Pravilnik o količinama pesticida, metala, metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemioterapeutika, anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirnicama

Član 1

U Namirnicama koje se stavljaju u promet u Saveznoj Republici Jugoslaviji* mogu se nalaziti ostaci pesticida, teških metala i nemetala, anabolika, veterinarskih lekova, mikotoksina, policikličnih aromatskih ugljovodonika, polihlorovanih bifenila i drugih kontaminenata u količinama propisanim ovim pravilnikom.

Član 2

(1) Pod pesticidima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se hemijska sredstva koja se upotrebljavaju:

1. 1) za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti, štetnih insekata, pregljeva, stonoga, puževa, nematoda, glodara i ptica, za suzbijanje korova ili za regulisanje rasta biljaka;
2. 2) za uništavanje štetočina i gljivica koje napadaju uskladištene poljoprivredne proizvode;
3. 3) za uništavanje insekata i drugih organizama koji prenose prouzrokovače zaraznih bolesti na ljude i životinje i raznih molestanata i parazita kod ljudi i životinja.

(2) Pod pesticidima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se i produkti biotransformacije pesticida, kao i zagađenja u gotovom proizvodu.

Član 3

(1) Namirnice se mogu stavljati u promet ako količina pesticida koje one sadrže prilikom stavljanja u promet nije veća od količine označene u tabeli I – Dozvoljene količine pesticida u namirnicama, koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(2) Dozvoljene količine pesticida u vodi koja služi za javno snabdevanje stanovništva kao voda za piće ili za proizvodnju namirnica namenjenih prodaji regulisane su posebnim pravilnikom.

(3) Namirnice i njihovi delovi koji se ispituju na sadržaj pesticida date su po grupama namirnica u tabeli II – Klasifikacija namirnica i delovi namirnica koji se ispituju na sadržaj pesticida, koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4

(1) Začini, mirođije, dodaci hrani (aditivi) i slični proizvodi mogu sadržati do deset puta veće količine, a čajevi do pet puta veće količine pesticida od maksimalno dozvoljenih količina datih u tabeli I.

(2) Kod koncentrata za supu, punomasnog i obranog mleka u prahu, suvog voća i povrća i sličnih dehidriranih namirnica koje se upotrebljavaju razređene ili rekonstruisane, sadržaj pesticida ispituje se na oblik u kome se namirnice upotrebljavaju u ishrani.

Član 5

(1) Ostaci pesticida u kravljem mleku iskazuju se na ukupnu masu mleka. Kod sirovog mleka i punomasnog mleka, poreklom od druge životinjske vrste, rezidue se izražavaju na osnovu sadržaja masti. U tabeli I tolerancija za pesticide u mleku odnosi se na sirovo i standardizovano kravlje mleko.

(2) U proizvodima od mleka sa sadržajem masti više od 2%, ostaci pesticida iskazuju se na sadržaj masti – maksimalni limit je za 25 puta veći od granice utvrđene za mleko.

(3) U proizvodima od mleka sa sadržajem masti manje od 2%, ostaci pesticida iskazuju se na ukupnu masu proizvoda – maksimalni limit je za polovinu manji od utvrđenog limita za mleko.

(4) Ostaci pesticida u mesu i proizvodima od mesa sa sadržajem masti više od 10% iskazuju se na sadržaj masti. U tabeli I tolerancija za pesticide u mesu i proizvodima od mesa odnosi se na meso i proizvode od mesa sa sadržajem masti više od 10%.

(5) U mesu i proizvodima od mesa sa sadržajem masti 10%, ili manje, ostaci pesticida iskazuju se na ukupnu masu bez kostiju – maksimalni limit je za 10 puta manji od grance utvrđene u mesu i proizvodima od mesa sa sadržajem masti više od 10%, 1 ne sme biti ispod 0,01 mg/kg.

Član 6

(1) Namirnice koje sadrže ostatke dva ili više pesticida ili njihovih metabolita sa istim delovanjem mogu se stavljati u promet ako zbir procenata ostataka svakog pesticida i štetnog metabolita u odnosu na njihovu toleranciju ne prelazi 100%.

(2) Namirnice koje sadrže ostatke dva ili više pesticida ili njihovih metabolita , s poznatim sinergističkim dejstvom povećanja toksičnosti na toplokratne organizme, ne mogu se stavljati u promet, bez obzira na količine pesticida, odnosno metabolite koje sadrže.

Član 7

(1) Sirove ili poluprerađene namirnice koje sadrže pesticide u većim količinama nego što je dozvoljeno mogu se stavljati u promet ako, posle odgovarajuće obrade prema tehnološkom procesu proizvodnje, količina pesticida nije veća od količine određene u tabeli I.

(2) Namirnice iz stava 1. ovog člana mogu se stavljati u promet posle odgovarajuće obrade prema tehnološkom procesu proizvodnje samo ako laboratorijskim ispitivanjem u zdravstvenim i drugim organizacijama ovlašćenim za analize i superanalize pesticida u namirnicama utvrdi da količina pesticida nije veća od količine određene u tabeli I.

