste se osobine i stepen njihovog izražavanja navedene u Tabeli br. 1. – Tabela osobina, koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(2) Ocene izražene brojevima od jedan do devet potrebne za kompjutersku obradu podataka navedene su u opisu stepena izražavanja svake pojedine osobine.

(3) Osnovni podaci o nastanku i stvaranju sorte kandidata, kao i određeni podaci o oceni različitosti, uniformnosti i stabilnosti dati su u Tehničkom upitniku, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 31 Izveštaji izvođača ogleda o ispitivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti

(1) Posle prve godine ispitivanja, izvođač ogleda Ministarstvu dostavlja prethodni izveštaj na Obrascu br. 4. – Prethodni izveštaj izvođača ogleda o ispitivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test) sorte kandidata r. br. ____ ogrozda i hibrida koji su mofološki slični ogrozdu u cilju priznavanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(2) Posle završne godine ispitivanja (druge godine), izvođač ogleda Ministarstvu dostavlja izveštaj na Obrascu br. 5. – Izveštaj izvođača ogleda o ispitivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test) sorte kandidata r. br. ____ ogrozda i hibrida koji su mofološki slični ogrozdu u cilju priznavanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(3) Uz izveštaj iz stava 2. ovog člana dostavlja se i opis sorte na Obrascu br. 6. – Opis sorte po UPOV-u izvođača ogleda o ispitivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test) sorte kandidata r. br. ___ ogrozda i hibrida koji su mofološki slični ogrozdu u cilju priznavanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 32

(1) Rezultati ispitivanja sorte kandidata dobijeni na oglednom polju, odnosno u laboratoriji se matematičko-statistički obrađuju i upoređuju sa rezultatima dobijenim ispitivanjem standardne sorte.

(2) Prinos ploda i masa ploda za jednogodišnje i dvogodišnje rezultate ogleda obrađuju se metodom analize varijanse dvofaktorijalnog i trofaktorijalnog ogleda po planu potpuno slučajnog blok sistema, a ocena značajnosti izračunava se na osnovu LSD ili d-testa za nivo rizika od 5% i 1%.

(3) Pored ocena značajnosti izračunava se i koeficijent varijacije (Cv) za svaku godinu i za celokupno ispitivanje.

(4) Za ostale osobine izračunava se samo aritmetička sredina.

Član 33

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) Broj 110-00-00128/2006-09

(3) U Beogradu, 28. decembra 2006. godine

(4) Ministar,

(5) dr Predrag Bubalo, s.r.