Pravilnik · Planiranje i izgradnja

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada

25 članova. Prečišćen tekst, objavljen u: 61/2011.

Donet na osnovu: Zakon o planiranju i izgradnji.

I Uvodne odredbe

Član 1

(1) Ovim pravilnikom bliže se propisuju energetska svojstva i način izračunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, kao i energetski zahtevi za nove i postojeće objekte.

(2) Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: zgrade za koje se ne izdaje građevinska dozvola; zgrade koje se grade na osnovu privremene građevinske dozvole, kao i zgrade koje se grade na osnovu građevinske dozvole za pripremne radove; radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade koje se ne greju i ne klimatizuju; zgrade koje se povremeno koriste tokom zimske i letnje sezone (manje od 25% vremena trajanja zimske odnosno letnje sezone).

Član 2

(1) Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) automatika i kontrola sistema zgrade je skup opreme, softvera i inženjerskih servisa za automatsku kontrolu, nadzor, optimizaciju, intervencije i menadžment tehničkih sistema u zgradi, a u cilju obezbeđivanja energetski efikasnog, ekonomičnog i sigurnog upravljanja instalacijama zgrade;
2) broj izmena vazduha, n [h-1] je časovni broj izmena unutrašnjeg vazduha spoljnim vazduhom, obračunat za zapreminu zgrade unutar termičkog omotača V [m3];
3) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža zgrade, merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto građevinsku površinu ne računaju se površine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, površine koje čine termički omotač zgrade u bruto razvijenu građevinsku površinu ne obračunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova debljina zida veća od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada;
4) vazdušni komfor predstavlja uslove kojima se obezbeđuje potrebna količina čistog vazduha u zgradi odnosno kojima se obezbeđuje kvalitet vazduha koji je bez rizika po zdravlje korisnika;
5) godišnja emisija ugljen dioksida, SO2 [kg/a] je masa emitovanog ugljen dioksida u spoljnu sredinu tokom jedne godine, koja nastaje kao posledica energetskih potreba zgrade;
6) godišnja isporučena energija Ean,del [kWh/a] je energija dovedena tehničkim sistemima zgrade tokom jedne godine za pokrivanje energetskih potreba za grejanje, hlađenje, ventilaciju, potrošnu toplu vodu, rasvetu i pogon pomoćnih sistema;
7) godišnja potrebna energija za ventilaciju, Qan,V [kWh/a] je računski određena potrebna energija za pripremu vazduha sistemom mehaničke (prinudne) ventilacije, delimične klimatizacije ili klimatizacije tokom jedne godine za održavanje uslova komfora u zgradi;
8) godišnja potrebna energija za zagrevanje sanitarne tople vode, Qan,W [kWh/a] je računski određena količina energije koju je potrebno obezbediti sistemu za pripremu STV tokom jedne godine;
9) godišnja potrebna energija za hlađenje zgrade, Qan,C [kWh/a] je računski određena potrebna količina toplote koju rashladnim sistemom treba odvesti iz zgrade tokom godine da bi se obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih temperatura;
10) godišnja potrebna energija za osvetljenje, EL [kWh/a] je računski određena količina energije koju treba obezbediti tokom jedne godine za osvetljenje u zgradi;
11) godišnja potrebna primarna energija koja se koristi u zgradi, Qan,PR [kWh/a] jeste zbir primarnih energija potrebnih za rad svih ugrađenih tehničkih sistema za KGH i pripremu STV u periodu jedne godine;
12) godišnja potrebna toplotna energija, Qan,tot [kWh/a] je zbir godišnje potrebne toplotne energije i godišnjih toplotnih gubitaka sistema za grejanje i pripremu potrošne tople vode u zgradi;
13) godišnja potrebna toplota za grejanje zgrade, Qan,N [kWh/a] je računski određena količina toplote koju grejnim sistemom treba dovesti u zgradu tokom godine da bi se obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih temperatura;
14) godišnji gubici sistema hlađenja, Qan,Sls [kWh/a] su gubici energije sistema hlađenja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi;
15) godišnji toplotni gubici sistema grejanja, Qan,Nls [kWh/a] su gubici energije sistema grejanja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi;
16) godišnji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne tople vode, Qan,Wls [kWh/a] su gubici energije sistema za pripremu potrošne tople vode tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za zagrevanje vode;
17) granična površina A [m2] jeste površina termičkog omotača (spoljne mere) preko koga se vrši razmena toplote;
18) grejana zapremina zgrade Ve [m3] je zapremina obuhvaćena termičkim omotačem zgrade;
19) dvostruka fasada predstavlja sistem (u funkciji tehničke instalacije) koji se sastoji od dve nezavisne termičke opne između kojih struji vazduh;
20) elaborat energetske efikasnosti (u daljem tekstu: elaborat EE) je elaborat koji obuhvata proračune, tekst i crteže, izrađen u skladu sa ovim pravilnikom i sastavni je deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole;
21) električna snaga uređaja KGH, Rel [kW] je zbir nazivnih (priključnih) električnih snaga uređaja za grejanje, hlađenje, ventilaciju i klimatizaciju u zgradi (pumpe, ventilatori, kompresori, regulatori i sl.) u zimskom režimu rada, sa indeksom (H – eng. heating), ili letnjem režimu rada, sa indeksom (C- eng. cooling);
22) element zgrade jeste tehnički sistem zgrade ili deo omotača zgrade;
23) energetska sanacija zgrade jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećoj zgradi, kao i popravka ili zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, ne utiče na zaštitu od požara i zaštitu životne sredine, ali kojima može da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti, u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade;
24) energetska svojstva zgrade podrazumevaju proračunatu ili izmerenu količinu energije koja je potrebna kako bi bile zadovoljene energetske potrebe koje odgovaraju uobičajenom načinu korišćenja zgrade i koje uključuju pre svega energiju za grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu STV i osvetljenje;
25) energetski efikasna zgrada je zgrada koja troši minimalnu količinu energije uz obezbeđenje potrebnih uslova komfora u skladu sa ovim pravilnikom;
26) energetski pasoš zgrade je dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade i koji ima propisani sadržaj i izgled prema Pravilniku o energetskoj sertifikaciji zgrada, a izdaje ga ovlašćena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje a o energetskim svojstvima objekata;
27) energija iz obnovljivih izvora predstavlja energiju iz obnovljivih nefosilnih izvora, kao što su energija vetra, Sunčevog zračenja, geotermalna energija, energija podzemnih i površinskih voda, biomasa i ostalo;
28) zapreminski gubici toplote, qV [W/m3] su zbir transmisionih i ventilacionih gubitaka po jedinici zapremine grejanog prostora zgrade i jednaki su specifičnom toplotnom protoku po jedinici zapremine, koji pri projektnim uslovima odaju uređaji za grejanje u prostorijama;
29) zvučni komfor predstavlja uslove u kojima je nivo buke u prostoriji takav da ne izaziva osećaj neprijatnosti;
30) zgrada je građevina s krovom i zidovima u kojoj se koristi energija radi ostvarivanja određenih termičkih parametara sredine, namenjena boravku ljudi, odnosno smeštaju životinja, biljaka i stvari, obavljanju neke delatnosti, a sastoji se od građevinskih elemenata, tehničkih sistema i uređaja i ugrađene opreme; zgradama se smatraju i delovi zgrade koji su projektovani ili namenjeni za zasebno korišćenje i odvojeni termičkim omotačem od ostalih delova zgade;
31) zgrada sa više energetskih zona je zgrada koja ima više posebnih delova za koje je, shodno ovom pravilniku, potrebno izraditi posebne energetske sertifikate (u daljem tekstu: energetske pasoše) i to:

(1) koja se sastoji od delova koji čine tehničko-tehnološke i funkcionalne celine, koje imaju različitu namenu pa shodno tome imaju mogućnost odvojenih sistema grejanja i hlađenja ili se razlikuju po unutrašnjoj projektnoj temperaturi za više od 4°C,

(2) kod koje je više od 10% neto površine zgrade u kojoj se održava kontrolisana temperatura druge namene,

(3) kod koje delovi zgrade, koji su tehničko-tehnološke i funkcionalne celine, imaju različite termotehničke sisteme i/ili bitno različite režime korišćenja termotehničkih sistema;

32) indeks izgrađenosti parcele jeste odnos (količnik) bruto građevinske površine izgrađene ili planirane zgrade i ukupne površine građevinske parcele. U indeks izgrađenosti parcele se ne računaju površine pod staklenicima, duplim fasadama, slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proračunom dokumentuje poboljšanje energetskih karakteristika postojeće zgrade primenom mera iz ovog pravilnika;
33) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađene ili planirane zgrade i ukupne površine građevinske parcele izražene u procentima. U indeks zauzetosti parcele se ne računaju površine pod staklenicima, duplim fasadama i slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proračunom dokaže poboljšanje energetskih karakteristika postojeće zgrade primenom ovih mera;
34) koeficijent ventilacionih gubitaka toplote, HV [W/K] su ventilacioni gubici toplote kroz omotač zgrade podeljeni razlikom temperatura unutrašnje i spoljne sredine, određene prema SRPS EN ISO 13790;
35) koeficijent grejanja εH, (COP – eng. coefficient of performance), predstavlja odnos između dobijene toplotne energije i uložene energije (utrošene električne energije) ((kWh)N/(kWh)E), kada rashladne mašine ili generatori hlađenja rade kao toplotne pumpe (obrnut proces);
36) koeficijent hlađenja εC je odnos odnos između energije hlađenja i uložene pogonske energije;
37) koeficijent transmisionih gubitaka toplote, NT [W/K] su transmisioni gubici toplote kroz omotač zgrade podeljeni razlikom temperatura unutrašnje i spoljne sredine, određene prema SRPS EN ISO 13790;
38) kratkotrajno korišćenje zgrade podrazumeva korišćenje zgrade kraće od 25% projektovanog perioda korišćenja za grejanje ili hlađenje;
39) nova zgrada je zgrada projektovana u skladu sa ovim pravilnikom;
40) obimnija obnova jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na adaptaciji ili sanaciji na postojećoj zgradi kada je: ukupna predračunska vrednost radova na obnovi veća od 25% vrednosti zgrade, isključujući vrednost zemljišta na kojoj se zgrada nalazi; više od 25% površine omotača zgrade podrvgnuto energetskoj sanaciji uz poštovanje oblikovne i funkcionalne celovitosti delova zgrade;
41) omotač zgrade čine svi elementi zgrade koji razdvajaju unutrašnji od spoljašnjeg prostora;
42) pasivna zgrada je zgrada u kojoj godišnja potrošnja energije za grejanje po jedinici korisne površine ne prelazi 15 kWh/m2;
43) period grejanja, HD (eng. heating days) je broj dana od početka do kraja grejanja zgrade. Početak i kraj grejanja za svaku lokaciju određen je temperaturom granice grejanja, koja je obuhvaćena pri određivanju broja Stepen dana HDD („Heating degree days”);
44) pomoćni sistem jeste skup tehničke opreme i uređaja koje koriste termotehnički sistemi zgrade (KGH i STV), a kojima je potrebno napajanje električnom energijom;
45) postojeća zgrada je zgrada izgrađena na osnovu građevinske dozvole ili drugog odgovarajućeg akta, kao i svaka druga zgrada koja se koristi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji;
46) primarna energija predstavlja energiju iz obnovljivih i neobnovljivih izvora koja nije pretrpela bilo kakvu konverziju ili proces transformacije;
47) referentne vrednosti date ovim pravilnikom su vrednosti u odnosu na koje se vrši poređenje izračunatih vrednosti energetskih svojstava zgrada;
48) referentni klimatski podaci jesu skup odabranih klimatskih parametara koji su karakteristični za neko geografsko područje;
49) sanitarna topla voda je topla voda dobijena grejanjem vode iz vodovodne mreže;
50) svetlosni komfor predstavlja uslove koji omogućavaju dobro viđenje, tačno i brzo opažanje uz minimalno naprezanje očiju;
51) spoljna projektna temperatura, θe [°C] je proračunska temperatura spoljnog vazduha za izračunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog opterećenja sa indeksima: zimska (H) i letnja (C);
52) staklenik je zastakljeni korisni deo zgrade koji predstavlja pasivni prijemnik sunčeve energije;
53) stvarni klimatski podaci jesu klimatski podaci dobijeni statističkom obradom prema meteorološkoj stanici najbližoj lokaciji zgrade;
54) termička masa predstavlja delove termičkog omotača i strukture zgrade od materijala i u debljini koji omogućavaju akumulaciju toplote;
55) termički omotač zgrade čine svi elementi zgrade koji razdvajaju grejani od negrejanog dela zgrade, odnosno, celine zgrade sa različitim uslovima komfora ili delova zgrade kod kojih dolazi do prekida grejanja usled privremenog nekorišćenja nekog prostora;
56) termotehnički sistem zgrade obuhvata sve potrebne instalacije, postrojenja i opremu za klimatizaciju, grejanje i hlađenje (u daljem tekstu: KGH sistemi), kao i sistem za pripremu STV;
57) termičko zoniranje zgrade obuhvata grupisanje pojedinih delova zgrade u skladu sa njihovim potrebama za održavanjem određenih termičkih uslova;
58) tehnički sistem zgrade čine sve potrebne instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrađuje u zgradu ili samostalno izvodi i namenjeni su za grejanje, hlađenje, ventilaciju, klimatizaciju, pripremu sanitarne tople vode (u daljem tekstu: STV), osvetljenje i proizvodnju električne energije (kogeneracija i fotonaponski sistemi);
59) tehničko-tehnološka i funkcionalna celina zgrade predstavlja poseban deo zgrade koji je projektovan tako da se koristi nezavisno od ostalih posebnih delova zgrade;
60) toplotni komfor predstavlja psihološko stanje koje odgovara ugodnom osećaju toplotnih uslova u prostoru, odnosno, kojima je postignuta toplotna ravnoteža organizma. Objektivni parametri toplotnog komfora su: temperatura vazduha, srednja temperatura zračenja površina, brzina kretanja vazduha i vlažnost vazduha;
61) unutrašnja projektna temperatura, θi [°C] je zadata temperatura unutrašnjeg vazduha za izračunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog opterećenja sa indeksima: zimska zimska (H) i letnja (C);
62) uslovi komfora su svi oni uslovi u zgradi (termički, vazdušni, vizuelni i zvučni) u kojima se neka osoba oseća ugodno;
63) faktor oblika ƒo = A/Ve, (m-1), je odnos između površine termičkog omotača zgrade (spoljne mere) i njime obuhvaćene bruto zapremine zgrade;
64) faktor dnevne svetlosti (eng. daylight factor) je odnos osvetljenosti prirodnim svetlom u prostoriji i nivoa osvetljenosti spolja, izražen u procentima.

