Pravilnik o bližem sadržaju i smernicama za određivanje nacionalnih ciljeva Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, načinu njegove izrade i izveštavanju o njegovoj realizaciji

Član 1 Predmet uređivanja

Ovim pravilnikom bliže se uređuje sadržaj Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (u daljem tekstu: INEKP) i smernice za određivanje ciljeva iz člana 8a stav 2. tačka 2) Zakona o energetici, način izrade i izveštavanja.

Član 2 Značenje izraza

Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku imaju značenje koje je određeno zakonom kojim se uređuju klimatske promene, zakonom kojim se uređuje energetika, zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost i zakonom kojim se uređuju obnovljivi izvori energije.

Član 3 Prilozi pravilnika

(1) Sastavni delovi ovog pravilnika, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo su:

(2) – Prilog 1 – Opšti okvir za integrisani nacionalni energetski i klimatski plan,

(3) – Prilog 2 – Izveštaj o merama za ostvarivanje cilja kumulativne uštede energije.

Član 4

(1) Prvi INEKP koji obuhvata period od 2022. do 2030. godine, uključujući i projekcije do 2050. godine sadrži:

1. 1) pregled procesa izrade INEKP, a koji obuhvata uvod, opis javnih konsultacija i učešće zainteresovanih strana i njihovih rezultata, kao i regionalne saradnje sa ugovornim stranama Energetske zajednice u pripremi plana;
2. 2) opis nacionalnih ciljeva i doprinosa koji se odnose na oblasti: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost;
3. 3) opis planiranih politika i mera koje se odnose na ostvarivanje odgovarajućih ciljeva i doprinosa iz tačke 2) ovog stava, kao i opšteg pregleda ulaganja potrebnih za ispunjavanje odgovarajućih ciljeva i doprinosa;
4. 4) opis trenutnog stanja u oblastima dekarbonizacije, energetske efikasnosti, energetske sigurnosti, unutrašnjeg energetskog tržišta i istraživanja, inovacija i konkurentnosti, među ostalim u pogledu energetskog sistema i emisija sa efektom staklene bašte i njihovog uklanjanja putem ponora, kao i projekcija u pogledu ciljeva iz tačke 2) ovog stava sa već postojećim politikama i merama;
5. 5) ako je primenjivo, opis regulatornih i neregulatornih prepreka i problema pri ispunjavanju ciljeva ili doprinosa povezanih sa energijom iz obnovljivih izvora i energetskom efikasnošću;
6. 6) procenu efekata planiranih politika i mera za ostvarenje ciljeva iz tačke 2) ovog stava, uključujući njihovu usklađenost sa dugoročnim ciljevima smanjenja emisija sa efektom staklene bašte i dugoročnim strategijama u oblasti energetike i klime;
7. 7) opšte procene efekata planiranih politika i mera na konkurentnost povezanu s pet oblasti iz člana 3. ovog pravilnika;
8. 8) prilog u kojem su navedene metodologije i mere politike Republike Srbije za ostvarivanje cilja kumulativne uštede energije u skladu sa zakonom kojim se uređuju energetska efikasnost i racionalna upotreba energije i sa obavezama preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima.

(2) Sadržajem INEKP se:

1. 1) ograničava administrativna složenost i troškovi za sve relevantne učesnike;
2. 2) uzima u obzir međusobna povezanost pet oblasti iz člana 3. ovog pravilnika, naročito prvi princip energetske efikasnosti;
3. 3) koriste pouzdani i dosledni podaci i pretpostavke u svih pet oblasti iz člana 3. ovog pravilnika, ako je relevantno;
4. 4) ocenjuje broj domaćinstava u energetskom siromaštvu, uzimajući u obzir domaće energetske usluge potrebne za obezbeđenje osnovnih životnih standarda u odgovarajućem nacionalnom kontekstu, postojeću socijalnu politiku i druge relevantne politike, kao i okvirne smernice Sekretarijata Energetske zajednice o relevantnim pokazateljima energetskog siromaštva.

(3) U slučaju da se, u skladu sa stavom 2. tačka 4) ovog člana, na osnovu procene proverljivih podataka utvrdi da postoji znatan broj domaćinstava u energetskom siromaštvu, INEKP sadrži nacionalni okvirni cilj smanjenja energetskog siromaštva. U INEKP se navode politike i mere kojima se rešava problem energetskog siromaštva, ako postoji, uključujući mere socijalne politike i druge relevantne nacionalne programe.

Član 5 Smernice za određivanje ciljeva i doprinosa za pet oblasti

(1) INEKP sadrži nacionalne ciljeve koji se odnose na sledećih pet oblasti:

1. 1) dekarbonizaciju koja sadrži podatke o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i njihovo uklanjanje putem ponora kako bi se doprinelo ostvarenju cilja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte na nivou čitave privrede Republike Srbije, i to:

(1) gde je to primenjivo za ostvarenje opštih ciljeva pet oblasti, posebnih ciljeva i dugoročnih obaveza Republike Srbije u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa Pariskim sporazumom, zakonima kojima se uređuju klimatske promene, energetika, drugim aktima javnih politika u vezi sa navedenim zakonima, drugim opštim i posebnim ciljevima, uključujući sektorske ciljeve i ciljeve prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove,

(2) energija iz obnovljivih izvora i doprinosa tom cilju u pogledu udela energije iz obnovljivih izvora u finalnoj bruto potrošnji energije u 2030. godini, s okvirnom putanjom za taj doprinos od 2022. godine na dalje;

1. 2) energetsku efikasnost u okviru koje je potrebno definisati:

(1) indikativni cilj energetske efikasnosti kao doprinos ostvarenju ciljeva u skladu sa obavezama Republike Srbije koje su preuzete potvrđenim međunarodnim sporazumima,

