Pravilnik o kriterijumima i načinu postupanja u pružanju psihološke pomoći i podrške zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se kriterijumi i načini postupanja u pružanju psihološke pomoći i podrške zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Član 2

Pružanje psihološke pomoći zaposlenima u Ministarstvu ostvaruje se kroz metode i tehnike psihosocijalne prevencije, kada za to postoje opravdani razlozi, a naročito u slučaju:

1. 1) životnih problema i aktuelnih životnih kriza koje mogu biti od uticaja na psihološku sposobnost za obavljanje posla zaposlenog (smrt bliske osobe, odlazak u penziju, teška bolest zaposlenog, akutna i hronična bolest člana porodice, finansijski i porodični problemi, razvod braka i dr.);
2. 2) psiholoških posledica nastalih kao rezultat pretrpljene diskriminacije;
3. 3) značajnih promena u ponašanju koje se manifestuju kroz sniženu efikasnost i obavljanje radnih zadataka u odnosu na ranije periode, učestalija bolovanja, češće disciplinske mere, česte i/ili nagle promene ponašanja, nasilje u porodici;
4. 4) izloženost ozbiljnoj pretnji po život ili zdravlje (upotreba vatrenog oružja, ranjavanje, pogibija kolege, teže posledice u saobraćaju i dr.);
5. 5) suicidalno ponašanje kroz pretnje i pokušaje;
6. 6) ako se kod zaposlenog uoče problemi sa konzumiranjem alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;
7. 7) problema u međuljudskim odnosima.

Član 3

(1) Psihološku pomoć za zaposlene u Ministarstvu može zatražiti:

1. 1) zaposleni lično;
2. 2) rukovodilac – po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu članova porodice zaposlenog ili kolega zaposlenog.

(2) Psihosocijalnu prevenciju sprovode nadležni psiholozi i socijalni radnici (u daljem tekstu: stručni radnici), nakon sopstvene procene i/ili u skladu sa stavom 1. ovog člana.

(3) Stručni radnik vrši procenu da li je zahtev za njegovo angažovanje u skladu sa propisima koji uređuju stručnu delatnost i etičkim načelima u toj delatnosti.

(4) Ako je zaposleni u Ministarstvu posredno ili neposredno učestvovao u traumatskom događaju ili drugoj visokostresnoj ili kriznoj situaciji iz člana 2. ovog pravilnika pružiće mu se psihološka pomoć.

(5) Neposredni rukovodilac zaposlenog, obaveštava nadležnog psihologa u roku od 48 sati nakon traumatskog događaja iz člana 2. tačka 4) ovog pravilnika, odnosno u što kraćem roku nakon događaja iz tačke 5) navedenog člana.

Član 4

(1) Psihološka pomoć zaposlenima u Ministarstvu obuhvata:

1. 1) individualni i grupni savetodavni rad;
2. 2) psihoedukativni rad;
3. 3) grupe podrške;
4. 4) psihološke intervencije podrške i rasterećenja prvenstveno za zaposlene koji se zbog prirode svog posla učestalo suočavaju s ljudskim tragedijama (poslovi kriminalističke tehnike, rad sa žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja i dr.);
5. 5) hitnu psihološku pomoć u izrazito stresnim situacijama;
6. 6) preventivne psihološke pripreme pre obavljanja zadataka s obeležjima visokog stresa;
7. 7) intervencije posle krize;
8. 8) prvu psihološku pomoć;
9. 9) druge metode i tehnike psihosocijalne prevencije u kojima nadležni stručni radnici procene da je potrebno njihovo angažovanje.

(2) Prvu psihološku pomoć iz tačke 8) ovog člana mogu sprovoditi stručno osposobljene kolege za podršku uz nadzor stručnih radnika.

Član 5

Ako se tokom ukazane psihološke pomoći kod zaposlenog utvrde promene u funkcionisanju, nadležni stručni radnik preduzima mere iz svoje nadležnosti na način na koji će se u najvećoj meri zaštiti korisnik usluge, njegov dignitet i njegova intima, te u najvećoj mogućoj meri uvažiti i potrebe radnog okruženja.

Član 6

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o postupanju u pružanju psihološke pomoći zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS”, broj 54/17).

Član 7

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) 01 broj 7273/18-3

(3) U Beogradu, 6. novembra 2018. godine

(4) Ministar,

(5) dr Nebojša Stefanović, s.r.