Član 3

Ovaj pravilnik primenjuje se na:

1) izgradnju novih zgrada;
2) rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju i energetsku sanaciju postojećih zgrada;
3) rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, obnovu i revitalizaciju kulturnih dobara i zgrada u njihovoj zaštićenoj okolini sa jasno određenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara, upisanih u Listu svetske kulturne baštine i objekata u zaštićenim područjima, u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara i sa uslovima organa, odnosno organizacije nadležne za poslove zaštite kulturnih dobara;
4) zgrade ili delove zgrada koje čine tehničko-tehnološku ili funkcionalnu celinu, a koje se prodaju ili daju u zakup.

II Energetska svojstva zgrada

Član 4

Energetska svojstva i načini izračunavanja toplotnih svojstava utvrđuju se za sledeće kategorije zgrada:

1) stambene zgrade sa jednim stanom;
2) stambene zgrade sa dva ili više stanova;
3) upravne i poslovne zgrade;
4) zgrade namenjene obrazovanju i kulturi;
5) grade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti;
6) zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu;
7) zgrade namenjene sportu i rekreaciji;
8) zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima;
9) zgrade mešovite namene;
10) zgrade za druge namene koje koriste energiju.

Član 5

Energetska efikasnost zgrade je ostvarena ako su ispunjena sledeća svojstva zgrade:

1) obezbeđeni minimalni uslovi komfora sadržani u Prilogu 5 – Uslovi komfora, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
2) potrošnja energije za grejanje, hlađenje, pripremu tople sanitarne vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade ne prelazi dozvoljene maksimalne vrednosti po m2 sadržane u Prilogu 6 – Metodologija određivanja energetskih performansi zgrada: određivanje godišnje potrebne toplote za grejanje, ukupne godišnje finalne i primarne energije, godišnje emisije SO2, referentni klimatski podaci i preporučene vrednosti ulaznih parametara za proračun, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 6

Kod obezbeđivanja efikasnog korišćenja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade, klimatski uslovi lokacije, položaj i orijentacija zgrade, njena namena, uslovi komfora, materijali i elementi strukture zgrade i omotača, ugrađeni tehnički sistemi i uređaji, kao i izvori energije i kogeneracija i mogućnost za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Član 7

(1) Za postizanje energetske efikasnosti zgrada definiše se:

1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade;
2) oblik i kompaktnost zgrade (faktor oblika);
3) toplotno zoniranje zgrade;
4) način korišćenja prirodnog osvetljenja i osunčanja;
5) optimizacija sistema prirodne ventilacije;
6) optimizacija strukture zgrade;
7) uslovi za korišćenje pasivnih i aktivnih sistema;
8) uslovi za korišćenje voda;
9) parametri za postizanje energetske efikasnosti postojećih i novoprojektovanih zgrada.

(2) Parametri iz stava 1. ovog člana sadržani su u Prilogu 4 – Tehnički zahtevi za postizanje energetske efikasnosti zgrada, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 8

(1) Uz ispunjenje energetske efikasnosti zgrade potrebno je zadovoljiti i sve uslove komfora:

1) vazdušni komfor;
2) toplotni komfor;
3) svetlosni komfor;
4) zvučni komfor.

(2) Uslovi iz stava 1. ovog člana sadržani su u Prilogu 5.

Član 9

(1) Higrotermička svojstva građevinskih materijala sadržana su u Tabeli 3.4.1.2 – Higrotermičke osobine građevinskih materijala i proizvoda Priloga 3 – Toplotna zaštita i difuzija vodene pare, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(2) Za potrebe proračuna difuzije vodene pare može da se koristi i srpski standard SRPS EN ISO 10456.

Član 10

(1) Toplotna, parodifuzijska i svojstva nepropustljivosti za vazduh građevinskih elemenata sadržana su u Prilogu 3.

(2) Najveće dopuštene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, Umax [W/(m2×K)], elemenata termičkog omotača zgrade, odnosno elemenata između dve susedne termičke zone, sadržane su u Tabeli 3.4.1.3 – Najveće dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, Umax [W/(m2×K)], za elemente termičkog omotača zgrade Priloga 3.

(3) Ove vrednosti se primenjuju i na unutrašnje građevinske konstrukcije koje se graniče sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljašnjeg vazduha (period grejanja) niža od 12 ºC.

(4) Način provere toplotne akumulativnosti sadržan je u Tački 3.2 – Toplotna akumulativnost Priloga 3.

(5) Način provere difuzije vodene pare kroz građevinske elemente sadržan je u Tačka 3.3 – Difuzija vodene pare Priloga 3.

Član 11

Toplotna svojstva i svojstva nepropustljivosti za vazduh zgrade ili dela zgrade koja se proveravaju su:

1) koeficijent transmisionog gubitka toplote, HT [W/K];
2) koeficijent ventilacionog gubitka toplote, HV [W/K];
3) specifični transmisioni toplotni gubitak, H‘T [W/(m2×K)];
4) ukupni zapreminski gubici toplote, qV [W/m3];
5) efektivna toplotna akumulativnost zgrade, C [Wh/K];
6) broj izmena vazduha zgrade, ili dela zgrade, n [1/h].

Član 12

Pri projektovanju termotehničkih sistema potrebno je predvideti elemente sistema grejanja, klimatizacije i ventilacije sa visokim stepenom korisnosti datim u Prilogu 6 i Prilogu 7 – Energetski pokazatelji za rashladne agregate koji se koriste za potrebe hlađenja u zgradama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 13

(1) Sisteme centralnog grejanja potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogućena centralna i lokalna regulacija i merenje potrošnje energije za grejanje.

(2) Kotlove i cevnu mrežu sistema centralnog grejanja je potrebno projektovati i izvoditi tako da stepen korisnosti odgovara vrednostima sadržanim u Prilogu 6.

(3) Cirkulacione pumpe razgranatih sistema, kod kojih se primenjuje kvantitativna regulacija potrebno je opremiti kontrolerom broja obrtaja povezanim sa sistemom kontrole prema stvarnim zahtevima prostora.

Član 14

(1) Sistem mehaničke pripreme vazduha potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogućeno korišćenje toplote otpadnog vazduha.

(2) Sistem veštačkog dovoda vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa mogućnošću promene količine svežeg vazduha prema stvarnim zahtevima prostora, sa ograničenjem minimuma potrebnog za ventilaciju u skladu sa namenom prostorije.

(3) Za centralnu ventilaciju zgrada mogu se koristiti reverzibilne toplotne pumpe za grejanje prostora zimi i za delimično hlađenje leti.

(4) Kanale za usis svežeg vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom od usisa do ulaska u klima komoru, u svrhu otklanjanja efekta toplotnog mosta i toplotnih gubitaka.

(5) Kanale za distribuciju pripremljenog vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom u delu zgrade koji nije klimatizovan, kao i sve delove kanalske mreže gde može doći do kondenzacije vlage iz okolnog vazduha.

(6) Dozvoljena je ugradnja rashladnih agregata sa efikasnošću jednakom ili većom od vrednosti sadržanih u Prilogu 7.

(7) Vazdušne klimatizacione uređaje projektovati i izvoditi tako da mogu da koriste prirodno hlađenje, sa adijabatskom kontrolom.

Član 15

(1) U zgrade se ugrađuju toplotno izolovani rezervoari u grejnim sistemima ili sistemima za toplu vodu koji ispunjavaju zahteve utvrđene srpskim standardom SRPS EN 15332.

(2) Razvodna mreža tople vode mora biti ugrađena unutar termičkog omotača zgrade, po pravilu smeštena u instalacionom kanalu i izolovana u skladu zahtevima datim u Prilogu 6.

Član 16

(1) Energetski efikasni tehnički sistemi za osvetljenje koji se ugrađuju u zgradu moraju da ispune i zahteve utvrđene srpskim standardom SRPS EN 15193 – Energetske performanse zgrada – Energetski zahtevi za osvetljenje.

(2) Efikasno korišćenje energije za rasvetu obezbeđuje se prvenstveno korišćenjem dnevnog svetla, a ako to nije moguće, onda treba koristiti energetski efikasne svetiljke i pripadajuće elemente. U nestambenim zgradama pored toga treba obezbediti regulaciju osvetljenosti u zavisnosti od inteziteta dnevne svetlosti i prisustva korisnika u prostoriji.

III Način izračunavanja toplotnih svojstava

Član 17 ZGRADA

Utvrđivanje ispunjenosti uslova energetske efikasnosti zgrade vrši se izradom elaborata EE, koji je sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ili uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova na adaptaciji ili sanaciji objekta, kao i energetskoj sanaciji.

Član 18

Proračun energetskih svojstava zgrade vrši se za sledeće kategorije:

1) godišnja potrebna energija za grejanje;
2) godišnja potrebna energija hlađenja;
3) godišnja potrebna energija za ventilaciju;
4) godišnja potrebna energija za pripremu sanitarne tople vode;
5) godišnja potrebna energija za osvetljenje;
6) godišnji gubici tehničkih sistema;
7) godišnja isporučena energija;
8) godišnja potrebna primarna energija;
9) godišnja emisija SO2.

Član 19

(1) Tehnički i drugi zahtevi za proračune energetskih svojstava zgrade utvrđeni srpskim standardima sadržani su u Prilogu 2 – Metodologija proračuna potrebne energije za grejanje i hlađenje u zgradama, iskazivanje energetskih performansi zgrada i monitoring i verifikacija energetskih performansi zgrada, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a fizičke veličine, oznake, jedinice i indeksi koji se koriste u proračunu potrebne energije za grejanje i hlađenje u zgradama sadržani i su u Prilogu 1 – Fizičke veličine, oznake, jedinice i indeksi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(2) Godišnja potrošnja energije za grejanje i hlađenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje računa se u skladu sa srpskim standardima SRPS EN ISO 13790, SRPS EN 15316, SRPS EN 15241, SRPS EN 15243, SRPS EN 15316-3, SRPS EN 15193, kao i nacionalnim specifičnostima datim u Prilogu 6.

(3) Godišnja potrošnja energije za grejanje, hlađenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade određuje se proračunom uz korišćenje propisanog softverskog paketa za datu lokaciju.

(4) Godišnja potrebna energija koja je osnov za utvrđivanje usklađenosti karakteristika zgrade sa propisanim zahtevima izračunava se za projektovane uslove korišćenja zgrade.

Član 20

(1) Emisija SO2, koja nastaje prilikom rada tehničkih sistema određuje se na osnovu podataka za specifične emisije SO2 za pojedine energente, tako što se godišnja potrebna primarna energija za rad tehničkih sistema, izračunata za određeni energent, preračunava prema faktorima konverzije za specifične emisije SO2, sadržanim u Prilogu 6.

(2) Pokazatelji emisije SO2, proizašli kao posledica rada tehničkih sistema tretiranih u ovom pravilniku, iskazuju se u obliku godišnjih emisija SO2 (kg), ili godišnjih emisija SO2

(3) po jedinici neto površine unutar termičkog omotača zgrade, AN (kg/ m2a).

Član 21

Elaborat EE se izrađuje primenom Nacionalnog softvera za izračunavanje pokazatelja energetske efikasnosti zgrade, a na osnovu metodologije sadržane Prilogu 6.

Član 22

(1) Elaborat EE izrađuje se na osnovu:

1) klimatskih karakteristika lokacije

(1) spoljnih projektovanih temperatura gradova u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 3.3.4.1 – Spoljne projektne temperature, θH,e [oC], za mesta u Republici Srbiji Priloga 3;

(2) broja stepen dana i srednje temperature grejnog perioda za gradove u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 6.3 – Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja tempratura grejnog perioda θH,mn za mesta u Republici Srbiji Priloga 6;

(3) srednje mesečne sume zračenja i srednja mesečna temperatura sadržanih u Tabela 6.9 – Srednje sume Sunčevog zračenja i srednja mesečna temperatura spoljnog vazduha Priloga 6;

2) podataka o lokaciji – situacioni plan zgrade sa položajem zgrada u neposrednom okruženju i prikazom vrsta obrada površina;
3) podataka o građevinskim materijalima, elementima i sistemima potrebnim za proračune sadaržanim su u Prilogu 3;
4) podataka o mašinskoj i elektro opremi, uređajima i instalacijama.

Član 23

(1) Elaborat EE sadrži:

1) podatke navedene u članu 22. ovog pravilnika;
2) tehnički opis primenjenih tehničkih mera i rešenja u projektu usklađenih sa ovim pravilnikom i to:

(1) funkcionalne i geometrijske karakteristike zgrade,

(2) primenjene materijale,

(3) ugrađene sisteme,

(4) vrste izvora energije za grejanje, hlađenje i ventilaciju,

(5) termotehničke instalacije,

(6) sisteme rasvete,

(7) upotrebu i učešće obnovljivih izvora energije;

3) proračune sadržane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kojima se potvrđuje da projektovani građevinski elementi i zgrada, ili deo zgrade kao celina, sa pripadajućim tehničkim sistemima, ispunjavaju zahteve ovog pravilnika;
4) potrebnu godišnju potrošnju energije za rad tehničkih sistema u zgradi (finalna energija) sadržanu u Tabeli 6.1.a – Metodologija za određivanje ukupne godišnje potrebne energije Priloga 6;
5) godišnju vrednost korišćenja ukupne primarne energije sadržane u Tabeli 6.12 – Faktori pretvaranja za proračunavanje godišnje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote Priloga 6;
6) vrednosti emisije CO2, proračunate preko faktora datih u Tabeli 6.13 – Specifične emisije SO2 za pojedine vrste energenata Priloga 6.