(2) cilj kumulativne uštede energije u finalnoj potrošnji koju treba ostvariti tokom perioda od 2024. do 2030. godine, a koja se utvrđuje u skladu sa obavezama Republike Srbije koje su preuzete potvrđenim međunarodnim sporazumima i proračunava u skladu sa podzakonskim aktom kojim se propisuje metodologija proračuna cilja kumulativne uštede energije,

(3) okvirne ključne etape dugoročne strategije za obnovu nacionalnog fonda stambenih i nestambenih zgrada, koje su u javnoj ili privatnoj svojini, plan s merljivim pokazateljima napretka utvrđenim na nacionalnom nivou, na dokazima utvrđenoj proceni očekivanih ušteda energije i širih koristi, kao i doprinos ostvarenju ciljeva, u skladu sa obavezama Republike Srbije koje su preuzete potvrđenim međunarodnim sporazumima,

(4) ukupnu neto površinu zgrada centralne vlasti koja će se energetski sanirati u periodu od 2022. do 2030. godine u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost i racionalna upotreba energije,

(5) cilj u pogledu ukupnog novog kapaciteta postrojenja za visokoefikasnu kogeneraciju do 500 kWe i kapaciteta od 500 kWe do 10 MWe;

1. 3) energetska sigurnost u okviru koje je potrebno definisati nacionalne ciljeve u pogledu:

(1) jačanja diverzifikacije izvora energije i zaliha iz drugih zemalja, čija svrha može biti smanjenje zavisnosti uvoza energije,

(2) povećanja fleksibilnosti nacionalnog energetskog sistema,

(3) rešavanje pitanja ograničenog ili prekinutog snabdevanja energijom u svrhu poboljšanja otpornosti energetskog sistema, uključujući vremenski okvir za ostvarenje ciljeva;

1. 4) unutrašnje energetsko tržište kojim se definiše:

(1) nivo međusobnog povezivanja električne energije kojim se teži u 2030. godini uzimajući u obzir cilj interkonekcije električne energije za 2030. godinu, pri čemu je nivo počev od 2025. godine definisan u saradnji sa ugovornim stranama i državama članicama Evropske unije na koje to ima uticaj, uzimajući u obzir indikatore hitnosti akcije na osnovu razlike u cenama na veleprodajnom tržištu, nominalni prenosni kapacitet interkonektora u odnosu na vršno opterećenje i instalirani proizvodni kapacitet iz obnovljivih izvora, kako je navedeno u Prilogu 1. Deo 1. Odeljak A, tačka 2.4.1 ovog pravilnika,

(2) ključne projekte za infrastrukturu za prenos električne energije i transport gasa, prema potrebi i projekte za modernizaciju, koji su potrebni za ostvarivanje ciljeva u okviru pet oblasti,

(3) nacionalne ciljeve povezane s drugim aspektima unutrašnjeg energetskog tržišta, kao: povećanja fleksibilnosti sistema, posebno kroz politike i mere u vezi s tržišno zasnovanim formiranjem cena u skladu sa zakonom; integracije tržišta i uparivanja s ciljem nastojanja da se poveća tržišni kapacitet postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, upravljanja potražnjom, skladištenja, distribuirane proizvodnje energije, otpremnih mehanizama, novu isporuku i ograničavanje snabdevanja i cenovnih signala u stvarnom vremenu, uključujući vremenski okvir za ostvarenje ciljeva, kao i druge nacionalne ciljeve povezane sa unutrašnjim energetskim tržištem, kako je utvrđeno u Prilogu 1. Deo 1. Odeljak A, tačka 2.4.3. ovog pravilnika;

1. 5) istraživanje, inovacije i konkurentnost u okviru koje je potrebno definisati:

(1) nacionalne ciljeve i ciljeve za finansiranje javnih i ako su dostupni, privatnih istraživanja i inovacija povezanih s pet oblasti, uključujući, prema potrebi, vremenski okvir za ostvarivanje ciljeva,

(2) ako su dostupni, nacionalni ciljevi do 2050. godine koji se odnose na promociju tehnologija čiste energije.

Član 6 Smernice za utvrđivanje ciljeva u oblasti energije iz obnovljivih izvora

(1) Za utvrđivanje doprinosa za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u 2030. godini sa okvirnom putanjom za taj doprinos od 2022. godine na dalje, u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 1) podtačka (2) ovog pravilnika, uzima se u obzir sledeće:

1. 1) mere predviđene zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, propisima donetim na osnovu njega, kao i mere koje se koriste u Evropskoj uniji;
2. 2) mere donete kako bi se ostvario cilj za energetsku efikasnost;
3. 3) ostale postojeće mere za promovisanje energije iz obnovljivih izvora;
4. 4) obvezujući nacionalni cilj za 2020. godinu za energiju iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije;
5. 5) sve relevantne okolnosti koje utiču na uvođenje energije iz obnovljivih izvora, kao što su:

(1) ekonomski uslovi i potencijal, uključujući BDP po stanovniku,

(2) potencijal za troškovno efikasno uvođenje energije iz obnovljivih izvora,

(3) geografska, lokalna i prirodna ograničenja, uključujući ograničenja područja i regija koji nisu međupovezani,

(4) nivo povezanosti električnom energijom sa drugim zemljama,

(5) ostale relevantne okolnosti.

(7) U pogledu stava 1. tačka 5) ovog člana, u INEKP se navode koje su relevantne okolnosti uzete u obzir, a koje utiču na uvođenje energije iz obnovljivih izvora.