Član 8

Namirnice se mogu stavljati u promet ako količina metala i nemetala u tim namirnicama nije veća od količine označene u tabeli III – Dozvoljene količine metala, nemetala i nekih specifičnih kontaminenata u namirnicama izražene u mg/kg odnosno mg/l, koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 9

Namirnice životinjskog porekla mogu se stavljati u promet ako ne sadrži količine anabolika (hormone i druge supstancije sa hormoralnim i anabolnim delovanjem) u količinama koje se mogu dokazati propisanim ili priznatim metodama.

Član 10

(1) Namirnice životinjskog porekla mogu se stavljati u promet ako:

(2) – supstancije sa tiroestantskim delovanjem,

(3) – trankilanse i beta-blokatore,

(4) – hemioterapeutike (nitrofurani, karbadiks, dimetridazol i dr) u količinama koje se mogu dokazati propisanim ili priznatim metodama.

Član 11

Mleko i proizvodi od mleka, meso i proizvodi od mesa, jaja i proizvodi od jaja, slatkovodne ribe i med mogu se stavljati u promet ako ne sadrže količine antibiotika u količinama koje se mogu dokazati propisanim ili priznatim metodama.

Član 12

Mleko i proizvodi od mleka, meso i proizvodi od mesa, jaja i proizvodi od jaja, slatkovodne ribe, med i ostale namirnice životinjskog porekla mogu se stavljati u promet ako ne sadrže ostatke sulfonamida u količinama većim od 0,10 mg/kg.

Član 13

(1) Sveža morska riba ne sme sadržavati više od 20 mg histamina na 100 g ribljeg mesa.

(2) Smrznuta morska riba, riblje konzerve i pasterizovane polukonzerve ne smeju sadržati više od 40 mg histemina na 100 g ribljeg mesa.

Član 14

Polihlorovane bifenile ne smeju sadržavati:

1. 1) mleko i mlečni proizvodi (na sadržaj mast) više od 1,0 mg/kg;
2. 2) živina i ostale vrste mesa (svinjsko, giveđe, ovčje) i njihovi proizvodi (na sadržaj mast) više od 2,0 mg/kg;
3. 3) jaja ( bez ljuske) više od 0,3 mg/kg;
4. 4) ribe, školjke, rakovi i mekušci (jestivi deo) više od 3,0 mg/kg;

Član 15

(1) Aflatoksine (B1 + G1) ne smeju sadržavati, i to:

1. 1) pšenica, kukuruz, pirinač, ječam i ostala žita – više od 5 mikrograma/kg*;
2. 2) brašna od žita – više od 3 mikrograma/kg*;
3. 3) pasulj, grašak, sočivo – više od 5 mikrograma/kg*;
4. 4) lešnik, orah, badem, brašno od kokosa – više od 3 mikrograma/kg*;
5. 5) pržena kafa, prženi kakaovac i prženi kikiriki – više od 5 mikrograma/kg*;
6. 6) čajevi – više od 5 mikrograma/kg*;
7. 7) začini – više od 30 mikrograma/kg*;
8. 8) meso i proizvodi od mesa – više od 0,5 mikrograma/kg*;

(2) Mleko i mlečni proizvodi ne smeju sadržavati aflatoksina M1 više od 0,5 mikrograma/kg*, niti aflatoksina B1 više od 0,5 mikrograma/kg*;

(3) Namirnice od tač 1. do 8. ovog člana, kao i mleko i proizvodi od mleka, ne smeju sadržavati ohratoksina više od 10 mikrograma/kg*;

(4) Sok od jabuke ne sme sadržavati patulina više od 50 mikrograma/kg*;

(5) Žitarice ne smeju sadržavati zearalenona više od 1 mikrograma/kg*;

Član 16

Količina benzo(a) pirena u dimljenim proizvodima ne sme biti veća od 5 mikorograma/kg;

Član 17

Ako namirnice ne ispunjavaju uslove iz čl. 3, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15 i 16 ovog pravilnika, smatraju se higijenski neispravnim i ne smeju se stavljati u promet.

Član 18

Danom stupalja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o količinama pesticida i drugih otrovnih materija, hormona, antibiotika i mikrotoksina koji se mogu nalaziti u životnim namirnicama („Službeni list SFRJ”, br. 59/83 i 79/87).

Član 19

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ”.

(2) Br. 4/1-02-014/91-001

(3) 2. marta 1992. godine

(4) Beograd

(5) Savezni sekretar za rad,

(6) zdravstvo, boračka pitanja i

(7) socijalnu politiku

(8) Radiša Gačić, s.r.

(9) 1 Službeni list SRJ, broj 11/1992

(10) 1 Službeni list SRJ, broj 11/1992

(11) 2 Službeni list SRJ, broj 32/2002

(12) NAPOMENA: Nepopunjene kolone kod pojedinih otrovnih supstancija znače da za njih nije određen normativ.