(9) Navedene računske vrednosti se dobijaju korišćenjem nacionalnog softverskog paketa propisanog za tu namenu, a rezultati se iskazuju na standardnom izlaznom formatu propisanog softverskog paketa.

IV Prelazne i završne odredbe

Član 24

(1) Do dana izbora programskog paketa iz člana 23. stav 2. ovog pravilnika, proračun i izražavanje energetskog razreda zgrade vrši se na osnovu potrebne energije za grejanje QH,nd [kWh/(m2a)].

(2) Od dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog člana, vršiće se proračun potrošnje energije za grejanje, hlađenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje.

(3) Do dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog člana za proračun energetskih svojstava zgrade, odnosno godišnje potrošnje energije, elaborat EE sadrži:

1) karakteristike omotača objekta usklađene sa vrednostima koeficijenata prolaza toplote i vrednostima specifičnog transmisionog gubitka, sadržane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kao i svim ostalim tehničkim uslovima sadržanim u ovom pravilniku;
2) potrošnju energije za grejanje objekta usklađenu sa vrednostima datim u Tabela 6.11a i Tabela 6.11b i proračunatu prema uputstvima datim u Prilogu 6.

Član 25

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije ”, a primenjuje se od 30. septembra 2012. godine.

(2) Broj 110-00-00119/2011-07

(3) U Beogradu, 5. avgusta 2011. godine

(4) Ministar,

(5) dr Oliver Dulić, s.r.

Prilozi

PRILOG 1

FIZIČKE VELIČINE, OZNAKE, JEDINICE I INDEKSI

Tabela 1.1 – Fizičke veličine, oznake i jedinice

Fizička veličina

Oznaka

Jedinica

Energetski koeficijent uređaja / postrojenja

–

Širina

Temperatura

Emisivnost, stepen emisivnosti

–

Površina

Korisna površina zgrade

Dužina

ℓ

Linijski koeficijent prolaza toplote

W/(m•K)

Relativna vlažnost vazduha

Broj izmena vazduha

h-1

Broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Ra

n50

h-1

Masa

Koeficijent tačkastog prolaza toplote

W/K

Gustina

kg/m3

Debljina sloja

Specifični toplotni kapacitet

J/(kg•K)

Štefan-Boltzman-ova konstanta (= 5,67×10-8)

W/(m2•K4)

Temperatura, unutra (vazduh)

θ i

Temperatura, unutrašnja površina

θ si

Temperatura, spolja (vazduh)

θ e

Temperatura, spoljna površina

θ se

Razlika temperatura

Δθ , ΔT

Temperaturski faktor (faktor temperature)

f Rsi

–

Temperaturska provodnost

m2/s

Karakteristika toplotne (termičke) provodnosti

W/K

Karakteristika toplotne provodnosti, osnovna

L 0

W/K

Karakteristika toplotne provodnosti, 2D-proračun

L 2D

W/K

Karakteristika toplotne provodnosti, 3D-proračun

L 3D

W/K

Termodinamička temperatura (T = θ + 273,15)

Koeficijent transmisionih gubitaka toplote

W/K

Koeficijent ventilacionih gubitaka toplote

W/K

Zapremina, neto

Zapremina, bruto

Koeficijent prolaza toplote

W/(m2•K)

Koeficijent prolaza toplote, prozor

W/(m2•K)

Koeficijent prolaza toplote, okvir prozora

W/(m2•K)

Koeficijent prolaza toplote, zastakljenje

W/(m2•K)

Otpor prolazu toplote (= 1/U)

m2•K/W

Otpor prolazu toplote, gornja granična vrednost

R' T

m2•K/W

Otpor prolazu toplote, donja granična vrednost

R"T

m2•K/W

Toplotna otpornost vazdušnog sloja / prostora

m2•K/W

Toplotna otpornost negrejanog prostora

m2•K/W

Toplotna provodljivost

W/(m•K)

Količina toplote

J ≡ W•s ≡ N•m

Protok toplote (toplotni fluks)

Specifični toplotni protok (specifični toplotni fluks)

W/m2

Koeficijent prelaza toplote

W/(m2•K)

Koeficijent prelaza toplote, unutrašnji

W/(m2•K)

Koeficijent prelaza toplote, spoljni

W/(m2•K)

Otpor prelazu toplote, unutrašnji

Rsi

m2•K/W

Otpor prelazu toplote, spoljašnji

Rse

m2•K/W

Vreme

Tabela 1. 2 – Indeksi

Indeks

Značenje

Poreklo značenja (engl.)

Vazduh

air

godišnje

annual

bruto

karakteristično

characteristic

hlađenje

cooling

del

isporučeno

delivered

spolja

external

električna energija

electric

ventilator, okvir

fan, frame

tle, staklo

ground, glazing

časovna

hourly

grejanje, grejano

heating, heated

unutrašnje

internal

nabrajanje

osvetljenje

lighting

gubici

losses

mesečni

monthly

neto

net

snaga

power

solarni

solar

spoljašnja površina

external surface

seas

sezonska

seasonal

zasenčenje

shading

unutrašnja površina

internal surface

transmisija

transmission

tot

ukupno

total

negrejano

unheated

ventilisano

ventilated

ventilacija, zapremina

ventilation, volume

prozor

window

topla voda

hot water

dodatno

extra

PRILOG 2

METODOLOGIJA PRORAČUNA POTREBNE ENERGIJE ZA GREJANJE I HLAĐENJE U ZGRADAMA, ISKAZIVANJE ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA I MONITORING I VERIFIKACIJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA

Tabela 2.1 – Definicije i terminologija

Oznaka standarda:

Naziv standarda / primena:

SRPS EN ISO 7345

Toplotna izolacija – Fizičke veličine i definicije

SRPS EN ISO 9288

Toplotna izolacija – Prenos toplote zračenjem – Fizičke veličine i definicije

SRPS EN ISO 9251

Toplotna izolacija – Uslovi prenosa toplote i svojstva materijala – Rečnik

SRPS EN 12792

Ventilacija zgrada – Simboli, terminologija i grafički simboli

Uslovi toplotnog komfora i kvalitet unutrašnjeg vazduha određeni su standardom SRPS EN ISO 7730 i dokumentom CR 1752 (Tehnički izveštaj), kao i standardom SRPS EN 15251.

Tabela 2.2 – Ključni standardi

Standard

Opis:

SRPS EN ISO 13790

Ukupna potrebna energija za grejanje i hlađenje (uzimajući u obzir gubitke i dobitke toplote).

SRPS EN 15315

Primarna energija i emisija CO2.

SRPS EN 15217

Smernice za iskazivanje energetske performanse (za energetski sertifikat) i smernice za iskazivanje zahteva (za regulativu). Sadržaj i oblik Sertifikata o energetskoj performansi.

SRPS EN 15378

Pregledi (kontrole) uređaja za obezbeđenje tople vode.

SRPS EN 15240

Pregledi (kontrole) uređaja za pripremu vazduha za klimatizaciju.

SRPS EN 15239

Pregledi (kontrole) uređaja za ventilaciju.

SRPS EN 15193

Energetske performanse zgrada – Energetski zahtevi za osvetljenje

Tabela 2. 3 – Standardi podrške ključnim standardima

Standard

Naziv na engleskom jeziku

Naziv na srpskom jeziku

Standardi neophodni za primenu standarda SRPS EN ISO 13790

SRPS EN ISO 13789

Thermal performance of buildings – Transmission and ventilation heat transfer coefficients – Calculation method

Toplotne performanse zgrada – Transmisioni i ventilacioni koeficijenti prolaza toplote

SRPS EN 15232

Calculation methods for energy efficiency improvements by the application of integrated building automation systems

Metodi proračuna za poboljšavanje energetske efikasnosti primenom integrisanih sistema automatike u zgradama

SRPS EN 15241

Ventilation for buildings - Calculation methods for energy losses due to ventilation and infiltration in commercial buildings

Ventilacija zgrada – Metodi proračuna gubitaka energije usled ventilacije i infiltracije u komercijalnim (poslovnim) zgradama

SRPS EN 15243

Ventilation for buildings – Calculation of room temperatures and of load and energy for buildings with room conditioning systems

Ventilacija zgrada – Proračun temperatura prostorije i opterećenja i energije za zgrade sa sistemima za klimatizaciju prostorija

SRPS EN 15316-1

Heating systems in buildings – Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies – Part 1: General

Sistemi grejanja u zgradama – Metod proračuna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema

SRPS EN 15316-2-1

Heating systems in buildings – Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 2-1 Space heating emission systems

Sistemi grejanja u zgradama – Metod proračuna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema – Deo 2-1: Sistemi sa zračenjem toplote u prostor

SRPS EN 15316-4

Heating systems in buildings – Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 4: Space heating generation systems

Sistemi grejanja u zgradama – Metod proračuna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema – Deo 4: Sistemi koji generišu toplotu u prostoru

SRPS EN 15316-3

Heating systems in buildings – Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies – Part 3: Domestic hot water systems

Sistemi grejanja u zgradama – Metod proračuna energetskih zahteva (potreba) sistema i efikasnosti sistema – Deo 3: Sistemi za sanitarnu toplu vodu

SRPS ISO 13600

Technical energy systems – Basic concepts

Tehnički energestki sistemi – Osnovni koncepti

Metode za obezbeđivanje podataka o građevinskim elementima i sistemima – PRORAČUNI

SRPS EN 1745

Masonry and masonry products – Methods for determining design thermal values

Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje – Metode određivanja projektnih toplotnih vrednosti

SRPS EN 410

Glass in building – Determination of luminous and solar characteristics of glazing

Staklo u zgradarstvu – Određivanje svetlosnih i solarnih karakteristika zastakljenja (ostakljenja, stakla)

SRPS EN 673

Glass in building – Determination of thermal transmittance (U value) – Calculation method

Staklo u građevinarstvu – Određivanje toplotne propustljivosti (koeficijenta prolaza toplote) (U vrednost) – Metod proračuna

SRPS EN ISO 10077-1

Thermal performance of windows, doors and shutters – Calculation of thermal transmittance – Part 1: General

Toplotne performanse prozora, vrata i zaklona – Proračun koeficijenta prolaza toplote – Deo 1: Opšte

SRPS EN ISO 10077-2

Thermal performance of windows, doors and shutters – Calculation of thermal transmittance – Part 2: Numerical method for frames

Toplotne performanse prozora, vrata i zaklona – Proračun koeficijenta prolaza toplote – Deo 2: Numerički metod za okvire

SRPS EN ISO 6946

Building components and building elements – Thermal resistance and thermal transmittance – Calculation method

Komponente i elementi zgrade – Toplotna otpornost i koeficijent prolaza toplote

SRPS EN 15241

Ventilation for buildings – Calculation methods for energy requirements due to ventilation systems in buildings

Ventilacija zgrada – Metode proračuna energetskih zahteva koji proizilaze iz sistema za ventilaciju u zgradama

SRPS EN 15242

Ventilation for buildings - Calculation methods for the determination of air flow rates in buildings including infiltration

Ventilacija zgrada – Metode proračuna za određivanje nivoa protoka vazduha u zgradama, uključujući infiltraciju

SRPS EN 15243

Ventilation for buildings - Calculation of room temperatures and of load and energy for buildings with room conditioning systems

Ventilacija zgrada – Metode proračuna temperatura u prostorijama i opterećenja i energije za zgrade sa sistemima za klimatizaciju

SRPS EN ISO 10211

Thermal bridges in building construction – Heat flows and surface temperatures – Detailed calculations

Toplotni mostovi u konstrukciji zgrade – Toplotni protoci i površinske temperature – Detaljni proračuni

SRPS EN ISO 13370

Thermal performance of buildings – Heat transfer via the ground – Calculation methods

Toplotne karakteristike zgrada – Prenošenje toplote preko tla – Metode proračuna

SRPS EN 13947

Thermal performance of curtain walling – Calculation of thermal transmittance

Toplotne performanse zid-zavesa – Proračun koeficijenta prolaza toplote

SRPS U.J5.520

Toplotna tehnika u građevinarstvu – Proračun difuzije vodene pare u zgradama

SRPS U.J5.530

Toplotna tehnika u građevinarstvu – Proračun faktora prigušenja oscilacija temperature i proračun kašnjenja oscilacija temperature kroz spoljašnje pregrade zgrada u letnjem periodu

Metode za obezbeđivanje podataka o građevinskim elementima i sistemima – ISPITIVANJA

SRPS EN 12412-2

Thermal performance of windows, doors and shutters – Determination of thermal transmittance by hot box method – Part 2: Frames

Toplotne performanse prozora, vrata i zaklona – Određivanje koeficijenta prolaza toplote metodom tople kutije (hot-box metod)

SRPS EN ISO 12567

Thermal performance of windows and doors – Determination of thermal transmittance by hot box method

Toplotne performanse prozora i vrata – Određivanje koeficijenta prolaza toplote metodom tople kutije

SRPS EN 1026

Prozori i vrata – Propustljivost vazduha – Metod ispitivanja

SRPS EN ISO 12569

Thermal insulation in buildings – Determination of air change in buildings - Tracer gas dilution method

Toplotna izolacija u zgradama – Određivanje izmene vazduha u zgradama – Metod sa razređenim gasnim tragom

SRPS EN 13829

Thermal performance of buildings – Determination of air permeability of buildings – Fan pressurization method

Termičke performanse zgrada – Određivanje vazdušne propustljivosti zgrada – Metod ventilatora pod pritiskom

SRPS ISO 9869

Thermal insulation – Building elements – In-situ measurement of thermal resistance and thermal transmittance

Toplotna izolacija – Elementi zgrade – merenja toplotne otpornosti i koeficijenta prolaza toplote na licu mesta

SRPS U.A2.020

Ispitivanje građevinskih materijala – Određivanje koeficijenta provodljivosti toplote metodom grejne ploče

SRPS U.A2.023

Toplotna tehnika u građevinarstvu – Merenje difuzije vodene pare malim mernim posudama

SRPS U.A2.024

Toplotna tehnika u građevinarstvu – Merenje difuzije vodene pare pomoću komora

SRPS U.J5.060

Toplotna tehnika u visokogradnji – Laboratorijske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u građevinskim konstrukcijama zgrada

SRPS U.J5.062

Toplotna tehnika u visokogradnji – Terenske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u građevinskim konstrukcijama zgrada

SEPS U.J5.082

Toplotna tehnika u građevinarstvu – Merenje specifičnih toplotnih gubitaka zgrada ili delova zgrada

SRPS U.J5.100 (1)

Toplotna tehnika u građevinarstvu – Vazdušna propustljivost stana

Napomena 1: Ispitivanja mogu da vrše od strane ATS akreditovane laboratorije, u okviru obima akreditacije. Priznavanje stranih dokumenata o usaglašenosti regulišu odgovarajući domaći propisi.