Član 7 Smernice za određivanje nacionalnih ciljeva u oblasti energetske efikasnosti

(1) Za utvrđivanje indikativnog cilja energetske efikasnosti, koji je određen u zakonu kojim se uređuje energetska efikasnost i racionalna upotreba energije, za poslednju godinu perioda na koji se INEKP odnosi, uzimaju se u obzir obaveze preuzete potvrđenim međunarodnim sporazumima.

(2) Za utvrđivanje cilja iz stava 1. ovog člana u obzir se mogu uzeti i sledeći faktori:

1. 1) preostali isplativi potencijal za energetsku efikasnost;
2. 2) očekivana kretanja bruto domaćeg proizvoda;
3. 3) promene u uvozu i izvozu energije;
4. 4) promene u učešću različitih vrsta energenata i energije u potrošnji, kao i razvoj hvatanja i skladištenja ugljenika;
5. 5) mere energetske efikasnosti koje se mogu prepoznati kao rane mere u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima;
6. 6) drugi faktori koji su od značaja za utvrđivanje ciljeva.

(3) Prilikom izrade INEKP bliže se navode relevantni faktori iz stava 2. ovog člana koji su uzeti u obzir prilikom utvrđivanja cilja iz stava 1. ovog člana.

Član 8 Smernice za određivanje politika i mera za svaku od pet oblasti

(1) INEKP opisuje:

1. 1) glavne postojeće i planirane politike i mere, naročito za ostvarivanje opštih ciljeva, uključujući mere kojima se predviđa regionalna saradnja i odgovarajuće finansiranje na nacionalnom i regionalnom nivou;
2. 2) mogućnost korišćenja programa i instrumenata međunarodnih finansijskih organizacija.

(2) INEKP opisuje opšti pregled ulaganja potrebnih za postizanje ciljeva i doprinosa utvrđenih u tom planu, kao i opštu procenu izvora tih ulaganja.

Član 9 Smernice za određivanje analitičke osnove za integrisane nacionalne energetske i klimatske planove

(1) INEKP opisuje trenutno stanje u pogledu svake od pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika, uključujući energetski sistem i emisije gasova sa efektom staklene bašte i njihovog uklanjanja u trenutku podnošenja integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana ili na osnovu poslednjih dostupnih informacija.

(2) INEKP opisuje projekcije za svaku od pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika najmanje za period trajanja tog plana, za koje se očekuje da će nastati kao posledica postojećih politika i mera.

(3) INEKP opisuje dodatne dugoročnije perspektive za pet oblasti nakon isteka trajanja INEKP, ako je to relevantno i moguće.

(4) INEKP opisuje procenu, na nacionalnom i, ako je primenjivo, regionalnom nivou:

1. 1) efekte na razvoj energetskog sistema i emisije gasova sa efektom staklene bašte i njihovo uklanjanje tokom trajanja plana i za period od deset godina nakon poslednje godine obuhvaćene planom u okviru planiranih politika i mera ili grupama mera uključujući poređenje sa projekcijama utemeljenim na postojećim politikama i merama ili grupama mera, u skladu sa stavom 1. ovog člana;
2. 2) makroekonomske efekte i, u meri u kojoj je to moguće, zdravstvene, ekološke i društvene efekte, efekte na veštine planiranih politika i mera ili skup mera iz člana 8. ovog pravilnika koje su opisane u Prilogu 1. ovog pravilnika, najmanje do 2030. godine, uključujući poređenje s projekcijama na temelju postojećih politika i mera ili grupama mera;
3. 3) odnos između postojećih politika i mera ili grupa mera u okviru oblasti politike i između postojećih politika i mera i planiranih politika i mera ili grupa mera različitih oblasti najmanje do 2030. godine. Projekcije o sigurnosti snabdevanja, infrastrukturi i integraciji tržišta moraju biti povezane sa scenarijima energetske efikasnosti;
4. 4) načina na koji će postojeće politike i mere i planirane politike i mere privući ulaganje nužno za njihovu primenu. Sveobuhvatne informacije o pretpostavkama, parametrima i metodologijama koje se koriste za završne scenarije i projekcije su dostupne javnosti, uzimajući u obzir statistička ograničenja, poslovno osetljive podatke i usklađenost sa pravilima o zaštiti podataka.

Član 10 Osnivanje radne grupe

(1) U cilju obezbeđivanja javnosti i odgovarajućeg dijaloga u procesu izrade INEKP, Ministarstvo rudarstva i energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo) obrazuje radnu grupu za praćenje izrade INEKP i davanje potrebnih informacija, komentara i mišljenja.

(2) Ministarstvo organizuje i sastanke i konsultacije sa nacionalnim i stranim ili međunarodnim institucijama, organizacijama i kompanijama, ukoliko za to postoji potreba u procesu izrade INEKP.

Član 11 Regionalna saradnja

(1) Ministarstvo, za vreme izrade Nacrta INEKP sprovodi prekogranične konsultacije, čime se smatra da su ispunjene obaveze u pogledu regionalne saradnje u oblasti energetike i klime.

(2) Ministarstvo će u konačnom tekstu Nacrta INEKP uzeti u obzir i razmotriti primedbe primljene od drugih država ili članica Energetske zajednice u postupku prekogranične saradnje i u tim planovima obrazložiti zašto je uzelo ili nije uzelo u obzir te primedbe.

Član 12 Javne konsultacije

(1) Ministarstvo obezbeđuje da javnost na vreme dobije priliku za efikasno učestvovanje u izradi Nacrta INEKP.

(2) Ministarstvo, saglasno zakonu kojim se uređuje strateška procena uticaja na životnu sredinu, organizuje javne konsultacije i javne rasprave nakon izrade Nacrta INEKP, a sprovodi i prekogranične konsultacije.