Napomena 2: Odnosi se na metod ispitivanja, izuzev kriterijuma za ocenu, koji su dati u ovom pravilniku.

Napomena 3: Za originalne SRPS standarde naziv je dat na srpskom jeziku.

PRILOG 3

Toplotna zaštita i difuzija vodene pare

U ovom prilogu definisani su osnovni – opšti principi fizike zgrade u delu koji se odnosi na toplotnu zaštitu, toplotnu akumulativnost i difuziju vodene pare, koje treba slediti pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji (revitalizaciji) zgrada ili delova zgrada.

3.1 Toplotna zaštita i gubici toplote – metodologija

Metodologija koja se primenjuje za određivanje parametara toplotne zaštite zgrade ili dela zgrade zasnovana je na sledećim osnovnim svojstvima: koeficijenti prolaza toplote građevinskih elemenata; koeficijenti transmisionog gubitka toplote; ventilacioni gubici toplote (infiltracija vazduha); specifični transmisioni gubici toplote; ukupni zapreminski gubici toplote. U primeni propisane metodologije neophodno je poznavanje opštih principa fizike zgrade, koji se pre svega odnose na: kontrolu unutrašnjih površinskih temperatura; proračun difuzije vodene pare; proračun toplotne akumulativnosti.

Tabela 3.1.1 – Metodologija za određivanje parametara toplotne zaštite zgrade ili dela zgrade

Proračuni fizičkih veličina navedenih u Tabeli 3.1.1 sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrađuje se u skladu sa važećim standardima i propisima.

3.2 Toplotna akumulativnost

Proračun toplotne akumulativnosti netransparentnih spoljnih građevinskih elemenata zgrada (spoljni zidovi, krovovi) za letnji period vrši se u skladu sa standardom SRPS U.J5.530, korišćenjem sledećih veličina: faktor prigušenja amplitude oscilacije temperature, η [-]; kašnjenje oscilacije temperature, ν [h]. Ove veličine ograničene su najmanjim dozvoljenim vrednostima, datim u tabeli 3.2.1 i tabeli 3.2.2.

Tabela 3.2.1 – Najmanje dozvoljene vrednosti faktora prigušenja amplitude oscilacije temperature, νmin [-]

Građevinski element

νmin [-]

Ravni krovovi

Svi spoljni zidovi, osim onih koji su na severnoj strani

Spoljni zidovi na severnoj strani

Tabela 3.2.2 – Najmanje dozvoljene vrednosti kašnjenja oscilacije temperature, ηmin [h]

Građevinski element

ηmin [h]

Ravni krovovi hladnjača

Ravni krovovi, osim ravnih krovova hladnjača

Spoljni zidovi i kosi krovovi ka zapadnoj i jugozapadnoj strani

Spoljni zidovi i kosi krovovi ka južnoj i jugoistočnoj strani

Spoljni zidovi i kosi krovovi na istočnoj, severoistočnoj i severozapadnoj strani

Ukoliko je za krovove ν > 45, ne postavljaju se zahtevi za vrednost η [h]. Ukoliko je za zidove ν > 35, ne postavljaju se zahtevi za vrednost η [h].

Za spoljne netransparentne ventilisane građevinske elemente (osim za slabo ventilisane) ne postavljaju se zahtevi za vrednost ν [-] ukoliko je površinska masa elementa bez obloge veća (ili jednaka) 100 kg/m2. Ukoliko je površinska masa elementa bez obloge manja od 100 kg/m2, koeficijent prolaza toplote elementa mora da bude manji od 0,35 W/(m2×K).

Sve transparentne (i polutransparentne) površine u boravišnim prostorijama, osim one koje su na severu, severoistoku i severozapadu (pri azimutu: 0 – 45o i 315 – 360o), moraju da imaju netransparentnu zaštitu od direktnog Sunčevog zračenja u letnjem periodu. Orijentacija, j (azimut i nagib), zastakljene površine se, pojednostavljeno, određuje prema tabeli 6.10.

Detaljni postupci za proračun toplotne akumulativnosti građevinskih elemenata sadržani su u standardu SRPS EN ISO 13786.

Proračuni fizičkih veličina i parametara kojima se proverava toplotna akumulativnost građevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrađuje se u skladu sa važećim standardima i propisima.

3.3 Difuzija vodene pare

Difuzija vodene pare izračunava se za spoljne građevinske konstrukcije i konstrukcije koje se graniče sa negrejanim prostorijama, osim za konstrukcije koje se neposredno graniče sa terenom (pod na tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve građevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgrađene na način da se vodena para u projektnim uslovima na njihovim površinama ne kondenzuje.

Zgrada mora biti projektovana i izgrađena na način da se kod namenskog korišćenja vodena para koja zbog difuzije prodire u građevinsku konstrukciju, ne kondenzuje. U slučaju da dođe do kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se nakon računskog perioda isušivanja mora sasvim osloboditi iz građevinske konstrukcije. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do oštećenja građevinskih materijala (na primer korozija, pojava buđi).

Za izračunavanje higrotermičkih karakteristika građevinskih elemenata i konstrukcija, difuzije vodene pare, kon-

denzacije i isušenja, kao i opasnosti od površinske kondenzacije (orošavanje), primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u opcijama: 1) složeni godišnji kumulativni proračun; 2) Glaser-ov postupak. Ukoliko se proračun vrši na osnovu Glaser-ovog postupka, koristi se metod proračuna prema SRPS U.J5.520.

Higrotermičke karakteristike materijala usvajaju se prema Tabeli 3.4.1.2 ovog pravilnika. U tabeli 3.4.1.2 dat je pregled osnovnih higrotermičkih osobina građevinskih materijala. Uporedo se mogu koristiti i podaci prema tabelama standarda SRPS EN ISO 10456, za srednju temperaturu za primenu u građevinarstvu jednaku 23oS i pri praktičnom sadržaju vlage koji odgovara korišćenju građevinskog materijala. Ovo su proračunske – projektne vrednosti, navedene kao prosečne vrednosti za primenu u građevinarstvu. Niže vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti i higrotermičke osobine novih materijala dokazuju se ispitivanjima. Ispitivanja se vrše u skladu sa važećim standardima i propisima. Procedure za izdavanje dokaza o usaglašenosti na osnovu stranih isprava i znakova usaglašenosti regulisane su važećim domaćim propisima.

Proračuni fizičkih veličina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pare građevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrađuje se u skladu sa važećim standardima i propisima.

3.3.1 Dozvoljena temperatura unutrašnje površine

Dozvoljena temperatura unutrašnje površine spoljne građevinske konstrukcije na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da bude veća od temperature tačke rose, θs [oC], za date projektne uslove (temperatura i relativna vlažnost vazduha u prostoriji).

Minimalna toplotna otpornost za sprečavanje orošavanja unutrašnje površine, Rmin [m2K/W], građevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta (osnovni deo građevinskog elementa) izračunava se za uslove perioda grejanja (zimski period), na sledeći način:

Pri čemu je Rse = 0,04 m2K/W, a vrednost Rsi se, zbog mogućnosti pojave sprečenog strujanja vazduha (nameštaj, zakloni i sl.) usvaja sa (najmanje) Rsi = 0,25 m2K/W. Za transparentne građevinske elemente primenjuje se uobičajena vrednost: Rsi = 0,17 m2K/W.

Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od orošavanja merodavna je temperature tačke rose, θs [oC], određena prema tabeli 3.3.1.1 pri vrednosti θsi,crit = θs.

Tabela 3.3.1.1 – Temperature tačke rose, θs [oC], u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha, φi [%], i temperature vazduha θi [oC]

θi [oC]

θs [oC]

φi [%]

10,5

12,9

14,9

16,8

18,4

20,0

21,4

22,7

23,9

25,1

26,2

27,2

28,2

29,1

9,7

12,0

14,0

15,9

17,5

19,0

20,4

21,7

23,0

24,1

25,2

26,2

27,2

28,1

8,8

11,1

13,1

15,0

16,6

18,1

19,5

20,8

22,0

23,2

24,2

25,2

26,2

27,1

8,0

10,2

12,2

14,1

15,7

17,2

18,6

19,9

21,1

22,2

23,3

24,3

25,2

26,1

7,1

9,4

11,4

13,2

14,8

16,3

17,6

18,9

20,1

21,2

22,3

23,3

24,2

25,1

6,2

8,5

10,5

12,2

13,9

15,3

16,7

18,0

19,1

20,3

21,3

22,3

23,2

24,1

5,4

7,6

9,6

11,3

12,9

14,4

15,8

17,0

18,2

19,3

20,3

21,3

22,3

23,1

4,5

6,7

8,7

10,4

12,0

13,5

14,8

16,1

17,2

18,3

19,4

20,3

21,3

22,2

3,6

5,9

7,8

9,5

11,1

12,5

13,9

15,1

16,3

17,4

18,4

19,4

20,3

21,2

2,8

5,0

6,9

8,6

10,2

11,6

12,9

14,2

15,3

16,4

17,4

18,4

19,3

20,2

1,9

4,1

6,0

7,7

9,3

10,7

12,0

13,2

14,4

15,4

16,4

17,4

18,3

19,2

1,0

3,2

5,1

6,8

8,3

9,8

11,1

12,3

13,4

14,5

15,5

16,4

17,3

18,2

0,2

2,3

4,2

5,9

7,4

8,8

10,1

11,3

12,5

13,5

14,5

15,4

16,3

17,2

-0,6

1,4

3,3

5,0

6,5

7,9

9,2

10,4

11,5

12,5

13,5

14,5

15,3

16,2

-1,4

0,5

2,4

4,1

5,6

7,0

8,2

9,4

10,5

11,6

12,6

13,5

14,4

15,2

-2,2

-0,3

1,5

3,2

4,7

6,1

7,3

8,5

9,6

10,6

11,6

12,5

13,4

14,2

-2,9

-1,0

0,6

2,3

3,7

5,1

6,4

7,5

8,6

9,6

10,6

11,5

12,4

13,2

-3,7

-1,9

-0,1

1,3

2,8

4,2

5,5

6,6

7,7

8,7

9,6

10,5

11,4

12,2

-4,5

-2,6

-1,0

0,4

1,9

3,2

4,5

5,7

6,7

7,7

8,7

9,6

10,4

11,2

-5,2

-3,4

-1,8

-0,4

1,0

2,3

3,5

4,7

5,8

6,7

7,7

8,6

9,4

10,2

-6,0

-4,2

-2,6

-1,2

0,1

1,4

2,6

3,7

4,8

5,8

6,7

7,6

8,4

9,2

3.3.2 Dozvoljene vrednosti upijanja vlage – spoljni završni slojevi

Dozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljašnjeg završnog sloja građevinske konstrukcije – zaštitno-dekorativnih nanosa debljine manje od 0,005 m, određene preko vrednosti ekvivalentne debljine, r [m], iznose: r = d × µ £ 2, gde je d [m] debljina, a µ [-] relativni koeficijent difuzije vodene pare zaštitno-dekorativnog nanosa.

3.3.3 Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacije

Ukupna količina kondenzovane vlage ne sme preći da bude veća od: 1 kg/m2 u opštem slučaju; 0,5 kg/m2 ukoliko se kondenzacija dešava u slojevima – materijalima koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobađanja vlage; u slučaju kondenzacije u sloju drveta, najveći dopušteni porast sadržaja vlage za 5% u odnosu na početni maseni sadržaj vlage; u slučaju kondenzacije u materijalima na bazi drveta, najveći dopušteni porast sadržaja vlage iznosi 3% u odnosu na početni maseni sadržaj vlage.

Ukupna masena vlažnost materijala u građevinskom elementu na kraju perioda kondenzacije, X’uk [%]:

X’r [%] - prosečna računska vlažnost materijala, prema tabeli 3.3.3.1

X’dif [%] - masena vlažnost nastala usled kondenzacije.

Mora da bude ispunjen uslov:

gde je najveća dozvoljena masena vlažnost za sloj materijala u kome se dešava kondenzacija

ρ0 [kg/m3] je zapreminska masa materijala, u suvom stanju, prema tabeli 3.3.3.1, ili 3.4.1.2

Računska debljina, dr [m], sloja građevinskog elementa u kome se dešava kondenzacija, za slučaj kondenzne površine ima sledeće vrednosti: za sloj poroćelijastog betona ili betona sa lakim agregatom, dr = 0,02 m; za opeku, dr = 0,05 m; za ostale materijale usvaja se da je dr = d (d je debljina sloja), ali ne veće od 0,07 m.

Za slučaj kondenzne zone, dr je jednako širini kondenzne zone.

Vrednost qmax [kg/m2] predstavlja najveću dozvoljenu količinu kondenzovane vodene pare u građevinskom elementu na završetku razdoblja difuzije vodene pare, koja ima sledeće vrednosti: u opštem slučaju, qmax = 1,0 kg/m2; ukoliko kondenzacija nastaje na dodirnim površinama slojeva od kojih jedan sloj nema mogućnost preuzimanja vlage (npr.: slučaj dodirnih površina vlaknastih toplotnoizolacionih materijala (ili vazdušnih slojeva) i slojeva parne brane (ili betonskih slojeva), qmax = 0,5 kg/m2; za drvene konstrukcije, qmax = 0,05 × dr × ρ0 (kg/m2); za materijale na bazi drveta (lake građevinske ploče na bazi drvene vune i višeslojne lake građevinske ploče od penastih sintetičkih izolatora i drvene vune se izuzimaju), qmax = 0,03 × dr × ρ0 (kg/m2).

Tabela 3.3.3.1 – Vrednosti ρ0 [kg/m3] i X’r [%]

Materijal

ρ0

[kg/m3]

X’r [%]

Beton

Beton sa teškim agregatom

2400

1,8

2200

2,0

2000

2,2

1800

2,4

Beton sa lakim agregatom

1600

9,4

1400

10,7

1200

12,5

Beton sa dodacima od opeke

800 – 1700

3,5

Ekspandirani beton, penobeton i gasbeton

1200

3,3

1000

4,0

800

5,0

600

6,7

500

8,0

400

10,0

Drvobeton (durisol, i sl.)

800

9,3

550

13,5

Opeka

Puna opeka

1400 –2000

1,5

Šuplja opeka

1200 –1400

2,4

Malter

Produžni i cementni

900 – 1500

8,0

Toplotnoizolacioni malter

300 – 800

4,5

Drvo i proizvodi od drveta

Drvo

500 –800

15,0

Ploče od drvene vune i trske

200 – 550

14,0

Tvrdo presovane ploče (panel, lepljenica, iverice)

–

10,0

Toplotnoizolacioni materijali

Mineralni vlaknasti neorganski materijali (staklena vuna, kamena vuna)

15 – 200

1,5

Mineralni vlaknasti materijali organskog porekla (morska trava, drvo, treset, slama, kokos i sl.)

–

15,0

Pluta

100 – 200

10,0

Penasti sintetički materijali

Polistiren

10 – 50

5,0

Poliuretanska pena, tvrda, IPN

28 – 55

3,0

3.3.4 Proračun difuzije vodene pare i proračun isušenja

Za potrebe pojednostavljenog proračuna (Glaser-ov postupak) usvajaju se sledeće vrednosti:

Za period kondenzacije:

Zona A – obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) iznosi do θH,e = -15 oS, temperatura spoljnjeg vazduha za proračun kondenzacije iznosi θe = -5 oS, relativna vlažnost spoljnjeg vazduha iznosi φe = 90%, relativna vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednošću φi = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana;

Zona B – obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) niža od θH,e = -15 oS, temperatura spoljnjeg vazduha iznosi θe = -10 oS, relativna vlažnost spoljnjeg iznosi φe = 90%, relativna vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednošću φi = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana.

Spoljne projektne temperature za period grejanja određene su tabelom 3.3.4.1. Za mesta koja nisu obuhvaćena Tabelom 3.3.4.1, usvajaju se podaci koji su navedeni za najbližu lokaciju.

Za period isušenja: dozvoljeno trajanje isušenja iznosi 90 dana za mesta koja pripadaju Zoni A, a 60 dana za mesta koja pripadaju Zoni B. Temperature i relativne vlažnosti vazduha iznose θi = θe = 18 oS, φi = φe = 65%.

Tabela 3.3.4.1 – Spoljne projektne temperature, θH,e [oC], za mesta u Republici Srbiji

MESTO

θH,e

MESTO

θH,e

Banatski Karlovac

-13,2

Kopaonik

-20,1

Beograd

-12,1

Leskovac

-17,4

Bečej

-15,8

Loznica

-13,7

Valjevo

-14,4

Niš

-14,5

Vranje

-15,3

Novi Sad

-14,8

Vršac

-15,4

Peć

-18,1

Veliko Gradište

-14,1

Požega

-18,3

Dimitrovgrad

-15,8

Prizren

-18,4

Zaječar

-17,5

Priština

-19,8

Zlatibor

-16,0

Sjenica

-23,7

Zrenjanin

-14,8

Sombor

-15,1

Kikinda

-15,3

Sremska Mitrovica

-15,0

Kraljevo

-14,7

Surčin – Beograd

-13,0

Kruševac

-16,2

Crni Vrh

-18,5

Kragujevac

-15,0

Ćuprija

-15,2

Za zgrade sa klimatizacijom ili sa većim oslobađanjem vodene pare dozvoljeno vreme isušenja određuje se na osnovu karakteristika procesa – unutrašnjih mikroklimatskih uslova , ali ne sme da bude duže od: 90 dana (u Zoni A), odnosno 60 dana (u Zoni B).

3.4 Toplotna zaštita i gubici toplote – metod proračuna

3.4.1 Koeficijent prolaza toplote građevinskog elementa, U [W/(m2K)]

Koeficijent prolaza toplote građevinskog elementa, U [W/(m²×K)], proračunava se, u opštem slučaju – za građevinski element jednostavne heterogenosti, saglasno standardu SRPS EN ISO 6946, na sledeći način:

Vrednosti Rsi i Rse navedene su u tabeli 3.4.1.1. Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti, λm [ W/(m×K)], m-tog sloja elementa, debljine d [m], usvaja se prema tabeli 3.4.1.2, ili se dokazuje ispitivanjem u skladu sa važećim standardima i propisima.

Tabela 3.4.1.1 : Otpor prelazu toplote i Fxi vrednosti

Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko građevinskog elementa određenog tipa

Otpor prelazu toplote, u m²×K/W

Faktor korekcije

temperature, Fxi

Rsi

Rse

Rsi + Rse

Građevinski elementi koji se graniče sa spoljnim vazduhom

Spoljni zid

neventilisan

ventilisan

0,13

0,04

0,13

0,17

0,26

1,0

Ravni krovovi:

neventilisano

ventilisano

0,10

0,04

0,10

0,14

0,20

1,0

Međuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza:

neventilisano

ventilisano

0,17

0,04

0,17

0,21

0,34

1,0

Kosi krovovi:

neventilisani

ventilisani

0,10

0,04

0,10

0,14

0,20

1,0

Građevinski elementi koji se graniče sa negrejanim prostorima

Zid ka negrejanom prostoru

0,13

0,26

0,5

Međuspratna konstrukcija ka negrejanom krovnom prostoru

0,10

0,20

0,8

Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora

0,17

0,34

0,5

Zid ka negrejanoj zimskoj bašti (stakleniku), sa spoljnim zastakljenjem zimske bašte:

Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(m²×K)

Izolaciono staklo, U ≤ 2,5 W/(m²×K)

Poboljšano staklo, U ≥ 1,6 W/(m²×K)

0,13

0,26

0,7

0,6

0,5

Građevinski elementi u kontaktu sa tlom

zid u tlu, ili delimično ukopan

0,13

0,0

0,13

0,6

pod na tlu

0,17

0,0

0,17

0,5

Međuspratna konstrukcija u tlu

0,10

0,0

0,10

0,6

Građevinski elementi između dva grejana prostora različite temperature

Zid između zgrada, zid koji razdvaja prostore različitih korisnika, ili zid ka grejanom stepeništu

0,13

0,08

0,21

0,8

Međuspratna konstrukcija koja razdvaja prostor između različitih korisnika

0,10

0,08

0,18

0,8

Tabela 3.4.1.2 – Higrotermičke osobine građevinskih materijala i proizvoda

Materijal / proizvod

Gustina,

kg/m3

Specifična

toplota,

J/(kg×K)

Toplotna

provodljivost,

W/(m×K)

Relativni koeficijent difuzije vodene pare,

I ZIDOVI

1. Puna opeka (šupljikavost 0 do 15 %)

1 800

920

0,76

1 600

920

0,64

1 400

920

0,58

1 200

920

0,47

2. Šuplji blokovi i i šuplja opeka (gustina zajedno sa otvorima)

1 400

920

0,61

1 200

920

0,52

3. Porozna opeka

800

920

0,33

2,5

4. Klinker opeka, puna klinker opeka, šuplja

1 900

880

1,05

1 700

880

0,79

5. Blokovi od elektrofilterskog pepela

1 500

920

0,58

1 300

920

0,47

6. Silikatna puna opeka

2 000

920

1,10

1 800

920

0.99

1 600

920

0.79

7. Silikatna šuplja opeka (gustina zajedno sa otvorima)

1 400

920

0,70

1 200

920

0,56

8. Porolit

1 200

920

0,52

9. Termo šljakoblok (gustina zajedno sa otvorima)

1 600

920

0,64

1 400

920

0,58

1 200

920

0,52

10. Blokovi od porobetona

440

860

0,13

460

860

0,14

500

860

0,16

650

860

0,18

11. Blokovi od gas betona

800

1 050

0,35

600

1 050

0,27

12. Puni blokovi od lakog betona

1 000

840

0,47

1 200

840

0,52

1 400

840

0,64

1 600

840

0,80

13. Betonski blokovi sa otvorima u dva reda od lakog betona (gustina bez otvora)

1 000

1 050

0,44

1 200

1 050

0,49

1 400

1 050

0,56

14. Isto kao 13, otvori u tri reda (gustina bez otvora)

1 400

1 050

0,49

1 600

1 050

0,56

15. Zid od prirodnog kamena

2 000

920

1,16

16. Betonski šuplji blokovi sa otvorima u tri reda (gustina zajedno sa otvorima)

1 600

960

0,74

17. Porozna opeka

0,22-0,35

II MALTERI

18. Krečni malter

1 600

1 050

0,81

19. Podužni krečni malter

1 700

1 050

0,85

1 800

1 050

0,87

1 900

1 050

0,99

20. Cementni malter

2 100

1 050

1,40

Cementni estrih

2 200

1 050

1,40

21. Pigmentni fasadni malter

1 850

1 050

0,70

22. Cementni malter + lateks

(sintetički dodaci)