(3) Javne konsultacije, prekogranične konsultacije i javne rasprave se sprovode za Nacrt INEKP kao i za Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja INEKP na životnu sredinu.

(4) U okviru javnih konsultacija sprovode se i konsultacije sa Sekretarijatom Energetske zajednice.

(5) Nakon završenih konsultacija i javnih rasprava, Ministarstvo priprema Izveštaj o održanim javnim konsultacijama, prekograničnim konsultacijama i javnim raspravama na Nacrt INEKP, kao i na Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja INEKP na životnu sredinu u kojima se navode dostavljeni komentari i izvori komentara, kao i informacije da li su komentari prihvaćeni ili ne sa adekvatnim obrazloženjima. Ovi izveštaji se objavljuju na internet stranici Ministarstva.

Član 13 Ocena INEKP od strane Energetske zajednice

(1) Nacrt INEKP se dostavlja Sekretarijatu Energetske zajednice najkasnije do 30. juna 2023. godine. Svaki naredni Nacrt INEKP se dostavlja Sekretarijatu Energetske zajednice u roku do 1. januara 2028. godine i svakih deset godina nakon toga.

(2) Politike i mere koje u toku izrade Nacrta INEKP ili usvajanja INEKP, iz razloga roka ili drugih objektivnih razloga nisu usvojene, pratiće se kroz izveštavanje o realizaciji INEKP.

(3) Sekretarijat Energetske zajednice ocenjuje Nacrt INEKP i može izdati preporuke o nacrtu najkasnije šest meseci pre roka za dostavljanje INEKP. U tim preporukama može se navesti sledeće:

1. 1) nivo ambicioznosti ciljeva i doprinosa radi zajedničkog ostvarivanja ciljeva Energetske zajednice za 2030. godinu u pogledu energije iz obnovljivih izvora i energetske efikasnosti kao i nivoa elektroenergetske međupovezanosti u 2030. godini, kako je navedeno u članu 4. tačka 5) ovog pravilnika, pri čemu se u obzir uzimaju relevantne okolnosti koje utiču na uvođenje energije iz obnovljivih izvora i potrošnju energije koje su navedene u Nacrtu INEKP, kao i pokazatelji hitnosti delovanja za međupovezanost koji su utvrđeni u Prilogu 1. Deo 1. Odeljak A, tačka 2.4.1. ovog pravilnika;
2. 2) politike i mere povezane s nacionalnim ciljevima i ciljevima Energetske zajednice i ostalim politikama i merama koje imaju prekogranični značaj;
3. 3) sve dodatne politike i mere koje bi se mogle preporučiti u INEKP;
4. 4) interakcije i doslednost između postojećih i planiranih politika i mera uključenih u INEKP u okviru jedne oblasti i između različitih oblasti iz člana 5. ovog pravilnika. U INEKP se na odgovarajući način uzimaju u obzir preporuke Sekretarijata Energetske zajednice. Ukoliko se preporuke ne uzmu u obzir potrebno je dati obrazloženje i objaviti ga.

(4) Nacrt INEKP je dostupan javnosti.

Član 14 Način ažuriranja INEKP

(1) Četiri godine nakon donošenja INEKP, Ministarstvo će ažurirati INEKP i dostaviti Sekretarijatu Energetske zajednice Nacrt ažuriranog INEKP ili obrazložiti razloge zbog kojih plan nije potrebno ažurirati.

(2) Pri ažuriranju INEKP, ako je potrebno, moguće je promeniti nacionalni cilj ili doprinos za bilo koji od kvantifikovanih ciljeva ili doprinosa Energetske zajednice kako bi se odrazio jednak nivo ambicije za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost ili veći nivo ambicije za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost i smanjenje emisija sa efektom staklene bašte u odnosu na onaj utvrđeni u njenom poslednjem saopštenom INEKP. Nacionalne politike utvrđene u INEKP podložne su izmenama i prilagođavanju pod uslovom da se izmene i prilagođavanja uključe u integrisano nacionalno energetsko i klimatsko izveštavanje o napretku.

(3) Regionalna saradnja iz člana 11. ovog pravilnika, javne konsultacije iz člana 12. ovog pravilnika i ocena Energetske zajednice iz člana 13. stav 4. ovog pravilnika primenjuju se na izradu i ocenjivanje ažuriranog INEKP.

Član 15 Ocena ažuriranog INEKP

Na temelju INEKP i ažuriranja ovog dokumenta Sekretarijat Energetske zajednice posebno ocenjuje da li su:

1. 1) ciljevi i doprinosi dovoljni za zajedničko ostvarivanje ciljeva Energetske zajednice, a za prvi period posebno ciljevi Energetske zajednice za klimatsku i energetsku politiku do 2030. godine;
2. 2) planovi u skladu sa zahtevima iz čl. 4–11. ovog pravilnika, kao i da li su na odgovarajući način uzete u obzir preporuke Sekretarijata Energetske zajednice.

Član 16 Izveštavanje o INEKP

(1) Ministarstvo izveštava Sekretarijat Energetske zajednice do 15. marta 2025. godine i svake dve godine nakon toga o stanju realizacije INEKP.

(2) Izveštajem iz stava 1. ovog člana obuhvaćeno je svih pet oblasti iz člana 5. ovog pravilnika.

(3) Izveštaj o realizaciji INEKP (u daljem tekstu: Izveštaj) obuhvata sledeće elemente:

1. 1) informacije o ostvarenoj realizaciji u ostvarivanju ciljeva i doprinosa utvrđenih u INEKP i u finansiranju i sprovođenju politika i mera nužnih za njihovo ostvarivanje, uključujući i preispitivanje stvarnih ulaganja u odnosu na početne pretpostavke o ulaganjima;
2. 2) ako je primenljivo, informacije o napretku u uspostavljanju dijaloga iz člana 12. ovog pravilnika;
3. 3) informacije o prilagođavanju u skladu s članom 5. stav 1. tačka 1) podtačka (1) ovog pravilnika;
4. 4) u meri u kojoj je moguće, kvantifikovanje učinka politika i mera u INEKP na kvalitet vazduha i na emisije zagađujućih materija u vazduhu.

(4) Ako je Sekretarijat Energetske zajednice dao preporuke, tada se u izveštaj o realizaciji INEKP uključuju informacije o politikama i merama koje su donete ili čije se donošenje i implementacija planira sa ciljem implementacije tih preporuka. Ako je primenljivo, te informacije uključuju detaljni raspored implementacije.

(5) Ukoliko se odluči da se neće slediti preporuka ili njen znatni deo, Ministarstvo daje obrazloženje.

(6) Izveštaj koji je dostavljen Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa ovim članom je dostupan javnosti.

Član 17 Izveštavanja o politikama i merama za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte

Izveštajem se opisuju nacionalne programske politike i mere ili grupe mera:

1. 1) nacionalni sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa zakonom kojim se uređuju klimatske promene;
2. 2) informacije o ažuriranju i realizaciji akata javnih politika koje su u vezi sa zakonom kojim se uređuje oblast klimatskih promena;
3. 3) informacije o politikama, merama ili grupi mera i njihovoj realizaciji u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa Pariskim sporazumom, zakonom kojim se uređuju klimatske promene, zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine, zakonom kojim se uređuje energetika i sa aktima javnih politika u vezi sa navedenim zakonima, drugim opštim i posebnim ciljevima, uključujući sektorske ciljeve i ciljeve prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Član 18 Izveštavanja o energiji iz obnovljivih izvora

(1) Izveštaj o napretku u implementaciji INEKP sadrži informacije o:

1. 1) sprovođenju putanja i ciljeva:

(1) okvirne nacionalne putanje za ukupni udeo energije iz obnovljivih izvora u finalnoj bruto potrošnji energije do 2030. godine,

(2) procenjene putanje za sektorski udeo energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije od 2022. do 2030. godine u elektroenergetskom sektoru, sektoru grejanja i hlađenja i sektoru saobraćaja,

(3) procenjene putanje prema tehnologijama za dobijanje energije iz obnovljivih izvora kako bi se ostvarile ukupne i sektorske putanje za energiju iz obnovljivih izvora od 2022. do 2030. godine, uključujući očekivanu finalnu bruto potrošnju energije po tehnologiji i sektoru izraženu u Mtoe i ukupni planirani instalisani kapacitet po tehnologiji i sektoru izražen u MW,

(4) putanje potražnje za bioenergijom, raščlanjene na toplotnu i električnu energiju kao i saobraćaj i putanje snabdevanja biomasom po sirovini i poreklu (razlikovanje između domaće proizvodnje i uvoza); za šumsku biomasu, ocena njenog izvora i uticaja na ponor u sektoru šumarstva i druge upotrebe zemljišta,

(5) ako je primenljivo, druge nacionalne putanje i ciljeve, uključujući dugoročne i sektorske (kao što je udeo električne energije proizvedene iz biomase bez upotrebe toplote, udeo energije iz obnovljivih izvora u centralnom grejanju, upotreba obnovljivih izvora energije u zgradama, obnovljivi izvori energije koje proizvode gradovi, zajednice obnovljive energije i potrošač vlastite obnovljive energije), obnovljena energija iz mulja dobijenog obradom otpadnih voda;

1. 2) sprovođenje politika i mera:

(1) sprovedenih, donetih i planiranih politika i mera za ostvarivanje nacionalnog doprinosa cilju na nivou Energetske zajednice za 2030. godinu u pogledu energije iz obnovljivih izvora, u skladu sa članom 6. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, uključujući sektorske i tehnološki specifične mere, sa posebnim osvrtom na implementaciju mera u oblasti sektora toplotne energije i saobraćaja koje se koriste u Evropskoj uniji, a koje je Republika Srbija dužna da implementira,

(2) ako je dostupno, posebnih mera regionalne saradnje,

(3) ne dovodeći u pitanje posebne mere za finansijsku podršku, za promovisanje proizvodnje i upotrebe energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetici, grejanju, hlađenju i saobraćaju,

(4) ako je primenljivo, procenu efekta sistema podsticaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije,

(5) posebnih mera u pogledu ubrzanja i pojednostavljenje postupka izgradnje i priključenja energetskih objekata koja koriste obnovljive izvore energije, u pogledu izmene propisa u oblasti planiranja i izgradnje objekata u cilju povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije u sektoru građevinarstva, u pogledu mera za pojednostavljenje procedure priključenja elektrana, kao i u pogledu mera koje se odnose na informisanje i obuke javnosti u vezi sa koristima i prednostima od korišćenja obnovljivih izvora energije,

(6) ako je primenljivo, posebnih mera za procenu, omogućavanje transparentnosti i smanjenje potrebe za minimalnim kapacitetom koji može dovesti do ograničavanja energije iz obnovljivih izvora,

(7) sažetka politika i mera za uspostavljanje podsticajnog regulatornog okvira, kako bi se podstakao i olakšao razvoj kupca – proizvođača i Zajednica obnovljivih izvora energije,

(8) mera za promovisanje korišćenja energije iz biomase, posebno za mobilizaciju nove biomase uzimajući u obzir biomasu, uključujući dostupnost održive biomase, kao i mera za održivost proizvedene i korišćene biomase,

(9) postojećih mera za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u sektoru grejanja i hlađenja, kao i sektoru saobraćaja,

(10) politika i mera za olakšavanje prihvatanja ugovora o kupovini energije.