1 900

1 050

0,70

23. Gipsani i krečno gipsani malter

1 500

920

0,70

Laki gipsani malter

1 000

920

0,47

24. Perlit malter

500

1 050

0,13

Toplotnoizolacioni malter

600

920

0,19

Gipsani malter na trsci

1 000

920

0.47

Gipsani malter na rabic mreži

1 200

920

0,58

III PRIRODNI KAMEN I ZEMLJA

25. Granit, kristalasti škriljac

2 600 do 2 800

920

3,5

26. Gusti krečnjak, dolomit, mermer

2 600 do 2 850

920

2,3 do 3,5

27. Peščar, amorfni krečnjak

2 600

920

1,7

28. Pesak i sitni šljunak

1 500 do 2 000

840

1,2 do 1,7

29. Zaraslo zemljište, humus

1 500 do 2 000

840

1,5 do 2,6

IV MATERIJALI ISPUNA I NASIPNI MATERIJALI

30. Pesak, suvi

1 800

840

0,58

1,4

31. Šljunak, suvi

1 700

840

0,81

1,5

32. Usitnjena opeka

800

840

0,41

1,3

33. Usitnjena pluta

840

0,04

1,1

34. Perlit, nasut

100

840

0,05

1,3

35. Keramzit, nasut

400

840

0,22

1,3

36. Piljevina

250

2 090

0,09

1,2

37. Nasuta zemlja (vlažna)

1 700

840

2,1

V BETONI

38. Betoni sa kamenim agregatima

2 500

960

2,33

2 400

960

2,04

2 200

960

1,51

2 000

960

1,16

1 800

960

0,93

39. Keramzit beton

1 400

1 000

0,58

1 200

1 000

0,47

1 000

0,38

800

1 000

0,29

40. Pareni, gas betoni

800

1 050

0,29

600

1 050

0,23

500

1 050

0,19

400

1 050

0,14

41. Beton od usitnjene opeke

1 600

920

0,76

1 400

920

0,58

1 200

920

0.47

42. Šljakobeton

1 600

960

0,76

1 400

960

0,58

1 200

960

0,47

VI MATERIJALI ZA OBLAGANJA

43. Gips – kartonske ploče

- do 15 mm

900

840

0,21

- do 18 mm

900

840

0,23

44. Pune gipsane ploče

1 400

840

0,70

1 200

840

0,58

8,5

1 000

840

0,47

45. Gipsane ploče sa punjenjem, otvorima ili porozne

800

840

0,35

600

840

0,29

46. Klinker pločice

1 900

920

1,05

100

47. Pločice od opeke

1 800

920

0,79

48. Fasadne ploče, glazirane

1 800

920

0,92

300

49. Keramičke pločice

– zidne, glazirane

1 700

920

0,87

200

– podne, neglazirane

2 300

920

1,28

200

50. Keramički mozaik

– 50 mm x 50 mm – 16 % fuge

140

– 20 mm x 20 mm – 21 % fuge

1 900

880

0,99

100

– 12 mm x 12 mm – 26 % fuge

51. Stakleni mozaik

– 20 mm x 20 mm – 20 % šupljina

2 300

840

0,70

150

52. Linoleum

1 200

1 880

0,19

500

53. Guma

1 000

1 470

0,16

10 000

54. Unapred izrađeni betonski elementi

2 500

960

2,33

2 400

960

2,04

55. Laki betonski elementi

1 200

920

0,47

56. Ploče od gustog krečnjaka, dolomita i mermera

2 650 do 2 850

880

2,33

Ploče od peščara

2 600

880

2,33

57. Prozorsko staklo

2 500

840

0,81

10 000

58. Armirano staklo

2 600

840

0,44

100 000

59. Šuplji stakleni blokovi

1 100

840

0,44

4 000

60. Drvo

– hrast

700 do 800

2 090 do 2 510

0,21

40 do 60

– smreka, bor

500 do 600

2 090

0,14

61. Vodootporne panelne ploče

600

2 090

0,12

– teške, za spoljnje oblaganje

620

2 090

0,13

- lakše, za unutrašnje oblaganje

400

2 090

0,08

62. Vodootporne šper ploče

660

2 090

100

– za unutrašnje oblaganje

550

2 090

0,14

63. Iverne ploče

– tvrde

1 000

1 880

0,12

– meke

400

2 090

0,058

300

2 090

0,052

200

2 090

0,047

64. Iverne ploče, presovane

600

2 090

0,099

65. Ploče od drvene vune (izolit, heraklit i sl.)

– debljine 15 mm

550

2 010

0,140

– debljine 25 mm

500

1 670

0,099

– debljine 35 mm

450

1 670

0,093

– debljine 50 mm

400

1 670

0,081

66. Papirnate tapete

600

1 340

0,15

– perive

700

1 340

0,15

– plastične

700

1 250

0,20

3 000

67. Bitumen

1 100

1 050

0,17

1 200

68. Asfalt

2 100

1 050

0,70

2 500

– asfalt, 20 mm

1 900

1 050

0,70

2 000

69. Bitumenska lepenka

1 100

1 460

0,19

2 000

70. PVC, homogeni

1 400

960

0,23

10 000

71. PVC, na filcu

800

960

0,12

3 000

72. Podne obloge – tepisi

– napeti tafting

250

1 230

0,070

1,5

– lepljeni tafting

270

1 230

0,081

– iglasti fil, lepljen

300

1 460

0,090

73. Daske za pod

520

1 670

0,140

74. Parket

700

1 670

0,21

75. Tvrde ploče od drvenih vlakana

900

1 670

0,19

76. Polietilenske folije

1 000

1 250

0,19

80 000

77. PVC folija, meka

1 200

960

0,19

42 000

78. Bitumenska traka sa uloškom aluminijske folije debljine

0,1 mm

900

1 460

0,19

100 000

0,2 mm

950

1 460

0,19

150 000

79. Bitumenske trake, varene,

debljine 5 mm,

sa aluminijskom folijom 0,2 mm

1 000

1 460

0,19

140 000

80. Krovna lepenka

1100

1460

0,19

2000

81. Višeslojni bitumenski premaz, armiran u jednom sloju – 10 mm

1 100

1 460

0,17

10 000

82. Višeslojna bitumenska hidroizolacija debljine 13 do 16 mm

1 100

1 460

0,19

14 000

Višeslojna bitumenska hidroizolacija na perforiranoj lepenki

1 200

1 460

0,19

14 000

83. PVC krovne trake, meke

1 200

960

0,19

20 000

84. PIB (poliizobutil) trake

1 600

960

0,26

300 000

85. CR (hloropren-kaučuk) trake

1 300

1 000

0,23

100 000

86. CSM (hlorosulfidni polietilen) trake

1 500

1 000

0,30

80 000

87. EPDM (etilen-propilen-kaučuk) trake

1 200

1 040

0,30

100 000

88. Crep

1 900

880

0,99

89. Ploče od škriljaca

2 800

820

2,90

120

X METALI

90. Čelik

7 800

460

53,5

– liveni čelik

7 200

500

46,5

600 000

91. Aluminijumska folija 0,10

600 000

0,15

2 700

940

203

700 000

0,20

800 000

92. Bakarna folija 0,10

9 000

380

700 000

0,15

800 000

93. Olovo

11 500

130

94. Cink

7 100

390

110

XI TOPLOTNOIZOLACIONI MATERIJALI

95. Staklena vuna

840

0,038

840

0,034

840

0,032

840

0,032

840

0,034

96. Kamena vuna

840

0.038

840

0.034

100

840

0,033

160

840

0,037

180

840

0,039

97. Staklena pena

145

840

0,056

10 000

98. Pluta, ekspandirana, impregnirana

120

1 670

0,041

160

1 670

0,044

99. Ploče od prošivene trstike

800

1 260

0,046

100. Ploče od presovane slame (stramit)

350

1 470

0,098

101. Beton sa dodatkom piljevine

550

1 465

0,14

800

1 465

0,24

102. Sintetičke ploče od višeslojnog poliestera

1 400

1 590

0,19

50 000

1 500

1 090

0,23

50 000

103. Ploče od akrilne smole

1 180

1 000

0,19

8 000

104. PVMD i PVC ploče

1 400

960

0,21

16 000

105. Polistirenske ploče (u blokovima)

1 260

0,041

1 260

0,041

1 260

0,041

1 260

0,041

106. Polistiren, izrađen u kalupina

1 260

0,041

1 260

0,041

1 260

0,041

107. Fenolne ploče, rezane iz blokova

1 260

0,041

1 260

0,041

108. Poliuretanske ploče,

Izrezane iz blokova

1 380

0,035

1 380

0,035

109. PVC ploče

1 260

0,041

200

110. Urea ploče

1 260

0,040

111. Ekstrudirani polistiren (HPS)

Do debljine 80 mm, sa glatkom površinom

1500

0,035

Do debljine 80 mm, sa brušenom površinom

1500

0,035

120

Iznad debljine 80 mm, sa glatkom površinom

1500

0,038

Iznad debljine 80 mm, sa brušenom površinom

1500

0,038

120

112. Vuna ovce

900

0,040

113. Kokosova vlakna

100

1600

0,045

114. Vlaknaste drvene ploče

190

2000

0,045

115. Toplotnoizolacioni malter

0,09-0,25

8-10

116. Celulozna vlakna

1800

0,040

117. Pamuk

840

0,040

118. Perlitne ploče

150

1000

0,060

119. Duvano staklo

140

1100

0,060

120. Poliuretanska pena

1500

0,025

1500

0,040

100

121. Perlitni nasip

1000

0,055

Najveće dopuštene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, Umax [W/(m2×K)], elemenata termičkog omotača zgrade, odnosno elemenata između dve susedne termičke zone, sadržane su u tabeli 3.4.1.3. Ove vrednosti se primenjuju i na unutrašnje građevinske konstrukcije koje se graniče sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljnjeg vazduha (period grejanja) manja od 12 ºC.

Proračunska vrednost koeficijenta prolaza toplote, U [ W/(m2×K)], mora da bude manja (ili jednaka) Umax [ W/(m2×K)]: U £ Umax [ W/(m2×K)].

Tabela 3.4.1.3 – Najveće dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, Umax [W/(m2×K)], za elemente termičkog omotača zgrade

Opis elementa / sistema

Postojeća zgrada

Umax

[W/(m2×K)]

Nova zgrada

Umax

[W/(m2×K)]

Elementi i sistemi u kontaktu sa spoljnim vazduhom

1. Spoljni zid

0,40

0,30

2. Zid na dilataciji (između zgrada)

0,50

0,35

3. Zidovi i međuspratne konstrukcije između grejanih prostorija različitih jedinica, različitih korisnika ili vlasnika

0.90

4. Ravan krov iznad grejanog prostora

0,20

0,15

5. Ravan krov iznad negrejanog prostora

0,40

0,30

6. Kosi krov iznad grejanog prostora

0,20

0,15

7. Kosi krov iznad negrejanog prostora

0,40

0,30

8. Međuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza

0,30

0,20

9. Prozori, balkonska vrata grejanih prostorija i grejane zimske bašte

1,50

10. Stakleni krovovi, izuzimajući zimske bašte, svetlosne kupole

1,50

11. Spoljna vrata

1,60

12. Izlozi

1,80

13. Staklene prizme

1,60

Unutrašnje pregradne konstrukcije

14. Zid prema grejanom stepeništu

0,90

15. Zid prema negrejanim prostorima

0,55

0,40

16. Međuspratna konstrukcija ispod negrejanog prostora

0,40

0,30

17. Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora

0,40

0,30

Konstrukcije u tlu (ukopane, ili delimično ukopane)

18. Zid u tlu

0,50

0,35

19. Pod na tlu

0,40

0,30

20. Ukopana međuspratna konstrukcija

0,50

0,40

Napomena 1: Za elemente – sisteme panelnog (podnog, zidnog, plafonskog) grejanja moraju se primeniti odgovarajući standardi i tehnički uslovi propisani tim standardima.

Napomena 2: Vrednosti navedene za postojeću zgradu odnose se na najveće dopuštene vrednosti posle renoviranja, sanacija, rekonstrukcija.

Vrednosti U [ W/(m2×K)] proračunavaju se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13789 i posebnim standardima: za netransparentne građevinske elemente, izuzev podova i zidova u tlu i zid – zavesa, u skladu sa standardom SRPS EN ISO 6946; za podove i zidove u tlu u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13370; za građevinske elemente tipa prozora, balkonskih vrata i roletni u skladu sa standardom SRPS EN ISO 10077-1 i SRPS EN ISO 10077-2; za zid – zavese u skladu sa standardom SRPS EN 13947; za stakla u skladu sa standardima SRPS EN 673 i SRPS EN 410; za elemente za zidanje zidanih zidova i zidane zidove, u skladu sa standardom SRPS EN 1745.

Koeficijent prolaza toplote transparentnog građevinskog elementa (spoljna građevinska stolarija: spoljni prozori i balkonska vrata; krovni prozori), Uw [W/(m²×K)], određuje se proračunom, saglasno standardu SRPS EN ISO 10077-1:

Proračunske vrednosti Ug (staklo), Uf (okvir) i ψg (faktor korekcije temperature – spoj staklo/okvir), navedene su u tabelama 3.4.1.4, 3.4.1.5, 3.4.1.6, 3.4.1.7, i 3.4.1.8.

Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledeći način:

a) proračunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir), SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo);

b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa važećim standardima i propisima.

Vrednosti Ug (staklo) i Uf (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u transparentnim građevinskim elementima se dodatno obračunavaju i potiču od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom staklu (različita rešenja: aluminijumska spojnica, sintetička spojnica, specijalno termički poboljšana spojnica); spoja staklo – okvir; spoja okvir – građevinska konstrukcija (ugradnja).

Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla („staklopaketi”) usvajaju se sa vrednostima: Uw = 3,5 W/(m2×K) (za prozore krilo na krilo); Uw = 5,0 W/(m2×K) (za prozore sa jednostrukim staklom).

Tabela 3.4.1.4 – Toplotna svojstva transparentnih građevinskih elemenata – STAKLO

Tip stakla

W/(m²×K)

jednostruko, 6 mm

5,8

0,83

2-struko, prozirno, 6-8-6 mm

3,2

0,71

2-struko, prozirno, 4-12-4 mm

3,0

0,71

2-struko, prozirno, 6-12-6 mm

2,9

0,71

2-struko, prozirno, 6-16-6 mm

2,7

0,72

3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm

1,9

0,63

2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh)

1,6

0,63

2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh)

1,5

0,61

2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar)

1,3

0,61

2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr)

1,1

0,62

2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm(Xe)

0,9

0,62

3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr)

0,7

0,48

3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe)

0,5

0,48

2-struko, reflektujuće, 6-15-6 mm (Ar)

1,3

0,25 – 0,48

2-struko, reflektujuće, 6-12-4 mm (Ar)

1,4

0,27 – 0,44

Tabela 3.4.1.5: Koeficijent prolaza toplote okvira – drveni okvir

debljina df

W/(m²×K)

meko drvo (500 kg/m³),

λ = 0,13 W/(m×K)

tvrdo drvo (700 kg/m³),

λ = 0,18 W/(m×K)

2,3

2,7

2,0

2,4

1,8

2,0

1,6

1,8

110

1,4

1,6

Tabela 3.4.1.6: Koeficijent prolaza toplote okvira – RVS-okvir

Materijal

Tip okvira – profil

W/(m²×K)

RVS-šuplji profili

2-komorni

2,2

3-komorni

1,7 – 1,8

5-komorni

1,3 – 1,5

6-komorni

1,2 – 1,3

Tabela 3.4.1.7: Koeficijent prolaza toplote okvira – metalni okvir

Vrsta metalnog okvira

W/(m²×K)

čelični, sa termičkim prekidom

4,0

čelični, bez termičkog prekida

6,0

aluminijumski, sa termičkim prekidom

2,8 – 3,5

aluminijumski, poboljšani

1,4 – 1,5

specijalni sistemi profila za pasivne kuće

0,7 – 0,8

Tabela 3.4.1.8: Koeficijenti korekcije – faktor korekcije temperature za toplotne mostove između okvira i stakla

Koeficijent korekcije, ψg

2-struko

i višestruko

staklo, bez sloja

za poboljšanje

2-struko

i višestruko staklo,

sa slojem

za poboljšanje

Drveni i PVC –okviri

0,04

0,06

Metalni okviri, sa prekinutim toplotnim mostom

0,06

0,08

Metalni okviri, bez prekinutog toplotnog mosta

0,00

0,02

3.4.2 Gubici toplote

3.4.2.1 Koeficijent transmisionog gubitka toplote, HT [W/K]

Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HT [W/K], izračunava se po obrascu:

Fxi - faktor korekcije temperature za i-ti građevinski element, koji se usvaja prema Tabeli 3.4.1.1 ovog pravilnika;

Ui [W/(m²×K)] – koeficijent prolaza toplote i-tog građevinskog elementa, površine Ai [m2].

Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u termičkom omotaču zgrade (ili dela zgrade), HTB [W/K], iznosi:

A [m2] – zbirna površina spoljnih građevinskih elemenata (termički omotač objekta – spoljne mere);

Usvaja se vrednost ΔUTB = 0,10 W/(m²×K).

Ukoliko je uticaj toplotnih mostova već uzet u obzir pri proračunu koeficijenta prolaza toplote U, građevinskog elementa, granična površina kroz koju se toplota prenosi A, kod uvažavanja uticaja toplotnog mosta može se umanjiti za površinu građevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj način određen. Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta, HTB [W/K], tada iznosi:

Acor [m2] – zbirna površina spoljnih građevinskih elemenata (spoljni omotač objekta), umanjena za površine građevinskih elemenata za koje su izračunati koeficijenti prolaza toplote sa uključenim toplotnim mostovima.

3.4.2.2 Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV [W/K]

Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV [W/K], izračunava se po obrascu:

V – zapremina grejanog prostora [m3];

n – broj izmena vazduha na čas [h-1]

Tabela 3.4.2.1 – Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) – Stambene zgrade sa više stanova i prirodnom ventilacijom

Broj izmena vazduha n [h-1]

Izloženost fasade vetru

Više od jedne fasade

Samo jedna fasada

Zaptivenost

Loša

Srednja

Dobra

Loša

Srednja

Dobra

Otvoren položaj zgrade

1,2

0,7

0,5

1,0

0,6

0,5

Umereno zaklonjen položaj

0,9

0,6

0,5

0,7

0,5

Veoma zaklonjen položaj

0,6

0,5

Tabela 3.4.2.2 – Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) – Pojedinačne porodične kuće sa prirodnom ventilacijom

Broj izmena vazduha n [h-1]

Zaptivenost

Loša

Srednja

Dobra

Otvoren položaj zgrade

1,5

0,8

0,5

Umereno zaklonjen položaj

1,1

0,6

0,5

Veoma zaklonjen položaj

0,76

0,5

3.4.2.3 Specifični transmisioni gubitak toplote zgrade

(ili dela zgrade), H‘T [W/(m2×K)]

Specifični transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H‘T [W/( m2×K], izračunava se po obrascu:

Najveći dopušteni specifični transmisioni toplotni gubitak kroz termički omotač zgrade, H’T [W/(m2×K)], usvaja se prema tabeli 3.4.2.3.1:

Tabela 3.4.2.3.1 – Najveće dopuštene vrednosti specifičnih transmisionih gubitaka toplote, H’T,max [W/(m2×K)], u zavisnosti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade)

Faktor oblika

A/Ve (m-1)

Nestambene zgrade sa udelom transparentnih površina ≤ 30%

i stambene zgrade

H’T (W/m2K)

Nestambene zgrade sa udelom transparentnih površina > 30%

H’T (W/m2K)

≤ 0.2

1.05

1.55

0.3

0.80

1.15

0.4

0.68

0.95

0.5

0.60

0.83

0.6

0.55

0.75

0.7

0.51

0.69

0.8

0.49

0.65

0.9

0.47

0.62

1.0

0.45

0.59

>1.05

0.44

0.58

3.4.2.4 Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termičkog omotača, qV [W/m3]

Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termičkog omotača, qV [W/m3], transmisioni i ventilacioni, izračunavaju se po obrascu:

PRILOG 4

Tehnički zahtevi za postizanje energetske efikasnosti zgrada

4.1. Tehničkim zahtevima za postizanje energetske efikasnosti zgrada naročito se određuju sledeći parametri:

1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade:

orijentaciju i funkcionalni koncept zgrade projektovati tako da se maksimalno iskoriste prirodni i stvoreni uslovi lokacije (sunce, vetar, zelenilo);

postaviti zgrade tako da prostorije u kojima se boravi tokom dana budu orijentisane prema jugu u meri u kojoj urbanistički uslovi to dozvoljavaju.

2) oblik zgrade kojim se obezbeđuje energetski najefikasniji odnos površine i zapremine omotača zgrade u odnosu na klimatske faktore lokacije, okruženje (prirodno i stvoreno) i namenu zgrade;

3) toplotno zoniranje zgrade projektovati toplotno zonirane zgrade, odnosno, grupisati prostorije u zgradi u skladu sa njihovim temperaturnim zahtevima; zone sa višim temperaturnim zahtevima projektovati tako da mogu maksimalno da iskoriste prirodne potencijale lokacije (sunce, vetar, zelenilo);

4) način korišćenja prirodnog osvetljenja i osunčanja:

maksimizirati upotrebu prirodnog osvetljenja uz omogućavanje pasivnih dobitaka toplotne energije zimi odnosno zaštite od pregrevanja leti adekvatnim zasenčenjem (forma objekta ili sistemi zasenčenja);

toplotna energija koja kroz zastakljene površine ulazi u prostoriju treba da se ograniči u letnjem danu (kada sem difuznog postoji i direktno sunčevo zračenje).

5) optimizacija sistema prirodne ventilacije:

otvore na zgradi, kao što su prozori, vrata, kanali za ventilaciju, projektovati tako da gubici toplote u zimskom periodu i toplotno opterećenje u letnjem periodu bude što manje;

kada god je to moguće, otvore koncipirati tako da se maksimizira pasivno (prirodno) noćno hlađenje u letnjem periodu.

6) optimizacija strukture zgrade

prema potrebama i nameni zgrade koristiti termičku masu za ostvarivanje toplotnog komfora u zimskom i letnjem periodu; termička masa treba da povećava termičku inerciju objekta, osim za objekte sa kratkotrajnim korišćenjem;

primeniti visok kvalitet toplotne izolacije celokupnog termičkog omotača;

izbegavati toplotne mostove;

odabirom vrste materijala i bojom materijala minimizirati pojavu toplotnih ostrva.

7) korišćenje pasivnih i aktivnih sistema u zavisnosti od tipa zgrade, strukturu i omotač koncipirati tako da se maksimalno koriste pasivni i aktivni solarni sistemi i obezbedi zaštita od pregrevanja;

8) korišćenje voda – izvršiti analizu mogućnosti korišćenja padavina, podzemne i otpadne vode za potrebe zalivanja, spoljnih pranja i dr., kao i za grejanje i hlađenje zgrade; tehničke prostorije (rezervoar i pumpno postrojenje) koje se koriste u gore navedene svrhe, ukoliko su ukopane, ne uračunavaju se u indeks zauzetosti parcele;

4.2. Parametri za postizanje energetske efikasnosti postojećih zgrada:

1) voditi računa o očuvanju funkcionalne i oblikovne celovitosti zgrade:

kada to nije isključeno drugim propisima, dozvoljeno je naknadno izvođenje spoljne toplotne izolacije zidova;

kada je zid koji se sanira na regulacionoj liniji, dozvoljava se da debljina naknadne termoizolacije sa svim završnim slojevima bude do 15 cm unutar javnog prostora;

kada je zid koji se sanira na granici sa susednom parcelom dozvoliti postavljanje naknadne spoljne izolacije debljine do 15 cm, uz saglasnost suseda;

kada to prostorne okolnosti omogućavaju, dozvoljeno je naknadno formiranje staklenika ako se elaboratom dokaže poboljšanje energetske efikasnosti zgrade;

2) prilikom energetske sanacije postojećih zgrada, erkeri i drugi istureni delovi kao što su dvostruke fasade, staklenici, zastakljene terase i lođe – staklenici, čija se građevinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu liniju i to:

maksimalno 0,6 m od građevinske linije ako je trotoar manji od 3,5 m i ako je rastojanje do susedne nasuprotne zgrade manje od 12 m i to maksimalno na 50% površine ulične fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine;

maksimalno 0,9 m od građevinske linije ukoliko je trotoar veći od 3,5 m, a širina ulice od 12 do 15 m i to maksimalno na 50% površine ulične fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine;

maksimalno 1,2 m ako je trotoar veći od 3,5 m, a širina ulice veća od 15 m i to na maksimalno 50% površine ulične fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine;

veći ispadi nadzemnih etaža u odnosu na građevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni;

ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovima orijentisani prema ulici ne smeju ugrožavati privatnost susednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispada može biti najviše pod uglom od 45 stepeni od granice parcele objekta.

Prilikom projektovanja uzeti u obzir i planirani razvoj, odnosno, analizirati uticaj postojećih i planiranih susednih zgrada u skladu sa važećom urbanističkom regulativom.

PRILOG 5

Uslovi komfora

Jedan od glavnih zadataka projektanta je da stvori okruženje unutar i van zgrade koje je podesno za sve aktivnosti korisnika koje se tu dešavaju, te u sklopu tehničke dokumentacije treba jasno navesti sve primenjene mere i tehnička rešenja za postizanje projektovanih parametara komfora.

Vazdušni komfor – kvalitet vazduha u zgradama obezbeđuju:

1) arhitektonske mere

zgrade projektovati tako da maksimalno koriste prirodnu ventilaciju, težiti omogućavanju poprečne ventilacije;

predvideti sisteme kontrole prirodne ventilacije kako bi se izbegao negativni osećaj promaje.

2) sistemi za kontrolu kvaliteta vazduha

preporučuje se ugradnja sistema prinudne (veštačke) ventilacije sa propisanim brojem izmena na čas, gde nije moguće postići zahtevane karakteristike vazdušnog komfora prostora prirodnom ventilacijom;

dovođenje svežeg vazduha prinudnom ventilacijom reguliše se prema stvarnim potrebama opterećenosti i vremenu kada se korisnici nalaze u prostoriji;

svi objekti preko 500 m², koji imaju prinudnu ventilaciju, moraju imati ugrađene razmenjivače toplote koji rekuperišu toplotu otpadnog vazduha, a minimalna dozvoljena vrednost efikasnosti rekuperatora je:

– rekuperatori voda – vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, η ≥ 50 %;

– rekuperatori vazduh – vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, η ≥ 70 %;

ugradnja uređaja za rekuperaciju toplote nije obavezna kod ventilacije sa protokom vazduha do 300 m³/h i u posebnim slučajevima (npr. izvor toksičnih ili eksplozijskih materija) i u slučajevima kada je dokazano da to nije moguće izvesti;

regenerativni razmenjivači toplote mogu se koristiti samo u slučajevima kada otpadni vazduh ne sadrži duvanski dim, neprijatne mirise ili druge štetne zagađivače.

Toplotni komfor se obezbeđuje tokom cele godine projektovanjem zgrade u skladu sa merama energetski efikasne arhitekture i drugim neophodnim arhitektonsko-građevinskim rešenjima:

1) pravilnim dimenzionisanjem elemenata omotača;

2) zaštitom od sunčevog zračenja;

3) korišćenjem termičke mase;

4) pasivnim/prirodnim noćnim hlađenjem;

5) toplotnim zoniranjem zgrade;

6) oblikovanjem zgrade, i/ili senilima ili zastorima u periodu pregrevanja, sprečiti uticaj direktnog sunčevog zračenja;

Ovim navedenim pasivnim merama obezbediti da se temperature u zgradi održavaju u granicama komfora u zavisnosti od namene objekta definisanog ovim pravilnikom.

Obezbediti da se uslovi temperaturnih nivoa u zgradi održavaju u granicama definisanim u Prilogu 6 – Tabeli 6.5 – Dobici toplote od ljudi i električnih uređaja koja je štampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Tek pošto su iscrpljene sve arhitektonsko-građevinske mogućnosti za postizanje toplotnog komfora ovim metodama, mogu se uvesti sistemi za grejanje, hlađenje i ventilaciju.

Svetlosni komfor u zgradi obezbeđuje se uvođenjem prirodnog svetla i veštačkim osvetljenjem.

Uvođenjem prirodnog svetla:

1) primeniti mere neophodne za maksimalno uvođenje dnevne svetlosti u prostorije uz minimalno korišćenje veštačkog osvetljenja;

2) leti obezbediti maksimalan upad difuznog i minimalan upad direktnog sunčevog zračenja upotrebom senila i zastora;

3) sistemi zaštite od sunčevog zračenja moraju da omoguće dovoljnu količinu dnevne svetlosti u prostorijama bez korišćenja veštačkog osvetljenja;

4) obezbediti efikasnu kontrolu bljeska od sunčevog zračenja uz zadržavanje propisanog nivoa osvetljenosti;

Intenzitet veštačkog osvetljenja prostorija treba da bude projektovan u skladu sa namenom.

Zvučni komfor koji se odnosi na ljude i kao prijemnike i kao izvore zvuka postiže se sledećim merama:

1) adekvatnom izolacijom od vazdušnog zvuka unutrašnjih građevinskih elemenata (zidovi, tavanice, vrata);

2) adekvatnom izolacijom od vazdušnog zvuka spoljašnjih građevinskih elemenata (spoljašnji zidovi, fasadni otvori, krovni omotači);

3) adekvatnom izolacijom podova i zidova od zvuka udara;

4) prihvatljivim nivoom zvučnog pritiska zvukova u prostorijama, uključujući i bilo koji zvuk koji se koristi za maskiranje preslušavanja;

5) adekvatnim akustičkim odzivom prostorija ili prostora kojim se određuje čujnost i kvalitet korisnih zvukova;

6) adekvatnim projektovanjem sistema instalacija koje ne smeju da naruše prethodno navedene građevinske i arhitektonske mere za postizanje zvučnog komfora.

PRILOG 6

Metodologija određivanja energetskih performansi zgrada: određivanje godišnje potrebne toplote za grejanje, ukupne godišnje finalne i primarne energije, godišnje emisije SO2, referentni klimatski podaci i preporučene vrednosti ulaznih parametara za proračun

6.1 Metodologija određivanja energetskih performansi zgrada

Tabela 6.1 – Metodologija za određivanje godišnje potrebne toplote za grejanje

Ukupna godišnja isporučena energija računa se kao zbir energija potrebnih za grejanje i pripremu sanitarne tople vode, za hlađenje, za ventilaciju i klimatizaciju, za grejanje, za osvetljenje i za rad pomoćnih sistema:

Tabela 6.2 – Stepen korisnosti postrojenja za grejanje

Ukupni stepen korisnosti postrojenja za grejanje obuhvata stepen korisnosti kotla, cevne mreže i sistema automatske regulacije:

η = ηk × ηc × ηr [-], čime su obuhvaćeni gubici sistema za grejanje QH,ls.