Član 19 Dodatne obaveze izveštavanja u oblasti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije

(1) U skladu sa članom 16. ovog pravilnika, u Izveštaju se navode sledeće dodatne informacije:

1. 1) delovanje sistema garancije o poreklu za električnu energiju i grejanje i hlađenje iz obnovljivih izvora, nivoa izdanih i poništenih garancija o poreklu i iz toga proistekla godišnja nacionalna potrošnja energije iz obnovljivih izvora, kao i mere donete da se osigura pouzdanost i zaštita od prevare sistema;
2. 2) količine biogoriva, biogasa, obnovljivih goriva nebiološkog porekla, goriva od recikliranog ugljenika i električne energije iz obnovljivih izvora potrošene u sektoru saobraćaja i, ako je relevantno, njihovom učinku u pogledu smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte, razlikujući goriva proizvedena od različitih vrsta kultura za proizvodnju prehrambenih proizvoda i hrane za životinje i svake vrste sirovina;
3. 3) trendovi u raspoloživosti, poreklu i upotrebi izvora biomase u energetske svrhe;
4. 4) promene u ceni sirovina i korišćenju zemljišta povezane s povećanom upotrebom biomase i drugih oblika energije iz obnovljivih izvora;
5. 5) ako je primenjivo, procenjenu potražnju za energijom iz obnovljivih izvora koja će se zadovoljiti iz drugih izvora različitih od domaće proizvodnje do 2030. godine, uključujući uvezenu sirovinu biomase;
6. 6) tehnološki razvoj i uvođenje biogoriva;
7. 7) ako je dostupan, procenjeni učinak proizvodnje ili upotrebe biogoriva, tekućih biogoriva i goriva iz biomase na bioraznolikost, izvore vode, dostupnost i kvalitet vode, zemljište i kvalitet vazduha;
8. 8) uočeni slučajevi prevare u lancu nadzora biogoriva, tekućih biogoriva i goriva iz biomase;
9. 9) informacije o tome kako je procenjen udeo biorazgradivog otpada u otpadu koji se upotrebljava za proizvodnju energije, kao i šta je preduzeto da se te procene poboljšaju i provere;
10. 10) proizvodnja električne energije i toplote iz obnovljive energije u zgradama, uključujući podatke razvrstane po proizvedenoj energiji, potrošenoj energiji i energiji stavljenoj u mrežu iz solarnih fotovoltnih sistema, solarnih termalnih sistema, biomase, toplotnih pumpi, geotermalnih sistema, kao i iz drugih decentralizovanih sistema obnovljive energije;
11. 11) ako je primenjivo, udeo energije iz obnovljivih izvora u centralizovanom grejanju, kao i energija iz obnovljivih izvora koju su proizveli gradovi i zajednice obnovljive energije;
12. 12) primarno snabdevanje čvrstom biomasom (u 1 000 m³):

(1) šumska biomasa koja se upotrebljava za proizvodnju energije (domaća proizvodnja i uvoz):

(3) – primarna biomasa iz šume koja se upotrebljava za proizvodnju energije:

(4) a) ako su dostupne, grančice i krošnje stabala (dostavljanje podataka je dobrovoljno),

(5) b) ako je primenjivo, panjevi (dostavljanje podataka je dobrovoljno),

(6) v) oblo drvo (raščlanjeno na industrijsko oblo drvo i ogrevno drvo),

(7) – ako je primenljivo, nusproizvodi šumske industrije koji se upotrebljavaju za proizvodnju energije:

(8) a) ako je primenljivo, kora,

(9) b) drveni otpaci, piljevina i druge drvene čestice,

(10) v) ako je primenljivo, crni lug i sirovo tal-ulje (izraženo u tonama),

(11) – ako je dostupno, otpadno drvo nakon njegove upotrebe koje se upotrebljava direktno za proizvodnju energije,

(12) – prerađeno gorivo dobijeno iz drveta proizvedeno iz sirovine koja nije navedena u podtački (1) alineje od prve do treće:

(13) a) ako je primenljivo, drveni ugalj,

(14) b) drveni peleti i drveni briketi,

(2) ako je dostupna, poljoprivredna biomasa koja se upotrebljava za proizvodnju energije (domaća proizvodnja, uvoz i izvoz):

(16) – energetske kulture za proizvodnju električne energije ili toplote,

(17) – ostaci poljoprivrednih kultura za proizvodnju električne energije ili toplote,

(3) ako je dostupna, biomasa iz organskog otpada koja se upotrebljava za proizvodnju energije (domaća proizvodnja, uvoz i izvoz):

(19) – organska frakcija industrijskog otpada,

(20) – organska frakcija komunalnog otpada,

(21) – otpadni mulj;

1. 13) finalna potrošnja energije čvrste biomase (količina čvrste biomase upotrebljene za proizvodnju energije u sledećim sektorima):

(1) energetski sektor:

(23) – električna energija,

(24) – proizvodnja toplotne i električne energije,

(25) – toplota,

(2) unutrašnji industrijski sektor (potrošena električna energija i električna energija iz vlastite proizvodnje, proizvodnja toplotne i električne energije i toplota),

(3) finalna potrošnja u stambenim prostorima,

(4) ostali.