1. Kotlovi

Čvrsto gorivo

Kotlovi bez regulacije

0,65

Kotlovi do 50 kW sa ručnom regulacijom

0,68

Kotlovi preko 50 kW sa dobrom ručnom regulacijom

0,72

Kotlovi do 175 kW sa mehaničkom regulacijom

0,75

Kotlovi preko 175 kW sa dobrom mehaničkom regulacijom

0,83

Tečno gorivo

Kotlovi do 50 kW sa ručnom regulacijom

0,81 – 0,83

Kotlovi preko 50 kW sa automatskom regulacijom

0,83 – 0,87

Gasovito gorivo

Kotlovi do 100 kW sa prirodnom promajom

0,80 – 0,88

Kotlovi preko 100 kW sa prinudnom promajom

0,88 – 0,94

2. Cevna mreža

Neizolovana cevna mreža unutar termičkog omotača zgrade

0,95

Izolovana cevna mreža u delu negrejanog prostora zgrade

0,98

Predizolovane cevi toplovodne mreže daljinskog grejanja

0,88 – 0,92

3. Sistem regulacije

Način regulacije

sa podelom na zone

bez podele na zone

Automatska centralna i lokalna regulacija

1,0

0,95

Automatksa centralna regulacija

0,95

0,92

Ručna centralna regulacija

0,92

0,90

Tabela 6.3 - Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja tempratura grejnog perioda θH,mn za mesta u Republici Srbiji

MESTO

HDD

θH,mn

MESTO

HDD

θH,mn

Aleksinac

2517

176

5,7

Leskovac

2625

181

5,5

Beograd

2520

175

5,6

Požarevac

2588

181

5,7

Bečej

2797

184

4,8

Negotin

2818

183

4,6

Bor

3100

200

4,5

Niš

2613

179

5,4

Valjevo

2784

192

5,5

Novi Sad

2679

181

5,2

Vranje

2675

182

5,3

Pančevo

2712

182

5,1

Vršac

2556

180

5,8

Pirot

2610

180

5,5

Gornji Milanovac

3078

208

5,2

Prokuplje

2604

186

Divčibare

3839

243

4,2

Senta

2824

187

4,9

Zaječar

2880

192

Smederevo

2610

180

5,5

Zlatibor

3728

239

4,4

Sombor

2850

190

Zrenjanin

2748

182

4,9

Sremski Karlovci

2496

177

5,9

Jagodina

2599

178

5,4

Sremska Mitrovica

2738

185

5,2

Kikinda

2763

183

4,9

Užice

3015

201

Kopaonik

5349

311

2,8

Čačak

2755

190

5,5

Kragujevac

2610

180

5,5

Ćuprija

2380

163

5,4

Kraljevo

2628

180

5,4

Šabac

2588

181

5,7

Kruševac

2654

183

5,5

Šid

2686

184

5,4

Tabela 6.4 – Potrebna minimalna debljina termičke izolacije cevovoda i rezervoara

Spoljašnji prečnik [mm]

30 – 83

89 – 159

191 – 267

292 – 394

219 – 521

rezervoari

Debljina izolacije [mm]

Tabela 6.5 – Dobici toplote od ljudi i električnih uređaja (SRPS EN ISO 13790)

Tip zgrade

9 Ostale zgrade

Jedinica

Ulazni podaci

Stambena zgrada sa jednim stanom

Stambena zgrada sa više stanova

Poslovna zgrada

Zgrade namenjene obrazovanju

Bolnice

Restorani

Trgovinski centri

Sportski centri

Sale za sastanke i prezentacije

Industrijske zgrade

Skladišta

Unutrašnji bazeni

Unutrašnja projektna temperatura za zimski period

°C

Unutrašnja projektna temperatura za letnji period

°C

Površina po osobi (zauzetost)

100

m2/per

Odavanje toplote po osobi

100

W/per

Odavanje toplote ljudi po jedinici površine

1,2

1,8

4,0

7,0

2,7

9,0

5,0

1,0

3,0

W/m2

Prisutnost tokom dana (prosečno mesečno)

Godišnja potrošnja električne energije po jedinici površine grejanog prostora

kWh/m2

Protok svežeg vazduha po jedinici površine grejanog prostora

0,7

1,0

1,2

0,7

1,0

0,7

0,3

0,7

m3/

(h·m2)

Protok svežeg vazduha po osobi (obrok po osobi)

m3/

(h·per)

Toplota potrebna za pripremu STV po jedinici površine grejanog prostora

1,4

kWh/m2

Faktor zasenčenja, fS

Elementi za zasenčenje su elementi koji sprečavaju ili ograničavaju insolaciju: na osnovu topografije (uticaj položaja zgrade u odnosu na profil terena, u odnosu na susedne – zgrade koje je nadvišavaju i sl.); na osnovu konstruktivnog rešenja zgrade – izgleda spoljnjeg omotača (balkoni, lođe, istureni elementi – erkeri, prepusti, i sl.).; na osnovu posebnih (pomerljivih) elemenata za zasenčenje (novija rešenja).

Faktor zasenčenja, fS, može se izračunavati na pojednostavljeni način:

fS = 0,9 za nezasenčeni (nezaklonjeni) položaj;

fS = 0,6 za zasenčeni (zaklonjeni) položaj.

Efektivni stepen propustljivosti energije, gw:

Ukupan stepen propustljivosti energije transparentnih površina, g, je deo energije Sunčevog zračenja koja se kroz zastakljenje predaje prostoriji, pri toplotnom protoku koji je upravan na površinu (često se ova veličina obeležava sa g^, tj. g = g^).

Računske (projektne) vrednosti za ukupan stepen propustljivosti energije za različita zastakljenja, g, date su u tabeli 3.2.1 ovog priloga.

Usled zaprljanosti stakla i odstupanja u odnosu na upadni ugao (različito od 90o), efektivni stepen propustljivosti energije, gw, usvaja se sa vrednošću:

Zimske bašte

Solarni dotoci toplote kroz zimske bašte mogu se određivati primenom pojednostavljenog postupka: uračunava se samo toplotni dotok koji se direktno dobija preko spoljašnjeg zastakljenja zimske bašte i prenosi se preko unutrašnjeg ostakljenja (ostakljenje između zgrade i na nju naslonjene zimske bašte) u prostoriju/-e; pri tome se u proračun uzimaju i eventualna zasenčenja od krova zimske bašte.

Transparentne toplotne izolacije

Transparentne toplotne izolacije pripadaju grupi novijih materijala. Toplotni dotoci kroz transparentne toplotne izolacije posebno se izračunavaju.

Tabela 6.9 – Srednje sume Sunčevog zračenja i srednja mesečna temperatura spoljnog vazduha

Napomena: Vrednosti srednjih suma Sunčevog zračenja datih u tabeli 6.9 koriste se za proračun dobitaka toplote od Sunčevog zračenja za sve lokacije na teritoriji Republike Srbije.

Tabela 6.10 – Orijentacija u horizontalnoj ravni i nagibi kosih površina

*Napomena: Orjentacija fasadnih zidova zgrade definiše se prema pretežnoj orjentaciji ka jednoj od četiri strane sveta (istok, zapad, sever i jug) i u zavisnosti od pretežne orjentacije usvajaju se vrednosti srednjih suma Sunčevog zračenja iz tabele 6.9.

** Napomena: Ukoliko se proračun radi za kose fasadne elemente, potrebno je izvršiti korekciju srednjih suma sunčevog zračenja, i to na sledeći način:

1. za ugao nagiba -15o< γ < +15o - ne vrši se korekcija, već se površina tretira kao vertikalna;

2. za ugao nagiba +30o< γ < +75o - korekcija se vrši prema jednačini:

3. za ugao nagiba +75o< γ < +90o - ne vrši se korekcija, već se površina tretira kao horizontalna.

Tabela 6.11 – Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije

Zgrade moraju biti projektovane tako da ne premašuju dozvoljenu godišnju potrošnju energije propisanu u Tabeli 6.11.

* Napomena: Vrednosti definisane u koloni 2 u tabelama 6.11a i 6.11b privremenog su karaktera i na snazi su do usvajanja Nacionalnog Programskog Paketa za određivanje potrošnje energije.

Vrednosti iz kolone br. 3, tabela 6.11a i 6.11b proračunavaće se pomoću Nacionalnog Programskog Paketa za određivanje potrošnje energije, po usvajanju ovog paketa.

Tabela 6.11a – Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije – nove zgrade

RB.

VRSTA ZGRADE

Dozvoljena maksimalna godišnja

potrošnja

energije za grejanje

[kWh/m2a]

Dozvoljena godišnja upotreba primarne energije za grejanje, hlađenje, sanitarnu toplu vodu, ventilaciju i veštačko

osvetljenje

[kWh/m2a]

stambene zgrade sa jednim stanom

(proračun pomoću Nacionalnog

Programskog Paketa)

stambene zgrade sa dva ili više stanova

(proračun pomoću Nacionalnog

Programskog Paketa)

upravne i poslovne zgrade

(proračun pomoću Nacionalnog

Programskog Paketa)

zgrade namenjene obrazovanju

(proračun pomoću Nacionalnog

Programskog Paketa)

zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti

100

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade namenjene sportu i rekreaciji

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade za druge namene koje koriste energiju uključujući i mešovite namene

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

Tabela 6.11b – Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije – postojeće zgrade

VRSTA ZGRADE

Dozvoljena maksimalna godišnja potrošnja energije za grejanje

[kWh/m2a]

Dozvoljena godišnja upotreba PRIMARNE energije za grejanje, hlađenje, sanitarnu toplu vodu, ventilaciju i veštačko osvetljenje

[kWh/m2a]

stambene zgrade sa jednim stanom

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

stambene zgrade sa dva ili više stanova

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

upravne i poslovne zgrade

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade namenjene obrazovanju

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti

120

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu

100

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade namenjene sportu i rekreaciji

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

zgrade za druge namene koje koriste energiju uključujući i mešovite namene

(proračun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa)

Tabela 6.12 – Faktori pretvaranja za proračunavanje godišnje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote

ENERGENT

FAKTOR

PRETVARANJA

ulje za loženje

1,2

gas

1,1

ugalj

1,3

drvena biomasa

0,1

električna energija

2,5

daljinsko grejanje na fosilna goriva

1,8

daljinsko grejanje kogeneracijom

1,0

Godišnja primarna energija za funkcionisanje zgrade određuje se tako što se godišnja dovedena energija za rad sistema u zgradi pomnoži sa faktorom pretvaranja određenim u tabeli 6.12.

Tabela 6.13 – Specifične emisije SO2 za pojedine vrste energenata

Energent

Po jedinici goriva

Po jedinici energije

zemni gas

1,9 kg/m3

0,20 kg/kWh

tečni naftni gas

2,9 kg/kg

0,215 kg/kWh

ekstra lako ulje za loženje

2,6 kg/l

0,265 kg/kWh

lako ulje za loženje

3,2 kg/kg

0,28 kg/kWh

daljinska toplota

0,33 kg/kWh

električna energija

0,53 kg/kWh

smeđi ugalj (domaći)

1,5 kg/kg

0,32 kg/kWh

smeđi ugalj (strani)

1,88 kg/kg

0,40 kg/kWh

lignit (domaći)

1,0 kg/kg

0,33 kg/kWh

*Napomena: Podaci se koriste u slučaju kada isporučilac energenta ne navede emisiju za svoj izvor energenata, odnosno energije.

Proračun emisije SO2 i pokazatelji:

1) emisije SO2, koje nastanu tokom funkcionisanja objekta, određuju se na osnovu podataka specifične emisije SO2 za pojedine izvore energije, tako što se godišnja potrebna primarna energija za funkcionisanje objekta, prema određenom izvoru energije, pomnoži pripadajućim podatkom specifične emisije SO2, koji je dat u tabeli 6.13 ovog pravilnika i vrednosti saberu;

2) pokazatelji emisije SO2 izražavaju se u obliku godišnjih emisija SO2 [kg/a] i specifičnih godišnjih emisija na jedinicu površine SO2 [kg/m2a].

PRILOG 7

Energetski pokazatelji za rashladne agregate koji se koriste za potrebe hlađenja u zgradama

Tabela 7.1 – Energetski pokazatelji za različite vrste rashladnih agregata

Vrsta rashladnih agregata (RA)

EER

COP

ESEER

Proba po:

prEN 14511

Euro

vent

Vazdušno hlađeni RA

2,90

3,00

Vazdušno hlađeni RA sa priključnim kanalima

2,50

2,80

3,00

Vazdušno hlađeni RA za površinsko hlađenje/grejanje

3,65

3,90

4,20

Vodeno hlađeni RA – svi do 1500 kW

RA sa klipnim kompresorima

4,65

4,15

4,25

Vodeno hlađeni RA – spiralni, vijčani kompr. do 500 kW

–

5,00

Vodeno hlađeni RA – vijčani kompr. 500–1000 kW

5,00

Vodeno hlađeni RA – centrif. kompresor do

500 kW 500–1000 kW iznad 1000 kW

–

5,15

5,80

6,30

Vazdušno hlađeni RA za površinsko hlađenje/grejanje

4,9

4,2

5,00

RA sa udaljenim

kondenzatorom

3,4

–

3,60

Absorpcioni – vazdušno/vodeno hlađeni, Jednostepeni

Dvostepeni

–

* COP važi za merenja po ARI i ekvivalentan je EER bez uzimanja u obzir dodatne električne snage.

* EER i COP važe za pojedinu jedinicu. Vrednosti važe za vazdušno hlađene rashladne agregate do 600 kW i vodeno hlađene do 1500 kW, osim tamo gde su navedene veće snage. U projektu treba navesti podatak o korišćenoj vrednosti.

Tabela 7.2 – Faktor energetske efikasnosti EER, vodeno hlađeni sistemi

Rashladni medijum

Rashladna voda

ulaz/izlaz

°S

Hlađena

voda

izlaz

°S

Prosečna

temperatura

ispara-vanja

°S

EER

Klipni ili

spiralni kompresor

od 10 kW do 1,5 MW

Vijačni kompresor

od 200 kW do 2 MW

Turbin-ski

kompre-sor

500 kW do 8 MW

R134a

27/33

4,0

4,5

5,2

4,6

5,3

5,9

40/45

3,1

2,9

4,1

3,7

4,8

R407c

27/33

3,8

4,2

–

4,4

4,9

–

40/45

3,0

2,7

–

3,6

3,3

–

R410A

27/33

3,6

–

4,2

–

40/45

2,8

–

3,3

–

R717

27/33

–

4,6

–

5,4

–

40/45

–

3,1

–

3,7

–

* suvi sistem: 40/45

* sistem isparavanja: 27/33

Tabela 7.3 – Faktor energetske efikasnosti EER, vazdušno hlađeni sistemi

Rashladni medijum

Hlađena voda

izlaz

°C

Prosečna

temperatura

isparavanja

°C

EER

Klipni ili

spiralni kompresor

10 kW – 1,5 MW

Vijčani

kompresor

200 kW – 2 MW

R134a

2,8

3,0

3,5

3,7

R407c

2,5

2,7

3,2

3,4

R410A

2,4

–

3,1

–

R717

–

3,2

–

3,9

Tabela 7.4 – Faktor energetske efikasnosti EER za sobne rashladne uređaje, vazdušno hlađeni sistemi, čiji je rashladni učinak manji od 12 kW

Vrsta rashladnog uređaja

EER

Kompaktna jedinica montirana na prozoru

ili zidu

2,6

Split sistem

2,7

Multi – split sistem

2,9

Tabela 7.5 – Faktor energetske efikasnosti EER za sobne rashladne uređaje, vazdušno hlađeni sistemi, čiji je rashladni učinak veći od 12 Kw

Vrsta rashladne jedinice

EER

VRF sistem (variable refrigerant flow )

3,5

Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.