Član 20 Izveštavanja o energetskoj efikasnosti

(1) Izveštaj o realizaciji u implementaciji INEKP sadrži:

1. 1) u pogledu ostvarivanja ciljeva:

(1) indikativnu putanju kretanja potrošnje finalne i primarne energije u periodu na koji se INEKP odnosi, radi praćenja ostvarivanja postavljenih ciljeva energetske efikasnosti i doprinosa ukupnom cilju u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, uključujući primenjenu metodologiju,

(2) okvirne ključne etape dugoročne strategije za obnovu nacionalnog fonda stambenih i nestambenih zgrada, javnih i privatnih, kao i doprinose ostvarenju ciljeva energetske efikasnosti po osnovu te obnove,

(3) prema potrebi, ažuriranje drugih ciljeva energetske efikasnosti ako su utvrđeni u INEKP;

1. 2) u pogledu sprovođenja politika i mera:

(1) izveštaj o sprovođenju usvojenih i planiranih politika, mera i programa za ostvarivanje indikativnog cilja energetske efikasnosti u periodu na koji se INEKP odnosi, kao i drugih ciljeva iz člana 7. ovog pravilnika, uključujući mere i instrumente (i mere finansijske prirode) za unapređenje energetske efikasnosti zgrada, mere za iskorišćavanje potencijala energetske efikasnosti gasne i elektroenergetske infrastrukture i ostale mere za unapređenje energetske efikasnosti,

(2) ako je primenljivo, pregled i rezultate tržišnih instrumenata kojima se daju podsticaji za unapređenje energetske efikasnosti koji uključuju, ali nisu ograničeni na poreze na energiju, naknade i emisijske jedinice,

(3) mere za ostvarivanje cilja kumulativne uštede energije, u skladu sa Prilogom 2. ovog pravilnika,

(4) napredak u sprovođenju dugoročne strategije obnove zgrada,

(5) pregled politika i mera za promociju energetskih usluga u javnom sektoru i mera za uklanjanje regulatornih i neregulatornih prepreka koje onemogućuju primenu ugovora o energetskom učinku i drugih modela ugovora o energetskoj usluzi;

(6) pregled regionalne saradnje u oblasti energetske efikasnosti, ako je primenljivo;

(7) pregled i rezultate finansiranja mera u oblasti energetske efikasnosti.

Član 21 Dodatne obaveze izveštavanja u oblasti energetske efikasnosti

U skladu sa članom 20. ovog pravilnika, u izveštaju o realizaciji u implementaciji INEKP u oblasti energetske efikasnosti, navode se sledeće dodatne informacije:

1. 1) glavne zakonodavne i nezakonodavne politike, mere, finansijske mere i programi sprovedeni u godini X-2 i X-1 (pri čemu je godina X godina predaje izveštaja) kako bi se ostvarili ciljevi iz člana 5. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika kojima se unapređuje tržište energetskih usluga, poboljšavaju energetska svojstva zgrada, mere za korišćenje potencijala za energetsku efikasnost gasa i infrastrukture električne energije kao i grejanja i hlađenja, poboljšanja informisanja i kvalifikovanja, druge mere za unapređenje energetske efikasnosti;
2. 2) kumulativni iznos uštede energije ostvarene u godinama X-3 i X-2;
3. 3) iznos uštede ostvaren merama politike usmerenim na ublažavanje energetskog siromaštva;
4. 4) ako je primenjivo, iznos uštede ostvaren merama energetske efikasnosti u sistemima transformacije, prenosa i distribucije energije kao i u visokoefikasnoj kogeneraciji;
5. 5) napredak u svakom sektoru i razlozi zašto je potrošnja energije ostala stabilna ili je rasla u godini X-3 i X-2 u sektorima finalne potrošnje energije;
6. 6) ukupna korisna površina zgrada centralne vlasti, čija pojedinačna ukupna korisna površina prelazi 250 m² a koje 1. januara godine X-2 i X-1 nisu ispunjavale minimalne zahteve za energetska svojstva zgrada;
7. 7) ukupna korisna površina zgrada centralne vlasti čija pojedinačna ukupna korisna površina prelazi 250 m², koja je bila energetski sanirana u godini X-3 i X-2;
8. 8) ukupni procenjeni broj velikih pravnih lica koji imaju obavezu sprovođenja energetskog pregleda u skladu sa zakonom kojim se uređuju energetska efikasnost i racionalna upotreba energije i broj energetskih pregleda sprovedenih u tim velikim pravnim licima u godini X-3 i X-2;
9. 9) primenjeni nacionalni faktor primarne energije za električnu energiju i obrazloženje ako se razlikuje od koeficijenta preporučenih za korišćenje u Evropskoj uniji;
10. 10) broj i površina novih i renoviranih zgrada približno nulte potrošnje energije u godinama X-2 i X-1, ako je potrebno na osnovu statističkog uzorkovanja;
11. 11) pristup za internet stranicu na kojoj se nalazi spisak pružalaca energetskih usluga u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost i racionalna upotreba energije.

Član 22 Izveštavanje o energetskoj sigurnosti

Izveštaj o realizaciji u implementaciji INEKP sadrži informacije o:

1. 1) nacionalnim ciljevima za diverzifikaciju izvora energije i potražnje;
2. 2) ako je primenljivo, nacionalnim ciljevima u pogledu smanjenja uvozne zavisnosti;
3. 3) nacionalnim ciljevima za razvoj mogućnosti za rešavanje ograničenog snabdevanja ili prekida snabdevanja izvorima energije, uključujući gas i električnu energiju;
4. 4) nacionalnim ciljevima u vezi s povećanjem fleksibilnosti nacionalnog energetskog sistema, posebno korišćenjem domaćih izvora energije, upravljanje potražnjom i skladištenjem energije;
5. 5) sprovedenim, usvojenim i planiranim politikama i merama za ostvarivanje ciljeva iz tač. 1)–4) ovog člana;
6. 6) regionalne saradnje u sprovođenju ciljeva i politika iz tač. 1) do 4) ovog člana.

Član 23 Izveštavanje o unutrašnjem energetskom tržištu

(1) Izveštaj o realizaciji u implementaciji INEKP sadrži informacije o:

1. 1) nivou elektroenergetske međupovezanosti koju država planira da ostvari 2030. godine u odnosu na cilj elektroenergetske međupovezanosti za 2030. godinu i pokazatelje iz Priloga 1. Deo 1. Odeljak A, tačka 2.4.1, kao i mere za sprovođenje strategije za postizanje tog nivoa, uključujući i mere koje se odnose na davanje ovlašćenja;
2. 2) ključnim projektima za infrastrukturu za prenos električne energije i transport gasa, koji su potrebni za ostvarivanje ciljeva u okviru pet ključnih oblasti iz člana 3. ovog pravilnika;
3. 3) ako je primenljivo, glavnim predviđenim infrastrukturnim projektima osim projekata od interesa za Energetsku zajednicu ili projekata od obostranog interesa, uključujući infrastrukturne projekte u kojima učestvuju treće zemlje i u meri u kojoj je to izvodljivo, opštu procenu njihove usklađenosti sa ciljevima Republike Srbije iz člana 5. ovog pravilnika i doprinosa ostvarenju tih ciljeva;
4. 4) nacionalnim ciljevima povezanih s drugim aspektima unutarnjeg energetskog tržišta, poput povećanja fleksibilnosti sistema, integracije tržišta i uparivanja, nastojanja da se poveća tržišni kapacitet postojećih interkonektora, pametnih mreža, agregacije, upravljanja potražnjom, skladištenja, distribuirane proizvodnje energije, mehanizama otpreme, ponovnu otpremu i ograničavanje usluge, cenovnih signala u stvarnom vremenu;
5. 5) ako je to primenljivo, nacionalnim ciljevima i merama povezanih s nediskriminatornim učešćem energije iz obnovljivih izvora, upravljanje potražnjom i skladištenjem, među ostalim putem agregacije, na svim energetskim tržištima;
6. 6) ako je primenljivo, nacionalnim ciljevima i merama u vezi s osiguravanjem učešća potrošača u energetskom sistemu i koristi od vlastite proizvodnje i novih tehnologija, uključujući pametna brojila;
7. 7) merama u pogledu osiguravanja adekvatnosti elektroenergetskog sistema;
8. 8) sprovedenim, usvojenim i planiranim politikama i merama za ostvarivanje ciljeva iz tač. 1)–9) ovog člana;
9. 9) regionalnoj saradnji u sprovođenju ciljeva i politika iz tač. 1)–8) ovog člana;
10. 10) imajući u vidu preuzete međunarodne obaveze Republike Srbije, merama finansiranja na nacionalnom nivou u području unutrašnjeg tržišta energije, uključujući podršku iz sredstava Evropske unije, među ostalim u svrhu ostvarenja cilja elektroenergetske međupovezanosti, ako je primenljivo;
11. 11) merama za povećanje fleksibilnosti energetskog sistema s obzirom na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, uključujući uvođenje povezivanja unutardnevnog tržišta i prekograničnih tržišta uravnoteženja.

(2) Informacije iz stava 1. ovog člana moraju biti dosledne izveštaju nacionalnog regulatora Republike Srbije.

Član 24 Izveštavanje o energetskom siromaštvu

Kada se primenjuje član 4. stav 3. ovog pravilnika Izveštaj o realizaciji u implementaciji INEKP sadrži informacije:

1. 1) o napretku u ostvarenju nacionalnog okvirnog cilja smanjenja broja domaćinstava u energetskom siromaštvu;
2. 2) kvantitativne informacije o broju domaćinstava u energetskom siromaštvu, kao i informacije o politikama i merama za rešavanje problema energetskog siromaštva.

Član 25 Izveštavanje o istraživanju, inovacijama i konkurentnosti

Izveštaj o realizaciji INEKP sadrži informacije o sprovođenju sledećih ciljeva i mera:

1. 1) nacionalne ciljeve u pogledu ukupne javne i, ako je dostupno, privatne potrošnje na istraživanje i inovacije povezane s tehnologijama čiste energije te za tehnološke troškove i razvoj uspešnosti;
2. 2) ako je to primereno, nacionalne ciljeve, uključujući dugoročne ciljeve do 2050. godine za uvođenje tehnologija za dekarbonizaciju energetski intenzivnih industrijskih sektora i industrijskih sektora s visokim nivoom emisija ugljenika i, ako je primenljivo, ciljeve u pogledu infrastrukture za skladištenje i prevoz ugljenika;
3. 3) nacionalne ciljeve za postupno isključivanje energetskih subvencija, posebno za fosilna goriva;
4. 4) sprovedenih, javnih i planiranih politika i mera za ostvarivanje ciljeva iz tač. 2) i 3) ovog člana;
5. 5) saradnja sa drugim ugovornim stranama ili državama članicama u sprovođenju ciljeva i politika navedenih u tač. 2)–5) ovog člana, kao što je usklađivanje istraživačkih programa i zajedničkih programa;
6. 6) finansijskih mera u ovoj oblasti na nacionalnom nivou i iz drugih izvora, ako je primenljivo.

Član 26

Ovaj pravilnik je usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima iz adaptirane Uredbe (EU) 2018/1999 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2018. o upravljanju energetskom unijom i delovanjem u području klime.

Član 27

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

(2) Broj 110-00-00024/2022-08

(3) U Beogradu, 15. aprila 2022. godine

(4) Ministar,

(5) prof. dr Zorana Z. Mihajlović, s.r.